Srpski glas 7. avgust

zakqu~ak kojim se o{tro osu|uje presuda Dodiku

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} je nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost naveo da je usvojen zakqu~ak kojim se o{tro osu|uje presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku i napomenuo da je taj zakqu~ak obavezuju} za sve dr`avne institucije. Dodao je da je na sednici bilo re~i i o situaciji na Kosovu i Metohiji i da }e Kurti ponovo poku{ati da diskredituje Srpsku listu uo~i lokalnih izbora.

Vu~i} je rekao da Dodik ne}e biti uhap{en u Srbiji ako vla-

Tinejxeri

u Australiji ostaju bez Jutjuba

Australija je najavila da }e dodati Jutjub na spisak dru{tvenih mre`a zabrawenih za tinejxere.

Odluka se donosi nakon {to je istra`ivawe pokazalo da je 37 odsto dece u Australiji uzrasta od 10 do 15 godina prijavilo da je na Jutjubu videlo {tetne sadr`aje.

Kako se navodi, to je ve}i procenat {tetnog sadr`aja nego na bilo kojoj drugoj dru{tvenoj mre`i.

Jutjub do sada nije bio zabrawen za tinejxere u Australiji, za razliku od

Fejsbuka, Instagrama, Snep~eta i Tiktoka.

Predstavnici tih kompanija, navodi Rojters, tvrdili su da nije fer da Jutjub bude izuzet od pomenute zabrane.

Premijer Australije Entoni Albanizi izjavio je da dru{tveniji mediji imaju odgovornost i da nema sumwe da su australijska deca pod wihovim lo{im uticajem.

„Dru{tveni mediji {kode na{oj deci. Ho}u da australisjki roditeqi znaju da imaju na{u podr{ku”, rekao je Albanizi.

Po zakonu o dru{tvenim medijima, usvojenim pro{log novembra u australijskom parlamentu, kompanije koje prekr{e pravila mogu se suo~iti sa kaznom i do 49 miliona australijskih dolara (oko 28 miliona evra).

Kompanija Jutjub saop{tila je da podr`ava nastojawe australijske vlade da se smawe {tetni uticaji na decu i da }e razmotriti koje }e naredne korake po tom pitawu preduzeti.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic

Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539

(Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank

Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

sti BiH izdaju nalog za wegovo hap{ewe, nakon {to je Sud BiH potvrdio odluku prvostepenog suda kojom je Dodik osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane politi~kog delovawa.

Vu~i} je istakao da su svi nadle`ni dr`avni organi du`ni da po{tuju odluke Saveta za nacionalnu bezbednost.

„Milorad Dodik je dobrodo{ao na teritoriji Srbije”, istakao je Vu~i} i dodao da je Dodik predsednik Republike Srpske i da je legitimno i legalno izabran.

„Primetili ste odu{evqewe

na Zapadu povodom mimohoda u Hrvatskoj, vojne parade. Ni re~i o tome za{to i kako, da li se time destabilizuje region, a za{to slave ubijawe vi{e od 2.500 Srba i proterivawe vi{e od 250.000 Srba. Na{a suza nije imala i nikada ne}e imati roditeqa. Ali mi nismo narod ako ne poka`emo po{tovawe za svoje `rtve. I daqe nema naloga za hap{ewe Dodika niti bilo ~ega sli~nog. Ja }u pri~ati sa wim da ~ujem sve wegove planove, da ne budemo samo puki posmatra~i u svemu {to se oko nas zbiva”, rekao je predsednik.

Raketa eksplodirala u Australiji nakon 14 sekundi leta

Prva raketa proizvedena u Australiji koja je poku{ala da dostigne orbitu sa australijske teritorije sru{ila se nakon 14 sekundi leta.

Raketa Eris, koju je lansirala kompanija Gilmur spejs tehnoloxis, bila je prvo orbitalno lansirno vozilo dizajnirano i proizvedeno u Australiji koje je poletelo sa teritorije te zemqe, a namewena je za no{ewe malih satelita u orbitu.

Lansirana je ujutru po lokalnom vremenu, tokom probnog leta sa svemirskog centra u blizini malog grada Bouena na severu australijske savezne dr`ave Kvinslend.

Na snimcima koje su objavili australijski mediji, raketa visoka 23 metra uspe{no je napustila lansirnu rampu i kratko lebdela u vazduhu pre nego {to je nestala iz vidokruga.

Iznad mesta lansirawa mogli su se vi-

Centralna izborna komisija BiH saop{tila je danas da u okviru svojih redovnih aktivnosti sprovodi pokretawe postupka utvr|ivawa prestanka mandata izabranim zvani~nicima kako je to, kako navode, propisano Izbornim zakonom BiH. CIK BiH }e postupati u slu~aju predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Dodaju i da sve odluke Centralna izborna komisija BiH donosi na sednicama, a najavqeno je da }e ovonedeqna sednica CIK-a najverovatnije biti odr`ana u sredu, 6. avgusta. Ve}e tzv. Suda BiH potvrdilo je u petak prvostepenu odluku kojom je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane politi~kog delovawa. Presuda je doneta zbog nepo{tovawa odluka Kristijana [mita, koji nije imenovan u Savetu bezbednosti UN kako je to predvi|eno Dejtonskim mirovnim sporazumom. Dodik je poru~io da ne}e po{tovati ovu odluku jer ni tu`ila{tvo ni sud BiH ne postoje prema Dejtonskom sporazumu, te

deti oblaci dima. Kako se navodi, nije bilo povre|enih. Portparol kompanije je izjavio da su se sva ~etiri motora na hibridni pogon pokrenula, a da je prvi let obuhvatio 23 sekunde rada motora i 14 sekundi leta. Gilmur spejs tehnoloxis je planirao prethodna lansirawa rakete u maju i ranije ovog meseca, ali je te operacije otkazao zbog tehni~kih problema i lo{eg vremena.

da }e iskqu~ivo po{tovati odluke Narodne skup{tine Republike Srpske. @albu na prvostepenu presudu podneo je advokatski tim Dodika, a advokat Goran Bubi} ranije je rekao da }e u~initi sve napore da odluka o presudi Dodiku bude poni{tena. On je najavio da }e uputiti apelaciju Ustavnom sudu. Dana{wi „Avaz” je objavio da }e jedna od ta~aka sednice CIK-a biti odluka o prestanku mandata predsednika RS Milorad Dodika, a oni ve} spekuli{u da je CIK nakon toga du`an da

raspi{e prevremene predsedni~ke izbore. Predsednik Srpske se oglasio na Iksu i naveo da je o~igledno da je sud BiH podlegao politi~kom pritisku i presudu doneo, kr{e}i zakone i Ustav BiH. „Kako je u presudi doslovno navedeno: „Iako `alba odbrane poku{ava pitawe visokog predstavnika u BiH svesti na ~iweni~no pitawe, time grade}i put otvarawu mnogim, za odbranu spornim pitawima o wegovom legitimnom postojawu i postavqewu, ovo Ve}e ceni da se radi o iskqu~ivo pravnom pitawu, s obzirom na to da predmetna funkcija predstavqa notoran deo dr`avnog i pravnog sistema dr`ave BiH, odnosno wenog ustavnog poretka”, postavqa se niz pitawa. Izme|u ostalog kako je mogu}e da sud ViH visokog predstavnika tretira kao deo pravnog sistema BiH ako je u Ustavu BiH navedeno da zakone mogu donositi iskqu~ivo parlamenti. Ovo predstavqa kr{ewe Ustava BiH, a iz prethodnog perioda je jasno da se ni ozbiqniji visoki predstavnici nisu bavili promenom Ustava BiH”, naveo je Dodik.

VI[E OD 30.000 QUDI U SREMSKIM KARLOVCIMA: Srbija obele`ila Dan se}awa na stradawe u ”Oluji”

Vi{e od 30.000 qudi okupilo se u Sremskim Karlovcima na centralnom dr`avnom obele`avawu Dana se}awa na stradale i prognane Srbe u hrvatskoj zlo~ina~koj vojnoj akciji „Oluja”. Komemorativni skup odr`an je pod sloganom „Oluja je pogrom – pamtimo zauvek”, a prisustvovali su najvi{i dr`avni zvani~nici Srbije i Republike Srpske, patrijarh srpski Porfirije, predstavnici Srba u regionu, pre`iveli iz izbegli~kih kolona i ~lanovi porodica poginulih i nestalih

Skup je po~eo molitvenim pomenom, a obele`avawe su obele`ile emotivne besede, se}awa pre`ivelih i poruke o neophodnosti istorijskog pam}ewa i jedinstva srpskog naroda. Na sve~anoj bini obratili su se predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik i patrijarh Porfirije.

Dr`avna ceremonija, organizovana u Sremskim Karlovcima, tradicionalno je odr`ana kao znak se}awa na stradawe vi{e od 2.500 Srba i proterivawe preko 250.000 na{ih sunarodnika u avgustu 1995. godine. Veliki broj gra|ana pristigao je iz svih krajeva Srbije, Republike Srpske i dijaspore, ispuniv{i glavni trg i okolne ulice u Karlovcima.

Ovogodi{we obele`avawe proteklo je dostojanstveno, uz poruke mira, ali i jasnu poruku da se stradawe srpskog naroda ne sme zaboraviti.

^udovi{te od muwe, prekrila nebo u du`ini od 829 kilometara

Jedan je od najmo}nijih prirodnih fenomena na Zemqi, a sada su nau~nici zabele`ili najdu`u muwu do sada zabele`enu. Megamuwa se dogodila u oktobru 2017. godine tokom ogromnog olujnog sistema na jugu SAD.

Rekordna muwa se prostirala od isto~nog Teksasa do okoline Kanzas Sitija – {to je otprilike razdaqina izme|u Pariza i Venecije u Evropi. Vozu bi trebalo oko osam do devet sati da pre|e taj put, a putni~kom avionu najmawe 90 minuta.

Komitet SMO za ekstremne vremenske i klimatske pojave, koji vodi zvani~ne rekorde globalnih, hemiferi~nih i regionalnih ekstremnih doga|aja, priznao je novi rekord koriste}i najnovije satelitske tehnologije. Rezultati su objavqeni u Bulletin of the American Meteorological Society.

Mogu}nost gre{ke je ± 8 km za novi rekord od 829 kilometara. Taj udarac bio je 61 kilometar du`i od prethodnog rekorda, koji je iznosio 768 ± 8 km i dogodio se nad delovima ju`nih Sjediwenih Dr`ava 29. aprila 2020. godina.

Influenserku sa Vimbldona stvorila ve{ta~ka inteligencija

Na prvi pogled, sve je delovalo savr{eno stvarno – lepr{ave letwe haqine, preplanuli ten, osmeh na tribinama Centralnog terena u Vimbldonu i koktel Pimm’s u ruci. Instagram profil Mie Zelu o~arao je desetine hiqada qudi tokom ovogodi{weg teniskog turnira. Iza tog savr{enog sveta, me|utim, krije se ne{to neo~ekivano – Mia ne postoji. Ona je proizvod ve{ta~ke inteligencije. Ona ima 167.000 pratilaca na Instagramu i nedavno je objavila fotografije na kojima u`iva u tenisu na Vimbldonu.

Objave na Instagram stranici Mie Zelu bile su toliko pa`qivo osmi{qene da su prevarile vi{e od 40.000 qudi, koji su lajkovali slike i ostavqali komentare veruju}i da je ona stvarna i da zaista prisustvuje teniskim me~evima, pi{e Dejli mejl.

Na slikama koje je „objavila”, vidi se kako Mia sedi na Centralnom terenu ili pijucka koktel, a ~ak je i indijska kriket zvezda Ri{ab Pant poverovao u iluziju. On je zaista bio na Vimbldonu, ali je nakon {to je otkrio da je profil koji je lajkovao la`an –brzo obrisao sve interakcije sa wim.

Weni kreatori, koji `ele da ostanu anonimni, u opisu profila navode da je Mia „AI pripoveda~”, i dodaju da ima sestru Anu, koja na svom Instagram nalogu ima ~ak 266.000 pratilaca.

Uprkos tome {to se na profilu jasno navodi da nije re~ o stvarnoj osobi, Zelu i daqe svakodnevno dobija poruke – ukqu~uju}i i bra~ne ponude.

MIP Srbije: Slavqewe „Oluje“ u Hrvatskoj ugro`ava pomirewe i evropske vrednosti

Ministarstvo spoqnih poslova Srbije saop{tilo je da sa zabrinuto{}u prati ~iwenicu da se i tri decenije nakon hrvatske vojne akcije „Oluja“ u javnom diskursu ponavqaju retorika mr`we i podsticawe etni~kih podela, {to je u direktnoj suprotnosti sa vrednostima na kojima bi trebalo da po~iva savremena Evropa.

Kako je navedeno u saop{tewu, posebno uznemirava {to se „Oluja“ u Hrvatskoj i daqe obele`ava u slavqeni~kom i trijumfalisti~kom tonu, bez iskrenog saose}awa sa `rtvama i bez napora da se prizna wihova patwa. Takav pristup, ukazuje Ministarstvo, ne doprinosi procesu pomirewa, ve} produbquje nepoverewe i ugro`ava stabilnost regiona.

„Ignorisawe stradawa jednog naroda otvara prostor za istorijski revizionizam i potiskuje univerzalne vrednosti demokratije i mira“, poru~eno je iz Ministarstva.

Srbija, kako se navodi, ne}e odustati od borbe za istinu, pravdu i o~uvawe se}awa na nevine `rtve. Iz Ministarstva

isti~u da se}awe na „Oluju“ nije pitawe pro{losti, ve} odgovornosti prema budu}nosti i preduslov svakog iskrenog dijaloga.

„Srpski narod, ma gde `iveo, ima pravo da pamti, da govori istinu i da se ponosi svojim identitetom i istrajno{}u“, nagla{ava se u saop{tewu.

Povodom obele`avawa godi{wice vojne operacije „Oluja“, Ministarstvo spoqnih poslova je podsetilo doma}u i me|unarodnu javnost da je tokom avgusta 1995. godine sa prostora tada{we Republike Srpske Krajine proterano oko 250.000 Srba, dok je blizu 2.000 qudi,

ukqu~uju}i brojne civile, `ene i starce, stradalo u akciji koja je ostavila duboke tragove u kolektivnom se}awu srpskog naroda.

„Ove ~iwenice ne smeju biti zaboravqene niti relativizovane“, poru~eno je iz Ministarstva, uz podse}awe da se, na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a, od 2014. godine ovaj dan obele`ava zajedni~ki sa Republikom Srpskom kao Dan se}awa, pijeteta i opomene. Srbija ostaje dosledna u nastojawu da se svaka `rtva po{tuje, a istorijsko pam}ewe sa~uva – u ime mira, istine i pravde.

Za{to je `ivot pored okeana du`i

Ako `elite da `ivite {to du`e, postoji niz na~ina i strategija koje mo`ete da isprobate. Savet je da uvek budete aktivni, da se zdravo hranite, naro~ito vo}em, povr}em i ora{astim plodovima, dovoqno sna, bogat dru{tveni `ivot. Me|utim, postoje jo{ neki faktori poput mesta `ivqewa.

Pored svih preporuka stru~waka i istra`iva~a, nedavno je na osnovu rezultata studija na spisak dodata i preporuka da treba `iveti {to bli`e obali mora ili okeana, jer blizina vode produ`ava `ivot.

Istra`iva~i sa Dr`avnog univerziteta Ohaja u svojoj studiji su obradili podatke 66.263 osobe, analiziraju}i vezu mesta na kome su `iveli (da li je bilo pored vodene povr{ine) sa du`inom `ivota.

Dosada{wa istra`ivawa bazirana su na vezi izme|u takozvanih plavih prostora i pozitivnih koristi za zdravqe.

je 79 godina, a oni koji su `iveli u urbanijim podru~jima blizu unutra{wih reka i jezera prose~no su `iveli oko 78 godina“, istakao je \awong Vu sa Dr`avnog univerziteta Ohaja. Mnogo je faktora koji uti~u na `ivotni vek, ova studija ne pokazuje direktan uzrok i posledicu, ali je u pitawu zna~ajna povezanost du`ine `ivota sa `ivotom pored mora ili okeana.

Istra`iva~i ukazuju da priobalna podru~ja imaju mawe vru}ih i hladnih dana, boqi kvalitet vazduha i vi{e mogu}nosti za

podru~jima pove}ava o~ekivani `ivotni vek, ali ne toliko kao `ivot blizu obale.

„Zaga|ewe, siroma{tvo, nedostatak bezbednih mogu}nosti za fizi~ku aktivnost i pove}an rizik od poplava verovatno su pokreta~i ovih razlika“, nagla{ava ekolo{ki geograf Xani Cao sa Dr`avnog univerziteta Ohaja.

Priroda poboq{ava zdravqe na na~ine koji mogu da produ`e `ivotni vek, ali to je samo jedan deo ve}e slike koja ukqu~uje mnogo razli~itih faktora.

Podaci su pokazali da je `ivot u blizini obale povezan sa du`im `ivotom, ali je i iznena|uju}e da `ivot u urbanim podru~jima koja su sme{tena u unutra{wosti kontinenta, zna~i nisu na obali mora ili okeana, ali u blizini reka i jezera, daje malo druga~ije rezultate.

„O~ekivalo se da }e stanovnici priobaqa `iveti otprilike godinu dana du`e od proseka koji

rekreaciju nego urbana podru~ja u unutra{wosti. Nekretnine na obali mora ko{taju vi{e, pa je socioekonomski status veoma va`an.

Kada je u pitawu `ivot u blizini vodenih povr{ina u unutra{wosti kontinenta, tim pravi razliku izme|u ruralnih i urbanih podru~ja. @ivot u blizini vodenih povr{ina u ruralnim

„Mislili smo da je mogu}e da bilo koja vrsta ‚plavog prostora’ ponudi neke korisne efekte i bili smo iznena|eni kada smo prona{li tako zna~ajnu i jasnu razliku izme|u onih koji `ive blizu priobalnih voda i onih koji `ive blizu voda u unutra{wosti kontinenta“, zakqu~io je \awong Vu sa Dr`avnog univerziteta Ohaja.

ZLO^IN BEZ KAZNE:

Dani se}awa kada je iz

Srpske

Krajine proterano

TRIDESET

Pre trideset godina, 4. avgusta 1995. godine po~ela je vojno-policijska akcija „Oluja”, ofanzivom na podru~ju Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije. Dan kasnije, hrvatska vojska je u{la u gotovo napu{teni Knin, a kolone izbeglica preko srpskih teritorija krenule su ka Srbiji. Prognano je 220.000 qudi, a 1.893 osobe su stradale ili nestale. Parastosi Srbima stradalim u „Oluji” odr`ali su se u Beogradu i u Bawaluci.

Skoro 250.000 qudi bilo je u najdu`oj koloni i najve}em izbegli~kom talasu u Evropi od Drugog svetskog rata. Ceo dotada{wi `ivot bio je spakovan u prikolicu. Za one koji jo{ tragaju za svojim najmilijima, „Oluja” jo{ traje. „Sestra, majka, ja i moja }erka, koja je tada imala 3,5 godine. Nikada se ti dani ne zaboravqaju, tako da su uvek prisutni negde.

Te{ko, bogami, te{ko. Kada ne zna{ ni kud ide{, ni sa kim, ni da li }e{ do}i, vratiti se”, prise}a se Mara Putnik.

Razmi{qate o prodaji va{e nekretnine?

Pozovite i saznajte koliko vredi va{a nekretnina bez obaveza. Besplatna procena imovine.

Sydney/NSW

li. Istorija se ponovila jer nismo dovoqno nau~ili. Nadam se da }emo izvu}i pouku iza ovoga i da se vi{e nikako ne ponovi”, ukazuje Osti}.

Parastosi stradalima u Oluji slu`eni su u Beogradu i u Bawaluci. Avgustovski dani za Srbiju su dani tuge. Savo [trbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra „Veritas” isti~e da su to parastosi tuge i ti{ine.

„S druge strane, nedaleko odavde, potpuno je suprotno. Tamo se vesele, organizuju se polumilionski koncerti i parade, najboqe i najve}e do sada. Isto imaju u Kninu, ne znam koliko }e se tamo qudi skupiti”, tvrdi [trbac.

Milan Slijep~evi} navodi da je most na Novom bio zatvoren, a da prelaz preko konstrukcije nije bio dozvoqen.

„Na kraju je nare|eno da nas puste. Tu je, kod Dvora, u selu @irovcu, pobijeno 32 qudi, me|u wima i srpski pop. On je stao ispred tih qudi”, nagla{ava Slijep~evi}.

Boro Osti} iz Kostajnice ka`e da im je hrvatska vojska sve spalila.

„Najpre su opqa~kali svu imovinu i na kraju su sve spali-

]UTAWE ME\UNARODNE

ZAJEDNICE

Zlo~in nad Srbima izveden je pred o~ima me|unarodne zajednice. Predsednik Komisije za nestala lica Veqko Odalovi} prime}uje da „Hrvatska slavi ne{to ~ega treba da se stidi”.

„Vi{e od 60 odsto ukupnih `rtava je starije od 60 godina, a najve}i deo ovih koji se vode kao nestali su starice, starci i neja~. Kada preuzimamo tela i vidimo godi{ta, neja~ i civile,

TRI DECENIJE OD „OLUJE”:

kako mo`ete to da pove`ete sa nekom akcijom i pobedom, kako je predstavqa hrvatska strana. Kidnapovali su qude koji su bili ‚krivi’ jedino {to su bili na svom pragu, ogwi{tu i u svojoj ku}i. Nisu nikome ni{ta lo{e u~inili, nisu bili vojno sposobni”, smatra Odalovi}.

Srpska Krajina je etni~ki o~i{}ena od srpskog naroda. Danas u Hrvatskoj `ivi tek ne{to vi{e od tri odsto Srba. Da je to bio ciq, svedo~i i izjava tada{weg predsednika Hrvatske Frawe Tu|mana na sastanku sa dr`avnim i vojnim vrhom na Brionima, na kojem je dogovarana „Oluja”.

„Ovo bismo morali re{iti – i jug i sever. Re{iti na koji na~in, to je sada tema na{e dana{we rasprave. Da nanesemo takve udarce, da Srbi prakti~no nestanu, odnosno da ono {to ne}emo odmah zahvatiti da mora kapitulirati u nekoliko dana”, izjavio je tada Tu|man.

Transkript sa sastanka na Brionima, bio je jedan od glavnih dokaza na su|ewu hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Marka~u i Ivanu ^ermaku pred Ha{kim tribunalom. Za taj zlo~in – niko nije odgovarao.

[to nije izbeglo to je pobijeno

Te{ko da danas na kugli zemaqskoj postoji narod toliko rasut i toliko raseqen, toliko razbacan na sve strane, a narod koji toliko pati za rodnom grudom i izgubqenim zavi~ajem od kraji{kih Srba.

Godine prolaze, ve} ih se nakupilo za tri pune decenije a tuga je ista, te{ka i neprolazna, ona koja se nakupi na srcu pa od we sve boli.

\ur|ica Draga{ Vukovqak imala je kada se ni kriva ni du`na na{la u „Oluji” tek dvadesetak godina. Pri~a da se svake godine, po~etkom avgusta, tuga iznova uvu~e u wenu du{u, da su joj ovi dani te{ki i prete{ki, vra}aju se se}awa, bole i peku rane iz „Oluje” a godine koje prolaze ne donose mir nego je svaka ista, {ta vi{e – gora i te`a, svaka naredna sve vi{e boli.

Za Hrvate koji su pre koji dan slavili u Zagrebu i koji su pravili dernek u Kninu, koji su pre nekoliko nedeqa u stotinama hiqada pohrlili na koncert Tompsona u Zagrebu, to su dani veseqa, pobede.

U Zagrebu su slavili pre par dana, u Kninu je bila velika proslava, u srpskim domovima ispod Knina i Drni{a u domovima raseqenih Kraji{nika od Sidneja do Toronta, od Beograda do Wujorka, ovih je dana samo tuga

Za Srbe preostale po selima oko Knina, ka Drni{u, Vrliki, Obrovcu, Benkovcu, za Srbe raseqene od Sidneja do Toronta, od Beograda do Wujorka to su dani suza, molitve, se}awa na pobijene i na stradawa, dani upaqenih sve}a. Dani kada se sklawaju u svoje ku}e, retko izlaze i na ulicu i u dvori{te, dani kada }ute. Boqe tako nego da ih provociraju oni koji slavqeni~ki u kolonama pod „{ahovnicama”, u crnim ko{uqama, prolaze putevima. „Vojno-redarstvena” operacija „Oluja”, napad na srpske snage tada{we Republike Srpske Krajine po~eo je rano ujutru 4. avgusta, ve} 5. avgusta hrvatske snage u{le su u gotovo potpuno napu{teni Knin koji je

prethodnog dana `estoko granatiran. Neki od dostupnih podataka govore da su hrvatske snage u akciji upotrebile oko 138.000 vojnika, 350 tenkova, 800 artiqerijskih oru`ja i 30 aviona i helikoptera. Vojska Republike Srpske Krajine u tri korpusa imala je 31.000 vojnika, 200 tenkova, 350 komada artiqerijsko-raketnog naoru`awa i nekoliko aviona i helikoptera. U narednih nekoliko dana ubijeno je ili nestalo oko 2.000 Srba. Iz Kninske Krajine ve} 4. avgusta ujutru, posebno tokom no}i izme|u 4. i 5. avgusta, krenule su kolone izbeglica, na traktorima, kamionima, u automobilima, pe{ice, na zapre`nim kolima. Po~eo je egzodus.

Ve} 5. avgusta od Srba o~i{}eni su Gra~ac, Lovinac, Benkovac, Kijevo, Vrlika, Primi{qe u blizini Sluwa, Dubica na granici sa BiH, slede}eg dana bez Srba su ostali Pla{ki, Li~ki Osik, Vrhovine, Obrovac, Korenica i Plitvice, a 7. avgusta Sluw, Petriwa, Vojni}, Topusko i Gorwi i Dowi Lapac. Put Bawaluke a zatim i put Srbije krenuo je talas od skoro ~etvrt miliona proteranih qudi. Me|unarodni sud pravde, organi UN, lokalne NVO govore o broju od vi{e od 200.000 Srba koji su napustili svoje domove. Zabele`eni su brojni slu~ajevi pqa~ke napu{tene imovine, paqevina, uni{tavawa... Te{ko je bilo onima koji su morali da be`e, da ostave ku}e i imawa, da spasavaju `ive glave, ono malo poku}stva, ku}nu ikonu, krst, jo{ te`u sudbinu do~ekali su oni koji su ostali. Ono malo wih, Srba koji su, veruju}i u svoju nevinost, da se ni o koga nisu ogre{ili, ostali u svojim ku}ama, narednih dana bili su izlo`eni `estokom teroru, mnogi su na svom ku}nom pragu surovo ubijeni, masakrirani, nevi|eni teror je trajao danima posle formalnog zavr{etka „Oluje”.

Po drugi put u veku po~iwen je genocid nad Srbima u Hrvatskoj.

Oni na putu spasa ka Bawaluci a zatim ka Srbiji, u dugim izbegli~kim kolonama, na prikolicama traktora, kultivatora, kamiona, u raspadnutim vozilima, gladni i `edni, iscrpqeni do krajwih granica, upla{eni za `ivote najmilijih, bili su pod stalnim napadima i hrvatske artiqerije i hrvatskog vazduhoplovstva.

Na Petrova~koj cesti, blizu sela Jawilo, tri dana posle po~etka „Oluje”, hrvatski „migovi” napali su i bombardovali kolonu izbeglica. Ubili su 13 srpskih nenaoru`anih civila, me|u wima ~etvoro dece i 21-godi{wu devojku koja je bila u drugom stawu.

Kada su stigli do Srbije i kada qudima iz kolona nije bio dozvoqen ulazak u Beograd, ve} samo da pro|u Bulevarom Arsenija ^arnojevi}a, nastavili su put Vojvodine, Centralne i Zapadne, Isto~ne Srbije, put Kosova i Metohije.

„Bilo je oko {est ujutru, u ku}i samo nas tri... U momentu smo shvatile da se de{ava ne{to {to se ranije nije doga|alo. Zbog granata koje su padale, oti{le smo u susednu ku}u u neko skloni{te. Granatirawe je, s prekidima, trajalo ~itavog dana. Nismo znali {ta se de{ava, dugo, mu~no i{~ekivawe {ta }e biti. Uve~e, bio je ve} mrak, mo`da devet sati, niz ulicu je nai{ao automobil, neki ~ovek u uniformi rekao je da se spremimo i da krenemo prema Pqe{evici, prema Bosni, rekao je da je to evakuacija po{to ima napretka hrvatske vojske, vrati}emo se ku}ama, to je zbog na{e bezbednosti”, opisuje \ur|ica Draga{ 4. avgust 1995. godine koji je wu, sestru i majku zatekao u Korenici.

Otac na liniji, negde oko Gospi}a, u Korenici panika, imale su starog „moskvi~a”, ali niko od wih tri nije znao da vozi. Sre}a, gorko veli, pa nisu ni imale mnogo stvari, nisu imale mnogo {ta da pakuju jer su ~etiri godine ranije iz Gospi}a izbegle u Korenicu, u Gospi}u ostavili sve {to su imali.

Onda je u koloni ka Pqe{evici na kolima koje je vozio kom{ija pukla guma, iznele su par torbi iz vozila, krenule pe{ice u mrak. Usput negde, na cesti, stao im je kamion, daqe su krenule na prikolici.

Tek tu, na prikolici kamiona, shvatila je, ka`e, koliko su same bespomo}ne...

„Vrlo dobro se se}am te prve no}i i prvog dana. Posebno prvog jutra u Dowem Lapcu. Pamtim svaki detaq. To jutro je meni uvek u srcu, to je prekretnica u mom `ivotu. Mrak je bio kad smo do{li u Lapac, kad je krenulo da svi}e, iza|em iz tog groznog kamiona, na-

poqu, na putu, neko spava, ~itava kolona stoji, ni{ta se ne de{ava. Gledam svitawe, i razmi{qam, Bo`e ovo je posledwi put da sam ovde, rastajem se od svog zavi~aja, svawava a mi }emo da krenemo daqe, i sve ovo ovde }e ostati... Tu sam shvatila {ta nam se ustvari de{ava i da je to prekretnica, da ni{ta vi{e ne}e biti isto. Plakala sam tu sama, sestra i mama su bile na prikolici kamiona, {etala sam pored one tu`ne kolone, sagledala sa tih mojih 20 godina svu tu nesre}u gledaju}i one jadne qude, zapre`na kola, kowe, traktore, prikolice”, pri~a \ur|ica.

U Bawaluci, umesto olak{awa sustigao ih je glas o bombardovawu kolone na Petrova~koj cesti. Haos, svako je mislio da je ba{ neko wegov stradao od bombi...

„Jedino o ~emu smo razmi{qale bilo je samo da na|emo oca, samo da smo svi skupa, to nam je jedino bilo va`no. Nekih delova na{eg boravka u Bawaluci vi{e se i ne se}am, se}am se samo ki{e koja je padala non-stop, tresle smo se od hladno}e, mi na poqani, a ki{a ~itave no}i pada po nama... Bez {atora, na otvorenom prostoru, na ledini, neka poqana uz petqu puta od Bawaluke ka Hrvatskoj, tu su se sve kolone sastale i tu je bilo najboqe mesto da qudi tra`e one koje su izgubili. Nas tri na ledini i dve torbe, nemamo sa ~ime da se pokrijemo, sedi{ u blatu, ki{a pada po tebi”, pri~a \ur|ica.

Dva dana kasnije, u Bawaluci su wih dve sestre na{le oca.

„Tog trenutka kad sam ga videla na tom nekom mostu uvek }u se se}ati. I, kako smo sestra i ja tr~ale ka wemu, i o~evog lica kad nas je ugledao. Plakale smo nas dve, plakao je i on. Kako je `ivot ponekad sme{an, grlimo se tu, pla~emo, a onda on odjednom ka`e – ‚Jeste li izvezle auto’... Mi ka`emo nismo, pri~amo {ta je bilo, nije wemu bilo do auta, ra~unao je lak{e }emo sa kolima nastaviti put Srbije”, pri~a \ur|ica.

Hrvatski general Ante Gotovina, komandant operacije „Oluja”, uhap{en je 2005. godine u [paniji gde je bio u bekstvu, izru~en zatim Ha{kom tribunalu, izveden na sud po optu`nici otpe~a}enoj jula 2001. godine.

Godinu dana ranije Ha{kom tribunalu predali su se hrvatski generali Ivan ^ermak i Mladen Marka~ a protiv wih je podignuta optu`nica „za progon, deportacije, prisilno preme{tawe, pqa~ke, za bezobzirno razarawe naseqa, za ubistva, nehumana dela, okrutan tretman tokom i posle operacije Oluja”.

[est godina posle hap{ewa Gotovine, 2011, komandant „Oluje” osu|en je pred ve}em Ha{kog tribunala na 24, Mladen Marka~ na 18 godina, dok je general ^ermak oslobo|en krivice. Prema prvostepenoj presudi Ha{kog tribunala, „Oluja” je bila „udru`eni zlo~ina~ki poduhvat s predsednikom Frawom Tu|manom na ~elu, smi{qen da se protera srpsko stanovini{tvo iz Kninske Krajine”.

Godinu i po kasnije, novembra 2012. godine, Apelaciono ve}e Ha{kog tribunala poni{tilo je prvostepenu presudu, generali Gotovina i Marka~ oslobo|eni su krivice, pu{teni iz pritvora, a u Hrvatskoj je tih dana bilo veliko slavqe. Ha{ki tribunal kona~no je, u drugom stepenu, presudio da „Oluja nije bila udru`eni zlo~ina~ki poduhvat”, i da za stradawe Srba niko nije kriv.

Posle osloba|aju}e presude, Anti Gotovini je dodeqena titula po~asnog gra|anina mnogih mesta u Hrvatskoj - Knina, Benkovca, Pakraca, Dubrovnika, Splita, Zadra, Biograda, Siwa, Solina, Raba, Osijeka, Vrbovca, Prolo{ca, Novske, [kabrwe... Prema popisu iz 1991. godine u Hrvatskoj je `ivelo oko 500.000 Srba, danas ih je mawe od 120.000.

TRANSFER NOVCA širom sveta.

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

02 8781 1950 www.beoexport.com.au

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

02 8781 1960

www.beotravel.com

@IVOT POSLE IZBEGLI[TVA SRBA U OKOLINI KNINA:

Dug i trnovit put do povratka ku}i

Na dan kada je pre 30 godina po~ela akcija „Oluja”, {irom Hrvatske slu`eni su parastosi u pravoslavnim hramovima. Za Srbe povratnike ovo je dan tuge, ali i se}awa na trenutak kada su krenuli na put u nepoznato. Ekipa RTS-a razgovarala je sa onima koji su izbegli, a potom se i vratili u okolinu Knina.

Simbol nacionalne i verske borbe koji povezuje Srbe u Hrvatskoj i ju`noj srpskoj pokrajini postoji – u Dalmaciji. Manastir posve}en knezu Lazaru u sredi{tu Kosova poqa, nadomak Knina. U wemu, kao i u svim ostalim pravoslavnim hramovima u Hrvatskoj, slu`en je parastos za stradale i prognane u „Oluji”. Vek i po manastir Lazarica ujediwuje Srbe iz ovog dela Dalmacije, a od pre nekoliko godina tu je i spomen-obele`je u porti manastira. Redak u Hrvatskoj koji podse}a na grupne `rtve – u ovom slu~aju op{tine Biskupija, gde je tokom i posle akcije „Oluja” stradalo 57 qudi. Me|u prisutnima, gotovo da nema onih koji nisu poznavali nekog od stradalih. „To da li je ku}a u komadu ili nije, koga to briga. A, recimo, qudske sudbine su me mnogo vi{e poga|ale. Nema re~i za to. Jednostavno to prati ~oveka celi `ivot, ba{ ne mo`e da se opi{e. A izgubio sam dosta qudi. Prijateqa, ro|aka”, pri~a \uro @miko iz Uzdoqa. Mnogo qudi odavde je nepovratno oti{lo u „Oluji”. Tek svaki peti stanov-

nik vratio se istim putem. Apsolutna su ve}ina, pa ih na lokalu predstavqa Srbin.

„Ovo je mesto gde sunce najlep{e izlazi, a to je iza Dinare, a najlep{e i zalazi. Gde god sunca da ima, tu ima i `ivota, a meni je ovde najlep{e. Ni{ta ne mogu re}i lo{e, `ivi se odli~no ko ho}e da radi. Gde god ~ovek ho}e da radi, tu ima i `ivota”, ka`e Ja{o \ur|evi} iz Ramqana. Na~elnik op{tine Biskupija Milan \ur|evi} napomiwe da su mawe-vi{e svi radno sposobni sa tog podru~ja na{li posao.

„Od tada se promenilo to {to smo na podru~ju na{e op{tine otvorili vrti} –24 dece tu ide. On je potpuno besplatan za podru~je na{e op{tine. Radimo vodovod u najve}em selu, radimo na zelenoj pijaci i centru za sme{taj starijih osoba”, navodi \ur|evi}. Retka je ovo povratni~ka sredina u kojoj ne mawka dece. I u kojoj mogu da u~e srpski jezik i }irilicu.

UKRAJINA SPREMILA 50 HIQADA VOJNIKA ZA UPAD U RUSIJU:

Moskva poja~ava odbranu Brjanske oblasti

Ruski mediji prenose da se oko 50.000 pripadnika ukrajinskih oru`anih snaga, ukqu~uju}i zna~ajan broj stranih pla}enika, trenutno nalazi u blizini ruske granice, u ^ernigovskoj oblasti, nedaleko od Brjanske oblasti. Prema dostupnim informacijama, u sastavu ovih formacija nalaze se borci iz Turske, Poqske i Gruzije.

U posledwih nekoliko dana zabele`en je porast aktivnosti mawih diverzantskih i izvi|a~kih grupa, ~iji su poku{aji upada u Rusiju odbijeni akcijama grani~nih jedinica i vazdu{no-desantnih snaga. Istovremeno, registrovan je napad ukrajinskog drona na most u blizini sela Rudwa-Cata, na putu Novije Jurkovi~i–Klimovo, {to je dodatno podiglo nivo uzbune u pograni~nim podru~jima.

Prema ruskim bezbednosnim procenama, Kijev intenzivno akumulira rezerve i uspostavqa terenske komandne punktove u vi{e mesta u ^ernigovskoj oblasti. Usled ovih de{avawa, ruske snage su zna~ajno poja~ale svoje prisustvo du` granice, ukqu~uju}i i avijaciju u dubini do 150 kilometara.

NOVI UGOVOR ZA OSTANAK ILONA MASKA „Tesla” nudi 29 milijardi dolara najbogatijem ~oveku planete

Kompanija „Tesla” dodelila je akcije u vrednosti od 29 milijardi dolara glavnom izvr{nom direktoru Ilonu Masku, u poku{aju da zadr`e najbogatijeg ~oveka planete u firmi.

Odluka izvr{nog odbora kompanije usledila je po{to je ameri~ki sud u januaru 2024. godine poni{tio Teslinu isplatu Masku vrednu skoro 56 milijardi dolara za 2018. Sud je transakciju ocenio kao „neshvatqivu” i „nepravednu” prema drugim akcionarima.

Mask se u me|uvremenu `alio na odluku suda u Delaveru, a iz kompanije su Teslinim akcionarima predo~ili kako }e ponu|ene akcije vredne 29 milijardi dolara „podsta}i Maska da ostane u firmi” u doba „intenzivnog rata za talente u sektoru ve{ta~ke inteligencije”.

Ciq ovog poteza je, navodno, da se pove}a Maskov uticaj u upravnom odboru kompanije

„Neophodno je da zadr`imo i motivi{emo na{e najtalentovanije qude, po~ev{i od Ilona. Wemu niko ne mo`e da parira u kombinaciji liderstva i tehni~ke stru~nosti”, saop{tio je upravni odbor Tesle na Iksu (biv{em Tviteru).

Iz kompanije poru~uju i da se nadaju kako }e Mask ipak dobiti zaradu iz 2018. godine u vrednosti od oko 56 milijardi dolara, {to bi bila najve}a godi{wa plata u istoriji Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava.

Sam ugovor je oformqen prema Maskovom u~inku u pove}awu tr`i{ne vrednosti kompanije, prodaje i osnovnog profita. Sve zacrtane ciqeve je ispunio.

TRAMP NEMILOSRDAN PREMA PRIJATEQU

Tajvanu nisu pomogle ni investicije u SAD ni kupovina oru`ja

Tajvan uprkos svom ekonomskom zna~aju za svetsku ekonomiju i geostrate{koj va`nosti za SAD nije uspeo da privoli Trampovu vladu da mu dodeli carine istog nivoa koji su dobili susedi Japan i Republika Koreja.

Gor~ina i razo~arawe na Tajvanu - to ostrvo nije uspelo da u pregovorima sa Trampovom administracijom obezbedi za sebe isti tretman kao susedni Japan i Republika Koreja uprkos svojoj vojnopoliti~koj va`nosti za Va{ington i ogromnim investicijama u ameri~ku privredu.

Pomenute dve dr`ave, kroz pregovore sa Trampovim timom koji su predvodili ministar finansija Skot Besent, prvi otvoreno gej republikanski vladin funkcioner, i ministar trgovine Hauard Lutnik, uspele su da izdejstvuju carine od 15 odsto na svoje proizvode. Me|utim, Tajvanu je dodeqen namet od 20 odsto.

Naime, Tajpej je prvobitno bio „po~a{}en” globama od ~ak 32 odsto bez obzira na wegovu geopoliti~ku va`nost u ameri~kom obru~u oko matice Kine i wegov ekonomski zna~aj za ameri~ku i svetsku ekonomiju kao snabdeva~a najsavremenijih ~ipova, koji su esencijalni za proizvodwu superkompjutera.

S obzirom na to da su Japan i Republika Koreja startovali sa 24, odnosno, 25 odsto, mo`da je logi~no da su i nakon pregovora Tajvanci ostali na nivou koji je vi{i od wihovog.

Jedan od xinova tajvanske ekonomije, u vremenu tokom trajawa pandemije i nakon we za svetsku ekonomiju apsolutno esencijalno preduze}e „TSMC”, koje jedino u svetu proizvodi najsavr{enije logi~ke ~ipove sa kolima promera svega dva, odnosno, tri nanometra, obe}alo je investicije od ~ak 100 milijardi dolara u ameri~ku privredu i u proteklih nekoliko godina izgradilo dva postrojewa u SAD.

Ni to, kao ni velike kupovine ameri~kog naoru`awa za vreme prvog Trampovog mandata, nije bilo dovoqno za boqi rezultat.

Te{koj humanitarnoj krizi u Gazi ne nazire se kraj

U Pojasu Gaze je ubijeno jo{ najmawe 40 Palestinaca, me|u kojima deset u redu za pomo}, saop{tili su zdravstveni zvani~nici u Gazi. Nakon {to je Hamas objavio snimak izraelskog taoca na ivici smrti, Bewamin Netawahu ponavqa da se borba mora nastaviti do ispuwewa ratnih ciqeva.

Premijer Izraela Bewamin Netawahu ka`e da je {okiran snimcima izgladnelih talaca. Tvrdi da ih Hamas izgladwuje kao {to su nekada nacisti Jevreje. Tra`i od Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta da pomogne u osloba|awu talaca, ali iz te organizacije poru~uju da prvo treba uspostaviti primirje.

Neimenovani izraelski zvani~nici ka`u da Netawahu zagovara vojno re{ewe tala~ke krize po{to smatra da je pronala`ewe diplomatskog re{ewa bilo neuspe{no.

„Moramo ostati ujediweni i nastaviti da se borimo kako bismo ostvarili sve ratne ciqeve, da porazimo neprijateqa, oslobodimo taoce i osiguramo da Gaza vi{e nikada ne bude pretwa Izraelu”, isti~e Netawahu.

Jedan od oslobo|enih izraelskih talaca, koji je u zato~eni{tvu bio 505 dana, ka`e da je sa 24-godi{wim Evjatarom Davidom, ~iji je snimak objavio Hamas, proveo vi{e od osam meseci u podzemnom tunelu.

„Odmah iza snimateqa su gvozdena vrata i dobro osvetqe-

ODGOVOR

na soba, sa klima-ure|ajima i grupom terorista koji tamo sede i spavaju. Imaju kablovsku televiziju i obiqe hrane koju su ukrali od humanitarnih zaliha- meso, ribu, hleb, povr}e, vo}e. Dok sam bio tamo nisu izgubili ni kilogram na te`ini, dok smo Evjatar, Gaj i ja izgubili po 30 kilograma”, ka`e oslobo|eni izraelski talac Tal [oham. Veruje se da je pre`ivelo samo 20 talaca, humanitana kriza u Gazi sve dubqa Prema zvani~nim podacima izraelskih vlasti, u Gazi je ostalo oko 50 talaca. Veruje se da je `ivo samo wih 20. Hamas je zabranio humanitarnim organizacijma da obi|u zato~enike, pa porodice nemaju nikakve informacije o wihovom zdravstvenom stawu. Ta militantna organizacija tra`i kontinuiranu dosta-

vu hrane i lekova u enklavu, kao uslov za nastavak pregovora. „Kada su Ujediwene nacije distribuirale pomo}, do we sam lako dolazila, sada ni{ta ne dobijamo. Rizikujem `ivot odlaskom do distributivnog centra, a vra}am se sa praznom torbom. Samo `elim da donesem deci hranu, oni koji profitiraju od ovakve distribucije su trgovci i lopovi”, ka`e jedna Palestinka.

U Izraelu raste pritisak na vladu da okon~a rat i omogu}i osloba|awe preostalih talaca. Grupa od 600-tinak penzionisanih izraelskih bezbednosnih zvani~nika, ukqu~uju}i biv{e {efove Mosada i [in Beta pisala je ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu, tra`e}i od wega da izvr{i pritisak na Izrael da odmah okon~a rat u Gazi.

ZAPADU: Rusija ukida moratorijum za raspore|ivawe svojih raketa

Rusija je konstatovala da su nestali uslovi za odr`avawe jednostranog moratorijuma na raspore|ivawe raketa sredweg i kratkog dometa kopnenog bazirawa i vi{e ne smatra da je obavezana prethodno usvojenim samoograni~ewima, saop{tilo je rusko Ministarstvo spoqnih poslova.

Koraci Zapada, gledani zajedno, dovode do formirawa i nagomilavawa destabilizuju}ih raketnih potencijala u regionima susednim Ruskoj Federaciji, stvaraju}i direktnu pretwu bezbednosti na{e zemqe, i to strate{ke prirode, saop{teno je iz Ministarstva spoqnih poslova

„S obzirom na to da su na{a vi{estruka upozorewa ignorisana i situacija se razvija u pravcu raspore|ivawa ameri~kih raketa sredweg dometa kopnenog bazirawa u Evropi i Azijsko-pacifi~kom regionu, Ministarstvo spoqnih poslova Rusije konstatuje da su nestali uslovi za odr`avawe jednostranog moratorijuma na raspore|ivawe sli~nog naoru`awa i ovla{}eno je da izjavi da Ruska Federacija vi{e ne smatra da je obavezana prethodno usvojenim samoograni~ewima”, isti~e se u saop{tewu.

Istovremeno se navodi da }e odluke o reagovawu doneti rusko rukovodstvo na osnovu analize obima raspore|ivawa ameri~kih i drugih zapadnih raketa sredweg i kratkog dometa kopnenog bazirawa, kao i op{teg razvoja situacije u oblasti me|unarodne bezbednosti i strate{ke stabilnosti.

U saop{tewu se dodaje da razli~iti koraci Zapada u oblasti raketa sredweg i kratkog dometa

dovode do destabilizacije raketnog potencijala u regionima koji se grani~e sa Rusijom, stvaraju}i direktnu pretwu.

Istovremeno, Ruska Federacija se direktno obratila zemqama NATO-a sa pozivom da proglase uzajamni moratorijum na razme{tawe sistema naoru`awa koji su ranije bili zabraweni Ugovorom o nuklearnim snagama sredweg dometa, a ameri~kim saveznicima u Azijsko-pacifi~kom regionu da podr`e ruske napore za spre~avawe trke u ovom tipu naoru`awa u tom regionu.

Me|utim, napomenuli su u resoru, mora se konstatovati da ruske inicijative nisu nai{le na odziv.

Od 2023. godine Ruska Federacija bele`i slu~ajeve prebacivawa ameri~kih sistema sposobnih za kopneno lansirawe raketa sredweg i kra}eg dometa u evropske NATO zemqe radi „uve`bavawa” ovog naoru`awa tokom vojnih ve`bi koje imaju izrazito antirusku usmerenost.

DEMOKRATSKE SRPSKE STRANKE, POSLANIK U HRVATSKOM SABORU, PROFESOR NA FILOZOFSKOM FAKULTETU U ZAGREBU:

Odnos Srbije i Hrvatske je

nalik

Zlo~ina~ka akcija „Oluja“ i trideset godina kasnije izaziva trzavice u odnosima izme|u Zagreba i Beograda. A ti odnosi su danas, ocewuje u razgovoru za NIN lider Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac, vi{e nalik na odnose kakvi su bili devedesetih nego tokom dvehiqaditih.

Predsednik Samostalne demokratske srpske stranke i poslanik u hrvatskom Saboru govorio je, osim o „Oluji“, i o koncertu kontroverznog Tompsona, pozdravu „Za dom spremni“, komunikaciji sa vlastima u Beogradu, pobuni studenata u Srbiji... n Nedavni koncert kontroverznog peva~a Marka Perkovi}a Tompsona poja~ao je nacionalisti~ke strasti u Hrvatskoj, to je oti{lo toliko daleko da se usta{ki pozdrav „Za dom spremni“ ~uo ne samo na tom doga|aju, nego i u Saboru, na {ta predsedavaju}i nije reagovao. Da li vas rehabilitacija tog pozdrava iznena|uje, uznemirava, pla{i...? - Na`alost, ve~er prije koncerta u naju`em centru Zagreba pjevale su se pjesme u slavu poglavniku Anti Paveli}u i wegovim vojnim zapovjednicima Rafaelu Bobanu i Juri Franceti}u. Pjevalo se na mjestima gdje su se zagreba~ki @idovi morali registrirati za no{ewe `utih traka i na mjestima gdje je dana{we sjedi{te Srpskog narodnog vije}a i gdje je 1941. gotovo cijela porodica Svetozara Milinova, graditeqa i vlasnika dana{weg hotela „Dubrovnik“, na ~elu s wim, odvedena u logor smrti Gospi}-Jadovno-Pag i tamo ubijena. To i pozdravqawe usta{kim pozdravom „Za dom spremni“ ostavilo je te{ku mrqu na dana{wem Zagrebu i Saboru, najvi{em hrvatskom zakonodavnom tijelu. To predstavqa najgrubqe kr{ewe Ustava Hrvatske i izvor nespokoja za Srbe, @idove, Rome i svakog gra|anina Hrvatske koji u tome prepoznaju govor mr`we i historijski zlo~in genocida. Da li sam iznena|en? Ne, nisam. To je s tim koncertom i dosada{wim odnosom prema pozdravu ZDS bilo u zraku. Da li sam zabrinut? Ukoliko su oni koje predstavqam zabrinuti - a jesu - ne mogu ni ja biti bez brige.

n Taj usta{ki pozdrav stoji i u prete}em pismu koje je krajem jula dobio predsednik Srpskog narodnog ve}a Boris Milo{evi} nakon {to je kritikovao nasle|e NDH i one koji ga ba{tine i u dana{woj Hrvatskoj. Koliko se ovakve stvari ozbiqno shvataju?

- Bez obzira koliko su pro{irene i normalizirane, treba ih ozbiqno shva}ati. One sa sobom nose mr`wu, prijetwu i obnavqawe prousta{kog odnosa prema vode}im qudima srpske zajednice, kao {to je Boris Milo{evi}, aktivistima za qudska prava i antifa{istima, kao {to je Zoran Pusi}, zastupnicima u Saboru koji govore protiv wegove upotrebe i protiv wegova prava javnosti.

n [ta vi vidite kao uzrok toga {to kod jednog dela Hrvata jo{ uvek postoji ne tako mali animozitet prema Srbima?

- Vi{e je uzroka. Izdvojit }u ~etiri danas najva`nija. Prvi je slu`beni antisrpski narativ kad se govori o ratu devedesetih i wegovim posqedicama. Naro~ito kad se komemoriraju stradawa pripadnika hrvatskog naroda, kad se obiqe`avaju Vukovar i „Oluja“. Drugi je u antisrpskim politi~kim kampawama koje provode utjecajne i agresivne politi~ke stranke, poput Domovinskog pokreta, kao {to je bila kampawa protiv }irilice, protiv Samostalne demokratske srpske stranke i wezinih zastupnika, protiv nadgrobnih spomenika, protiv Srpske pravoslavne crkve ili srp-

odnosu tokom devedesetih

predsjednik SR Jugoslavije Dobrica ]osi}, dvojica nekada{wih jugoslavenskih partizana, javno deklarirali dogovor o „humanom preseqewu“ ili „zamjeni stanovni{tva“ koji su 1992. postigli u @enevi. No ni taj, kao ni prethodni izme|u Tu|mana i Milo{evi}a, bez obzira na to kakav je stvarno bio i {to je sve sadr`avao, nije mogao biti realiziran bez suglasnosti me|unarodne zajednice. Nije mi poznato tko je i kada sve od wezinih predstavnika na to pristao, ali suglasnost za „Oluju“ vjerovatno je s te strane oblikovana u razdobqu od kraja jeseni 1994. do proqe}a 1995. n Jednom ste rekli da je potrebno „izmiriti `ive, se}ati se i po{tovati stradawa mrtvih“. Je li mogu}e u potpunosti izmiriti Hrvate i Srbe, ako, eto, svakog 5. avgusta jedni slave dok drugi tuguju?

skih kulturnih centara. Tre}i je razlog u koncertima, pjesmama poput nekih pjesama Marka Perkovi}a Tompsona. ^etvrti razlog je antihrvatska kampawa koju predstavnici vlasti i provladini mediji u Srbiji vi{e-mawe kontinuirano vode protiv Hrvatske i Hrvata. Treba li vi{e od ovog? n Zadovoqni ste rezultatima nedavnih lokalnih izbora, ali koliko ste generalno zadovoqni polo`ajem srpske mawine {irom zemqe? Gde je najte`e? [ta treba uraditi?

- Mnogo je toga {to jo{ treba uraditi, jer ni{ta ne ide samo i bez otpora. A rezultati izbora su va`ni upravo zbog rje{avawa problema kao {to je obnova vodovodne infrastrukture na dijelovima Dalmacije, Like, Banije, Korduna i zapadne Slavonije, gdje su vodovodi dotrajali ili su devastirani nakon „Oluje“. Sli~no je s obnovom i izgradwom novih cestovnih mre`a. Unato~ pove}awu buxeta, programima razvoja op}ina i gradova sa ve}inskim ili mawinskim udjelom Srba, ekonomski oporavak wihovih `ivotnih sredina odvija se presporo i nedovoqno sna`no. To nam je glavni i najve}i problem. Tu je i briga za starije i nemo}ne osobe, kao i pomo} siroma{nima. O kulturnim, obrazovnim i medijskim programima, koji su jednako va`ni, predla`em da govorimo nekom drugom prilikom. Suprotno o~ekivawu, i to nailazi na otpor ve}i nego {to smo o~ekivali. n Po~etkom avgusta obele`avaju se tri decenije od vojno-policijske akcije „Oluja“, tokom koje je iz Hrvatske proterano vi{e od 220.000 Srba. Kako se vi se}ate tih dana 1995?

- Ve~er prije akcije bio sam u dru{tvu dopisnika nekih od vode}ih me|unarodnih listova. Jedan od wih je u jednom trenutku rekao kako }e akcija biti pokrenuta ujutro. Visoko pozicionirana osoba UNCRO-a nazvala me rano ujutro i nekoliko puta ponovila: „Milorad, Knin is burning!“ Odlu~io

sam sazvati pres-konferenciju i pozvati na obustavqawe akcije radi spre~avawa stradawa i progona civila. Sje}am se da me je novinar HRT-a tada pitao: „Da li je za vas VRO ’Oluja’ legalna i legitimna akcija?“ Ja sam na to odgovorio: „Tra`im da se zaustavi stradavawe i progon stanovni{tva.“ I tako tri puta s wegove i tri puta s moje strane. To je, na`alost, bilo sve {to sam u tom trenutku mogao. n Je li moralo sve biti onako kako je bilo?

- Nije. Ali je vlast u Beogradu i u Kninu odlu~ila odbaciti sve prilike da se to ne dogodi. Najprije zakqu~ke Karingtonove ili Ha{ke konferencije o Jugoslaviji 1991. Potom rje{ewa o dva kotara, koja je, pod utjecajem SR Wema~ke, ozakonila Hrvatska i na kraju Plan Z-4, koji je, kao veoma {iroka autonomija, nudio priliku za ozbiqne pregovore o mirnoj reintegraciji cijelog prostora i stanovni{tva Krajine, kao {to je to bilo sa isto~nom Slavonijom, Barawom i zapadnim Srijemom godinu dana kasnije. Na kraju, ni me|unarodna zajednica nije vi{e bila dovoqno odlu~na da na osnovi prihva}awa tog plana od strane Milana Babi}a zaustavi pripremqenu i gotovo zapo~etu akciju. A vlast u Zagrebu nije htjela odustati od toga da „im se zada takav udarac da se vi{e nikad ne oporave“. n Kako gledate na razne teorije koje su se s vremenom pojavqivale, me|u kojima je svakako najupe~atqivija ona da je sve bilo dogovoreno izme|u srpskog i hrvatskog predsednika Slobodana Milo{evi}a i Frawe Tu|mana?

- Sve {to je do nas dolazilo bilo iz novinarskih izvora, bilo iz krugova dvojice predsjednika, bilo pojedinih diplomata, vrlo je rano upu}ivalo na mogu}nost postojawa takvog sporazuma. Uostalom, to nam je govorilo i na{e razumijevawe logike ratovawa i politi~kih poruka. Znamo da su predsjednik Hrvatske Frawo Tu|man i

O POBUNI AKADEMACA U SRBIJI: Po{tovawe i naklonost studentskom delovawu

n Vi ste i univerzitetski profesor. Kako gledate na vi{emese~nu pobunu studenata u Srbiji?

- Na na{e studente u Zagrebu na Filozofskom fakultetu gledao sam s naklono{}u i podr{kom. Wihov model prakticirawa neposredne demokracije na na{em fakultetu bio je nov i inspirativan dru{tveni eksperiment, koji su podr`avali ili bar tolerirali mnogi nastavnici. Motivi i ciqevi zagreba~kih studenata bili su uglavnom ograni~eni na fakultet i univerzitet, dok su povodi i motivi studenata u Srbiji mnogo {iri i mnogo dubqi. U prvom redu mnogo dramati~niji. Gotovo neusporedivi prema neposrednim povodima i ukupnim motivima. Uz sve rizike koje je to nosilo i koje nosi i koje }e jo{ nositi, energija `eqe za boqim i slobodnijim dru{tvom, koju su studenti u Srbiji stvorili, jedinstvena je. Nenasilan, kreativan i nadasve samopo`rtvovan i ustrajan na~in na koji tu energiju `ele pretvoriti u svoju budu}nost i budu}nost Srbije zaslu`uje puno po{tovawe i naklonost.

- I jedni i drugi se trude da izgleda kao slavqewe i kao tugovawe. Nisam siguran u to da je to doista tako. I jedni i drugi odr`avaju komemorativno-politi~ke rituale, ~ija je svrha sve daqe i od slave i od tuge. Mo`e se poja~avati intenzitet rituala ili dodavati do ju~er sklawani tobo`e autenti~ni oblici opjevavawa bilo slavqa bilo tuge, ali to ne}e obnoviti i poja~ati istinski osje}aje slave i tuge. Time se samo mo`e produbiti i pro{iriti jaz izme|u Hrvata i Srba, te izme|u wih i wihove historijske realnosti. Time se mogu, a mo`da i `ele, odr`avati pjesmarice ili zbirke govora kojima }e se narodi hraniti mr`wom. ^ini mi se da je pet godina nakon „Oluje“, a naro~ito deset godina od we, bilo vi{e spremnosti na pomirewe nego {to je to slu~aj danas. Sve mawe se me|u Srbima govori i zna {to je u~iweno Hrvatima, kao {to se me|u Hrvatima sve mawe govori i zna {to je u~iweno Srbima. To je znak da se u ovom trenutku na izmirewe ne ra~una. n Vlast u Beogradu je najavqivala „otopqavawe odnosa“ sa Zagrebom, ali od toga ni{ta nije bilo, tome nije doprineo ni ministar u Vladi Srbije iz redova hrvatske mawine. Naprotiv, posledwih meseci je bilo proterivawa vi{e hrvatskih dr`avqana iz Srbije. Koliko ovakve stvari dodatno naru{avaju odnose izme|u dve dr`ave?

- Te stvari, kao i progawawe studenata koji imaju i hrvatske dokumente, lo{e su ne samo za odnose, ve} za samu Srbiju. Srbija ima dosta neprijateqa, da pravqewe wezinih ili pojedinih stranih dr`avqana neprijateqima predstavqa neracionalno i {tetno postupawe. A {to se ti~e ukupnih odnosa, oni su ve} du`e vremena, godinama prije nego su potpuno prekinuti, zapravo bili na nivou demonstrirawa suradwe, a ne stvarne `eqe i opredijeqenosti za suradwu. Srbija i Hrvatska su, {to zahvaquju}i politici EU, {to zahvaquju}i politikama wih samih, me|usobno udaqenije nego {to su obje zajedno udaqene od ikoje zemqe EU. Ti su odnosi danas vi{e nalik na odnose kakvi su me|u wima postojali devedesetih nego li na one dvijehiqaditih. n Jeste li vi li~no zadovoqni odnosom koji imate sa vlastima u Srbiji? Imate li redovnu komunikaciju?

- Ve} nekoliko godina ti su odnosi i ta komunikacija gotovo zamrli. Bez obzira na probleme s kojima se suo~ava vlast u Srbiji i Srbija u cijelosti i s kojima se suo~avamo mi u Hrvatskoj, ta bi komunikacija trebala postojati. Nipo{to nije dobro da je nema. Mi smo, ~ini nam se, jedina mawina uop}e na prostoru jugoistoka Evrope s takvim odnosom i komunikacijom sa svojom mati~nom dr`avom i obrnuto.

PRESUDA DODIKU UDAR NA USTAV BIH I RS:

Da li }e Evropski sud biti na strani pravde?

Presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku udar je i na Ustav Bosne i Hercegovine i Ustav Srpske, izjavila je nakon dana{we sednice Glavnog odbora Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) potpredsednica stranke @eqka Cvijanovi}. Cvijanovi}eva je istakla da SNSD odbacuje ovakav vid su|ewa i zloupotrebe pravosu|a.”Ovo je udar na institucije Srpske i sve na{e gra|ane. Ova presuda je udar i na Ustav BiH i Ustav Republike Srpske”, ukazala je Cvijanovi}eva, prenela je RTRS.

Tako|e, Dodikov pravni savetnik advokat Anto Nobilo, naglasio je u razgovoru za Sputwik da niko ne mo`e odgovarati za neko kazneno delo u momentu kada to isto nije bilo zakonom odre|eno kao krivi~no delo.

Dakle, obja{wava on, [mitov ~lan krivi~nog dela zbog kog je Milorad Dodik osu|en, nije zakonski postojao kada je stavqen na teret Miloradu Dodiku. I to je su{tina.

On je potvrdio svoje ranije izre~ene tvrdwe da bi presuda protiv Dodika mogla da se ospori na Evropskom sudu pravde makar i iz ovog razloga. Dodatne, ar-

gumente Nobilo ka`e da }e izneti kada bude video kompletnu odluku suda Bosne i Hercegovine.

„Ono {to znam da ne}e mo}i da se obrazlo`i, u presudi suda BiH jeste povreda na~ela legaliteta koje je temeqno na~elo krivi~nog prava u svim zemqama sveta. Naime, Dodik je potpisao ukaz o stupawu na snagu dva zakona koja je visoki predstavnik Kristijan [mit ukinuo, pre nego {to je ~lan krivi~nog zakona koji je doneo

EU: Presuda Dodiku obavezuju}a, sve strane treba da je po{tuju

Evropska unija (EU) je saop{tila da pravosna`na presuda predsedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku mora da se po{tuje i pozvala sve strane da priznaju nezavisnost i nepristrasnost Suda Bosne i Hercegovine koji ju je doneo.

Portparol EU je u pisanoj izjavi naveo da Unija prima k znawu da je Sud BiH krivi~no osudio Dodika u apelacionom postupku.

sudu Dodiku, kojom je osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane obavqawa funkcije predsednika Republike Srpske, zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika u BiH. Centralna izborna komisija BiH trebalo bi ;da u roku od 15 dana oduzme mandat Dodiku, a potom da u roku od tri meseca raspi{e vanredne izbore za predsednika Republike Srpske. Dodik je izjavio da ne prihvata presudu, da ju je „kreirala

„Presuda je obavezuju}a i mora da se po{tuje. EU poziva sve strane da priznaju nezavisnost i nepristrasnost Suda BiH i da po{tuju i podr`e presudu koju je doneo”, naveo je portparol EU. Apelaciono ve}e Suda BiH potvrdilo je prvostepenu pre-

Evropska unija” i da }e se o woj izjasniti Skup{tina Republike Srpske. Taj parlament je ranije, dan posle izricawa prvostepene presude Dodiku, usvojio zakone kojima se u Republici Srpskoj zabrawuje delovawe Suda BiH i Tu`ila{tva BiH.

[mit stupio na pravnu snagu. U kaznenom pravu, zakoni ne mogu retroaktivno da va`e”, obja{wava Nobilo.

Drugim re~ima, dodaje on u BiH postoji organizacijski zakon koji reguli{e na koji se na~in zakoni donose, odnosno sadr`aj zakona.

„Taj zakon ka`e da ako se dopuwuje ili mewa postoje}i zakon onda se on mora doneti u istoj proceduri u kojoj je donet ceo zakon o kome je re~. Krivi~ni zakon BiH

je doneo Parlament, a stupio je na snagu nakon {to je objavqen u Slu`benom glasniku BiH. Prema tome, ako je visoki predstavnik mogao promeniti jedan ~lan tog Krivi~nog zakona BiH, onda ga je morao promeniti u toj istoj proceduri. To zna~i da i izmena Krivi~nog zakona mora biti objavqena u Slu`benom glasniku BiH”, obja{wava on. Zakoni stupaju na snagu kada pro|e osam dana nakon objavqivawa u Slu`benom glasniku. Nikada osoba ne mo`e da odgovara za neko delo ako pre toga vremenski nije odre|eno kao krivi~no delo i odre|ena kazna za to delo.

Postoji jo{ dosta argumenata, kako ka`e, sa kojim bi mogli da iza|u pred sud, ali }e sa~ekati da vidi odluku suda BiH. „[mit, po na{em tuma~ewu nije vaqano izbran i nije imao zakonska ovla{}ewa i za to imamo jake pravne razloge, ali po tuma~ewu ve}ine zapadnoevropskih dr`ava on bi verovatno ta ovla{}ewa imao. To je ve} politika i tu se mi nalazimo na nekom rubnom delu me|unarodne politike i Ustavnog prava BiH. Iako za i ovo mislimo da smo u pravu, na sudu nam to ipak ne}e biti prvi i najva`niji argument”, ka`e advokat.

Dodik: Nisam po~inio nijedno krivi~no delo po zakonu, osu|en sam jer se nisam svideo [mitu i ne prihvatam ga

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, koji je pravosna`no osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane obavqawa politi~kih funkcija zbog nepo{tovawa odluka visokog predstavnika, rekao je da se ovde radi o ~istoj politi~koj odluci i da je sud BiH politi~ki sud.

Smatra da je visoki predstavnik Kristijan [mit doneo odluku da }e se odrediti kazna zatvora svakom ko ne prihvata wegove odluke.

„Ovo je udar na RS, oni `ele da to personalizuju kao Milorad Dodik”, naveo je on na konferenciji za novinare u Bawaluci.

Istakao je da on nije po~inio prema zakonu nikakvo krivi~no delo, i da ne prihvata krivi~no delo koje je propisao [mit.

„Mene terete jer se nisam svideo [mitu, jer ga ne prihvatam”, ocenio je.

Dodik je istakao da ostaje predsednik RS i da ne}e biti vanrednih izbora.

Rekao je i da }e prihvatiti svaku odluku parlamenta, ali ovu odluku ne}e, kao i da zna da iza we stoji EU.

„O~igledno je da je napravqen novi dualizam izme|u RS i BiH. Stranci koji su u~estvovali u ovome, mogu komotno da iskqu~e svoje telefone i da prestanu da nas zovu da bilo {ta radimo sa wima”, poru~io je.

Naveo je i da se u pravosu|u biraju na mesta sudija i tu`ilaca samo muslimani.

„Sti~e se utisak da je ovim me|unarodnim {alabajzerima va`nije {ta ka`e neki musliman, nego po{tovawe zakona i ustava”, naveo je.

Isti~u}i da je sud BiH poli-

ti~ki, rekao je da je on „pre nekoliko meseci odlu~io da interveni{e u politi~ki sistem, tako {to je ukinuo ~etvrti mandat koji je izabrala Narodna skup{tina i nalo`io Domu naroda BiH da se taj mandat dodeli nekom ko je biran iz kinder jajeta”.

„I smatraju da je to u skladu sa ustavom i zakonom. Dakle, i ustav i zakoni izborni govore o tome da iskqu~ivo delegate u Dom naroda bira Narodna skup{tina RS, zna~i nikakva kinder jaja, nikakve komisije. I bilo je logi~no da ako ste odlu~ili to da poni{tite, da to vratite u Narodnu skup{tinu, a to nisu uradili”, rekao je.

Pozvao je narod da ostane miran, i nastavi}e da se bori pravnim sredstvima, iako smatra da se sud BiH diskvalifikovao kao pravno telo.

„O~ekujem potpunu podr{ku Srbije, obrati}u se za podr{ku Rusiji, obrati}u se i novoj ameri~koj administraciji”, kazao je Dodik.

Dodao je i da mu nije zabraweno da ostane predsednik partije SNSD.

„Dru`i}emo se jo{. Nakon

{est godina, kada se vratim na izbore, onda }emo probati drugu platformu, ali se nadam da do tada ne}e biti BiH, barem suda i tu`ila{tva”, kazao je. Dodikov advokat Goran Bubi} rekao je da su oko 11~asova telefonskim pozivom obave{teni da je presuda predsednika RS potvr|ena.

„O~ekivali smo pravo. Na`alost dobili smo nepravo”, naveo je on i najavio da }e se `aliti. Kazao je i da }e tra`iti privremenu meru da se zadr`i izvr{ewe presude do odluke Ustavnog suda.

„To nam je pretpostavka da se obratimo Evropskom sudu za qudska prava”, rekao je. Predsedavaju}a Predsedni{tva BiH @eqka Cvijanovi} tako|e je navela da se radi o politi~ki montiranom procesu. Dodala je da je pravosu|e odlu~ilo da jedan stranac mo`e da donosi odluke u BiH.

Predsednik Parlementa RS poru~io je da ih ne}e uhvatiti nervozne i nepripremqene, kao i da je ovo „jo{ jedna zamka koja pokazuje da wima nije stalo do mira”.

BOKEQSKA

MORNARICA NA PARADI U ZAGREBU:

Simbol Boke i Crne Gore

u slu`bi promocije „Oluje”

Prisustvo Bokeqske mornarice na ju~era{woj vojnoj paradi u Zagrebu, kojom je obele`ena 30. godi{wica hrvatske zlo~ina~ke operacije „Oluja“, poku{ava da se sakrije u javnosti Crne Gore. Na paradi, organizovanoj u ~ast vojno-policijske akcije tokom koje je protjerano vi{e od 250.000 Srba sa podru~ja Krajine, u sve~anom stroju na{la se i grupa mu{karaca u tradicionalnim uniformama Bokeqske mornarice.

Na dru{tvenim mre`ama pojavio se video i fotografije koje prikazuju u~esnike u prepoznatqivoj no{wi, a u opisu jedne od objava stoji i da se na ~elu nalazio admiral Mirko Vi~evi}, {to upu}uje na formalno organizovano u~e{}e ove grupe. U pomenutoj objavi, koju je na Fejsbuku pode-

lio Dragan [epeq, doslovno se ka`e: „Po prvi put me|u wima… pojavila se i povelika postrojba Bokeqske mornarice... kona~no neko iz moje Boke da se otrgne od litijanera. Bravo, Mirko, pazi metak!“

Posebnu kontroverzu izaziva ~iwenica da je Bokeqska mornarica odlukom Skup{tine Crne Gore nedavno progla{ena nematerijalnim kulturnim dobrom, institucionalno i finansijski za{ti}enim od strane dr`ave. To je objavio poslanik Ton~i Janovi}, koji je i sam u~estvovao u inicijativi za dono{ewe tog zakona, istakav{i da „zna~aj Bokeqske mornarice odavno prevazilazi granice na{e najlep{e (dr`ave)“. Ina~e ovaj politi~ar iz redova Pokreta Evropa sad, ro|eni je brat direktora Agencije za nacionalnu bezbednost Crne Gore, Ivice Janovi}a.

Zaustavqen izvoz vojne opreme iz

Crne Gore Izraelu zbog turskog embarga

Kompanija Montenegro Defence Industry (MDI) dobila je pro{le godine dozvole crnogorskog Ministarstva ekonomskog razvoja za izvoz vojne opreme izraelskoj firmi Israel Weapon Industries (IWI), u jeku izraelske vojne ofanzive na Pojas Gaze. Ipak, izvoz

nije realizovan jer je Turska, iz koje su komponente oru`ja bile nabavqene, u maju 2024. uvela embargo na trgovinu s Izraelom.

Prema dostupnoj dokumentaciji, MDI je krajem marta i u aprilu 2024. podneo zahteve za izvoz delova za pu{ke i lansere granata ukupne vrednosti 6,77 miliona evra. Roba je prethodno kupqena od turske firme Mertsav Savunma Sistemleri, a u zahtjevima se navodilo da }e izraelski IWI biti krajwi korisnik.

Dozvole za izvoz izdale su nadle`ne crnogorske institucije - Ministarstvo ekonomskog razvoja, uz saglasnosti Mini-

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Milo \ukanovi} za{ti}en politi~kim dogovorom, SAD {aqu DEA agente u Crnu Goru

starstva unutra{wih poslova, Ministarstva odbrane i Ministarstva vawskih poslova. Iz MDI su naveli da je posao obustavqen zbog turske zabrane izvoza naoru`awa Izraelu, te da se oru`je nije izvozilo nakon oktobra 2023. godine. U junu ove godine, MDI je podneo novi zahtev za izvoz 6.000 baca~a granata i opreme, koji je i realizovan. Prema navodima kompanije, roba je iz Slobodne zone Luke Bar direktno izvezena Ministarstvu odbrane Meksika, pri ~emu je IWI naveden kao kupac, ali ne i krajwi korisnik. U dokumentaciji je prilo`en va`e}i End User sertifikat izdat od strane meksi~kih vlasti. Kompanija IWI, u vlasni{tvu izraelske grupacije SK Group, ina~e je blisko povezana sa izraelskim oru`anim snagama. Prema stranim medijima, wena proizvodwa je tokom sukoba u Gazi gotovo u potpunosti bila usmerena na opremawe izraelske vojske. IWI se u pro{losti dovodila u vezu i sa isporukama oru`ja u Mjanmar i Ju`ni Sudan, dok su te zemqe bile pod me|unarodnim sankcijama.

Crna Gora, iako je u oktobru 2023. podr`ala rezoluciju Ujediwenih nacija kojom se poziva na hitno humanitarno primirje u Gazi, nije uvela embargo na izvoz vojne opreme Izraelu. Iz Ministarstva vawskih poslova navode da se svaka dozvola procewuje u skladu sa me|unarodnim obavezama, te da Crna Gora podr`ava dvodr`avno re{ewe kao jedini put ka miru na Bliskom istoku.

Lider Pokreta za promjene Neboj{a Medojevi} izjavio je da su Sjediwene Ameri~ke Dr`ave, a posebno Agencija za borbu protiv droge (DEA), sve nezadovoqnije zbog rezultata borbe protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori, zbog ~ega su, kako tvrdi, donele odluku da u Podgoricu upute svog rezidentnog operativca.

Gostuju}i u emisiji „Info plus” na televiziji Adria, Medojevi} je naveo da je crnogorski narko kartel od jula 2019. pod direktnim nadzorom ameri~kih slu`bi, ali da u posledwih {est meseci nije bilo o~ekivanih rezultata.

– Postoji ka{wewe u ispuwavawu obe}awa i proceweno je da je neophodno prisustvo ameri~kog rezidenta na terenu. Iako su po~etni koraci Sa{e [ukovi}a i Milivoja Novovi}a bili ohrabruju}i, narko-karteli su ponovo oja~ali. Imamo novi talas likvidacija u Crnoj Gori i {irom Evrope. Sjediwene Dr`ave nisu zadovoqne radom [ukovi}a, Novovi}a i vrhovnog dr`avnog tu`ioca Milorada Markovi}a – rekao je Medojevi}.

On smatra da su za takvo stawe odgovorne vlasti koje, nakon smene re`ima 2020. godine, nisu sprovele temeqnu reformu bezbednosnog sektora.

– Organizovani kriminal je infiltriran u sve strukture bezbednosnih slu`bi, ukqu~uju}i policiju i Agenciju za nacio-

nalnu bezbednost. Potrebne su bile radikalne institucionalne promene. Danas svedo~imo bezobzirnom izvr{ewu krivi~nih dela – kao {to je ubistvo u centru Podgorice, na svega nekoliko stotina metara od zgrade Centra bezbednosti – {to ukazuje na politi~ku za{titu kriminalaca – upozorio je on. U intervjuu za televiziju Adria, Medojevi} je ponovo ukazao i na, kako tvrdi, slu~aj sistemske za{tite Mila \ukanovi}a od krivi~nog gowewa, i to uz saglasnost razli~itih politi~kih i dru{tvenih aktera.

– U maju 2020. godine postignut je dogovor izme|u dela nove politi~ke ve}ine, jednog dela crkvenih struktura i vlasnika „Vijesti” da se \ukanovi} ne procesuira. To je rezultiralo kontinuitetom politi~ke za{tite, ~ak i u situacijama kada postoje ~vrsti dokazi o korupciji i kriminalu – tvrdi Medojevi}.

Pi{e: ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

SAOP[TEWE EPARHIJE RA[KO-PRIZRENSKE POVODOM NETA^NIH NAVODA O NAVODNOM „TEMEQNOM UGOVORU“ IZME\U SP I KOSOVSKIH INSTITUCIJA Apsolutna neistina i zlonamerna konstrukcija, bez ikakvog osnova

Povodom najnovijeg teksta objavqenog u dnevnom listu Danas i plasirawa od strane „Pokreta obnove kraqevine Srbije“ potpuno neta~ne ideje o navodnom postojawu nacrta tzv. „temeqnog ugovora“ izme|u Srpske pravoslavne crkve i Pri{tine, Eparhija ra{ko-prizrenska, objavila je saop{tewe 1. avgusta, u kojem sa najve}om odgovorno{}u isti~e slede}e :

Tvrdwe o postojawu ili pripremi bilo kakvog ugovora izme|u SPC i kosovskih institucija predstavqaju apsolutnu neistinu i zlonamernu konstrukciju, bez ikakvog osnova u stvarnosti.

Nikakav tekst, nacrt ili predlog koji se bavi pitawem statusa Srpske pravoslavne crkve kao „ugovorne strane“ u odnosu sa vladom Kosova, niti je postojao, niti postoji u procesu razmatrawa u bilo kojem telu SPC, bilo Saboru, bilo Svetom Sinodu, niti je ikada dostavqen Wegovoj Svetosti Patrijarhu ili Eparhiji ra{ko-prizrenskoj. Posebno, insinuacija da bi SPC prihvatila da takvim ugovorom otvori put za formirawe „Kosovske pravoslavne crkve“, koja bi u perspektivi preotela srpske svetiwe, predstavqa krajwe bezo~nu klevetu na ra~un na{e Crkve i wenog istorijskog svedo~ewa i stradawa na prostoru Kosova i Metohije i bolan

U PODEQENOJ KOSOVSKOJ MITROVICI

Kurtijev most spojio obale Ibra

U nedequ, 3. avgusta, radnici koji rade na izgradwi novog mosta na Ibru u podeqenoj Kosovskoj Mitrovici i 500 metara nizvodno od glavnog gradskog mosta, mo}nom dizalicom i betonskim podlogama spojili su obale Ibra.

Na podignuta ~etiri betonska stuba za most radnici su dizalicom samo spiustili ~etiri velike betonske podloge za most i tako su spojene obale Ibra koji deli grad na ju`ni, albanski i severni, srpski deo grada.

Vlada Kosova, pre svih tehni~ki premijer Albin Kurti, je 1. jula postavqawem kamena temeqca zapo~ela izgradwu dva nova mosta na reci Ibar, koja spaja ju`ni deo Mitrovice, naseqen ve}inski Albancima i severni deo, u kojem ve}inski `ive Srbi.

Jedan od novih mostova, preko kojeg }e mo}i i automobilima, 500 metara nizvodno od glavnog mosta na Ibru, bi}e duga~ak 51 metar i {irok 10 metara, sa trotoarima od 1.5 metara, dok }e drugi, pe{a~ki most, 700 metara uzvodno od glavnog gradskog mosta na Ibru, biti duga~ak 41 metar i {irok 3.7 metara.

Kako je planirano novi mostovi preko Ibra bi}e zavr{eni do polovine oktobra ove godine.

STUPILA NA SNAGU PRIVREMENA MERA USTAVNOG SUDA PREMA POSLANICIMA Izabranim poslanicima

Skup{tine

zabrawuje dono{ewe bilo kakvih odluka

u stvarnosti

udarac na{em sve{tenstvu, mona{tvu i vernom narodu u ovom te{kom vremenu. Najo{trije odbacujemo sve navode pojedinih medija o navodnom u~e{}u jeraraha SPC u bilo kakvim pregovorima ili razgovorima na ovu temu. Takvi tekstovi ne samo {to obmawuju javnost, ve} slu`e destabilizaciji unutarcrkvene discipline i unose nemir me|u vernike.

Srpska Pravoslavna Crkva i wena podru~na Eparhija ra{ko-prizrenska uvek su se zalagali za opstanak na{eg naroda, po{tovawe prava i sloboda Crkve i o~uvawe na{e duhovne i kulturne ba{tine na Kosovu i Metohiji, uz sna`ne garancije me|unarodne zajednice.

TJERI MARIJANI, FRANCUSKI POSLANIK U EVROPSKOM PARLAMENTU:

„Ameri~ka kolonija” Kosovo je srpska teritorija

Tjeri Marijani, francuski poslanik u Evropskom parlamentu, ukazao je na apsurd da „ameri~ka kolonija” Kosovo o~ekuje i dobija subvencije od EU dok ukida carine na uvoz robe iz SAD. „Kosovo uvodi carine od nula odsto na ameri~ke proizvode. U me|uvremenu, nastavqa da tra`i i dobija subvencije od EU. Prihvatawe ove ameri~ke „kolonije” (koja je zapravo srpska teritorija) u EU bilo bi neshvatqivo”, napisao je na „Iksu” Marijani, reaguju}i na odluku vlade tzv. Kosova da ukine carine na ameri~ke proizvode, koja je iznosila deset odsto.

„Jo{ jedna va`na odluka koju donosimo jeste ukidawe carinske tarife sa SAD. Od sada }e svi proizvodi poreklom iz SAD imati carinu od nula odsto pri ulasku u na{u zemqu. „Kosovo” pozdravqa ameri~ke proizvode na svom tr`i{tu i ~vrsto verujemo da }e to uticati na pove}awe trgovinske razmene i investicija”, izjavio je Albin Kurti na sednici Vlade.

Тјери Маријани

Odluka Ustavnog suda Kosova, kojom se izabranim poslanicima Skup{tine zabrawuje dono{ewe bilo kakvih odluka i preduzimawe radwi u vezi sa konstitutivnom sednicom, stupila je na snagu 27. jula 2025. godine. Privremena mera va`i do 8. avgusta 2025.

U svojoj odluci, Ustavni sud smatra da, ukoliko se ne izrekne privremena mera po slu`benoj du`nosti u vezi sa odlukama i radwama izabranih poslanika Skup{tine Republike Kosova nakon 26. jula 2025. godine, svaka odluka ili radwa preduzeta posle tog datuma - do dono{ewa odluke Suda po podnetim zahtevima - mo`e naneti nepopravqivu {tetu ustavnom poretku Kosova i funkcionisawu kqu~nih dr`avnih institucija.

Podse}amo, 26. jula je propao jo{ jedan, 54 – ti, poku{aj konstituisawa Skup{tine. Sednicu je prekinuo predsedavaju}i Avni Dehari, poru~iv{i da ~eka odluku Ustavnog suda.

Na osnovu rezultata izbora odr`anih 9. februara ni jedna stranka nema dovoqno mandata da samostalno formira vladu. Samoopredeqewe ima 48 mandata, Demokratska partija Kosova 24, Demokratski savez Kosova 20, Alijansa za budu}nost Kosova i inicijativa Nisma osam, Srpska lista devet, Stranka za slobodu, pravdu i opstanak jedan, a preostalih 10 mandata pripada predstavnicima ostalih neve}inskih zajednica.

Od 15. aprila, izabrani poslanici sastajali se svaka dva dana, ali nisu uspeli da konstitui{u Skup{tinu.

Ina~e, dosada{we sednice su trajale u proseku od pet (5) minuta, {to ukupno iznosi, za 54 sednica, – 270 minuta ili ne{to vi{e za tri meseca rada, ukupno ~etiri (4) sata i 50. minuta.

ALBANCI VELI^AJU FATONA HAJRIZIJA, GROB U DOWOJ KLINI URE\EN I OTKRIVEN ZA GODI[WICU Podigli spomenik ubici vojnika

Kfora i teroristi

Bronzana bista Fatona Hajrizija, postavqena je u Dowoj Klini, kod Srbice uz albansku zastavu uo~i godi{wice wegove smrti 19. jula.

Hajrizi, osu|en za vi{e te{kih krivi~nih dela i povezivan sa aktivnostima OVK. Pre godinu dana ubio je srpskog policajca Nikolu Krsmanovi}a u Loznici. Likvidiran je 36 sati kasnije, nakon {to je opet pucao na pripadnike MUP Srbije. Postavqawe spomenobele`ja ubici izazvalo je burne reakcije ne samo u srpskoj javnosti, ve} i me|u korisnicima dru{tvenih mre`a sa prostora Kosova i Metohije. Dok jedan deo tih komentatora Hajrizija uzdi`e kao junaka, drugi ga nazivaju „lopovom”, „ubicom” i „kriminalcem” i pitaju kako je mogu}e da se zlo~ini nagra|uju bistom. Prvi put Hajrizi je uhap{en 2000. godine zbog ubistva vojnika ruskog Kfora u centru Srbice. Tada petnaestogodi{wi Faton Hajrizi iz Srbice na Kosovu postao je poznat po dugoj kriminalnoj istoriji i mnogim bekstvima iz kosovskih zatvora. Posledwi put je pobegao iz zatvora otvorenog tipa na Kosovu, 6. jula 2024. godine, a 12 dana kasnije pucao je na srpske policajce koji su obavqali redovnu kontrolu grani~nog punkta u Lipni~kom [oru u Loznici. Krsmanovi} je tada od zadobijenih povreda preminuo, a wegov stariji kolega Vjekoslav Ili} tom prilikom je te{ko rawen. Ubica je posle zlo~ina pobegao, a uhap{en je Mithat Haxi}, taksista iz Tutina, koji je vozio Hajrizija iz Pre{eva ka Loznici. Hajrizi je ubijen 19. Jula 2024. godine.

^IKAGO NE ZABORAVQA @RTVE “OLUJE”:

stradalima, me|u wima bio veliki broj Srba iz izbegli~ke kolone

U sabornoj crkvi Svetog vaskrsewa u ^ikagu odr`an je parastos i liturgija za `rtve vojne akcije “Oluja” kojom je iz Hrvatske pre ta~no 30 godina proterano oko 250.000 Srba od kojih se ve}ina nikada nije vratila na svoja ogwi{ta.

Organizatori doga|aja su bili Udru`ewe kraji{nika “Prelo” i Sabor kraji{kih Srba, liturgiju ovim tu`nim povodom slu`io je vladika Serafim uz saslu`ivawe sve{tenstva, a veliki broj qudi iz srpske dijaspore je do{ao da oda po{tu svojim zemqacima.

Me|u wima je danas bilo i onih koji su se zatekli u izbegli~koj koloni koja je u avgustu 1995. iz tada{we Republike Srpske Krajine krenula put Republike Srpske i daqe, prema svom kona~nom ciqu, Srbiji.

Opelu su prisustvovali konzuli Bosne i Hercegovine i Srbije, Tatjana Teli} i Marko Nikoli}, kao i rumunski konzul u ^ikagu Lusian-Ilie Stanica, ministarka finansija Okruga Kuk Marija Papas, te predstavnici Ameri~ko-jevrejskog komiteta Ilene Adler i kancelarije drzavnog tu`ioca ^ikaga.

Nakon bogoslu`ewa program je nastavqen komemoracijom pod nazivom “Dan sje}awa u ^ikagu” koja je zapo~ela stihovima poeme “Posledwi kraji{ki stroj” i emitovawem dokumentarnog priloga “Tko dijeli civilne `rtve” o aktuelnim problemima sa kojima se Srbi suo~avaju u poku{aju da ostvare svoja prava u Hrvatskoj. Uvodnom re~i komemoraciju je otvorio vladika kostajni~ki Se-

rafim, koji je i sam bio jedan od prognanika koji su pred Olujom ostavili svoj rodni kraj i porodi~ni dom. Osvr}u}i se na prilog, on je izme|u ostalog rekao: - Kroz ovakvu golgotu su pro{li mnogi od nas, ali koliko god nam te{ko bilo – nema predaje! Radi istine, bra}o i sestre, zbog koje smo se danas okupili ovdje. Bezbroj mu~enika jo{ od turskog vakta je stradalo, ali se nije odreklo svoje vjere, vje~nog `ivota, te jedne rije~i i misli koju pratimo kroz vjekove. Mi koji smo pro{li kroz to stradawe i na{li se u ovom novom vrlom svijetu imajmo tu rije~ i misao na umu, da ne bi zaboravili {to smo stradali i da se ne ~udimo ovom svijetu oko nas koji ili javno ili podmuklo gazi po ovome krstu, i da nas ne za~udi ako opet po~ne da nas gazi i progawa, poru~io je vladika Serafim.

Posle wega prisutnima su se obratili konzuli Bosne i Hercegovine i Srbije, Tatjana Teli} i

Marko Nikoli}, koji su podsetili na stradawe Srba u Hrvatskoj kroz istoriju, ali i uneli tra~ak optimizma svojim re~ima. Konzulka Teli}, ina~e rodom iz Krajine, sa suzama i o~ima i ponosom u glasu kazala je kako wenih troje dece svake godine odlaze u wen zavi~aj u okolini Knina i Islama gr~kog, gde se trenutno i nalaze na raspustu.

Nakon ovih obra}awa usledilo je predavawe i prezentacija Dr. Milana Guli}a, istori~ara rodom iz Zadra, ina~e najmla|eg doktora istorije na Beogradskom univerzitetu.

Skupu su se obratili i organizatori iz Udru`ewa kraji{nika “Prelo” i Sabora kraji{kih Srba, Du{ko ^u~kovi}, Qubinko [pegar i Stevo Doki}, a program su oplemenili glumci Srpskog pozori{ta ^ikago Milovan Glogovac i Milenko [i{arica, koji su citirali svedo~ewa srpskih prognanika i recitovali prigodne stihove.

„@ELEO SAM DA ZA[TITIM QUDE, SELIM SE U BEOGRAD“: Oglasio se heroj koji je savladao teroristu usred leta!

Na letu od Londona do Glazgova do{lo je do incidenta u nedequ, nakon {to je jedan od putnika uzvikivao da ima bombu, uz parole „Smrt Americi, smrt (predsedniku SAD Donaldu) Trampu“ i „Alahu akbar“.

Putnika koji je pretio bombom savladao je Zoran Nasteski, poreklom iz Makedonije i Srbije, koji `ivi u Velikoj Britaniji.

Nasteski je mu{karca tokom leta oborio na pod i zadr`ao do sletawa, kada ga je preuzela {kotska policija. U Velikoj Britaniji je u me|uvremenu pokrenuta istraga o teroristi~kom napadu.

Indijski Jutjub kanal NDTV objavio je snimak incidenta na kojem se vidi trenutak kada Nasteski savladava putnika koji vi~e da ima bombu i vre|a ameri~kog predsednika Donalda Trampa. Nasteski je video objavio i na svom Jutjub kanalu.

„Ju~e ujutru (27. jula) krenuo sam na odmor u

Glazgov. Desetak minuta pre sletawa, pored mene je pro{ao ~ovek koji je u rukama dr`ao kafu i telefon. Prvo sam se upla{io da }e me politi vru}om kafom, pa sam se sklonio. Zatim je po~eo da vi~e da ima bombu i da }e oboriti avion, da bi dokazao da je Trampova politika pogre{na“, navodi Nasteski. Putnici su se uspani~ili, dodao je Nasteski, deca su vri{tala, a i posada se vidno uznemirila. „Samo sam instinktivno reagovao, `eleo sam da za{titim ostale. Ustao sam, oborio ga, oduzeo mu telefon i dr`ao mu ruke do sletawa. Ubrzo mi je pomogao jo{ jedan putnik, nisam siguran da li je bio Englez ili [kot“, ispri~ao je Nasteski. Po sletawu na aerodrom, na pistu su iza{li vatrogasci i policija, koji su uhapsili 41-godi{weg mu{karca. Ceo doga|aj zabele`ila je jedna putnica, a snimak je kasnije poslala Nasteskom, koji ga je podelio na internetu. Video je ubrzo postao viralan na dru{tvenim mre`ama i objavqen je i na NDTV kanalu.

Nakon deset godina rada u Velikoj Britaniji, Nasteski planira da se sa svojom partnerkom preseli u Srbiju, gde ima porodi~ne korene – otac mu je Makedonac, ro|en je u Skopju, a majka mu je Srpkiwa. „Selim se za Beograd, jer sam upoznao najdivniju `enu na svetu, Sandru“, zakqu~uje Nasteski. Aviokompanija Izi xet je, povodom incidenta, saop{tila da je mu{karac uhap{en odmah po sletawu u Glazgov i da je osobqe aviona obu~eno da postupa u incidentnim situacijama, da se bezbednost svih u avionu ne bi dovodila u pitawe.

U Tr{i}u boravila prva grupa u~enika Srpskih dopunskih {kola iz dijaspore

Prva grupa u~enika Srpskih dopunskih {kola iz inostranstva pod pokroviteqstvom Ministarstva prosvete Republike Srbije boravila je u Tr{i}u u Nau~no-obrazovno kulturnom centru Vuk Karaxi} u Tr{i}u. Time je zapo~et projekat „Leto u zavi~aju” u Tr{i}u, koje se odr`ava ~etvrtu godinu za redom. Projekat je pot-

puno je besplatan za sve u~enike dopunskih {kola na srpskom jeziku u inostranstvu. \ake prate wihovi nastavnici, koji tako|e dolaze za Tr{i}, a boravak se zavr{ava priredbom, koju u~enici izvode za sve koji do|u posledweg dana wihovog boravka.

Projekat „Leto u zavi~aju” se odvija u tri smene. Tokom prve smene bilo je prisutno devedeset u~enika iz [vajcarske, Nema~ke, Francuske, Italije, Slovenije, Gr~ke, Rusije, Amerike i Norve{ke. Program rada sa u~enicima odvijao se kroz tematsko-integrativne radionice srpskog jezika i umetni~ke radionice, osmi{qene u saradwi sa Zavodom za unapre|ivawe obrazovawa i vaspitawa. Deo boravka u~enika u Tr{i}u ~ine i zanatske radionice, putovawa i svakodnevne sportske aktivnosti. Realizatori radionica su stru~waci iz oblasti pedagogije, jezika, folklora, muzike, drame i sporta. Teme projekta su: „Srpskim jezikom stvaramo, o zavi~aju razgovaramo”, „Ceo svet ih zna, Srbija se wima ponosi”; „Uvek se seti”, „Igram, pevam, stvaram – o tradiciji razgovaram” i „Moja Srbija”, naglasili su organizatori. Kao i prethodnih godina u okviru programa, u~enici su posetili rodnu ku}u Vuka Stefanovi}a Karaxi}a, manastir Trono{u i Bawu Koviqa~u, u`ivali u ~arima Tr{i}a i u dru`ewu. Svakodnevno oni su imali razne radionice jezi~ke, dramske, muzi~ke, folklorne i sportske, na kojima su gradili nova znawa i koja su pokazali na zavr{noj sve~anoj priredbi posledweg dana svog boravka.

Isporuka ameri~kih podmornica Australiji

pod znakom pitawa

Sjediwene Dr`ave zvani~no su pokrenule reviziju odbrambenog pakta AUKUS-a, trilateralnog bezbednosnog sporazuma sa Velikom Britanijom i Australijom – koja }e biti zavr{ena do jeseni, kako je najavio visoki zvani~nik Pentagona. Reviziju sporazuma, koju predvodi Elbrix Kolbi, podsekretar ameri~kog odbrambenog saveta za politiku i kriti~ar sporazuma, ima ciq da iskustveno i objektivno proceni inicijativu u skladu sa pristupom predsednika Donalda Trampa „Amerika na prvom mestu”, navodi se u saop{tewu.

Ono dolazi nakon {to su Australija i Velika Britanija pro{le subote u Xilongu potpisale novi 50-godi{wi pakt o saradwi koji omogu}ava prenos tehnologije podmornica u okviru prvog stuba AUKUS-a kako bi poja~ale svoju posve}enost paktu.

Sporazum AUKUS, najve}i australijski odbrambeni projekat do sada, uspostavqen 2021. godine pod administracijom Xozefa Bajdena, omogu}ava Australiji da nabavi ameri~ke podmornice na nuklearni pogon, {to je deo investicije od 240 milijardi dolara (368 milijardi australijskih dolara) tokom 30 godina. Ovo ukqu~uje milijarde za podr{ku proizvodwi podmornica u SAD. Kolbi je izrazio zabrinutost u vezi sa mogu}no{}u SAD da zadovoqi doma}e i savezni~ke potrebe za podmornicama. Uprkos zabrinutosti u vezi sa kapacitetom proizvodwe podmornica, Australija ostaje uverena u budu}nost pakta, te je nedavno uplatila ratu od 800 miliona australijskih dolara.

Admiral Deril Kodl, kandidat za na~elnika pomorskih operacija, tokom saslu{awa u Odboru za oru`ane snage Senata upozorio je da SAD ne}e mo}i da prodaju Australiji nuklearne podmornice klase „virxinija” ukoliko ne udvostru~e svoju trenutnu proizvodwu brodova i dodao da je sama ameri~ka flota za ~etvrtinu ispod zacrtanih ciqeva i da zemqa proizvodi plovila samo ne{to vi{e od polovine predvi|ene stope i tek koliko joj je potrebno za sopstvenu odbranu.

„Moramo da vidimo da li industrijska baza mo`e da proizvede potrebne podmornice kako bismo mogli da ispunimo pakt koji smo sklopili sa Velikom Britanijom i Australijom, a to je 2,2 do 2,3 podmornice klase ’virxinija’ godi{we. To }e zahtevati transformativno poboq{awe, ne poboq{awe od deset ili dvadeset, ve} poboq{awe od sto odsto”, rekao je admiral.

Premijer o mogu}oj reakciji SAD-a u slu~aju priznawa

Palestine poru~io da je Australija ”suverena nacija”

”Mi smo suverena nacija. Australija donosi svoje odluke kao suverena nacija”, rekao je Elbanizi novinarima u Kanberi

Australija je „suverena nacija”, rekao je premijer Anthony Albanese kada su ga pitali ho}e li SAD uzvratiti ako Kanbera prizna palestinsku dr`avu.

„Mi smo suverena nacija. Australija donosi svoje odluke kao suverena nacija”, rekao je Albanese novinarima u Kanberi, prema ABC Newsu

Albanese je odgovarao na pitawa dan nakon {to su hiqade Australijanaca odr`ale masovni pro-palestinski skup u Sidneju.

Nedeqni mar{ bio je „miran i bio je prilika za qude da izraze svoju zabrinutost zbog onoga {to se doga|a u Gazi”, rekao je Albanese, koji navodno priprema teren za „istorijsku” promenu u vezi s Palestinom koja je „samo pitawe kada i kako”.

Kanbera ne priznaje Palestinu, ali weni saveznici, ukqu~uju}i Francusku, Kanadu i Veliku Britaniju, posledwih su nedeqa obe}ali da }e formalno dati diplomatsko priznawe nezavisnoj dr`avi Palestini na predstoje}oj Generalnoj skup{tini UN-a u septembru.

Potez Pariza i Otave izazvao je qutite reakcije Va{ingtona. Izve{taji tako|e sugeri{u da je Albanese, koji je optu`io Tel Aviv za kr{ewe me|unarodnog prava, kao i za „kra|u” nevinih `ivota u Gazi, razmi{qao o telefonskom pozivu s izraelskim

NAJVE]I SNEG U POSLEDWIH NEKOLIKO DECENIJA:

premijerom Bewaminom Netawahuom. Navodi se da je povod za telefonski poziv bio „Mar{ za ~ove~anstvo” preko mosta Sydney Harbour u nedequ, kada su qudi vr{ili pritisak na trenutni prekid vatre u Gazi i pritisak unutar vladaju}e Laburisti~ke stranke da prizna palestinsku dr`avu. Dok je policija saop{tila da je prisustvovalo 90.000 qudi, grupa koja stoji iza demonstracija, Palestinska akcijska grupa Sidnej, saop{tila je da

je bilo 300.000 qudi, ukqu~uju}i osniva~a Wikileaksa Juliana Assangea

Braniteqi qudskih prava podsetili su australijskog premijera na nalog za hap{ewe protiv Netawahua. Albanese bi trebao „razgovarati s Netawahuom o wegovom jednosmernom putovawu u Me|unarodni krivi~ni sud kako bi se suo~io s optu`bama za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti”, rekao je Rawan Arraf, advokat i izvr{ni direktor Australijskog centra za me|unarodnu pravdu.

Rawan se osvrnuo na naloge za hap{ewe koje je izdao Me|unarodni krivi~ni sud za Netawahua zbog ratnih zlo~ina.

Nalog za hap{ewe Netawahua, ~ije su snage ubile vi{e od 60.000 Palestinaca u Gazi od oktobra 2023. i uni{tile enklavu, izdat je pro{log novembra i „on je jo{ uvijek na slobodi“, rekao je Arraf. „Premijer (Anthony Albanese) ne sme dati legitimitet optu`enom ratnom zlo~incu.“

Nekoliko gradova u isto~noj Australiji prekriveno je najdebqim slojem snega u posledwih nekoliko decenija, usled olujnog nevremena koje je pogodilo to podru~je.

Oluja je izazvala poplave, blokirala vozila i izazvala prekid

snabdevawa elektri~nom energijom za desetine hiqada doma}instava, saop{tile su vlasti.

Dr`avna hitna slu`ba Novog Ju`nog Velsa (New South Wales) saop{tila je da se u pojedinim oblastima o~ekivalo oko 50 cm snega, dok je u drugim palo vi{e od 10 cm ki{e. Vremenske prilike sada su se donekle stabilizovale.

Delovi severozapadne regije Nove Engleske zabele`ili su najobilnije sne`ne padavine u posledwih 20 godina, izvestila je dr`avna televizija ABC (Australian Broadcasting Corporation).

Sydney Morning Herald dodaje da je susedna savezna dr`ava Kvinslend zabele`ila prvi sneg u posledwih deset godina.

Hitne slu`be su saop{tile da su intervenisale u vi{e od 1455 incidenata i da je vi{e od

100 vozila ostalo zaglavqeno u snegu. Olujno nevreme pri~inilo je materijalnu {tetu na brojnim objektima, a izdato je i vi{e upozorewa na poplave. Prema navodima ABC-ja, desetine hiqada doma}instava provele su no} bez elektri~ne energije.

Policija Novog Ju`nog Velsa, najmnogoqudnije australske savezne dr`ave, saop{tila je da je jedno vozilo ostalo zaglavqeno u poplavnoj vodi, a potraga za `enom u dvadesetim godinama, koju je voda odnela, jo{ uvek traje.

Australija mora da povrati strate{ki vrednu luku Darvin zbog svoje bezbednosti

Jedno od najve}ih dostignu}a Entonija Elbanizija kao lidera Australije jeste obnavqawe ekonomskih veza sa Kinom. Ali premijer sada nastoji da raskine jednu spornu vezu sa najve}im trgovinskim partnerom svoje zemqe: vlasni{tvo nad strate{ki va`nom lukom Darvin.

Elbanizi je, govore}i pre nego {to je ponovo izabran u maju, rekao da se wegova stranka protivila odluci regionalne vlade Severne teritorije iz 2015. godine da „prepusti” luku kineskoj brodarskoj kompaniji „Lendbrix” na osnovu zakupa od 504 miliona australijskih dolara (333 miliona ameri~kih dolara) na 99 godina.

„O~igledno je da trenutno `ivimo u neizvesnom svetu. Ideja da bi glavna luka na severu Australije bila u vlasni{tvu bilo kog stranog interesa nije u nacionalnom interesu Australije”, rekao je on.

Obe}awe premijera tokom predizborne kampawe da }e vratiti luku u australijske ruke – koje podr`ava i opoziciona Liberalna stranka – odra`ava {iroko rasprostrawenu zabrinutost u Australiji zbog rastu}eg vojnog prisustva Kine u Pacifiku.

Tako|e dolazi usred pritiska Va{ingtona, najva`nijeg saveznika Kanbere, da obezbedi kontrolu nad lukom u severnoj Australiji, najbli`om ta~kom spornim vodama Ju`nog kineskog mora.

Luka se nalazi u blizini ameri~ke pomorske baze, a neke od wenih dokova koriste ameri~ki i australijski ratni brodovi.

Me|utim, obe}awa da }e se vratiti vlasni{tvo nad lukom Darvin izazvala su prigovore Pekinga i kritike Severne teritorije.

Xon Elferink, dr`avni tu`ilac teritorije u vreme prodaje, odbacio je debatu kao „politi~ki oportunizam” i ismejao sugestije da bi luka mogla biti kori{}ena za {pijunirawe ameri~kih vojnih operacija.

„Na pristani{tu Darvin ima mnogo kafi}a. Mo`ete kupiti kapu}ino i dobiti boqi pogled na ameri~ke ratne brodove nego iz luke”, rekao je Elferink.

Elferink je dodao da Severna teritorija nije imala mnogo izbora nego da izdaju luku u zakup, jer teritorija nije mogla da priu{ti zna~ajna ulagawa koja su potrebna. „Na nekim mestima je tonula”, rekao je.

Pro{log meseca, kineski premijer Li ]ijang pozvao je da se prema kompanijama wegove zemqe postupa po{teno, u o{troj izjavi koja je malo pokvarila Albanezeovu {estodnevnu turneju po Kini.

„Nadamo se da australijska strana mo`e da obezbedi fer, otvoreno i nediskriminatorno poslovno okru`ewe za kineska preduze}a u Australiji”, rekao je Li.

Prijateqske veze sa Kinom zna~ile

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

su da je bilo malo prigovora na prodaju 2015. godine, a Odbor za pregled stranih investicija zemqe odobrio ju je brzinom kojom „formula jedan” prolazi kroz ciqnu liniju, rekao je Elferink.

Geopoliti~ke tenzije, podstaknute kampawom Pekinga u Ju`nom kineskom moru, navele su tada{weg predsednika SAD Baraka Obamu 2015. godine da izrazi zabrinutost zbog toga {to nije konsultovan o sporazumu.

Vlada Albanezea je 2023. godine preispitala vlasni{tvo „Lendbrixa” nad zakupom, ali se odlu~ila da ga ne otka`e ili izmeni u vreme kada je Kanbera poku{avala da popravi trgovinske odnose sa Pekingom.

U severnom Kvinslendu otkriven insekt duga~ak skoro pola metra, nije za qude sa ”slabim srcem”

Nova vrsta insekta je otkrivena na velikim nadmorskim visinama Atertonske visoravni u severnom Kvinslendu u Australiji.

Insekt, duga~ak 40 centimetara i te`ak 44 grama, nazvan je „Acrophylla alta”, a nau~nici smatraju da bi to mogao da bude najte`i insekt u Australiji, prenosi „Gardijan”.

„Acrophylla alta” je najve}i {tapi~asti insekt prona|en u Australiji, a nau~nici veruju da je specifi~no stani{te na visokim nadmorskim visinama razlog za wegovu veli~inu. Hladne i vla`ne temperature u tom regionu mogu da doprinesu razvoju ve}ih insekata koji su boqe prilago|eni pre`ivqavawu u takvim uslovima.

Otkriven je tokom istra`ivawa koje je pokrenuo profesor Angus Emot sa Univerziteta Xejms Kuk, nakon {to je wegov koautor, Ros Kupland, dobio fotografiju insekta na dru{tvenim mre`ama. Potraga za insektom trajala je nekoliko no}i, a otkri}e je usledilo kada su Emot i Kupland prona{li `enku u {umama, na visini gde su morali da koriste {tap da bi ga spustili sa drveta. Nau~nici sada nastoje da prona|u i mu`jaka kako bi zvani~no potvrdili da je ovo nova vrsta.

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

Sada su, me|utim, „saznali” da „Lendbrix” kontroli{e milijarder Je ^eng, koji je bio ~lan nacionalnog komiteta Kineske narodne politi~ke konsultativne konferencije, politi~kog savetodavnog tela, od 2013. do 2018. godine.

Istovremeno, ameri~ki predsednik Donald Tramp je u svom maniru pritisnuo „saveznike” da se ukqu~e u wegov sukob sa Kinom - pretwama i carinama. Sve to je podstaklo Albanezea da promeni mi{qewe i vrati luku u okriqe Australije. Wegovoj odlu~nosti pomogao je i izve{taj da je ameri~ka privatna investiciona grupa „Kerber” zainteresovana za preuzimawe luke Darvin, zajedno sa logisti~kom kompanijom „Tol” koja je u

KO[TALI SU NAS 12,5 MILIJARDI DOLARA: Glavni obave{tajac otkrio {ta je {pijunima najinteresantnije u Australiji

Strani {pijuni „agresivno” ciqaju Australiju u sektorima koji se kre}u od retkih zemnih elemenata do istra`ivawa Antarktika, pa ~ak i kradu retke biqke, rekao je {ef obave{tajne slu`be Australije Majk Berxes.

Uloga Australije u paktu AUKUS sa SAD i Velikom Britanijom tako|e je bila predmet „veoma nezdravog” interesovawa stranih obave{tajnih slu`bi, rekao generalni direktor bezbednosti u Australijskoj bezbednosno-obave{tajnoj organizaciji (ASIO).

Prema wegovim re~ima, {pijuna`a je ko{tala ekonomiju zemqe 12,5 milijardi australijskih dolara (8 milijardi ameri~kih dolara) u 2024. godini.

-To zna~i da najozbiqniji, najzna~ajniji i kaskadni tro{kovi {pijuna`e nisu ukqu~eni, rekao je on.

ASIO je otkrio i osujetio 24 velika poku{aja {pijuna`e i stranog me{awa u posledwe tri godine – vi{e nego prethodnih osam zajedno, rekao je Berxes.

Agencija je navela Kinu, Rusiju i Iran kao „veoma aktivne” u {pijuna`i u regionu, isti~u}i poku{aje stranih agenata da se infiltriraju u vladine agencije i odbrambenu industriju, kao i u medijske organizacije, advokatske kancelarije, preduze}a i akademske zajednice.

Festival srpskog folklora

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Ovog vikenda svi putevi vode u Sidnej i Srpski centar Bonirig na tradicionalni 37. Festival srpskog folklora. Festival }e sve~ano biti otvoren u petak 8. avgusta i traja}e gotovo neprekidno do nedeqe uve~e. Tokom ovog vikenda smewiva}e se na bini najboqe srpske folklorne grupe iz ~itave Australije, od Kernsa i Brizbejna, preko Sidneja, Kanbere, Melburna, Adelejda i Perta. Ovaj popularni trodnevni festival jedna je od najzna~ajnijih manifestacija u srpskoj zajednici Australije i jedan od najdugove~nijih srp-

projekat spada u jedan od najuspe{nijih doga|aja, jer redovno privla~i i veliki broj sponzora. Najve}i svetski brendovi kakvi su automobilski korejski gigant „Kia“, koji je podsetimo i glavni sponzor Australijan opena, su dokaz da je ovaj festival kotiran veoma visoko i mnogo {ire od samih okvira srpske zajednice. Naravno, tu su i brojni drugi sponzori i veoma uspe{ne kompanije u vlasni{tvu australijskih Srba, koji redovno i nesebi~no poma`u da ovaj festival zadr`i mesto koje zaslu`uje u na{oj zajednici. Festival je prepoznat i od strane australijske dr`ave i dr`ave Srbije, koje razumeju zna~aj kulture i nasle|a australijskih Srba na ovim prostorima. Iz godine u godinu festival bele`i sve ve}u popularnost i to pre svega zahvaquju}i sjajnoj upravi Srpskog centra Bonirig, koji su ve} decenijama veoma uspe{ni organizatori ove manifestacije. Srpski centar Bonirig je na{ najve}i centar u celoj Australiji, koji je ujedno i primer ostalima kako napraviti jednu organizaciju koja okupqa i spaja australijske Srbe, ne samo iz

tada{wih funti. Po~etkom sedamdestih godina sagra|ena je na toj zemqi ~uvena „^etni~ka koliba“ u znak se}awa na Generala Dra`u Mihailovi}a. Tako je Srpski klub u Bonirigu sve vi{e dobijao izgled mesta koje je okupqalo nove i stare emigrante iz biv{e Jugoslavije. Na`alost, „^etni~ka koliba“ je samo {est meseci nakon toga izgorela u po`aru. Ipak, to nije pokolebalo onda{we Srbe da nakon toga izgrade novu zgradu krajem sedamdesetih godina, kada je na otvarawu u ono vreme bilo prisutno oko 3.000 Srba. Gra|evinski radovi su uspe{no zavr{eni tek 1985. godine kada je dobila naziv „Srpska ku}a“, sa posvetom Genaralu Dra`i. Centar je tada postao i zvani~no sedi{te Srpskog fudbalskog kluba „Avala“ (koji je osnovan 1968. godine). Klub „Avala“ je zatim 1992. godine dobio svoj dana{wi naziv „Bonirig Beli Orlovi FK“. Nakon toga Srpski centar je devedesetih godina pro{log veka pro{ao kroz ozbiqnu finansijsku krizu, ali je izdr`ao i odoleo zubu vremena. Po~etkom dvehiqaditih uspe{no je renoviran i ozbiqno

skih festivala u ~itavoj dijaspori. Osnovan je 1987. godine sa inspiracijom i `eqom da slavi srpsko kulturno i istorijsko nasle|e u Australiji. I kao i sve ono najvrednije u srpskoj zajednici, sada se ve} slobodno mo`e re}i, i ova na{a institucija nastala je zahvaquju}i hrabrim entuzijastima i volonterima koji su iskreno verovali u tu ideju. Naravno, nije nimalo slu~ajno da je ideja o osnivawu festivala folklora tako dobro i uspe{no primqena me|u australijskim Srbima. Jer folklor je Srbima u krvi, on spaja du{u i tradiciju i povezuje nas kroz vekove. Svake godine kroz kapije Srpskog centra Bonirig pro|e oko 6.000 posetilaca iz cele zemqe. O~ekuje se da }e tako biti i ove godine i po tom kriterijumu Festival srpskog folklora je zaista jedna manifestacija masovnog tipa. Organizaciono i marketin{ki ovaj

Sidneja i okoline ve} sa ~itavog kontinenta. Ideja za pokretawem Srpskog centra Bonirig nastala je jo{ daleke 1960. godine, kada je grupa Srba za prostora Sidneja sawarila da osnuje svoj sportski klub koji }e ih odr`ati zajedno na okupu, daleko od otaxbine. Tada je to bila samo ideja da se u jo{ uvek neformiranom nasequ Bonirig, na krajwem zapadu Sidneja, kupi zemqa gde bi tamo{wi Srbi mogli da igraju fudbal i da se povremeno dru`e. Ve} sredinom {ezdesetih godina pro{log veka Srbe iz Sidneja poseti}e Vojvoda Mom~ilo \uji}, ~uveni komandant Dinarske ~etni~ke divizije. On je ovoj ideji dao vetar u le|a i ohrabrio ovda{we Srbe da urade ono {to su zamislili. Tako su u februaru 1966. godine ~lanovi Srpskog ~etni~kog pokreta „Ravna Gora“ kupili zemqu od sedam akri na prostoru Boniriga po ceni od 4.500

pro{iren. U oktobru 2005. godine, nimalo slu~ajno, na otvarawu novog prelepog centra, do{ao je jedan od najve}ih i najzna~ajnijih australijskih premijera u istoriji gospodin Gof Vitlem. On je tada sve~ano presekao vrpcu novog Srpskog centra i po`eleo sre}u na{em najlep{em centru na Petom kontinentu. Zato ako ovog vikenda mo`ete -obavezno do|ite u Srpski centar Bonirig na 37. Festival srpskog folklora. Kao i ranijih godina bi}e to jo{ jedan praznik srpske kulture, nasle|a i lepote na{ih narodnih igara. Jer kao {to na{ veliki pesnik Jovan Jovanovi} Zmaj u onoj pesmi ka`e: ”Hej, {to Srbin jo{ se dr`i kraj svih zala? Pesma ga je odr`ala wojzi hvala!“.

Trideset godina od „Oluje“ - se}awe

koje ne bledi

S dubokim po{tovawem i iskrenom qubavqu prema svom narodu i wegovoj istoriji, gospo|a Stojanka Prica i predsednik crkvenog odbora gospodin Zoran ^u~ak predvodili su organizaciju obele`avawa tridesetogodi{wice od vojno-policijske operacije „Oluja“ u hramu Svetog Save na Elanori. Wihova posve}enost o~uvawu se}awa na stradawe Srba, kao i po{tovawe prema svakoj `rtvi, bili su vidqi-

vi u svakom segmentu ovog doga|aja.

Uz nesebi~nu podr{ku Kola

Srpskih Sestara i brojnih volontera, Stojanka i Zoran su sa puno pa`we, topline i odgovornosti pripremili dan koji je ujedinio zajednicu u molitvi, se}awu i ti{ini. Wihova qubav prema istini, tradiciji i po{tovawu prema stradalima preto~ila se u svaki detaq – od organizacije parastosa, preko

sve~anog programa, pa sve do zajedni~kog ru~ka koji je uprili~en za sve prisutne.

Ru~ak nije bio samo ~in gostoprimstva – bio je trenutak sabranosti, prilika da se razmene re~i utehe, da se podele se}awa i da se oseti snaga zajedni{tva. U atmosferi ispuwenoj tugom, ali i nadom, prisutni su jo{ jednom potvrdili da zahvaquju}i qudima poput Stojanke i Zorana, se}awe na `rtve ne samo da `ivi – ono se prenosi, ~uva i po{tuje.

Obele`avawe ove godi{wice nije bilo samo komemoracija – bilo je svedo~anstvo o tome koliko pojedinci, vo|eni qubavqu i verom, mogu da u~ine za o~uvawe kolektivnog pam}ewa. Wihov trud ostavio je sna`an utisak na sve prisutne i jo{ jednom pokazao da se}awe `ivi kroz dela onih koji ga ~uvaju. Kao i sna`an podsetnik na snagu zajedni{tva, va`nost pam}ewa i odgovornost koju nosimo prema pro{losti, izraz zajedni~ke odlu~nosti da se istina sa~uva, da se `rtve ne zaborave i da se istorija prenese budu}im generacijama.

U toploj i sabranoj atmosferi, ispuwenoj po{tovawem, tugom i zajedni~kom molitvom, prisutni su kroz re~ i svedo~anstva odali po~ast `rtvama. Program je bio pa`qivo osmi{qen kako bi podsetio na snagu zajedni{tva, va`nost pam}ewa i solidarnosti. Govornici

U petak, 1. avgusta, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Siluan, doputovao je uo~i praznika Svetog proroka Ilije u mali rudarski gradi} Kuber Pidi koji se nalazi 850km severno od Adelejda u ju`no-australijskoj pustiwi.

U ovom rudarskom gradi}u, nalazi se jedinstveni po svojoj lepoti i umetno{}u podzemni hram posve}en Svetom proroku Iliju Tesvi}aninu, koji je draguq Srpske Pravoslavne Crkve na Petom kontinentu i testament qubavi na{eg roda prema Bogu i ovom velikom Proroku i ugodniku Bo`ijem. Svoga Arhipastira do~ekao je verni narod, koji se okupio iz cele Australuje povodom slave hrama, zajedno sa sve{tenstvom, a predvo|eni stare{inom hrama protojerejem-stavroforom Miloradom Jov~i}em.

su istakli da se}awe na `rtve nije samo moralna obaveza, ve} i temeq na{eg identiteta –jer narod koji zaboravi svoju pro{lost rizikuje da je ponovi. Time je poslata sna`na poruka da tragedije koje su zadesile srpski narod ne}e biti zaboravqene, ve} }e `iveti u kolektivnom pam}ewu kao opomena i kao svetiwa. Sve~anost je zavr{ena pozivom na o~uvawe istine, identiteta i me|usobne podr{ke. Okupqeni su, u zajedni~koj molitvi, uzneli svoje misli Gospodu Bogu, mole}i da svima koji su stradali podari ve~ni mir i rajsko naseqe. U ti{ini i sabranosti, prisutni su jo{ jednom potvrdili da je kolektivno pam}ewe temeq snage jednog naroda.

Tekst: Dragana Ar~aba Fotografije: Gojko Laki}

Mitropolit Siluan molitveno je prisustvovao prazni~nom bdeniju, koji je slu`io jerej Jovan Jov~i}, a pevnicu su svojim glasovima obogatili protojerej Goran ]e}ez, jerej Bogdan i proto|akon Petar Mraki}. Wegova Ekselencija Ambasador Republike Srbije gospodin Rade Stefanovi}, koji je tako|e doputovao u Kuber Pidi povodom hramovne slave, molitveno je prisustvovao Bdeniju sa brojnim vernicima. Po bdeniju Visokopreosve}eni Vladika Siluan pozdravio je sve lev{i im svetiwu, }anstvu. Potom je poslu`ena dobrodo{lice.

Sutradan

NEDEQNO

U nedequ, 3. avgusta Mitropolit australijsko-novozelandski g. Siluan, slu`io je Svetu arhijerejsku Liturgiju u podzemnom hramu Svetog proroka Ilije u pustiwskom, rudarskom gradi}u Kuber Pidiju.

Mitropolitu lu`ivali zamenik (Radulovi}), vrofor Milorad se ujedno Pidiju, sekretar protojerej

SVETOG PROROKA ILIJE U KUBER PIDIJU

sve prisutne po`eim dobrodo{licu u ovu jedinstvenu u Hri{-

Potom se pre{lo u salu gde poslu`ena trpeza qubavi i dobrodo{lice. Sutradan na praznik Sve-

tog Proroka Ilije, 2. avgusta 2025.g., slu`ena je Sveta Arhijerejska Liturgija uz saslu`ewe sve{tenstva i sve{tenomona{tva Mitropolije, sabranih iz Sidneja, Melburna, Adelajda i Perta. Mitropolit Siluan je u svojoj

besedi pou~io verni narod, govore}i o tome da je Gospod preko Svojih Svetih Proroka u Starom Zavetu pozivao, vra}ao, budio stari Izraiq, narod izabrani, a preko wih i rod qudski, da se vrate istinskom putu i `ivotu po Bogu. To

danas kontinuirano ~ini Sveta Crkva Pravoslavna glasom proro~kim vapiju}i u duhovnoj pustiwi ovoga sveta. Ona je glas savesti, glas Hristov u dana{wem svetu koji kao nekada{wi Izraiq u vreme Svetog Proroka Ilije se svo-

jim pogledom okrenuo od Boga i Wegovog poretka, tra`e}i za sebe nove bogove, nove pravce i puteve svoje realizacije.

Mitropolit je na kraju Svete Liturgije ~estitao svima prisutnima slavu i praznik, po`elev{i da se i daqe svi

kao deca Svetoga Save uvek okupqamo u bratskoj qubavi, miru i slozi u ovoj i svim na{im Svetiwima {irom Mitropolije. Nakon Svete Liturgije uprili~ena je slavska trpeza qubavi za sve prisutne.

PRAZNI^NO SABRAWE U KUBER PIDIJU

Mitropolitu Siluanu sadlu`ivali su: arhijerejski arhimandrit Petar (Radulovi}), protojerej-staMilorad Jov~i} koji stara o hramu u Kuber sekretar mitropolije protojerej Goran ]e}ez, jereji

Goran Jov~i} iz Perta, jerej Jovan Jov~i} iz Adelajda (Hajnmar{) i jerej Bogdan Mili} iz Melburna (Branzvik). U oltaru su prislu`ivali ~te~evi iz Melburna i Adelajda. Na Liturgiji je prisustvovao i Wegova ekselencija, g. Rade Stefanovi}, ambasador Republike Srbije u Australiji. Mno{tvo vernog naroda iz Sidneja, Melburna, Adelajda, Perta i drugih delova Australije, do{li su u jedinstveni hram u ~itavom Pravoslavnom svetu, kako bi se poklonili i uzeli blagoslov Svetog proroka Ilije.

Hor iz Saborne crkve Svete Trojice iz Bransvika pod vo|stvom g. Save \uki}a, svojim pojawem uveli~ao je Liturgijsko slavqe. Pred

po~etak Liturgije u ~in ~teca rukoproizveden je g. Gligorije Jov~i}. U svojoj arhipastirskoj besedi, mitropolit Siluan je ukazao na zna~aj hrama u

Kuber Pidiju, kako za na{ srpski narod, tako i za sve qude koji dolaze u ovu svetiwu. Aktivno u~estvovawe u Svetoj Liturgiji, u tajnama Crkve, mir, sloga i qubav, ono su {to treba nas Pravoslavne da karakteri{e u svetu. Primer Svetog proroka Ilije koji je pokazao svoju veru i opredeqewe za Jedinog i Istinitog Boga, nasuprot la`nim bogovima primer je i svima nama danas, ako od bilo ~ega u ovom svetu napravimo idola i po~nemo da robujemo tom idolu, bi}emo nesre}ni i ne}emo imati mira u svome srcu i svojoj du{i. Nakon Svete Liturgije prerezan je slavski kola~ u crkvenoj sali i usledio je prigodan umetni~ki program.

HODO^A[]E U PODZEMNU SVETIWU

crkva Svetog Ilije u srcu Australije - draguq u pustiwi

Ovog vikenda, daleko od urbanog sveta i svakodnevne u`urbanosti, srpska zajednica u Australiji u~estvovala je u nesvakida{wem i duboko duhovnom hodo~a{}u – u mestu Kuper Pedi, u samom srcu australijske pustiwe, gde se nalazi podzemna srpska pravoslavna crkva posve}ena Svetom Iliji. Crkva, kao i celo selo, isklesana je ispod zemqe, u stenama opalskog rudnika – i sama po sebi predstavqa arhitektonski i duhovni fenomen. Ali ono {to ovaj prostor ~ini istinskom svetiwom jeste ose}aj mira, ti{ine i duboke povezanosti sa verom, koji se retko gde do`ivqava tako sna`no.

Hodo~a{}e je okupilo vernike iz svih krajeva Australije. Qudi su dolazili sa svih strana, mnogi putovali hiqadama kilometara, da bi makar jednom klekli u ovoj jedinstvenoj crkvi, zapalili sve}u i pustili srce da progovori.

Poseban blagoslov ovom duhovnom sabrawu doneo je Hor Crkve Svetog Save iz Brasvika, pod umetni~kim rukovodstvom Save \uki}a, koji je ulep{ao Svetu liturgiju svojim an|eoskim glasovima. Ton tih glasova koji se {irio pod zemqom, u prostoru u kojem se svaki zvuk pretvara

u molitvu, dotakao je srca svih prisutnih. Qudi su plakali – od radosti, od vere, od zahvalnosti {to su deo ovog nezaboravnog trenutka.

„Nema ni slike ni videa koji mo`e opisati atmosferu. Ovo se mora do`iveti.“ – re~i su jednog hodo~asnika koje najboqe opisuju snagu ovog iskustva.

Sla|ana Cukani} Muzi~ki ansambl „Prelo”

U neverovatnom nizu doga|aja, devetnaestogodi{wa devojka iz Sidneja u Australiji, zaustavqena je tri puta u samo ~etiri sata, ostala je bez dozvole i automobil joj je zaplewen.

Xejd Maskat je 12. aprila ove godine dobila kaznu jer je prekora~ila ograni~ewe brzine za vi{e od 20 km/h u zoni

Na kraju je dobila drakonsku kaznu

Me|utim, ni to nije odvratilo devetnaestogodi{wakiwu.

Otprilike dva sata kasnije, policija je primila dojave o crnom automobilu bez registarskih tablica koji se probija kroz saobra}aj na istom auto-putu. Nakon nekoliko minuta jurwave, policija ju je ponovo zaustavila. Maskatova je

od 110 km/h du` auto-puta Hjum, glavnog puta koji povezuje Sidnej i Melburn. Ipak, dozvoqeno joj je da nastavi.

Me|utim, samo sat vremena kasnije, ovu devojku sa probnom voza~kom dozvolom ponovo je zaustavila saobra}ajna policija. Ovog puta, uhva}ena je kako vozi svoj luksuzni Jaguar F-Pace brzinom od 215 km/h, {to je skoro duplo vi{e od dozvoqenog.

Odmah joj je oduzeta dozvola, a kako 7News prenosi, policija joj je skinula i tablice sa automobila i nalepila obave{tewe o zapleni na vetrobransko staklo.

rekla da je svesno ponovo prekr{ila zakon jer „mora da stigne u Melburn da vidi porodicu”.

Sada se Xejd Maskat suo~ava sa vi{estrukim optu`bama, ukqu~uju}i vo`wu sa suspendovanom dozvolom, manipulisawe obave{tewem o zapleni registarskih tablica, opasnu vo`wu, prekora~ewe brzine za vi{e od 45 km/h i upravqawe vozilom tokom perioda zaplene. Trebalo bi da se pojavi na sudu u avgustu, a policija je preporu~ila da wen Jaguar bude trajno oduzet u korist dr`ave. TINEJXERKU

“OLUJA”

OPET U HRVATSKOJ! (4)

TU\MAN PROTIV RA[KOVI]A

Pi{e: Marko

Lopu{ina

l Doktor Jovan Ra{kovi} iz [ibenika postao je krajem pro{log veka vo|a Srba u Dalmaciji, Krajini i celoj Hrvatskoj. Tra`io je re{ewe srpskog nacionalnog pitawa mirnim putem, ali hrvatski poglavnik Frawo je `eleo krvavi rat

@ivot dr Vjere Ra{kovi} Zec, posebno wenog brata dr Jovana Ra{kovi}a, kao i cele porodice Ra{kovi} iz Dalmatinske zagore i Kninske krajine sinonim je istorijske nepravde i politi~kog stradawa srpskog naroda u Hrvatskoj u posledwih sto godina. Hronolo{ki gledano Ra{kovi}i su kao misle}i qudi, zdravi srpski nacionalisti i ugledne li~nosti, politi~ki i policijski progoweni u Hrvatskoj od 1941. do 1945. godine i potom od 1991. do1995. godine.

Stare usta{e, nove usta{e, hrvatski nacisti nove nezavisne dr`ave Hrvatske progla{avali su ih za ubice, za ratne zlo~ince, za ~etni~ke kurve, za izdajnike, za neprijateqe, za nepo`eqne `iteqe zemqe u kojoj su ro|eni, odrastali i `iveli. Doktor Jovan Ra{kovi}, psihijatar, upravnik Medicinskog centra u [ibeniku, lekar psihosomatskih bolesti, ~uvar qudskih du{a, spasilac `ivota obi~nih qudi i zagovornik mira “ubijen” je la`nom optu`nicom napisanom u Splitu, da je ratni zlo~inac. Tu la` nije mogao da preboli. Umro je u izgnanstvu, u Beogradu – 28. jula 1992. godine.

Doktor Ra{kovi} bio je direktor Op} e bolnice u [ibeniku (1959-1961), a zatim (1961-1962) prvi direktor novoformiranog Medicinskog centra za psihijatrijske bolesnike. [ibenska ludnica je najstarija na Balkanu. Postoji nau~ni projekt pra}ewa du{evno oboqelih iz drni{kog Pakovog sela, kojim se dokazuje da zatvorene sredine, u kojima se tradicionalno sklapaju brakovi iskqu~ivo me|u suseqanima, pokazuju izrazito pove}an broj oboqelih. Jovo je nastavio savesno rad na tom projektu svih svojih prethodnika.

- Bio je moj brat Jovo profesor univerziteta u Qubqani i Zagrebu, gostuju}i profesor na uglednim univerzitetima u Londonu, Hjustonu, Pavii, Rimu. Bio je jedan od dvanaest osniva~a Medicinskog fakulteta u Splitu. ^lan Medicinske akademije Hrvatske, po~asni ~lan ^ehoslova~kog udru`ewa psihijatara i Udru`ewa psihijatara Italije. Jedan je od najuglednijih psihijatara u Jugoslaviji. Sara|ivao je s mnogim uglednim pojedincima i ustanovama u svijetu. Dalmatinci, Kraji{nici i Li~ani zvali su ga jednostavno ]a}a – nabraja nam wegova sestra gospo|a Vjera.

Svakom svom pacijentu prilazio je otvorena srca, zagrlio bi ga, pomilovao po kosi i rekao: „Ma ne dam ja tebe!” Ustvari, pru`ao mu je nadu i utehu. A du{evnom bolesniku uteha je najpotrebnija. Le~io je velikog pisca Vladana Desnicu od hipohondrije. Umro mu je na rukama od raka.

U svoju ku}u u Primo{tenu kod [ibenika primao je kwi`evnike, pesnike, slikare, filozofe, pa i politi~ari. Dru`io se sa qudima, ~itao je kwige, temeqno i vrlo brzo. Nije se interesovao za politiku. Wegov otac Du{an Ra{kovi} nije hteo da ~uje za politiku. Govorio je: „Daleko joj lepa ku}a”. Opasnom zovu politike vrlo dugo odolevao je i sin Jovan. U politiku je u{ao tek kad je navr{io 59 godina. Jovana Ra{kovi}a je stvorio istorijski trenutak i srpski narod, a on je stvorio jedinstven srpski pokret u Hrvatskoj i van we. U trenutku kad se u Hrvatskoj, pod Tu|manovim vo|stvom ra|ala nova usta{ka dr`ava, sa prepoznatqivim nacisti~kim zastavama, parolama i programom uni{tewa Srba, srpski narod Krajine je Jovana Ra{kovi}a, u velikoj nevoqi i smrtnoj opasnosti, naterao da se stavi na ~elo borbe za nacionalnu ravnopravnost i demokratske slobode. Jovan Ra{kovi} je od Hrvatske zatra`io kulturnu autonomiju za srpski narod u pet op{tina. Verovao je da hrvatski Srbi na to imaju pravo u svojoj domovini i svom zavi~aju.

Da bi institucionalizovao svoju borbu za politi~ki status i prava srpskog naroda Ra{kovi} je u Hrvatskoj 17. februara 1990. godine osnovao Srpsku demokratsku stranku.

- Moj otac je verovao da aktivnim ukqu~ivawem u politiku mo`e da doprinese za{titi nacionalnih i socijalnih interesa Srba u Hrvatskoj. Kada su mu tra`ili oru`je rekao je: „Ja mogu da vas vodim u miru, a u rat ne}u da vas vodim” –otkriva wegova }erka dr Sanda Ra{kovi} - Ivi}

Srbi u Hrvatskoj i Bosni su dr Jovu obo`avali kao svog vo|u. Na narodnim zborovima uz slike Svetog Save, kneza Lazara, Kara|or|a, Wego{a i Vuka, nosio je i sliku Ra{kovi}a. Akademik Matija Be}kovi} je govorio da je „Jovan Ra{kovi} verovao da se bez nasiqa mo`e izboriti

za prava svog naroda i da nepravdu ne sme ~initi onaj kome je nepravda u~iwena. Od kad je srpskih vo|a, od Jovana Ra{kovi}a nije bilo miroqubivijega. Dve decenije kasnije, Dobrica ]osi} i Jovan Ra{kovi} sede}e jedan pored drugog prilikom osnivawa Demokratske stranke. Bilo je to 4. februara 1990. godine, i opet u Beogradu. Novi hrvatski poglavnik dr Frawo Tu|man je optu`ivao dr Ra{kovi}a da je sa ]osi}em napisao „nacionalisti~ki pamflet Memorandum SANU o Velikoj Srbiji“. Jovanova sestra gospo|a Vjera to odlu~no demantuje: - Moj brat Jovo nije pisao Memorandum SANU. Tu la` {irio je Frawo Tu|man, ali i Slobodan Milo{evi}, da bi diskreditirali Jovu kao podmuklog nacionalistu – ka`e wegova sestra Vjera. I nagla{ava da postoji jo{ jedna opasna la` o wenom bratu, a to je pri~a da je Jovan Ra{kovi} Srbima utvrdio dijagnozu i rekao – Srbi su lud narod! Jovan Ra{kovi} i Frawo Tu|man razgovarali su 1990. godine u Zagrebu pedeset minuta o politi~koj situaciji u Hrvatskoj, a posebno u Kninskoj krajini. Jedna od Ra{kovi}evih ocena iznetih u tom razgovoru bila je da su “Srbi lud narod”. Prema objavqenom fonogramu, on je kazao: “To je lud narod. Oni su naoru`ani nevi|eno, kao komandosi. Oni su na rubu ustanka”.

Tu|man i wegov kabinet su falsifikovali tonski zapis razgovora sa Jovanom Ra{kovi}em, i mimo Jovine saglasnosti, objavili ga u listu „Danas“ da bi ga predstavili kao neozbiqnog sagovornika i „ludog doktora“.

- Ta o~eva izjava tuma~ena je na razne na~ine i zloupotrebqavana. Na razgovor sa Tu|manom moj otac je do{ao pravo sa jednog mitinga gde je ohrabrio Srbe da se odupru hrvatskoj vlasti ukoliko krene da im ugro`ava nacionalno bi}e. Rekao je: “Ja }u pregovarati i sa crnim |avolom, ako je to za dobrobit srpskog naroda”. Da

li su ve} bili pali prvi balvani, prve barikade, prvi mrtvi... To }e se uskoro dogoditi. Moj otac je hteo da upozori Tu|mana na krvoproli}e koje mo`e da po~ne svakog ~asa. Zato mu je rekao da su Srbi lud narod, da su naoru`ani do zuba i spremni na ustanak. Hteo je da mu ka`e da nema te sile koja }e ih pokoriti. Pri tom je, naravno, podrazumevao i one u matici. Govorio je metafori~no o “bezumstvu hrabrih” – obja{wavala je wegova }erka doktorka Sanda.

Tu|man je poku{avao da dr Ra{kovi}a pretvori u slugu Slobodana Milo{evi}a i wegovog re`ima. Sam Jovo Ra{kovi} je to stalno poricao, ne da bi se odbranio od Tu|manovih napada i optu`bi, ve} da bi rekao istinu: – Meni uvaquju da sam povezan s Beogradom. To je najobi~nija la`. Nemam nikakve veze s wima. Pogotovo ne s Milo{evi}em. On mi se uop}e ne dopada. Eto, pitam ja wega u {to vjeruje. A on }e meni: u demokratski socijalizam. To je meni smije{no, to da on ka`e. On, veliki boq{evik, komunista do grla, tiranin. Znate, ja ne volim komuniste i od toga treba po}i. Ja sam se cijelog `ivota borio protiv wih. I zbog wih sam imao problema.

Doktor Ra{kovi} je bio iskren, po{ten i plemenit ~ovek. Nije trpeo la`, ni politi~ku propagandu, bilo Tu|mana, bilo Milo{evi}a. Zato je za wega politika bila zapravo velika muka, kako ka`e wegova }erka dr Sanda.

- Politika je mom ocu donela sekiraciju, netrpeqivost i mr`wu sredine u kojoj je `iveo i radio decenijama, ali i zavist beogradskog Milo{evi}evog re`ima. Do`iveo je upravo ono o ~emu je pisao i veliki Me{a Selimovi}: „Ako se izdigne{ iznad qudi, pripremi se na mr`wu”. Neki su mu zavideli na statusu istaknutog neuropsihijatra u Jugoslaviji, neki ga nisu voleli jer je bio omiqen u narodu, a pojedini politi~ari su se pla{ili wegove popularnosti.

Kwiga “ Luda zemqa”, koju je Ra{kovi} objavio 1990. godine, oslikava wegov politi~ki kredo i politi~ke preokupacije. Wegov akademsko-teorijski pristup u re{avawu politi~kih problema pokazao se kao nedovoqan za ostvarivawe i za{titu srpskih nacionalnih interesa u Hrvatskoj. Na krvo`dernom Balkanu i u Jugoslaviji posva|anih predsednika, doktor Ra{kovi} je bio romanti~ar, koji je suvi{e lepo mislio o gra|anskom ratu. Jovan Ra{kovi} je bio srpski vizionar. Imao je vidovita pretkazawa. Gospo|a Vjera ukazuje na neka od wih, a poseno na ~iwenicu da je doktor Jovo predvideo tu`an krah Srba u Hrvatskoj:

“Ne sla`em se s onima koji misle da je po~eo Tre}i svjetski rat. To je u stvari zaglupqivawe naroda, to je kontraproduktivno jer svemu tome smo mi sami skrivili – odbacili smo prvo prijedlog asimetri~ne federacije, pa konfederacije, pa saveza dr`ava. Ni poslije godinu dana postojawa SAO Krajine nije osigurana efikasna sudska za{tita osnovnih sloboda i prava. Gledam sa zebwom u wenu budu}nost. A ne spavam mirno. Zabriwava me da je 50 dr`ava protiv nas”. Godine 1991, novine su zabele`ile ovu wegovu izjavu: “Ja se ne bojim genocida kakav je bio 1941, jer su okolnosti sada sasvim druga~ije. Ali, ono ~ega se bojim jeste Vartolomejska no}, jedna genocidna akcija koja }e se izvr{iti u toku jedne no}i nad srpskim narodom u Hrvatskoj, i to ne na wenoj celoj teritoriji nego u odre|enim regionima”. Tu je doktor Jovan Ra{kovi} najvi{e mislio na svoju Dalmatinsku zagoru i Kninsku krajinu.

(Nastavqa se)

Paralija kao kulturni fenomen - srpsko more, srpski ritual

Paralija nije samo letovali{te - to je kulturna praksa, srpska uteha i letwi ritual. U vremenu stalnih promena, ona je sidro, ne samo u Gr~koj, ve} u nama samima. Nije izbor zbog estetike i luksuza, ve} zbog prepoznatqivosti. Tamo se ne ide da se otkrije novo, ve} da se potvrdi staro: da smo jo{ tu i da se jo{ uvek radujemo

U zemqi u kojoj je rad vi{e oblik ~ekawa nego delawa, u kojoj se `ivot naj~e{}e planira u rasponima izme|u dve plate i dva vikenda, odmor ne dolazi kao luksuz nego kao moralno pravo. Odmor za radnog ~oveka nije hedonizam, nego vrsta unutra{we nagodbe - privremeni mir s nemilosrdnom svakodnevicom.

Tih, naj~e{}e, deset dana godi{we ne zna~e oporavak tela, ve} simboli~ku obnovu identiteta. Ne ide se na more da bi se kupalo, nego da bi se pobeglo iz spirale obaveza, kompromisa, ponekad i poni`ewa. I da se, makar privremeno, `ivi kako treba, po ~uvenom idealu malog ~oveka - da legne na le`aqku, stavi slamnati {e{ir na glavu i }uti. Bez nadre|enih. Bez zadu`ewa. Bez da ga iko i{ta pita.

U zami{qenom katalogu slobode, me|u Santorinijima i Dubrovnicima, pojavquje se jedno ime koje ne nosi ekskluzivnost, ali nosi ose}aj sigurnosti - Paralija.

Paralija nije Gr~ka s razglednica. To nije arheolo{ki zlatnik Mediterana, ni kutak za egzoti~ne avanture. To je gr~ki lokal za stalne mu{terije. Paralija ne obe}ava autenti~nost, ve} ponovqivost. Ne isti~e se lepotom, nego blizinom. I {to je najva`nije: prihvata te bez obaveze da se mewa{.

S tim u vezi, ako je letovawe u nepoznatom hrabrost, onda je letovawe u Paraliji - uteha.

MESTO IZ KATALOGA SLOBODE

Paralija je vremenom postala vi{e od mesta. Postala je kulturna praksa. Tamo letuju generacije: prvo su i{li roditeqi, pa su vodili decu, pa ta deca vode svoje. I svi ve} znaju {ta ih ~eka. Nema iznena|ewa. Nema kulturnog {oka. Samo istina poznatog. A poznato - to je pesma iz autobusa, to je donac na pla`i, to je srpski jezik u svakoj radwi, i ose}aj da „nisi daleko”. ^ak i kad si fizi~ki iza granice, emotivno si kod ku}e.

U svetu u kojem se granice mewaju, jezici gube, valute nestaju, imati jedno mesto koje te poznaje i ne tra`i da bude{ boqizna~i imati sidro. A Paralija je upravo to - jedno emotivno sidri{te u tu|oj zemqi. Postoji u svemu tome i dubqa estetska kategorija. Paralija nije mesto za slikawe Instagram pejza`a, nego mesto za ponavqawe rituala.

Kao {to slikari neretko slikaju autoportret, tra`e}i sebe u razli~itim kontekstima, tako i Srbin u Paraliji stalno tra`i sebe kakav je bio. Letovawa u Paraliji nisu linearni napredak, nego kru`na putawa - vra}awe na poznato da bi potvrdio da nisi nestao. To nije regresija. To je strategija opstanka.

HRONIKA LETOVAWA

Turizam nije samo pitawe geografije i novca. Turizam je, u slu~aju biv{ih Jugoslovena, pitawe dru{tvenog dostojanstva. Primera radi, u SFRJ, more nije bilo privilegija elite - more je bilo pravo naroda. I to nije bila puka parola. Igalo, Herceg Novi, Pore~, Roviw,

~ak i Dubrovnik - sve je bilo „na{e”, kao produ`ena teritorija radni~kih prava. Putovalo se vozom, autobusima, „Fi}om”, naj~e{}e s ~etiri du{e i prtqa`nikom punim zimnice. Letovawe se planiralo mesecima, a upla}ivalo u ratama. Letovawa su bila simbol ne samo boqeg `ivota, ve} verovawa u budu}nost. Devedesete su presekle naizgled tu idili~nu putawu. Granice, plate, valute, pa i more. Crna Gora je postajala sve daqa. Hrvatska - nemogu}a. U tom vakuumu istorije, Gr~ka je ponudila ono {to niko nije - mogu}nost da Srbi odu, a da ih ne gledaju kao uqeze.

Paralija je mnogima bila prvi ponovni susret sa svetom nakon raspada sveta. Tih godina, i{lo se preko agencija koje su vi{e li~ile na porodi~ne firme nego na korporacije. Putovalo se autobusima s mikrofonima i vo|ama puta. Po~iwalo se od kasete Miroslava Ili}a, a zavr{avalo gr~kim hitovima i diskont girosima. U Paraliji se ose}alo ne{to paradoksalno: bila je nova - ali i ve} poznata. Nije trebalo u~iti nova pravila, jer ih nije ni bilo. Sve je bilo podre|eno ose}aju doma}eg.

Tu dolazimo do kqu~nog pitawa: za{to ba{ Paralija?

Postoje mnoge lep{e destinacije u Gr~koj. Mawe gu`ve. Vi{e mira. Ali, ~ini se da Paralija nudi ono {to se ne meri brojem zvezdica - nudi kolektivnu utehu. Paralija je kao kafana koju zna{ - ne zato {to je najboqa, nego zato {to zna{ gde je toalet, zna{ koja je rakija dobra, zna{ konobara. U Paraliji zna{ kako da bude{ ono {to jesi, a da to ne mora{ da obja{wava{. Zato {to nikome ne smeta{. SIGURNA KU]A NA TU\OJ OBALI

S vremena na vreme, u medijima se pojavi tekst u kojem neki mladi par opisuje kako je prvi put i{ao na Kipar, Egipat, Maltu ili Portugaliju. Govore o nepoznatom, o ~udu, o razlici. I dobro je da takvi tekstovi postoje. Ali o Paraliji i tome kako je biti prvi put tamo - jednostavno nema, jer to nije tema za hvaqewe. Paralija, u tom smislu, prestaje da bude geografska destinacija i postaje filozofska kategorija. Ona je mesto koje funkcioni{e ne zato {to je spektakularno, nego zato {to je ta~no. Ta~no u odnosu na ono {to ve} znamo o sebi. Ona nas ne mewa, ali nas podse}a da postojimo, da umemo, i da jo{ uvek mo`emo da se radujemo.

I zato nije sme{no {to tamo letujemo. Sme{no je {to to ponekad potcewujemo. Jer svaki narod ima svoje mesto gde odlazi kad ho}e da se oseti bezbedno. Nemci imaju Majorku. Englezi imaju Zakintos i Tenerife. Srbi imaju Paraliju. I to nije poraz. To je vernost sebi. I to je vi{e nego dovoqno. Paralija je `ivotna metafora jednog naroda koji ne `eli mnogo - ali ho}e svoje more. I kad ga vi{e nije imao, napravio je novo. Tu, u Paraliji. I mo`da je ba{ tu, u senci Olimpa, srpski ~ovek shvatio: da odmor nije beg od `ivota, ve} naj~istiji dokaz da je `ivot mogu}.

A sve je po~elo kao igra

Jedne radne, a istovremeno neradne subote, u fabrici ra~unara tamo neke 1989. godine u Novom Sadu, desila se sinergija mladosti, ma{te i optimizma. Polarnost i jedinstvo je bilo na delu. Dvadesetak mladi}a i devojaka pristalo je da kroz igru re{ava test iz psihologije. Gustu ti{inu, nabijenu koncentracijom, remetila je {kripa pisaqki i po koji uzdah. Na prozorima ogromne kancelarije u kojima se ina~e stvarala budu}nost mlade fabrike, u sred belog dana, pr{tala je stvarala~ka energija u duginim bojama. Spoqa gledano delovalo je kao da je u pitawu disko klub ali bez muzike. Zadatak testa je bio da se opi{e pustiwa u koju je obavezno trebalo smestiti kocku, kowa i cve}e. Trebalo je napraviti pri~u sa relacijama me|u pomenutim elementima i sve to opisati u roku od trideset minuta.

Ja ina~e pustiwu ne volim. Nekako mi je monotona, bezbojna, a vru}inu ne podnosim, tako da mi se na prvi momenat u~inilo da zadatak ba{ i nije lak. Trebalo mi je vremena da osmislim i kona~no zapo~nem pri~u.

Zamislila sam peskovitu pustiwu u predve~erje. Sunce je bilo ba{ inspirisano, pa je tragove svog povla~ewa oslikalo po nebu u najlep{im purpurnim, plavim, qubi~astim i naranxastim bojama. Nije odolelo da ukrasi i prekrije zlatnim prahom i talasasti pesak.

Pustiwa je delovala sve~ano, pitomo, pro`eta titraju}im vazduhom sa kojim se vetar poigravao.

Kocka mi je bila ba{ velika, od mesinga sa zaobqenim }o{kovima. Ugla~ane stranice, isijavale su svetlost i

preuzimale polako ulogu zalaze}eg sunca. Kako se ve~e spu{talo postajala je sve sjajnija i niko nije mogao da je jo{ iz daqine ne vidi. Dawu je apsorbovala i toplinu i svetlost koju je preko no}i ispu{tala.

Na stranici okrenutoj prema istoku, tik uz kocku nalazila se leja divqih ciklama. Toliko su guste bile, da su iz daqine delovale kao cvetni, svileni }ilim. Tek izbliza je dolazila wihova lepota do izra`aja. Zapawuju}a je bila wihova neverovatna snaga da tako rasko{no cvetaju u sred pustiwe. Elegantno su se u ritmu vetra wihale i {irile blagi, planinski miris prole}a.

Kocka ih je dawu hladila i svojom jakom svetlo{}u ~uvala od svih mogu}ih pustiwskih neprijateqa, a no}u ih je grejala i ne`no osvetqavala.

Kow nije bio obi~an. Bio je to crni pegaz sa rasko{nom grivom i repom, sjajne dlake, visok, vitak i neobi~no hitar. Mirovao je samo no}u dok je tik uz ciklame i kocku spavao po par sati. Stalno je negde leteo, `urio i bez obja{wewa odlazio i dolazio. Jedino {to je svako jutro sve`u vodu na krilima odnekud donosio i pa`qivo tresu}i grivom i repom ciklame zalivao.

Sutradan je i moj suprug dobio zadatak da odradi test i to odmah ujutru dok negde ne odmagli.

Wegova pustiwa je isto bila peskovita, ali siva i svetla, jasnih, nepreglednih obrisa, pokrivena ~istim, plavim nebom. U daqini se nazirala oaza sa vodom i divnim rastiwem.

Kocka je bila ogromna, od leda. Topila

SLAVICA MAKSI]:

[kola u prirodi

Scena se de{ava ispred zgrade.

„To je - {ta?“, pita stric svoju malu bratanicu, dok se {etaju. „Gobul“, samouvereno odgovara dete.

„Golub“, ispravqa je ~ovek i ponavqa „golub, go-lub“, dele}i re~ na slogove koje nagla{ava, u nameri da joj pomogne. Devoj~ica poku{ava da ga imitira, ali bez uspeha. Opet se ~uje: „Gobul!“

„Ne, ne, go-lub“, uporan je i strpqiv stric, kao pravi u~iteq.

Ona se zamisli, pa re~e: „Pti~ica“. I otr~a za ma~kom, koja se, u me|uvremenu, odnekud pojavila i oterala goluba.

„Kako se zove dete od ma~ke?“, bilo je slede}e pitawe koje sam ~ula.

QUDMILA PETRU[EVSKA: Tamna soba

U jednom stanu, u ~etvrtom ulazu, uvek je bilo zamra~eno jedno sobi~e. @ivela je u wemu neka starica.

Qudi su je ponekad sretali kad izlazi do prodavnice ili kontejnera.

Bila je sasvim obi~no obu~ena, nije prosila, nije tra`ila ni{ta. Uvek je govorila tiho, gotovo ne~ujno.

Godinama su prolaznici prime}ivali da je prozor te sobe prekriven tamnom zavesom, koja se nikada ne pomera. Niko nikada nije video da neko dolazi kod we, niti da neko izlazi. Jednog dana, susedi su osjetili miris. Pozvali su nadle`ne. Kad su otvorili vrata, na{li su staricu kako sedi na stolici, nepomi~na, a oko we – desetine kutija, starih fotografija, de~jih stvari i svezaka. Na zidu je bila zalepqena ceduqa: „Nemojte ni{ta baciti. Sve to su moji.“

se polako, ali se ipak svakodnevno topila. Zadatak joj je bio da napoji kowa i par rascvetalih kaktusa sme{tenih u blizini.

Kaktusi su bili oki}eni egzoti~nim cvetovima u `uto naranxastim bojama, ne naro~ito veliki i bez bodqi. Svaki dan su cvetali bez obzira na godi{we doba. U mraku su poput svetlosnih lampiona diskretno bacali svetlost i na kocku i na kowa.

A kow, kow je bio krupan, crvenkasto braon i izrazito lep. Ponosno se {etkao i mirisao kaktuse i sa u`ivawem pio vodu koja se sa kocke topila. Osim {to je bio lep, kow je bio umiqat i stalno je pazio na kaktuse da ih neko ne povredi. Nikad se nije previ{e udaqavao ni od kocke, a ni od kaktusa.

Upitala sam ga za{to u pustiwi kocka od leda koja }e se pre ili kasnije sigurno otopiti.

Objasnio mi je da je u blizini oaza pa kad se kocka bude otopila kow }e imati gde da pije vodu, a kaktusi }e u me|uvremenu porasti i postati otporni na `egu, i

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:

da }e kasnije sigurno i bez kocke, ali sa kowem koji ih ~uva, pre`iveti. Nije mu bilo jasno za{to pla~em. Kona~no sam mu pro~itala i moj test. Tek onda sam mu objasnila da je opis pustiwe kako zami{qamo svoj `ivot. Da smo opisom kocke opisali sebe, da smo opisom kowa opisali kakvog bi partnera `eleli, a da opis cve}a predstavqa zajedni~ku decu. Dugo smo posle testa sedeli zami{qeni u ti{ini.

Bili smo u godinama kada se sejala nada, pome{ana sa snovima. Verovali smo da }e posle takve setve, sigurno i ~uda procvetati. U to vreme smo jo{ oboje bili sawari. Pitam se, da nam je sad, posle vi{e od trideset zajedni~kih godina dao neko da re{avamo isti test, a da naravno ne znamo wegovo tuma~ewe, kako bi sad opisali na{u pustiwu, sve sa kockom, kowem i cve}em. Uveliko patimo od nesanice, umorni od raznoraznih snova. Ipak nadu jo{ uvek negujemo, i svako Badwe ve~e je sa }erkom zajedno potpaqujemo, ali odavno ne o~ekujemo da se ~uda dese.

^ovek u futroli

U na{em okru`nom gradu pre neku godinu pojavio se nastavnik gr~kog jezika, Belikov. Bio je to ~ovek koji je uvek hodao u futroli. Ne u pravoj, naravno, nego u prenosnom smislu.

Svi wegovi predmeti, ode}a, re~i, misli - sve je bilo upakovano, obavijeno, obavijeno strahom, obavijeno pravilima, obavijeno ti{inom.

Nosio je tamne nao~are, ki{ni mantil, u{ivene rukavice i ki{obran ~ak i po vedrom vremenu. ^izme su mu bile u filcanim oblogama. Lice je krio u okovratniku. I re~i koje je birao bile su uvek oprezne, zatvorene. Ako je, na primer, neko rekao: „Dana{wi dan je divan“, Belikov bi odmah uozbiqeno uzvratio:

- A {ta tu ima divno? Vetar je neprijatan… I uop{te, takve izjave nisu dozvoqene…

Sve {to je bilo van zvani~nog, propisanog, {kolskog, okru`nog - ulivalo mu je strah. Bojao se da pro~ita nove novine, bojao se pozori{ta, bojao se da govori naglas. Bio je uveren da u svakoj slobodnijoj re~enici vreba kazna ili propast.

Zbog tog svog karaktera, postao je neko vrsta sile. Wegov pogled, wegovo prisustvo u {koli unosili su strah i u kolege i u u~enike. Qudi su se trudili da ne izazovu wegov osmeh, jer bi i to moglo biti tuma~eno kao neumesno.

@iveo je sam, tiho, sa slu{kiwom Poqom, koja mu je kuvala krompir i ribu. Imao je bicikl, koji nikada nije vozio, ali ga je dr`ao u hodniku „za svaki slu~aj“. Tako|e je voleo da pose}uje kolege, ali te posete su bile ispuwene napetom ti{inom i uzdr`ano{}u. Dolazio bi, sedeo, }utao, uzdisao i odlazio.

Sve je to trajalo godinama. I ni{ta se ne bi promenilo, da jednog dana u grad nije do{la nova nastavnica - Varvara Mihajlovna, sestra nastavnika istorije Kovalenka. Bila je vesela, puna `ivota, smejala se glasno, pevala, igrala, a brat joj je bio pravi mladi}: bez kravate, u ko{uqi bez prsluka, jeo beli hleb i pri~ao naglas ukrajinski. Cela {kola, pa i ceo grad, po~eli su da {apu}u: „Belikov }e da se o`eni!“ I zaista, ne{to kao da se pomerilo u tom wegovom zape~a}enom svetu. Po~eo je ~e{}e da dolazi kod Varvare. Svi su ~ekali

prosidbu.

Jednom je saznao da je brat Varvare - Kovalenko - snimqen s wom na biciklu. Fotografija je postavqena u izlogu. Belikov je pobesneo. To je za wega bio skandal. Devojka i wen brat - na biciklu! I jo{ u javnosti! I oti{ao je da razgovara s Kovalenkom.

Ali brat, kad je shvatio za{to Belikov dolazi, nije mogao da izdr`i:

- [ta vi ho}ete od nas? [ta vi gurate nos svuda? Ho}ete li mo`da i mene da uvijete u svoju futrolu? I doslovno ga je - gurnuo niz stepenice. Belikov je pao, skotrqao se, i sav posramqen, uprqan, pokupio se i oti{ao. Sutradan se nije pojavio ni u {koli, ni u {etwi. Zatvorio se u sobu. Prestao je da jede, samo je le`ao. Posle nekoliko dana - umro je.

Na sahrani se okupilo mnogo qudi. Svi su bili tihi. Nekima je ~ak bilo i `ao. Ali ve} sutradan `ivot je nastavio da te~e po starom. Nastavnici su opet po~eli da }ute, da se pla{e. Futrola je nestala, ali je nekako ostala. Kao da se pro{irila. U{la u nas. Jer istina je: i bez wega, i sad, svi mi `ivimo kao da smo u futroli. ]utimo. Ne di{emo. Ne protivimo se ni~emu.

A kad se setim wega… vidim: bio je to dobar ~ovek. Samo - upla{en.

TRAMP SRBIJI UVEO CARINE OD ^AK 35%, OGLASIO SE STANI]:

”To je veliki udar, vrlo problemati~na situacija”

Ameri~ke carine za srpsku robu u iznosu od 35 odsto predstavqaju veliki udar na konkuretnost doma}e privrede na tr`i{tu SAD-a imaju}i u vidu da }e i kineska roba na tom tr`i{tu i}i po ni`im carinskim stopama od 30 odsto, ocenio je danas Bojan Stani} iz Sektora za strate{ke analize Privredne komore Srbije.

Stani} je istakao da nove carine, koje je predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Donald Tramp doneo u ~etvrtak uve~e, predstavqaju pre svega razo~arawe za na{u zemqu s obzirom da su one ni`e za samo dva procentna poena u odnosu na inicijalne.

„Srbija je me|u najoptere}enijim zemqama u grupi od 70 zemaqa koje su izlistane na sajtu Bele ku}e i kojima su dodeqene carine. Dakle, u Evropi je iza nas samo [vajcarska sa 39 odsto”, rekao je Stani}.

Ipak, kako ka`e, postoji prostor za nove pregovore sa ameri~kom administracijom.

- Mi verujemo da }e dr`ava uraditi sve

Lon~ar: Darko Gli{i} primqen u Urgentni

centar u izuzetno te{kom

stawu

Ministar zdravqa Zlatibor Lon~ar izjavio je da se ministar za javna ulagawa Darko Gli{i} nalazi u izuzetno te{kom stawu nakon {to mu je pozlilo tokom gostovawa na TV Pink.

„Pozlilo mu je u televizijskoj emisiji, posle toga je dovezen u Urgentni centar u jednom izuzetno te{kom stawu, bez svesti”, izjavio je Lon~ar.

Objasnio je da je dijagnostika u toku i da }e biti primeweno „sve {to medicina poznaje”.

„Ovo je ne{to {to nas je ozbiqno potreslo sve, ali idemo i nadamo se uspehu mera terapije i le~ewa koje }e se preduzeti i koje se preduzimaju”, naveo je Lon~ar.

Naglasio je da je Gli{i} dovezen u Urgentni centar na vreme, 20 minuta nakon {to mu je pozlilo u studiju TV Pink.

„Krenulo se sa dijagnostikom i ima vremena za intervenciju koja }e upravo krenuti da se radi. Tu je faktor vremena izuzetno bitan, a ovde imamo to vreme i na vreme se krenulo”, objasnio je Lon~ar.

{to je u wenoj mo}i da se poboq{a situacija Srbije na tom tr`i{tu, jer zaista u posledwih 10 godina na{e ekonomske odnose je pratio jedan razvoj - rast privredne aktivnosti u pogledu izvoza i uvoza robe, razmena usluga, prilliv stranih direktnih investicija iz Amerike i pove}awe broja qudi koji rade u firmama u Srbiji koje su osnovane ve}inski ameri~kim kapitalom - obja{wava Stani}.

Na pitawe zbog ~ega je Srbija me|u zemqama sa najvi{im carinskim stopama, Stani} ka`e da je to i daqe nepoznanica.

- Statistika koju bele`i ameri~ka strana je potpuno druga~ija u odnosu na na{u koja je uskla|ena sa Evrostatom i mi vidimo da jednostavno nije uva`en taj argument Srbije da ipak mi imamo deficit u razmeni sa wima, a ne suficit kako to oni izve{tavaju - rekao je Stani}.

Na tr`i{te SAD-a izvozi oko 700 srpskih kompanija, a nove carine }e, prema wegovim re~ima, uticati na one privredne grane koje su najzna~ajnije u pogledu izvoza.

- Dakle, to su proizvo|a~i automobil-

skih guma, oru`ja i municije. Tu se naravno misli na sportsku, lova~ku i vojnu municiju. Tako|e, tu su i razli~iti proizvodi poput hrane za ku}ne qubimce, odnosno `ivotiwe - rekao je Stani}.

Govore}i o va`nosti ameri~kog tr`i{ta za srpske privrednike, Stani} ka`e da je pro{logodi{wi izvoz vredeo blizu 680 miliona evra {to tr`i{te SAD, po stepenu zna~aja, stavqa na 19. mesto.

- Kad pogledate prvih {est meseci ove godine u odnosu na period pro{le, mi smo imali porast izvoza za nekih 22 odsto, {to upravo govori o tome koliko je bio zna~a-

jan potencijal na{eg izvoza na to tr`i{te. Ono nije najzna~ajnije za nas, tako da u tom pogledu direktne posledice nisu toliko velike - rekao je Stani}. Indirektne posledice, dodaje, zavisi}e od situacije u EU i Kini, ali i od mogu}ih ameri~kih sankcija Naftnoj industriji Srbije.

- Jedna vrlo problemati~na situacija koja zaista ograni~ava daqi rast i razvoj privrede Srbije, ali opet verujemo da diplomatija mo`e poboq{ati poziciju Srbije u mesecima, nedeqama pred nama u okviru nekih novih pregovora sa ameri~kom stranom - kazao je Stani}.

IMA POSLA, ALI MAJSTORA NEMA: Srbiji nedostaje desetine hiqada zanatlija

Na majstore se dugo ~eka, a najboqi su ve} oti{li u inostranstvo. Srbiji nedostaje desetine hiqada zanatlija. Za{to je to tako i da li mo`e da se promeni?

Kada se Vawi (27) prvi put pokvario bojler, majstor je do{ao ve} sutradan, iako je bio vikend. Ispostavi}e se da je napravio vi{e {tete nego koristi. Lo{e povezane `ice na novom bojleru izazvale su dva kratka spoja, te se bojler na kraju zapalio. Bilo je potrebno jo{ par intervencija i nekoliko nedeqa bez tople vode.

„DOBAR MAJSTOR –ZLATA VREDAN“

Iskustva velikog broja qudi svedo~e o tome da je prave majstore sve te`e na}i. Uobi~ajeno je da se na kre~ewe ili zamenu plo~ica u kupatilu ~eka po barem mesec dana. Nacionalna slu`be za zapo{qavawe i Privredna komora Srbije nisu odgovorile na upit DW o tome koliko zanatlija nedostaje u zemqi. Neki wihovi raniji podaci ka`u da nedostaje najmawe 30.000 majstora svih profila.

To sugeri{u i podaci sajta Poslovi Infostud, koji pokazuju da su me|u najtra`enijim poslovima u prvoj polovini ove godine bili oni zanatski.

U poku{aju da obezbede radnike, poslodavci su ~esto nudili natprose~ne plate, pa su zidari u proseku mogli da zarade 185.000 dinara, autolimari 162.000, a mehani~ari oko 135.000 dinara.

ZA[TO QUDI

BE@E OD ZANATA

Iako su plate natprose~ne, a potra`wa velika – radnika nema dovoqno. „Godinama unazad svedo~i-

mo padu interesovawa mladih za upis u tehni~ka i zanatska zanimawa, {to delom dolazi iz uverewa da su ta zanimawa mawe po`eqna, kako u pogledu statusa, tako i u pogledu uslova rada. Roditeqi ~esto imaju odlu~uju}u ulogu u profesionalnom usmeravawu svoje dece, a wihova o~ekivawa ~esto nisu u skladu sa stvarnim potrebama tr`i{ta“, ka`e Milo{ Turinski iz Infostuda. Tome, napomiwe, doprinosi i izmewena demografska slika, jer broj u~enika u sredwim {kolama opada, dok oni koji su ve} kvalifikovani ~esto odlu~uju da znawe i ve{tine unov~e u inostranstvu.

„Na sve to se nadovezuje i promena `ivotnih ambicija – mladi te`e poslovima koji nude fleksibilnost, rad na daqinu i ravnote`u izme|u privatnog i poslovnog `ivota, {to su zahtevi koje tradicionalna zanatska zanimawa te{ko mogu da ispune“, pri~a Turinski i dodaje: „Sve to zajedno ~ini da je broj raspo-

lo`ivih zanatlija sve mawi, i da se taj jaz iz godine u godinu produbquje.“ TRA^AK NADE Iz Foruma sredwih stru~nih {kola pak ka`u da je od pro{le godine primetan porast interesovawa za ove {kole, naro~ito u mawim gradovima, ali da je to i daqe nedovoqno za tr`i{te. Obrazovawe za poslove iz oblasti automobilske industrije, ugostiteqstva, turizma i zdravstvenih usluga sve je popularnije, ali je deficit i daqe prisutan na smerovima poqoprivrede, ko`arstva i gra|evinarstva, ka`e Milorad Anti}, predsednik Foruma.

„Centri za obuku prakti~ne nastave jo{ se nisu otvorili, a nema ni dovoqno poslodavaca da bi obuka bila kvalitetna. Tako|e, fali i propagirawe zanata kao struke u kojoj ste cewen i obrazovan radnik, a ne neko ko je stalno zamazanih ruku i odela, {to je uobi~ajena stereotipna slika“, isti~e Anti}.

ULOGA DR@AVE

Ipak, nije samo obrazovni sistem kriv, smatra Dragan Todorovi}, predsednik Saveza samostalnih sindikata Beograda.

Deo krivice je u nedostatku kontrolnih mehanizama koje dr`ava ima prilikom kontrole uslova rada.

„Pre nekoliko godina nam se de{avalo da su neke kompanije otpu{tale na{e radnike da bi zaposlile strane. Kad po{aqete takvu poruku doma}em stanovni{tvu, svako gleda gde mo`e da ode, i to naj~e{}e preko. Dr`ava jo{ uvek nema kontrolne mehanizme da to sve proprati i onda smo u za~aranom krugu“, ocewuje on. „Mi }emo uvek mo}i da na|emo jeftinu radnu snagu i dovedemo ih iz Azije, Afrike. Ali graditi dru{tvo na tim temeqima definitivno nije dobro. [ta imamo od toga {to otvaramo radna mesta, ako nam radnici odlaze iz zemqe?“, isti~e Todorovi}.

SIMBIOZA DR@AVE, RADNIKA I POSLODAVACA

Sagovornici DW saglasni su da je po~etni korak vra}awe ugleda zanatima. „To ne podrazumeva samo boqu promociju, ve} i konkretne korake ka poboq{awu uslova rada, uvo|ewu savremenijih tehnologija u svakodnevni posao i ve}oj sigurnosti u zapo{qavawu. Ako mladima poka`emo da zanatska zanimawa nisu posledwa opcija, ve} karijere koje nude stabilnost i dobar prihod, mo`da }e i slika o wima po~eti da se mewa“, smatra Milo{ Turinski iz Infostuda.

„KAD VIDIM SINA U UNIFORMI, SRCE IGRA OD PONOSA!“

U kasarni „General Jovan Mi{kovi}“ na Bawici u prve ~inove Vojske Srbije promovisano je 186 kadeta Vojne akademije i Medicinskog fakulteta VMA. Na licima najmla|ih oficira bio je ponos, a u o~ima wihovih roditeqa suze radosnice!

Na licima najmla|ih oficira bio je ponos, a u o~ima wihovih roditeqa suze radosnice!

Maja Petkovi} iz Ni{a, ponosna je majka Marije Petkovi} koja ja zavr{ila smer za telekomunikaciju.

– Toliko emocija ose}am. Malo je re}i da sam ponosna, ne postoji jo{ re~ za to – ka`e Maja dok joj suze klize niz lice i dok grli svoju }erku.

– Tata joj je vojno lice, Marija je oduvek `elela da se bavi time i sada je i uspela – ka`e ona uzbu|eno.

Jelena Miji} iz Loznice, majka je Mihajla koji je ju~e tako|e i zvani~no postao oficir.

– Tu je cela porodica.Tata, tri brata… Svi smo presre}ni. On je oduvek time `eleo da se bavi. Kada ga vidim ovako u uniformi, pucam od ponosa! – ka`e ona dok wen suprug dodaje:

– To nije samo ponos, to je ~ista sre}a!

Filip Stevanovi} zavr{io je vojno elektronsko in`iwerstvo, a wegova majka @aklina nije mogla da prestane da se nagleda svog lepog i ponosnog sina.

– Suprug je vojno lice, verovatno je ta qubav u genima. Ovo da ~ovek do~eka je ~ista sre}a. Ponosna sam. Sine, hvala ti {to si uspeo u tome, hvala ti za ovo! – ka`e majka dirnuto grle}i svog sina. – Danas vi, divni mladi qudi, kada postajete ofici-

ri Vojske Srbije, otpo~iwete najhrabriji posao na svetu, koji ~uva na{u slobodu i koji je za{titnik na{ih `ivota. Imate jedan ciq, da sa~uvate ovu zemqu od rata. Veliko hvala va{im majkama, o~evima, onima koji su ovoj zemqi pru`ili najvi{e, svoju decu, koja moraju da {tite i brane svoju Srbiju – poru~io je predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}. Defile najmla|ih potporu~nika i kadeta uveli~ali su i nalet aviona i helikoptera, a tom prilikom se najmla|im oficirima iz kabine aviona „mig29“ obratio i pilot major Goran Vidi} i ~estitao im: – Kora~ajte stazom ~asti i budite {tit otaxbini. @ivela Vojske Srbije. @ivela Srbija! – poru~io je, nakon ~ega su usledili bacawe {apki i zagrqaji mladih oficira s porodicom i prijateqima.

NIKO NE ZNA TA^NO KOLIKO JE STAR:

Xinovski hrast u Divqani kod Bele Palanke vekovima odoleva vremenskim neprilikama

Su{a, vetrovi i druge vremenske nepogode i daqe ne mogu ni{ta xinovskom hrastu kitwaku koji se nalazi u selu Divqana, pored Bele Palanke.

Turisti~ka organizacija Bele Palanke, na osnovu raspolo`ivih spisa, promovi{e hrast kao najstarije `ivo bi}e na Balkanu koje su podanici makedonskog cara Samuila zasadili jo{ 1026. godine, tako da je sada 999-ogodi{wak.

Me{tani Divqane veruju da }e hrast 2026. napuniti 1.000 godina sa isto tako bujnom i velikom kro{wom kao prethodnih godina iako je od wegovog stabla ostao maltene samo „oklop”, odnosno samo kora. Ru`a ]iri} (79) iz Divqane kazala je da hrast izgleda isto sada, kao i pre vi{e od pola veka, kada se ona, zbog udaje preselila iz Babu{nice u Divqanu.

„Godine prolaze i sve se u selu promenilo samo je hrast ostao isti. Ogroman i sa velikom rupom u stablu. Tu mo`e da stane petoro qudi i svi }e da vide nebo iznad sebe”, rekla je ]iri}.

Prema wenim re~ima, niko ta~no ne zna kako je nastala rupa u hrastu.

„Neki qudi ka`u da su ~obani tu, dok su ~uvali ovce, lo`ili vatru da se zagreju pa je vatra zahvatila i hrast. Ima i onih koji ka`u da su me{tani kopali ispod koren kako bi na{li zakopano blago. ^ula sam skoro i pri~u da je rupa nastala jer se kopalo ispod hrasta da bi se napravilo skloni{te”, kazala je ]iri}.

Ona je izjavila da od pre nekoliko godina qudi koji dolaze da vide hrast

ostavqaju novac i ikonice u wegovu unutra{wost veruju}i da poma`e u izle~ewu.

„Taj hrast zapravo ne le~i. Le~i onaj mawi i mla|i sa druge strane puta. Ispod wegovih grana je poqe sa bioenergijom. Tu treba da se stojite, ukoliko ho}ete da ozdravite. Bilo je na tom hrastu i uputstvo koliko treba da se stoji, ali su ga neki mladi}i skinuli i odneli”, istakla je ]iri}.

Prema wenim re~ima, stanovnici Divqane i dan danas, kao nekada, okupqaju se kod hrasta dva puta godi{we, za Uskrs i za proslavu Svete Trojice.

„Bilo je i ove godine puno qudi, mada ne kao ranije. U vreme kada sam se ja udala i do{la u Divqana sve ku}e su bile pune qudi i dece, sada tek u ponekoj ku}i neko `ivi. Dece nema, samo su starci ostali”, izjavila je ]iri}.

Prema podacima sa table koja je postavqena pored hrasta, obim wegovog stabla je 6,35 metara, pre~nik stabla 2,02 metra, obim krune 72.63 metra, a visina hrasta 13,43 metra.

U Zavodu za za{titu prirode Srbije rekli su ranije za agenciju Beta da starost hrasta kitwaka u Divqani procewuju na

preko 700 godina, ali da ta~an broj godina nije mogu}e odrediti.

„Ne postoje pouzdani metodi da se odredi wegova starost, pogotovu kada se uzme u obzir wegovo stawe – ogromna {upqina i malo zdravog kambijuma. Sistem pouzdanog odre|ivawa starosti stabala (Preslerovim svrdlom) u ovom slu~aju nije mogu}a”, kazali su su u Zavodu za za{titu prirode Srbije.

Stru~waci zavoda procewuju da je, s obzirom na dimenzije i izgled hrasta, {upqina na stablu nastala jo{ pre vi{e decenija.

AUTOBIOGAFIJA KWEGIWE JELISAVETE KRA\OR\EVI] (12)

l Kako je sudbina prisilila kwegiwu Jelisavetu da ostane bez doma i identiteta, da se seli s jednog mesta na drugo, i postane lutalica i avanturistkiwa l Zbog ~ega su u internatu „Asumpsion“ u Parizu tra`ili da Jelisaveta pre|e u katoli~anstvo l Zbog ~ega je kwegiwa 1960. napustila porodicu i pobegla u zemqu svojih snovaSjediwene Ameri~ke Dr`ave l Zbog ~ega je harizmati~ni predsednik Xon Kenedi tajnu o razmeni {pijuna Abela i Pauersa poverio Jelisaveti l Za{to je kwegiwa Jelisaveta uporno odbijala bra~ne ponude Ri~arda Bartona na vrhuncu wegove popularnosti Preuzeto iz Novosti - Autor: Jelisaveta Kara|or|evi}

NADREALNA SE]AWA U TI[INI BELOG DVORA: U Georgijevskoj dvorani u Kremqu, ni u jednoj palati na svetu, nisam videla takvu rasko{!

Ceremonija otvarawa plenarne sednice Saveta interakcije odr`ana je 17. maja u xinovskoj prostoriji sa impresivnim stubovima i pozla}enim lusterima.

SAD, Japan i Evropski ekonomski savet prolazili su kroz zna~ajne promene. Pomislila sam da bi mo`da do{lo i do nekog sporazuma izme|u SAD i Rusije. Gorba~ov je imao {ansu da bude vode}i dr`avnik devedesetih. U Kini je tokom osamdesetih to bio Deng. U Evropi nije bilo lidera te vrste.

U 15 ~asova prisustvovali smo Gromikovom prijemu u Georgijevskoj dvorani u Kremqu – prostoriji koja je otvorena tek drugi put od vremena careva. [est kolosalnih pozla}enih lustera iz 1800. godine i daqe je bilo ukra{eno carskim krunama, dok su sobu krasila xinovska vrata, ornamenti i gipsane dekoracije. Nikada u `ivotu nisam videla takvu rasko{! Ni u jednoj palati na svetu! Bila sam zadovoqna fotografijama koje sam napravila, a naro~ito onom na kojoj se Gromiko smeje. To je verovatno bila jedina fotografija na kojoj se on sme{i. Manuela je moje fotografisawe razbesnelo jer nisam pitala za dozvolu da slikam...

U pauzi konferencije 21. maja posetili smo Danilovski manastir, do kojeg nas je odvezao jedan zanimqivi taksista. Videla sam jednu tragi~no tu`nu malu prodavnicu u ~ijem uglu je na `i~anoj ve{alici visio nekakav stari xemper. U pra{wavoj vitrini stajala je mala drvena kutija. U Moskvi nije bilo prodavnica! Za razliku od same prestonice, moskovski aerodrom je imao glamurozne bescarinske prodavnice u kojima su primali samo strane valute, ali ne i valute drugih zemaqa iza „gvozdene zavese“. Odleteli smo za Beograd JAT-ovim redovnim letom.

Ve~erali smo u rezidenciji Pepea Urutie, peruanskog ambasadora u Jugoslaviji. Na ve~eri su bili visoki politi~ki funkcioner Janko Smole, wegova sekretarica

Povratak: Jelisaveta otkriva zemqu u kojoj se rodila

Dragica Mirkovi}, dopisnica Dejli ekspresa i Sandej ekspresa Nada Obradovi}, istori~arka umetnosti i vizantolog Anika Skovran... Sve mi je izgledalo potpuno nadrealno. Otkako sam prvi put posetila Jugoslaviju, nisam prestajala da mislim na oca. On ne bi verovao da je ovo mogu}e.

Posetila sam Narodni muzej sa Anikom Skovran. Videla sam Me{trovi}eve skulpture i o~evu donaciju, kolekciju slika. I Moneovu izvanrednu Katedralu u Ruanu, Koroa, [agala, Renoara i Gogena. Poseta muzeju bila je uzbudqiva jer nikada pre nisam videla originale iz kolekcije koju je moj otac darovao muzeju. Tamo je tako|e bio i Ka{aninov portret. Ka{anin je bio upravnik u Muzeju kneza Pavla. Kustoskiwa koja nas je primila bila je vidno nervozna i suzdr`ana. Ona i wene kolege su bili nervozni onoliko koliko su samo mogli biti nervozni dobri komunisti kada je trebalo da upoznaju jednog Kara|or|evi}a. Ipak, na kraju su se opustili i bili su veoma prijatni.

AMANDINA MAJKA

Morali smo da po`urimo jer smo imali sastanak u Belom dvoru u 11 ~asova. U `urbi sam zaboravila rusku afga kameru u muzeju.

Kestenovi koje je otac posadio bili su visoki i prelepi. Pozdravio nas je {ef protokola predsednika Predsedni{tva SFR Jugoslavije Raifa Dizdarevi}a.

Popela sam se na sprat stepenicama i istog trenutka su se vratile slike na{eg odlaska u martu 1941.

^esto sam razmi{qala o crno-belom mermernom podu u holu, a on je sada bio tu, pod mojim nogama.

Iznad kamina su se nalazila dva Pusenova platna i jedan kristalni sat, zeleni servis iz Sevra u trpezariji i velika kineska vaza u ulaznom holu.

Videla sam i `uto kupatilo koje je nekada pripadalo meni, moju igraonicu i dadiqinu sobu.

Plavo kupatilo, koje je pripadalo majci, izgledalo je potpuno isto kao nekad. U svakom kupatilu slavine su bile od porcelana kako bi se slagale s kadom.

Oti{la sam u o~evu radnu sobu gde su bile wegove kwi-

Vizantolog Anika Skorvan i ja smo se odvezle u manastir Studenicu, jedan od najzna~ajnijih sredwovekovnih manastira u Srbiji. Sagradio ga je krajem 12. veka osniva~ dinastije Nemawi}, veliki `upan Stefan Nemawa, kao svoju grobnu crkvu. Episkop je slabo govorio engleski, a ja poprili~no neve{to srpski. Pitao me je o Amandi, Katarininoj ulozi u Dinastiji. Rekao je da su katolici izmislili pri~u o Gospi iz Me|ugorja kako bi pospe{ili turizam. Bio je zadovoqan {to sam se vratila u Jugoslaviju. Dva monaha su me zamolila da se upi{em u kwigu posetilaca, ali da pored svog imena napi{em i „Amandina majka” jer „ona je na{e dete!”, a i zbog toga {to su gledali Dinastiju. Mislila sam da je za monahe Dinastija neprimeren sadr`aj i jedva sam zadr`ala smeh.

1859. - Ro|en je srpski glumac Ilija Stanojevi}, poznat kao ^i~a-Ilija, najpopularniji komi~ar svog vremena. Napisao je komediju „Dor}olska posla”, a sa Jankom Veselinovi}em komediju s pevawem „Potera”.

ge, ukqu~uju}i primerak kwige moga dede Mojih pedeset godina.

Kako smo bili proterani iz zemqe i izba~eni iz istorijskih uxbenika, ja sam se tog maja 1988. u Beogradu ose}ala kao da nisam ni postojala ve} sam samo duh koji luta nepoznatim gradom.

Ustala sam u {est ujutru 23. maja kako bih sa Anikom oti{la u Studenicu. Manuel je ostao u hotelu. Vozile smo se jugozapadnom Srbijom kroz poqa prekrivena svetloplavim cve}em i bulkama do manastira @i~a, poznatog `enskog manastira. Ru~ale smo s vladikom Stefanom. Manastirsku crkvu su po~etkom 13. veka sagradili kraq Stefan Prvoven~ani i wegov brat, prvi srpski arhiepiskop Sava. Bila je veoma lepo restaurirana. Jedna monahiwa je oslikavala ikonu sveca. I druge monahiwe su prelepo slikale ikone koriste}i zlatne listi}e. Episkop Stefan je bio markantan ~ovek, duga~ke brade i plavih o~iju. Monahiwe su se sagiwale da poqube wegovu ispru`enu ruku, dok je drugom rukom izdavao nare|ewa. Na spratu su nas poslu`ili kafom i ~ajem, a potom smo Anika, voza~ iz ambasade Perua, Vladan i ja oti{li na ru~ak sa igumanijom. Doma}i hleb, ribqa ~orba, ribqa salata, kola~, jagode, manastirsko vino... Vratila sam se u London, gde mi je prijateq Branko Bokun rekao da je ~uo da se u Beogradu zuji o mojoj poseti. Polako sam po~iwala da bivam svesna efekata svojih poseta Beogradu. Jugoslovenski mediji su po~eli da se interesuju za sve Kara|or|evi}e. Pozvao me je Aleksandar Kara|or|evi} da mi ka`e da }e dati jo{ jedan intervju za slovena~ku Mladinu. Morala sam da ga podsetim da pripazi na slovena~ke i hrvatske stavove o Srbima u svom ~lanku.

l U slede}em broju: U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, 28. juna 1989. sam u suzama odgledala film o Svetoj gori

1876. - Ro|ena je holandska igra~ica Margareta Gertruda Zele, poznata kao Mata Hari. Pod sumwom da je nema~ka {pijunka, Francuzi su je streqali oktobra 1917. godine. Ime Mata Hari, koje zna~i „jutarwe oko”, uzela je dok je `ivela na Javi pre Prvog svetskog rata.

1895. - Otvorena je prva me|unarodna izlo`ba moderne umetnosti u Veneciji koja se od tada odr`ava svake druge godine (Bijenale).

1942. - Iskrcavawem ameri~kih pomorsko-desantnih snaga na ostrvo Gvadalkanal, u grupi Solomonskih ostrva, po~ela je savezni~ka ofanziva na Pacifiku u Drugom svetskom ratu.

1947. - Ekspedicija norve{kog etnologa Tora Hejerdala posle 101 dana plovidbe stigla je splavom „Kon Tiki” od Perua do arhipelaga Tuamotu u Polineziji.

1957. - Umro je ameri~ki glumac Oliver Hardi koji je sa partnerom Stenom Lorelom (Stenlio i Olio) igrao u vi{e od 100 filmskih komedija snimqenih izme|u 1926. i 1950.

1959. - Ameri~ki satelit „Eksplorer 6” lansiran je iz Kejp Kaneverala. To je bio prvi satelit koji je poslao fotografije Zemqe iz svemira.

1960. - Kubanski premijer Fidel Kastro objavio je odluku o nacionalizaciji svih ameri~kih kompanija na Kubi.

1964. - Progla{ena je NR Kongo.

1989. - Umrla je Mira Trailovi}, pozori{na rediteqka, osniva~ica avangardnog beogradskog pozori{ta „Ateqe 212” (1956) i BITEF-a (Beogradski internacionalni teatarski festival). Kao rediteqka je beogradskoj publici prvi put predstavila najzna~ajnija imena svetske pozori{ne avangarde - Joneska, Sartra, Olbija, kao i popularni hipi-mjuzikl „Kosa”.

1996. - U Atini su se sastali predsednici Srbije i Hrvatske Slobodan Milo{evi} i Frawo Tu|man i postigli dogovor o normalizaciji odnosa SR Jugoslavije i Hrvatske. Sporazum je ozvani~en 23. avgusta.

1997. - Ilegalna organizacija kosovskih Albanaca Oslobodila~ka vojska Kosova preuzela je odgovornost za niz oru`anih napada na policijske stanice na Kosovu i pozvala Albance u pokrajini da podr`e oru`anu pobunu protiv srpske vlasti.

2002. - Me|unarodni monetarni fond (MMF) dodelio je 30 milijardi dolara Brazilu, za poboq{awe ekonomskog stawa. To je bila najve}a finansijska pomo} koju je MMF dao nekoj dr`avi do tada.

2016. - U letwem nevremenu u Skopqu, glavnom gradu Severne Makedonije, poginule su 22 osobe.

”Nijedan ~ovek koji je postojao nije umro”

Da li je Nikola Tesla verovao u Boga? Ve~ito pitawe. Svakako je imao specifi~an pogled na duhovnost i postojawe, a do posledweg ovozemaqskog ~asa po{tovao je svog sveca za{titnika, kao i Srpsku pravoslavnu crkvu. Verovao je u `ivot posle `ivota, ali na poseban na~in, i ne}emo pogre{iti ako zakqu~imo da je veliki nau~nik, koji je blistavim umom prevazi{ao sve granice, prostore i dimenzije, imao sopstvenu religiju.

Ameri~ki in`ewer i pisac Leland Anderson dugo se bavio likom i delom Gospodara muwa i „~oveka koji je izumeo 21. vek”. Godinama je ure|ivao ~asopis „Tesliana”, osnovao je udru`ewe u wegovu ~ast, napisao i biografiju genija iz Smiqana, i smatra se prvim stru~wakom za Teslu i wegov `ivot. U kwizi je naveo i jedan intervju u kojem Nikola Tesla ka`e da veruje u Boga, ali ne onog koji je predstavqen u religijama.

Uvre`eno je mi{qewe da religija i nauka ne idu ruku podruku. ^ak se me|usobno iskqu~uju, jer vera insistira na bezuslovnom verovawu, dok nauka podrazumeva sumwu i stalno tra`ewe dokaza. Tesla je, kao jedna od najpopularnijih i najintrigantnih li~nosti u istoriji pronalaza{tva, imao svoju viziju, svoju filozofiju, svoj univerzum, kao i nau~ni pristup svemu tome.

^uveni nau~nik istra`ivao je i razli~ite duhovne aspekte `ivota. Uporediv{i ma{ine sa qudskim telom, do{ao je do zakqu~ka da funkcioni{u na isti na~in. Da se „svako telo pona{a kao prijemnik, a glavno napajawe je negde u svemiru”. Tvrdio je da ose}a da u vasioni, na nepoznatom odredi{tu, „postoji jezgro od kojeg svi dobijamo energiju i koje sve odr`ava u harmoniji”.

„SMRT NE POSTOJI...”

@ivot se nastavqa i kada napustimo ovaj svet, verovao je. U nekom drugom obli-

ku i dimenziji. „Sve {to `ivi je u dubokoj i divnoj vezi: ~ovek i zvezde, amebe i sunce, srce i kru`ewe beskona~nog broja svetova...”

„Smrt ne postoji, a samim tim saznawem strah od we nestaje. I zapamtite: nijedan ~ovek koji je postojao nije umro. Pretvorili su se u svetlost i kao takvi i daqe postoje. Tajna je u tome {to se ove svetlosne ~estice vra}aju u prvobitno stawe”, glasi citat koji mu se pripisuje.

„Vratiti se na jednu od prethodnih energija. Hristos i neki drugi su znali ovu tajnu. Tra`io sam kako da sa~uvam qudsku energiju. To je jedan od oblika svetlosti. Du{a je jednaka vrhovnoj nebeskoj svetlosti. Nisam to tra`io za sebe, ve} za dobro svih. Verujem da }e moje otkri}e u~initi `ivot qudima lak{im i podno{qivijim, i usmeriti ih ka duhovnosti i moralu.”

NIJE DOBIO IME

PO SVETOM NIKOLI

Iako je bio sin srpskog pravoslavnog sve{tenika, a u pravoslavnom duhu je i odgajan, kasnije je izjavqivao da veruje u

Boga koji ne pripada nijednoj odre|enoj veroispovesti. U mla|im danima smatrao je da je u molitvi „O~ena{„ sazdana celokupna filozofija `ivota. Kao {to je op{te poznato, Teslin otac Milutin bio je sve{tenik. Wegova majka Georgina, \uka, ro|ena Mandi}, tako|e dolazi iz sve{teni~ke porodice. Dugo se verovalo da je ime dobio po Svetom Nikoli, kojeg je do posledweg dana po{tovao kao sveca za{titnika, kako otkrivaju li~ne prepiske i istorijski dokumenti. Me|utim, ro|en je 10. jula. Krsna slava porodice naj~uvenijeg Srbina iz Like bio je Sveti Georgije, \ur|evdan, a ime je nasledio od svojih dedova sa o~eve i maj~ine strane - obojica su se zvali Nikola.

„Dar mentalne mo}i dolazi od Boga, Bo`anskog Bi}a, i ako koncentri{emo svoj um na tu istinu, postajemo u skladu sa ovom velikom mo}i. Moja majka me je nau~ila da svu istinu tra`im u Bibliji; stoga sam narednih nekoliko meseci posvetio prou~avawu ovog dela”, govorio je Nikola Tesla. Iako je imao poseban pogled na religi-

Opelo koje je po~eo pop a zavr{io imam

Prijateqi i po{tovaoci uglednog Beogra|anina Vlade Jovanovi}a bili su zate~eni kada su 16. oktobra 1933. godine do{li na wegovu sahranu na Novom grobqu. Umesto da na ve~ni po~inak isprate svog velikog prijateqa, prisustvovali su nezapam}enom doga|aju, a glavnu ulogu u celoj pri~i igrala je, verovali ili ne – religija.

Sve je tog dana delovalo potpuno neverovatno, a zaprepa{}eni svet koji je do{ao na sprovod nije ba{ mogao da se sna|e u novonastaloj situaciji. Gotovo dva meseca bolovao je pokojni Jovanovi} i le`ao u Op{toj dr`avnoj bolnici od te{ke bolesti. Lekari su ulagali mnogo truda da ga spasu, ali po{to je ve} bio prevalio {ezdesetu, a za ono vreme to su bile ozbiqne godine, nije mu bilo pomo}i i izdahnuo je u najve}im mukama.

Ovaj imu}ni beogradski gospodin `iveo je odvojeno od svojih najbli`ih, `ene i dece u palati Jugoslovenske banke, na uglu Kolar~eve i Poenkarove ulice. Wegove dve k}eri, Radmila i Ru`ica, su ga posledwih dana `ivota redovno obilazile. Pred smrt se wihov otac mu~io da im ne{to va`no ka`e, ali nije uspeo, smrt ga je, na `alost, preduhitrila.

Dan po{to je preminuo trebalo je da bude sahrawen, a sprovod je zakazan za tri sata popodne. ]erke su `elele da oca na ve~ni po~inak po{aqu dostojanstveno, jer je, kako su govorile, uvek bio jako ne`an i dobar prema wima. Ve} pre zakazanog vremena qudi su po~eli da se okupqaju –rodbina, prijateqi, kolege sa posla. Jovanovi} je bio vi{i ~inovnik u jednom nadle{tvu i u`ivao je karakter dobrog stare{ine i druga. Pogreb je u svemu delovao pomalo otmeno. Sve je teklo po planu. Do{ao je pravoslavni sve{tenik Jokanovi} koji je obavio opelo i posledwe pripreme za sahranu. Polako se formirala i povorka, a do{la je i grupa ~lanova jednog beogradskog peva~kog dru{tva da Jovanovi}a sa ovog svet isprati uz muziku. O~ekivalo se da za nekoliko trenutaka kola sa telom pokojnika povezu pokojnika na ve~ni po~inak i upravo u tom trenutku desilo se ono ~emu se niko nije nadao. Odnekud se pojavio muslimanski sve{tenik gospodin Haxi}, pri{ao porodici i sve{teniku i zatra`io obja{wewe. Doga|aj je od tog momenta do`iveo neverovatan obrt. Sa neospornim dokazima muslimanski sve{tenik je objasnio da je pokojnik wegov pravovernik! I da Kuran zahteva da

se wihovi vernici sahrawuju po islamskim obi~ajima.

Pravoslavni sve{tenik bio je iznena|en, s obzirom da je pokojnik u bolnici prijavqen kao pravoslavac. Tvrdio je da je on ~ak wegovoj porodici izdao i umrlicu, radi podizawa posmrtne plate.

S druge strane, gospodin Haxi} je imao svoje dokaze. Wega je o smrti Vladana Jovanovi}a obavestio advokat i biv{i kmet Beogradske op{tine, Jovan Jovi}. Klupko je tada polako po~elo da se odmotava.

Upravo na Novom grobqu }erke pokojnika su saznale da im je otac promenio veru prilikom svoje posledwe `enidbe sa Martom Verder iz Ciriha, koja mu je bila ~etvrta `ena po redu.

Na to je u neku ruku bio primoran, po{to su po propisima pravoslavne crkve dopu{tena samo tri braka, te kada je re{io da jo{ jednom izgovori „Da“ nije mu preostalo ni{ta drugo nego da pre|e u islam.

U tom trenutku niko od prisutnih na sahrani nije znao kako da re{i nastali problem. Pregovori su trajali du`e od jednog sata, prijateqi i rodbina bili su uznemireni, a mnogi su i napustili sahranu.

^itava misterija ipak, je nekako re{ena. Obe strane bile su

ju, celog `ivota po{tovao je pravoslavnu crkvu. Nov~ano je pomagao arhimandrita Sevastijana Dabovi}a, prvog srpskog pravoslavnog monaha na tlu Amerike. Sve{tenici hrama Svetog Save u Geriju, dr`ava Indijana, izabrali su ga za kuma prilikom osve}ewa, {to mu je, po sopstvenim re~ima, bila posebna ~ast. Otvarawu crkve nije prisustvovao, jer ga je udario taksi. Tada je imao 82 godine.

KUM HRAMA SVETOG SAVE U GERIJU

A u intervjuu za ameri~ki ~asopis „Liberti”, iz februara 1937. godine, Nikola Tesla ovako je govorio o religiji: „Premda nisam vernik u ortodoksnom smislu, ja po{tujem religiju, prvo zato {to svaki pojedinac treba da ima neki ideal - da li verski, umetni~ki, nau~ni, humanitarni - koji }e dati smisao wegovom `ivotu, drugo - zato {to sve velike religije sadr`e mudra uputstva vezana za na~in na koji `ivot treba da se vodi, koja su vredna danas kao i onda kada su objavqena.”

Treba umawiti snagu sila koje sputavaju napredak, a to su po wegovom mi{qewu neznawe, ludilo i verski fanatizam. „Uklawawe tih sila }e doneti mir. Ne mo`e biti napretka ako on nije neprestano usmeren ka pove}awu blagostawa, mira i dostignu}a.”

„Za mene, univerzum je jednostavno velika ma{ina koja nikada nije nastala i nikada ne}e nestati. Qudsko bi}e nije izuzetak u prirodnom poretku. ^ovek je, kao i univerzum, ma{ina.”

Kada se raspravqa o tome da li je Nikola Tesla bio vernik ili je na druga~iji na~in promi{qao o najdubqim `ivotnim pitawima, ne treba smetnuti s uma ni ~iwenicu da je kremiran, {to nije u skladu sa pravoslavnom tradicijom. S druge strane, on je verovao da smrt ne postoji i da se qudska energija pretvara u svetlost. Zato mnogi smatraju da je ipak verovao i u vaskrsnu}e.

uvi|ajne. Pravoslavni sve{tenik bio je svestan situacije, dok imam nije insistirao na svim detaqima obreda, nego je pristao da se od pojedinosti odstupi. Iako su pravila nalagala da se pokojnik okupa, od toga se odustalo. Podigli su kapak kov~ega, uvili Jovanovi}a u platno, spustili mu prekr{tene ruke, jer znak krsta nije mogao da ostane, poskidani su svi krstovi sa sanduka, kao i sa mrtva~kog vozila. Na kraju, i sa ~ela povorke je uklowen krst na kome je bilo ispisano pokojnikovo ime, godina ro|ewa i smrti, a i koqivu vi{e nije bilo mesta na ovoj sahrani. Tada se pristupilo okretawu sanduka u kolima, jer je po muslimanskim obi~ajima glava je morala da bude okrenuta napred, a pozadi su do{le noge. Pre nego {to je povorka ko-

na~no krenula imam se obratio Radmili i Ru`ici, pokojnikovim }erkama i upitao ih da li su znale za sve ovo. One su samo slegle ramenima, {to je doga|aj u~inilo jo{ misterioznijim.

Sutradan je jedna od k}eri zahtevala da se na grob wenog oca stavi turban, znak preminulog muslimana.

Pa zar vi niste znali da je va{ otac pre{ao u islam – pitao je Ru`icu vlasnik pogrebnog preduze}a. – Ne. Niko nije znao. On se dva dana mu~io. Hteo je ne{to da nam ka`e, ali nije mogao – kratko je odgovorila.

Tako je jedna sasvim uobi~ajena beogradska sahrana uglednog Vladana Jovanovi}a, koja je po~ela po pravoslavnim, a zavr{ila se po muslimanskim obi~ajima, postala neverovatan doga|aj beogradske istorije.

SPASIO IH SIGURNE SMRTI:

Radoslav je tokom

svojim kamionom prevezao 50 qudi

od Knina do In|ije!

Spasili su mnoge `ivote tokom „Oluje”. Jedan star 55 godina, drugi - pet godina stariji. Kamion i wegov vlasnik. Dalmatinac Radoslav Milivojevi} ni 30 godina kasnije ne prodaje svog qubimca niti mu mewa tablice. Kakve su uspomene doneli u Maradik kod In|ije?

Od milion pre|enih kilometara, Radoslavov kamion pregazio je najva`niju rutu pre 30 godina. Avgusta 1995. od Pola~e kod Knina do In|ije. Za volanom Radoslav Milivojevi}, u prikolici gotovo 50 ro|aka, prijateqa, kom{ija, vojnika.

„Kad smo krenuli odozdo te no}i u avgustu 1995. onda je bilo kako ko s kim uhvati. Mnogi su bili kod nas u dvori{tu i u selu, nisu imali s kim ili nisu hteli oti}i s po~etka i onda su nai{li na mene, usput sam ih kupio”, rekao je Radoslav Milivojevi} iz Pola~e kod Knina.

Na put su krenuli bez goriva. Do Bosanskog Petrovca izveo ih je petrolej, a kasnije nafta za koju su se snalazili litar po litar.

„Dosta qudi zna i ovaj kamion i seti se na{eg puta i kad god se sretnemo o tome se pri~a. Se}a{ se kad smo dobili pr{ut, salamu, hleb, vodu kad smo dobili, sa naftom problem kad smo imali”, kazao je Radoslav.

Na zaslu`eni odmor, qubimac je pre deset godina oti{ao u gara`u. Privremeno ga je zamenio novim kamionom.

„Ovaj kamion spasio je sve na{e {to imamo - moju `enu, moju |ecu i kasnije nam je sve {to imamo zaradio. Sad vozim drugi kamion i radim s wim, a ovaj moj omiqeni ~eka neka vremena boqa da se ponovo vratimo ja i on na cestu. Pa bi ja i on da se malo be}arimo kao nekad, da se vozikamo”, naveo je Radoslav.

Do tada, parkiran ~uva uspomene iz rodnog kraja. Jedna je vidqiva i golim okom – tablice.

„Kad sam ga preregistrovao na na{e table morao sam vratiti obe tablice. Me|utim, ja sam pisao izjavu da sam jednu izgubio. U stvari, ja sam wu izgubio pa sam je kasnije na{ao”, ispri~ao je Radoslav Milivojevi}.

Radoslav i Lupeto gotovo vr{waci, nerazdvojni su 35 godina. Dobro se dr`e, i paze jedan drugog.

„Ja sam uvek wega bodrio – ajmo, ajmo, jo{ malo i tako da smo tolike godine zajedno. Takav je kakav je, nije se ne{to bitno promenio on, ja mo`da malo jesam, ali tako”, rekao je Radoslav.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Mogu}a je prilika za unapre|ewe ili prihvatawe novog profesionalnog izazova. Ne ignori{ite predloge kolega. Zauzeti Ovnovi }e po`eleti da otvore nova poglavqa u odnosu s partnerom, posebno kroz razgovore o pro{losti i budu}nosti. Slobodni }e neo~ekivano upoznati osobu koja }e ih izazvati da preispitaju svoje kriterijume u qubavi. Fokusirate se na ulagawe u znawe.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Mogu}e je da }ete dobiti poslovne ponude koje deluju primamqivo, ali zahtevaju pa`qivu analizu. Ulagawa u nekretnine ili porodi~ne projekte bi}e u fokusu. Zauzeti Bikovi }e dodatno u~vrstiti svoj odnos, a mogu}i su i zajedni~ki planovi vezani za dom. Slobodni pripadnici znaka bi mogli neo~ekivano da obnove kontakt sa osobom iz pro{losti, {to }e probuditi stara ose}awa.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Komunikativnost bi}e kqu~ va{eg poslovnog uspeha, a informacije koje dobijate }e otvoriti nova vrata. Zauzeti Blizanci }e se potruditi da prevazi|u nesporazume sa partnerom i osve`e odnos, dok }e slobodni upoznati zanimqivu osobu putem zajedni~kih prijateqa ili kra}eg putovawa. Mogu}i su neplanirani tro{kovi, ali bi}e povezani s obrazovawem ili li~nim razvojem.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

U profesionalnoj sferi o~ekuju vas promene koje }e zahtevati da se boqe prilagodite i reorganizujete. Oslonite se na unutra{wi glas! Zauzeti Rakovi }e imati potrebu da se vi{e zbli`e sa partnerom, kao i da s wim re{e va`na porodi~na pitawa. Slobodni }e ~eznuti za biv{im qubavima, ali va`no je da budu pa`qivi da se ne izgube u pro{losti. Izbegavajte impulsivne kupovine.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Bi}ete u centru pa`we, a va{a kreativnost i entuzijazam mogu vam otvoriti put ka va`nim projektima. U qubavi vas o~ekuje period pun romantike. Zauzeti Lavovi }e u`ivati u pa`wi partnera, a zajedni~ki trenuci done}e bliskost. Slobodni Lavovi bi mogli da upoznaju osobu koja ih fascinira - mogu}i su izlasci i nova poznanstva. Povedite ra~una o balansu izme|u aktivnosti i odmora.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

Razmislite o reorganizaciji posla i optimizaciji tro{kova. U qubavi }ete tra`iti sigurnost. Zauzete Device }e ulagati u kvalitet odnosa, mo`da kroz re{avawe pitawa vezanih za dom ili zajedni~ki buxet. Slobodne Device bi}e oprezne pri ulasku u nove veze, ali bi neko iz poslovnog okru`ewa mogao da im privu~e pa`wu. Mogu}i su neo~ekivani tro{kovi, vezani za zdravqe.

Kompanija „Blu orixin”

Xefa Bezosa iz baze Van Horn u Teksasu poslala je u svemir letelicu u kojoj je turski biznismen Gokan Erdem, ~ija je supruga Srpkiwa, zbog ~ega je u svemir poneo zastave Turske i Srbije. Tako se zastava Srbije po prvi put vinula u svemir.

Na letu „Wu {epard ns-34” je osam putnika, od kojih niko nije astronaut.

Posle uspe{nih misija turskih astronauta kroz Nacionalni svemirski program, Gokhan Erdem je tre}i svemirski putnik iz Turske.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Ako planirate pokretawe novog posla ili partnerstva, pa`qivo procenite sve aspekte. U qubavi, zauzeti }e se fokusirati na o~uvawe harmonije u vezi. Mogu}e je da }e partnera posmatrati druga~ijim o~ima. Slobodne Vage o~ekuje susret s osobom koja }e ih inspirisati, ali budite oprezni s idealizacijom. Obratite pa`wu na ki~mu i o~i, naro~ito ako dugo boravite pred ekranom.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Dobijate priliku da preuzmete novu odgovornost ili pokrenete transformaciju u okviru postoje}e pozicije. Kqu~ je u hrabrosti da donesete odluke koje mo`da ne}e biti lake, ali }e doneti dugoro~ne koristi. Zauzeti }e u}i u fazu iskrenih razgovora i otkrivawa skrivenih ose}awa. Slobodne [korpije - mogu}e je poznanstvo koje }e pokrenuti promene u wihovom pogledu na qubav.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Va`no je da ne odbijate ponude koje na prvi pogled deluju zahtevno. Upravo tu le`i va{ napredak. U qubavi, zauzeti Strel~evi otvoreno dele snove i `eqe sa partnerom, {to }e oja~ati vezu. Slobodni bi mogli da do`ive qubavnu avanturu s osobom iz drugog grada ili zemqe, ili s nekim ko vas podse}a na davno izgubqeni ideal. Zdravqe je solidno, ali izbegavajte da se iscrpite.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Mogu}e je priznawe ili napredovawe, ali tek nakon ozbiqnog zalagawa. Velike kupovine jo{ uvek nisu preporu~qive. Qubavni `ivot donosi smirewe - zauzeti Jar~evi stabilizuju odnos kroz svakodnevne gestove pa`we i podr{ke. Ako ste slobodni, mogli biste da uspostavite kontakt s osobom koja vam deluje pouzdano. Zdravqe zahteva fokus na ki~mu, kolena i op{te fizi~ko stawe.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Ponude koje ukqu~uju nove tehnologije ili grupni rad mogli bi da vas iznenade uspehom. Zauzete Vodolije `ele}e da obnove bliskost kroz zajedni~ke projekte ili neobi~ne aktivnosti. Ako ste slobodni, otvorite srce prema nekome ko razmi{qa druga~ije od vas. Privla~e vas originalni qudi, upravo takva osoba bi mogla da vas inspiri{e. Povedite ra~una o imunitetu.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Poslovna sfera ove nedeqe bi}e obojena intuicijom. Ribe }e se osloniti na unutra{wi glas pri dono{ewu odluka i ne}e pogre{iti. U qubavi, zauzeti }e imati priliku da prodube vezu kroz iskrene razgovore ili emotivne trenutke koji }e oboma zna~iti. Slobodne Ribe o~ekuje susret sa osobom koja deluje kao odraz wihovih unutra{wih `eqa. Ne `urite, ali otvorite srce.

Ambasador Srbije u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama Dragan [utanovac primio je u ambasadi turskog biznismena i wegovu suprugu Jelenu. Erdem i wegova supruga, kako isti~u, imaju hobi da istra`uju svemir, a posebno prate progra-

poraciji (IFC) u okviru Svetske banke u Va{ingtonu. Jelena Erdem je biotehnolog, ro|ena u Beogradu, gde je diplomirala na Tehnolo{ko-metalur{kom fakultetu. Karijeru je zapo~ela u Srbiji, a kasnije se preselila u Istanbul, gde sada `ivi sa suprugom. Zastava Srbije

me me|unarodne svemirske stanice. Erdem je diplomirao na Univerzitetu „Bilgi” u Istanbulu, a magistrirao je Informacione i telekomunikacione sisteme na Univerzitetu „Xon Hopkins”. Izme|u 2005. i 2007. radio je u Me|unarodnoj finansijskoj kor-

Polipi debelog creva – sve {to treba da znate

Polipi debelog creva su dobro}udne izrasline koje nastaju na sluzoko`i debelog creva i rektuma. Iako su naj~e{}e benigni, postoji jasna i dokazana veza izme|u polipa i razvoja karcinoma debelog creva, zbog ~ega je wihovo rano otkrivawe i uklawawe od kqu~ne va`nosti, pi{e Stetoskop.

[TA SU POLIPI DEBELOG CREVA I KAKO IZGLEDAJU?

Polipi su izbo~ine koje rastu u unutra{wosti (u lumenu) creva i mogu imati razli~ite oblike: sesilni - ravni, {iroko-bazni (kao tepih), na peteqci (kao gqivica).

Veli~ina varira od par milimetara do vi{e centimetara (~ak i do pet centimetara), a mogu se pojaviti bilo gde u debelom crevu – naj~e{}e u levom kolonu, sigmoidnom delu i rektumu.

KOJI SU FAKTORI

RIZIKA ZA NASTANAK POLIPA DEBELOG CREVA?

Mogu se javiti kod oba pola,ali su ~e{}i nakon 50. godine `ivota.

Faktori rizika ukqu~uju: porodi~nu istoriju karcinoma debelog creva, zapaqenske bolesti creva (Kronova bolest, ulcerozni kolitis), pu{ewe, gojaznost, fizi~ku neaktivnost,

RECEPT

BRZI U[TIPCI

POTREBNO JE:

n 1 jaje

n 1 ~a{a jogurta n 14 ravnih ka{ika bra{na n malo soli n malo {e}era n 1/2 kesice pra{ka za pecivo n po potrebi uqe za pr`ewe

PRIPREMA:

1. @icom umutiti jaje pa dodati jogurt, {e}er i so, a na kraju ume{ati bra{no sa pra{kom za pecivo. Dobro `icom ujedna~iti, masa treba da je `itka.

2. U {erpicu sipati uqe dva prsta debqine i zagrejati ga.

3. Uqe treba da je dobro zagrejano pa u wega umo~iti ka{iku kojom }emo vaditi u{tipke.

4. Zahvatiti ka{ikom masu pa je spu{tati u zagrejano uqe. Pr`iti u{tipke da sa obe strane budu rumeni, {to bude brzo. Vaditi ih i spu{tati u sud oblo`en papirnim ubrusima.

5. Ispr`ene u{tipke malo prohladiti pa slu`iti uz jogurt ili kiselo mleko kao i uz xem i prah {e}er.

ishranu bogatu crvenim mesom i siroma{nu vlaknima.

KOJI SU POKAZATEQI/ SIMPTOMI DA NEKO IMA POLIPE?

Ve}ina polipa ne izaziva nikakve simptome i otkriva se slu~ajno, tokom preventivnih pregleda. Ipak, mogu}i znaci ukqu~uju: krvarewe iz creva (vidqivo ili prikriveno), sluzave ili prolivaste stolice, zatvor ili nadimawe, ote`ano pra`wewe stolice (kod ve}ih polipa), retko – bol u stomaku. „Ako primetite bilo koji od ovih simptoma – ne ignori{ite ih!”, isti~e prof. dr Bari{i}.

KAKO SE OTKRIVAJU POLIPI?

Za otkrivawe polipa na debelom crevu ostoji vi{e dijagnosti~kih metoda:

Sigmoidoskopija (rigidna ili fleksibilna) – omogu}ava pregled doweg dela creva,ukqu~uje rektum i sigmoidin kolon Kolonoskopija - predstavqa zlatni standard jer omogu}ava istovremeno otkrivawe i uklawawe polipa.

CT/MR kolonografija – vizu-

elizacija creva bez mogu}nosti uklawawa polipa, Barijumski test – rendgenski pregled uz contrast /u dana{we vreme VRLO RETKO/. Test na okultno krvarewe u stolici – Iako je testirawe stolice na okultno krvarewe veoma bitan test za bolesti rektuma i

debelog creva, negativan test ne potvr|uje odsustvo polipa.

UKLAWAWE POLIPA –KADA, KAKO I ZA[TO?

Preporuka je da se svi otkriveni polipi uklone odmah tokom kolonoskopije, kako bi se izbegla ponovna priprema i dodatni zahvati.

Postoje razli~ite tehnike uklawawa,a ona se prilago|ava veli~ini, obliku i polo`aju polipa. Naj~e{}e se polipi uklawaju endoskopski za vreme kolonoskopije - polipektomija, hladnim forceposm ili elektroresekcijom. Sama procedura je bezbolna, radi se ambulantno i prolazi bez komplikacija. U slo`enijim slu~ajevima (veoma veliki polipi, rizi~na lokalizacija, pridru`ene bolesti), intervencija se izvodi u bolni~kim uslovima ili u vi{e etapa, a nekada je ~ak potrebna i operacija.

[TA SE DE[AVA POSLE UKLAWAWA POLIPA?

Bez obzira na iskustvo lekara, koji vam mo`e predo~iti odmah o kakvoj prirodi polipa se radi, svi ukloweni polipi se {aqu na histopatolo{ku analizu – pregled pod mikroskopom koji daje kqu~ne informacije o wihovoj prirodi:

„Histopatolo{ka analiza je veoma va`na, jer ona odre|uje i u~estalost daqih kontrola, jer neki benigni polipi imaju ve}i potencijal da postanu maligni”, obja{wava prof. dr Goran Bari{i}, digestivni i kolorektalni hirurg.

Za{to smo pospani – da li je nova studija na putu da re{i misteriju

Kada nam se spava, jedva dr`imo o~i otvorene i kada nismo usresre|eni – mozak nam {aqe poruku da je vreme da se odmorimo.

Nova studija zasnovana na prou~avawu vo}nih mu{ica koje su kori{}ene u eksperimentima utvrdila je poreklo nastanka ove biolo{ke poruke na{em telu, kao i jasnije razumevawe na{e potrebe za odmorom na }elijskom nivou, pi{e RTS.

Istra`iva~i sa Univerziteta Oksford u Velikoj Britaniji identifikovali su mitohondrije u na{im }elijama kao odgovorne za signalizirawe kada telo treba da se odmori. Kako navode istra`iva~i, mitohondrije, si}u{ni generatori energije, izazivaju neku vrstu metaboli~kog preoptere}ewa u neuronima koji reguli{u san. Ovo preoptere}ewe se mo`e resetovati kroz san, osiguravaju}i da mozak ostane u zdravom stawu. „Uprkos decenijama istra`ivawa, niko nije identifikovao jasan fizi~ki okida~. Na{i nalazi pokazuju da odgovor mo`e biti

BOGAT SELENOM

Jedan orah od 28 grama sadr`i pribli`no

99% preporu~ene dnevne vrednosti selena. Preporu~ena dnevna doza selena za odrasle je 55 mcg. Dakle, prose~an brazilski orah sadr`i 175% potrebne koli~ine ovog minerala. Neophodan je za {titnu `lezdu i uti~e na imuni sistem i rast }elija.

PODR[KA [TITNOJ @LEZDI

Va{a {titna `lezda je mala `lezda u obliku leptira u osnovi vrata. Ona lu~i esencijalne hormone za rast, metabolizam i regulaciju telesne temperature. Tkivo {titne `lezde ima najve}u koncentraciju selena - po-

u samom procesu koji pokre}e na{a tela: aerobnom metabolizmu“, rekao je fiziolog Gero Mizenbek.

Utvr|eno je da preoptere}ene mitohondrije u mozgu li{enom sna osloba|aju elektrone, {to pove}ava stvarawe {tetnih otpadnih proizvoda. Neuroni koji reguli{u san reaguju na ove molekule tako {to prelaze u preoptere}eni re`im, {to san ~ini glavnim biolo{kim prioritetom.

„Ne `elite da va{e mitohondrije ispu{taju previ{e elektrona. Kada to urade, one generi{u reaktivne molekule koji o{te}uju }elije“, istakao je neuronau~nik Rafaele Sarnataro.

Genetski modifikovane mu{ice sa ve}om proizvodwom elektrona u }elijama koje reguli{u san rezultirale su time da su vo}ne mu{ice vi{e spavale. Sli~no tome, mu{ice sa smawenim nivoom proizvodwe elektrona spavale su mawe.

Sve {to novo saznamo o snu mo`e informisati le~ewe poreme}aja spavawa, pa ~ak

i neurolo{kih stawa poput Alchajmerove bolesti. Ove bolesti su usko povezane sa snom i na~inom na koji on {titi mozak, a veze sa mitohondrijama bi mogle biti ne{to {to bi budu}e studije trebalo da ispitaju. Studija tako|e povezuje neke od ta~aka izme|u metabolizma, sna i `ivotnog veka. Mawe `ivotiwe imaju tendenciju da vi{e spavaju i kra}e `ive, a aktivnost mitohondrija mogla bi biti deo razloga za{to.

trebnog za proizvodwu hormona {titne `lezde T3, kao i proteina koji {tite va{u {titnu `lezdu od o{te}ewa }elija. Jedan brazilski orah dnevno mo`e da obezbedi dovoqno selena za podr{ku funkciji {titne `lezde. SMAWEWE UPALE

Brazilski orasi su bogati antioksidansima, koji poma`u u odr`avawu zdravqa }elija. Antioksidansi to rade tako {to se bore protiv o{te}ewa izazvanih reaktivnim molekulima koji se nazivaju slobodni radikali. Selen, vitamin E i fenoli, poput galne i elaginske kiseline, uobi~ajeni su antioksidansi u brazilskim orasima. Selen pove}ava

nivo enzima poznatog kao glutation peroksidaza (GPx) GPx mo`e pomo}i u smawewu upale i za{titi va{eg tela od oksidativnog stresa - neravnote`e izme|u antioksidanata i slobodnih radikala koja mo`e dovesti do o{te}ewa }elija.

ZDRAVQE SRCA Brazilski orasi sadr`e masne kiseline korisne za srce. Svi ovi hranqivi sastojci mogu pomo}i u smawewu rizika od sr~anih oboqewa. Brazilski orasi mogu poboq{ati ili smawiti: vaskularnu upalu, oksidativni stres, koagulaciju, ukupni holesterol, trigliceride nivo glukoze u krvi.

SKANDINAVKA UKR[TENICA

BILO, PULS

IME GLUMICE MAN^I]

@ITEQ OBLASTI PORED NILA

HODATI VEZNIK SMISAO ZAUMETNOST

SIMBOL UGQENIKA VA[KA, U[ SKITNICA, BANGALOZ (GR^.)

NALOG PSU DA DONESE LOVINU

MEDITERANSKA OSTRVSKA DR@AVA

SLOVENI

UZ ENGLESKU REZULTAT RADA KILOGRAM (SKR.) VRSTA MORSKE RIBE PLANINA U CG

SEDLAR, REMENAR

INICIJALI GLUMCA BEKJAREVA BIQKE ZA RASA\IVAWE

ONAJ KOJI NIJE KAVAQER PROSVE]EN ^OVEK (LAT.) OZNAKAZA TONU

ONO [TO JE NAGORELO AMERI^KI GLUMAC

NAGORETINA, GREGORI PEK

VODORAVNO: DAMAR, ANITA, NILOT, I]I, I, C, VA[, APORT, MALTA, ANTI, IRSKA, KG, ZUBATAC, SARA^, SALE, ILUMINAT, T, MOM, NEDIKA, OZIMAK, RAT, V, JEKAVAC, IKAN, VRTE@, ]O, OBAVITI, @AQIQE, I@,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Kukuruzna {a{a, 2. Kraq Huna, Bi~ Bo`ji - Najudaqeniji polo`aj Sunca od Zemqe (gr~.), 3. Onaj koji ne voli Ruse - Devojka koja zaziva ki{u, dodola, 4. Mera za povr{inu - Bilo kako - Latinski veznik, 5. Otac - Rastvaraju}a te~nost, 6. Napada~ - Trgovac na malo, bakalin, 7. Ameri~ki glumac Smit - ]ubasti papagaj - Oznaka za amper, 8. Prvi vokal - Mu{ko ime, Mirko - Igra na tabli sa 64 poqa, 9. Sistem znawa - Slatko alkoholno pi}e, 10. Starija peva~ica Vu~kovi} - Posledwi u kolu, 11. Li~na zamenica - ^ista rasa, ~ista sorta - Inicijali pesnika Miqkovi}a, 12. Besposli~ar, skitnica, ajtaxija - Ciglarski radnici, 13. O{tri deo pluga, koji se~e zemqu, leme{ - Severnoameri~ki medvedi}, 14. Zamarati napornim radom.

USPRAVNO: 1. Potkrovqe od greda i dasaka - Organizovano kretawe vojne jedinice, 2. Sme{tati unutra - Stanovnik Azije, 3. Poqubac (eng.)Zbirka jevrejskih predawa - Obor za stoku, 4. Istrgnuti deo, odlomak - Japanski cvetni aran`man, 5. Nadimak tenisera Nadala - Monitori - In partibus (skr.), 6. Simbol urana - Okrajak du` trupca - Geom. telo ome|eno sa {est kvadrata, 7. Trouglasti deo zida ispod krova - Oslabiti, sustati, malaksati (pokr.) - Simbol ugqenika, 8. Uzvik pri skoku - Starinski kaputi - Mesto kod Gacka, u Hercegovini, 9. Slap, buk - Vojni~ki ~in, desetar, 10. Fr. pisac Viktor - Specijalista za poro|aje - Luka u Izraelu, 11. Zlodela - Britanska rok grupa, 12. Iranski verski vo|a - Derivati amonijaka.

VODORAVNO: KUKURUZOVINA, ATILA, APOGEJ, RUSOFOB, DODA, AR, MAKAKO, ET, TATA, OTAPALO, ATAKER, BAKAL, VIL, KAKADU, A, A, MIRKAN, [AH, NAUKA, LIKER, ZDENKA, ARTA, MI, BIOTIP, BM, AJTA, CIGLARI, RAONIK, RAKUN, [TRAPACIRATI.

RE[EWE UKR[TENICE:

^A[]AVAO MUZI^ARE, PA ZAPEVAO:

Milan Vasi} izveo `enu i sina iz porodili{ta

Glumac Milan Vasi} izveo je suprugu Maju i sina Despota iz porodili{ta. Milan Vasi} je u bolnicu po svoju suprugu i sina do{ao sam, nose}i kolevku u ruci i stvari koje su potrebne `eni za izlazak.

Porodili{te su napustili nasmejani, a tu su se na{li i muzi~ari koji su pevali pesmu od Qube Ali~i}a „Mu{ko mi se rodilo“.

Wegova supruga se pojavila u lepr{avoj cvetnoj dugoj haqini i osmeh nije skidala.

Podsetimo, glumac je 29. jula postao otac, a dolazak naslednika na svet je proslavio tako {to je organizovao proslavu za bliske prijateqe i rodbinu. Wegov kum Milan Kalini} je na Instagramu objavio snimak i pokazao kako se provode.

Naime, glumac se tada latio mikrofona i zapevao pesmu „Navali se [ar-planina“ koja ga je posebno pogodila.

„Kad mom~e sa Kosova dobije sina Despota“, napisao je Milan tada u opisu snimka.

Rasta pu{ten iz pritvora u Makedoniji

Stefan \uri} Rasta pu{ten je iz pritvora u Makedoniji, nakon {to je izveden pred sudiju.

Stefan \uri} Rasta je u nedequ, u poslepodnevnim satima sproveden iz policije do Op{teg suda na Ohridu, gde je odlu~eno da bude pu{ten nakon {to je priveden pred nastup.

On je ~itav dan proveo u pritvoru, i to zbog kori{}ewa i posedovawa narkotika – ta~nije marihuane. Rasta je u popodnevnim satima uz policijsku pratwu odveden pred sudiju. Tamo je dao svoju izjavu, a onda je sudija odlu~io o wegovoj sudbnbini, ta~nije da ga puste na slobodu.

SUPRUGU DRAGANA BJELOGRLI]A

ZOVU SRPSKOM MONIKOM BELU^I:

„Prvo smo glumili qubavni par, a ubrzo smo to stvarno postali“

Maja i Dragan Bjelogrli} zajedno su 28 godina i pored toga {to svoj privatni `ivot ~uvaju daleko od o~iju javnosti, wihova qubav zapo~ela je pred o~ima miliona gledalaca {irom Jugoslavije.

Mladi i perspektivni glumac i studentkiwa engleskog jezika, koja se honorarno bavila modelingom, susreli su se prvi put devedesetih godina, a onda ih je spojilo snimawe jedne reklame.

Dragan Bjelogrli}, samo dve nedeqe nakon {to je delio kadar sa Majom, odveo ju je pred porodi~nu ku}u u banatskom selu Baranda. I dok su prilikom tog susreta pred kamerama razmewivali poqupce i zagrqaje, u pozadini je i{la ~uvena {panska pesma „Un Año de Amor“. Jo{ tada je gledaocima bilo jasno da izme|u dvoje mladih qudi postoji ne{to vi{e od poslovnog odnosa.

„Kad sam, nekoliko meseci nakon {to smo se upoznali, dobio ponudu da snimim reklamni spot za kuhiwski name{taj, za koji mi je trebala partnerka, setio sam se Maje. Nisam bio siguran da li je uop{te u Beogradu, ali imao sam sre}u da je ba{ tada do{la na jesewi ispitni rok, pa sam je anga`ovao da glumi u reklami“, ispri~ao je jednom prilikom Dragan Bjelogrli} i dodao:

„Prvo smo samo glumili qubavni par, a ubrzo smo to stvarno postali.“

Lepa Brena zvani~no

Lepa Brena posle mnogo godina uspe{ne karijere i 40 godina punog radnog sta`a, ovog leta zvani~no postaje penzionerka.

Peva~ica je pre nekoliko meseci podnela neophodna dokumenta za odlazak u penziju, a sada joj je stiglo i zvani~no re{ewe, saznaje pomenuti medij.

„Drago joj je {to je do`ivela penziju, ali se ne ose}a kao penzionerka i sama ta „titula“ joj je ~udna. Naro~ito {to ne}e promeniti na~in `ivot. Brena }e nastaviti da nastupa kao i dosad, ali }e i u`ivati maksimalno, {to je ve} po~ela za vreme korone. Tada je jo{ shvatila da je vreme da se posveti vi{e sebi i Bobi posle godina napornog rada“, navodi izvor.

O~ekivano, ovo ne}e mnogo toga promeniti, po{to Brena nastavqa da radi i nastupa {irom sveta, a wena porodica ve} ima razvijene biznise kojima nastavqaju uspe{no da se bave.

„Ne `elim penziju. @elela sam je kada sam imala 29, 30 godina. Postoji ta jedna pri~a, kada sam oti{la kod Vange i Vanga mi je rekla da slede}e godine, kada do|em u Bugarsku, da ponovo svratim kod we, a ja sam joj tada odgovorila da idu}e godine idem u penziju jer sam se zaista naradila“, rekla je Brena svojevremeno, pa je potom dodala:

„Tada sam radila po dva koncerta dnevno sa „Slatkim grehom“. To mi je bilo toliko naporno da sam htela da se bavim nekim novim biznisom, imala sam nekakve ideje i planove. Nisam znala da }u sre-

oti{la

u penziju

sti Slobodana @ivojinovi}a koji }e da preuzme taj biznis plan i promeni moj `ivot. Tako da se on bavi biznisom, a meni je dozvolio da se bavim {ou-biznisom, zaista volim ovaj posao. Ono {to je veoma va`no je da ja zaista imam vremena da se bavim svojom publikom i da im posvetim svu svoju qubav, snagu i energiju. Naravno, sve to se dobija iz porodice i nekog privatnog `ivota. Tek sad u ovim kasnim godinama sam po~ela da u`ivam, tako da od penzije nema ni{ta“, objasnila je na{iroko Lepa Brena.

BOGDAN DIKLI] OTKRIO DUGO ^UVANE TAJNE

„MARATONACA“ I „NACIONALNE KLASE“:

„Niko od nas nije imao svest da }e to toliko da traje“

Na{ slavni glumac napunio je 72 godine, a iza wega je bogata i uspe{na karijera.

U svojoj dugoj i bogatoj gluma~koj karijeri, Bogdan Dikli} ostvario je vi{e od 150 uloga, nikada nije brojao priznawa, ve} je bio fokusiran na kvalitet onoga {to radi.

„Otprilike u tre}em razredu gimnazije sam re{io da }u da poku{am da radim ne{to me je privla~ilo i {to }e mi stvarati radost u `ivotu – a to je gluma. Nisam se prevario, iako sam pretpostavqao da je taj posao mukotrpan i nije lak. Se}am se da me je u to vreme tata poslao u apoteku da kupim lek, a ja sam ispred kwi`are ugledao pokojnog Fabijana [ovagovi}a koji je snimao film u Bjelovaru. On je i dan danas jedan od glumaca koji su za mene jako veliki. Po{to pri sebi nisam imao olovku i papir, otr~ao sam do prodavnice i zamolio maminu prijateqicu teta Dragu, koja je bila kasirka, da mi da olovku i papir da bi mi se potpisao [ova“, prisetio se Dikli} i dodao: „Hemijska je bila bordo boje i dugo sam je ~uvao, ~ak je sa mnom ‘nastupila’ u filmu ‘Majstori, majstori’ u sceni kada prosvetni inspektor Miroslav Simi}, koga sam tuma~io ne{to zapisuje. Se}am se da kada sam [ovi dao papir i olovku da mi da autogram, upitao me je {ta }e mi to. Odgovorio sam da bih i ja mo`da poku{ao da se bavim glumom. Dugo sam tada bio na snimawu i gledao ga. Po zavr{etku snimawa u{ao je u prodavnicu stolarskog alata da vidi {ta sve ima, jer mu je hobi bila stolarija. Se}am se da mi je tada pru`io ruku i rekao: ‘Dovi|ewa, nadam se budu}i kolega.’ Desetak godina kasnije nas

dvojica smo bili na Pulskom festivalu i vra}aju}i se u Zagreb, u avionu sam mu spomenuo: ‘E, moj [ove kada bi se ti se}ao’, a on se nadovezao: ‘Znam, ispred kwi`are…’ Lepa i istinita pri~a.

Brojni filmovi u kojima je glumio Bogdan Dikli} obele`ili su na{u kinematografiju, a re~e-

svoje predmete koje je koristio u filmu Gorana Markovi}a “Majstori, majstori”, kao na primer matursko odelo.

„Jeste i ne znam {ta se kasnije desilo sa wim. Bila je kao revizit i moja akten-ta{na koju mi je majka kupila za ro|endan. Stvarno ne znam odakle joj ideja da mi

nice ili dijalozi izgovoreni u popularnim ostvarewima i dan danas se spomiwu u razli~itim situacijama. Me|utim, i ako su pojedine scene postale kultne, Dikli} je otkrio da ih ne izgovara u privatnom `ivotu i svakodnevnoj komunikaciji.

„Ne, ne koristim, ali neki moji prijateqi, koji jako vole te filmove i to ne zato {to je wihov prijateq igrao u wima, ponekad koriste. Ima filmova u kojima su neke ba{ moje re~enice. Recimo u ‘Nacionalnoj klasi’: ‘A sada malo ona’, pa onda u ‘Maratoncima’ ~uvena ‘Koliko mo`e da razvije’. Se}am se da sam Bori predlo`io da kada u ‘Maratoncima’… govori re~enicu: ‘Ponovo radi bioskop’ da je ponovi nekoliko puta. To su moje dodate re~enice u tekstovima“, ispri~ao je glumac, koji osim ~uvene bordo olovke ima jo{ neke

to kupi za ro|endan jer nikada je nisam koristio sem za snimawe ovog filma. To joj je bila jedina svrha“, rekao je Bogdan, prenosi „Blic„.

Bogdan Dikli} se ve} 48 godina bavi glumom, a kako ka`e, privatno je veoma stidqiva osoba. Kako je ispri~ao, nije uspeo da u svakoj ulozi uradi ono {to je nameravao. Me|utim, u “Martoncima…” je uspeo da istera sve {to je zamislio.

„Svi smo u`ivali dok smo snimali film jer smo imali svest o tome da radimo ne{to {to }e biti dobro ali niko od nas nije imao svest da }e to toliko da traje. Pored scenarija ‘Nacionalne klase’ i ovaj je bio pun ‘dopisivawa olovkama’. Na`alost, dokaze nemam, jer su se ti papiri sa scenariom negde izgubili“, ispri~ao je Bogdan Dikli}.

Srpski fudbalski

REZULTATI I TABELE

U bogatoj kolekciji australijskih pliva~ica i pliva~a na{lo se osam zlatnih i po {est srebrnih i bronzanih odli~ja. Jedina uspe{nija bila je selekcija SAD sa 29 osvojenih medaqa. Australija je jo{ jednom potvrdila da je svetska pliva~ka velesila. Na [ampionatu sveta, koji je u nedequ uve~e zavr{en u Singapuru, australijski pliva~i i pliva~ice zauzeli su ukupno drugo mesto po broju osvojenih medaqa – ~ak 20 – osam zlatnih i po {est srebrnih i bronzanih. Jedina uspe{nija bila je selekcija SAD sa devet zlatnih odli~ja, 11 srebrnih i devet bronzanih.

Posledweg dana takmi~ewa, titulu svetske prvakiwe osvojila je Australijanka Meg Haris u trci na 50 metara slobodnim stilom. Najkra}u deonicu isplivala je za 24,02 sekunde, pobediv{i kineske takmi~arke Vu i ^eng.

Forester je osvojila srebro na 400 metara me{ovito, stigav{i na ciq iza svetske rekorderke Samer Mekinto{ iz Kanade. Srebro je osvojila i `enska {tafeta 4h100 metara me{ovito, dok su zlato odnele Amerikanke u vremenu novog svetskog rekorda. Naredno prvenstvo sveta u vodenim sportovima odr`a}e se 2027. u Budimpe{ti. SBS na srpskom Australija

Dominaciju Australijanaca u najkra}im disciplinama potvrdio je i iskusni Kameron Mekivoj, koji je tako|e stigao do zlata na 50 metara slobodno u mu{koj konkurenciji. Mekivoj (31) je stazu isplivao za 21,14 sekundi i tako postao najstariji australijski pliva~ u istoriji koji je osvojio medaqu na Prvenstvu sveta. Posledweg dana takmi~ewa u Singapuru, Australijanka Xena

voza~a i pobeda Landa Norisa

Voza~ Meklarena Lando

Noris pobedio je u trci Formule 1 za Veliku nagradu Ma|arske i smawio zaostatak u {ampionatu za timskim kolegom Australijancem Oskarom Pjastrijem na devet bodova. Noris je do pobede do{ao posle velike borbe u samoj zavr{nici sa Pjastrijem, posle dobre vo`we i strategije sa jednim zaustavqawem u boksu. Tre}e mesto zauzeo je voza~ Mercedesa Xorx Rasel.

Voza~ Ferarija [arl Lekler, koji je startovao sa pol pozicije, zauzeo je ~etvrto mesto, peti je bio Fernando Alonso iz Aston Martina, a {esti Gabrijel Bortoleto iz Zaubera.

Voza~ Aston Martina Lens Strol zauzeo je sedmo mesto, osmi je bio Lijam Loson iz Rejsing Bulsa, deveti Maks Verstapen iz Red Bula, a 10. mesto zauzeo je Kimi Antoneli iz Mercedesa.

U {ampionatu formule 1 sledi letwa pauza, a takmi~ewe se nastavqa 31. avgusta trkom za Veliku nagradu Holandije.

U konkurenciji voza~a Pjastri je prvi sa 284 boda, ispred Norisa sa 275 i Verstapena sa 187 bodova. ^etvrti je Rasel sa 172 boda.

U konkurenciji konstruktora Meklaren je ubedqiv sa 559 bodova, ispred Ferarija sa 260 i Mercedesa sa 236 bodova.

Grci

otkrivaju: \okovi} zbog sukoba sa Vu~i}em uz pomo} Panatinaikosa

seli turnir iz Beograda

Novak \okovi}, najboqi teniser svih vremena, nalazi se u zavr{nim pregovorima sa Panatinaikosom oko organizacije ATP turnira u Atini. Prema informacijama koje prenosi gr~ki SDNA, radi se o turniru iz serije ATP 250, koji bi se odr`ao od 2. do 8. novembra u prestoni~koj OAKA areni.

Vest predstavqa potencijalno veliki udarac za Beograd, koji bi time mogao da ostane bez ATP turnira, a teniska mapa regiona bi bila zna~ajno promewena.

\okovi}eva poseta Atini u junu bila upravo zbog ispitivawa mogu}nosti za organizaciju turnira u Gr~koj, kao i da je glavni ciq bio preme{tawe beogradskog turnira.

U tekstu se navodi i politi~ki kontekst:

„Kao {to je poznato, Novakovi odnosi sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vu~i}em su uzdrmani posle novosadske tragedije i wegove podr{ke studentskim protestima. \okovi}eva porodica zato razmatra OAKA arenu kao boqu opciju“, pi{e SDNA.

Delegacija ATP-a ve} je obi{la OAKA arenu, koja je dom ko{arka{a Panatinaikosa, {to jasno pokazuje ozbiqnost pregovora.

Tako|e, i Evroliga je obave{tena o mogu}em zakazivawu turnira, kako bi Panatinaikos svoje novembarske utakmice odigrao u drugim dvoranama.

Ukoliko sve bude potvr|eno, ovo }e biti prvi ATP turnir u Atini jo{ od 1994. godine, ~ime bi gr~ka prestonica dobila veliko me|unarodno takmi~ewe u svom sportskom kalendaru.

Beograd je u prethodnim godinama, zahvaquju}i \okovi}evoj porodici i velikom li~nom anga`ovawu Novaka, imao sna`nu poziciju na ATP mapi. Me|utim, ~ini se da su politi~ke okolnosti i infrastruktura uticali na potencijalno preseqewe turnira.

Ostaje da se vidi ho}e li ovaj potez postati zvani~an, ali je izvesno da Novak razmatra ozbiqne promene u teniskoj organizaciji regiona – i da bi Gr~ka mogla da bude novi centar pa`we.

[OK, PARTIZAN OPET MO@E NA AEK IZ LARNAKE: Neverovatan `reb za plej-of Lige konferencija

Fudbaleri Partizana u potencijalnom plej-ofu kvalifikacija za Ligu konferencija igra}e protiv pora`enog iz duela AEK Larnake i Legije. Da bi Partizan uop{te bio u plej-ofu, najpre mora da savlada {kotski Hibernian protiv kog }e igrati u ~etvrtak ove nedeqe od 21 sat, a zatim i naredne u revan{u. Najpre se igrau Beogradu, a onda u [kotskoj. Crno-beli su ispali u prvom kolu doigravawa za Ligu Evrope od AEK Larnake, ali su u drugom kolu za Ligu konferencija porazili ukrajinsku Oleksandriju. Ponovo mo`emo gledati duele protiv Kiprana. AEK i Legija iz Var{ave igraju u kvalifikacijama za Ligu Evrope pa }e se pora`eni preseliti u ni`i rang, a svakako da su Poqaci favoriti u tom dvome~u.

Pored Partizanovog na ovom `rebu bilo je jo{ nekoliko potencijalnih duela koji su privukli pa`wu poput Jagielonija – Hajduk Split, Anderleht – AEK Atina, Kristal Palas – Mitiland… U prvom dvome~u ova dva kluba najpre je AEK odneo pobedu na Kipru rezultatom 1:0. To je bila najlo{ija utakmica crno-belih u ovosezonskim kvalifikacijama.

AEK je mogao da pobedi i ve}om razlikom s obzirom na broj velikih {ansi koje je imao.

U Beogradu je bilo potpuno druga~ije, vi|ena je najve}a mogu}a drama. Partizan je uspeo da pobedi rezultatom 1:0, a onda je Marko Milo{evi} odbranio penal napada~u kiparske ekipe. Oti{lo se u produ`etke a u wemu smo videli po jedan gol, pa su usledili penali. Posle osam serija Partizan je pora`en.

TERZI] SE OGLASIO POSLE @REBA ZVEZDE U LIGI [AMPIONA:

„Moramo

da ‘zgazimo’ Dinamo iz Kijeva, neprijateqski su nastrojeni prema nama“

Zvezdan Terzi}, generalni direktor FK Crvena zvezda, oglasio se posle `reba za potencijalni plej-of Lige {ampiona za crveno-bele.

Crvena zvezda }e najpre igrati dvome~ protiv Leha iz Poqske, a ako ga elimini{e, sledi dvome~ sa boqim iz onog izme|u Dinama iz Kijeva i Pafosa. Terzi} je govorio o potencijalnom okr{aju sa Dinamom, koji je svakako favorit za prolaz u plej-of, naglasiv{i da }e igra~ima fokus sada biti iskqu~ivo Leh.

„Mislim da smo dobili najte`eg mogu}eg protivnika, ko god da do|e. Vi{e puta sam istakao da ne bih voleo da do|e do me~a sa Dinamom iz Kijeva, iz mnogo razloga, iz fudbalskih i nefudbalskih.

Pre svega Dinamo Kijev je jedna odli~na ekipa, mo`da jedna od najkvalitetnijih koje smo mogli da dobijemo, uz to prisutna je i ~itava ta politi~ka situacija i odnos koji pre svega imaju ukrajinska rukovodstva, to smo videli i uo~i utakmica koje je Partizan igrao protiv ukrajinske Oleksandrije, da su neprijateqski nastrojeni prema nama. Tako da bih voleo da smo mogli da izbegnemo sve te nefudbalske stvari, me|utim {ta je tu je. Mislim da je Crvena zvezda boqa fudbalska i kvalitetnija ekipa od Dinamo Kijeva. Ako `elimo da igramo Ligu {ampiona naravno da moramo da u|emo i da ‘zgazimo’ Dinamo iz Kijeva. Me|utim, pre toga oni treba da pro|u ekipu Pafosa, o kojoj sam tako|e govorio kao o jednom dobro organizovanom klubu, dobroj ekipi, punoj legionara. Vlasnik je na{ prijateq Rus Lomakin. Tako da ima tu prvo jedan dobar dvome~ koji }e biti izme|u Dinamo Kijeva i Pafosa. Koga bih voleo od ta dva klu-

ba, ne bih ni govorio sada, u plejofu nema lakih protivnika, a pre svega }e fokus na{ih igra~a biti na utakmici sa Lehom iz Poznawa.

Gledamo, pratimo, dobro smo analizirali Leh iz Poznawa, po malo mi smeta favorizovawe Crvene zvezde u odnosu na Leh, maltene je ve} Crvena zvezda pro{la u narednu fazu. Leh je jedan dobar klub, {ampion Poqske. Poqska je velika dr`ava od 40 miliona stanovnika, nije lako biti {ampion Poqske. Imaju i neverovatan stadion, neverovatnu energiju, od 42 hiqade gledalaca, dobro organizovane navija~ke grupe. Ceo taj region je veoma posve}en i ~eka nas jedna paklena atmosfera u sredu ve~e u Poznawu.

Me|utim, opet ka`em, ako `elimo Ligu {ampiona moramo da pobedimo Leh, moramo da pobedimo i Dinamo iz Kijeva, ali moramo da budemo maksimalno koncentrisani i fokusirani, ne potcewujemo nikoga. Moramo maksimalno profesionalno da u|emo pre svega u prvi me~ u Poznawu i da probamo da ve} tamo napravimo pozitivan rezultat, a ne da ~ekamo da na Marakani re{avamo na{u sudbinu i ulazak u ~etvrtu rundu“, izjavio je Terzi}, prenosi zvani~ni sajt Crvene zvezde.

Veruje da }e Zvezda imati

maksimalnu podr{ku navija~a. „Siguran sam da }e Marakana biti ispuwena do posledweg mesta. Neverovatna euforija se stvorila oko Crvene zvezde, stvarno smo doveli mnogo dobrih igra~a, poja~awa kao verovatno nikad za ovih 12 godina koliko sam u Crvenoj zvezdi, ne bih da govorim o periodu pre toga. Crvena zvezda raste iz godine u godinu, Crvena zvezda iz sezone u sezonu je sve boqa i kvalitetnija.

Mislim da smo napravili jedan izbalansiran tim, gde imamo vrhunske kvalitetne znalce i tehni~are i imamo fizi~ki mo}ne igra~e.

Smatram da je Milojevi} na slatkim mukama, a mislim da }e odabrati najboqu kombinaciju, koja }e biti dobitna varijanta za prvu utakmicu i da }emo se vratiti sa dobrim rezultatom. Malo mi smeta ta dobra velika euforija oko Crvene zvezde, tolika o~ekivawa kao da smo ve} u Ligi {ampiona, mi imamo jo{ ~etiri te{ke utakmice do ulaska u Ligu {ampiona.

Mi smo vrhunski profesionalci, znamo kako da fokus igra~a namestimo da je uvek najva`nija prva utakmica, a mi razmi{qamo samo o utakmici u Poznawu, o svemu drugom }emo kada za to do|e vreme“, zakqu~io je Zvezdan Terzi}.

THURSDAY l ^ETVRTAK 7. 8. 2025.

Srbija po~iwe pripreme u tajnosti, evo {ta ~eka „orlove“ do Evrobasketa

^ekali smo dugo da pripreme za Evrobasket kona~no krenu ovog leta, a upravo sada je do{lo vreme da ko{arka{i Srbije prvi put zaigraju zajedno od 24. februara ove godine.

Ipak, ta selekcija koja je igrala protiv Gruzije tokom kvalifikacija za Evropsko prvenstvo je dosta druga~ija, te je selektor

rak) i Poqske (sreda) u Areni su zatvorene za javnost. Srbija }e kasnije igrati dva pripremna turnira – na Kipru 9. i 10. avgusta zajedno sa doma} inom, Gr~kom i Izraelom, i u Minhenu sa reprezentacijama Nema~ke, Turske i ^e{ke, 15. i 16. avgusta.

Tada }e navija~i „orlova“ imati priliku da barem putem

Svetislav Pe{i} pozvao 28. jula mo`da i najja~i sastav „orlova“ od momenta kada je Srbija postala samostalna dr`ava.

Ono {to }e mo`da razo~arati ve}i deo ko{arka{ke javnosti u Srbiji jeste to da }e „orlovi“ igrati dva od tri me~a u Beogradu u tajnosti.

Reprezentacija se okupila 28. jula u Beogradu i ba{ tada je i zapo~ela pripreme za {ampionat Starog kontinenta. Baza izabranika selektora Svetislava Pe{i}a u prvom delu pripremnog je Ku}a fudbala u Staroj Pazovi, a prve dve prijateqske utakmice protiv Bosne i Hercegovine (uto-

TV prenosa (RTS) gledaju bronzane sa Olimpijskih igara iz Pariza.

Za kraj priprema o~ekuje nas spektakl u Beogradskoj areni kada }e Srbija do~ekati Sloveniju 21. avgusta, {to je ujedno i jedini me~ koji }e mo}i u`ivo da isprate navija~i u Srbiji.

Do tada }e Pe{i} morati da prese~e i odlu~i kojih 12 ko{arka{a }e igrati na Evrobasketu, koji se odr`ava od 27. avgusta, do 14. septembra u Letoniji, Kipru, Poqskoj i Finskoj.

„Ne `elim da ka`em da } e biti najja~i turnir u istoriji, ali }e biti jedan turnir koji

iziskuje svaki dan novi izazov, razli~iti protivnici, a mi imamo ciqeve – da dobro radimo i da uradimo sve {to od nas zavisi, da budemo sre}ni {to smo u reprezentaciji i onda }e iza}i ono {to `elimo – da napredujemo svaki dan“, poru~io je Pe{i} tokom prve konferencije nakon okupa selekcije.

Srbija }e na Evrobasketu igrati protiv Turske, ^e{ke, Portugala, Letonije i Estonije u okviru A grupe.

Titulu na Evropskom prvenstvu brani [panija, a „orlovi“ su pre tri godine pora`eni od Italije u osmini finala. Bio je to bolan poraz za Srbiju, koju je predvodio Nikola Joki}.

Centar Denvera je i sada sigurno lider i najboqi ko{arka{ ekipe, a kako je Pe{i} najavio, spisak }e biti veoma sli~an onom iz Pariza. ^ak 11 ko{arka{a je sa tog spiska i na ovom, a nedostaje samo Uro{ Plav{i}, centar Crvene zvezde.

Za mesto u 12 bori}e se sada jo{ i Nikola Topi}, Stefan Jovi}, Uro{ Trifunovi}, Tristan Vuk~evi}, Bal{a Koprivica i Alen Smailagi}.

Upravo se o~ekuje da }e neko od ovih momaka morati da zablista na pripremama, kako bi naterao Pe{i}a da promeni mi{qewe i povede ga na Evrobasket.

„Ovo je tim sa ogromnim iskustvom, sa znawem i timskim i individualnim, pozvali smo i neke koji nisu bili u kontinuitetu na velikim takmi~ewima, sa EP se ne zavr{ava ko{arka u Srbiji, nego nadamo se da }e biti jo{ boqa“, rekao je Pe{i}.

Nama, ostaje samo da se spremimo za ludo takmi~ewe u koje Srbija ulazi kao jasan favorit.

Don~i} }e zara|ivati milion dolara po utakmici, mo`e da potpi{e ugovor koji }e oboriti sve rekorde NBA

Los An|eles Lejkersi su potpisali ugovor sa Lukom

Don~i}em na jo{ tri godine. Ovaj posao je vredan 165 miliona dolara, a Don~i} ima igra~ku opciju za sezonu 2028/29.

Don~i} se odlu~io za kra}i ugovor, nego {to je mogao da potpi{e – ~etvorogodi{wi vredan 219 miliona dolara ove sezone.

Ovim sebi ostavqa mogu}nost da potpi{e ogroman ugovor, nakon isteka novo-potpisanog.

Don~i}ev novi ugovor ukqu~u-

je opciju za sezonu 2028/29, {to mu omogu}ava da postane slobodan igra~ nakon svoje desete NBA sezone – kada }e imati pravo na maksimalni ugovor od 35 odsto od ukupnog „salary capa“. „ESPN“ procewuje da bi wegov naredni ugovor mogao da vredi 417 miliona dolara za pet godina. To zna~i da bi wegova godi{wa plata prema{ila 83 miliona dolara, {to bi mu donelo vi{e od milion dolara po utakmici liga{kog dela sezone.

Srbija bez

premca, i daqe je najve}i

favorit za zlato na Evrobasketu

Ko{arka{ka reprezentacija Srbije i daqe je prvi favorit za osvajawe zlatne medaqe na Evrobasketu ove godine.

Evrobasket se odr`ava od 27. avgusta, do 14. septembra u Letoniji, Kipru, Poqskoj i Finskoj, a na{a selekcija igra}e u Letoniji.

Selektor Svetislav Pe{i} je nedavno saop{tio {iri spisak Srbije i jasno je bilo da }e „orlovi“ posle toga ostati na prvom mestu liste favorita.

Sada se dogodila promena na drugom mestu.

U aprilu to je bila Francuska, a sada je olimpijski vice{ampion pao na tre}e mesto, a presko~io ga je svetski {ampion Nema~ka.

Sa devetog mesta u aprilu sko~ili su Turci na ~etvrto mesto liste favorita i to je najve}a promena od svih.

Upravo protiv Turske igra}e Srbija u grupi A zajedno sa Portugalom, Letonijom, Estonijom i ^e{kom.

Nezapam}eno, Srbija pobedila Albaniju sa 94 razlike

Ko{arka{ice Srbije do 20 godina pobedile su Albaniju sa ~ak 94 razlike (116:22) na Evropskom prvenstvu B divizije.

Ne{to nezapam}eno se desilo u Mi{kolcu.

Od prvog minuta je bilo jasno u kom pravcu }e i}i ova utakmica, kada je Srbija povela sa 7:0.

Na{e ko{arka{ice su uspele ~ak i da osam uzastopnih minuta ne prime ko{ od Albanije. Srbija je ovom pobedom prakti~no osigurala jedno od prva dva mesta u A grupi koja vode u narednu fazu takmi~ewa.

Srpski fudbaler `ivotno ugro`en zbog udara groma

U nedequ uve~e desila se nesre}a u kojoj je fudbaler Dragi{a Savkovi} zadobio te{ke povrede zbog udara groma. Grom je udario tokom utakmice Radni~kog iz Klubca i Cera iz Petkovice u Loznici i povredio 10 fudbalera a ovo su detaqi horora u Srbiji.

Jedan od wih je i Dragi{a Savkovi} koji je `ivotno ugro`en, kako prenosi „Sportal“.Srpski fudbaler se trenutno nalazi na Koronarnom odeqewu u veoma te{kom stawu.

Sa druge strane, u bolnici se nalazi jo{ jedan igra~, Marko @ivanovi}, ali je on van `ivotne opasnosti.

Incident se dogodio u trenutku kada je nad Klupcima po~elo da se nadvija nevreme. Igra je odmah prekinuta, a pomo} je brzo stigla na lice mesta.

I u ^e{koj se dogodio sli~an incident u subotu u trenutku kada su trenirali de~aci.