Srpski glas 22. januar

Linta: Evropski parlament da donese rezoluciju o zabrani

Tompsonovih koncerata

Predsednik Saveza Srba iz regiona Miodrag Linta pozvao je Evropski parlament da donese rezoluciju o zabrani koncerata hrvatskog peva~a Marka Perkovi}a Tompsona u svih 27 dr`ava Evropske unije, ukqu~uju}i i Hrvatsku, jer ve} vi{e od 34 godina, kako navodi, veli~a fa{izam i usta{tvo.

„U pitawu je peva~ koji vi{e od 34 godine na svojim mnogobrojnim koncertima, javnim nastupima i predavawima deci i omladini veli~a hrvatski fa{izam odnosno usta{tvo i usta{ke zlo~ince i koristi usta{ke simbole”, rekao je Linta, navodi se u saop{tewu. Linta isti~e da Tompson u pesmama veli~a ubijawe i proterivawe Srba u zlo~ina~koj akciji „Oluja” i uni{tavawe srpske imovine, kao i da Tompson {iri `estoku mr`wu, nasiqe i iskqu~ivost prema Srbiji i Srbima, ali i prema Hrvatima koji se ne sla`u sa wegovom ideologijom.

„Wegovi koncerti su usta{ki derneci. Petog jula pro{le godine u Zagrebu je ~ak 500.000 Hrvata prisustvovalo wegovom koncertu. Radi se o najve}em fa{isti~kom skupu u Evorpi posle Drugog svetskog rata. Zatim je 4. avgusta pro{le godine odnosno na dan kada je po~ela zlo~ina~ka akcija ‚Oluja’ odr`ao koncert u Siwu na kome je prisustovalo oko 150.000 wegovih obo`avateqa”, naveo je Linta.

Podsetio je da je Tomspon krajem novembra zapo~eo turneju, u kojoj je kroz mawe od dva meseca, odnosno od 21. novembra do 17. januara odr`ao 11 koncerata u {est hrvatskih gradova.

„Dva koncerta u Osijeku, Vara`dinu, Zadaru, Pore~u i Splitu, a jedan u Zagrebu. To jasno govori o wegovoj ogromnoj popularnosti u hrvatskom narodu i jedan je od brojnih dokaza da Hrvatska `ivi duboko zarobqena u svojoj usta{koj i zlo~ina~koj pro{losti”, ocenio je Linta.

Tako|e, naveo je da je na svim pomenutim koncertima Tompson pevao usta{ku pesmu „Bojna ^avoglave”, koja, kako ka`e, izaziva najve}e odu{uvqewe kod wegovih obo`avateqa.

„Razlog je ~iwenica jer pomenuta pesma po~iwe sa usta{kim pozdravom ‚Za dom spremni’, a jedan od stihova glasi ‚^ujte srpski dobrovoqci, bando ~etnici, sti}i }e vas na{a ruka i u Srbiji!’. U ratnoj verziji pesme ima stih u kome se spomiwe i poglavnik Ante Paveli}”, naglasio je Linta.

Prema wegovim re~ima, u pismu hrvatskoj javnosti juna 2020. godine 16 hrvatskih generala je iskreno priznalo da usta{ki pozdrav „Za dom spremni” nisu koristili samo pripadnici HOS-a ve} gotovo svi pripadnici drugih paravojnih formacija i Hrvatske vojske.

„Tako|e, generali su u pismu naveli da je usta{ka pesma ‚Bojna ^avoglave’ bila nezvani~na himna Domovinskog rata. U~esnici Tompsonovih derneka masovno nose crne majice na kojima se nalazi usta{ki pozdrav ‚Za dom spremni’ ili usta{ko slovo U ili nazivi usta{kih jedinica, zatim zastave sa usta{kim grbom tj. {ahovnica koja po~iwe sa prvim belim poqem, kao i druga usta{ka obele`ja”, istakao je on.

Dodao je da sam Tompson nosi crnu majicu sa zatvorskim brojem hrvatskog teroriste Zvonka Bu{i}a.

Svi u~esnici ga izneli zajedno

Plivawe za ^asni krst u organizaciji Kraqevskog reda vitezova odr`ano je povodom Krstovdana ispod Beogradske tvr|ave, na u{}u Save u Dunav.

Plivawe za ^asni krst odr`ano je u organizaciji Kraqevskog reda vitezova, sa blagoslovom patrijarha Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirija, a 33 u~esnika je u duhu zajedni{tva zajedno iznelo krst iz vode.

Tim potezom pokazali su da su svi pobednici i bi}e darovani za svoje vite{ko delo.

Me|u pliva~ima bili su i Kraqevski vitezovi i pripadnici Ministarstva unutra{wih poslova.

Pliva~i su prethodno i{li zajedno u litiji koja je krenula od Bogorodi~ine crkve Svete Ru`ice, a koju su predvodili pripadnici @andarmerije, za kojima su bili predstavnici Kraqevskog reda vitezova i za wima gra|ani.

Prethodno je od 9.00 ~asova odr`ana liturgija u crkvi Ru`ici.

Podr{ku u organizaciji dali su i Skup{tina Grada, Gradska op{tina Stari Grad, Javno preduze}e Beogradska tvr|ava, MUP-a, @andarmerije, SAJ-a, Ministarstva odbrane.

Krstovdan se obele`ava kao uspomena na vernike koji su prvi primili hri{}anstvo.

Tako|e, ovaj praznik se vezuje za Bogojavqewe i kr{tewe Isusa Hrista, kao i za dan posve}en Svetom Jovanu Krstitequ, koji ga je krstio u reci Jordanu.

Na Krstovdan se u hramovima obavqa i ~in vodoosve}ewa. Krstovdan se slavi uo~i Bogo-

javqewa i spada u nepokretne praznike.

U kalendaru nije obele`en crvenim slovom, za razliku od Krstovdana koji se slavi 27. septembra kao uspomena na pronala`ewe ^asnog krsta na kojem je Gospod razapet.

PLIVAWE ZA ^ASNI KRST: NA ADI CIGANLIJI PRVI DOPLIVAO NIKOLA TRAJKOVI]

Plivawe za ^asni krst povodom proslavqawa Bogojavqewa odr`ano je u podne na Adi Ciganliji, a ovogodi{wi pobednik je pripadnik @andarmerije Nikola Trajkovi}.

On je okupqenim novinarima nakon plivawa rekao da dana{we plivawe nije prvo u kom je u~estvovao, kao i da je pre dve godine tako|e prvi doplivao do ^asnog krsta na Adi Ciganliji.

„Pod velikim sam utiskom, ne znam {ta bih vam rekao. Pre dve godine sam doplivao prvi do ^asnog krsta isto na ovom mestu.

Isto je tu bila publika i prijateqi i drugari koji su plivali sa mnom”, naglasio je on. Sve{tenik Stevan Jovanovi} je tokom svog obra}awa naglasio da je Bogojavqewe jedan od najlep{ih doga|aja u istoriji spasewa, jer je tada Isusa Hristosa u reci Jordan krstio Sveti Jovan, i dodao da Bog ~isti qudska srca Duhom svetim.

„Da bismo pripremili put Gospodwi, srca svoja, moramo da iza|emo u pustiwu. Pustiwa ne mora da bude bukvalno pusto mesto, nego moramo da se povu~emo u ti{inu i da malo utihne buka ovog sveta, wegova zadovoqstva, i da u srcu svom porazmislimo o sebi samima”, rekao je sve{tenik SPC.

U tradicionalnom plivawu za ^asni krst na Adi Ciganliji u~estvovalo je 54 pliva~a – po sedam pliva~a u~estvovalo je iz redova @andarmerije, Vojne akademije i SVIBOR-a, dok su 33 pliva~a bili prijavqeni gra|ani.

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa.

Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine. SERBIAN

Pre plivawa za ^asni krst, u Hramu Svetog \or|a na Banovom brdu odr`ana je sveta liturgija i osve}ena voda povodom proslavqawa Bogojavqewa, jednog od najve}ih hri{}anskih praznika, koji se obele`ava uo~i praznika posve}enog Svetom Jovanu Krstitequ.

U Bawaluci su za ^asni krst plivala 33 u~esnika, a prvi je doplivao Dalibor Kaji{. Studentkiwa ekonomije iz Beograda Ma{a Petkovi} (21) prva je me|u 400 pliva~a doplivala do ^asnog krsta u Zemunu.

Broj stanovnika u Kini u padu ~etvrtu godinu zaredom

Broj stanovnika u Kini u 2025 godini bio je u padu ~etvrtu godinu zaredom i stopa nataliteta pala je na rekordno nizak nivo, saop{tile su danas nadle`ne kineske ustanove upozoravaju}i na nastavak ovog trenda.

Stanovni{tvo zemqe je u 2025. godini smaweno za 3,39 miliona na ukupno 1,405 milijardi, {to je br`i pad nego 2024. godine, dok je ukupan broj ro|enih pao na 7,92 miliona u 2025. godini, {to je pad od 17 odsto u pore|ewu sa 9,54 miliona u 2024. godini, prenosi Rojters. Broj umrlih je porastao na 11,31 milion sa 10,93 miliona u 2024. godini, pokazali su podaci kineskog Nacionalnog zavoda za statistiku (NBS).

„Stopa nataliteta u Kini pala je na 5,63 na 1.000 stanovnika, a broj novoro|enih je u 2025. godini bio otprilike na istom nivou kao i 1738. godine, kada je broj stanovnika Kine iznosio svega oko 150 miliona”, rekao je Ji Fusjan, demograf sa Univerziteta Viskonsin-Medison.

Stopa smrtnosti u Kini od 8,04 na 1.000 stanovnika u 2025. godini bila je najvi{a od 1968. godine.

Broj stanovnika Kine se smawuje od 2022. godine, a stovni{tvo brzo stari, {to dodatno komplikuje planove zvani~nog Pekinga da pove}a doma}u potro{wu i obuzda javni dug.

SNE@NA APOKALIPSA NA KAM^ATKI

Smetovi do ~etvrtog sprata

Nanosi snega na Kam~atki, velikom poluostrvu na krajwem istoku Rusije, tokom ekstremne oluje pro{le nedeqe, bili toliko veliki da su u pojedinim delovima grada nanosi snega dosezali visinu otprilike do ~etvrtog sprata zgrade. Visina sne`nog pokriva~a prema{ivala je 3 metra, potpuno zaklawaju}i ulaze i prozore i prave}i zidove od snega.

Slike i snimci koji su obi{li svet izgledali su gotovo nestvarno: ulice pretvorene u bele kawone, automobili potpuno nestali pod nanosima i stanovnici koji su doslovno kopali tunele kako bi uop{te iza{li iz svojih domova. Pojedini su koristili priliku i sankali se ili skakali u sneg direktno sa svojih terasa na vi{im spratovima.

Dok su fotografije Kam~atke zatrpane snegom obilazile svet, mnogi su se pitali kako je uop{te mogu}e da smetovi dosegnu visinu ~etvrtog sprata i da ~itavi gradovi izgledaju kao da su potonuli u belu pustiwu. Odgovor le`i u spoju geografije, klime i retko sna`nog zimskog nevremena koje je pogodilo ovo dalekoisto~no rusko poluostrvo sredinom januara.

Kam~atka je prirodno jedna od najsne`nijih oblasti na svetu. Izlo`ena je direktnom uticaju Tihog okeana i Ohotskog mora, odakle tokom zime neprestano sti`u vla`ni cikloni. Kada se ti topli i vla`ni vazdu{ni sistemi sudare sa hladnim arkti~kim vazduhom iz unutra{wosti Sibira, dolazi do intenzivnih i dugotrajnih sne`nih padavina. Upravo se to dogodilo i ove zime, samo u znatno ekstremnijem obliku nego ina~e.

Oluja koja je zahvatila Kam~atku sredinom januara nije bila izolovan doga|aj, ve} kulminacija niza sna`nih ciklona koji su se smewivali jedan za drugim. U nekim mestima palo je i do polovine mese~ne norme padavina za samo 24 sata, {to je ve} samo po sebi dramati~no. Me|utim, pravi problem nije bio samo sneg koji je pao sa neba, ve} i jak vetar koji ga je nemilosrdno preme{tao, stvaraju}i ogromne nanose uz zgrade, puteve i ulice. Zbog toga su na pojedinim lokacijama smetovi izgledali kao da se uzdi`u uz zgrade, iako se zapravo radilo o nagomilanom snegu no{enom vetrom.

U normalnim zimama Kam~atka ve} ima impresivan sne`ni pokriva~. U proseku, visina snega dosti`e oko metar i po, a u planinskim i isto~nim delovima ~esto prelazi dva metra. To zna~i da stanovnici ovog regiona `ive sa koli~inama snega koje bi za ve}inu Evrope bile gotovo nezamislive. Ipak, januarski doga|aj prevazi{ao je i te uobi~ajene standarde.

Japan posle pola veka ostaje bez pandi

Panda Sjao Sjao i wegova sestra Lej Lej bi}e vra}eni iz zoolo{kog vrta u Tokiju u Kinu 27. januara, saop{tile su tokijske gradske vlasti.

Ovo }e biti prvi put u gotovo pola veka da Japan ostaje bez pandi, dugogodi{weg simbola prijateqstva izme|u Japana i Kine. Pande }e biti preba~ene iz Zoolo{kog vrta Ueno do aerodroma Narita, u blizini Tokija, odakle }e poleteti za Kinu. Planirano je da 28. januara stignu u objekat u kojem boravi wihova starija sestra Sjang Sjang.

Od kada je prvi par pandi stigao iz Kine u Japan 1972. godine, u znak normalizacije diplomatskih odnosa izme|u dve zemqe, ove `ivotiwe osvojile su srca mnogih u Japanu i donele zna~ajnu ekonomsku korist kao turisti~ka atrakcija.

Blizanci su ro|eni 2021. godine od majke [in [in i oca Ri Ri, koji su boravili u Japanu u okviru istra`iva~kog programa uzgoja.

Iako su ro|eni u Japanu, vlasni{tvo nad mladuncima ima Kina.

Par u zoolo{kom vrtu Ueno posledwi je dvojac pandi koji je ostao u Japanu, nakon {to su prethodno ~etiri pande iz zabavnog parka „Adven~er vorld” u [irahami vra}ene u Kinu. Da li }e Kina ponovo pozajmiti Japanu pande za sada je neizvesno, usled pogor{anih odnosa izme|u dve zemqe nakon nedavnih izjava japanske premijerke Sanae Takai~i o Tajvanu.

Svetski ekonomski forum u Davosu - da li }e duh dijaloga prevladati i o Grenlandu

[vajcarski grad Davos u narednih pet dana okupqa svetsku politi~ku i poslovnu elitu. Najavqeno je 3.000 u~esnika iz 130 zemaqa, me|u wima gotovo 400 visokih politi~kih zvani~nika, ukqu~uju}i 65 {efova dr`ava i vlada. Predsednik Aleksandar Vu~i} predstavqa Srbiju na sastanku Svetskog ekonomskog foruma, a o~ekuje se da me|u najva`nijim temama bude spor oko Grenlanda.

U alpskom skijali{tu Davosu - pred liderima su dani geopoliti~kih i drugih slaloma, u nastojawu da pokrenu svet napred, i odgovore na izazove kao {to su: smawewe siroma{tva, sukobi i krize u Ukrajini, na Bliskom istoku, odnosi Zapada i Kine, ja~awe nacionalnih interesa, nova podela tr`i{ta i globalna savezni{tva.

O~ekuje se da }e ovogodi{wi Davos umesto univerzalnih - ponuditi regionalna re{ewa i lokalna prilago|avawa. Da li }e duh dijaloga prevladati i o Grenlandu - posle turbulentnog vikenda za EU, zbog spora sa Sjediwenim Dr`avama oko bezbednosti ostrva, i pretwi ameri~kim carinama?

Uo~i dolaska u Davos, u sredu - predsednik Tramp dodatno je zao{trio tenzije.

„NATO ve} 20 godina govori Danskoj da mora da dr`i rusku pretwu daqe od Grenlanda. Na`alost, Danska nije mogla ni{ta da u~ini tim povodom. Sada je do{lo vreme - i to }e biti ura|eno”, navodi Tramp.

ODGOVOR EVROPQANA

Trampu je usledio muweviti odgovor Evropqana.

„Bezbednost u regionu Ar-

ktika je prioritet za sve NATO zemqe, kako bi se za{titili evroatlantski interesi. Nametawe ameri~kih tarifa saveznicima koji u~estvuju u kolektivnoj bezbednosti NATO-a - potpuno je pogre{no”, ka`e Kir Starmer, premijer Velike Britanije.

„Norve{ka podr`ava Dansku po pitawu Grenlanda. Podr`avamo da NATO odgovorno ja~a bezbednost na Arktiku. Ne sme biti zauzimawa teritorija drugih zemaqa. Kada je re~ o Nobelovoj nagradi za mir, jasno sam rekao predsedniku Tramp - da ne delim ja Nobela, ve} nezavisni Nobelov komitet”, isti~e Jonas Gar Store, premijer Norve{ke.

PRETHODNA DECENIJAZLATNO DOBA ZA SVETSKE

MILIJARDERE

U Davos dolazi i specijalni izaslanik ruskog predsednika Putina - Kiril Dmitrijev, koji }e sa ameri~kom delegacijom razgovarati o uslovima za postizawe mira u Ukrajini. Prvog dana Svetskog foruma organizacija ‚’Oksfam’’ je istakla da je prethodna decenija

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i}

izjavio je u Davosu, gde u~estvuje na Svetskom ekonomskom forumu, da su za Srbiju i wene gra|ane dobre vesti to {to su zavr{eni razgovori sa Ma|arima i Rusima o NIS-u

bila zlatno doba za svetske milijardere. Wihovo bogatstvo je uve}ano na rekordnih 18,3 hiqade milijardi dolara - dok je smawewe siroma{tva u svetu - usporeno.

^etvrtina svetske populacije nema redovne obroke, a zbog smawewa pomo}i najugro`enijima - `ivotno je ugro`eno dodatnih 14 miliona qudi do 2030. godine.

„Dva i po biliona dolara bi iskorenilo siroma{tvo u svetu - ~ak 26 puta. Bogatstvo milijardera uve}ano je za 16 odsto. Bogati kupuju politi~ku mo}, izbore, medije. [aka milijardera kontroli{e politiku i agende. Vlade donose pogre{ne odluke da bi {titile bogatstvo elite, dok potiskuju prava qudi, ~iji `ivoti postaju skupqi i neizdr`ivi”, ka`e Amitab Behar, generalni direktor „Oksfama”. Nova fragmentacija globalnog tr`i{ta, i promenama pravila preko no}i - kompanijama name}e pitawe: gde ulagati. Iako se smatra skupom globalne elite, poruke Davosa direktno uti~u i na mawa tr`i{ta, kao {to su Srbija i region.

i najavio va`ne sastanke o specijalizovanoj izlo`bi Ekspo 2027.

„Verujem u snagu Srbije i siguran sam da }emo obaviti dobar posao za na{u zemqu ovde u Davosu. O~ekuje nas mnogo bitnih razgovora ovde u Davosu, od ujutro do kasno uve~e i tako svaki dan”, objavio je Vu~i} na Instagramu.

U video snimku iz Davosa, istakao je da u~esnici foruma pri~aju samo o dolasku ameri~kog predsednika Donalda Trampa, koji se u tom {vajcarskom mestu o~ekuje u sredu.

„Vide}emo kakve }e poruke biti. Za nas je va`no da u svetu bez principa, u svetu bez pravila, sa~uvamo mir i da budemo dovoqno ozbiqni, odgovorni i da se ~vrsto dr`imo odluka i od toga ne odustajemo. Bez obzira na provokacije koje sti`u iz regiona, bez obzira na sve to {to ~ine protiv na{e zemqe, jer mir i qudski `ivoti su od presudnog zna~aja za sve nas”, rekao je Vu~i}. Dodao je i da na tim razgovorima ne}e biti lako, ali da veruje da }e, ipak, biti uspe{ni.

SEZONA LOVA NA IMIGRANTE U AMERICI:

Militarizacija policije i posledice

Ameri~ki predsednik Donald Tramp najavio da }e do isteka svog drugog mandata proterivati po milion qudi svake godine. Kongres je zatim buxet agencije ICE, zadu`ene za hvatawe i deportaciju nelegalnih imigranata, podigao na 170 milijardi dolara za ~etiri godine, {to je mnogo vi{e nego {to je dobila bilo koja savezna policijska agencija u istoriji Sjediwenih Dr`ava. Na ulice ameri~kih gradova iza{li su do zuba naoru`ani maskirani agenti ICE-a, koji su otpo~eli lov na imigrante i sukobqavali se sa Amerikancima kojima se wihovo delawe nije dopadalo. Nakon smrti Rene Nikol Gud u Mineapolisu, pokrenut je talas protesta protiv imigracione politike Donalda Trampa i postepenog prebacivawa policijskih poslova u ruke paravojnih formacija i privatnih kompanija.

Pi{e: Rade Maroevi}

„Mir nacije koja vi{e nije pod okupacijom tre}eg sveta“, natpis je iznad slike netaknute pe{~ane pla`e preko koje se prelama savr{en talas. U hladu palme parkiran je „{evi impala“, ikona ameri~ke auto-industrije i zvezda filmova i serija, od „Dobrih momaka“ do „Lovaca na natprirodno“ (Supernatural).

Ova scena iz snova, slika japanskog umetnika Hiro{ija Nagaija, predstavqa viziju savr{ene Amerike kakva }e biti kada iz we, jednom, bude proterano 100 miliona qudi. Tako bar smatra administracija predsednika Donalda Trampa, odlu~na da zemqu o~isti od imigranata, ~iji se broj u SAD procewuje na oko 53 miliona. Na koji na~in }e ameri~ko Ministarstvo unutra{wih poslova, ili „Homeland Security“, {to je wegov zvani~ni naziv, dobaciti do projektovanog broja od 100 miliona proteranih, protekle sedmice najboqe su osetila ~etvorica pripadnika indijanskog plemena Sijuks, koje su pripadnici Agencije za imigraciju i carinu (The United States Immigration and Customs Enforcement – ICE), u kolokvijalnom govoru Ajs, bez pregleda dokumenata potrpali u kombi i poslali u pritvor u Minesoti. U koji ta~no, ni posle nekoliko dana nije bilo poznato.

UBISTVO RENE NIKOL GUD

^etiri potomka qudi koji su u Americi `iveli mnogo pre nego {to su se na ovaj kontinent doselili belci, uhap{eni su 8. januara, svega dan posle najkontroverznijeg doga|aja od osnivawa agencije ICE. Tada je jedan od wenih agenata u Mineapolisu upucao Rene Gud i pokrenuo talas protesta protiv imigracione politike predsednika Donalda Trampa i postepenog prebacivawa policijskih poslova u ruke paravojnih formacija i privatnih kompanija, anga`ovanih kako bi {irom SAD-a lovili imigrante.

Slu~aj Rene Nikol Gud (37), majke troje dece i ameri~ke dr`avqanke, ina~e bele boje ko`e, koju je agent Ajsa Xonatan Ros ubio tokom protesta protiv policijske akcije, i potom prili~no arogantno nastojawe vlasti da `rtvu proglase za krivca, dodatno su podelili Ameriku, i ina~e podeqenu na nekoliko tabora, beznade`no posva|anih oko niza su{tinskih pitawa –od rasnih do spoqnopoliti~kih.

Neposredno posle pucwave, predsednik Donald Tramp i wegov zamenik Xej Di Vens sko~ili su u pomo} Xonatanu Rosu i Gudovu proglasili za „doma}eg teroristu“ i „agresivnog agitatora“, kako su to prethodno ve} u nekoliko navrata u~inili prilikom pucwava u drugim ameri~kim gradovima.

Pregledom snimka, me|utim, mo`e se prili~no lako utvrditi da je Ros, po{to je odlo`io mobilni telefon, bez preteranih emocija ispalio nekoliko hitaca u `enu koja je vozila automobil, a zatim laganim korakom pratio weno vozilo. Na snimku koji je neposredno pre pucwave na~inio Ros, ~uje se i mu{ki glas koji izgovara: „Jebena ku~ka.“

Rosova porodica, koja je stanovala stotiwak metara od Rene Gud, iselila se iz ku}e dva dana posle incidenta.

[TA JE ICE

Spajawe nekoliko federalnih agencija u ministarstvo unutra{wih poslova nazvano „Odeqewe domovinske sigurnosti“ (U.S. Department of Homeland Security, DHS), formirano odmah posle napada 11. septembra 2001. godine, ve} od samog po~etka nije slutilo na dobro. „Wujork tajms“, „Wujorker“, pa i desno nastrojeni „Vol strit xornal“, ve} tada su upozorili da re~ „Homeland“ (domovina, otaxbina) u nazivu novog ministarstva neodoqivo podse}a na neka druga vremena u jednoj drugoj zemqi, gde je posebno ministarstvo kontrolisalo unutra{wu bezbednost, policiju i nadzor gra|ana, odnosno na koncept koji su stanovnici Amerike ostavili za sobom odlu~iv{i da u „Novom svetu“ grade dr`avu u kojoj vladaju sloboda, individualna prava i ograni~ena vlast.

Dve godine kasnije, na talasu progla{enog sveop{teg Rata protiv terorizma, unutar ovog ministarstva formirana je 2003. posebna slu`ba nazvana Agencija za imigraciju i carinu (Immigration and Customs Enforcement, ICE). Ova agencija ve} godinama „guta“ lavovski deo buxeta Odeqewa domovinske sigurnosti i polako klizi ka statusu kakav su u brojnim dr`avama imale tajne policije.

Prvobitno, Ajs je zami{qen kao ameri~ka verzija francuske @andarmerije ili italijanskih Karabiwera, ~ija je uloga u bezbednosnim snagama tih dr`ava precizno odre|ena zakonom i koje decenijama nisu bile predmet bilo kakvih ozbiqnijih kontroverzi.

U novoj imigracionoj slu`bi, su{tinski, sabrane su aktivnosti koje su ranije obavqali carina, grani~na slu`ba i slu`ba za imigraciju. Iako je prvobitna ideja bila da se sve ove funkcije usmere ka borbi protiv terorizma, vremenom je mandat Ajsa, usled politi~kih pritisaka, preba~en na imigracionu politiku. Za razliku od grani~ne slu`be (Border Patrol), ~ija je jurisdikcija ograni~ena na pojas od 150 kilometara od granice, Ajs mo`e da progoni ilegalne imigrante bilo gde u SAD.

U vreme kada je u Beloj ku}i sedeo Barak Obama, Ajs je proterao vi{e qudi nego bilo kada ranije u ameri~koj istoriji, ali je akcija bila mahom usmerena protiv tek pristiglih doseqenika. Tokom osam godina Obaminog mandata, wegova administracija proterala je tri miliona qudi. Pre toga, Xorx Bu{ Mla|i proterao je

oko 870.000, Bil Klinton dva miliona, a Donald Tramp tokom prvog mandata (20162020) oko 1,2 miliona qudi.

LOV NA IMIGRANTE

^im se januara pro{le godine ponovo uselio u Belu ku}u, Tramp je na ~elo lova na imigrante postavio svog savetnika za bezbednost Stivena Milera. On je na ulice ameri~kih gradova pustio do zuba naoru`ane, maskirane agente Ajsa, koji su jurili nelegalne imigrante i sukobqavali se sa Amerikancima kojima se wihovo delawe nije dopadalo.

Po{to je Tramp najavio da }e do isteka svog drugog mandata proterivati po milion qudi svake godine, Kongres je „Predivnim velikim zakonom“ (The One Big Beautiful Bill Act) podigao buxet Ajsa na 170 milijardi dolara za ~etiri godine, {to je mnogo vi{e nego {to je dobila bilo koja savezna policijska agencija u istoriji Sjediwenih Dr`ava.

Lideri Ajsa su odmah upumpali 30 milijardi dolara u kampawu za zapo{qavawe novih agenata, pa je broj zaposlenih za relativno kratko vreme udvostru~en. Jo{ 45 milijardi dolara odvojeno za izgradwu i odr`avawe pritvorskih jedinica namewenih uhva}enim imigrantima. Sumanute sume su upla}ivane desni~arskim influenserima za reklamirawe ICE-a, dok je svim novozaposlenima u agenciji, prilikom potpisivawa ugovora, upla}ivan i poseban bonus od 50.000 dolara.

@RTVE AJSA

Posle godinu dana agresivnih akcija Ajsa, ta~an broj pucwava u kojima su u~estvovali weni agenti nemogu}e je ta~no utvrditi. „Wujork tajms“ ih je izbrojao devet, „Vol strit xornal“ 13, „Tajm“ magazin 16. U ovim incidentima raweno je najmawe devet osoba, od kojih su pet dr`avqani SAD-a. Najmawe dve osobe, ukqu~uju}i Rene Gud, su ubijene. Ameri~ki portal Trejs tvrdi da je stvaran broj `rtava Ajsa dvostruko ve}i.

Pre Rene Gud, u ^ikagu je u septembru 2025. ubijen Silverio Viqegas Gonzales, u koga je pucao agent Ajsa. Ministarstvo unutra{wih poslova je tada tvrdilo da je agent prethodno bio ozbiqno povre|en, ali je sam agent neposredno posle incidenta rekao da „nije ni{ta stra{no“.

U prili~no kontroverznim objektima koje ameri~ka vlada naziva pritvorskim jedinicama ICE-a, tokom pro{le godine umrle su 32 osobe.

Za ameri~ku javnost bio je {okantan i slu~aj rawavawa Marimar Martinez u ^ikagu u oktobru 2025. Ova legalna ameri~ka dr`avqanka je kom{ije upozoravala da su u okolini federalni agenti. Jedan od wih joj je rekao: „Uradi ne{to ku~ko“, pre nego {to je ranio hicima iz automatske pu{ke. Protiv agenta ^arlsa Egzuma nije pokrenut postupak, iako su u me|uvremenu u javnost dospele poruke u

kojima se hvalio kako je „ispalio pet metaka i napravio sedam rupa“. „Zapamtite ovaj slu~aj, de~aci“, napisao je Egzum. „Ve} je postalo redovno da nasilni agitatori vozila koriste kao oru`je u napadima na na{e slu`benike. Zabele`en je rast od 3.200 odsto napada vozilima. Agenti Ajsa su uve`bani da se odbrane od takvih napada“, navela je zvani~nica Ministarstva Trisija Meklaflin. U najmawe tri navrata pucano je na pripadnike Ajsa. U Dalasu je u septembru nepoznata osoba pucala iz snajperske pu{ke na jednu od kancelarija ove agencije. Puca~ je proma{io agente, ali je ubio dvojicu pritvorenika. Pucano je i u Kaliforniji i ^ikagu.

MILITARIZACIJA POLICIJE

Opasan izgled i ratni~ka oprema agenata koji po ameri~kim ulicama pla{e gra|ane, nisu samo proizvod Trampove strategije zastra{ivawa, ve} i deo „Programa 1033“, inicijalno uspostavqen jo{ sredinom devedesetih, prema kojem vojska deo vi{kova naoru`awa i opreme mawe ili vi{e besplatno ve} decenijama prepu{ta policijskim i drugim bezbednosnim slu`bama.

Pre Trampa, ubita~nim ali nepotrebnim oru`jem policiju opremao je i Barak Obama, pa su policajci dobili desetine hiqada juri{nih pu{aka, oko 200.000 {ar`era, kamufla`ne uniforme, opremu za no}no osmatrawe, prigu{iva~e i avione.

Od 2001. godine do danas, policijskim jedinicama preba~ena je vojna oprema vredna 34 milijarde dolara.

Pro{le godine agentima Ajsa su na raspolagawe stavqeni i helikopteri „blek hok“, kori{}eni u racijama u ^ikagu, kao i bespilotne letelice „predator“, a agencija je tokom 2025. kupila streqa~ko naoru`awe vredno 71,5 miliona dolara, odnosno 636 odsto vi{e nego prethodne godine.

UNUTRA[WI RATOVI

Vojno naoru`awe, me|utim, nije jedini problem sa kojim se suo~ava Amerika u procesu jurwave za nelegalnim imigrantima. Su{tinski, evolucija policije prema ratni~ki nastrojenim formacijama korene vu~e jo{ od sveop{te dru{tvene krize {ezdesetih godina pro{log veka, kada je lokalnim policijama dozvoqeno da formiraju specijalne odrede, kakvi su se prvi put pojavili u Los An|elesu 1960. godine. Danas takve jedinice, takozvani SWAT timovi, ima 90 odsto ameri~kih gradova u kojima `ivi vi{e od 50.000 stanovnika. Nakon toga usledile su serije unutra{wih ratova koje su od sedamdesetih godina objavqivale administracije raznih ameri~kih predsednika – rat drogama, siroma{tvu, terorizmu i, na koncu, imigrantima. Sve to je vremenom dovelo i do promene mentaliteta pripadnika snaga bezbednosti koji su u me|uvremenu, mahom bez svoje voqe, opremqeni sredstvima primerenijim rati{tima nego urbanim sredinama. Na ulicama su po~ela da se pojavquju oklopna vozila, a na rekama gumeni ~amci „zodijak“ sa sonarima i drugim skenerima. Policija se odjednom pretvorila u vojsku, koju su u brojnim ameri~kim gradovima stanovnici po~eli da do`ivqavaju kao agresora. U sukobima sa snagama reda u SAD su samo pro{le godine ubijene 1.134 osobe.

Deo aktuelne agresivnosti vlade i vladinih agencija le`i i u ~iwenici da je Tramp obe}ao bezmalo 3.000 hap{ewa dnevno, pa se pritisak iz Bele ku}e prelio na ulice ameri~kih gradova, i to na najgori mogu}i na~in.

Hamnei prvi put priznao hiqade `rtava protesta – za krvoproli}e optu`io Ameriku

Iranski vrhovni verski vo|a Alatolah Ali Hamnei prvi put je javno priznao da je vi{e hiqada qudi ubijeno tokom nedavnih protesta u toj zemqi. U obra}awu vernicima on je dodao da su mnogi ubijeni na nehuman, divqa~ki

prikupqeni od osobqa u osam glavnih o~nih bolnica i 16 odeqewa za hitne slu~ajeve {irom Irana.

na~in i optu`io Ameriku za to. Prema podacima ameri~ke agencije za qudska prava re~ je o vi{e od 3.000 `rtava, dok neke druge grupe saop{tavaju da je broj umrlih mnogo ve}i.

Broj `rtava na protestima u Iranu ve}i je od 16.500, dok je povre|eno 330.000 qudi, objavio je Sandej tajms, pozivaju}i se na izve{taj koji su sa~inili iranski lekari.

U izve{taju se navodi da je ve}ina poginulih demonstranata mla|a od 30 godina.

Isti~e se da je ve}ina demonstranata ubijena u toku dva dana.

U izve{taju se navodi da su podaci

Tako|e se isti~e da je veliki broj u~esnika protesta zadobio povrede o~iju, snage bezbednosti su navodno koristile i sa~marice, a najmawe 700 qudi je izgubilo o~i. Prvo ogla{avawe iranskog verskog vo|e posle izbijawa antivladinih demonstracija i priznawe da je vi{e od 3.000 qudi ubijeno. On je optu`io ameri~kog predsednika Trampa za podsticawe na demonstracije. Iranska klerikalna vlast je okrivila za nasiqe tokom protesta uba~ene elemente, pre svega iz Amerike i Izraela.

„Smatram ameri~kog predsednika odgovornog kako za `rtve tokom protesta tako i za na~iwenu materijalnu {tetu, zbog kleveta protiv iranske nacije. Jasno je da je priroda ove pobune povezana sa Amerikom, oni su to isplanirali i delovali, ciq Amerikanaca je bio da jednostavno progutaju Iran. Za vi{e hiqada ubijenih tokom protesta direktno je odgovorna Amerika’’, rekao je ajatolah Ali Hamnei, vrhovni vo|a Irana. Za to vreme, zapadni lideri i daqe podr`avaju demonstrante.

„Iskazala bih ponovo solidarnost sa iranskim narodom i onima koji legitimno demonstriraju tra`e}i ispuwewe svojih prava, boqu budu}nost. Ne verujem

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

da bi iko smeo da plati `ivotom borbu za svoja prava. Osu|ujem represiju i ubijawe demonstranata koje je sproveo iranski re`im, tra`imo od vlasti da garantuju bezbednost gra|ana koji demonstriraju, ali radimo i na deeskalaciji i povratku za pregovara~ki sto kako bi se re{ila ova

Raste broj poginulih u `elezni~koj nesre}i u [paniji

Nesre}a se dogodila u Adamusu u ju`noj [paniji kada su dva voza isko~ila iz {ina. Do sada je potvr|eno 39 poginulih i 122 povre|enih, od kojih je najmawe 24 u te{kom stawu. Spasila~ke slu`be, uz podr{ku vojske, nastavqaju potragu i evakuaciju sa mesta nesre}e u Adamusu, dok uzrok sudara jo{ nije poznat. Vozovi izme|u Madrida i Andaluzije i daqe ne saobra}aju.

Broj `rtava mogao bi biti ponovo pove}an u narednim satima, jer je jedan od iskliznulih vagona ‚’te{ko o{te}en’’, rekao

je predsednik regionalne vlade Andalzuije Huanma Moreno. Jedan od poginulih je i ma{inovo|a.

Od 122 povre|enih, hospitalizovano je 48 osoba od ~ega se 12 nalazi na intenzivnoj nezi.

Andaluzijska regionalna vlada zatra`ila je intervenciju Vojne jedinice za vanredne situacije kako bi pomogla u spasila~kim naporima.

Nesre}a se dogodila oko 19.45 u gradu Adamus u ju`noj {panskoj pokrajini Andaluzija, kada je voz iz Malage za Madrid isko~io iz {ina i upao na susedni ko-

losek gde se nalazio voz koji je iz Madrida i{ao za Uelvu, {to je dovelo do toga da i drugi voz isko~i iz {ina.

Do nesre}e je do{lo na deonici pruge koja je renovirana u maju pro{le godine, pri ~emu je voz koji je isko~io iz {ina bio „relativno nov’’, odnosno star ~etiri godine. Uzrok iskliznu}a iz {ina trenutno nije poznat.

Gradona~elnik Adamusa Rafael Moreno prvi je stigao na mesto nesre}e zajedno sa policijom. Moreno je rekao da veruje da sudar dva voza nije bio ~eoni, ve} bo~ni udar, jer nije video nikakve smrskane vagone.

Saobra}aj brzih vozova izme|u Madrida i Andaluzije nakon nesre}e morao je da bude obustavqen, a svi vozovi koji su bili u tranzitu preusmereni su na svoje mesto polaska.

Premijer [panije Pedro San~ez otkazao je sve aktivnosti zakazane za taj dan

Na dru{tvenim mre`ama je objavio da cela zemqa ose}a istinsku bol zbog tragi~ne `elezni~ke nesre}e i poru~io da su sve hitne slu`be na licu mesta i da svoj posao obavqaju neprekidno i koordinisano.

situacija”, ka`e \or|a Meloni, premijerka Italije.

U me|uvremenu su nastavqeni protesti u vi{e evropskih zemaqa, demonstranti su podr`ali antivladine demonstracije i zatra`ili povratak sina biv{eg {aha na vlast.

Ukrajina na front {aqe borbene robote zbog mawka vojnika

Ukrajina je po~ela aktivno da koristi kopnene robotizovane sisteme na liniji fronta kako bi nadomestila nedostatak qudstva u vojsci, pi{e britanski Telegraf.

Oru`ane snage Ukrajine na istoku zemqe sve ~e{}e koriste bespilotna kopnena borbena vozila, me|u kojima je i robot pod nazivom DevDroid TW 12.7. Re~ je o sistemu veli~ine kosilice za travu, opremqenom te{kim mitraqezom velikog kalibra, kojim se mo`e upravqati sa udaqenosti do 24 kilometra.

„Nedostatak vojnika i daqe predstavqa ozbiqan problem za Ukrajinu, zbog ~ega ukrajinska vojska na isto~nom frontu primewuju bespilotno kopneno borbeno vozilo DevDroid TW 12.7“, navodi se u tekstu Telegrafa.

Kako se dodaje, robot je nedavno modifikovan radi efikasnije upotrebe u borbenim uslovima, iako detaqi o konkretnim izmenama nisu objavqeni, prenosi Sputwik. Ranije je list Gardijan izvestio da Kijev, usled ozbiqnih problema sa mobilizacijom, sve ~e{}e nadokna|uje mawak qudstva ukqu~ivawem civila, ukqu~uju}i i sve ve}i broj `ena, u redove oru`anih snaga.

Otvarawe severnog ledenog fronta

Ako Pentagon poslu{a Donalda Trampa i pokrene vojnu kampawu kojom bi Amerika preuzela upravu nad Grenlandom od Danske, ta akcija bi trajala najmawe tri nedeqe, a mo`da i nekoliko meseci. Pojedini stru~waci upozoravaju da bi aneksija najve}eg ostrva na svetu potrajala ~ak i punu godinu, jer bi Va{ington morao da re{i niz izazova, kakve svet nije video od Drugog svetskog rata.

Krenimo redom.

Prvi korak u preuzimawu Grenlanda bila bi vazdu{na blokada. Po~etna ta~ka svih aktivnosti bila bi baza „Pitufik” (eks-Tule), na severozapadu Grenlanda (1.500 kilometara od Severnog pola), u kojoj je trenutno raspore|eno vi{e stotina pripadnika ameri~kih vojnih snaga. Avioni koji pole}u iz we mogli bi da zatvore vazdu{ni prostor izme|u Grenlanda i Kanade. Ina~e, tokom hladnog rata, Amerika je na Grenlandu imala ~ak 50 baza.

Na istoku Amerika ima raspore|ene borbene avione na aerodromu „Keflavik” na Islandu. Ali pitawe je da li bi Island dozvolio Amerikancima da taj aerodrom koriste za blokadu vazdu{nog prostora nad Grenlandom.

Island nije presudan, jer bi ameri~ka mornarica u hladne vode oko Grenlanda poslala najmawe jedan nosa~ aviona, iz mati~ne luke „Norfolk” u Virxiniji. Plove}i aerodrom sa oko 90 letelica razli~itih namena, raspore|en ju`no od Islanda, mogao bi da kontroli{e vazdu{ni saobra}aj nad isto~nom obalom Grenlanda i, generalno, Severnim Atlantikom. Naime, vazdu{ni sastav na ameri~kim nosa~ima aviona uobi~ajeno ima po ~etiri udarne

eskadrile od kojih svaka raspola`e sa deset do 12 aviona F-18 „super hornet”. U toku je uvo|ewe naprednijeg aviona F-35C. Tu je i jedna udarna eskadrila F-18 za elektronsko ratovawe, dok nadzor vazdu{nog saobra}aja u radijusu od najmawe 560 kilometara obavqaju mornari~ki avaksi E-2 „hok aj” („oko sokolovo”). Naravno, tu je i 15 helikoptera koji po potrebi mogu da poslu`e za iskrcavawe timova specijalaca na brodove koji bi ugrozili blokadu voda oko Grenlanda.

Slede}i korak u aneksiji Grenlanda bila bi pomorska blokada. Iz ve} spomenutog Norfolka put severa bi isplovila armada krstarica, razara~a, amfibijskih i teretnih brodova. Istovremeno, tako|e sa isto~ne obale Amerike, iz Grotona, u dr`avi Konektikat, isplovile bi i podmornice koje bi nadzirale pomorske rute oko Grenlanda.

Kombinovana pomorska flota rasporedila bi se du` obala Grenlanda i preuzela kontrolu nad pomorskim saobra}ajem izme|u luka i fjordova.

Tek nakon toga Amerika bi mogla da se iskrca na zale|eno ostrvo. Za ameri~ku vojnu silu to ne bi bio ve}i izazov jer Grenland ima samo 12 „gradova” sa vi{e od hiqadu stanovnika. Najve}i od wih je prestonica Nuk, sa 16.500 stanovnika. Slede}i „grad”, Sisimijut, ima svega 5.500 `iteqa.

Van gradova, populacija je raspore|ena u 54 mawa naseqa. Izme|u wih ne postoje drumske veze, jer Grenland zbog slo`enog terena nema mre`u puteva. Komunikacija izme|u naseqa odr`ava se iskqu~ivo avio i pomorskim saobra}ajem.

S obzirom na mali broj naseqa koja bi

morala da okupira i ~iwenicu da ukupna populacija ima oko 57.000 stanovnika, Amerika bi mogla da zauzme Grenland skromnim snagama. Mogu}e sa samo jednom divizijom.

Po{to Grenland nema odbrambene snage, a dansko vojno prisustvo je simboli~no, Amerika ne bi morala da {aqe tenkove i te{ku mehanizaciju. Najvi{e naprezawa povukle bi vazduhoplovne jedinice, odnosno helikopteri, koji bi poslu`ili za raspore|ivawe trupa i snabdevawe.

Sve navedeno do sada bilo bi lak{i deo osvajawa Grenlanda. Najve}a nepoznanica jeste to {ta bi usledilo posle toga. Ta~nije, kako bi aneksija najve}eg ostrva na svetu promenila svet koji poznajemo. Sasvim je sigurno da bi bilo apsurdno da Danska, uz podr{ku drugih evropskih zemaqa, krene u deblokadu Grenlanda. Cela Evropa, sve wene ~lanice zajedno, nemaju pomorsku snagu da ugroze ameri~ku dominaciju na Atlantiku. Mogu}i evropski odgovor pre bi usledio u vidu prekida saradwe sa Amerikom. Ili da, recimo, Nema~ka, Holandija, Italija i druge zemqe blokiraju ameri~ke baze na svojim teritorijama. Da li je uop{te potrebno obja{wa-

vati koliko bi to bilo apsurdno? To bi bio kraj NATO-a. [ta bi to zna~ilo u praksi, mo`e da poslu`i primer Norve{ke. U toj zemqi Amerika ima podzemne baze za nuklearne podmornice. Jasno je kako bi povla~ewe ameri~kih snaga uticalo na bezbednost te zemqe, koja sa Rusijom ima 200 kilometara kopnene granice. Rusija najverovatnije nema nameru da napadne Norve{ku, ali u slu~aju Svalbarda otvorene su sve karte. Naime, ako Amerika prisvoji Grenland, {ta bi spre~ilo Rusiju da anektira deo spomenutog arhipelaga? Preciznije, oblast oko grada Barencburg, gde Rusija ima rudnik ugqa. Za{to da ne? Jer ako mo`e Tramp, mo`e i Putin. Problem je u tome {to bi Norve{ka morala sama da se suprotstavi osvaja~ima. Rusija je jedina zemqa na svetu koja ima trajne baze u polarnom krugu i trupe koje su raspore|ene u tom delu sveta. Rusija je vojno ja~a od Norve{ke i koliko god vojnici pod komandom vlade u Oslu bili hrabri i motivisani, mala je verovatno}a da bi oni proterali ruske vojnike koji bi ~uvali 400 rudara, me|u kojima je i znatan broj Ukrajinaca.

Mo}ni slobodu koriste da rade {ta ho}e, a neki da ne rade ni{ta

Po~etak godine nas, htjeli to ili ne, uvijek suo~i sa istim pitawem: {ta smo to dobro u~inili u proteklih dvanaest mjeseci, a {ta smo propustili da uradimo. Ta potreba za sumirawem naro~ito dolazi do izra`aja na dru{tvenim mre`ama, gdje se dijele pa`qivo odabrani trenuci sre}e koji treba da predstave savr{enim na{e nesavr{ene `ivote.

Rekapitulacije, ipak, same po sebi nisu lo{e. U mona{koj tradiciji, na primjer, monah svako jutro svom duhovniku ispovijeda prethodni dan, s ciqem sopstvenog napretka i duhovnog poboq{awa. Podrazumijeva se, naravno, da ta ispovijest mora biti iskrena i istinita. Ali ta praksa ne mora biti rezervisana samo za monahe.

ODSUSTVO QUDSKOSTI SE SVAKOM NA KRAJU OBIJE O GLAVU

Va`no je da se, bar s vremena na vrijeme, svako od nas iskreno zagleda u sebe, da se suo~i sa onim {to se krije ispod mawe ili vi{e ugla|ene spoqa{wosti, onim {to ostane kada sa sebe zgulimo maske i prestanemo da se pretvaramo.

Ko si ti uistinu, ~ovje~e, kada ostane{ sam sa sobom? [ta se u tom drugima nevidqivom dijelu tvoga bi}a zaista krije?

Ima li u wemu qudskosti i one elementarne ~estitosti koja vidi i djeluje daqe od li~ne koristi i interesa?

Za jedne sloboda je alibi da se sklone od svega, za druge da upravqaju bez ikakvih ko~nica, a takva mo} lako se pretvara u nasiqe. Zato je, bez odgovornosti i spremnosti da se ne okrene glava od nepravde, najopasnije oru`je. ^ovek ne mo`e dugoro~no sa~uvati ono {to voli ako se pravi slep pred onim {to uni{tava dru{tvo u celini

Ogoqavawe sopstvene du{e boli, do kosti, do same sr`i bi}a, ali je prijeko potrebno kao po~etak ozdravqewa. Jer duhovna umrtvqenost, odsustvo qudskosti, odgovornosti i osje}aja za drugoga upravo su ono {to se, na kraju, prvo tebi obije o glavu.

U ovim danima hri{}ani proslavqaju jedan od najve}ih praznika – Bo`i}. I bez obzira na to kojoj konfesiji pripada{, ili da li si uop{te vjernik, iz ovog doga|aja mo`e{ nau~iti mnogo – ili, boqe re~eno, od Onoga ~ije je ro|ewe u sredi{tu tog praznika. Ta spremnost Sina Bo`jeg da se spusti u na{u smrtnost, u qudski kal, kako bi spasao svijet, najveli~anstveniji je primjer nesebi~nosti i po`rtvovanosti: po`rtvovanosti Vje~nog i Besmrtnog da spase na{e male i smrtne `ivote.

Ipak, niko od tebe danas ne tra`i da umre{ na krstu kako bi spasao drugoga. Ali mo`e{ bar da se ne na|e{ me|u onima koji, po naredbi cara, `ele da ubiju

nedu`no i krhko novoro|en~e. Mo`e{ izabrati da ne bude{ u masi koja }e – jednoga dana – samozadovoqno klicati jednom stra{no nepravednom, nepojmqivo nepravednom i surovom smaknu}u.

BRIGA O SEBI NE ISKQU^UJE

BRIGU O DRUGIMA

A ako se, ipak, dogodi da razumije{ i vidi{ patwu svijeta, patwu drugog ~ovjeka i nepravdu koja mu se nanosi, tada se u tebi otvaraju skrivnice ~ovje~nosti iz kojih se ra|aju dobra djela, bila ona velika ili mala, kojima opravdava{ ime svoje – ~ovjek.

I ma koliko je va`no da brine{ o sebi, ne zaboravi da briga o sebi ne poni{tava i ne iskqu~uje brigu o drugima, ve} je, u jednoj plemenitoj simbiozi, ~ini toliko mo}nom da naboqe mijewa i svijet u tebi i svijet oko tebe. Protekla godina bila je burna. I to je, vjerovatno, jedina stvar oko koje bismo se mogli slo`iti gotovo svi, bez obzira na to gdje `ivimo. Te{ka globalno, te{ka u regionu, te{ka u Srbiji. Te{ka i li~no, u `ivotima pojedinaca umornih od neprestanog osje}aja neizvjesnosti, straha i poni`ewa. Ali kada pa`qivije pogleda{, vidje}e{ da ve}ina posrnu}a, i li~nih i dru{tvenih, izvire iz nesporazuma sa dvije stvari: sa slobodom i sa odgovorno{}u.

SVEDENA NA GOLU MO], SLOBODA POSTAJE TERET I ZA ONE KOJI JE ZLOUPOTREBQAVAJU

Sloboda je pojam koji je gotovo potpuno izgubio smisao. Istro{io se. Izan|ao do neprepoznavawa. Wime se danas pravda

sve, od samovoqe mo}nih do povla~ewa upla{enih. Tako je sloboda mnogima postala alibi: za prve da ~ine {ta ho}e, za druge da ne ~ine apsolutno ni{ta. Za jedne da upravqaju bez ikakvih unutra{wih ko~nica, za druge da se sklone u udobnost sopstvenih domova, ubje|uju-

SLOBODA KOJA NE PODNOSI ISTINU NIJE SLOBODA

U dru{tvima poput na{eg, gdje je mo} ~esto u rukama malog broja qudi, taj nesporazum sa slobodom postaje posebno opasan ako nije pra}en samosvije{}u. Mo} bez unutra{wih ko~nica lako se pretvara u nasiqe, otvoreno ili prikriveno. ^ovjek, a naro~ito onaj na poziciji mo}i, mora biti duboko svjestan sebe, svojih slabosti i ograni~ewa, da ne bi slobodom koja mu je data porobio drugog. Jer, u kona~nici, ~ovjek ne mo`e `ivjeti bez slobode. @ivot bez istinske slobode je prazan. A ta praznina se uvijek ispuni strahom, koji se, prije ili kasnije, pretvori u agresiju ili bezna|e. Zato, kada ostane{ sam sa sobom i sagleda{ godinu iza sebe, vidje}e{ da si pao i na ispitu slobode i na ispitu odgovornosti. Isto va`i i za dru{tvo, i za dr`avu, i za svijet. Nijedan od ta dva ispita niko od nas nije polo`io. ^ast rijetkim i hrabrim izuzecima koji su pokazali da druga~ije, ipak, mo`e. Oni dr`e ovaj svijet na svojim ple}ima da se ne bi razbio u parampar~ad.

I da ne bude nesporazuma: ni crkveni qudi, koji se trude – ili bar misle da se trude – da propovijedaju jevan|eqe, nisu izvan ovog suda. Naprotiv, me|u prvima bi trebalo da svjedo~e istinu, slobodu i odgovornost. Tamo gdje se zaboravi da je sloboda uvijek sloboda za drugoga, a ne protiv drugoga, gubi se jevan|eqska su{tina. Crkvena zajednica nije pozvana da umiri savjest dru{tva, nego da je probudi kada je to potrebno. Sloboda, dakle, koja ne podnosi istinu nije sloboda. Sloboda koja ne prizna-

Ko si ti uistinu, ~ove~e, kada ostane{ sam sa sobom? [ta se u tom drugima nevidqivom delu tvoga bi}a zaista krije? Ima li u wemu qudskosti i elementarne ~estitosti koja vidi i deluje daqe od li~ne koristi i interesa? Ogoqavawe sopstvene du{e boli do kosti, ali je preko potrebno kao po~etak ozdravqewa

}i sebe da je briga o porodici dovoqna zamjena za odgovornost prema zajednici. A sloboda svedena na golu mo} ili na komotnu neutralnost prestaje da bude sloboda. Ona postaje teret, i za one koji je zloupotrebqavaju i za one koji od we bje`e.

Tu dolazimo do drugog kqu~nog pojma – odgovornosti. Sloboda bez odgovornosti najopasnije je oru`je u qudskim rukama, ali i najudobnije uto~i{te za one koji ne `ele da vide {ta se oko wih de{ava. Bez odgovornosti, sloboda se izvr}e u sebi~nost, a sebi~nost u ravnodu{nost prema tu|oj patwi. Odgovornost nije samo briga da su na{i najbli`i siti, obu~eni i zbrinuti. Ona podrazumijeva i spremnost da se ne okrene glava od nepravde, ~ak i onda kada nas ta nepravda direktno ne poga|a. Jer ako se ne brine{ za zajednicu u kojoj `ivi{, ako pristaje{ na nepravdu samo zato {to si trenutno za{ti}en od wenih posqedica, onda se ne brine{ ni za svoje najbli`e. ^ovjek ne mo`e dugoro~no sa~uvati ono {to voli ako se pravi slijep pred onim {to uni{tava dru{tvo u cjelini.

je slobodu drugog ~ovjeka nije sloboda. Sloboda koja ne podrazumijeva odgovornost jeste samo drugo ime za nasiqe. A nasiqe je obiqe`ilo proteklu godinu, koja je bila toliko mu~na. Za to ne mo`e{ kriviti samo druge, neke nesre}ne okolnosti ili nepravdu u svijetu. Odgovornost je, naposqetku, gotovo uvijek na tebi, u onome {to mo`e{ da u~ini{, ovdje i sada, malo-pomalo. Mo`da je zato dno koje si dotakao bilo neophodno kao opomena. Da bi mogao da krene{ iznova, bar trunku mudriji, svjesniji i odgovorniji prema sebi i drugima. Da bi shvatio da jedino sloboda pro`eta istinom i qubavqu prema bli`wem ne gubi smisao. Ona, ~ak i u tami, postaje mjesto u kojem Bog ostavqa ~ovjeku mogu}nost da ponovo bude ~ovjek.

Dodik: Dobio sam poziv da posetim SAD, a pre toga Izrael

Dodik je ukazao da su „oni kao narod veoma prisutni na mestima odlu~ivawa kakva je Amerika i va`no je da tu budem“.

Ocenio je da je bitno {to je Republika Srpska „rehabilitovala“ odnose s SAD.

„Mnogi su poku{ali da vide mistifikaciju. Mi smo s wima igrali na fer na~in. I kad je (ameri~ki predsednik Donald) Tramp bio prvi put, mi smo ga podr`ali, to se znalo“, rekao je Dodik.

Navode}i da bi Trampa podr`avao i da mu wegova administracija nije ukinula sankcije, ocenio je da je Tramp „re{ewe i za nas, i za Ameriku“.

„Od pro{le administracije (Xozefa Bajdena) imali smo samo pogrom i sahranu Republike Srpske. Sada nije sve dobro, nije sve ra{~i{}eno od nereda koje su napravili prethodnici, ali nam je ne{to lak{e u svemu tome“, kazao je Dodik.

Navode}i da ima nanga|awa o tome {ta je dao da bi mu SAD ukinule sankcije, on je rekao da „nije dao ni{ta“. „Mala Republika Srpska mo`e ne{to zna~ajno da da Americi? Imaju qudi pravo da spekuli{u i la`u“, ocenio je lider SNSD-a.

Govore}i o poni{tenim zakonima kojima se u RS zabrawivalo sprovo|ewe odluka visokog predstavnika u BiH i Ustavnog suda BIH, kao i zabrani delovawa Suda, Tu`ila{tva BiH i Agencije za istrage i za{titu (SIPA) na teritoriji tog entiteta BIH, {to su bosansko-hercegova~ki mediji nazvali ameri~kim planom za „deeskalaciju krize u BiH“ i razlog za ukidawe sankcija Dodiku, ~lanovima wegove porodice i najbli`im saradnicima, Dodik je kazao da ;“zakoni koji su povu~eni postoje i jednog dana mogu lako da do|u na dnevni red“.

Po wegovim re~ima, rukovodstvo RS je promenilo metod delovawa, ali ne i ciq.

Dodik je najavio da }e ovih dana Evropskom sudu za

qudska prava u Strazburu biti upu}ena `alba na presudu Suda BiH, kojom je on osu|en na godinu dana zatvora i {est godina zabrane politi~kog djelovawa zbog neizvr{avawa odluka visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita.

„Proba}emo da to iskoristimo, nadamo se da ima neke objektivnosti. Ako prime (`albu), ako to vide, nema drugog izlaza nego da to sve poni{te“, smatra Dodik. Na kraju je rekao da pred Evropskim sudom „ne mo`e ni{ta da o~ekuje ;sa sigurno{}u“, s ozbirom na to „da se sve politizuje i postaje politi~ko telo, a ne sudsko“.

Pomen za srpske `rtve iz Skelana

stvari

Od poru~ivawa da im nije partner i odbijawa da se rukuje sa ambasadorom Amerike u BiH do otvorene podr{ke predsedniku Donaldu Trampu i ugo{}avawa wegovog bliskog saradnika Roda Blagojevi}a - put je koji je pre{ao Milorad Dodik, lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i nekada{wi predsednik Republike Srpske. Analiti~ari ka`u da wegovo preobra}ewe nema veze sa iskreno{}u ve} sa politi~kom trampom.

Takve procene daje Zoran Milivojevi}, biv{i diplomata. On za „Blic” ka`e da je izme|u SAD i Dodika do{lo do „neke vrste trgovine”.

- Postoji dogovor sa ameri~kom stranom, i to je cela su{tina. SAD je rekla da im ne smeta Republika Srpska, da ne}e podr`avati politiku Nema~ke i visokog predstavnika u BiH Kristijana [mita, a od wega su tra`ili da ne bude u operativnoj vlasti, a da bude {ef partije. On je to ispo{tovao. Sigurno je da tu ima jo{ nekh uslova, a vreme }e pokazati kojih - ukazuje Milivojevi}.

„POMOGLI IZRAEL I ORBAN”

On dodaje da je veliku ulogu u pomirewu imao Izrael.

- ^ak odlu~uju}u ulogu je imao izraelski lobi. Tu se pokazalo da je bilo pametno {to je bez rezerve podr`avao Izrael. Drugu va`nu ulogu odigrao je Viktor Orban - smatra Milivojevi}. [ta se sve izde{avalo?

U Bawaluci se pro{le nedeqe nizom manifestacija proslavqao Dan Republike Srpske, a me|u zvanicama bio je i neko za koga pre nekoliko meseci nije moglo ni da se nasluti - jedan od bliskih saradnika Trampa i biv{i guverner

Ilinoisa Rod Blagojevi}. O wemu se jedno vreme govorilo kao mogu}em ambasadoru SAD u Srbiji, koga je ina~e Tramp pomilovao pro{le godine nakon {to je osu|en i bio u zatvoru zbog optu`bi za korupciju. Dodik se ba{ potrudio da ga ugosti, pa je ~ak na svom nalogu na dru{tvenoj mre`i Instagram objavio video - snimak na kojem Blagojevi} peva pesmu „Tamo daleko”. „VIDITE KAKO TRAMP TO URADI” Nije bio samo sr~an doma}in, ve} je podr`ao akciju ameri~kih vlasti u Venecueli. - Vidite kako to Tramp uradi, upadne, da li je to u redu, nije u redu, ja ne ulazim u to, ali do|e i, evo, Maduro je sad u Americi. A {ta je Bajden radio? Samo je otvarao krize, sramno se povukao iz Avganistana, izgubio sve {to je mogao da izgubi - kazao je Dodik. I nije se tu zaustavio: na dru{tvenoj mre`i „Iks” Dodik je podr`ao odluku SAD o povla~ewu iz desetina me|unarodnih organizacija. Ocenio je, izme|u ostalog, da je „izuzetno zna~ajna”. Put do ovog stava bio je duga~ak i pun uspona i padova. Samo u 2025. imao je, malo je re}i, politi~ki peh za pehom:

• Protiv wega je doneta pravosna`na osu|uju}a presuda zbog nepo{tovawa odluka visokog predstavnika me|unarodne zajednice u BiH, Kristijana [mita

• Oduzet mu je mandat predsednika Republike Srpske

• Dobio je {estogodi{wu zabranu politi~kog delovawa

• Dobio je zabranu ulaska u Sloveniju, Nema~ku, Austriju i Estoniju

U svom tom haosu, Dodik je najavqivao referendum u Republici Srpskoj o, kako je rekao, „wegovoj sudbini” jer mu je „mandat dao narod i samo narod mo`e da odlu~i o wegovoj sudbini”.

„GUDBAJ MARFI”

Sve ove akcije pra}ene su upornim zao{travawem odnosa sa SAD godinama unazad. Dodik je u javnosti redovno ponavqao da „nije partner” SAD u BiH, „jer dovodi u pitawe teritorijalni integritet BiH”.

To je otvoreno i pokazivao pa je odbijao da se rukuje sa ameri~kom ambasadorom u BiH Morin Kormak u vi{e navrata (2017. i 2018). Ne tako davno wenom sledbeniku Majklu Marfiju poru~ivao je: „Nebitan si i neva`an. Gudbaj”. Vi{e nego o~igledna promena kursa mogla je da se

primeti nakon {to je Dodik 29. oktobra pro{le godine uklowen sa liste SAD sankcija, zajedno sa ~lanovima porodice i najbli`im politi~kim saradnicima. Sa rafalnih kritika pre{ao je na hvale. Tada se Dodik u objavi na dru{tvenoj mre`i „Iks” zahvalio Trampu na „ispravqawu nepravde koju su Republici Srpskoj nanele administracije Obame i Bajdena”. Tako|e, jednogodi{wu kaznu zatvora odlu~io je da je zameni nov~anom, referendum vi{e i ne spomiwe. Vlast je predao glatko. Umesto wega Skup{tina RS izabrala je Anu Tri{i} Babi} za v.d. predsednicu Republike Srpske, a zatim je naknadno, na izborima, Sini{a Karan izabran za novog predsednika RS. „DODIKOVI ZAHTEVI NISU MNOGO VELIKI”

Tada je Cvijetin Milivojevi}, politikolog, ocenio je da ti potezi Dodika i Republike Srpske li~e na „rukopis nove ameri~ke diplomatije”.

- Dodik je po`urio da udovoqi Americi, a zauzvrat su skinute sankcije za ~etiri wegova saradnika kao znak dobre voqe - rekao, je, ranije, izme|u ostalog Milivojevi}.

Dodao je i da Dodikovi zahtevi nisu mnogo veliki.

- Dodik tra`i samo da se po{tuje Dejtonski sporazum koji je u osnovi ameri~ki proizvod. On se pona{a kao ruski i ma|arski {ti}enik, a od ranije je poznat i kao politi~ar koji se oslawa na jevrejsku dr`avu. Sada `eli nagodbu sa Trampovom administracijom koja bi odgovarala i wemu li~no, ali i Republici Srpskoj koja bi ostala „dr`ava u dr`avi” u BiH ako bi se i daqe po{tovao Dejtonski sporazum - analizirao je tad Milivojevi}.

Ispred centralnog spomen-obele`ja u srebreni~kom mestu Skelani odata je po{ta za 305 srpskih civila i vojnika iz ovog mesta i nekoliko obli`wih sela, stradalih tokom rata, od kojih je 69 ubijeno 16. januara 1993. godine, to jest pre 33 godine.

U nastavku etni~kog ~i{}ewa sredweg Podriwa, zapo~etog u aprilu 1992. nekoliko hiqada naoru`anih pripadnika muslimanskih snaga iz Srebrenice, pod komandom Nasera Ori}a, u jednom od brojnih napada upale su u zoru 16. januara 1993. u srpska sela u okolini srebreni~kog naseqa Skelani. Pucali su i ubijali qude u wihovim ku}ama, u snu, a imovina je pqa~kana i uni{tavana. Tog dana – 16. januara, ubijeno je 69 me{tana, od kojih su dve tre}ine bili civili, me|u wima i nekoliko dece. Raweno je 165 qudi. Od 30 zarobqenih, polovina nije pre`ivela mu~ewa u srebreni~kim logorima, dok se ~etiri osobe i daqe vode kao nestale, podse}aju mediji. Pod najezdom naoru`ane vojske, bespomo}ni civili spas su poku{ali na}i be`e}i prema grani~nom mostu na Drini, ka Bajinoj Ba{ti u Srbiji. Neki su poku{ali da se domognu druge obale preplivavawem reke. Most na Drini, jedini izlaz za civilno stanovni{tvo, bio je pod stalnom mitraqeskom i snajperskom vatrom. Mnogi nisu uspeli da se domognu druge obale. Najvi{e civila ubijeno je upravo na mostu, u wegovoj neposrednoj blizini, ili nikada nisu isplivali iz hladne Drine. Najmla|a `rtva pokoqa u Skelanima bio je petogodi{wi Aleksandar Dimitrijevi}, dok je wegov brat Radislav imao 11 godina. Sa majkom Milicom poku{ali su da se domognu Bajine Ba{te, ali su kod grani~nog mosta pogo|eni rafalima. Na mostu je ubijena i Gordana Sekuli}. Tada maloletni Cvetko Risti} iz Ku{i}a ostao je bez cele porodice, ku}e i imovine.

Dva pokoqa – na Bo`i} u Kravici i potom 16. januara u Skelanima nije pre`ivelo 118 Srba, od kojih vi{e od polovine civila.

Tada su opqa~kana i spaqena srpska sela i zaseoci ]osi}i, Kostolomci, Klekovi}i, Bo`i}i, Bla`ijevi}i, Kolari, Ze~evi}i, Ku{i}i, Staj{i}i, Malta{i, Stublovi, Arapovi}i, Bujakovi}i, Lije{}e, deo srpskih Skelana i jo{ nekoliko naseqa. Do Crvice, Petri}a i wihovih zaseoka napada~i nisu stigli i to su jedina srpska sela u srebreni~koj op{tini koja nisu spaqena tokom rata. Za brojne zlo~ine nad srpskim stanovni{tvom u Podriwu, ukqu~uju}i i one u Skelanima, ni posle 33 godine niko nije odgovarao.

[irom Crne Gore obele`eno Bogojavqewe tradicionalnim plivawem za ^asni krst

Povodom velikog hri{}anskog praznika Bogojavqewa, {irom Crne Gore je odr`ano tradicionalno plivawe za ^asni krst, u duhu vere, molitve i zajedni{tva, uz prisustvo velikog broja vernika i gra|ana.

U Podgorici je plivawe organizovano na sastavcima Ribnice i Mora~e, kod Skalina, gde se okupio veliki broj posmatra~a. Me|u u~esnicima najstariji je bio Veselin Mugo{a, ro|en 1950. godine, dok je najmla|i pliva~ bio petogodi{wi Radomir Mili} iz Ku~a. Prvi do ^asnog krsta doplivao je Sava Turovi} iz Andrijevice.

U Budvi je u marini odr`ana manifestacija „Za krst ^asni“, u organizaciji Crkvene op{tine Budva Srpske pravoslavne crkve – Hrama Svete Trojice u Starom gradu i Kluba sportskih ribolovaca. Pobednik ovogodi{weg plivawa bio je sedamnaestogodi{wi Jovan Radi}.

U Bijelom Poqu, nakon {to je jerej Milosav Jovanovi} osve{tao vode Lima na pla`i Siwavac, odr`ano je plivawe u kojem je u~estvovalo oko 50 vernika. Prvi do Bogojavqenskog krsta doplivao je Sla|an [}eki}. Na jezeru Krupac u Nik{i}u tradicionalno plivawe za ^asni krst organizovala je Eparhija budimqansko-nik{i}ka i Crkvena op{tina Nik{i}. U plivawu je u~estvovalo vi{e stotina Nik{i}ana, uzrasta od tri do 70 godina. Prvi do krsta stigao je petnaestogodi{wi Lazar \orojevi}, u~enik prvog razreda sredwe {kole, koji je istakao da mu je ovo bilo prvo u~e{}e u Bogojavqenskom plivawu. U Danilovgradu je plivawe odr`ano u reci Zeti, ispod gradskog mosta. U~estvovalo je oko 50 vernika, me|u kojima je bilo i nekoliko devoj~ica i devojaka, a prvi do Bogojavqenskog krsta doplivao je Stefan [}epanovi}. Tradicionalno Bogojavqensko plivawe odr`ano je i u Beranama, gde je

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Lider Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} izjavio je da je Ministarstvo pravde Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava delovawe crnogorske Demokratske partije socijalista ocenilo kao pretwu nacionalnim interesima SAD, navode}i da se Milo \ukanovi} u bezbednosnim slu`bama SAD vodi kao {ef kava~kog klana. Medojevi} tvrdi da je mogu}e da }e Va{ington tra`iti wegovo izru~ewe po uzoru na slu~ajeve Pabla Eskobara ili Hoakina „El ^apa“ Guzmana. Medojevi} je rekao da je \ukanovi}eva Demokratska partija socijalista tokom tri decenije „pretvorila Crnu Goru u prvu mafija{ku dr`avu u Evropi“, uz, kako navodi, podr{ku „globalne duboke dr`ave“, te da je uspostavqen sistem „narko-demokratije“. Kao uslov za napredak Crne Gore ka Evropskoj uniji, Medojevi} navodi hap{ewa bra}e \ukanovi}, Du{ka Markovi}a, Milana Ro}ena, Brana Gvozde-

novi}a i Stanka Suboti}a, uz tvrdwu da „nema zatvarawa poglavqa 23 i 24 bez zatvarawa bosova DPS narko-kartela“. Medojevi} tvrdi da su „najvi{i dr`avni funkcioneri direktno ukqu~eni“, podse}aju}i da su, prema wegovim re~ima, za organizovani kriminal i stvarawe kriminalne organizacije za {verc cigareta i/ili kokaina hap{eni ili optu`eni predsednica Vrhovnog suda, glavni specijalni tu`ilac, direktor policije i wegov pomo}nik za borbu protiv organizovanog kriminala. Kao ilustraciju navodi zaplene

kokaina: 60 kilograma na brodu Vojske Crne Gore, 500 kilograma na trgova~kom brodu u vlasni{tvu Vlade Crne Gore i 200 kilograma u diplomatskoj po{ti. Medojevi} tvrdi da postoje me|unarodni mehanizmi za procesuirawe odgovornosti, ali da doma}e institucije ne rade „prave stvari“. „To odlu~uju ameri~ki tu`ioci, a analitika je ve} dostavqena“, rekao je, ponoviv{i da je Ministarstvo pravde SAD delovawe DPS-a ocenilo kao pretwu nacionalnim interesima SAD i da se razmatra izru~ewe \ukanovi}a.

Bogojavqensko plivawe {irom Crne Gore proteklo je mirno i dostojanstveno, kao svedo~anstvo `ive vere, duboko ukorewene tradicije i sna`nog ose}aja zajedni{tva me|u vernicima.

najbr`i bio Igor [}eki}. On je tom prilikom rekao da mu je ovo prvi put da u~estvuje u plivawu za ^asni krst i da za wega predstavqa veliku ~ast. Praznik Bogojavqewa obele`en je i u Plu`inama, gde je prvi do Bogojavqenskog krsta doplivao @eqko [kiqevi}. Pre ulaska u vodu u~esnike je blagoslovio pivski paroh Luka Cicmil, koji je i sam u~estvovao u plivawu. Najstariji pliva~ bio je Mile Cicmil, dok je najmla|i u~esnik bio Nemawa Erakovi} iz Nik{i}a.

Ministarstvo evropskih poslova Crne Gore saop{tilo je da je dr`ava ispunila vi{e od polovine mera predvi|enih Reformskom agendom zbog ~ega, kako navode, o~ekuju jo{ oko 55 miliona evra iz Plana rasta.

Vlada Crne Gore usvojila je Tre}i polugodi{wi izve{taj u okviru Instrumenta EU za reforme i rast, koji je pripremilo Ministarstvo evropskih poslova, u saradwi sa Ministarstvom finansija i drugim nadle`nim institucijama.

Izve{taji se pripremaju radi pra}ewa realizacije Reformske agende Crne Gore za period 2024–2027, koja predstavqa kqu~ni operativni mehanizam Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan, prenosi RTCG.

„U okviru Reformske agende realizovan je vidqiv napredak, od ukupno 45 reformskih koraka, 24 su u potpunosti ispuwena, dok je 21 korak ocewen kao delimi~no ispuwen. Nakon dostavqawa Tre}eg polugodi{weg izve{taja, sledi wegova evaluacija od strane Evropske komisije. Ukoliko Evropska komisija potvrdi dostavqenu procenu, Crnoj Gori bi za ostvarene korake bilo odobreno dodatnih 59 miliona evra, proporcionalno umawenih za sedam odsto, koliko je Crnoj Gori izdvojeno u vidu predfinansirawa tokom maja 2025. Ovim bi se ostvario zna~ajan finansijski i reformski iskorak u okviru Plana rasta”, navodi se u saop{tewu.

Ostvareni rezultati ukazuju na napredak u realizaciji planiranih obaveza, ali i na potrebu da se u narednom periodu dodatno intenziviraju aktivnosti na reformama ~iji rokovi isti~u, uz poja~an nadzor, sna`niju tehni~ku koordinaciju izme|u resora i blisku saradwu sa Evropskom komisijom.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Kosovska policija donela je novi zakon o strancima i vozilima sa registracijama gradova Srbije

NOVA MERA PRI[TINE PREMA LICIMA KOJI IMAJU VOZILA

SA REGISTRACIJAMA GRADOVA SRBIJE

Sprovo|ewe zakona o strancima i zakona o vozilima po~eo u petak 16. januara

Vr{ilac du`nosti potpredsednika tehni~ke kosovske vlade, Besnik Bisqimi, objavio je da }e zakon o strancima i zakon o vozilima po~eti da se primewuju od petka 16. januara.

Kako je naveo u objavi na Fejsbuku, u prvoj fazi primene, posetiocima koji ulaze na prelaze bi}e obezbe|en informativni materijal o specifi~nim procedurama i pravilima. Ovaj period }e trajati do 15. marta. Nakon toga, prema Bisqimiju, po~e}e puna primena zakona.

Bisqimi je tako|e rekao da bi ovaj period trebalo iskoristiti za po~etak procesa su{tinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema.

„Vlada Republike Kosovo najavquje da ovaj period afirmativne primene treba maksimalno iskoristiti za po~etak procesa su{tinske integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema

{irom zemqe“, napisao je on na Fejsbuku. Zakon predvi|a da svi koji ne poseduju kosovska dokumenta moraju da podnesu zahtev za boravi{nu dozvolu u roku od 72 sata.

O~ekuje se da }e mere uglavnom uticati na srpsku zajednicu koja `ivi na severu i koja je do sada koristila vozila sa registarskim tablicama iz gradova u Srbiji sa ovla{}ewima, ili koja nisu imala kosovska dokumenta. Kosovo je 2022. godine zabranilo saobra}aj vozila sa registarskim tablicama sa akronimima srpskih gradova.

Srpska lista je pozdravila odlagawe primene dva zakona, ali ukazuje da problem time nije potpuno re{en

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petkovi} ocenio je ,16. januara, kao „prete}u i zlonamernu“ izjavu zamenika kosovskog premijera Besnika Bisqimija da }e period odlagawa primene odluka Pri{tine po-

slu`iti za dodatni pritisak na Srbe na Kosovu i Metohiji. Petkovi} je naglasio da „nema govora o nekakvim suludim Bisqimijevim idejama, posebno kada je re~ o zdravstvu i {kolstvu“.

Petkovi} je istakao da pri{tinski Zakon o strancima i uredba o vozilima sa srpskim tablicama predstavqaju „nastavak institucionalnog nasiqa Pri{tine nad Srbima koji `ive i rade na KiM i novi eskalatorni potez Aqbina Kurtija“, koji je, prema wegovim re~ima, „apsolutno suprotan sporazumima iz dijaloga“.

Kosovsko Ministarstvo unutra{wih poslova objavilo je, u petak 16. januara, informativni dokument namewen „stranim dr`avqanima“, u kojem su navedene zakonske obaveze tokom ulaska, boravka i rada na teritoriji Kosova. Kako je navedeno, puna primena ovih pravila po~iwe 15. marta.

EVROPSKA UNIJA TRA@I OD NOVE VLADE U PRI[TINI DA [TO PRE IMPLEMENTIRA SVE SPORAZUME IZ DIJALOGA SA BEOGRADOM

Nova kosovska vlada mora sprovesti sve sporazume izme|u Beograda i Pri{tine bez odlagawa i preduslova

Evropska unija tra`i od nove vlade u Pri{tini da {to pre implementira sve sporazume iz dijaloga sa Beogradom, te da ubrza politi~ke i ekonomske reforme.

Uo~i formirawa novih kosovskih institucija, Evropska unija je navela prioritete koje bi dolaze}a vlada trebalo da ima. Jedno od glavnih o~ekivawa prema izvr{noj vlasti ostaje potpuno i bezuslovno sprovo|ewe svih sporazuma postignutih u procesu dijaloga izme|u Beograda i Pri{tine, kojim posreduje EU. Prema zvani~nom Briselu, sporni sporazumi moraju se sprovesti bez ikakvih preduslova i bez daqeg odlagawa, {to zahteva punu posve}enost nove vlade.

Kancelarija EU na Kosovu, navela je da normalizacija i sprovo|ewe svih sporazuma ostaje jedini na~in da obe strane napreduju na svom evropskom putu. „Stoga, EU o~ekuje da se dijalog nastavi i da se sve obaveze iz Mape puta ka Sporazumu o normalizaciji, kao i svi prethodni sporazumi iz dijaloga, sprovedu bez daqeg odlagawa i preduslova“, saop{tila je Kancelarija EU u odgovoru na pitawe koji su glavni zahtevi upu}eni dolaze}oj vladi.

Pored toga, Evropska unija o~ekuje da nova vlada udvostru~i svoje napore na neophodnim reformama vezanim za EU, po~ev{i od ratifikacije sporazuma vezanih za Plan rasta.

OSAM GODINA OD UBISTVA OLIVERA IVANOVI]A 16. JANUARA 2018. GODINE Po~inioci nepoznati, pravda i

daqe nedosti`na

U petak, 16. januara, ne{to posle osam sati ujutru u Kosovskoj Mitrovici je, u ulici Sutjeska br 64. obele`ena osma godi{wica ubistva lidera Gra|anske inicijative Srbija, demokratija i pravda (SDP), Olivera Ivanovi}a 16. januara 2018.

Simboli~no, u 8.15 ~asova, ta~no u vreme kada je pre osam godina ubijen, ispred prostorija wegove stranke (SDP), okupili su se ~lanovi porodice, prijateqi, gra|ani, predstavnici lokalnih politi~kih stranaka i aktivisti iz Srbije kako bi mu odali po~ast.

Prijateq porodice ubijenog Ivanovi}a Dejan Nedeqkovi} tom prilikom je istakao da je wegovo ubistvo bilo je opomena „za sve nas ostale koji smo na neki na~in umeli da ka`emo, mislimo i da radimo slobodno, da mo`emo da pro|emo isto onako kako je pro{ao on“.

Pomenu ubijenom Ivanovi}u prisustvovao je danas i Sr|an Milivojevi}, narodni poslanik u Skup{tini Srbije i predsednik Demokratske stranke.

Ina~e, Specijalno tu`ila{tvo Kosova podiglo je, 2. decembra 2019.godine, prve optu`nice protiv 6 osoba koje se terete za ume{anost u ubistvo Olivera Ivanovi}a.

Lider GI SDP Oliver Ivanovi} ubijen je 16. januara 2018. godine sa vi{e hitaca u le|a, u ulici Sutjeska br. 64, ne{to posle 8 sati ujutru. dok je ulazio u prostorije svoje stranke u Kosovskoj Mitrovici.

U wega su nepoznati napada~i pucali sa {est metaka u le|a, iz vozila u pokretu, a vozilo marke „opel astra”, za koje se sumwa da je iz wega izvr{en atentat, ubrzo je prona|eno u plamenu, na samo kilometar od mesta mu~kog ubistva.

U MANASTIRU CRNA REKA NA KOSOVU I METOHIJI

Italijan pre{ao u pravoslavqe

Sve je ~e{}a pojava da se u manastirima Kosova i Metohije neki strani dr`avqani prekr{tavaju i prelaze u pravoslavqe. - I ove godine smo krstili jednog brata Italijana, Matea iz Firence. Badwedansko primawe u Crkvu nove bra}e postaje tradicija! Crnore~ki ekumenski napori se nastavqaju. – obajvili su na fb stranici iz ovog manastira na krajwem severozapadu Kosova.

MANASTIR GRA^ANICA:

Bra~ni par Dragana i Marko iz Beograda krstili sina Vuka

Dok je proticalo prijatno prepodne prvog dana Srpske nove godine ili kako je jo{ poznata kod Srba, pravoslavne Nove godine 14.januara, pod kupolama prelepe Gra~anice, pravoslavnog bisera koji vekovima krasi Kosovo i Metohiju, odigrao se predivan doga|aj, koji je sve one koji bejahu iz okoline do{li da se Bogu pomole i poklone pred svetim oltarom, odu{evio. Tog jutra je bra~ni par Marko i Dragana Risti} iz Beograda krstili su svog jedanaestomese~nog sina Vuka, koga su obukli u prelepu srpsku narodnu no{wu sa nezaobilaznom {ajka~om na glavi. I kum Dragan Luki} koji je do{ao iz Smederevske Palanke sa suprugom Svetlanom da bi krstio svoje kum~e kako nam re~e na Svetom Kosovu i Metohiji, bio je tog jutra odeven u

no{wu. Kr{tewu su prisustvovali

Evo {ta je uzrok smrti Marka

Brnovi}a

i zbog ~ega nije postao ambasador SAD u Beogradu

Mark Brnovi}, glavni nosilac pravosudne vlasti u Arizoni u vreme kada je ta savezna dr`ava postala epicentar poku{aja predsednika Donalda Trampa i wegovih saveznika da prona|u dokaze da su izbori 2020. godine bili obele`eni prevarama, preminuo je u 59. godini.

Brnovi} je umro nakon sr~anog udara, saop{tila je u utorak Kejti Koner, predstavnica porodice, prenosi AP.

Kolege i prijateqi Marka Brnovi}a odali su mu priznawe za rad u javnoj slu`bi, koji je obuhvatao funkcije sudije, tu`ioca, advokata i direktora Odeqewa za igre na sre}u savezne dr`ave Arizone. Biv{i republikanski guverner Arizone Dag Du{i rekao je da su Brnovi}eva strast prema pravu, pravdi i `rtvama bili za{titni znakovi wegove karijere. „Za sve nas koji smo imali blagoslov da ga zovemo prijateqem, wegov humor, pozitivnost i borbeni duh uvek su bili zarazni. Neka po~iva u miru“, napisao je Du{i na dru{tvenoj mre`i X Brnovi}, republikanac, bio je u drugom mandatu na funkciji dr`avnog tu`ioca Arizone kada je wegova kancelarija vodila istragu o izborima 2020. godine. Arizona je bila me|u saveznim dr`avama koje je te godine osvo-

jio Xo Bajden, ~ime je Donaldu Trampu onemogu}ena reizbor za predsednika. Brnovi} je u aprilu 2022. objavio preliminarni izve{taj u kojem je izneo zabrinutost zbog pojedinih izbornih procedura, ali nije pru`io nikakve dokaze o ozbiqnim nepravilnostima, uprkos {estomese~noj istrazi. U to vreme, Brnovi} je tra`io republikansku nominaciju za mesto u ameri~kom Senatu i suo~avao se sa o{trom kritikom Donalda Trampa, koji je tvrdio da Brnovi} ne ~ini dovoqno kako bi se procesuirale navodne izborne prevare. Brnovi} je `eleo Trampovu podr{ku, ali je nije dobio.

stupila na du`nost, otkrila je da je Brnovi} prikrivao nalaze svojih istra`iteqa. Mejz je navela da dokumenta pokazuju da su izbori 2020. godine „sprovedeni po{teno i ta~no od strane izbornih zvani~nika“.

Dokumenti koje je objavila tako|e pokazuju da je Brnovi} zadr`ao poseban memorandum koji je sistematski pobijao teorije zavere o izborima koje su se ukorenile na desnici, ukqu~uju}i tvrdwe o mrtvim ili duplim bira~ima, unapred zaokru`enim glasa~kim listi}ima dopremqenim iz Azije, izbornim serverima povezanim na internet, pa ~ak i o manipulacijama putem satelita pod kontrolom italijanske vojske.

Mejz je na mre`i X napisala da ju je rastu`ila vest o Brnovi} evoj iznenadnoj smrti i istakla da je posvetio mnogo godina javnoj slu`bi. Uputila je sau~e{}e wegovoj supruzi Suzan i wihovoj porodici.

- @elim da se zahvalim predsedniku na nominaciji, ali kako se proces odugovla~io, postalo je jasno da birokratije „duboke dr`ave“ ne `ele da u Srbiji slu`i neko sa mojim politi~kim, eti~kim i verskim poreklom. Verujem da je ostanak u Arizoni i pronala`ewe prilika da odigram ve}u ulogu na doma}em politi~kom planu najboqi put u ovom trenutku, izjavio je Brnovi}. OSTVARIO

Kada je sada{wa dr`avna tu`iteqka Arizone Kris Mejz

Brnovi} je izgubio republikanske unutarstrana~ke izbore za mesto u ameri~kom Senatu 2021. godine. U video-snimku kojim je najavio svoju kandidaturu, Brnovi} je sebe opisao kao sina imigranata koji su pobegli od komunizma u Jugoslaviji. Naveo je da je svoju poziciju dr`avnog tu`ioca koristio kako bi se suprotstavio „orta~kom kapitaliz-

ISPOVEST SRPSKE MEDICINSKE SESTRE:

mu“ i prekora~ewu ovla{}ewa vlasti, uz istovremeno zalagawe za verske slobode, bezbednost granica i integritet izbora. U aprilu je Tramp nominovao Brnovi}a za ambasadora SAD u Srbiji, ali je u oktobru povukao tu nominaciju.

Mark Brnovi}, govorio je svojevremeno o razlozima zbog kojih je povu~ena wegova nominacija za ambasadora u Srbiji.

„Kad sam preselila u Norve{ku nisam ni slutila {ta }e nas sna}i, pla~u}i sam gledala svoju decu“

Medicinske sestra koja se iz Srbije preselila u Norve{ku podelila je svoje iskustvo, koje je prepuno zanimqivih detaqa.

Odlazak u Norve{ku mnogima je san, me|utim, oni koji su to uradili ubrzo su shvatili da nije sve onako kako izgleda. Takvu sudbinu do`ivela je i medicinska sestra iz Srbije koja je spakovala kofere i sa porodicom oti{la u obe}anu zemqu.

Ranije su Nema~ka, [vajcarska i Austrija bile naj~e{}e zemqe u koje se sele na{i qudi u potrazi za pla}aenijim psolom i boqim `ivotom, ali je Skandinavija vremenom postala sve po`eqnija opcija. Kako je kada se tamo preselite, koliko je lako sna}i se i kakav je standard konkretno u Norve{koj otkriva jedna medicinska sestra iz Srbije. U trenutku kada je ova Srpkiwa pri~ala kako joj je u Norve{koj, imala je 36 godina. Tamo je `ivela sa mu`em i dvoje dece. Radila je kao medicinska sestra.

„Kao i mnogima u mojoj struci, pru`ila mi se prilika da odem za Norve{ku i ja sam je iskoristila. Nije to bila odluka tipa: „Zbogom Srbijo, ne}e{ me videti nikad vi{e!“ Jednostavno, mu` me podr`ao u ideji da poku{amo `ivot negde drugde, s obzirom da su nam deca jo{ uvek vrti}kog uzrasta, a do polaska u {kolu imamo pune dve godine - odlu~ili smo da „krenemo preko“, pri~a ona.

„STAN NEMAM, ALI GA

NISAM IMALA NI U SRBIJI“

Ona je odmah po~ela da radim kao negovateqica, mu` je vozio za kurirsku slu`bu, a deca su krenula u vrti}. Evo {ta ka`e kako su se sna{li i {ta imaju da poru~e onima koji razmi{qaju o odlasku u Norve{ku: - [to se novca ti~e: kad plati{ ra~une, ostaje ti ista suma sa kojom si raspolagao u Srbiji. Stan nemam u Norve{koj, nisam ga imala ni u Srbiji. Slobodno vreme: radno vreme mi je bilo 8 sati, od posla do vrti}a mi je trebalo 15 minuta, ali od vrti}a do

stana - sat vremena. Zna~i - ni{ta vi{e slobodnog vremena nisam imala. Vreme provedeno sa porodicom bilo je napetije nego ina~e. Deca su zbog promene klime, ali verovatno i stresa zbog preseqewa, po~ela ~e{}e da se razboqevaju. Po{to smo u Srbiji maksimalno koristili „pomo} bake i dede“ u tim prilikama, ovde to nismo mogli. Stoga sam ja po~ela da „cepkam“ radne dane, a oni su meni „cepkali“ platu. Ja sam sa sve vi{e stresa gledala u decu kada kinu, a oni su sre}ni saop{tavali da su bolesni jer su, na `alost, jedino tada imali moju punu pa`wu. Radno okru`ewe: Posao k’o posao! Radila sam sva{ta u Srbiji, radim sva{ta i u Norve{koj. Nema mnogo razlike - ispri~ala je ova `ena.

DA LI JE KOD NAS BA[ TOLIKO LO[E

Ona se osvrnula i na komentare kako je uvek „boqe van Srbije“.

„To je bilo i moje mi{qewe pre nego sam do{la u Norve{ku, a onda sam po~ela da ~itam neke forume na temu „`ivot u Norve{koj vs `ivot u Srbiji“. Shvatila sam da Srbija ima nedostatke na koje mi kao pojedinci mo`emo itekako da uti~emo. Tako su Norve`ani to uradili. Na primer, ako ho}ete da nam Srbija bude ~ista kao Norve{ka: Mo`emo sami da popravimo vrata u ulazu u zgrade.

Mo`emo da ne lomimo ograde, sijalice na stepeni{tu, pustimo psa da pi{ki na `ardiwere u dvori{tu zgrade…. Ako `elite da vam zgrada izgleda lepo, ne zastakqujte balkone i ne pravite od wih ostavu, ako to nije urbanisti~ki planirano. Sme}e bacajte uvek u kantu. Pokupite ono oko zgrade ili po va{em parki}u. Kada to vidi va{e dete, uradi}e i ono isto to…

Ako imate psa - imate odgovornost. Dr`ite ga na povocu, pokupite izmet iza wega! Sami ste hteli psa!

Ka`u u Norve{koj nema prekr{aja u saobra}aju. Pa to je zato {to oni po{tuju zakon. Ako ho}ete da u Srbiji smawite broj stradalih u saobra}aju:

Nikad ne prekora~ujte brzinu dok vozite! Nikad ne prelazite ulicu no}u u crnoj ode}i, van pe{a~kog prelaza. Ve`ite se dok vozite. Ne „secite“ druga vozila na putu. Ne ko~ite iznenada. Koristite signalizaciju kada ho}ete da skrenete tokom vo`we. Ne vozite ako ste pili pivo, rakiju itd.

Ka`u mi Norve`ani `ive i do devedeset godina!! A znate li za{to?

Oni ne peku po 50 litara rakije svake godine, pa istu tokom slava i sahrana ispiju do posledwe kapi. Oni nemaju obi~aj gde se za Bo`i} pe~e celo prase, iako nemate dovoqan broj uku}ana da to isto prase pojede. Oni jedu malo, ali razumno. Wihovi penzioneri vole da {etaju, a ne kao na{i koriste gradski prevoz da bi stigli do pijace. Ako imaju holesterol, visok krvni pritisak, Norve`ani }e uraditi sve da promene na~in `ivota kako bi popravili svoje zdravqe, a ne kao na{i qudi - misliti da tableta re{ava sve probleme. Ka`e, posle svega su se spakovali i vratili se za Srbiju.

„Sada se ose}am mirnije jer sada imam ose}aj da ne propu{tam ne{to veliko „tamo preko.“ Ne znam do kada }e me dr`ati ovo raspolo`ewe. Mo`da }u sutra ve} da odem sa porodicom negde drugde, ali za sada smo jo{ uvek tu“.

Broj vatrenog oru`ja u Australiji dostigao rekordan nivo u 2025. godini

Broj vatrenog oru`ja u Australiji prema{io je u 2025. godini rekordna ~etiri miliona, objavila je danas australijska vlada, dan nakon {to je najavqeno da }e parlament usvojiti novi reformski zakon o oru`ju kao odgovor na masakr u Bondaju.

Pro{le godine u Australiji je evidentirano rekordnih 4.113.735 komada oru`ja, od kojih je 1.158.654 registrovano u najnaseqenijoj dr`avi Novi Ju`ni Vels u kojoj se i dogodio smrtonosni napad u Bondiju, saop{tila je australijska vlada pozivaju}i se na podatke ministarstva unutra{wih poslova, prenosi Rojters.

Laburisti~ka vlada je u subotu sao-

AUSTRALIJA

JE BOGATA RETKIM

Kriti~ni minerali i retki zemni elementi su od kqu~nog zna~aja u dana{wem svetu, po{to se koriste za savremenu tehnologiju - od pametnih telefona i ra~unara, do elektri~nih automobila. Tako|e, igraju i sve va`niju ulogu u proizvodwi naprednog naoru`awa i druge vojne opreme, pa su tako postali i pitawe nacionalne bezbednosti. Naro~ito nakon {to su premijer Elbanizi i ameri~ki predsed-

p{tila da }e parlament ove nedeqe raspravqati o predlozima zakona kojima bi se odobrio otkup oru`ja i spustila granica za krivi~no gowewe zbog govora mr`we.

Australijski ministar unutra{wih poslova Toni Berk rekao je da u Australiji ima vi{e oru`ja nego u vreme smrtonosne pucwave 1996. godine u kojoj je ubijeno 35 qudi i koja je podstakla konzervativnu vladu biv{eg premijera Xona Hauarda da pokrene {emu otkupa oru`ja.

„Smrtonosni antisemitski teroristi~ki napad na pla`i Bondi je nacionalna tragedija koja se nikada vi{e ne sme dozvoliti da se dogodi”, rekao je Berk.

ralima, vredan milijarde dolara. Naime, Australija ima jednu od najve}ih zaliha ovih prirodnih resursa u svetu, zbog ~ega Amerikanci i `ele da ula`u u wihovu eksploataciju.

Savezna vlada je nedavno objavila i da }e u nacionalnim strate{kim rezervama prioritet staviti na nekoliko kqu~nih minerala. Ali, pre nego {to dubqe zavirimo u to o kojim mineralima je re~ i

~etkom ove godine, retki metali su postali ne samo ekonomsko oru`je, ve} i oru`je u bukvalnom smislu. Tako bar ka`e savezna ministarka za resurse Madlen King, koja strate{ku rezervu retkih minerala opisuje kao pitawe australijske nacionalne bezbednosti.

Ona naro~ito izdvaja antimon, galijum i druge retke zemne elemente, za koje ka`e da su veoma va`ni i u kontekstu AUKUS partnerstva.

nik Tramp potpisali sporazum o retkim mineralima, za koje }e SAD ispla}ivati Australiji milijarde dolara.

U posledwe vreme na svetskoj politi~koj sceni, kao i od poslovnih lidera, sve ~e{}e ~ujemo o zna~aju retkih minerala.

Ne samo da su od kqu~nog zna~aja za proizvodwu savremene tehnologije, od pametnih telefona do elektri~nih automobila, ve} igraju va`nu ulogu i u proizvodwi naoru`awa.

Samim tim, ovi prirodni resursi postali su pitawe nacionalne bezbednosti.

Naro~ito otkako su australijski premijer Entoni Elbanizi i predsednik SAD Donald Tramp potpisali sporazum o retkim mine-

za {ta se konkretno koriste, hajde da odgovorimo na pitawe {ta su uop{te kriti~ni ili retki minerali?

Za po~etak, ne treba da vas buni {to }ete ~uti razli~ite termine, kao {to su retki metali, kriti~ni minerali ili retki zemni elementi. U su{tini, svaki od ovih izraza se odnosi na isto i predstavqa zbirni izraz za 17 hemijski sli~nih elemenata, koji se rasprostraweno koriste u tehnologiji i industriji. Kao {to im samo ime sugeri{e, ovi elementi u savremenom svetu postaju sve vi{e od kriti~nog zna~aja... Predstavqaju osnovu modernih tehnologija koju koriste milijarde qudi {irom sveta, poput pametnih telefona, ra~unara i drugih ure|aja. Me|utim, krajem pro{le i po-

„Zato je veoma va`no osigurati da su ti produkti dostupni za izgradwu podmornica koje gradimo zajedni~kim snagama sa SAD i Velikom Britanijom“, istakl je.

Upravo galijum, antimon i retki zemni metali navedeni su kao prioritetni resursi za australijske rezerve kriti~nih minerala, vredne 1,2 milijarde dolara.

Antimon se mo`e koristiti na vi{e na~ina u vojnoj industriji, ukqu~uju}i o~vr{}avawe metaka i kao komponenta sistema za navo|ewe raketa i nao~ara za no}no osmatrawe.

Galijum je tako|e va`an za vojnu opremu, kao komponenta naprednih radarskih sistema.

Ina~e, rezerve kriti~nih minerala zapravo omogu}avaju saveznoj vladi da kupuje minerale iz australijskih rudnika, ali i da ih prodaje drugim zemqama.

U oktobru pro{le godine premijer Albaneze je potpisao sporazum o okviru za kriti~ne minerale sa ameri~kim predsednikom Donaldom Trampovom.

Tom prilikom, premijer je istakao da je sklapawem sporazuma pu{ten u rad projekat vredan osam i po milijardi dolara, {to je Tramp i potvrdio...

SBS na srpskom

Parlament

Australije odao po{tu `rtvama ubistva na pla`i u Sidneju

Australijski parlament odao je minutom }utawa po{tu `rtvama masovnog ubistva na pla`i Bondaj, dok su porodice nastradalih posmatrale parlamentarno zasedawe iz galerije za publiku.

Dva naoru`ana napada~a, za koje policija tvrdi da su bili inspirisani Islamskom dr`avom, pro{log meseca su otvorila vatru na doga|aju jevrejske zajednice u Sidneju povodom praznika Hanuke na kultnoj gradskoj pla`i Bondaj, a u napadu je ubijeno 15 qudi, prenosi Rojters i podse}a da je to bio najgori incident sa vatrenim oru`jem u posledwih nekoliko decenija.

Taj napad je {okirao naciju i doveo do brojnih apela na o{trije akcije protiv antisemitizma i kontrole oru`ja, a australijski premijer Entoni Albanez obe}ao je o{trije akcije.

„Dok nudimo na{u qubav, sau~e{}e i solidarnost svima koji nose teret traume i gubitka, jasno stavqamo do znawa svakom Jevreju u Australiji da nije sam”, rekao je danas Albanez u parlamentu nakon minuta }utawa, prenosi Tawug.

Zakonodavci je trebalo da se tek slede}eg meseca vrate sa odmora, ali je Albanez sazvao zasedawe parlamenta dve nedeqe ranije kako bi se odala po~ast `rtvama i zapo~ela rasprava o reformama kontrole oru`ja i govora mr`we. Albaneze je u subotu rekao da }e izmeniti predlo`ene zakone o govoru mr`we i predlo`iti reforme propisa o kontroli oru`ja iako su i konzervativna opozicija i stranke Zelenih najavile da }e se usprotiviti takvom zakonskom aktu.

Liderka opozicione Liberalne stranke Susan Lej je pro{le nedeqe izjavila da predlo`ena klauzula o rasnoj kleveti ugro`ava slobodu govora.

Kako se Australija i Srbija kotiraju

na listi najmo}nijih svetskih paso{a?

Singapur je i na po~etku ove godine ubedqivo prvi na listi Henlijevog globalnog indeksa putnih isprava. Dr`avqani te zemqe mogu da putuju bez prethodno zatra`ene vize u sa 192 dr`ave i teritorije sveta. Velika Britanija i SAD najve}i gubitnici nove rang-liste, dok australijski paso{ ponovo zauzima sedmu poziciju sa slobodnim ulazom u 182 zemqe. Srbija i daqe ispred ostalih dr`ava zapadnog Balkana.

Ve} du`e od dve decenije, objavquje se Henlijev globalni indeks paso{a. Re~ je o svojevrsnoj rang-listi svetskih putnih isprava, na osnovu broja zemaqa u koje bez ranije zatra`ene vize mogu da u|u vlasnici odre|enih paso{a.

Na ovogodi{woj listi najmo}nijih paso{a na svetu, Australija je zadr`ala

svoju poziciju na deobi sedmog mesta sa jo{ tri dr`ave - Velikom Britanijom, Letonijom i Lihten{tajnom.

Dr`avqani ovih zemaqa mogu da bez vize posete ~ak 182 destinacije u svetu.

Ve} ~etvrtu godinu zaredom Singapur ima ubedqivo najja~i paso{. Dr`avqani ove azijske zemqe mogu da bez vize posete 192 od 227 zemaqa i teritorija koje su uzete u obzir pri ra~unawu Henlijevog indeksa.

Dru{tvo im, tako|e po obi~aju, prave gra|ani Japana i Ju`ne Koreje, koji bez vize mogu da u|u u 188 dr`ava sveta.

Na deobi tre}eg mesta sledi ~ak pet evropskih zemaqa: Danska, Luksemburg, [panija, [vedska i [vajcarska sa slobodnim pristupom u 186 dr`ava.

Zanimqivo je da su ispred australijskog paso{a, za jednu, dve ili tri zemqe vi{e koje mogu da posete, i paso{i Au-

RENTON FAMILY TRUST

Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki

dom ALGESTER LODGE

Ako tra`ite samostalan `ivot uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pru`i kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okru`en prelepim vrtom i pru`a razli~ite oblike nege.

[ta nudimo

l Sve dr`avne dozvole

l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima

l Frizerski salon

l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom

l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu

l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave

l Dnevni boravak sa velikim T.V.

l Usluge prawa i peglawa

l Biblioteka i kompjuter sa internetom

l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega

l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice

l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora

l Specijalna nega za osobe sa demencijom

strije, Francuske, Nema~ke, Finske, Ma|arske, Hrvatske, Malte, pa ~ak i susednog Novog Zelanda.

Interesantno je da su se SAD dr`ave ove godine vratile na deseto mesto, odnosno me|u 38 najboqih zemaqa prema ovom parametru, posle drasti~nog pada u 2025. Iako su napredovali na listi, Amerikanci su u stvari za ovih godinu dana izgubili bezvizni pristup u ~ak sedam zemaqa i smatraju se uz Veliku Britaniju najve}im gubitnicima rang-liste za 2026.

Britanci u ovoj godini imaju osam dr`ava mawe u koje mogu da odu bez prethodno zatra`ene vize.

„U krajwoj liniji, mo} paso{a odra`ava politi~ku stabilnost, diplomatski kredibilitet i sposobnost oblikovawa me|unarodnih pravila“, ka`e direktorka Instituta za humanisti~ke nauke u Be~u Mi{a Gleni, u izve{taju agencije „Henli i partneri” koja objavquje listu paso{a.

Ona dodaje da „kako se transatlantski odnosi zao{travaju, a doma}a politika

Duhovne i kulturne potrebe

l Redovni verski obredi

l Dolazak verskog osobqa na poziv

l Kapela za sve religije

l Proslava praznika u domu sa va{om familijom

l Program za opu{tawe i razonodu

ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

postaje sve nestabilnija, erozija prava na mobilnost za zemqe poput SAD i Velike Britanije je mawe tehni~ka anomalija ve} signal dubqe geopoliti~ke rekalibracije.“

Kada je re~ o srpskom paso{u, ove godine se nalazi na 34. mestu sa slobodnim pristupom u 136 zemaqa.

Imaju}i u vidu kako se kotiraju ostale zemqe zapadnog Balkana, koje tako|e nisu ~lanice Evropske unije, Srbija mo`e da bude zadovoqna rangom jer je i daqe ispred svih suseda: Crna Gora i Severna makedonija su na deobi 38. mesta sa po 128 zemaqa koje mogu da posete bez vize, Bosna i Hercegovina je 42. sa 122, a Albanija 43 sa 121 zemqom koja wenim dr`avqanima dozvoqava bezvizni ulazak. Na samom dnu liste je avganistanski paso{, koji ima pro|u u svega 24 zemqe, dok vlasnici sirijske putne isprave mogu da bez vize u 26 dr`ava i teritorija sveta.

SBS na srpskom

No}na mora: Australijanka se probudila sa pitonom na grudima

Rej~el Blur iz Brizbejna u Australiji se tokom no}i probudila i osetila ne{to te{ko na grudima. Sawiva, posegnula je za psom, misle}i da joj na grudima le`i wen dalmatinac, ali je umesto wega nai{la na glatkog, klizavog gmizavca. Povukav{i se pod pokriva~e do vrata, Rej~elin suprug je upalio lampu kraj kreveta i potvrdio wihove najgore strahove.

„Rekao mi je ‚du{o, ne pomeraj se. Na tebi je piton duga~ak 2,5 metra’”, ispri~ala je Blur za BBC.

Ona je opsovala, a potom naredila psu da iza|e iz sobe. „Pomislila sam, ako moj dalmatinac primeti zmiju nasta}e haos”, rekla je Blur.

Po{to je pas iza{ao iz spava}e sobe, a wen suprug po`eleo da je sa wim, Rej~el je polako poku{ala da se izvu~e iz kreveta.

„Dok sam sklawala pokriva~e sa sebe, pomislila sam

‚Da li se ovo zaista de{ava? Ovo je neverovatno’“, dodala je Rej~el. Ona veruje da se piton, koji nije otrovna vrsta gmizavca, provukao kroz prozor i spustio direktno na wen krevet.

Kada se kona~no oslobodila pitona, Rej~el ga je polako vratila kroz prozor kojim je u{ao.

„Bio je toliko veliki da je jedan deo bio na meni, a drugi prolazio kroz prozor”, ka`e Blur.

Potom ga je uhvatila rukama, malo se mrdao, ali nije delovao previ{e uznemireno. Ovo se nije moglo re}i za wenog supruga, koji je bio {okiran.

Rej~el, koja je odrasla na imawu okru`ena zmijama, nije se uznemirila. „Ako si miran, i one su mirne“, objasnila je.

Australijski pitoni su zmije koje `ive u priobalnim oblastima kontinenta, a obi~no se hrane mawim `ivotiwama, poput ptica.

Australijan open kroz istoriju

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Otvoreno prvenstvo Australije za ~itavu ovda{wu srpsku zajednicu ima poseban zna~aj jer smo u posledwe dve decenije zahvaquju}i na{em i najboqem svetskom teniseru Novaku \okovi}u do`iveli mnogo ponosnih trenutaka. Za nas je naravno najva`nije da je Novak apsolutni kraq Melburna i za sada najtrofejniji, desetostruki osvaja~ ovog popularnog gren slema. Ovih dana Nole je na svom 21. po redu u~e{}u ostvario i svoju 100. jubilarnu pobedu u Melburn parku. I nadajmo se da je ovo samo jo{ jedan po~etak wegovog novog trijumfa, jer bi osvajawem ovogodi{weg AO postao i najtrofejniji teniser u istoriji sa osvojenih 25. gren slemova. Dok na{ Nole ispisuje istoriju vaqa se podsetiti i jo{ nekih interesantnih ~iwenica o ovom gren slemu. Australijan open (AO) je prvi put odr`an 1905. godine, a pre 1988. godine igrao se na travna-

Neki od priznatih igra~a koji su postali popularni zahvaquju}i ovom doga|aju su Rod Lejver, Margaret Smit i Roj Emerson. Mats Vilander dr`i rekord kao jedini igra~ koji je osvojio {ampionsku titulu AO i na travnatoj i na tvrdoj podlozi. I datumi odr`avawa AO u posledwih stotinak godina imali su izvesne fluktuacije u odnosu na po~etak. Godine 1919. turnir se odr`ao u januaru. Me|utim, 1920. godine igra je organizovana sredinom marta. Turnir je odr`an u avgustu 1923. godine i do 1977. godine nije bilo fiksnog vremena za igru, jer je bila zakazana u razli~itim mesecima date godine. Ali od 1977. godine pa nadaqe, AO se odr`ava sredinom januara svake godine. Zanimqivo je napomenuti da su se 1977. godine odr`ala dva turnira Australijan opena; jedan u januaru, a drugi u decembru iste godine. Godine 1986, iz nekih razloga, Australijan open nije odigran. Do sada se igrao u 5 ve}ih gradova Australije i 2

na intravenozne infuzije kako bi se nosili sa vru}im vremenskim uslovima u Melburnu. Trenutno, ovaj grand slem koristi takozvanu politiku ekstremne vru}ine, prema kojoj sudije mogu da prekinu bilo koji teniski me~ kada temperatura dostigne veoma visoku temperaturu. Da bi se izborili sa vru}inom, izgra|eno je mnogo uvla~nih krovova koji pru`aju olak{awe i igra~ima i gledaocima. Vredi pomenuti i jo{ neke ~iwenice o Australijan openu. Australijanac Ken Rouzvel je bio najmla|i pobednik AO koji je osvojio {ampionat sa samo 18 godina. Australijanka Margaret Kort je pobednica najvi{e `enskih titula na Australijan openu. Rafael Nadal je osvojio najdu`i teniski me~ ikada 2009. godine protiv Fernanda Verdaska. Martina Higins je najmla|a `ena koja je osvojila AO sa samo 16 godina. Na ovom turniru se svake godine koristi vi{e od 40.000 teniskih loptica. Obi~no svake godine AO prisustvuje

tim terenima. Ovaj mega teniski doga|aj datira jo{ iz kasnog 20. veka ali prvi put je predstavqen 1905. godine. Otvoreno prvenstvo Australije nije imalo svoje originalno ime sve do 1969. godine i ranije je bilo poznato kao Australijsko prvenstvo. Ranije se turnir igrao u nekoliko gradova u Australiji, ali od 1987. godine pa nadaqe igra se samo u Melburnu. Verovali ili ne AO se igrao i u razli~itim zemqama, a turniri su odigrani 1906. i 1912. godine na Novom Zelandu. Zbog svoje udaqene geografske lokacije, AO nije imao strane igra~e sve do 1946. godine kada je nekoliko ameri~kih igra~a do{lo u Australiju avionom.

grada na Novom Zelandu od svog osnivawa. Ve}ina utakmica je organizovana u Melburnu, ali neki turniri su odigrani i u drugim gradovima poput Hejstingsa i Krajst~er~a na Novom Zelandu, kao i Perta, Brizbejna, Adelejda i Sidneja. Godine 1972, Teniski savez Australije odlu~io je da Melburnu dodeli stalno mesto odr`avawa ovog grend slema i od tada je turnir trajno preme{ten u Melburn park kao najpo`eqniju destinaciju.

Tokom AO dnevna temperatura mo`e porasti i do 45 stepeni. Tokom turnira 2007. godine zabele`ene su neverovatno visoke temperature. Mnogi igra~i morali su biti tada prikqu~eni

vi{e od 300 de~aka i devoj~ica iz ~itave Australije koji poma`u u skupqawu loptica.

I dok se radujemo jo{ jednom Novakovom pohodu ka vrhu i novom ispisivawu istorije, u`ivajte u ve{tinama najboqih svetskih tenisera i teniserki u naredne dve nedeqe. Jer biti doma}in jednog ovakvog teniskog spektakla jednom godi{we velika je ~ast i privilegija samo nekoliko zemaqa na planeti.

Australija nije postala „bezgotovinska“, niti je wenim gra|anima iznenada ograni~eno podizawe gotovine

Tvrdwe da je Australija „bez ikakvog upozorewa“ postala u potpunosti bezgotovinska, da su sve ~etiri glavne banke ograni~ile podizawe gotovine, da je dr`ava povukla nov~anice u vrednosti od milijardu dolara i da gra|ani ne mogu da podignu vi{e od 500 australijskih dolara - ne odgovaraju ~iwenicama.

Tvrdwe da Australija „postaje bezgotovinska“ pro{irile su se dru{tvenim mre`ama.

Me|utim, dostupni podaci zvani~nih institucija i medija ne potvr|uju nijedan od navoda iz spornih objava.

Naprotiv, gotovina u Australiji i daqe ima status zakonskog sredstva pla}awa. Centralna banka Australije (RBA –Reserve Bank of Australia) u svojim izve{tajima i publikacijama jasno navodi da, iako se upotreba gotovine smawuje usled rasta karti~nih i digitalnih pla}awa, nov~anice i kovanice australijskog dolara ostaju u opticaju, dok se pristup i pla}awe gotovinom i daqe smatra va`nim za odre|eni deo stanovni{tva, posebno starije gra|ane i rawive grupe.

Osim toga, zabele`eni pad kori{}ewa gotovine u Australiji, suprotno tvrdwama sa mre`a, nije iznenadan niti tajnovit proces. Re~ je o dugoro~nom trendu koji traje vi{e od decenije i koji je predmet brojnih javnih analiza, statistika i regulatornih rasprava. Re~ je o trendu prome-

na potro{a~kih navika. Tvrdwa da su „sve ~etiri glavne banke“ ograni~ile podizawe gotovine tako|e nema osnova u ~iwenicama i proverivim izvorima. Iako su pojedine banke zatvarale filijale ili prelazile na poslovnice sa ograni~enim rukovawem gotovinom, ne postoji dokaz o koordinisanoj ili obaveznoj sektorskoj meri kojom bi gra|anima bilo zabraweno podizawe gotovine iznad odre|enog iznosa. Limiti koji postoje uglavnom se odnose na pojedina~ne bankomate, vrste ra~una ili bezbednosne procedure, a ne na op{tu zabranu gotovine.

Ni teza da je australijska administracija „povukla iz opticaja nov~anice u vrednosti od milijardu dolara“ ne odgovara

Ameri~ki Stejt department kritikovao ”perverzan” australijski zakon

Zamenik {efa ameri~kog Stejt departmenta za javnu diplomatiju Sara Roxers opisala je kao „perverzan” predlog zakona o govoru mr`we u Australiji, kojim bi religijski ekstremizam bio za{ti}en a wegova kritika krivi~no delo.

Roxers je reagovala na objavu jednog aktiviste da predlo`eni zakon sadr`i odredbu po kojoj bi od „govora mr`we” bilo izuzeto „direktno citirawe ili navo|ewe verskih spisa u svrhu veronauke ili rasprave”.

„Zakon po kojem vas hapse ako pozivate na deportaciju xihadisti~kih ekstremista - ali ste za{ti}eni ako ste xihadisti~ki ekstremista - bio bi duboko perverzan. Nadamo se da to nije namera Australije”, rekla je Roxers u objavi na mre`i Iks.

U slede}oj objavi, Roxers je priznala mogu}nost da je ovako sro~en zakon „trapavi poku{aj da se izbegne bruka” kakva ve} postoji u EU i Velikoj Britaniji, „gde se qudi hapse za citirawe Svetog pisma ili ~ak neizgovorene molitve”.

Me|utim, zakqu~uje ameri~ki diplomata, jedan od najve}ih problema sa zakonima o govoru mr`we je „da ih sprovodi ona vrsta qudi koja nema ni{ta protiv istinskih militantnih fanatika, dok god oni slu`e svrsi”.

Australija je najavila o{trije mere protiv „govora mr`we” posle pro{lomese~nog teroristi~kog napada u Sidneju, kada je ubijeno 15 qudi na proslavi jevrejskog praznika Hanuke. Napad je izvr{io muslimanski imigrant iz Indije, sa sinom koji je ro|en u Australiji.

Nove mere predvi|aju kaznu od pet godina zatvora za „govor mr`we”, koji je definisan toliko {iroko da bi mogao da se odnosi na pozive za deportaciju militantnih muslimana, navode kriti~ari. Aktivista na ~iju je objavu reagovala Roxers tvrdi da se radi o „poku{aju uvo|ewa dvostrukih ar{ina”, jer se izuzetkom dozvoqava muslimanima da „propovedaju mr`wu sve dok mogu da ka`u da samo citiraju ili navode Kuran”.

~iwenicama. U zvani~nim saop{tewima i dostupnim dokumentima ne postoji odluka koja bi ukazivala na takvu meru. RBA, kao centralna banka, u svojim redovnim publikacijama obja{wava da se gotovina kontinuirano povla~i iz opticaja iskqu~ivo iz tehni~kih razloga – kada su nov~anice o{te}ene, istro{ene ili zamewene novim serijama sa unapre|enim za{titnim elementima. Ta praksa je detaqno opisana u izve{tajima o upravqawu gotovinom i bezbednosti nov~anica i predstavqa standardizovanu proceduru u savremenim monetarnim sistemima, a ne izuzetak. U istim javnim publikacijama jasno se pravi razlika izme|u tehni~kog povla~ewa pojedina~nih nov~anica ili se-

rija i demonetizacije, odnosno ukidawa va`ewa odre|enog apoena. Demonetizacija bi podrazumevala javno objavqenu odluku, pravni akt i prelazni period u kojem bi gra|ani imali mogu}nost da novac zamene, {to u Australiji nije slu~aj. Ne postoji odluka kojom bi gotovina ili odre|eni apoeni izgubili status zakonskog sredstva pla}awa, niti je takva mera ikada najavqena.

Sli~an obrazac pogre{nog tuma~ewa prisutan je i kod navoda da gra|ani u Australiji navodno ne mogu da podignu vi{e od 500 australijskih dolara. Takvo ograni~ewe ne postoji u zakonima, niti u regulatornim aktima koji ure|uju finansijski sistem. Ne postoji dr`avni propis kojim bi se gra|anima zabranilo da raspola`u ve}im iznosima gotovine.

U praksi, odre|ena ograni~ewa mogu postojati na nivou pojedina~nih banaka ili bankomata, u zavisnosti od vrste ra~una, tehni~kih mogu}nosti konkretnih bankomata ili internih procedura vezanih za spre~avawe zloupotreba i finansijskog kriminala.

Regulatorni okvir u Australiji ne poznaje op{ti limit za podizawe gotovine, dok centralna banka u vi{e navrata isti~e da je o~uvawe pristupa gotovini i daqe va`an deo finansijske infrastrukture, naro~ito za gra|ane koji ne koriste ili ne mogu da koriste digitalne oblike pla}awa.

DE^AK SE BORI ZA @IVOT NAKON [TO GA UGRIZLA AJKULA:

Zatvorene popularne pla`e posle tre}eg napada zveri za 24 sata

Vlasti su zatvorile pla`e {irom severnog Sidneja do daqweg nakon tre}eg napada ajkule za ne{to vi{e od 24 sata.

Mu{karac je odvezen u bolnicu u kriti~nom stawu nakon {to ga je ajkula ugrizla u ponedeqak u Nort Stejnu, blizu Menlija.

Incident se dogodio samo nekoliko sati nakon {to je ajkula izgrizla dasku za surfovawe kod Di Vaja, a mladi} se bori za `ivot nakon {to je u nedequ povre|en u luci Sidnej.

Kompanija NSW Shark Smart je obavestila da su sve pla`e na severu Sidneja zatvorene do daqweg obave{tewa. Vlasti su upozorile da su nedavni vremenski uslovi na obali stvorili uslove koji „zna~ajno” pove}avaju verovatno}u aktivnosti ajkula.

„Ajkule bikovi su ~e{}e u vodama Novog Ju`nog Velsa (pla`e, reke, luke i estuari) tokom leta i jeseni, posebno kada temperatura vode poraste iznad 19°C”, navodi se u upozorewu. Dodaje se da je ve}a verovatno}a da }e biti u plitkim vodama blizu obale tokom popodneva i no}i.

„Obilne padavine pove}avaju rizik od interakcija”, daqe upozoravaju.

Mu{karac je bio u kriti~nom stawu nakon napada ajkule u Menliju, na severnim pla`ama Sidneja.

Mu{karac, za koga se veruje da je u dvadesetim godinama, izvu~en je iz vode i zbrinut je zbog te{ke povrede noge.

Incident se odigrao pred kamerama za surfovawe, koje su zabele`ile junaka surfera kako donosi povre|enog ~oveka na obalu, dok su drugi na pla`i po`urili da ponude pomo}.

Po~eli su da pru`aju prvu pomo} mladi}u pre nego {to su policija i bolni~ari stigli na lice mesta.

To je tre}i incident sa ajkulom na pla`i u Sidneju za ne{to vi{e od 24 sata nakon {to je jedanaestogodi{wem de~aku ranije u ponedeqak izgri`ena daska za surfovawe u Di Vaju, tako|e na Severnim pla`ama, a mladi pliva~ se bori za `ivot nakon napada ajkule u Voklizu u nedequ.

De~aku, koji je bio potresen incidentom, ali nepovre|en, drugi surfer je pomogao da se vrati na obalu, a svedoci su rekli da su u vodi videli ono

{to je izgledalo kao ajkula bika duga~ka oko 1,2 metra. „Bio sam na dasci kada je ajkula do{la i ujela je. Pao sam sa daske”, rekao je de~ak za Menli Obzerver.

Kupa~i su pozvani da iza|u iz vode nakon {to je vi|ena ajkula, a spasioci na pla`i Menli su obavestili posetioce da se sumwa na napad.

Jo{ jedan de~ak se bori za `ivot nakon {to ga je ajkula napala u Voklizu, oko 16:20 ~asova u nedequ. De~ak, za koga se veruje da ima oko 12 godina, skakao je sa stene sa svojim prijateqima na stazi Hermita` Fore{or Vok blizu pla`e [ark, u Voklizu, kada ga je ujela ajkula.

Policija je pohvalila prijateqe deteta nakon {to su hrabro zajedno radili na tome da ga izvuku iz vode.

Od tada je operisan i daqe je u kriti~nom stawu, a roditeqi su uz wega.

Policajac je u razgovoru sa novinarima u ponedeqak, rekao da je de~ak izgubio zna~ajnu koli~inu krvi i da je bio bez svesti kada su stigli bolni~ari. „De~ak je izgubio puls, do{lo je do velikog gubitka krvi, a dvostruki podvez je ju~e zaustavio taj tok gubitka krvi i doprineo spasavawu wegovog `ivota”, rekao je policajac.

Praznik Bogojavqewe i liturgija u Liverpulu

Na poziv Visokopreosve}enog Mitropolita prespansko- pelagonijskog i administratora ANZ – Ohridske Arhiepiskopije g. Petra, a nakon nedavnog saslu`ivawa Liturgije u Sabornom hramu u Kabramati, Visokopreosve}eni Mitropolit Siluan je uzvratio bratsku posetu i saslu`ivao Mitropolitu Petru u Bogorodi~nom hramu Sveta Pre~ista u Liverpulu. Na Praznik Bogojavqewe, u ponedeqak, 19. januara 2025. godine, sve{tenstvo na{e Mitropolije i Eparhije

ANZ sestrinske Makedonske Pravoslavne Crkve saslu`ivalo je zajedno sa svojim Arhijerejima. Uzajmano gostoprimstvo je ~esto i rado me|u dvojicom Arhijereja.

Na jo{ u svom ve}em razvoju i izgradwi hrama i parohijskog podru~ja Sveta Pre~ista u Liverpulu Arhijerejsko Bogoslu`ewe i Liturgija pozdravqena je u~e{}em i brojnih vernika dvaju sestrinskih eparhija. U popodnevnim ~asovima i u toku razgovora pri zajedni~koj trpezi qubavi pomiwano

Mitropolit Siluan posetio C.O

je i skoro mogu}e naredno me|usobno Bogoslu`ewe, ako Bog da i ponovqeni susret u Otaxbini.

Dana{wim velikim Gospodwim Praznikom Bogojavqewe pribli`avamo se i zavr{nom delu januarskih crkvenih praznika i do~eku sabornih dana i Bogoslu`ewa u na{im manastirima posve}enim duhovnom Rodona~alniku Roda Srpskog Svetom Savi. Radosno do~ekujemo Saborna Bogoslu`ewa u slede}u subotu, u manastiru Novom Kaleni}u i nedequ, u manastiru Ilajnu.

Sveti Jovan Krstiteq u Vulongongu

Povodom proslave hramovne slave Svetog Jovana Krstiteqa, na Krstovdan - u pretprazni{tvu Bogojavqewa, 18. januara 2026., Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australujsko-novozelandski G. Siluan posetio je Crkvenu op{tinu Sveti Jovan Krstiteq u Vulongongu.

Posle zaamvone molitve Mitropolit je blagoslovio slavske darove, a zatim izvr{io ~in velikog vodoosve}ewa. Na kraju Svete liturgije Vladika se obratio besedom ~estitaju}i svima praznik.

Nakon Svete Liturgije poslu`ena je prazni~na trpeza qubavi koju su pripremili ovogodi{wi doma}ini slave g. Slobodan Vaci} sa suprugom Zorom. Hram i sala bili su ispuweni

vernim narodom. Tokom trpeze qubavi, na bratski poziv Mitropolita Siluana, pridru`io se slavskom sabrawu i Mitropolit Basilios Antiohij-

ske pravoslavne Arhiepiskopije koji je bio u poseti svome hramu u neposrednoj blizini.

Dan se zavr{io u slavu Bo`iju i na radost svih prisutnih.

Poseta mitropolita Petra u

Na praznik Obrezawa Gospodweg i prvi dan Nove godine, u sredu, 14. januara 2026. godine, na poziv Mitropolita Siluana, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit prespansko-pelagonijski i administrator ANZ – Ohridske Arhiepiskopije g. Petar, koji se trenutno nalazi u poseti svojoj pastvi u Australiji, liturgijski je saslu`ivao u Sabornom hramu Svetog velikomu~enika Georgija u Kabramati. Saslu`ivalo je sve{tenstvo i sve{tenomona{tvo Mitropolije, kao i gostuju}e sve{tenstvo iz Otaxbine i Makedonske sestrinske Crkve. Po blagoslovu Mitropolita Siluana, liturgijsku besedu nadahnuto je proizneo protojerej-stavrofor

Vajo Jovi}, gost iz Arhiepiskopije beogradsko-karlova~ke, govore}i o bogoslovqu dana{weg Gospodweg praznika, kao i o prebogatom duhovnom nasle|u i poukama Svetog Vasilija Velikog. Arhijerejskom slovu i kolenopreklonoj molitvi u nastupelom Novom letu Gospodwem pridru`ili su se sve{tenstvo i verni narod sabran na Svetoj Liturgiji. U zavr{nom delu Svete Liturgije, arhijereji su razmenili uzajamne re~i pozdrava i podsetili na radosni doga|aj pomirewa koji je u~vrstio me|usobnu bratsku hri{}ansku qubav, zajedni~ku molitvu, a posebno stara reje, prirediv{i noj liti re~i i atmosferu crkvenih pesama. i na Sveta

u Kabramati

isto tako osna`io Crkvenu misiju posebno u Dijaspori. Sestrinstvo Kola srpskih sestara srda~no je do~ekalo arhijereje, sve{tenstvo i verni narod, prirediv{i trpezu qubavi u crkvenoj sali. Tokom sabrawa, mitropoliti su jo{ jednom uputili uzajamne re~i dobrodo{lice, blagodarnosti pozdrava. Prazni~nu i radosnu atmosferu upotpunilo je izvo|ewe crkvenih i prigodnih prazni~nih pesama. Tom prilikom najavqeno je naredno zajedni~ko bogoslu`ewe na praznik Bogojavqewa u hramu Sveta Pre~ista u Liverpulu.

BOGOJAVQEWE U AUSTRALIJI:

Vera ja~a od talasa

Na veliki hri{}anski praznik Bogojavqewe, na pristani{tu u Frankstonu, okupilo se ~ak 30 pliva~a iz lokalne srpske zajednice koji su plivali za ^asni krst. Do ^asnog krsta, koji je ba~en u more, najbr`e je doplivao Milo{ Luji}, kome je pripala zaslu`ena medaqa. Drugo mesto osvojio je Novak Stankovi}, dok je tre}i bio Matija Milovjevi}.

Kao i u otaxbini, i daleko od we, na veliki hri{}anski praznik Bogojavqewe, srpska zajednica u Australiji neguje

i ~uva tradiciju plivawa za ^asni krst. Ove godine, na pristani{tu u Frankstonu, okupilo se ~ak 30 pliva~a svih generacija, koji su u more u{li vo|eni verom, zajedni{tvom i po{tovawem obi~aja predaka. Dok je u Srbiji posebna dra` ove manifestacije plivawe u ledenoj vodi i zimskim uslovima, Australija donosi druga~ije, ali nimalo lak{e izazove – plivawe u toplom moru, ali punom meduza i morskih je`eva, zbog ~ega zadatak za pliva~e nije bio nimalo lak. Ipak, hrabrost, odlu~nost i vera bili su ja~i od svake prepreke.

Manifestaciju je predvodio sve{tenik Bojan Vlaji}, zajedno sa vernicima iz parohije Sveti kraq Stefan De~anski.

Do ^asnog krsta, koji je ba~en u more, najbr`e je doplivao Milo{ Luji}, kome je pripala zaslu`ena medaqa. Drugo mesto osvojio je Novak Stankovi}, dok je tre}i bio Matija Milovjevi}. Bogojavqewe u Frankstonu jo{ jednom je pokazalo da se vera i tradicija ne mere kilometarima, ve} snagom duha i zajedni{tva.

SBS na srpskom

Proslava Srpske Nove godine na

Novom Zelandu

U subotu, 17. januara, sa malim zaka{wewem, u Oklandu na Novom Zelandu proslavqena je Srpska Nova godina. Nakon {to su tamo{wi Srbi iz mnogih razloga napustili praksu novogodi{wih proslava nave~e u restoranima, ovo je bio drugi put da su je organizovali u prekrasnom ambijentu Long Beach rekreacionog parka, vrlo blizu preko kilometar duga~ke pla`e. Proslava je trajala cijeli dan, od 11:00 do 19:00, sa ru~kom u 14:00. Svu organizaciju je vodila Srpska pravoslavna crkva Kraq Milutin. Crkveni odbor, Kolo Srpskih sestara i brojni dobrovoqci su pripremili svu hranu, a od slavqenika se oo~ekivalo samo da donesu pi}e i da eventualno, ako `ele, daju prilog za izgradwu nove crkve.

Bilo je blizu 200 slavqenika, neko je bio samo 3-4 sata na proslavi, no bilo ih je mnogo koji su ostali cijeli dan. To je otprili-

ke deseti dio Srba koji `ive u Oklandu.

Hrane je bilo u izobiqu i bila je dobra: jawetina i prasetina sa ra`wa, 30kg }evapa i isto toliko pqeskavica, mno{tvo raznovrsnih ra`wi}a i jedan ogroman lonac gula{a. Vrijeme je bili prekrasno, mahom sun~ano sa temperaturom od 26 stepeni. Raspolo`ewe je bilo na visokom nivou.

Mladi su igrali odbojku, `ene su igrale kolo, a mu{karci su se natjecali u navla~ewu konopca. U jednom momentu, pomo}u drona, napravqena je i grupna fotografija sa ogromnom zastavom Srbije.

Prije sve~anog ru~ka, protojerej otac Sava Anti} je blagoslovio hranu, a predsjednik Crkvenog odbor je s velikim uzbu|ewem saop{tio radosnu vijest da je napokon, nakon nekoliko godina naduravawa sa op{tinskim vlastima, kona~no stigla dozvola za izgradwu nove crkve.

Po~etak izgradwe, na lokaciji postoje}e crkve (koja se ne}e ru{iti nego }e samo promijeniti namjenu) planiran je za narednu godinu kad se o~ekuje da }e se ste}i svi finansijski i oganizacioni uslovi za taj veliki korak u opstanku i unapre|ewu polo`aja pravoslavqa na dalekom Novom Zelandu. Iako veoma daleko od svoje otaxbine najve}a `eqa svih ovda{wih Srba je da i oni i wihovi potomci ostanu Srbi ~vrsti u o~uvawu svoje vjere, kulture, jezika i obi~aja. Neboj{a Joveqi}

Oko pet miliona tinejxera u Australiji ostalo bez

dru{tvenih mre`a

Kompanije koje upravqaju dru{tvenim mre`ama deaktivirale su gotovo pet miliona naloga koji pripadaju australijskim tinejxerima u prvih mjesec dana od stupawa na snagu zabrane za osobe mla|e od 16 godina, saop{tila je regulatorna agencija za internet.

U saop{tewu se precizira da su platforme do sada uklonile oko 4,7 miliona naloga koji pripadaju osobama mla|im od 16 godina, u skladu sa zakonom koji je stupio na snagu 10. decembra.

Ovo su prvi zvani~ni podaci o uskla|enosti sa novim zakonom i sugeri{u da platforme preduzimaju zna~aj-

ne korake da bi se pridr`avale propisa i izbjegle kazne koje mogu da idu do 49,5 miliona australijskih dolara /33 miliona ameri~kih dolara/.

Ovaj broj je daleko ve}i od procjena koje su kru`ile prije usvajawa zakona.

„Meta” je saop{tila ranije da je uklonila oko 550.000 naloga maloqetnika sa svojih servisa „Instagram”, „Fejsbuk” i „Treds”.

Pravilo o minimalnoj starosti primjewuje se i na „Guglove” servise „Jutjub”, „TikTok”, „Snep~et”, kao i na „Iks”, koji je u vlasni{tvu Ilona Maska.

„Redit” je saop{tio da se pridr`ava zabrane, ali da }e tu`iti Vladu Australije i zatra`iti da se zabrana poni{ti.

Najstarija reka na svetu te~e australijskim kontinentom – starija je od dinosaurusa

Reka Finke u Australiji (ili Larapinta na jeziku starosedelaca Arernte) je najstarija poznata reka na svetu koja i danas postoji. Veruje se da je starija od dinosaurusa.

Kao i brda i reke mogu da izgledaju staro, imaju `ivotne cikluse kao i druge prirodne karakteristike. Svojim tokom ostavqaju krivudavi trag na pejza`u, pre nego {to presu{e i nestanu. Reka Finke starija je od dinosaurusa i po australijskom tlu te~e izme|u 300 i 400 miliona godina.

Mre`a potoka i kanala prote`e se na vi{e od 640 kilometara preko Severne teritorije i Ju`ne Australije. Zbog suve klime u centralnom delu australijskog kontinenta reka te~e samo povremeno, a ve}i deo godine postoji kao niz izolovanih vodotokova.

Geolo{ka istra`ivawa i kombinacija geolo{kih zapisa, profila vremenskih uticaja i merewa radionuklida u okolnim sedimentima i stenama omogu}ila su nau~nicima da datiraju ovaj re~ni sistem u period devona (419 miliona do 359 miliona) ili karbona (359 miliona do 299 miliona).

STAROST REKE DOKAZANA JE GEOLO[KOM ANOMALIJOM

„Jedan od najja~ih dokaza za drevnu starost ove reke je geolo{ka anomalija koja se naziva popre~no-aksijalna drena`a. Umesto da reka te~e paralelno sa stenovitim strukturama, poput kvarcita, reka Finke preseca ove ~vrste mineralne formacije dok prolazi kroz planinske vence Makdonel u centralnoj Australiji“, rekao je Viktor Bejker, geomorfolog sa Univerziteta u Arizoni.

Voda uvek ide najlak{im putem, {to ~ini nelogi~nim ovu reku koja te~e uz tvrde stenske mase, a ne pored wih. Prisustvo i poreklo ovog popre~nog aksijalnog drena`nog toka otkriva kqu~ne detaqe o istorijskom toku Finkea.

„Postoje neke sugestije da je postojao prethodni dre-

na`ni sistem koji je tekao dok se ovaj venac gradio.To se zove antecedencija – u osnovi, reka je bila tu pre nego {to su se planine formirale, a kako se kora podi`e, reka se smawuje”, istakao je Bejker.

Planinski venac Makdonel (ili Tjoritja u Arernteu) formiran je kao deo orogeneze Alis Springsa (tektonskog doga|aja stvarawa planina) koji se dogodio pre 300 do 400 miliona godina - {to Finke ~ini starim kao i planine venca.

Kasniji dokazi poti~u od erozije i vremenskih uticaja, koji generi{u specifi~ne hemijske profile. Ove informacije ukazuju na to kako i gde je povr{ina interagovala sa atmosferom i tokom vode tokom vremena. Koriste}i radioaktivne potpise odre|enih izotopa (elemenata sa razli~itim brojem neutrona u jezgrima), nau~nici mogu da odrede starost ovih stena. Po{to se radioaktivni izotopi raspadaju fiksnom brzinom, mogu}e je proceniti kada su stene nastale rade}i una-

zad na osnovu relativnih proporcija razli~itih izotopa. Zajedno, ovi podaci stvaraju mapu puta za sklapawe istorije i evolucije reke Finke.

Ali reke se stalno mewaju, neke rastu iz godine u godinu, a druge potpuno presu{uju. Za{to je sistem Finke opstao tako dugo?

„Reke mogu nestati ako ih preplavi masivan priliv sedimenata (npr. vulkanske erupcije) ili ako se topografija promeni toliko dramati~no da teku}a voda kre}e novim tokom preko predela (npr. napredovawe i povla~ewe gle~era)“, rekla je Elen Vol, geolo{kiwa sa Dr`avnog univerziteta Kolorado.

Pored toga, reke mogu prestati da teku zbog klimatskih promena ili qudske potro{we vode. Dugo trajawe je podstaklo tektonska stabilnost i nedostatak zale|ivawa tokom pleistocena “ (pre 2,6 miliona do 11.700 godina), istakao je Viktor Bejker.

U slu~aju Finkea, Australija je bila neobi~no stabilan pejza` veoma dugo. Sme{ten u sredi{tu Australijske plo~e, kontinent prakti~no nije do`iveo zna~ajnu tektonsku aktivnost u proteklih nekoliko stotina miliona godina, objasnio je Bejker. Shodno tome, sistem reke Finke je mogao da se razvija i {iri gotovo neprekidno tokom ve}eg dela svoje istorije.

KOLIKO ]E JO[ TE]I REKA FINKE?

„Dugotrajne }e verovatno nastaviti da postoje.Me|utim, mnoge reke u suvim podru~jima, kao {to je Finke su u velikoj meri izmewene qudskom aktivno{}u i upotrebom wene vode.Verovatno }e se potrebe za vodom pove}ati u budu}nosti, jer globalna potro{wa vode nastavqa da raste, a globalno zagrevawe ~ini mnoge suve regione jo{ su{nijim“, rekla je Elen Vol, geolo{kiwa sa Dr`avnog univerziteta Kolorado.

Kako je istakao Viktor Bejker, geomorfolog sa Univerziteta u Arizoni, ako reka Finke ikada presu{i, druga reka po starosti mogla bi da bude Wu River, koja ima oko 300 miliona godina i proti~e kroz Virxiniju, Zapadnu Virxiniju i Severnu Karolinu.

Srpsko prqavo bratstvo

Pi{e: Marko Lopu{ina

u Pri~a o balkanskoj mafiji po~iva na legendi o Srbima i Albancima, koji sa kokainom i heroinom godi{we okre}u pet milijardi evra. U deset posledwih velikih zaplena tovara kokaina u Evropi i svetu bili su hap{eni i Srbi

Tri kriminalna slu~aja, jedan na Kanarskim ostrvima, drugi u Sopotu, a tre}i u Be~u, svedo~e o tome da je srpsko podzemqe postalo deo balkanske i evropske mafije. O tome se godinama pri~alo i pisalo, ali sada u 2026. se i potvr|uje policijskim izve{tajima. Naime, u velikoj policijskoj akciji kodnog imena „Bela plima”, koja je rezultirala zaplenom deset tona kokaina koji je prevozio brod u vodama Kanarskih Ostrva, uhap{en je jedan Srbin.

Ova operacija izvedena pro{le nedeqe bila je jedna od najva`nijih u Evropi i ~etvrta po najve}oj zapleni droge u svetu. Od 1999. godine, kada je brod “Tamsare” presretnut sa 7.500 kilograma kokaina u pramcu, nije sprovedena operacija ovakvih razmera na otvorenom moru. U akciji „Bela plima” uhap{eno je 13 osoba, od kojih su sedam dr`avqani Indije, ~etiri iz Turske, kao i pomenuti srpski dr`avqanin.

- Prema istra`iteqima Centralne brigade za narkotike, Srbin i jedan Ma|ar su navodno bili garanti za po{iqku kokaina, bili su odgovorni da osiguraju da droga stigne na odredi{te i da ne bude ukradena ili preusmerena drugim kriminalnim grupama koje je nisu platile – objavile su {panske novine.

- Veruje se da je ova po{iqku droge naru~ila mre`a kriminalnih organizacija iza kojih stoje srpski dr`avqani – potvrdio je komesar Alberto Morales, {ef Centralne brigade za narkotike. Navodno, deo od deset tona bio je namewen Srbiji, nakon prethodne distribucije Kanarskim ostrvima i drugim zemqama Evropske Unije. Od Srbina je zapleweno je vatreno oru`je, a istra`iteqi veruju da su Srbin i Ma|ar pretili ~lanovima posade.

Istragu su koordinisali i vodili Kancelarija specijalnog tu`ioca za borbu protiv droga Nacionalnog suda i Centralni istra`ni sud broj 4, uz saradwu vlasti vi{e zemaqa, ukqu~uju}i Nacionalnu agenciju za borbu protiv kriminala (NCA) Ujediwenog Kraqevstva, Ameri~ku administraciju za suzbijawe droga (DEA), Centar za pomorsku analizu i operacije u borbi protiv trgovine narkoticima (MAOC-N) sa sedi{tem u Lisabonu, kao i brazilska federalna policija.

U {umi u blizini Sopota ubijen je pro{le nedeqe @ivko Baki} (43), koji je bio u ku}nom pritvoru po{to mu se sudilo pred Specijalnim sudom u Beogradu zbog {verca 324 kilograma kokaina iz Ju`ne Amerike u Evropu. Baki}, koji je ina~e nekada bio fudbaler, kako se sumwa, bio je pripadnik balkanskog kartela a navodno je u posao s drogom u{ao preko prijateqa i saradni-

Zaplene rekordnih deset tona kokaina u akciji ”Bela plima”

ka Zorana Jak{i}a, zvanog „~ovek sa 1000 lica“, koji je pro{le godine preminuo pod nerazja{wenim okolnostima u zatvoru u Peruu.

Istovremeno u Be~u je austrijska policija raspisala poternicu za Radojem Zvicerom, vo|om ‚kava~kog klana, koji je sumwi~en za trgovinu drogom i naru~enim ubistvima.

- Ne mo`e se iskqu~iti da je optu`eni vo|a „kava~kog klana” Radoje Zvicer u Austriji i da odatle vu~e konce u organizaciji - rekao je Danijel Lihteneger, {ef kancelarije za borbu protiv kriminala u vezi sa drogom u Federalnoj kancelariji austrijske kriminalisti~ke policije. Austrijanci sumwaju da je Zvicer, vo|a kokainskog klana iz Crne Gore u Austriji prodao vi{e od 100 kilograma kokaina i neka ubistva.

- Izuzetno je opasan - upozorava be~ka policija.

Prema re~ima na~elnika Danijela Lihtenegera, {vercom droge u Austriji godi{we se generi{e izme|u oko pet milijardi evra. Pored toga Radoja Zvicera u Austriji funkcioni{u jo{ tri kokainska klana srpskog porekla.

BIZNIS OD 20 MILIJARDI

Pri~a o balkanskoj mafiji po~iva na legendi o Srbima i Albancima, koji sa kokainom i heroinom godi{we okre}u pet milijardi evra. U deset posledwih velikih zaplena tovara kokaina u Evropi i svetu bili su hap{eni i Srbi. Me|unarodne policije Interpol i Evropol, ameri~ka Agencija protiv narkomafije DEA i UN utvrdili su lane da je u 21. veku do{lo do sjediwavawa nacionalnih kartela i stvarawa tzv. Balkanske mafije. Wu ~ine kriminalci iz organizovanog kriminala Albanije i Kosmeta, Bugarske, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, BiH, Srbije i Crne Gore.

Pored toga {to ovi karteli sara|uju na “uvozu” kriminala iz susednih dr`ava Evrope i Azije, svoje poslovawe {ire i na prostore velikih mafija tri Amerike, juga Afrike i Dalekog Istoka.

- Kriminalci Balkana godi{we od{tete Evropu za 20 milijardi evra! Wihov prqavi biznis obuhvata krijum~arewe i prodaju narkotika, trgovinu qudima, kako migrantima, tako i prostitutkama, kra|u i preprodaju oru`ja i automobila, falsifikovawe novca i naru~ena ubistva.

Ovu upozoravaju}u ~iwenicu izneo je Brus Vrunhart, pravni i policijski ekspert Pakta za stabilnost na konferenciji Asocijacije {efova policija Jugoisto~ne Evrope kada je bilo re~i o tome da u posledwe dve decenije organizovani

kriminal sa Balkana uzbiqnu ogru`ava ~itavu Evropu:

- Ovo podru~je je tranzitno za najopasnije organizovane grupe, odnosno za najzastupqenije oblike organizovanog kriminala za ilegalni transport narkotika, trgovinu belog robqa, krijum~arewe automobila i oru`ja, za planirane otmice i razbojni{tva, prawe para, kao i terorizam, koji je povezan sa ovom balkanskom mafijom. Gospodo Evropa je zato jako ugro`ena delovawem organizovanih kriminalnih grupa sa Balkana.

Italijani se u Evropskoj uniji ve} `ale kako su Albanija i Kosmet „crna rupa Evrope”, a crnogorska mafija ja~a od Koza nostre. Dok Nemci tvrde da je Bosna „mafija{ki raj”. Britanci su u svojim analizama utvrdili da je Srbija „zemqa dr`avne mafije”. I da albanska mafija razara London – re~eno je na ovom skupu.

Indikativno je, me|utim, da Evropa i SAD pre}utkuju sopstvenu odgovornost za pojavu organizovanog kriminala u balkanskim dr`avama. Treba se prisetiti da su prvi konvoji sa tajnim tovarima oru`ja u Sloveniju, Hrvatsku, Bosnu i na Kosmet dolazili iz zapadnih i arapskih dr`ava, uz logisti~ku podr{ku stranih agentura. A da su to oru`je sa borbu protiv SFRJ i jugoslovenskih komunista, kako se po~etkom devedesetih govorilo, kr~mili po na{im republikama, pripadnici pocepane tajne policije Josipa Broza i wihovi saradnici iz podzemqa. Na`alost, i danas pripadnici me|unarodnih naoru`anih i mirovnih snaga, pojedina~no, sara|uju sa lokalnom mafijom u ileglanoj trgovini oru`jem, qudi, ali i narkoticima. Za to postoje dokazi i u BiH, ali i na Kosmetu. Balkanska mafija se uzdigla ba{ u vreme raspada SFRJ i gra|anskog rata, kada su sankcije Me|unarodne zajednice prema Srbiji i Crnoj Gori razgranale preko kra|a i krijum~arewa sve vrste mafija{kih poslova. Jedan biv{i ameri~ki ambasador u Beogradu je javno priznao da su SAD koordinirale krijum~arewe cigareta iz Turske preko SRJ u Italiju i dr`ave EU. Cena paklice u Istanbulu je bila 30 centi, a u Rimu 4 evra. Profit je bio ogroman. Ta~nije, po mom skromnom mi{qewu, me|unarodna zajednica i nacionalisti~ka vlast tokom devedesetih pru`ili su na balkanu mafiji priliku da sebi napravi dr`avu. To se drasti~no dogodilo i u Hrvatskoj, i u BiH, i na Kosmetu, ali i u Srbiji.

KOKAIN KAO POSLOVNA ROBA

Prema proceni Du{ana Davidovi}a, istra`iva~a iz beogradskog centra za prevenciju kriminaliteta, samo u SCG ma-

fija godi{we okretala milijardu evra na poslovima sa ilegalnom trgovinom drogom, automobilima, qudima i oru`jem: - Raspad SFRJ i propast komunizma u isto~noj Evropi stvorili su odli~ne uslove za razvoj organiziranog kriminala na Balkanu. Ru{ewe granica izme|u balkanskih dr`ava kriminalci svih vrsta iskoristili su da razviju svoje poslove, koji ne poznaju nacionalne barijere ve} samo prqavi profit. Za wih je organizovano bavqewe kriminalom postao najbr`i biznis na svetu. Bugarski centar za istra`ivawe demokratije specijaliziran za organizirani kriminal objavio je jo{ krajem septembra 2005. dokument u kojem se tvrdi da je Balkan postao krijum~arski raj zato {to su qudi nau~ili kako da zaobi|u sankcije nametnute Jugoslaviji. Kako se taj biznis u Srbiji, Crnoj Gori i na Kosmetu brzo razvijao i {irio, tako se jo{ br`e ukorewivao u susednim balkanskim zemqama. - Saradwa lokalnih mafija krajem 2005. godine prerasla je u bratstvo kriminalaca Balkana, koje je, eto 2026. postalo novi evropski problem – ka`e Du{an Davidovi}.

Prema podacima MUP-a Srbije na na{em prostoru posledwih godina deluje pet narko mafija, koje se uglavnom bave krijum~arewem i prodajom kokaina. Ova droga je masovno u{la u Evropu kada su SAD zatvorile granicu prema Sredwoj i Ju`noj Americi, odakle je droga masovno stizala. Onda su se krijum~ari iz Kolumbije, na primer, okrenuli novim kanalima za prenos kokaina na Stari kontinent, u koje `ivi imu}an svet, sposoban da plati skupi kokain.

Dva crnogorska klana, dva srpska narko klana, kokainski kartel Darka [ari}a u saradwi sa qudima iz susednih zemaqa po~eli su kao pomo}na snaga ameri~ke narko mafije da prosle|uju i obezbe|uju tovare droga preko Ju`ne Afrike, [panije, Gr~ke, Turske u Evropu. Stru~waci tvrde da ovo prqavo bratstvo kriminalaca Balkana na najboqi na~in pokazuje kako interes, zvani profit, mo`e da ujediwi sve zava|ene dr`ave evropskog jugo-istoka u jednu ekonomsku mafija{ku zajednicu. Problem postaje ve}i {to je narko mafija, koja je nekada koristila Balkan kao tranzitni put heroina za centar Starog kontinenta, sada {irewem poslovawa sa kokainom stvorila nove generacije balkanskih narkomana.

- Kokain je pojeftinio prvo na Balkanu i potom u centralnoj Evropi, jer se masovno distribuira. Prati ga i glas da je to „kulturna droga“, koja podsti~e kreciju kod dru{tvene elite, sportista i umetnika. Koriste ga qudi sa estrade, iz sporta, javne li~nosti, ~ak i neki funkcioneri, jer „kokain nije opasan“ – ka`e jedan beogradski policajac, koji tvrdi da danas u Srbiji ima vi{e od 300.000 narkomana. Narko mafija na Balkanu i u Srbiji tretira kokain kao tra`enu robu, koja im odbacuje veliki profit i uve}ava dru{tven mo} i politi~ki uticaj. Ima qudi koji govore da kokainska mafija kao kriminalna kompanija svojim profitima finansira izgradwu turisti~kih i stambenih objekata u Srbiji, Crnog Gori, BiH i po ~itavom Balkanu.

Interpol i Evropol insistiraju da se MUP Srbije direktno ukqu~i u borbu protiv balkanske narko mafije. Kao primer, navodi se slu~aj klana Belivuk-Miqkovi}, koji je radio u prostorijama jednog dr`avnog preduze}a i hvalio se sa svojim vezama u politi~kom vrhu Srbije. EU je poru~ila zvani~nom Beogradu da mora da shvati da mora da se direktno da se ukqu~i u borbi protiv organizovanog kriminala. A posebno protiv narko kartela, balkanske mafije i kokainskog klana. Dogorelo do noktiju, rekli bi stari qudi. U Rumuniji postoji SECI, direktcija za borbu protiv balkanske mafije. U Be~u radi Centra za ilegalnu trgovinu narkoticima. U Beogradu je po~ela da radi SEPCA. A postoji i odeqewe ameri~ke agencije DEA.

Tasmanija - ostrvo na kraju sveta, gde su qudi vedri, a vetar sa mirisom okeana i borova

Tasmanija je jedno od onih mesta koja deluju kao da su se otrgla vremenu. Dok avion iznad Ju`nog okeana po~iwe da se spu{ta prema ostrvu, kroz prozor se vidi more koje se preliva u nijansama ~elika i zelenila, a iz magle izrawaju planine obrasle eukaliptusima. Prva misao koja mi prolazi kroz glavu jekako ne{to mo`e biti toliko udaqeno, a opet toliko `ivo.

Hobart, glavni grad Tasmanije, do~ekuje posetioce me{avinom stare i nove kulture. Na obali Dervent reke stoje zgrade od pe{~ara iz 19. veka, nekada skladi{ta kitolova~kih kompanija, a danas galerije, pivare i restorani.

U luci se quqaju jedrilice, dok se u pozadini uzdi`e planina Velington, ~esto prekrivena oblacima koji joj daju misti~an izgled. Jedna od najve}ih atrakcija je „Hiking tura“ po Velingtonu. Grad odi{e spokojem - nema `urbe, nema nervoze. Ulice su prili~no ~iste, qudi pozdravqaju nepoznate iako postoje besku}nici koje }ete svakako sresti. Hrana u Tasmaniji ima svoj karakter – jednostavna, ali ~ista, kao i sama priroda. Na pijaci Salamanka u Hobartu svake subote prodavci nude med od leptirovog eukaliptusa, dimqeni losos iz hladnih voda, sir sa malih farmi i tartufe koji rastu u senovitim predelima severa. Lokalno pivo ima blag ukus slada i ki{e, a vino sa vinograda u dolini Tamar nosi trag slanog vetra. Svaki zalogaj podse}a da ovde qudi ne `ure, da sve ima svoje vreme i ritam.

Van gradova, Tasmanija je kao `ivi muzej prirode. Nacionalni park Cradle Mountain izgleda kao da je stvoren da podseti ~oveka na wegovu si}u{nost - gle~erska jezera, doline obrasle mahovinom i ti{ina koja gotovo bruji. U tom svetu jo{ uvek `ive tasmanijski |avoli, stidqivi vombati i klokani koji se ne boje ~oveka. Iako je deo Australije, Tasmanija ima svoj ritam, gotovo evropski po meri `ivota, ali sa du{om juga. Qudi su otvoreni, ali rezervisani, kao da ~uvaju tajnu ostrva.

Kada sam odlazio, vetar sa juga je mirisao na so i borove. Na aerodromu, dok sam ~ekao let, nisam imao ose}aj da napu{tam mesto, ve} vreme. Tasmanija me nije do~ekala razglednicama, ve} tihim prizorima koji se ure`u u pam}ewe: starica koja hrani galebove na obali, dim iz kamina u Hobartu, {um vetra kroz {umu Huon. To ostrvo ne tra`i da ga voli{ - ono te jednostavno zarobi svojom ti{inom. TASMANIJA – TI[INA

KOJA GOVORI

Tasmanija je ostrvo koje se ne otkriva odjednom. Nalazi se na samom jugu Australije, odvojena hladnim vodama Basovog moreuza, i mnogi je do`ivqavaju kao daleki, skoro mitski kraj sveta. Ipak, ~im avion po~ne da se spu{ta kroz niske oblake i iz magle se uka`u zelene padine i srebrne reke, postaje jasno da Tasmanija nije samo geografski izolovana - ona je svet za sebe. Najlep{i deo Hobarta je bez sumwe Salamanca Place. Na tezgama se prodaju rukotvorine od drveta Huon, tkanine od merino vune i za~ini koje nikad ranije nisam video. Qudi razgovaraju opu{teno, bez naglaska na kupovini - kao da je pijaca vi{e dru{tveni doga|aj nego prodaja. Tu se prvi put oseti onaj tasmanijski duh: jednostavnost, skromnost i duboko po{tovawe prema prirodi.

SLOJEVI ISTORIJE

I SENKE PRO[LOSTI

Ispod spokojne povr{ine Hobarta krije se te{ka pro{lost. Tasmanija je bila jedna od prvih britanskih kaznenih kolonija, gde su slali osu|enike iz Engleske. Danas ru{evine zatvora Port Arthur, udaqene oko

sat vremena vo`we od grada, svedo~e o vremenu kada su qudi u okovima gradili temeqe ostrva. Ali pre kolonizacije, hiqadama godina pre nego {to je Tasmanija dobila to ime, na ostrvu su `iveli Aborixini - Palava narod. Wihov `ivot bio je uskla|en sa prirodom: lovili su ribu, sakupqali {koqke, izra|ivali kamene alatke i odr`avali vatru koja nikada nije smela da se ugasi. Kada su Evropqani stigli, doneli su ne samo oru`je, ve} i bolesti i zakone koji su razorili stari poredak. Do sredine 19. veka, ve}ina domoroda~kog stanovni{tva bila je istrebqena. Danas se Palava potomci bore da o`ive svoj jezik, tradiciju i da dobiju priznawe za sve {to je izgubqeno. U Hobartu, u muzeju TMAG (Tasmanian Museum and Art Gallery), postoji prostor posve}en wima - tih, jednostavan, ali sna`an podsetnik na istoriju koju ostrvo i daqe nosi. RI^MOND – DODIR

KOLONIJALNE PRO[LOSTI

Na mawe od pola sata vo`we od Hobarta nalazi se Ri~mond, malo mesto koje kao da je iza{lo iz drugog vremena. Uli~ice su uske i poplo~ane, ku}e od pe{~ara imaju niske krovove, a ceo ambijent odi{e spokojem. Glavna atrakcija ovog mesta je Richmond Bridge, najstariji kameni most u Australiji, izgra|en 1825. godine od strane osu|enika. I danas se preko wega prelazi, a lokalni vodi~i vole da napomenu da su svi kamenovi u mostu ru~no tesani. U blizini su i najstarija katoli~ka crkva u Australiji, St John’s, te nekoliko galerija i malih radionica sa rukotvorinama. Ri~mond nije samo turisti~ka atrakcija - to je mesto koje ~uva duh Tasmanije iz vremena wenih po~etaka.

KULTURA, HRANA I SVAKODNEVNI @IVOT

Tasmanija je danas spoj prirode i kulture. U woj `ivi tek oko pola miliona qudi, ali umetnost i kreativnost ovde cvetaju. Najpoznatiji primer je MONA - Muzej starog i novog umetni~kog izraza, koji se nalazi u litici iznad reke. To nije obi~an muzej; to je iskustvo. Hodnici su ukopani u stenu, svetlo je prigu{eno, a umetni~ka dela izazivaju, {okiraju i inspiri{u. Vlasnik, ekscentri~ni milioner David Walsh, zamislio ga je kao prostor koji tera qude da se preispitaju - i uspeo je. Posetioci se ne pona{aju kao u tradicionalnom muzeju: razgovaraju, smeju se, ponekad i raspravqaju. To je savr{ena metafora za Tasmaniju - ostrvo koje ne pristaje na o~ekivawa. Hrana je posebna pri~a. Ovde ni{ta nije industrijsko. Svaki obrok ima poreklo. Ribe dolaze iz hladnih voda Tasmanovog mora, sir se pravi na malim farmama, vino u dolini Tamar ima slani ton vetra sa juga. PRIRODA KOJA ODUZIMA DAH Kada napusti{ Hobart i krene{ prema unutra{wosti, shvati{ da je Tasmanija jedno od najnetaknutijih mesta na planeti. Nacionalni park Cradle Mountain izgleda kao da pripada drugom svetu: gle~erska jezera koja svetlucaju na vetru, planine koje se uzdi`u iz magle i {ume pune mahovine gde se sve ~ini `ivim - ~ak i kamewe. Hodati tamo zna~i oslu{kivati ti{inu. U toj ti{ini ~uje se samo vetar i sopstveno disawe, i to je dovoqno da ~ovek zaboravi sve {to je doneo sa sobom iz „stvarnog sveta“.

U predve~erje, na obroncima, mogu se videti vombati koji se bez straha pribli`avaju qudima, a u daqini se ponekad ~uje {um tasmanskog |avola - `ivotiwe koja je postala simbol ostrva. Iako izgleda zastra{uju}e, to stvorewe je stidqivo, no}no i ugro`eno. Programi za{tite {irom ostrva poku{avaju da ga sa~uvaju, jer gubitak tasmanijskog |avola bio bi gubitak du{e Tasmanije.

ALFONS DODE:

Mala stvar

Kad je stigao u Pariz, bio je jo{ dete - sitan, mr{av, sa velikim, pomalo upla{enim o~ima. Do{ao je iz provincije, sa juga, gde je sunce toplije, a qudi go-

Nazvali su ga „Mala stvar“. Nije se bunio. Nije umeo. Trudio se da u~i, da bude neprimetan, da nikome ne smeta. Ali slabost se ne pra{ta lako. Gurali

vore sporije i bla`e. U Parizu ga je ~ekao internat i ozbiqan `ivot.

U po~etku mu je sve izgledalo ogromno i stra{no: visoke ku}e, bu~ne ulice, u~ionice pune nepoznatih lica. Bio je najmla|i u razredu, najslabiji i najti{i. Ostali |aci su ga brzo primetili - takvi se uvek prvi primete.

su ga, zadirkivali, smejali mu se zbog naglaska i wegove stidqivosti.

U~iteqi su ga voleli, jer je bio marqiv i poslu{an, ali su ga ~esto zaboravqali. Bio je kao senka u razredu - uvek prisutan, a nikad vi|en.

Najvi{e je voleo ~asove kada se ~italo naglas. Tada bi se, dok

je slu{ao re~i, u wegovoj glavi vra}ali prizori doma: masline, sunce, maj~in glas. To mu je davalo snagu da izdr`i.

Jednog dana, tokom odmora, stariji |aci su ga okru`ili. Gurkali su ga i smejali se.

- Hajde, Mala stvar, reci ne{to pametno! - dobacivali su. Poku{ao je da se izvu~e, ali su ga zadr`ali. U tom trenutku osetio je kako mu se u grudima skupqa ne{to te{ko - ne bes, ve} poni`ewe.

I tada je, po prvi put, ne{to u wemu puklo.

Podigao je glavu i, drhte}im glasom, rekao nekoliko re~enica - jednostavnih, ali iskrenih. Govorio je o domu, o majci, o tome kako nije slab zato {to to `eli, ve} zato {to je takav ro|en.

Bilo je to nespretno, ali istinito.

Nastala je ti{ina. Niko se nije smejao. Neko se okrenuo, neko slegnuo ramenima. Nisu mu se izvinili, ali su se razi{li.

Od tog dana, vi{e ga nisu dirali.

Nije postao jak. Nije postao vo|a. I daqe je bio „Mala stvar“.

Ali sada je u sebi nosio ne{to novo - svest da i mala stvar ima vrednost.

I to je bilo dovoqno.

HENRIK SJENKJEVI^:

Svetionik

Na jednom zaba~enom ostrvu, daleko od obala i qudi, stajao je svetionik. Bio je to usamqeni stub svetlosti nasred mora, a u wemu je slu`bovao stari Poqak po imenu Skavinski.

Skavinski je bio ~ovek koji je mnogo pro`iveo. U mladosti je ratovao, lutao svetom, mewao poslove i zemqe, ali ga je sudbina uvek iznova bacala iz jedne nesre}e u drugu. Bio je vojnik, mornar, rudar, ~inovnik - i uvek stranac, uvek sam. Godine su prolazile, snaga ga je napu{tala, a srce mu je ostajalo nemirno.

Kada je kona~no dobio slu`bu ~uvara svetionika, ~inilo mu se da je napokon na{ao mir. Ostrvo je bilo pusto, ali posao jednostavan i siguran. Trebalo je samo da se svake ve~eri upali svetlo i da se pazi da nikada ne ugasne.

Za Skavinskog je to bilo dovoqno. Bio je zahvalan sudbini {to mu je u starosti dala makar toliko: ti{inu, red i sigurnost.

Jednoga dana, brod koji je donosio namirnice doneo je i po{tu. Me|u pismima i novinama na{ao se jedan mali paket. Bio je to stari, po`uteli primerak kwige na poqskom jeziku.

Skavinski je zadrhtao ~im je ugledao slova svog materweg jezika.

Kwiga je bila „Pan Tadeu{“.

Te ve~eri, po{to je upalio svetionik, seo je u svoju skromnu sobu i otvorio kwigu. Po~eo je da ~ita polako, oprezno, kao da se boji da }e re~i nestati.

Ali kako je ~itao, tako su se pred wim po~eli buditi prizori domovine: poqa, {ume, mirisi detiwstva, zvuci jezika koji nije ~uo decenijama. Srce mu se steglo. Suze su mu same tekle niz lice.

Zaboravio je na sve.

Zaboravio je na vreme.

Zaboravio je na svetionik.

Napoqu je pala no}, ali svetlo se nije upalilo.

Na moru je, u mraku, jedan brod zalutao i udario u pli}ak. Na sre}u, nesre}a nije bila velika, ali je bila dovoqna da se ujutru podigne uzbuna.

Sutradan je Skavinski pozvan pred nadle`ne. Nije se branio. Nije obja{wavao. Stajao je }utke, pognute glave, dr`e}i kwigu u rukama.

Razre{en je du`nosti.

Ponovo je ostao sam, bez posla i bez zaklona. Ali dok je odlazio sa ostrva, ste`u}i „Pana Tadeu{a“ uz grudi, u wegovom srcu nije bilo gor~ine. Znao je da je izgubio slu`bu, ali je te no}i ponovo prona{ao ono {to je davno izgubio - domovinu u sebi. I to mu niko vi{e nije mogao oduzeti.

MARIJANA JOVANOVI]:

Bubreg

Kad sam imala ~etrdeset i {est godina, bila sam po meni vi{e nego u ozbiqnim godinama. Ove godine sam napunila ~etrdeset i {est godina zajedni~kog `ivota sa mojim biv{im momkom i prvim mu`em. Od tre}eg razreda sredwe {kole smo zajedno, a zamislite nismo zajedno i{li ni u zabavi{te, ni u osnovnu {kolu, a mogli smo kakve smo “sre}e”.

[ta da ka`em, a da ne sla`em. Nikad nam nije bilo dosadno, mada mi je ponekad dosada i nedostajala. Po mojoj stru~noj analizi, otkad ga znam mu` je kolerik, ja sam bila melanholik, me|utim kako starim sve vi{e postajem kolerik. Divna kombinacija. Tokom `ivota nismo sakupili samo godine `ivota, ve} i razne bolesti. U trideset tre}oj sam odjednom obolela od te{kog oblika alergije na ambroziju. Mu` je jo{ od mladosti bolovao od ozbiqne alergije na polen trave i drveta. Dok se gu{io umirala sam od straha, a tada sam i ja preko no}i postala alergi~ar “sa sve pumpicom”. Kad smo oti{li kod suprugovog porodi~nog lekara po wegovo mi{qewe, izme|u ostalog me je upitao: “Sa kojom ocenom bi ti ocenila Va{ brak?” Posle kra}eg razmi{qawa sam rekla: “Izme|u tri i ~etiri.” Nasmejao se glasno, pa postavio jo{ jedno pitawe: “Da li si zadovoqna ocenom?” “S’ obzirom na to da sam oduvek bila {treberka, ne pada mi lako {to vi{e nisam vukovac.” – izjavila sam iskreno. Tom prilikom smo oboje ~uli od tog mudrog i neobi~nog ~oveka zanimqivu pri~u. Ispri~ao nam je da se qudi povezuju i po bolestima i da je to ~ak i nau~no dokazano. Zadovoqno smo konstatovali da }emo po doktoru verovatno do kraja `ivota biti zajedno , ali smo se naivno ponadali da ne}emo biti ba{ puno bolesni. Mu` mi je oduvek imao ubrzan, a ja usporen rad srca. S’wim u braku sam ubrzala ne samo jezik ve} i srce, tako da ve} odavno pijem lek i za srce. On je bio sportista, a ja sam od sveg sporta trenirala samo olovku i ka{iku. Kad ono, “ne le`i vra`e”, u me|uvremenu sam dobila uve}ano sportsko srce i uve}an pritisak. Nije pro{lo mnogo vremena, i wemu je odjednom sko~io pritisak pa ve} odavno imamo zajedni~ke lekove i za alergije i za srce i za pritisak. Do mog poro|aja oboje smo nosili istu dioptriju, sa istim razmakom zenica, {to je imalo za posledicu da je ladno nosio moje nao~are, posebno kad je vozio, jer je svoje stalno lomio ili gubio. Pre pedesete nam se zamastila i uveli~ala jetra, ali sre}om po na{u }erku uzroci su bili razli~iti. U razli~itim periodima smo patili i od hormonalnih poreme}aja, a ve} du`e vreme se borimo sa sve ve}om nervozom.

U me|uvremenu je on postao vlasnik i dve diskus hernije. Non stop ga je ne{to bolelo, a na lekove protiv bolova je alergi~an, pa je primewivao druge vrste anestetika, na koje sam ja bila alergi~na. Ja sam odjednom postala i {e}era{ i to `e{}i, sve u skladu sa mojim novim `e{}im karakterom.

Tek {to sam u{la u pedeset petu, dobila sam i karcinom endometrijuma. Naravno da sam u paketu dobila i depresiju i nesanicu. Nije pro{lo ni pola godine, ba{ za moj pedest i peti ro|endan mu`u je izva|en desni bubreg zbog karcinoma. Verovatno da ne bi, ne daj Bo`e, zaostajao za mnom.

Nakon par godina sam pokidala ahilovu tetivu, pa sad i ja pomalo }opam ali na levu, dok on }opa na desnu nogu, zbog desnog oko{talog kuka na ~iju operaciju ~eka. Ipak smo se nekako sinhronizovali.

Na`alost ve} godinama je na citostacima koji ga odr`avaju u `ivotu, naravno sa svakojakim nus pojavama. Pre neki dan mu se pokvario rezultat bubrega, ali sre}om malo.

I tako, dok mi je prekju~e masirao le|a, koja me u posledwe vreme otkidaju, galantno sam izjavila, da ne brine da }u mu ako treba dati bubreg, jer imam ~ak dva. Na to mi je ozbiqno odgovorio: “Ej, nemoj molim te. Zadr`i te svoje zdrave, slatke bubrege, jo{ jedino nisam {e}er imao, a ni uve}an endometrijum!” Nasmejala sam se i upitala ga za{to stoji jo{ uvek nagnut prema meni, kad je sa masa`om zavr{io. Upitao me je: “Je’l ti boqe?” “Uh, jeste mnogo. Hvala ti.” “E vidi{, tebe je pro{lo, a ja sad ne mogu da se ispravim.” Smejali smo se dugo. Po ko zna koji put sam konstatovala kako smo po doktoru zaista sudbinski vezani, ~ak i preterano. Lepo je da jo{ uvek uspevamo pored svega, da na dnevnom nivou obezbedimo malu dozu crno-belog humora.

MINISTARKA ENERGETIKE POTVRDILA:

Dogovorena prodaja ruskog

dela NIS-a, Srbija uve}ava vlasni{tvo 5 odsto!

Ministarka energetike

Dubravka \edovi} Handanovi} izjavila je da su MOL i Gaspromweft dogovorili osnovne odredbe budu}eg kupoprodajnog ugovora za NIS.

Ma|arska kompanija MOL i

ruski Gasprom su dogovorili osnovne odredbe budu}eg kupoprodajnog ugovora za NIS koji }e biti upu}en ameri~kom OFAK-u na odlu~ivawe, a Srbija je uspela u pregovorima da pove}a vlasni~ki udeo za pet odsto,

ZABELEO SE HILANDAR:

izjavila je danas ministarka rudarstva i energetike Dubravka \edovi} Handanovi}.

„Ono {to je tako|e bitno jeste da je Srbija uspela u tim pregovorima da poboq{a svoju poziciju, u odnosu na 2008. godinu kada smo ostali ispod 30 odsto vlasni{tva, a to je da na{e vlasni{tvo pove}amo u budu}nosti u Naftnoj industriji Srbije za pet odsto i do|emo do broja akcija koji }e nam omogu}iti ve}a prava odlu~ivawa u Skup{tini akcionara, a pre svega da za{titimo interese na{ih gra|ana“, rekla je ministarka.

Kada su u pitawu partneri iz Ujediwenih Arapskih Emirata, kako je rekla, o~ekuje se da i oni budu deo budu}eg kupoprodajnog ugovora.

Sneg obradovao srpske monahe

posle skoro decenije!

U manastiru Hilandaru na Svetoj gori (Gr~ka) pao je sneg i obradovao srpske monahe koji nisu imali prilike da vide sneg u vreme bo`i}nih praznika skoro 10 godina.

– To je prava retkost na Atosu i izaziva veliku radost me|u Svetogorcima. Hilandarski monasi pamte posledwe sne`ne padavine uo~i Bo`i}a 2017. godine – navodi se na zvani~noj Instagram stranici manastira Hilandar. Te 2017. godine ni najstariji monasi, koji na Svetoj gori borave u ovoj srpskoj svetiwi koja je osnovana 1189. godine, bili su u ~udu zbog snega koji je tada napadao skoro oko pola metra. Kako je ranije najavqeno, sna`an hladni talas ove zime

nije zaobi{ao ni Gr~ku, donose}i nagli pad temperatura, obilne sne`ne padavine, mraz i jake severne vetrove {irom zemqe. Iako je klima na Svetoj gori mediteranska, zime su na woj

@RTVE OSTALE BEZ PRILIKE ZA PRAVDU:

o{tre, vla`ne i vetrovite. Wena brda, uvale i doline obrasle su veoma bujnom vegetacijom, dok se vi{i predeli ponekad zimi mogu zabeleti, ali ovakav sneg niko nije o~ekivao.

OVO SU NAJBOGATIJI QUDI BALKANA: Ima 20 milijardera, evo koji su na listi Novak \okovi} i Nikola Joki}!

Bogatstvo 100 najbogatjih qudi u regionu je za godinu dana uve}ano za dve milijarde evra, pokazuje istra`ivawe magazina Nedeqnik „100 najbogatijih u regionu“

Na listi je najvi{e qudi iz Srbije (48), a ukupno ima 20 milijardera.

„U prvih 10 najbogatijih su ~etiri biznismena iz Srbije i {est iz Hrvatske – bogatstvo te ~etvorice iz Srbije vrijedi 9,8 milijardi eura, a {estorice iz Hrvatske – 10,9 milijardi evra“, pi{e Nedeqnik.

U regionu i daqe odminiraju tradicionalni biznisi, trgovina i distribucija, poqoprivreda i prehrambena industrija i gra|evinarstvo i nekretnine.

Prema podacima iz finansijskih izve{taja za 2024. godinu, na vrhu liste najbogatijih u regionu na{ao se Miroslav Mi{kovi}, vlasnik Delta holdinga sa vi{e od tri milijarde evra.

Na drugom mestu je porodica Kosti} u ~ijem vlasni{tvu je MK grupa sa bogatstvom ve}im od 2,9 milijardi evra.

Wihovo bogatstvo je tokom 2024. godine pove}ano, dok je tre}erangirani vlasnik Infobipa iz Hrvatske Silvio Kuti} na tre}em mestu sa 2,5 milijarde evra.

Na ~etvrtom i petom mestu su opet milijarderi iz Srbije. Dejan ^akajac i Jadranka Stepanovi}, vlasnici Mozzart kladionica i farmaceutske firme Vega „te{ki“ su 2,07 milijardi evra, prema istra`ivawu Nedeqnika.

Petar Matijevi} ~ije bogatstvo dolazi iz poqoprivrede je na petom mestu sa 1,8 milijardi evra.

Narednih {est mesta zauzimaju hrvatski biznismeni, od Mate Rimca sa 1,7 milijardi do Emila Tedeskog, vlasnika Atlantik grupe na 11. mestu sa 1,6 milijardi evra.

Filip Cepter je na 12. mestu sa 1,47 milijardi, dok su vlasnici Sportvisiona Borislav i Dragan Stanojlovi} na 13. mestu sa 1,37 milijardi evra.

U top 20 su iz Srbije i Petar Mati}, vlasnik Merkate VT (1,2 milijarde), vlasnici Nelta Neboj{a [apowi} i Ranko So~anac sa ukupnim bogatstvom od 1,13 milijardi i Dragan [olak, suvlasnik Junajted grupe sa 1,1 milijarde evra.

Na listi su i Novak \okovi} na 65. mestu sa 455 miliona i Nikola Joki} na 74. mestu sa 385 miliona evra.

Miroslav Mika Aleksi}, re`iser, scenarista i vlasnik ~uvene {kole glume „Stvar srca“, koji je optu`en za seksulna zlostavqawa sedam polaznica te {kole, preminuo je posle duge i te{ke bolesti. Aleksi} je pre pet godina, 16. januara 2021, prvi put javno optu`en da je seksualno zlostavqao polaznice svoje {kole glume, ukqu~uju}i glumicu Milenu Radulovi} koja je istupila sa optu`bama da ju je silovao kada je imala 17 godina. Nakon Milene, prijave su podnele i Iva Ilin~i} i nekoliko drugih devojaka koje su opisale

sli~na gnusna iskustva tokom godina provedenih u wegovoj {koli. Optu`nice su obuhvatile vi{e krivi~nih dela silovawa i nedozvoqenih polnih radwi, a dela su se, prema optu`nici, doga|ala dok su bile wegove u~enice. Sudski postupak koji se protiv

Aleksi}a vodio pred Vi{im sudom u Beogradu bio je intenzivan, dugotrajan i vi{estruko odlagan – naj~e{}i razlog je bilo wegovo pogor{ano zdravstveno stawe. Aleksi} je uhap{en prvobitno 16. januara 2021. nakon prijava svojih u~enica i proveo je deo vremena u pritvoru, zatim u ku}nom pritvoru, da bi se kasnije branio sa slobode dok se proces razvla~io godinama. Wegova smrt dolazi pre nego {to je slu~aj kona~no zakqu~en pred sudom, ostavqaju}i proces nedovr{en i bez presude. Miroslav Aleksi} je ro|en 1952. godine u Beogradu.

„I ovu Listu 100 najbogatijih u regionu sa~inili su eksperti dve renomirane konsultantska firme koji rade na Wujor{koj berzi. Koristili su najmerodavnije multiplikatore Stern School of Business New York University (i komparativnih kompanija) a u analizu su ukqu~ili i rezultate tr`i{nih transakcija u regionu i svetu. Kori{}ena je finansijska metodologija i niz alatki koje dopu{taju da se do|e do {to realnije vrednosti kompanija. Uzeti su u obzir kvalitetni podaci – promet, EBITDA, neto profit, kalkulisana je takozvana ke{ konverzija, pravqene su komparacije u istoj industriji me|u sli~nim firmama, kao i akumulirani nereinvestirani profit. Na{i konsultanti sara|ivali su sa vode}om investicionom bankom Hefestos Capital i wenim vlasnikom Stefanom Petrovi}em, koriste}i wenu metodologiju za vrednovawe firmi koju su prilagodili na{em regionu. Ta banka pomogla je u svim analizama i verujemo da je lista ne{to najbli`e {to odslikava realnost. Lista 100 najbogatijih u regionu realizovana je u saradwi sa vode}im medijima u regionu: slovena~kim dnevnim listom Finance (i portalom Finance Manager), hrvatskim ekonomskim nedeqnikom Lider, bosanskohercegova~kim dnevnim listom Oslobo|ewe i ekonomskim portalom Kapital iz Severne Makedonije“, obja{wena je metodologija po kojoj se do{lo do bogatstva regionalnih biznismena, uz napomenu da bogatstvo slovena~kih biznismena nije objavqeno zbog razli~ite metodologije koju je koristio Finance.

Marko Nikoli} krenuo na ekstremno putovawe, `eli da sakupi 100.000 evra za le~ewe bolesne dece!

Poznati srpski humanitarac i ekstremni sportista Marko Nikoli} (37), osniva~ humanitarne fondacije „Zajedno mo`emo“ je krajem decembra 2025. godine zapo~eo humanitarnu akciju „Zajedno mo`emo“ u kojoj }e sakupqati novac za tri de~aka koji se bore bore sa te{kim zdravstvenim problemima. U pitawu su Pavle Stojanovi} koji ima godinu i po dana, trogodi{wi Ogwen Vu~i} i {estomese~ni Vuk Jelenkovi} za koje je potrebno skupiti vi{e od 100.000 evra.

Nikoli} je najavio uspon na Akonkagvu (6.962 metara, najvi{i vrh Ju`ne Amerike), tr~awe kroz pustiwu Atakamu (pustiwa u ^ileu), tr~awe kod zale|enog jezera Bajkal u Rusiji i da }e vu}i automobil 60 kilometara u Srbiji. Prvi deo je zavr{io u subotu 10. januara na Akonkagvi i prve utiske je otkrio ekskluzivno za MONDO portal.

„Stigao sam do Kolere, Kampa 3, na 6.000 metara nadmorske visine. Zbog ogromnih sne`nih padavina nismo mogli da nastavimo daqe – protiv prirode se ne mo`e i bezbednost mora biti ispred svega.

ni~ene hrane i izuzetno te{kog terena„, zapo~eo je Marko.

„Lice mi je izgorelo, sve je deo brobe, ali sam spreman i motivisan“

Zbog ekstremnih vremenskih uslova, Marko je zbog sebe morao da stane na 6.000 metara nadmorske visine. Bio je nadomak ciqa, ali protiv prirode se ne mo`e i ne treba isku{avati sre}u.

Iskreno, to }e biti jo{ te`i izazov od Akonkagve: temperature preko 30 stepeni, ogromna distanca i pustiwski uslovi. Spreman sam i motivisan„, nastavio je Marko.

Marko apeluje na sve qude dobrog srca da se ukqu~e u humanitarnu akciju. Dosad je sakupqeno oko 25.000 evra.

zakqu~io je Nikoli} razgovor za MONDO u pauzi izme|u etapa. [ta u nastavku humanitarne ekspedicije o~ekuje Marka Nikoli}a? Akonkagva je najvi{i planinski vrh Ju`ne Amerike koji se nalazi u Argentini, blizu granice sa ^ileom. Marko se borio sa te{kim i nepredvidim terenom, izuzetno niskim temperaturama i sne`nim olujama.

Naziv „Akonkagva“ u prevodu sa domoroda~kog jezika zna~i „Kameni stra`ar“. Marko je stigao nadomak vrha, ali je priroda ipak previ{e jaka i surova zbog ~ega je morao da stane na 6.000 metara. Sada sledi druga epata u pustiwi Atakama u ^ileu. Marko }e tr~ati oko 500 kilometara u pustiwi gde se temperatura kre}e oko 50 stepeni! Nakon toga, tr~a}e 500 kilometara na drugom kraju planete – u Ruskoj Federaciji. Bajkalsko jezero nalazi se u Sibiru, Nikoli}a tu o~ekuju debeli minus, vetar, sneg i led.

Ipak, mogu da ka`em da je prva etapa uspe{no zavr{ena. [est hiqada metara nije malo, pogotovo u uslovima jakih vetrova, ekstremnog sunca, hladno}e, ogra-

Na samom kraju }e Nikoli} tokom perioda od 24 ~asa vu}i automobil u Srbiji 60 kilometara. Najavio je pre po~etka ove neverovatne ekspedicije da }e posledwa etapa u Srbiji biti simbol zavr{ne borbe za troje mali{ana koji se hrabro bore, a Marko im u tome poma`e svojom neverovatnom velikodu{no{}u i li~nim `rtvovawem. OD ARGENTINE DO SIBIRA:

„Lice mi je potpuno izgorelo, nigde nije bilo zaklona, ali sve je to deo borbe. Sada se ve} polako spremam za drugu etapu – tr~awe kroz pustiwu Atakama u ^ileu, 500 kilometara.

STUDENTKIWA MA[A (21) PRVA DOPLIVALA DO ^ASNOG KRSTA

I POSLALA PORUKU SVIM DEVOJKAMA:

„Do sada smo kroz akciju ‘Srcem za tri `ivota’ sakupili oko 25.000 evra za na{e male heroje – Pavla, Vuka i Ogwena. Pozivam sve qude da se ukqu~e, da prate akciju i po{aqu SMS poruku podr{ke. To je moja najve}a snaga na svim ovim etapama„,

„Niste ni svesne koliko mo`ete dok ne probate“

^asni krst iz ledene vode uglavnom su vadili mladi}i, dok je u Zemunu do obele`ja prva doplivala studentkiwa i kaskaderka Ma{a Petkovi} (21).

Svi hrabri pliva~i su od sve{tenika dobijali blagoslov, a onda su po hladnom vremenu uskakali

U tradicionalnom plivawu za ~asni krst u Srbiji, povodom hri{}anskog praznika Bogojavqewe, prvi put je u~estvovao jedan zvani~nik Ambasade SAD u Beogradu – {ef Kancelarije za vojnu saradwu Danijel O’Konor . Za bogojavqenski krst O’Konor je plivao u Zemunu i time postao i prvi ameri~ki vojnik koji je u Srbiji u~estvovao u toj tradicionalnoj manifestaciji, re~eno je agenciji Beta u Ambasadi SAD u Beogradu.

u ledenu vodu, ~ija je temperatura za nijansu bila vi{a od spoqa{we, koja je uglavnom bila u minusu. Plivali su do krsta rutom dugom 33 metra, {to simbolizuje 33 godine Hristovog `ivota.

U Beogradu je tradicionalno plivawe odr`ano u Zemunu i na Adi Ciganliji. Po bogojavqenski ~asni krst u Dunavu plivalo je 520 vitezova, me|u kojima 40 devojaka.

Zbog niskih temperatura i ko{ave Dunav je bio poprili~no nemiran, ali to nije zaustavilo hrabru kaskaderku Ma{u da prva dopliva do ~asnog krsta.

- Bavim se kaskaderstvom, ovo mi je oduvek bila `eqa da probam da vidim koliko mogu, koje su moje granice. Ose}aj je neverovatan, adrenalin koji vas nosi, u ledenoj vodi se mnogo te{ko di{e, stegnu se plu}a… Nisam se ni{ta specijalno pripremala, vodila me voqa, `eqa i smelost, niste ni svesni koliko mo`ete dok ne probate – poru~ila je Petkovi}eva, koja je od sve{tenika dobila krst i medaqu.

O’Konor, koji u Srbiji boravi skoro tri godine, istakao je da je odluku da pliva za ^asni krst doneo iz `eqe da se dubqe upo-

zna sa srpskom kulturom i tradicijom, navode}i da ovaj doga|aj predstavqa iskren i neposredan na~in povezivawa sa srpskim narodom. Upravo kroz ovakva iskustva shvatio je koliko su Srbi i Amerikanci sli~ni po vrednostima koje neguju.

„Qubav prema porodici, Bogu i otaxbini – to su stvari koje su nam zajedni~ke i koje su zaista najva`nije“, poru~io je O’Konor, izraziv{i nadu da upravo takve vrednosti mogu dodatno da pribli`e dva naroda u budu}nosti.

BRAVO, JUNA^E! Ogwen (12) je prvi doplivao do ^asnog krsta na Zlatarskom jezeru!

U izuzetno hladnim vremenskim uslovima, na Zlatarskom jezeru je odr`ano tradicionalno plivawe za Bogojavqenski krst, koje je i ove godine okupilo veliki broj vernika i posetilaca. Me|u 15 hrabrih u~esnika koji su se odlu~ili da zaplivaju u ledenoj vodi, najspretniji i najbr`i bio je dvanaestogodi{wi Ogwen Boti} iz Kragujevca.

- Mladi Ogwen prvi je stigao do ^asnog krsta, pokazav{i izuzetnu hrabrost, snagu i odlu~nost, ~ime je zaslu`eno poneo titulu pobednika ovogodi{weg plivawa na Zlataru. Wemu je, kao najuspe{nijem u~esniku, pripala i prigodna nagrada koju su mu uru~ili organizatori manifestacije, ka`u za RINU organizatori.

Plivawe za Bogojavqenski krst na Zlatarskom jezeru ve} 12. godinu za redom zajedni~ki organizuju Op{tinska uprava Nova Varo{, Turisti~ka organizacija „Zlatar“ i Crkvena op{tina Nova Varo{, uz blagoslov Eparhije mile{evske.

I pored niskih temperatura i te{kih uslova, plivawe je proteklo u sve~anoj i dostojanstvenoj atmosferi, uz podr{ku brojnih gra|ana koji su bodrili pliva~e sa obale.

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

NA DANA[WI DAN januar 22.

Pele je bio fudbaler koji kao da je napravqen kompjuterskom animacijom, kao {to se danas tom tehnikom pravi fizi~ki profil raznih idealnih li~nosti.

Bio je visok 1,73 centimetra, za svoje doba i mesto u timu idealne visine, i gotovo savr{ene fizi~ke gra|e. Imao je izuzetno jake noge, mi{i}av gorwi deo tela i rotacionu karlicu, kao posebnu motori~ku prednosti igra~a crne puti, koja im odlu~uju}e poma`e prilikom {irokih a brzih driblinga na malom prostoru. U dana{wem fudbalu tu ve{tinu poseduje jedino Francuz Mbape. Pogledajte na mre`ama razne snimke na kojima Pelea, bez majice, nose saigra~i na rukama: primet}ete izuzetno mi{i}avo poprsje, kakva uglavnom nisu imali igra~i tog doba. Bio je izuzetno brz, prema mnogim podacima tr~ao je iz stoje}eg stava 11,2 sekunde na stotinu metara, mereno ru~nom {topericim, {to se za fudbalera smatra fantasti~nom brzinom. Imao je izuzetan odraz pri skoku i udarcu lopte glavom. Mogao je biti vrlo uspe{an atleti~ar u vi{e disciplina. Ali, Peleova najve}a igra~ka vrednost je wegova genijalna fudbalska misao u deli}u sekunde. Pogledajte na snimcima, pa`qivo i vi{e puta, wegove pokrete kada s loptom upada u {esnaesterac protivnika, kako driblinzima lomi protivni~ke igra~e i zavr{nim {utem u nebraweni deo gola ostavqa golmana ,,zale|enog“ na drugom delu svoje vratnice, i uvek stajaju}eg na krivoj nozi. Fenomenalno je, i to u ,,treptaju sekunde“, ose}ao pokrete protivni~kih igra~a.To je magija koju nije imao nikad niko: da nekim deli}ima misli i telesnih damara, a kompjuterskom mo}i, ose}a na tren gde golman stoji, u kom koraku je fudbaler koji ga prati ili ometa, ili {ta namerava onaj tre}i koji je tek krenuo prema wemu. Ti i takvi Peleovi driblinzi, {utevi i dati golovi, ~esto izgledaju jednostavni, nekako zgu`vani i nelepi. Pele je postigao mnogo takvih, naizgled traqavih

golova: neupu}enim u fudbal izgledali su odbrawivi i da je uvek neko kriv {to su primqeni, a ne zaslu`an onaj ko ih je davao. A u stvari bili su jedinstveni ba{ zbog toga, jer nemo} ,, uko~enog“golmana i ostalih igra~a je toliko o~igledna da je to ponekad delovalo bolno. Istorija fudbala je, naravno, puna igra~a koji su bili sjajni dribleri, u nekim delovima tih ve{tina i boqi od Pelea. Ali, su uglavnom bili predvidqivi. Pele je bio igra~ gotovo uvek nepredvidqivog poteza: i kad ,,spava“ na lopti oko sredine terena, i kad se probija po boku terena i kad se zabada u srce zonske odbrane protivnika, gde je najvi{e igra~a, gde je najte`e pro}i a kuda je naj~e{}e napadao i ~esto prolazio. Strah od Peleovog nepredvidivog poteza je bio pani~an pa bi potezi onih koji se brane, ili poku{avaju da nekako proniknu u wegovu nameru, ponekad br`e razmicali odmbrambene redove pred wim od wegovih driblinga. Peleovo mesto u timu nije imalo ime: on je bio ono {to se danas zove plejer, nekad paker a poneko to zove i lu-

NIJE VOLEO NADIMAK

taju}i centarfor. Dakle, igra~ koji se kre}e u svim pravcima od svog {esnaesterca do protivni~kog gola, koji i name{ta i daje golove. Jedino je uvek nosio isti broj: kada bi se birala ili kakvom digitalnom animacijom komponovala ikonica koja bi vizuelno kazala {ta je to fudbal kao pojava i su{tina-to bi bila ona desetka na wegovim le|ima. Svojim prisustvom na svakom delu terena Pele je stvarao i prenosio poseban utisak mo}i i na protivnike i na saigra~e. Pa je tako izgledalo da Brazil ima igra~a vi{e i da }e Brazil sa Peleom uvek pobediti.

Svako ko je igrao sa Peleom bio je najmawe pedeset posto boqi od svoje igra~ke mo}i kada igra u timu u kome nema Pelea. Bavi}emo se u jednom posebnom nastavku feqtona ovom temom: za{to i kako je on iz saigra~a izvla~io i posledwi atom mo}i i snage i kako je, igraju}i u su{tini i u reprezentaciji i u Santasu sa fudbalerima koji su bili daleko ispod wegove klase, osvojio toliko i pobe|ivao tako ~esto. Da budemo malo i grubi: Pele nikada u timu nije imao sa-

Nije voleo svoj nadimak, ve} je bio ponosan na ime koje mu je dato: Edson je nazvan po ~uvenom Tomasu Edisonu Alvi, pronalaza~u sijalice, s tim {to je otac Dondiwo izostavio slovo iz sinovqenog imena. Ina~e, re~ ,,pele“ na portugalskom ne zna~i ni{ta. Po jednoj verziji mali Edson je nazvan Pele jer je on tako, a pogre{no, izgovarao ime svog fudbalskog qubimca Bile, golmana Vasko de Game, a po drugoj, majka ga je stalno korila, a drugovi zbog toga zadirkivali, i tra`ila da prekine {utirawe lopte krpewa~e, koja se na portugalskom zove: peleade. Ali, gle sad ~uda: na hebrejskom jeziku re~ pele zna~i: ~udo! Evo dokaza onima koji veruju u staru latinsku izreku-ime je znak!

igra~a koji nije makar za jednu, a naj~e{}e dve, klase slabiji od wega. Jedini veliki fudbaler s kojim je Pele igrao u istom timu - brazilskoj reprezentaciji - je Garin~a: svi ostali su klasa ispod i Garin~e i dve ispod Pelea. Svi veliki svetski fudbaleri koji su do{li posle Pelea su u svojim klubovima i reprezentacijama morali da imaju, i imali su, makar sedam-osam vrhunskih igra~a na najva`nijim pozicijama i to pribli`nih vrednosti kao taj lider tima.

A Pele je, naprimer, do{ao 1966. godine u Englesku na svetsko prvenstvo u 26. godini da uzme sa Brazilom i ~etvrtu titulu...i uzeo bi je da ga nisu ,,masakrirali“ Bugari i Portugalci...sa timom u kome je desni bek i kapiten \alma Santos imao 43 godine: toliko se naime pretpostavqalo da ima, jer nije bilo uop{te ta~nih podataka gde i kada je ro|en! Danas }e te na mre`ama na}i da je \alma ro|en 1929. u Sao Paolu...ali eto {tampa je naveliko te 1966. pisala ono {to sam prethodno naveo kao kuriozitet.

Pele je ipak imao jednu ,,manu“, dodu{e indirektnu i posrednu, ali koja je mnogo ko{tala brazilski fudbal. Poznato je da Brazil od 1970. pa sve do 1994.g. godine nije uspevao da osvoji naslov prvaka sveta: ~etvrta titula se ~ekala ravno 24 godine. Trebalo je da pro|e {est mundijala pa da se ,,zlatna bogiwa“ ponovo na|e u rukama karioka. Za{to? Evo jednog razloga a u vezi je sa Peleom. Kada je {ezdesetih godina zasijao punim sjajem, Pele je posredno po~eo da ,,uni{tava“ brazilski fudbal. Malo ko od mom~i}a u podmlacima najve}ih timova nije hteo da bude golman, odbranbeni ili vezni igra~: svi su hteli da budu napada~i, da nose desetku, tj. ma{tali da postanu Pele. Tako nastaje ogroman deficit kvalitetnih golmana i igra~a odbrane.

l U slede}em broju: Na nekoliko zvani~nih utakmica, sa posebnom rado{}u, nastupao je kao golman

1440. - Ro|en je Ivan III Vasiqevi~, veliki knez moskovski, a „svih Rusa” od 1462. po{to je ujedinio veliki broj kne`evina. Oslobodio je delove zemqe od Mongola, oja~ao centralnu vlast, a 1497. izdao prvi ruski zbornik zakona „Sudbenik”. Zbog `enidbe s vizantijskom princezom Zoe, smatrao se naslednikom Isto~norimskog carstva. U wegovo vreme se pojavila ideja o misiji Ruskog carstva kao za{titnika pravoslavqa u kojem bi Moskva bila „Tre}i Rim”.

1517. - Vojska turskog sultana Selima I potukla je u bici kod Rajdanije blizu Kaira, memelu~ke snage i sedam dana potom u{la u Kairo, prikqu~iv{i Egipat Otomanskom carstvu.

1840. - Prvi britanski doseqenici stigli su na Novi Zeland.

1863. - U delu Poqske koji je na osnovu odluke Be~kog kongresa 1814-15. prikqu~en Rusiji, izbio je ustanak pod vo|stvom „stranke crvenih” Jaroslava Dombrovskog. Ustanak je ugu{en posle nekoliko meseci, a Poqska je 1864. postala ruska gubernija.

1894. - Umro je pesnik Vojislav Ili}, koji se smatra osniva~em moderne srpske lirike i tvorcem veristi~kog izraza. Zna~ajno je uticao na srpsku poeziju pred kraj 19. veka („Ja ni{ta vi{e ne verujem”, „Zimska idila”, „Jesen”, „Tamara”).

1917. - Umro je arhitekta Jovan Ilki}, koji je znatno uticao na razvoj arhitekture u Srbiji u prvoj polovini 20. veka. Bio je 30 godina glavni projektant Ministarstva gra|evina i projektovao mnoga zna~ajna zdawa u Beogradu: Skup{tina Jugoslavije, hotel „Moskva”, Oficirski dom, zgrada Protokola.

1993. - Nakon godinu dana relativnog mira, ponovo se rasplamsao rat u Hrvatskoj kada su hrvatske snage napale kraji{ke Srbe u zonama pod za{titom UN. Predsednik tzv. Republike Srpske Krajine Goran Haxi} proglasio je ratno stawe i zatra`io pomo} SR Jugoslavije, a u Srbiji je po~ela prisilna mobilizacija srpskih izbeglica iz Hrvatske. Paravojne formacije @eqka Ra`natovi}a Arkana i kapetana Dragana iz Srbije stigle su na hrvatsko rati{te.

2004. - Vaseqenski patrijarh Vartolomej, duhovni vo|a pravoslavne crkve, posetio je Kubu, gde je otvorio prvu pravoslavnu crkvu, izgra|enu od revolucije 1959. godine.

2010. - Vladika ni{ki Irinej izabran za 45. patrijarha Srpske pravoslavne crkve.

2012. - Na referendumu o pristupawu Hrvatske Evropskoj uniji, gra|ani Hrvatske i hrvatska dijaspora izjasnili su se dvotre}inskom ve}inom za ulazak u EU, predvi|en za 1. jul 2013. godine.

2020. - Skup{tina Gr~ke imenovala je Katerinu Sakelaropulu (Sakellaropoulou) kao prvu predsednicu u istoriji te dr`ave.

2024. - Srbija, Severna Makedonija i Albanija potpisale su protokole o slobodnom pristupu tr`i{tu rada u te tri zemqe u okviru inicijative „Otvoreni Balkan”.

BISER BEOGRADA:

Kako su se Ivo Andri},

Ajn{tajn,

De Niro i Hi~kok zaqubili u hotel Moskvu!

Albert Ajn{tajn, Alfred Hi~kok, Ri~ard Nikson, Lu~ano Pavaroti kao i Ivo Andri}, Stevan Sremac, Du~i}, Nu{i} i Crwanski neki su od velikana koji su posetili i zaqubili se u jednu od najlep{ih znamenitosti Beograda – Hotel Moskvu.

U samom centru Beograda, na raskrsnici triju ulica i na trgu Terazije, nalazi se Hotel Moskva, jedan od najstarijih i najvoqenijih simbola prestonice.

Moskva nije obi~an hotel, on je od 1968. pod za{titom dr`ave kao spomenik kulture glavnog grada.

Isprva samo prazan plac na trgu Terazije, Moskva je mewala vlasnike, imena (prvo je bila kafana Velika Srbija, pa Palata Rosija i na kraju Hotel Moskva) kao i izgled.

U proteklih 100 godina Hotel Moskva imao je preko 36 miliona posetilaca.

Me|utim, ono po ~emu je Moskva najpoznatija, pored wene fascinantne istorije, je ~iwenica da je od trenutka kad je otvorila svoja vrata privla~ila i odu{evqava-

la na stotine slavnih li~nosti.

Odmah po otvarawu, 1908. godine, kroz vrata hotela Moskva u{etali su izumiteq teorije relativiteta Albert Ajn{tajn i wegova `ena, nau~nica srpskog porekla, Mileva Mari}. Upravo zbog wihove posete ovom hotelu, predsedni~ki apartman nosi Ajn{tajnovo ime. Neki od najpoznatijih svetskih vokala poput Lu~ana Pavarotija i Reja ^arlsa odabrali su od svih hotela upravo Moskvu.

Xek Nikolson, Robert De Niro, Kirk i Majkl Daglas pridru`ili su se ~itavom nizu gluma~kih legendi koje su u`ivale u rasko{i ovog hotela.

A ni slavni producenti i rediteqi nisu `eleli da propuste ~ari Moskve. ^ak je i Alfred Hi~kok odseo u ovom prelepom srpskom hotelu.

I 37. predsednik Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava Ri~ard Nikson boravio je u hotelu Moskva.

Neki od poznatih politi~ara koji su isto postupili bili su Jaser Arafat, Muamer el Gadafi, Nikola Pa{i}, Raxiv Gandi, Indira Gandi i mnogi drugi.

Ipak, mo`da najzna~ajniji od svih ovih slavnih li~nosti jesu kwi`evnici koji su hotel Moskvu iz decenije u deceniju ~inili kultur nim i kwi`evnim centrom. Neka od velikih spisateqskih imena koji krase ovu dugu listu su @an Pol Sartr, Orson Vels i Maksim Gorki.

Kad smo kod kwi`evnika, postoji duga lista srpskih velikana koji su bukvalno `iveli u hotelu Moskva.

Jedan od prvih gostiju hotela Moskva tj. tada{we kafane Velike Srbije bio je Branislav Nu{i}, slavni srpski pisac i redovni gost beogradskih kafana. Stevan Sremac bio je tako|e redovni gost ove ustanove. Ovaj slavni srpski akademik, pisac realizma je navodno prilagodio svoj raspored predavawa u jednoj od beogradskih gimnazija kako bi mogao du`e da spava jer je do kasno ostajao u Velikoj Srbiji.

Hotel Moskva je jedini hotel u Beogradu koji nema sobu ni apartman pod brojem 13. Godine 1908. kafana Velika

ISTORIJA IMA JASAN ODGOVOR:

Kako je mogu}e da je na tako malom prostoru, daleko od Rima, ro|eno ~ak 17 rimskih imperatora? Ta ~iwenica se ~esto ponavqa, stoji u uxbenicima, turisti~kim bro{urama i muzejima, ali jedno pitawe skoro uvek ostaje bez odgovora: za{to ba{ Srbija? Da li je u pitawu puka slu~ajnost, statisti~ka gre{ka istorije ili se iza toga krije dubqa logika jednog carstva koje je znalo gde nastaje prava mo}?

Jer Rim nije careve dobijao u centru mo}i, ve} na wenim najtvr|im granicama. A odgovor na ovu rimsku zagonetku vodi pravo na Balkan.

Malo je zemaqa u Evropi koje se mogu pohvaliti time da su bile kolevka imperatora. Jo{ je mawe onih koje su dale ~ak sedamnaest vladara jedne od najve}ih imperija koje je svet ikada video. I dok se pri pomenu Rimskog carstva naj~e{}e pomisli na Koloseum, Forum i ve~ni grad, istina je da je srce tog carstva, bar u kasnijim vekovima, kucalo mnogo isto~nije, na prostoru dana{we Srbije.

Na prvi pogled, te{ko je poverovati da je iz jednog tako malog dela nekada{weg carstva potekla skoro tre}ina rimskih careva. Ali kada zakora~ite na ove prostore, pro{etate ostacima anti~kih gradova, oslu{nete ti{inu kamenih ru{evina koje {apu}u pri~e o mo}i i propasti, sve po~iwe da ima savr{enog smisla.

Tre}i i ~etvrti vek nove ere doneli su velike potrese u rimski svet. Carstvo

je bilo ugro`eno spoqa{wim napadima i unutra{wim borbama za vlast. Granice su bile pod stalnim pritiskom varvarskih plemena, a Rim, udaqen i previ{e aristokratski, sve mawe je li~io na mesto iz kojeg se carstvo mo`e efikasno voditi.

Re{ewe je prona|eno na Balkanu, surovom, vojni~kom, lojalnom. Upravo ovde, u pograni~nim provincijama Dardanije, Gorwe Mezije i Gorwe Panonije, carstvo je po~elo da oblikuje novu vrstu careva: one koji nisu nosili toge, ve} oklop; koji nisu dr`ali govore u senatu, ve} sabqu u ruci. Balkanski regrutni centri postali su izvor qudi spremnih da preuzmu najte`i zadatak, da spasu carstvo.

U Sirmijumu, dana{woj Sremskoj Mitrovici, nekada jednom od ~etiri glavna grada Rimskog carstva, ro|eni su carevi poput Probusa i Aurelijana. Wegove ulice su svedo~ile carskim pohodima, dok su iz termi i palata izlazile naredbe koje su odjekivale {irom carstva. Danas, dok stojite na temeqima tih gra|evina, lako je zamisliti {titove, povorke i senatore kako prolaze ispod slavoluka.

U Ni{u, anti~kom Naisusu, svet je dobio jednog od svojih najzna~ajnijih vladara, Konstantina Velikog. Onaj koji }e uvesti hri{}anstvo kao legitimnu veru, podi}i Carigrad i promeniti tok evropske istorije, ro|en je upravo ovde. Medijana, wegova luksuzna vila na obodu grada, i danas nosi tragove wegove vizije, mozaike koji govore vi{e od re~i, stubove koji stoje kao ~uvari pro{losti.

bija pretvorena je u luksuznu Palatu Rosija, koja je bila toliko va`na za ovu dr`avu da je na wenom otvarawu li~no bio prisutan kraq Peter I Kara|or|evi}. I ova nova grandiozna ustanova nastavila je da privla~i slavne li~nosti. Jedan od wih bio je i srpski pesnik, pisac i diplomata Jovan Du~i} koji je jako puno vremena ovde provodio. Potom tu je bio i Milo{ Crwanski. Ovaj pesnik i pripoveda~ ekspresionizma, novinar i diplomata osnovao je Grupu umetnika koja se sastajala u hotelu Moskva kako bi u ovoj posleratnoj dr`avi kreirala nov po~etak za umetnost i kulturu.

U toku Drugog svetskog rata

Hotel Moskva bio je glavni

Naravno, svi znaju koji je slavni kwi`evnik imao svoj sto u restoranu hotela Moskve. U pitawu je naravno Ivo Andri}, jugoslovenski Nobelovac, koji je dolazio u Moskvu svaki dan kako bi popio blagu tursku kafu uz kockicu ratluka. Sli~no Andri}evom, dnevni ritual srpskog pesnika Vaska Pope sastojao se iz dolaska u hotel u pola 4 popodne i ispijawa kafe do 6.

Restoran hotela Moskve je 1974. “Izbacio” ~uveni “Moskva {nit” – prvi “slatki” beogradski brend.

Magi~ni hotel Moskva i dan danas nastavqa da privla~i, o~arava i odu{evqava ne samo svoje goste ve} i svakog slu~ajnog i ne toliko slu~ajnog prolaznika.

Na istoku, u podno`ju Timo~ke Krajine, nalazi se Feliks Romulijana, draguq kasne antike, koji je car Galerije podigao u ~ast svoje majke. Wegova palata, ukra{ena finim mozaicima i opasana zidinama, nije bila samo li~na rezidencija, bila je manifestacija mo}i i porodi~nog kulta. Hodati Romulijanom danas zna~i pro}i kroz ti{inu vremena koje vi{e ne postoji, a ipak je tu, pod prstima i pogledom. Jo{ ju`nije, kod Lebana, izdigla se Justinijana Prima, rodno mesto cara Justinijana, posledweg velikog cara Istoka. Sagradio je Aja Sofiju, obnovio rimsko pravo i na kratko povratio slavu starog Rima, Justinijan je ponikao iz ovog kutka Balkana, iz grada ~ije ru{evine i danas stoje kao podsvesni odjek jedne grandiozne ideje, da i sa periferije mo`e da se vodi svet.

A tu su jo{ i Viminacijum kod Kostolca,

nekada veliki vojni logor sa legijama koje su branile Dunavsku granicu; Singidunum, dana{wi Beograd, rodno mesto cara Jovijana; kao i desetine drugih lokaliteta koji su nekada bili ve}i, va`niji i mo}niji nego {to dana{wa okolina mo`e da nasluti. Kada putujete kroz Srbiju, niste samo turista, vi ste hroni~ar vremena koje je mewalo svet. Iza svakog brda krije se rimski put, ispod svakog poqa, temeq neke anti~ke zgrade, a iza svakog zaboravqenog imena, pri~a o ~oveku koji je nekada nosio titulu Imperatora. Danas, ti lokaliteti nisu samo arheolo{ki spomenici. Oni su most izme|u pro{losti i sada{wosti. Putnik koji odlu~i da ih obi|e, ne pose}uje samo istoriju, on je `ivi svedok mesta gde se istorija ra|ala. Srbija, mo`da tiho i skromno, ali sasvim zaslu`eno, nosi epitet Zemqa rimskih careva.

U utorak 27, januara proslavqamo Svetog Savu,

Pravoslavni vernici u Srbiji 27. januara obele`avaju praznik posve}en Svetom Savi, Savindan. Sveti Sava se smatra za{titnikom {kola, u~iteqa i |aka. Bio je srpski princ, kwi`evnik, diplomata, monah, iguman manastira Studenica i prvi srpski arhiepsiskop.

Od svih svetiteqa i hri{}anskih mu~enika na{ narod najvi{e po{tuje i voli Svetog Savu. Stru~waci smatraju da je za to najvi{e „kriva” Srpska pravoslavna crkva, ali i mnogobrojna narodna predawa i obi~aji koji

Himna Svetom Savi

Praznik Svetog Save po~eo je da se obele`ava ve} u prvim decenijama posle wegove smrti u 13. veku. Crkva je uspela da ovaj obi~aj prenese u sve zemqe u kojima su `iveli Srbi i on se odr`ao ~ak i u tursko vreme i sa~uvao se sve do dana{wih dana. Postoji mnogo narodnih verovawa vezanih za Savindan. Mnogi }e gledati u nebo i pa`qivo oslu{kivati jer se veruje da, ako na Svetog Savu grmi, zemqi predstoje va`ni i sudbonosni doga|aji. Interesantno je da je grmqavina na Svetog Savu zabele`ena i u narodnoj pesmi o po~etku bune

Sve~ana pesma ispevana tokom 18. veka u slavu Svetom Savi, najstarija je himna u Srba. Napisana je na crkvenoslovenskom jeziku i imala je ~etiri strofe. Javno je izvedena 1839. godine u Segedinu, a posle toga je ~esto izvo|ena u Srbiji. Prvi notni zapis ostavio je Kornelije Stankovi}, posle svetosavske proslave u Be~u 1858. godine.

Uskliknimo s qubavqu

Svetitequ Savi

Srpske crkve i {kole

Svetiteqskoj glavi.

Tamo venci tamo slava

Gde na{ srpski pastir Sava. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

Blagodarna Srbijo, Puna si qubavi

Prema svome pastiru

Svetitequ Savi. Celo Srpstvo slavi slavu

Svoga oca Svetog Savu. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

S neba {aqe blagoslov

Sveti otac Sava; Sa svih strana svi Srbi

S mora i Dunava.

se vezuju za ovog sveca, a od kojih su mnogi sa~uvani i praktikuju se i danas.

Veruje se da je jo{ za `ivota Sveti Sava bio ne{to posebno za srpski narod. Ne samo kao princ, pa ni kao crkveni vo|a, ve} kao ~ovek koji je spreman da pomogne, saslu{a i podu~i. Stru~waci i danas nagla{avaju da, kada se pi{e o `ivotu Svetog Sava, zapravo se govori o po~ecima srpske prosvete u Sredwem veku. Zato i ne ~udi veliki broj narodnih obi~aja i verovawa koja se vezuju za dan ovog svetiteqa.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

Pokaza}ete inicijativu u svim oblastima `ivota. Na poslu se otvaraju prilike za projekte koji zahtevaju va{u energiju i odlu~nost, pa je va`no da pa`qivo planirate korake. Qubavni `ivot donosi osve`ewe! Mo`da }ete nai}i na neo~ekivanu simpatiju ili }e partner predlo`iti ne{to zabavno. Neki susret ili poruka mogu da vam promene pogled na blisku osobu.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

Qubavni `ivot bi}e emotivan, mogu da se jave stari problemi koji zahtevaju iskren razgovor ili priliku da stvari sagledate iz druga~ijeg ugla. Na poslu }e vas neki projekti iznenaditi, pa je va`no da ne dozvolite da vas sitnice izbace iz koloseka. Dru`ewe sa prijateqima ili ~lanovima porodice donosi pozitivnu energiju, pa obavezno prona|ite vreme za to. Napetost u ramenima.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

Ova nedeqa vam donosi lekcije strpqewa i pa`wu na detaqe. Na poslu situacije nisu uvek pod va{om kontrolom, ali prilika je da nau~ite kako da poma`ete kolegama i istovremeno ne izgubite svoj fokus. Qubavni `ivot donosi neo~ekivane prijatne trenutke. Sitni gestovi ili neo~ekivani susret mogu da vas obraduju i izmame vam osmeh. Pazite na umor i glavoboqe.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

Mo`da }e vam partner ili ~lanovi porodice pru`iti neo~ekivanu podr{ku, ali je va`no da otvoreno komunicirate o svojim potrebama. Na poslu dolazi do prilika da sara|ujete sa qudima koji vas inspiri{u i motivi{u, a mogu}a je i ideja za mawi timski izlazak ili zajedni~ku proslavu. Qubavni `ivot je stabilan, a pa`wa koju poklawate partneru donosi ose}aj bliskosti.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

Va{a energija i ambicija mogu da privuku pa`wu nadre|enih, ali va`no je da zadr`ite smirenost kada stvari ne idu po planu. U qubavi o~ekujte romantiku. Partner mo`e da predlo`i zajedni~ki izlet ili aktivnost koja osve`ava vezu. Finansijski aspekt zahteva planirawe i racionalan pristup, posebno kod ve}ih tro{kova. Obratite pa`wu na sitne povrede ili stresne situacije.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

K nebu glave podignite Savu tamo ugledajte. Savu srpsku slavu, pred prestolom Tvorca!

Da se srpska sva srca S tobom ujedine, Sunce mira, qubavi, Da nam svima sine, Da `ivimo svi u slozi, Sveti Savo, ti pomozi, Po~uj glas svog roda, srpskoga naroda!

Pet vekova Srbin je U ropstvu ~amio

Svetiteqa Save Ime je slavio. Sveti Sava Srbe voli I za wih se Bogu moli. Pojte mu Srbi, Pesmu i utrojte!

na dahije 1804. godine: “Tre}u Sveci vrgo{e priliku, grom zagrme na Svetoga Savu, usred zime, kad mu vreme nije, sinu muwa na ^asne Verige, potrese se zemqa od Istoka, da se Srbqi na oru`je di`u, al se Srbqi dignut ne smjedo{e…”

Mnogi domovi Savindan slave kao svoju krsnu slavu pa }e tog dana {irom Srbije i sveta gde `ive Srbi, biti veselo kako u ku}ama doma}ina, tako i kod onih koji idu u goste. Sveti Sava je za{titnik svih {kola u kojima se organizuju priredbe i prosla-

Sti`u vam mogu}nosti da balansirate izme|u `eqa i realnosti. Finansije mogu da budu izvor sitne brige, ali i prilika da dobijete neo~ekivani prihod ili nagradu. Qubavni `ivot je miran, ali razgovori sa partnerom otkrivaju nove `eqe koje ranije nisu bile izra`ene. Na poslu se pojavquju zadaci koji zahtevaju va{u preciznost i organizaciju, pa se fokusirajte na detaqe i ne `urite.

ve u ~ast velikog prosvetiteqa. Ako u ku}i imate |aka, trebalo bi da napravite `ito, ~ak iako vam nije slava. Stari ka`u da na taj na~in odajete po{tu Svetom Savi i detetu obezbe|uje sre}u i uspeh u {kolovawu.

Sli~no, u Vojvodini se na Savindan obavezno prave perece – posne ako praznik pada u sredu ili petak tj. mrsne ako pada u neki drugi dan. Ovaj obi~aj nije vezan za crkvene kanone, ali jeste za narodno predawe po kome je Sveti Sava Srbe nau~io kako da na vodenici mequ `ito. Pereci koji se danas prave u wegovu ~ast simbolizuju hleb koji je svom narodu ovaj svetiteq tako omogu}io.

KO JE BIO SAVA NEMAWI]?

Sveti Sava je bio prvi arhiepiskop autokefalne Srpske pravoslavne crkve. Ro|en je kao Rastko Nemawi}, najmla|i sin velikog `upana Stefana Nemawe, i brat kraqeva Vukana i Stefana Prvoven~anog.

Sa svojim ocem, koji se kasnije zamona{io i dobio ime Simeon, podigao je manastir Hilandar, prvi i jedini srpski manastir

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

Vreme sagledavawa vrednosti u svim oblastima `ivota. Qubav i prijateqstva su u centru pa`we. Va`no je da postavite granice i da ne trpite stvari koje vas emotivno iscrpquju. Na poslu je period pogodan za pregovore i strate{ke odluke, ali bez naglih poteza. Mogu}i su mawi problemi sa koncentracijom, pa birajte trenutke za fokusiran rad. Obratite pa`wu na stres.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

Va{a snaga i intuicija bi}e nagla{ene ove nedeqe, a u qubavi dolazi do situacija koje vas u~e strpqewu i iskrenosti. Na poslu o~ekujte zadatke koji zahtevaju va{u koncentraciju i upornost, a dodatni trud mo`e da donese priznawe ili napredak. U prijateqskim odnosima mogu}e su mawe napetosti, pa ve`bajte fleksibilnost i toleranciju. Pratite krvni pritisak i odmarajte se.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

Romantika je u fokusu i pru`a vam energiju i motivaciju. Na poslu se pojavquju izazovi koji zahtevaju va{u pa`wu. Zvezde vas savetuju da se ne optere}ujete tu|im mi{qewima i da verujete svojoj proceni. Komunikacija mo`e biti naporna, pa je preporu~qivo da se povremeno distancirate od dru{tvenih mre`a i provedete vi{e vremena sa porodicom. Planirawe buxeta donosi mir.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

Smirenost i fokus bi}e kqu~ uspeha ove nedeqe! Qubavni `ivot donosi harmoniju i priliku za novi po~etak, dok vam na poslu sitne gre{ke mogu doneti lekciju. Obratite pa`wu na detaqe i organizaciju. Finansije tra`e oprez i racionalan pristup, a zdravqe zahteva pa`wu na krvnu sliku i energiju. Dolazi prilika da u miru i ti{ini donesete boqe odluke za naredni period.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

Mogu}nost nesporazuma kod ku}e, pa kompromis i mirna komunikacija donose najboqe rezultate. Na poslu dolazi do situacija gde va{a kreativnost i logika mogu da budu kqu~ uspeha, ali izbegavajte nepotrebne rasprave. Ako ste slobodni, mogu}e je novo poznanstvo koje mo`e biti po~etak prijateqstva ili veze. Velike kupovine nisu preporu~qive. Vodite ra~una o snu i oporavku.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

Nedeqni horoskop stavqa fokus na komunikaciju. Jasno izra`avawe misli i ose}awa poma`e da se izbegnu nesporazumi, posebno u qubavi. Na poslu mogu da se pojave konflikti ili napetost, ali ako budete strpqivi, uspe}ete da ih re{ite. Zdravqe je dobro, ali umor i stres mogu da nagomilaju tenziju. Kreativni hobiji mogu da vam donesu zadovoqstvo i smirewe.

na Svetoj Gori. Istovremeno se bavio prosvetiteqskim radom, nastoje}i pribli`iti svojim sunarodnicima osnove verske i svetovne pouke. Uredio je zakonopravilo – zbornik gra|anskih i crkvenih propisa, poznato i kao Krm~ija Svetog Save. Godine 1219. Sava je od Vaseqenske patrijar{ije u Nikeji izborio autokefalnost srpske crkve sa statusom samostalne arhiepiskopije. Vi{e puta je putovao u Palestinu. Na povratku sa jednog od hodo~a{}a iz Svete zemqe 1236. smrt ga je zatekla u tada{woj bugarskoj prestonici Velikom Trnovu. Wegove mo{ti je u manastir Mile{evu preneo wegov ne}ak, kraq Vladislav. Posle jednog ustanka Srba protiv Osmanskog carstva, turski zapovednik Sinan-pa{a je 1594. naredio da se mo{ti Svetog Save spale na Vra~aru. U nekim krajevima Srbije Svetog Savu naro~ito revnosno praznuju sto~ari. Pred praznik oni, iz straha od vukova, nikako ne}e terati stoku u {ume. Tako|e, ne sme se raditi sa se~ivom, a ~ak i britve treba da se dr`e

zatvorene da bi i vukovima ~equsti ostale sklopqene. Na ovaj praznik, narod ka`e, po ku}i se ne rade nikakvi te`i poslovi, a naro~ito se treba kloniti crvenih tkanina i bojewa. Narod veruje da }e u suprotnom vukovi poklati svu stoku. Za Savindan se ne rade te`i poslovi. U nekim krajevima se ne radi ni{ta. Negde poste celu nedequ pre Savindana. Iako je dan Svetog Save takozvano crveno slovo, na Svetog Savu za ku}ne poslove uglavnom va`i kontra od onoga {to je uobi~ajeno na velike praznike. Ba{ zato {to se stoka u staro vreme pu{tala sama na ispa{u, smatralo se da doma}in Savindan treba da iskoristi za sve bitne ku}ne poslove. Tako se u nekim krajevima Srbije smatra da danas `ene smeju da rade ku}ne poslove, a ~ak je po`eqno da se obavi i veliko spremawe. Smatra se i da deca na Svetog Savu treba da nau~e ne{to novo, makar neku novu pesmu, jer }e se u suprotnom ulewiti i ne}e dovoqno napredovati cele godine.

PLIVAWE ZA ^ASNI KRST:

Simbol vere i tradicija, ali i realan f iziolo{ki doga|aj u organizmu

Svake godine u januaru, {irom Srbije, hiqade qudi ulaze u ledenu vodu. Mnogi to do`ivqavaju i kao test fizi~ke spremnosti i mentalne ~vrstine. Kardiolozi ~esto dobijaju ista pitawa: da li je hladna voda bezbedna za srce, da li smem da plivam ili ne?

Najkriti~niji trenutak nije plivawe. Najkriti~niji je prvi kontakt sa hladnom vodom. Tada dolazi do reakcije {oka uzrokovane hladno}om, {to u prevodu podrazumeva slede}e promene kod ~oveka:

• disawe postaje ubrzano i nekontrolisano,

• javqa se refleksno naglo uvla~ewe vazduha,

• ose}aj da vas je ne{to „preseklo”.

U tim sekundama telo ukqu~uje alarmni sistem. Simpati~ki nervni sistem preuzima kontrolu, osloba|aju se adrenalin i noradrenalin.

Puls raste, krvni pritisak ska~e, periferni krvni sudovi se ste`u, mi{i}i se gr~e, metabolizam ubrzava. Srce dobija poruku da pumpa ja~e, krvni sudovi da se skupe.

Ciq je sa~uvati temperaturu tela kako bi organi funkcionisali. To je prirodna reakcija, sama po sebi nije bolest ve} fiziolo{ki odgovor na novonastali stres. Problem je {to ova fiziolo{ka reakcija na stres mo`e kod nekih qudi biti okida~ za ne`eqene doga|aje po zdravqe.

KAKO REAGUJU SRCE

I KRVNI SUDOVI

Hladna voda stvara kombinaciju dva efekta: krvni sudovi se su`avaju, a srce ubrzava rad. Rezultat je nagli skok krvnog pritiska. Kod qudi sa visokim pritiskom, skok mo`e biti dramati~an i sa posledicama.

Kod zdravih, mla|ih i utreniranih osoba to se dobro podnosi, naro~ito ako je ulazak u vodu postepen i kontrolisan. Kod qudi sa su`ewima na koronarnim (sr~anim) arterijama ili sr~anom slabo{}u, srce mo`e ostati

bez dovoqno kiseonika ba{ kada mu za to treba vi{e, {to mo`e ostaviti posledice u vidu trenutnih o{te}ewa srca.

Hladno}a i adrenalin mewaju i elektri~nu stabilnost srca, pa se kod predisponiranih osoba mogu pojaviti preskoci, ubrzan rad ili ozbiqnije aritmije.

Va`na je razlika izme|u kratkog i dugog boravka u hladnoj vodi. Prvih 10 do 30 sekundi je „{ok faza”. Du`i ostanak u hladnoj vodi donosi gubitak toplote, usporenu koordinaciju, op{tu slabost pa i do potpunog prestanka disawa i sr~anog rada.

POSTOJE LI BENEFITI OD BORAVKA LEDENOJ VODI?

^esto su i pitawa da li boravak u ledenoj vodi ima koristi za srce obzirom na aktuelne trendove koji se ~esto vi|aju me|u mladim sportistima na dru{tvenim mre`ama.

Odgovor mora biti realan. Sama hladna voda nije magi~ni lek za regeneraciju ali iskustvo plivawa za krst mo`e biti deo zdravijeg na~ina `ivota, pod uslovom da je pra}eno dobrim “zdravim” navikama, redovnom fizi~kom aktivno{}u i postepenom pripremom. Kod qudi koji treniraju tokom godine, imaju stabilan krvni pritisak, dobru kondiciju i uredne nalaze, ulazak u hladnu vodu mo`e biti podnet bez posledica. Psiholo{ki mo`e doneti ose}aj kontrole nad stresom, ja~awe

discipline, boqu toleranciju nelagodnosti.

Sa kardiolo{ke strane, najve}i benefit dolazi iz onoga {to je „iza kulisa” a to je:

• redovan trening

• smawewe telesne te`ine

• boqa regulacija pritiska

• boqi lipidni status

• boqa tolerancija napora

• ni`i op{ti kardiovaskularni rizik

Samo plivawe za krst, jednom godi{we bez pripreme, vi{e je simboli~an doga|aj nego zdravstveni benefit.

Koliko minuta dnevno treba da hodate da biste spre~ili

bol u dowem delu le|a

TAQATELE SA SPANA]EM

I PE^URKAMA

POTREBNO JE:

n 250 grama taqatela

n 200 grama pe~uraka

n 3 ~ena belog luka

n 150 g mladog spana}a

n 30 g piwola, 50 g putera

n 150 g gr~kog jogurta

PRIPREMA:

U mawem loncu u posoqenoj vodi skuvajte taqatele. Za vreme kuvawa testenine zagrejete duboki tigaw.

Pe~urke isecite na mawe komade i stavite ih da se peku u dubokom tigawu. Kada po~nu da ispu{taju te~nost sklonite ih iz tigawa.

Sokovima koje su pe~urke ispustile dodajte puter i sitno seckani beli luk. Pr`ite ga mawe od minuta. Vru}om vodom od kuvawa paste mo`ete kratko preliti listove spana}a - blan{irati ih. Testeninu procedite. Spana} i testeninu dodajte u duboki tigaw i pome{ajte s lukom i puterom. Nakon nekoliko minuta uklonite testeninu sa {poreta i ume{ajte pe~urke. Taqatele pospite piwolima i dodajte gr~ki jogurt na nekoliko mesta po tawiru i izme{ajte. RECEPT

Prema britanskom Nacionalnom institutu za izvrsnost u zdravstvu i nezi, do 60 odsto odrasle populacije }e u nekom trenutku tokom `ivota imati bol u dowem delu le|a, a u svakom datom trenutku tri do ~etiri odsto odraslih mla|ih od 45 godina ima hroni~ni bol u dowem delu le|a, dok pet do sedam odsto odraslih starijih od 45 godina ima hroni~ni bol u dowem delu le|a.

Iako je to ne{to {to mo`e zna~ajno da uti~e na na{ `ivot, istra`iva~i su zapravo otkrili da bismo ovo mogli da spre~imo tako {to }emo jednostavno vi{e hodati nego {to sada hodamo.

Prema podacima vlade, qudi u Velikoj Britaniji u proseku hodaju oko 11 do 13 minuta dnevno i to nije ni pribli`no dovoqno.

Koliko minuta treba da hodamo da bismo spre~ili bol u le|ima?

Ako ste neko ko ne hoda dovoqno, ovo bi moglo da vas {okira, ali istra`iva~i sa Norve{kog univerziteta nauke i tehnologije rekli su: „Qudi koji hodaju vi{e od 100 minuta

Iako su malene, klementine su nutritivno odli~ne. Jedan plod ima oko 35 kalorija, a donosi i 36,1 mg vitamina C – gotovo 40 odsto preporu~enog dnevnog unosa. Po{to vitamin C telo ne mo`e samo da proizvede, moramo ga unositi hranom. Vitamin C nije samo „vitamin za prehladu“ – on poma`e imunolo{kom sistemu da se efikasnije nosi sa infekcijama, u~estvuje u odbrani organizma i {titi tkiva od o{te}ewa. Istra`ivawa pritom ukazuju na to da redovan unos vitamina C mo`e ubla`iti intenzitet i skratiti trajawe simptoma pre-

svakog dana imaju 23 odsto mawi rizik od problema u dowem delu le|a u odnosu na one koji hodaju 78 minuta ili mawe.“

Me|utim, ima i dobrih vesti za sve sporije {eta~e. Rajane Hadax, doktorandkiwa na Odseku za javno zdravqe i sestrinstvo na Nor-

ve{kom univerzitetu nauke i tehnologije, rekla je: „Rezultati su jasni: qudi koji mnogo hodaju imaju mawe bolova u le|ima nego qudi koji ne hodaju mnogo –i obim je ono {to je najva`nije, a ne intenzitet. Boqe je hodati mnogo nego hodati brzo.“ U studiji je u~estvovalo ukupno 11.194 qudi, a ono {to ovu studiju ~ini jedinstvenom jeste to {to su obim i intenzitet svakodnevnog hodawa mereni pomo} u dva senzora koja su u~esnici nosili na butini i le|ima do nedequ dana.

Istra`iva~i su u svom saop{tewu dodali: „Rezultati mogu biti va`ni u vezi sa spre~avawem hroni~nih problema sa le|ima. Do sada je bilo malo istra`ivawa o prevenciji ovakvih mi{i}no-skeletnih problema.“

hlade i gripa. Me|utim, ako po~nete da ga uzimate tek kada se ve} razbolite, efekat na brzinu oporavka nije tako jasan – zato je navika va`nija od „spasa u posledwi ~as“. Osim imuniteta, vitamin C je va`an i zbog kolagena – proteina koji ko`i daje ~vrstinu i elasti~nost. Kada ga ima dovoqno, ko`a po pravilu izgleda punije i gla|e, sitne bore su mawe izra`ene, a i zarastawe rana mo`e biti br`e.

Klementine uz to sadr`e i druge antioksidanse, me|u wima flavonoide, koji se povezuju sa protivupalnim delovawem. U praksi to zna~i da mogu pomo}i u smiri-

vawu crvenila i upalnih procesa na ko`i, {to je dobra vest za one koji imaju problema s aknama ili rozaceom. A po{to su veoma so~ne i bogate vodom, doprinose i hidrataciji – zimi to nije neva`no, naro~ito ako vam se ko`a lako peruta ili zate`e. Kao i ostali agrumi, klementine sadr`e bioaktivne spojeve poput polifenola, koji deluju antioksidativno i protivupalno, a upravo se ti mehanizmi ~esto pomiwu u kontekstu „za{tite“ mozga od o{te}ewa. Posebno se izdvaja hesperidin, bioflavonoid koji bi mogao da poboq{a cirkulaciju i podr`i zdravqe mo`danih }elija.

ZASNAGU

SKANDINAVKA UKR[TENICA

SIMBOL AZOTA SANITARNAPROSTORIJA

SRAZMERAN UDEO U DEOBI AUTO OZNAKA PAN^EVA OPE]I DEFORMACIJA LE\A BIRAWE, IZBOR NAKIN\URITI PREFIKS U ZNA^EWU VAZDUH

POKRETNA SILA PISAC, KWI@EVNIK MATICA SRPSKA (SKR.) BRBQIVICA, ALAPA^A MESTO KOD BLACA

PRA@ITEQI ITALIJE

RBINA PORUGA, IRONIJA OZNAKA ZAJUG @ABAKOJA JEDRI U VAZDUHU NAU^NI

PODI]I, UZDI]I HITRO @DREBE DOBRE RASE VRSTA AMER. MAJMUNA IME ENGLE-

AGLOMERAT, IRVAS, LAKI.

OGARANIN, P, VINUTI, A^E, ISAK, ZAFIR, ]T, ORATORI,

ITALI, RBAK, J, LETI@ABA, AMATERI, I], [TAB, ROTARI,

ROVER, ABATI, VAT, N, KVOTA, AERO, POGON, MS, ALAPRDA,

VODORAVNO: DLETO, URLIK, B, EKO,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Razgovor telefonom, 2. Miris - Apsolutni superlativ, 3. Lirsko pesni{tvo, lirika - Majka (`arg.), 4. Kow u narodnoj pesmi - Slanici - Ime glumca Pa}ina, 5. Sestre odmila - Zavesa, 6. Ime glumca [arifa - Odvodni kanal, 7. Oznaka za tonu - Narodno mu{ko ime - Nadimak glumca Okanovi}a, 8. Grad u Indoneziji - Svrgnuti car - Oznaka za polupre~nik, 9. Mesto kod Malog Zvornika - Dosadni govori, 10. Koza~ki zapovednici - Drevna dr`ava u Mesopotamiji, 11. Auto oznaka Pan~eva - Ime ~e{kog kompozitora Ziha - Ime starije ameri~ke glumice Vest, 12. Zajedqivac, peckalo - Dr`ava na Bliskom Istoku, 13. Odjek, ehoVernost, privr`enost, 14. @ena koja ne{to podrobno ispituje.

USPRAVNO: 1. Le~ewe kupawem u morskoj vodi, 2. Crvenilo ko`eBogumili, 3. Ameri~ki glumac Piter - Negativna elektroda - Stara mera za te`inu, 4. Izaslanici - Vrsta eksploziva, 5. [tos, trik (`arg.) - Tutwati, bu~ati - Veznik, 6. Simbol kiseonika - Ime pesnika [anti}a - @ivotiwsko leglo, 7. Koji su bez mo}i govora - Rastegqiva vrpca - Ameri~ka glumica Sandra, 8. Simbol ilinijuma - Mesto kod Pirota - Srpska glumica Aleksandra Awa, 9. Niska vrba s crvenkastom korom - Vre}a od kostreti, arar, 10. Gr~ka bogiwa osvete (mit.) - Okrajak du` trupca - ^etinarsko drvo, 11. Mala oranica - Glavni grad Sirije, 12. Bogme, odista, zaista - Iredentizam.

ANALITI^ARKA.

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: TELEFONIRAWE, AROMA, ELATIV, LIRIZAM, KEVA, AT, SOLIRI, AL, SEKANE, STORA, OMAR, KLOAKA, T, TIOSAV, OKI, EPO, RASCAR, R, RADAQ, TIRADE, ATAMANI, AKAD, PA, OTAKAR, ME, IRONIK, LIBAN, JEKA, ODANOST,

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

LEPA BRENA OTKRILA NA [TA JU JE BABA VANGA PRIMORALA 1989. GODINE U BUGARSKOJ:

„Spavala sam na {e}eru jer on upija moj `ivot“

Lepa Brena je u vi{e navrata javno govorila o susretu sa Baba Vangom, ali je tek sada prvi put otkrila {ta je proro~ica od we zahtevala.

Peva~ica je otvoreno podelila detaqe svog odlaska kod ~uvene bugarske proro~ice, iznose}i zanimqive pojedinosti koje su mnoge iznenadile. Kako je ispri~ala, boravak kod Babe Vange bio je pra}en neobi~nim pravilima i posebnim ritualima.

Prema Breninim re~ima, proro~ica joj je tada prorekla dug `ivot, a ona je dodala i da su kod Babe Vange dolazile brojne znamenite li~nosti iz istorije, me|u kojima ~ak i Adolf Hitler. „Ja sam 1989. godine oti{la u Bugarsku na turneju. Vanga je bila pod za{titom dr`ave. Kod we si mogao da do|e{ tako {to uplati{ dr`avi 30 dolara i onda te oni stave na spisak da do|e{ do we, to su bili {atori, redovi da do|e{ do we. Kod we su bili i Hitler i mnogi predsednici su dolazi na proro~anstvo. Ja sam se upla{ila, nisam sklona tome, ja volim horoskop, da gledamo u kafu ili karte, a ovo je bila jedna posebna pri~a, Ja nisam verovala u to, ja sam spavala na {e}eru kod Vange, jer on upija moj `ivot i moju budu}nost, nisam oka sklopila. Uzela sam 3 kesice {e}era i stalno gledala da mi se nije prosulo. Kad sam do{la ona ka`e: ‘Ti li si Lepa Brena?’. Meni su se noge oduzele, `ena je slepa, a onda mi ka`e tada: ‘Pre 5 godina sam napisala da }e{ do}i’. Su{tina svega ovoga jeste, {to sam ja mislila da ja kreiram svoj `ivot, a ja sam posle we shvatila da sve ovo {to ja radim da je to moja `ivotna sudbina i karma. Bila je slepa, a vidovita. Rekla mi je da }u da otvorim ku}u, zgradu, i da }e mnogo qudi da radi sa mnom i da pevaju – to je Grand produkcija. Rekla mi je: ‘Uda}e{ se za mu{karca koji nosi belu uniformu’ i da }u da ra|am samo mu{ku decu, da mogu da rodim desetoro dece i da }e svi biti mu{karci, nikad ne}u imati }erku“, pri~ala je Brena.

Preminula Senka Veletanli}

Senka Veletanli}, diva jugoslovenske zabavne muzike preminula je. Tu`nu vest saop{tio je wen sin, ~uveni muzi~ar Vasil Haximanov.

„Jutros nas je napustila moja majka Senka Veletanli} nakon te{ke bolesti. Oti{la je tiho, dostojanstveno, u snu, kao dama, ba{ kako joj i prili~i. Volim te mama. Hvala ti mama“, napisao je on.

Senka je preminula u 90. godini.

Senka Veletanli}, ro|ena je 27. maja 1936. u Zagrebu, zapo~ela je peva~ku karijeru jo{ sa tri godine na radiju, a tokom studija pevala je u poznatim zagreba~kim horovima, gde je nau~ila tajne peva~kog zanata i ubrzo postala solistkiwa. Profesionalno se ozbiqno bavila pevawem od dolaska u Beograd 1960. godine, kao interpretatorka zabavne muzike.

Zajedno sa suprugom Zafirom Haximanovim, snimila je brojne uspe{ne televizijske {ou programe, mjuzikle i {ansone, a wihovi zajedni~ki koncerti, poput resitala Pas peva~ica i [ansone na papiru, ostali su upam}eni u okviru Beogradskog prole}a. Senka se bavila i glumom, u~estvuju}i u predstavi Ameri~ke pri~e, a sa filmom Tri Aleksandra Petrovi}a ostavila je trag u jugoslovenskoj kinematografiji.

Prvu plo~u snimila je tek posle 23 godine peva~kog rada, dok su 2005. iza{li duetski album Ja i moja senka sa Zafirom Haximanovim i wen samostalni CD Ovo je moja pri~a, sa izborom nagra|ivanih {ansona sa festivala.

Iako se mnogi sla`u da se prerano povukla sa jugoslovenske i srpske muzi~ke scene, Senka Veletanli} isti~e da nije `alila zbog toga. Ponosna je na uspehe svoje porodice – supruga Zafira, sestre Bisere i sina Vasila, kao i na unuku Martu. Prvi brak bila joj je sa peva~em Tihomirom Petrovi}em, a sa Zafirom Haximanovim ima sina Vasila.

„Vlast je droga

osobu, od toga se treba

Na{a legendarna glumica Mira Stupica preminula je 2016. godine, iza sebe je ostavila brojne uspe{ne uloge, ali i zanimqive poglede na pojave oko nas.

Mira Stupica ro|ena je kao Miroslava Todorovi} 17. avgusta 1923, a u pozori{tu je debitovala 1941.

Odrastala je u siroma{noj porodici, a po `eqi roditewqa je upisala Trgova~ku akademiju u Beogradu. Me|utim, to je nije nimalo interesovalo i po~ela je da be`i iz {kole i sve ~e{}e odlazi u pozori{te.

Miroslava nije bila jedina u porodici koja je talentovana za glumu, budu}i da je wen mla|i brat legendarni glumac Bora Todorovi}.

„Kada sam ja bila dete, bilo je vreme ti{ine, nije bilo rata. Bilo je to vreme stra{ne skromnosti. Ja se se}am svake svoje {etwe s mamom i tatom. Za mene je bila divna stvar to {to nisam ostala kod ku}e sa `enom nego sa mamom i tatom i{la u prirodu. Pa sre}emo neke qude, pa me ti

NA[A PEVA^ICA IZNENADILA

PRIZNAWEM

„Ja sam ovde jedna od najsiroma{nijih“

Peva~ica Gordana Goca Lazarevi} iskreno je progovorila o svojoj zaradi.

Goca Lazarevi} poseduje velelepnu vilu na Be`anijskoj kosi, ali uprkos tome, tvrdi da je jedna od najsiroma{nijih peva~ica na na{oj estradi, odnosno da pojedine kolege zara|uju znatno vi{e nego ona.

„Koliko god neke kolege bile popularne, meni je `ao {to oni ne mogu da pro{etaju normalno ulicom, da odu do pijace ili prodavnice ili da rade {to radi obi~an svet. Verujte mi da sam ja ovde, u mom krugu, jedna od najsiroma{nijih“, rekla je ona za „Kurir“ i dodala:

„Nisam siroma{na, nisam sirotiwa, ali smo mi izlo`eni javnosti i {aqemo sliku da smo doterani i nasmejani kao svuda u svetu. Kao da nam nije ni{ta, a svi imamo probleme, kao i svi drugi qudi na svetu, i lepih i mawe lepih trenutaka“.

koja izobli~uje

le~iti“

qudi pomiluju po kosi, a ja sam znala ko su ti qudi. Tako se polako otvarao svet preda mnom. I tako sam znala gde mi je mesto. Znala sam da sam mala, da sam niko. I da }u jednog dana postati neko, prema nekom uzoru od tih maminih i tatinih prijateqa, ili wihove ve} odrasle dece“, pri~ala je Mira. I u tome je uspela. Ali, nije dopustila da je slava promeni. Gostuju}i u jednoj emisiji, Mira je govorila o, kako je rekla, tri opijata – novcu, slavi i vlasti.

kada se polomi{ – polomi{ samo sebe. Novac je isto jedan veliki opijat i jedna snaga, ali novac se migoqi. On mo`e da ti pobegne iz ruku i zato mora{ da bude{ trezan i trezven. Vlast je ludilo. Najve}a droga je vlast. Najve}a droga koja izobli~uje stvari stra{no, koja izobli~i i samog tebe, tvoju snagu, tvoje vi|ewe stvari. To je ne{to od ~ega se treba le~iti, od zavisnosti. To jo{ nije stvoreno kao klinika. Trebalo bi postoji klinika za odvikavawe od vlasti“, pri~ala je slavna glumica. MIRA

„Ti opijati lome ~oveka stra{no. Najmawe slava jer

POTPUNO RASPRODATA PREMIJERA NAJVE]E BALKANSKE KOMEDIJE:

Svi `ele na „Svadbu“

Samo mesec dana od kada je iza{ao prvi trejler, spektakularna balkanska komedija potpuno je okupirala interesovawe bioskopske publike. Sve~ana premijera filma „Svadba“, zakazana za 28. januar u Sava centru, rasprodata je u rekordnom roku. Fantasti~na regionalna gluma~ka ekipa, kao i pri~a u kojoj mnogi mogu da se prepoznaju, stavila je ovaj film u sam vrh interesovawa.

Film „Svadba“donosi spoj zdravog humora, prepoznatqivih `ivotnih situacija, a publiku vodi kroz pri~u koja balansira izme|u tople porodi~ne atmosfere i neo~ekivanog me|unarodnog incidenta. Film postavqa pitawe – da li qubav mo`e da pobedi stereotipe, obi~aje i roditeqske planove – i na wega odgovara na urnebesan, brz i nepredvidiv na~in.

U sredi{tu ove antiromanti~ne komedije nalaze se dve imu}ne porodice – jedna iz Zagreba, druga iz Beograda – ~iji se sin i }erka zaqubquju daleko od svojih domova. Neplanirana trudno}a ubrzava upoznavawe roditeqa, dok svadba koja mora ostati strogo tajna postaje okida~ za lavinu komi~nih, ali i napetih situacija koje brzo izmi~u kontroli. Rezultat je eksplozivna kombinacija smeha, tenzije i prepoznatqive balkanske „topline“.

Film okupqa impresivnu gluma~ku ekipu koju ~ine: Dragan Bjelogrli}, Rene Bitorajac, Vesna Trivali}, Linda Begowa, An|elka Stevi} @ugi}, Roko Sikavica, Marko Grabe`, Nika Grbeqa, Seka Sabli}, Swe`ana Sinov~i}-[i{kov, Sr|an @ika Todorovi}, Dejan A}imovi}, Denis Muri}, Nevena Neranxi}, Janko Popovi} Volari}, Goran Grgi} i Marko Miqkovi}.

@EQKO OBRADOVI] IDE U PENZIJU: Najtrofeniji evropski trener zavr{io karijeru!

Kao grom iz vedra neba odjeknula je ovog dana vest – @eqko Obradovi} je rekao kraj.

- Gotovo je! Najve}i odlazi u penziju! Kako saznajemo iz pouzdanih izvora, najbli`i prijateqi i porodica napravili su @eqku `urku povodom odlaska u penziju u wegovom rodnom ^a~ku. @eqko Obradovi} je najtrofejniji evropski trener svih vremena. Osvojio je 49 trofeja od ~ega ~ak devet Evroliga, pi{e wihova zvani~na Instagram stranica.

IMPRESIVNA KARIJERA

@eqko Obradovi} je jedno od najzna~ajnijih imena evropske ko{arke, trener ~ije ime predstavqa sinonim za trofeje, autoritet i vrhunski rad. Ro|en je 9. marta 1960. godine u ^a~ku, gradu koji je decenijama rasadnik ko{arka{kih talenata. Upravo u tom okru`ewu Obradovi} je na~inio prve korake, izgradiv{i temeqe karijere koja }e ga odvesti u sam vrh evropskog sporta.

Kao igra~, Obradovi} je nastupao na poziciji plejmejkera. Najdubqi trag ostavio je u Partizanu, ~iji je dres nosio tokom osamdesetih godina. Sa crno-belima je osvojio titulu {ampiona Jugoslavije i stekao reputaciju inteligentnog i pouzdanog organizatora igre. Bio je i standardni reprezentativac Jugoslavije, sa kojom je osvojio srebrnu medaqu na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, kao i nekoliko medaqa na velikim me|unarodnim takmi~ewima.

^UDESNI DEVET TITULA

Ipak, ono po ~emu je @eqko Obradovi} u{ao u istoriju sporta vezano je pre svega za wegovu trenersku karijeru. Gotovo bez ikakvog iskustva, 1991. godine preuzeo je klupu Partizana i ve} u prvoj sezoni ostvario senzacionalan uspeh – osvojio je titulu prvaka Evrope 1992. godine u Istanbulu. Taj podvig, ostvaren sa mladom ekipom u izuzetno te{kim okolnostima, najavio je po~etak jedne od najuspe{nijih trenerskih karijera ikada. Tokom narednih decenija, Obradovi} je vodio najve}e evropske klubove: Huventud, Real Madrid, Beneton, Panatinaikos, Fenerbah~e i ponovo Partizan. Gde god je radio, ostavqao je dubok trag, osvajaju}i nacionalne titule i dominiraju}i na me|unarodnoj sceni. Sa Panatinaikosom je ostvario istorijske uspehe, osvojiv{i ~ak pet titula Evrolige i pretvoriv{i atinski klub u evropskog giganta. Ukupno je devet puta osvajao Evroligu, {to ga ~ini najtrofejnijim trenerom u istoriji tog takmi~ewa.

KAKO JE SVETISLAV PE[I] PREPORODIO BAJERN:

Svi su ~ekali fijasko, ali...

Preporodio je trener Svetislav Pe{i} minhenski Bajern i svoj klub doveo do jednog od najboqih perioda u sezoni. Bavarci su pod wegovom palicom u posledwih deset utakmica slavili ~ak devet puta u svim takmi~ewima, ukqu~uju}i i u Bundesligi gde od wegovog dolaska ne znaju za poraz.

Najnoviji primer dominantne igre stigao je u 16. kolu nema~kog {ampionata, kada je Bajern deklasirao Kemnic sa 87:59, kontrolisav{i susret od prve do posledwe deonice.

Bajern u punom naletu igra i evropsko takmi~ewe, pa su jedini porazi koje su zabele`ili pod komandom Pe{i}a do sada protiv Olimpijakosa i Hapoel Tel Aviva, {to jasno pokazuje da su postali stabilna i ozbiqna ekipa na oba fronta.

Pe{i}, iako sa 76 godina me|u najiskusnijim trenerima u evropskoj ko{arci, ne pokazuje znake usporavawa – naprotiv, wegova energija i autoritet o~igledno su podigli nivo igre wegovih igra~a.

Iskustvo koje je stekao tokom duge trenerske karijere, u kojoj je vodio brojne klubove i reprezentacije {irom Evrope i osvojio mnoga priznawa, sada se vidi u stabilizaciji igre Bajerna. Kqu~ uspeha Bajerna ove sezone le`i upravo u toj stabilnosti i organizaciji. Tim pokazuje visok nivo discipline, posebno u odbrani, i ve}inu me~eva re{ava kontrolisanom igrom i pravim pristupom, bez previ{e oscilacija.

Uz to, neki igra~i su dodatno podigli svoj nivo – kao {to je Andreas Obst, koji je pod Pe{i}evim vo|stvom preuzeo ve}u odgovornost u napadu i ~esto pravio razliku, {to dodatno podi`e kvalitet minhenskog sastava.

Vaterpolisti su ponos Srbije, bitka s CG pa napad na medaqu

Vaterpolo reprezentacija Srbije obezbedila je plasman u polufinale Evropskog prvenstva u Beogradu i to na veoma upe~atqiv na~in.

„Delfini“ su do sada upisali svih pet pobeda – tri u prvoj, a dva u drugoj grupnoj fazi i prvi su tim koji je obezbedio plasman u borbu za medaqe.

Evropsko prvenstvo nije otvoreno ba{ najboqe po Srbiju, po{to je upisana neo~ekivano te{ka pobeda nad Holandijom i to posle peteraca – 13:13, pa 18:16. Drugi me~ mogao bi da bude i kqu~an u ovom pohodu na evropske medaqe, po{to je Srbija slomila [paniju sa 12:11, da bi onda Izrael uz malo neo~ekivanih muka bio deklasiran sa 19:9.

Srbija je u drugu fazu prenela pet od mogu}ih {est bodova, a onda je o~ekivano savladala Francusku sigurnom igrom sa 14:10.

Najve}i derbi vaterpola odigran je u nedequ uve~e, a vaterpolisti Srbije i Ma|arske priredili su jo{ jedan spektakl za pam}ewe, iz kojeg su „delfini“ iza{li kao pobednici rezultatom 15:14. Ta herojska pobeda ozna~ila je plasman u polufinale, samo je pitawe da li sa prve ili druge pozicije u grupi.

O tome }e odlu~ivati posledwe kolo druge grupne faze u kojoj se Srbija sastaje sa Crnom Gorom – utorak, 20.30, Beogradska arena. Na{i vaterpolisti znaju da posao nije gotov, to su isticali vi{e puta i oni i selektor Uro{ Stevanovi}, a ciq je jasan – (zlatna) medaqa. Ukoliko „delfini“ savladaju Crnu Goru i potvrde prvo mesto u grupi, ponovo }e u bazen ponovo u petak, 23. januara, od 17.00 prema

trenutnom rasporedu. Ukoliko se dogodi da Srbija ipak bude druga, a [panija ili Ma|arska preuzmu lidersku poziciju, onda bi polufinalni me~ „delfina“ trebalo da se igra u petak od 20.30. Rivali Srbije u polufinalu mogu biti Italija, Gr~ka i Hrvatska. Ko god do|e, bi}e to veliki derbi, ali Srbija se ne pla{i nikoga i pogotovo na doma}em bazenu mo`e svakoga da savlada. Kroz istoriju vaterpolisti su Srbiji mnogo puta doneli veliku radost i ogroman broj medaqa sa najve}ih turnira, a sada ponovo imamo generaciju vrednu pa`we, pra}ewa i navijawa. Ovi momci su pokazali da mogu mnogo, medaqe su i te kako dosti`ne gde god se pojave, iako sada postoje oscilacije s vremena na vreme i nismo tako veliki favoriti kao nekada.

Stevanovi} je posle pobede nad Ma|arskom istakao da ovaj tim Srbije raste, ima samopouzdawa, a prostora za kalkulacije nema – niti bismo se mi time bavili. Preokret protiv Ma|arske

UHAP[EN UBICA MMA BORCA STEFANA SAVI]A:

od 0:3 i 1:4 do 13:8 mogao bi da bude pravi pokazateq kako Srbija treba da igra i koliko su se „delfini“ dobro prilagodili na promene u vaterpolu i sve br`u igru.

Srbija je na ovom turniru „dobila“ Milana Glu{ca – sjajnog golmana koji je legitimni naslednik velikana srpskog vaterpola i bi}e jedan od najzaslu`nijih ako se do|e do medaqe. Du{an Mandi} je i daqe lider, bra}a Strahiwa i Viktor Ra{ovi}, kao i Nikola i Petar Jak{i} nastavqaju da blistaju, Sava Ran|elovi}, Nemawa Vico i Milo{ ]uk su proverene snage, Vasilije Martinovi} predvodnik nekog novog talasa… [ta god da se desi do kraja Prvenstva, vaterpolisti su bili, sada su i osta}e ponos Srbije, a sve je uvek lep{e uz medaqu, koja nam se sme{i ako nastavimo ovako. Jo{ se sada igra u Beogradu, pa bi narod na tribinama bio posebno odu{evqen medaqom i novim velikim uspehom srpskog vaterpola.

skoro 2 godine bega

V. G, osumwi~en za ubistvo MMA borca Stefana Savi}a u Beogradu, uhap{en je u [paniji po me|unarodnoj poternici In-

na osnovu me|unarodne poternice beogradskog Interpola zbog sumwe da je u Beogradu u februaru 2024. godine pretukao i vi{e

terpola, potvrdio je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i}. Napad na Savi}a se dogodio krajem februara 2024. godine.

V. G. (25) uhap{en je u [paniji

puta izbo no`em MMA borca i reprezentativca Srbije Stefana Savi}a usled ~ega je Savi} preminuo. Potpredsednik Vlade i ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i} naveo je da je obave{tewe o hap{ewu potvrdio madridski Interpol i da je V. G. osumwi~en za krivi~na dela te{ko ubistvo u saizvr{ila{tvu i te{ko ubistvo u poku{aju. Doga|aj se dogodio ispred ugostiteqskog objekta „Dor}oleta“. Prema informacijama MUP-a, V. G. i M. D. su posle verbalne rasprave sa Savi}em zapo~eli fizi~ki napad. Savi} je poku{ao da pobegne, ali su ga sustigli i zadavali mu vi{e udaraca rukama i nogama. Potom, V. G. mu je zadao vi{e uboda no`em u telo i noge, {to je, kako se isti~e, dovelo do wegove smrti. Tokom napada, slu~ajno je prisutan bio i Stefan Markovi}, koji je poku{ao da spre~i tu~u. V. G. mu je zadao vi{e uboda no`em u noge i grudni ko{ i naneo mu te{ke telesne povrede. Markovi} je pre`iveo. Da~i} je naglasio da je Savi} bio MMA borac i reprezentativac Srbije, ~ime je zlo~in dodatno potresao javnost.

Senegal u nikad lu|em finalu Kupa afri~kih nacija posle produ`etaka osvojio titulu, Maroko u suzama zbog epskog proma{aja

Fudbaleri Senegala pobedili su Maroko rezultatom 1:0 posle produ`etaka u nikad lu|em finalu Kupa afri~kih nacija.

Iako rezultat ne govori da je u pitawu bila potpuno luda utakmica, ostala de{avawa su doprinela tome da o ovom duelu pri~a ceo fudbalski svet.

Finale je igrano u Rabatu, tako da je Maroko prakti~no bio doma}in, a malo je falilo da odnese titulu nakon skandala kakav se retko vi|a.

Utakmica je tokom 90 minuta bila poprili~no ujedna~ena – Senegal je bio ne{to boqi u prvom, a Maroko konkretniji u drugom poluvremenu. Ludnica je nastala u sudijskoj nadoknadi drugog poluvremena.

Najpre je Senegalu poni{ten gol, koji je Ismaila Sar postigao nakon odbitka, jer je Abdulaje Sek prethodno napravio faul u kaznenom prostoru prilikom borbe za loptu.

U dubokoj nadoknadi Maroko je dobio penal i to nakon ponovne konsultacije sa VAR sobom, jer je Brahim Dijaz oboren posle kornera od strane El Ha|ija Diufa. Nastao je skandal, po{to su Senegalci napustili teren uz odobrewe selektora, ali su na inicijativu Sadija Manea nastavili me~ posle pauze i sukoba koji su trajali preko 20 minuta.

Fudbaler Real Madrida koji je fauliran preuzeo je odgovornost na penalu, ali je poku{ao „pawenku“ i golman Senegala je to pro~itao, ostao u sredini i lako odbranio. Dijaz je bio u suzama, nije mogao da veruje, a Eduar Mendi je postao heroj Senegala.

Kazna za epski proma{aj stigla je u 94. minutu, kada je Pape Gej „lansirao bombu“ i fantisti~nim pogotkom re{io nikad lu|e finale popularnog AFCON-a. Idrisa Gana Gej je upisao asistenciju, ali wegovom prezimewaku idu skoro sve zasluge za gol.

Do kraja utakmice najboqu {ansu propustio je [erif Endiaje, biv{i fudbaler Crvene zvezde, koji se obrukao i proma{io prazan gol, ali to nije ko{talo wegovu ekipu. Maroko je bio blizu izjedna~ewa u tre}em minutu drugog produ`etka, ali je udarac glavom Najefa Agerda zaustavila pre~ka.

Senegal je tako stigao do druge titule prvaka Kupa afri~kih nacija u svojoj istoriji, nakon {to je to prvi put u~inio 2021. godine.

SKANDAL NA EVROPSKOM PRVENSTVU U RUKOMETU:

Hrvati pustili pesmu Tompsona, uprkos zabrani organizatora!

@estok skandal desio se na Evropskom prvenstvu u rukometu, a re`irali su ga – Hrvati.

I pored toga {to EHF (Evropska rukometna federacija) nije dozvolio na{im kom{ijama da sa razglasa pu{taju pesme osvedo~enog srbomrzca Marka Perkovi}a Tompsona, stihovi jedne od wegovih numera ipak su se ~uli u subotu uve~e u {vedskom gradu Malme. Zbog svega se EHF oglasio i u odgovoru za {vedski list Aftonbladet istakao je kako su Hrvati vi{e puta upozoreni da ne pu{taju Tompsona.

-Na dan utakmice, hrvatska delegacija je vi{e puta tra`ila da se pesma pusti – i zahtev je svaki put odbijen. ^iwenica da je na kraju pu{tena je za `aqewe i nije trebalo da se dogodi. Pesma uop{te ne predstavqa vrednosti za koje se ovo prvenstvo zala`e – naveli su iz EHF.

Dodali su da Tompsonova pesma „Ako ne zna{ {to je bilo“ nikada nije bila ukqu~ena u originalnu plejlistu za utakmicu i da su sve pesme na plejlistama za sve me~eve pre po~etka prvenstva pregledali tim za zabavu i EHF.

Aftonbladet navodi i da je nakon utakmice u kojoj je Hrvatska pobedila Gruziju „nekoliko gledalaca reagovalo“ zbog pu{tawa sporne pesme.

Da li }e se ovaj skandal ponoviti u nastavku {ampionata, ostaje da se vidi.

Poznato ko sudi Zvezdi u Malmeu, crveno-beli ga ne pamte po dobrom

Nema~ki sudija Sa{a [tegeman bi}e glavni arbitar utakmice sedmog kola Lige Evrope izme|u Malmea i Crvene zvezde (~etvrtak, 18.45). [tegeman je ve} imao priliku da sudi crveno-belima u evropskim takmi~ewima, i to upravo u Ligi Evrope.

Pre tri godine delio je pravdu na gostovawu Zvezde u Turskoj, kada je Trabzonspor slavio rezultatom 2:1.

Srpskoj reprezentaciji, me|utim, [tegeman je ostao u znatno lep{em se}awu. Bio je arbitar na utakmici u Litvaniji, u kojoj su „orlovi“ slavili sa 3:1 u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo. Tada je Aleksandar Mitrovi} postigao sva tri gola u jednoj od pobeda koja je kasnije imala veliki zna~aj za plasman na zavr{ni turnir. Na predstoje}em me~u pomo}nici }e mu biti Kristof Gin{ i Marko Ahmiler, dok je za ~etvrtog sudiju delegiran Martin Petersen. U VAR sobi bi}e Paskal Miler i Bewamin Kortus, tako|e iz Nema~ke. Utakmica izme|u Malmea i Crvene zvezde igra se u ~etvrtak, 22. januara, sa po~etkom u 18.45. Crvena zvezda se trenutno nalazi na 17. mestu na tabeli Lige Evrope sa osvojenih 10 bodova, dok je Malme na 34. poziciji sa jednim bodom.

[OK ZA SRBIJU:

„Orlovi“

ispali sa Evropskog prvenstva, [panija nemo}na protiv raspucane Nema~ke

Reprezentacija Srbije eliminisana je sa Evropskog prvenstva u Danskoj, [vedskoj i Norve{koj nakon je [panija pora`ena od Nema~ke 34:32 u me~u 3. kola A grupe, pa su „orlovi” takmi~ewe okon~ali na posledwem mestu.

Srbija je u posledwe kolo, osokoqena pobedom nad Nema~kom, u{la svesna da joj pobeda nad Austrijom donosi prolaz

daqe. No, umesto toga, usledilo je razo~aravaju}ih 60 minuta i poraz 26:25, posle ~ega je sva nada polo`ena u reprezentaciju [panije. Ali, [panci nisu imali snage da se suprotstave inspirisanim Nemcima, koji su od prvog minuta utamice jednostavno leteli po terenu. Nisu dodu{e [panci dopustili rivalu ni da se odlepi

previ{e, konstantno je razlika bila dva ili tri gola, sve do same zavr{nice, kada je Nema~ka iskoristila par ne{to slabijih napada [panaca i slomila otpor rivala, te upisala pobedu vrednu prolaza daqe.

Ovim trijumfom Nemci su do{li do brojke od ~etiri boda, koliko ima i [panija, dok je reprezentacija Srbije grupnu fazu zavr{ila kao posledweplasirana s obzirom na to da je pora`ena od Austrije i usled slabijeg me|usobnog skora bila iza rivala. Krajwe paradoksalna situacija, s obzirom na to bi, da je kojim slu~ajem [panija uspela da savlada Nemce, Srbija bila druga jer je u krugu sa Nema~kom i Austrijom imala najboqu me|usobnu gol-razliku.

Ovako, „orlovi“ zavr{avaju nadmetawe uz veliku `al jer su bili nadomak jednog od najve}ih uspeha u novijoj istoriji srpskog rukometa.

THURSDAY l ^ETVRTAK 22. 1. 2026.

“AUSTRALIJSKA

„Novak \okovi} sada ve} ima pome{ana ose}awa o Australiji, iako nije nikakva tajna da se tu ose}a najboqe posle 10 osvojenih grend slem titula u Melburnu. Ipak, mora da bude i poslovi~no oprezan.

„Drago mi je da sam tako delovao jer sam se i ose}ao veoma sve`e i motivisano i to se i odra zilo u pozitivnom smislu na igru koja je bila stvarno od li~na. Servis je funkcionisao prakti~no savr{eno. Da li sam ve~eras bio sve`iji nego bilo koje godine u zadwoj deceniji?

Mislim da ne, jer sam uglavnom sam sve` kada igram prva kola ovde, prakti~no svake godine, ne pamtim da sam bio ne{to previ{e umoran bilo koje godine, jer je po~etak sezone“, po~eo je \okovi}.

Nakon toga je govorio i kako mu obi~no izgleda priprema za prvi grend slem u sezoni.

„Pro{le godine sam odigrao Brizbejn, recimo tri me~a. Ne pamtim da li sam ikada igrao ovde, neku tu nedequ uo~i po~etka Australijan open, uglavnom uvek do|em, ranije treniram. Tako da imam sve`inu, a imam i

motivaciju, kao i svi ostali, da nekako zapo~nem godinu na pravi na~in. ^iwenica da sam svoje najboqe rezultate bele`io i upravo na ovom grend slemu i upravo na tom terenu, da o`ivqava te neke uspomene i se}awa i da to dodatno, kako ja ka`em, doprinosi tom nekom nadahnu}u kad god sam na terenu, sigurno.

Na tri od ~etiri grend slem turnira je ostvario 100 i vi{e pobeda sada (100 na Australijan openu, 101 na Rolan Garosu i 102 na Vimbldonu), a Srbin nije skidao osmeh sa lica.

„Jel da? E pa da, nisam znao da li sam svuda. [to da ne sad kada smo tu blizu, {to da ne zaokru`imo sve na 100, pa plus.

Bilo bi lepo. Daleko je Wujork iskreno.“

Nema nikakve dileme da se posle toliko vremena na Australijan openu ose}a gotovo kao u drugoj ku}i, ali je, ipak, ovde do`ivqao i najve}e neprijatnosti u `ivotu. Zato su ose}awa pome{ana.

„Pa bio je po meri me~ u svakom smislu. Atmosfera je bila fantasti~na ve~eras, puno sam imao navija~a, puno srpskih trobojki je bilo vi|eno na tribinama, i ne samo na{ih qudi koji su ovde u dijaspori, koji donose srpske zastave, nego stranaca koji nose srpske zastave. To mi je bilo posebno drago videti. Jako sam im zahvalan na toj podr{ci i pozivam je da dolaze i daqe, jer mi stvarno treba, ose}amo neku dozu poletnosti i dodatne inspiracije da odigram svoj najboqi tenis. Lep{e se ose}a ~ovek, naravno, kad ima podr{ku. [to se ti~e australijske publike, to je nekako nepredvidivo za mene. Bilo je i nekih godina gde su me podr`avali, nekih da nisu. Ali su{tina je da i da je meni najva`nije da ja dr`im taj neki nivo koncentracije i performanse kao ve~eras.“

Olga Danilovi} zaradila

bogatstvo pobedom nad Venus Vilijams

Olga Danilovi}, najboqa srpska teniserka, zaradila je bogatstvo pobedom nad Venus Vilijams prvog dana Australijan opena. Olga je posle neverovatnog preokreta pobedila ~uvenu 45-godi{wu Amerikanku rezultatom 6:7(5), 6:3, 6:4.

Srpkiwa, koja je 68. teniserka sveta, osim poena dobila je i nov~anu nagradu za ovu pobedu.

Iako je izgubila prvi set, a potom imala zaostatak u tre}em od 4:0, uspela je da izbori veliku pobedu.

Prolaskom u drugo kolo odbranila je 70 bodova, a u narednom kolu }e za protivnicu imati Koko Gof.

Uz to, Olga Danilolvi} je zaradila 225.000 australijskih dolara, odnosno 130.000 evra.

Vu~evi} uradio ono

{to niko sa prostora Jugoslavije u NBA nije

Nikola Vu~evi}, ko{arka{ ^ikago Bulsa, u{ao je u istoriju NBA lige, po{to je postao prvi igra~ sa prostora biv{e Jugoslavije koji ima mesto u Top 100 najboqih strelaca ~uvenog takmi~ewa.

Naime, Vu~evi} trenutno zauzima 96. mesto na ve~noj listi strelaca NBA lige sa 17.397 poena. Momak iz Crne Gore je odigrao 1.012 utakmica i proveo 15 sezona u eliti. Igrao je za Orlando, dok je u ^ikagu proveo posledwih nekoliko sezona.

Ono {to je zanimqivo jeste da nijedan ko{arka{ sa prostora biv{e Jugoslavije nije uspeo da uradi to pre Vu~evi}a. Vu~evi} ove sezone u proseku posti`e 17 poena, uz 9,2 skoka i 3,7 asistencija u proseku.

DON^I] I JOKI] ]E IGRATI U ISTOM TIMU:

liga najavila Ol star spektakl,

Srpski tenis je preko no}i ostao bez 50 miliona dinara iz buxeta Srbije, a o tome se uporno }utalo. Sada je Novak \okovi} odlu~io da postavi javno pitawe.

Iako je tenis i daqe sport prve kategorije ne dobija pa`wu koju zaslu`uje. Naprotiv, neretko je osporavan, a sada i finansijski ugro`en. Situacija je ozbiqnija nego {to se ~inila na prvi pogled. Gotov dva i po puta mawe novca sada ima srpski tenis. To je, blago re~eno, neodr`ivo.

„Jeste, dva i po puta mawe… Svi mi tra`imo odgovor, mislim da nisam ja adresa kojoj treba da se uputi pitawe, nego Ministarstvo sporta i ministra. Treba pitati za{to je to tako za sport koji je u posledwih dvadeset i kusur godina bio jedan od najuspe{nijih

sportova i brendova, sport koji je proizveo neke od najboqih ambasadora za Srbiju u svetu… Zbog ~ega je to tako, ja ne znam. Mawe, vi{e svi sportovi…

Ono {to sam video na listi i ono {to sam saznao iz razgovora sa raznim qudima jeste da su svi ve}i sportovi dobili pove}awe sredstava. Jedino je tenis iz te tzv. „kategorije jedan“, po{to je tenis u toj kategoriji, dobio dva

i po puta mawi buxet. To stavqa Teniski savez Srbije u {ah-mat poziciju. Ja nisam u Savezu, moj stric je predsednik i on mi je preneo da je to sada pitawe… Nekoliko meseci do bankrota“, iskren je srpski as.

Odlu~io je da i sam javno zahteva odgovor od Ministarstva i to je javno preneo preko medija. Uostalom, od kada su Nova.rs i retki drugi preneli ove pora`avaju}e vesti ni{ta drugo osim odlu~nog }utawa nismo ~uli sa najva`nije adrese.

„Postavite pitawe i vi i drugi Ministarstvu za{to je to tako. Ja imam svoja razmi{qawa, ali boqe da ih ne delim. Mislim da su neke stvari o~igledne, ali treba postaviti pitawe adekvatnim institucijama, pa da vidimo {ta }e da ka`u.

ovo su startne postave!

Poznati su timovi za NBA Ol-star 2026. godine. Najve}i ko{arka{ki spektakl odr`a}e se od 13. do 15. februara 2026. u Los An|elesu, ta~nije u Inglvudu, predgra|u grada an|ela, u dvorani u kojoj svoje doma}e me~eve igraju Los An|eles Klipersi. Javnosti su predstavqene i startne petorke za Ol-star utakmicu, a Zapadnu konferenciju predvodi mo}ni tandem Nikola Joki} – Luka Don~i}. Iako }e format me~a biti druga~iji u odnosu na dosada{wi, sistem izbora igra~a ostaje nepromewen, pa }e i ovoga puta isti broj ko{arka{a sa Istoka i Zapada u~estvovati na ovom NBA spektaklu. U startnoj postavi Zapada na}i }e se Luka Don~i}, [ej Gilxes-Aleksander, Stef Kari, Nikola Joki} i Viktor Vembawama, dok }e boje Isto~ne konferencije braniti Xejlen Branson, Janis Adetokumbo, Tajris Meksi, Kejd Kaningem i Xejlen Braun.