Issuu

THE ONLY SERBIAN WEEKLY NEWSPAPER IN AUSTRALIA PRINTED IN SERBIAN CYRILLIC SCRIPT

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta l Utorak/Tuesday 30.10.4.2025. 12. 2025. l Year XXXIV No. 2690 XXXIV 2652 l Price - NSW/VIC/QLD/

S E R B I A N

Australija: u Mladi

V O I C E

Australija:

u Zaradio

W E E K L Y

Srbi u svetu:

u Pri~a policajac depozit o mladoj Xek Hibert za ku}u Jeleni jo{ jedan od recikla`e Miladinovi} australijski fla{a heroj i limenki!

Strana 12

Strana 18

Strana 11

SA/TAS - $5.00 WA/NT/ NSW Country/ACT - $5.50

Riznica: u 10

~iwenica o caru Du{anu Silnom

Strana 25

Putopis:

u Sicilija -

ostrvo koje se ne obilazi ve} do`ivqava

Strana 20

2 Utorak 30. decembar 2025.

IZME\U DVA VIKENDA

Vu~i}: Otvaramo prvu fabriku dronova

Gugl dozvolio promenu primarne Gmail adrese nakon vi{e od dve decenije Ameri~ki tehnolo{ki gigant „Gugl“ je, prvi put od osnivawa Gmail servisa 2004. godine, dozvolila korisnicima da promene svoju primarnu imejl adresu. To je va`na vest za vi{e od 1,8 milijardi qudi {irom sveta, koji sada mogu da promene korisni~ki nalog bez gubitka podataka. Vest o mogu}nosti izmena imejl adrese na Gmail servisu dolazi kao spas za sve one koji i daqe koriste adrese koje su napravili u sredwo{kolskim danima, a koje danas deluju neprofesionalno. „Gugl“ je vi{e od dve decenije imao strogo pravilo da se jednom kreirana @gmail.com adresa ne moè promeniti bez gubitka podataka, bez obzira na to {to tokom vremena po~iwe da zvu~i neprimereno ili zastarelo, prenosi Si-En-Bi-Si. Drugim re~ima, jedini na~in da promenite postoje}u imejl adresu do sada je bio da napravite potpuno novi nalog i ru~no prebacujete kontakte i fajlove sa Guglovog drajva, uz gubitak pretplate na Jutjub. Nakon uvo|ewa najavqene novine, korisnici }e mo}i da zadrè svoje fotografije, istoriju poruka, Jutjub pretplatu, kao i fajlove sa drajva koji je vezan za stari nalog. Kada promenite imejl adresu, stara ne nestaje, ve} postaje sekundarna adresa koja je i daqe povezana sa nalogom korisnika. „Gugl“ je, ipak, uveo neka ograni~ewa kako bi spre~io zloupotrebe, tako da je adresu mogu}e promeniti samo jednom za godinu dana, a ukupno tri puta na jednom nalogu. Ova informacija se pojavila u aùrirawima na zvani~nim stranicama podr{ke na hindi jeziku, {to ukazuje da }e Indija verovatno prva dobiti pristup novoj funkciji. O~ekuje se da }e tokom 2026. godine postepeno postati dostupna svima na globalnom nivou.

SERBIAN VOICE WEEKLY Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd ABN: 84 159 811 971 Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC. Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi}

Ve} 34 godine ~uvar srpskog identiteta Svakog ~etvrtka {irom Australije. Pretplata: Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $300. Polugodi{wa pretplata iznosi $160. Uplatu moète izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912 Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dràvama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju. Autorski tekstovi odraàvaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} poloìo je danas, zajedno sa ministrom odbrane Bratislavom Ga{i}em i na~elnikom General{taba Vojske Srbije Milanom Mojsilovi}em kamen temeqac za izgradwu novog objekta Ministarstva odbrane i General{taba Vojske Srbije. Kako je rekao uo~i po~etka ceremonije objekat }e biti zavr{en za tri godine – do kraja 2028. godine. „Ovde }e biti izgra|eni velelepni objekti, velelepne zgrade Ministarstva odbrane i General{taba na{e vojske. Neto povr{ina, korisna povr{ina }e biti 50.000 metara kvadratnih. Dakle, ogroman prostor, ba{ u skladu sa zna~ajem na{e armije. Bi}e sve zavr{eno za ta~no tri godine, ve} do kraja 2028. godine”, rekao je Vu~i}. On je dodao da je izvo|a~ radova VGC Vojnogra|evinski centar i da veruje da }e sve biti ura|eno na vreme. „Bi}e to lepe zgrade, lepi kompleksi, napravqeni u pravom, bezbednosno dobrom okruèwu. Ne bih daqe obja{wavao sve detaqe. Bi}e pomerene zgrade, dakle, iz najuèg centra grada, ali verujem da }e se sa ovog mesta donositi mnoge va`ne odluke u interesu Republike Srbije i wenih gra|ana.” „Mnogo novca smo izdvojili za ovaj projekat, zato {to smatramo da je vi{estruko zna~ajan. Posebno u uslovima apsolutne nesigurnosti, nemogu}nosti predvi|awa onoga {to je pred nama i verovawa u daqe snaèwe na{e armije”, naveo je Vu~i}. Tako|e, predsednik je istakao da }e krajem marta ili po~etkom aprila biti otvorena prva velika fabrika dronova u Srbiji i istakao da }e se tu praviti visoko sofisticirani dronovi. „Ulaèmo mnogo i iznenadili biste se kada biste znali koliko danas imamo bespilotnih letelica u na{im skladi{tima

i dronova ‚kamikaza’, a i nekih drugih”, otkrio je Vu~i}. „Kupujemo i nastavqamo da kupujemo. Uskoro, krajem marta, najkasnije po~etkom aprila o~ekujem otvarawe prve velike fabrike u na{oj zemqi dronova i sa ponosom isti~em da }e biti re~ o visoko sofisticiranim dronovima.” On je istakao da se ne radi o na{em dronu „komarac 1”, sa kojim smo ina~e zadovoqni, ili o „komarcu 2”, ve} o visoko sofisticiranim dronovima koje }emo raditi, kako je rekao, sa jednom velikom stranom silom. „Bi}e proizvodwa ovde u Srbiji”, dodao je predsednik Srbije. Kao jedan od prioriteta vojske istakao je popuwavawe mnogih na{ih jedinica i istakao da }e biti pove}an i broj predvi|enih pripadnika tri glavne specijalne jedinice, kao i da }e wihova popuwenost morati da bude ve}a od 95 odsto. „Vi ste primetili da smo mi sve do na{e velike parade uglavnom }utali o tome ~ime na{a vojska raspola`e. Mi moramo u narednom periodu, i to veoma kratkom periodu, da podignemo nivo popuwenosti mnogih od na{ih jedinica. Imamo visok nivo popuwenosti po prvi put na{e tri glavne specijalne je-

dinice, ali }emo pove}avati i broj predvi|enih pripadnika, a popuwenost mora da bude preko 95 odsto”, istakao je Vu~i}. Kako je rekao, u jednoj je 92 odsto, u drugoj 85 odsto, a u tre}oj 79 odsto, {to je sve mnogo vi{e u odnosu na nivo popuwenosti koji smo imali ranije – specijalne 72. i 63. padobranske jedinice i jedinice Kobre. „Doneli smo odluku da oni moraju da imaju popuwenost preko 95 odsto i da moraju da pove}aju broj svojih pripadnika. Dakle, da se postave novi limiti koji }e biti ve}i. Jer mislimo da je snaga u jednom delu specijalnih jedinica ne{to {to u budu}nosti mo`e da donese kqu~nu prednost na{oj zemqi u odbrani wene granice.” Ne}e se stati samo tu. „Istovremeno, poja~a}emo na{e tenkovske, artiqerijske, raketno-artiqerijske jedinice i, pre svega, ulo`i}emo i najve}i novac i najve}u energiju u izgradwu novih jedinica koje }e u tim, kako se to naziva, optimizovanim bataqonima i brigadama imati posebno mesto, one kao uvek posebne jedinice koje }e da upravqaju najsavremenijim sredstvima protiv vazduhoplovne odbrane i na{ih vazduhoplovnih snaga, ukqu~uju}i i bespilotne letelice, dronove”, objasnio je predsednik Srbije.

PRONA\ENA BOCA SA PORUKOM KOD TASMANIJE

Kako je jedan tata ~estitao deci Bo`i} U februaru 2023. godine nema~ki geolog Johan Klages, poslao je poruku u boci koja je bila namewena wegovoj deci. Bocu je spustio u vodu u Drejkovom prolazu, a ona je prona|ena posle

vi{e od dve godine na zapadnoj obali Tasmanije, saop{tio je Institut Alfred Vegener (AWI). Nema~ki geolog je bocu sa porukom bacio u vodu tokom nau~ne ekspedicije, `ele}i da svojoj deci, koja su tada Bo`i} provela bez wega, prenese svoju fasciniranost porukama u bocama. Boca je prona|ena, a geolog je obave{ten mejlom 9. decembra 2025. godine, nakon {to je prethodno poslato pismo vra}eno kao neisporu~eno. Poruku je prona{ao Tobi Rej, zaposleni u administraciji Tasmanije, jo{ u avgustu 2025. godine, i to gotovo slu~ajno, na udaqenoj i te{ko pristupa~noj obali. Nakon neuspelog poku{aja da po{aqe pismo, Rej je prona{ao Klagesovu mejl adresu i stupio u kontakt sa wim. Prema Institutu Alfred Vegener, poruka u boci ima i nau~ni zna~aj. Pretpostavka je da je boca putovala u smeru kazaqke na satu oko Antarktika, prate}i antarkti~ku cirkumpolarnu struju i pre{av{i vi{e od 15 hiqada kilometara za najvi{e 900 dana. Tasmanski okeanograf sada planira da modelira kretawe boce od cirkumpolarne struje do obale Tasmanije, a Klages je ve} stupio u kontakt sa wim.

IZME\U DVA VIKENDA Po{tovani ~itaoci, Zbog iznenadnih pove}awa tro{kova {tampawa na{ih novina od 15 odsto i tro{kova distribucije od 20 odsto prinu|eni smo da od slede}eg izdawa pove}amo cenu primerka Srpskog glasa sa dosada{wih 5 i 5.50 dolara na 6 i 6.50 dolara. Naàlost od Nove godine bi}e pove}ana i cena godi{we i polugodi{we pretplate na 185 i 350 dolara. Najavqena korekcija cena ima iskqu~ivi ciq da smawi na{e potencijalne gubitke bez ikakvih drugih motiva. Nadamo se da }ete razumeti ovu nepopularnu ali iznu|enu meru uz na{e iskreno obe}awe da }emo u narednoj godini biti jo{ boqi i sadràjniji. Hvala {to nas podràvate da nastavimo tradiciju dugu tri i po decenije. Sa{a Jankovi} Izdava~ i glavni i odgovorni urednik

BUDU]NOST STI@E:

Najneobi~niji tehnolo{ki izumi 2025. godine Robot koji posprema ku}u ili robot koji je umiqati ku}ni qubimac, ma{ina koja kupa psa umesto vas, igra~ka koja vas prati pogledom... Upravo ovakvi izumi obeleìli su 2025. godinu i pokazali koliko je ve{ta~ka inteligencija u{la u na{ svakodnevni ìvot. Proteklu godinu obeleìo je talas tehnolo{kih noviteta, a posebno su se izdvojili roboti i ure|aji koji koriste sve naprednije modele ve{ta~ke inteligencije. Me|u najsavremenijim robotima predstavqenim tokom godine posebno se isti~e Neo, dizajniran da pomaè u obavqawu ku}nih poslova i da reaguje na verbalne ili manuelne komande putem aplikacije. Ono {to je do skoro zvu~alo kao nau~na fantastika, danas postaje stvarnost, a upravo je humanoidni robot Neo jedan od najboqih primera koliko se tehnologija do sada razvila. On moè da ~isti, ple{e, pakuje ve{, sre|uje police i prostor u domu, pa ~ak i da prona|e izgubqene kqu~eve. Uz to, opremqen je vaj-faj i Blutut konekcijom, {to mu omogu}ava da funkcioni{e i kao pokretni sistem za zabavu. Pa`wu javnosti privukla je i AI ma{ina za kupawe i negu pasa - „Woofwoof Lux”, koja bi uskoro trebalo da se na|e u prodaji. Ovaj ure|aj koristi blage mlazeve vode i {ampone bezbedne za ku}ne qubimce, {to omogu}ava temeqno prawe pasa bez stresa, a ceo proces traje oko 20 minuta. Na listi neobi~nih inovacija nalazi se i „Mirumi”, mala pli{ana igra~ka opremqena senzorima, koja pomera o~i i moè da se zaka~i za predmete svakodnevne upotrebe, poput ta{ne. Ona se okre}e ka qudima i objektima u okruèwu, ali pokazuje „stid” ako je predugo posmatrate ili dodirujete. Planirano je da se „Mirumi” pojavi u prodaji u aprilu 2026. godine. Tu je i Ropet, ne{to napredniji robotski „drugar” koji moè da se drì u ruci. On slu{a, pamti lica i razume pokrete ruku, a na dodir reaguje prijatnim vibracijama. âk mewa i boju o~iju kako bi se uskladio sa dodacima, poput minijaturnih kruna. Iako mu nikada nije potrebna hrana, Ropet uvek zadovoqno „reaguje” kada mu posvetite malo pa`we. Posebno inovativno re{ewe predstavqa i silikonska futrola za mobilni telefon pod nazivom „Skinkejs (Skincase)”, koja imitira qudsku koù. Ona ne samo da izgleda realisti~no, ve} reaguje i na sun~eve i UV zrake - mewa boju pod wihovim uticajem. Jedan od najintrigantnijih izuma je i Arija (Aria), humanoidni robot ameri~ke kompanije „Rilbotik (Realbotix)”, osmi{qen tako da omogu}i stvarawe emotivne veze sa korisnikom. Ovaj model ima sloèn sistem za prepoznavawe objekata i pra}ewe pokreta o~iju, kao i mogu}nost integracije êtGPT-ja. Arija se nudi po ceni od 10.000 dolara za najosnovniji model, dok verzija sa ve{ta~kom inteligencijom koja moè da se kre}e dostiè cenu od 175.000 dolara, prenosi „Jurowuz”.

Utorak 30. decembar 2025. 3

Kako britanska kraqevska porodica proslavqa Boì} Za ~etvrti Boì}ni govor otkako je stupio na britanski presto, kraq ârls Tre}i izabrao je Vestminstersku opatiju, krunidbenu crkvu engleskih kraqeva jo{ od 1066. godine kada su u woj iste godine krunisani posledwi anglo-saksonski kraq Harold Drugi i prvi normanski suveren Vilijam Osvaja~. Osim milenijumskog kontinuiteta britanske monarhije, ovogodi{wa lokacija za govor britanskog kraqa je i svojevrsni oma` princezi od Velsa Ketrin, koja ve} petu godinu organizuje Boì}ni koncert u istoj crkvi. Snimak tog koncerta emitovala je na Badwe ve~e televizija Aj-Ti-Vi, dok je za produkciju kraqevog Boì}nog govora zaduèn javni servis Bi-Bi-Si. Za razliku od Boì}nih obra}awa kraqice Elizabete Druge, koji su poslovi~no snimani u zvani~noj rezidenciji monarha – Bakingemskoj palati, izbor Vestminsterske opatije za mesto kraqevog govora potcrtava i kontinuitet vladavine ku}e Vindzora, nekada Hanovera, jer su se upravo na tom mestu Britanci oprostili od kraqice, ~ija je vladavina obeleìla drugu polovinu dvadesetog veka. Pred po~etak govora, britansku himnu „Boè, ~uvaj kraqa” otpevali su hor Kraqevske opere i hor de~aka Vestminsterske opatije. POSETA VATIKANU Kraq ârls obra}awe je po~eo podse}awem na nedavnu dràvnu posetu Vatikanu i zajedni~ku molitvu sa papom Lavom – prvu od progla{ewa Anglikanske crkve, koju je okarakterisao kao „istorijski trenutak duhovnog jedinstva”. Britanski suveren okarakterisao je moderno hodo~a{}e kao

„putovawe unapred, u budu}nost, se}aju}i se pro{losti i u~e}i lekcije istorije”. OSAMDESETOGODI[WICA DANA POBEDE NAD FA[IZMOM Kraq ârls podsetio je na ovogodi{we obeleàvawe osam decenija od pobede nad fa{izmom, koje se, kako je istakao „se}a sve mawi broj nas”. Ocenio je da hrabrost i po`rtvovanost qudi i èna u uniformi, ali i na~in na koji se celo dru{tvo ujedinilo pred ogromnim izazovom, predstavqaju poruku za sva vremena za svakoga od nas. „To su vrednosti koje su utemeqile na{u zemqu i Komonvelt, kakvi su danas. Dok slu{amo o podelama kod ku}e i u inostranstvu, ne smemo da ih izgubimo iz vida”, naglasio je kraq ârls podse}aju}i da je ve}ina palih boraca u Drugom svetskom ratu imala samo osamnaest, devetnaest ili dvadeset godina. IZBEGLI[TVO I BESKU]NI[TVO Britanski monarh osvrnuo se i na teme putovawa, izgnanstva, izbegli{tva i besku}ni{tva kroz narativ o ro|ewu Isusa

Hrista u Vitlejemskoj {tali. Suveren je ocenio da kroz fizi~ke i mentalne izazove nalazimo unutra{wu snagu. „Sa velikom raznorodno{}u zajednica u na{oj zemqi, moèmo da na|emo tu snagu i osiguramo da dobro pobedi zlo. îni mi se da treba da volimo i negujemo saose}awe i pomirewe, na na~in na koji je Gospod ìveo i umro”, ocenio je kraq ârls. Taj deo kraqevog govora bio je pra}en nedavnim snimcima prestolonasledni~kog para sa kraqicom Kamilom i princem Xorxom kako volontiraju u narodnoj kuhiwi za besku}nike. Poèlev{i svima miran i sre}an Boì}, kraq je istakao da ga ohrabruje to {to kuda god da krene, sre}e qude, koji èle mir i gaje duboko po{tovawe za sva ìva stvorewa. Ovogodi{we obra}awe zavr{eno je pesmom o crkvenim zvonima, koju je hor Kraqevske opere otpevao sa ukrajinskim peva~ima u narodnim no{wama {to je poseban osvrt na britansku podr{ku Kijevu i ~iwenicu da je kraq ârls ugostio predsednika Zelenskog ~ak tri puta ove godine – posledwi put u oktobru.

JO[ JEDAN PLEMENITI METAL OBARA SVE REKORDE:

Vrednost mu porasla 160 odsto Zalihe platine iznad zemqe pale su na nivo dovoqan za samo pet meseci globalne potro{we, {to je najni`i nivo od 2020. godine Cena platine prema{ila je danas 2.400 dolara po unci i porasla na novi istorijski rekord, na krilima sna`ne potra`we i ograni~ene ponude na tr`i{tu, a ovaj metal je od po~etka godine poskupeo za ~ak 160 odsto. Prema podacima sa wujor{ke berze Komeks, cena platine je u 14.49 ~asova iznosila 2.456,6 dolara po unci. Platina je izuzetno vredan metal zbog svojih fizi~kih i hemijskih svojstava, a koristi se u au-

tomobilskoj i hemijskoj industriji, proizvodwi elektronike, ali i u zdravstvu, farmaciji i drugim sektorima. Pove}ana potra`wa za ovim metalom je posledica i aktuelnih geopoliti~kih napetosti kao {to su ameri~ke sankcije i blokada isporuka nafte iz Venecuele, vojne akcije protiv Islamske dràve u Nigeriji, kao i dugotrajni sukob Rusije i Ukrajine. Ograni~ewa u snabdevawu i daqe traju, posebno zbog poreme}aja u Ju`noj Africi, {to dodatno podiè cene i podsti~e zabrinutost za odrìvost globalne ponude. Zalihe platine iznad zemqe pale su na nivo dovoqan za samo pet meseci globalne potro{we, {to je najniì nivo od 2020. godine, prenosi „Trejding ekonomiks”. „Blumberg” ina~e pi{e da je ruska rubqa godinu zavr{ila me|u pet najprofitabilnijih sredstava, posle plemenitih metala - platine, srebra, paladijuma i zlata. Rubqa je u proteklih 12 meseci zabeleìla najja~i rast vrednosti od 1994. godine, nadma{iv{i glavne valute u odnosu na ameri~ki dolar. Cena zlata je prvi put u ponedeqak probila granicu od 4.400 dolara po unci, pre svega zbog o~ekivawa novih smawewa kamatnih stopa u Sjediwenim Ameri~kim Dràvama i eskalacije geopoliti~kih tenzija. Poskupqewe zlata ve} dugo ne iznena|uje, ali je sada i srebro dostiglo istorijski maksimum od 60 dolara po unci.

4 Utorak 30. decembar 2025.

TEMA NEDEQE

ISKU[EWA KUPOHOLIZMA:

Za{to (ne) treba kupovati poklone u vreme praznika Moè li poklon da nadomesti op{ti mawak pa`we dobro je pitawe svakog 8. marta ili 31. decembra. Sporna je ideja da trì{te („moram ne{to da mu/joj kupim“) moè da popuni svaku prazninu („ali ne znam {ta“). Pozitivne efekte poklawawa sve vi{e poni{tavaju negativne posledice kupovine poklona koja postaje imperativ. To zna~i da se mewa i priroda poklona, koja se nekada ogledala u wegovoj su{tini, a to su pa`wa, povezivawe i ukra{avawe qudskog odnosa. Pi{e Ivan Radanovi} za RTS-ov portal „Oko” Kada komentari{u ekonomske doga|aje, ekonomisti obi~no govore o wihovim makroekonomskim efektima. Tako ~ujemo da }e sporazum o slobodnoj trgovini, otvarawe fabrike ili ne{to poput toga podsta}i ekonomski rast, zaposlenost ili izvoz. Sli~no se kaè i za prazni~ne kupovine. Kako i ne bi, kad u mnogim delatnostima ~ine lavovski deo godi{weg prometa – preko ~etvrtine u robnim ku}ama i prodavnicama igra~aka, a preko petine u juvelirnicama, buticima, kwiàrama i prodavnicama elektronike. Me|utim, malo se ko bavio wihovim mikroekonomskim efektima. POKLONI – SKUPQI NEGO [TO VREDE Iz mikroekonomskog ugla, prazni~na potro{wa je specifi~na. Kupuju se pokloni, a kupac dobra i wegov krajwi korisnik nisu ista osoba. Kome god kupovali, to uvek ~inimo poku{avaju}i da „ubodemo“ ono {to }e se primaocu svideti. I tu se uglavnom gre{i. Osim kod dece, koja roditeqima unapred kaù {ta èle, ve}ini qudi se ne dopadne ono {to dobiju na poklon. To zna~i da poklone ne vrednujemo onoliko koliko su ko{tali – ako uop{te i vrednujemo. Setimo se xixa-bixa sa novogodi{wom ornamentikom, raznih irvasa i patuqaka, kaciga za pivo ili papu~a u obliku jednoroga. Da li bismo to kupovali sebi? Kada u|emo u prodavnicu i vidimo èqeni muzi~ki CD koji ko{ta hiqadu dinara, kupi}emo ga ako o~ekujemo da }e nam vredeti barem hiqadu dinara. Razlika izme|u toga koliko ne{to vrednujemo i wegove cene se u mikroekonomskoj teoriji zove „potro{a~ki vi{ak“. [to je taj vi{ak ve}i, to smo zadovoqniji. To je u ekonomiji poznato kao stvarawe vrednosti. Kod poklona je druga~ije. Kada dobijemo xemper od pedeset evra, nama se taj xemper, uprkos dobrim namerama darodavca – pa i na{e bliskosti sa wim – ne mora dopasti. Ukoliko

ga vrednujemo mawe od pedeset evra, razlika izme|u vrednosti i wegove cene predstavqa „gubitak blagostawa“. To je u ekonomiji poznato kao uni{tavawe vrednosti. NEEFIKASNOST KUPOVINE POKLONA Gde sav obi~an svet vidi zimsku ~aroliju, lampice i tople prizore darivawa, mikroekonomisti vide masovno uni{tavawe vrednosti. Tako je Xoel Voldfogel, profesor na Univerzitetu u Minesoti analizirao, kvantifikovao i kritikovao novogodi{wu kupovinu poklona. Wegova teza je da su pokloni u proseku „neefikasni“, jer ih ne bismo sami sebi kupili. „Neefikasni“ zna~i da tro{kovi nabavke poklona prema{uju korist od wega. Voldfogel je, po~ev od devedesetih godina pro{log veka, posle svake prazni~ne sezone pitao svoje studente koliko vrednuju poklone koje su dobili i koliko misle da su ko{tali. U proseku, kako je pisao u „Ameri~kom ekonomskom pregledu“, studenti bi platili tek 66-87% iznosa na koji su procenili svoje poklone. Taj procentualni udeo nazvao je „prinosom“ na poklon. Ako pretpostavimo da je prinos na ono {to sebi kupujemo 100%, onda su pokloni, kao mehanizam alokacije resursa, poprili~no lo{i. Ovo vaì u proseku jer prinos na poklon zavisi od toga ko poklawa, pri ~emu najgore „poga|aju“ daqi ro|aci, dok na{e ukuse najboqe poznaju sestre, bra}a i partneri. Voldfogel je anketirao i {iru populaciju od studentske, produbquju}i svoju tezu u kwizi „Skruxenomika“, humoristi~ki nazvanoj po Skruxu, {krtom gazdi iz Dikensove „Boì}ne bajke“. U woj je precizirao da poklawawe uni{tava oko 20% vrednosti, {to zna~i da oko petine trì{ne vrednosti poklona ne biva nadokna|eno

zadovoqstvom wegovog primaoca. A kada nam se stvar uop{te ne dopada, taj gubitak je potpun: „Ako jedan dolar nestane iz mog xepa i pojavi se u va{em, to je gubitak za mene ali ne i za dru{tvo. Ali ako mi uzmete dolar i bacite ga u vatru, to je gubitak za dru{tvo“, pi{e u svojoj kwizi iz 2009. godine. U to vreme, prazni~na potro{wa na poklone u Americi iznosila je do 66 milijardi dolara godi{we. Kao i drugi vidovi potro{we, ona raste uporedo sa BDP-om. Prema podacima do kojih je bio do{ao Dilojt, prose~an Amerikanac kupovao je 23 poklona, a sli~no je bilo i drugde. „Kada se pogleda mese~ni promet u maloprodaji od januara 2007. do februara 2008. za evropske zemqe, svuda je uo~qiv boì}ni i novogodi{wi {pic“, pi{e Voldfogel. Wegove procene, za koje pi{e da su vrlo konzervativne, pokazuju da je gubitak blagostawa usled nabavke poklona u Americi oko 13 milijardi dolara. Sli~no je i u drugim zemqama, {to je pokazao ukrstiv{i maloprodajne indekse koje objavquje Organizacija za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) sa podacima „Euromonitora“. Na svetskom nivou, gubitak blagostawa prema{io je 25 milijardi dolara uo~i svetske ekonomske krize, {to je kao 40 milijardi dolara danas. „Gubitak blagostawa“ zvu~i apstraktno, ali problemi povezani sa wim su stvarni jer nabavka poklona, pored monetarnih i oportunitetnih, obuhvata i ekolo{ke tro{kove. Svaka ekonomska aktivnost ima svoj materijalni otisak, pa i banalni predmeti poput novogodi{wih poklona zahtevaju resurse, proizvodwu i prevoz na udaqena trì{ta. [to ih je vi{e, ve}i je i ekolo{ki pritisak. „Lo{e je da Boì} praznujemo uni{tavju}i planetu. Ali,

Божићна куповина и ”Црни петак” у улици Риџент, Лондон, 1. децембар 2024.

ako ve} moramo, uni{tavajmo je barem efikasno“, ironi~an je Voldfogel. KE[ JE EFIKASNIJI Efikasnije je dati gotovinu. Iako se ~esto daje studentima – a mladencima po pravilu – sa poklawawem gotovine skop~ana je stigma koja raste sa prisno{}u. Oko tre}ine poklona od tetki ili stri~eva su u obliku ke{a, a polovina od baba i deda. Kod partnera, udeo je tek oko 1%. Kako prevazi}i stigmu, a odràti efikasnost? Poklon-karticama. I wih je pratila stigma, ali su ve} dvadesetak godina u usponu. Globalna vrednost kupqenih poklon-kartica danas je oko 980 milijardi dolara, od ~ega preko ~etvrtine „otpada“ na Ameriku. U uslovima stalnog ekonomskog rasta i posledi~ne hiperprodukcije, sve ~e{}a kupovina poklona pove}ava napor neophodan za odabir, pa su ove kartice vi|ene kao olak{awe. Ipak, Voldfogel je primetio da se oko deset odsto poklon-kartica nikada ne iskoristi, jer se ne potro{i sav iznos na koji glase ili se izgube. Mnogi trgovci taj nerealizovani promet nakon nekoliko godina kwiè kao prihod, {to opet zna~i da tro{ak darodavca prema{uje korist za primaoca. Opet neefikasnost. PREDNOSTI DARIVAWA NESTAJU I u Srbiji, kao u Americi, prazni~na kupovina po~iwe u novembru, dok nemali broj qudi na poklone izdvaja i preko 20 hiqada dinara. Planira se malo a tro{i se puno, pa se i nov~anici brzo isprazne. Ovo ne ~udi samo zbog toga {to je prazni~na potro{wa vrlo predvidiva, kao registracija kola ili porodi~na slava. Simptomati~no je i {to na woj insistiramo, iako po osnovu gotovinskih kredita dugujemo oko 6,4 milijarde evra – skoro hiqadu evra po stanovniku. Va`ne su dru{tvene norme: na ro|endanu se ne moèmo ba{ pojaviti praznih ruku, pa je sli~no i sa novogodi{wim praznicima. Oni su specifi~ni i jer èlimo da nam godina po~ne lepo i u izobiqu. U vreme kada se poklawa svakodnevno, to

zna~i da novogodi{wi pokloni treba da budu ve}i, boqi ili skupqi nego ina~e. Takav pritisak podiè i o~ekivawa, {to moè pratiti razo~arewe pa i melanholija. To je lo{e, jer slabi pozitivno dejstvo poklawawa na mentalno zdravqe. To preti i nama, jer smo mnoge prakse preuzeli sa Zapada, gde su praznici vrlo komercijalizovani. Tamo je Boì}, prema Voldfogelu, sve vi{e povezan sa manijom potro{we, a sve mawe sa najva`nijim ro|ewem u istoriji – Hristovim. „Pre~esto poklawamo beskorisne stvari, samo zato {to se to od nas o~ekuje i jer bismo se u suprotnom ose}ali lo{e“, pi{e on. MAWE JE VI[E Do sredine pro{log veka, u Srbiji se za praznike poklawalo uglavnom vo}e, pomoranxe, jabuke, orasi ili poneki slatki{. Danas se zatrpavamo stvarima, ~esto i skupim, za {ta nije kriv samo porast ìvotnog standarda. Moè li poklon da nadomesti op{ti mawak pa`we dobro je pitawe svakog osmog marta, ali i 31. decembra. Sporna je ideja da trì{te („moram ne{to da mu/joj kupim“) moè da popuni svaku prazninu („ali ne znam {ta“). Ona ipak dominira, {to se vidi po novogodi{wim gu`vama u tr`nim centrima, a jo{ vi{e po {irewu namenskih „prodavnica poklona“, odnosno gift-{opova. To zna~i da se mewa i priroda poklona, koja se nekada ogledala u wegovoj su{tini, a to su pa`wa, povezivawe i ukra{avawe qudskog odnosa. Danas poklon postaje samodovoqni artikal – deo category menaxmenta. Kao takav, on }e qudski odnos mo`da i ukrasiti, ali }e ga sigurno uprostiti. Svo|ewe qudskih odnosa na razmenske prepoznao je i Voldfogel, pa je u kwizi predloìo da se neiskori{}ena vrednost na poklon-karticama usmeri u humanitarne svrhe, {to je dobar predlog za kompanije. Dobar je i za nas koji bismo, umesto da kupujemo, poklone mogli da pravimo. Ili da – ako ve} tro{imo – to radimo za one ~ije potrebe daleko prema{uju na{e.

PLANETA

Utorak 30. decembar 2025. 5

RAT U UKRAJINI

Spirala mira ili trka u lavirintu Od Kijeva do Majamija, od Majamija do Moskve – na toj trajektoriji, uz poneko skretawe ka evropskim prestonicama poput Londona i Berlina, posledwih meseci odvija se ameri~ka {atl-diplomatija usmerena na zaustavqawe rata u Ukrajini. Od originalnog Trampovog predloga u 28 ta~aka, ameri~ka i ukrajinska strana saglasile su se oko dokumenta sa osam ~lanova mawe. O~ekuje se odgovor Moskve na posledwi predlog. Kako na pregovore gledaju profesori me|unarodnih odnosa iz Kijeva i iz Moskve? Bliì smo miru nego ikada pre - tako na pregovore o okon~awu rata u Ukrajini gleda ameri~ki predsednik. Potpredsednik Xej Di Vens mawe je optimisti~an - kaè da uop{te nije uveren da se do mirovnog re{ewa moè dok se pribliàva ~etvrta godi{wica sukoba. Od posledwih, odvojenih susreta ruske i ukrajinske delegacije sa Amerikancima na Floridi, Volodimir Zelenski je objavio, sa Kijevom usagla{en - plan u 20 ta~aka. Dve ostaju sporne - teritorije

jinskoj vladi da zamrzne teritorije na liniji kontakta, da se privremeno prihvati realnost na terenu to je promena u odnosu na poziciju od prethodnih godina, ali to je i daqe daleko od Putinovih zahteva da se povuku iz ostatka Dowecke oblasti”, ka`e prof. Nikolaj Kapitowenko. [TA JE NAJVA@NIJE ZA RUSIJU Ruski zahtevi, ~esto okarakterisani i kao crvene linije ispod kojih Moskva nije spremna da ide, ruski predsednik, definisao je pre ravno ~etiri godine - u vidu nacrta sporazuma sa Va{ingtonom. I oni se nisu mewali, nagla{ava profesor me|unarodnih odnosa iz Moskve. „Rusija nije zainteresovna za teritorije po sebi ve} da bi iz konflikta iza{la sa pozitivnim bezbednosnim ishodom za sebe. Za Rusiju je najva`nije da ishod vojnog anga`ovawa odgovara na ruske zahteve i da se u narednih 8 do 10 godina ne pojave bezbednosni izazovi na koje bi morala da odgovori. Na to se odnosi ruski zahtev za teritorijama koje ukqu~uju Krim, Donbas i jugozapadne te-

A PRAZNIČN PONUDA

CALL US AND GET THE BEST RATE!

A T S U TRANSFER NOVCA P O P ! je ci k sa n tra na sve troškove uara 2026.) 2025. do 31. jan (od 1. decembra

02 8781 1950

www.beoexport.com.au Vaš partner od poverenja

Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

Bez naknada za transfere preko $3000! Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više! 02$1,000 8781 1950 UštediteTel: minimum na slanje iznosa od $100,000 Posetite nas u Liverpulu ili pozovite broj telefona

BEO-Export Australia Pty Ltd ABN 55 074 232 830, AFSL 294171. Preporučujemo Vam da pre nego što izvršite uplatu pročitate naš Combined FSG & PDS koji su vam dostupni u našim kancelarijama i na www.beoexport.com.au

PUTNIČKA AGENCIJA

LETITE U EVROPU PO ODLIČNIM CENAMA!

i bezbednosne garancije. Spirala mira ili trka u lavirintu - ~emu su bliì? „Pregovore ne vidim kao spiralu mira, ve} vi{e kao prolazak kroz veoma teàk lavirint u kom se zidovi suàvaju ili se povremeno malo pro{ire, ali je to i daqe teàk put”, kaè profesor Nikolaj Kapitowenko iz Instituta za me|unarodne odnose u Kijevu. [TA NUDI PLAN U 20 TAÂKA Kod najteèg pitawa - teritorija, originalni Trampov plan u 28 ta~aka, predvi|ao je da Rusiji, osim celog Krima i delova zaporo{ke i hersonske oblasti koje trenutno kontroli{u, pripadne i celi Donbas, {to bi podrazumevalo povla~ewe ukrajinske vojske sa preostalih desetak odsto teritorije. Plan u 20 ta~aka nudi alternative zamrzavawe na liniji kontakta ili da se od we obe vojske povuku do 40 kilometara, pa da se na tom prostoru uspostavi slobodna ekonomska zona. Za Rusiju, me|utim, ni u kakvom aran`manu nije prihvatqivo prisustvo stranih trupa. IGRA SA NULTIM ZBIROM Profesor me|unarodnih odnosa iz Kijeva ne vidi mogu}nost kompromisa. To je igra sa nultim zbirom, kaè. „Re{ewe je mogu}e samo u slu~aju {ireg konteksta, makar teorijski vidim da postoji neki nivo spremnosti u ukra-

ritorije Ukrajine. Dakle, teritorije su za Rusiju bezbednosna garancija da ne}e biti novih sukoba”, kaè prof. Maksim Su~kov, direktor Centra za me|unarodne studije MGIMO Instituta u Moskvi. KIJEV INSISTIRA NA BEZBEDNOSNIM GARANCIJAMA Na bezbednosnim garancijama, Kijev insistira jo{ od nepotpisane Istanbulske deklaracije na po~etku rata. Posle avgustovskog samita Trampa i Putina na Aqasci, u tom pitawu ide se u smeru garancija po uzoru na ~lan 5 NATO sporazuma. „^lan 5 koji to zapravo nije, jer sigurno ne bi proizveo istu reakciju, dakle napad na Ukrajinu ne bi zaista bio shva}en kao napad na bilo koju NATO ~lanicu. Tramp je doveo u pitawe i odbranu svojih saveznika, a kamoli onih koji ni formalno nisu saveznici. Ono {to Rusiju brine je da bi Amerika nastavila da snabdeva Ukrajinu oru`jem. Amerika kaè da je to deo paketa, kako se ne bi desio novi napad na ukrajinsku teritoriju”, kaè Su~kov. U pregovorima sa ruskom i ukrajinskom delegacijom, razgovara se o ograni~ewu broja ukrajinskih vojnika posle rata - od 600 do 800 hiqada - veliki broj qudi pod oru`jem za Ukrajinu, kako se ispostavilo, i tokom rata.

U na{em slede}em izdawu Srpskog glasa kompanija Beoeksport Vam tradicionalno poklawa magnetni kalendar za 2026. godinu! Sre}ni praznici! Va{a ”Beo ”Beo Group Australia” Australia” - 32 godine zajedno sa Vama!

Belgrade od $1,860 Zagreb od $2,090 Rome od $2,099 Munich od $2,051 Paris od $1,556 London od $2,019 *uslovi postoje

Mogućnost online rezervacije beotravel.com

Rezervišite vašu kartu na vreme i uštedite

02 8781 1960 www.beotravel.com

info@beotravel.com

STAMBENI KREDITI • HOME LOANS

PITAJTE NAS KAKO

HOME

LOANS KREDITI

REFINANSIRAJTE vaš kredit po povoljnijim uslovima S obzirom na visoke kamatne stope, sada je pravi trenutak da proverite stanje vašeg kredita. Bez obzira da li refinansirate, kupujete ili renovirate nekretninu, naši stručnjaci za kredite potrudiće se da pronađu najpovoljniji kredit i najbolju opciju za vas.

02 8781 1970 • 0412 261 460

• Budite u toku sa najnovijim vestima iz Srbije i naše dijaspore širom sveta. VESTI ONLINE • Istražite naše usluge i ponude putem našeg onlajn portala.

8781 1970

www.beo.com.au/media

Shop 2, Liverpool Plaza 165-191 Macquarie St, Liverpool NSW 2170 • Pon - Pet 9-17h • www.beo.com.au

*Po ceni lokalnog poziva

@BeoGroup

PLANETA

6 Utorak 30. decembar 2025.

Najva`niji doga|aji u svetu u 2025. godini DOMINACIJA TRAMPA U SVETSKOJ POLITICI - Povratak Donalda Trampa u Belu ku}u u znatnoj meri je preoblikovao svetsku politiku u 2025, a promena se itekako osetila i unutar SAD. Tramp je potresao i svetsku ekonomiju pove}awem carina na uvoz robe iz gotovo svih zemaqa. O Trampovoj dominaciji u me|unarodnim odnosima svedo~i i odluka briselskog Politika da ga proglasi za najuticajniju li~nost u Evropi, iako je lista „rezervisana” za Evropqane. Tramp je ponovo izazvao trzavice u odnosima sa zemqama EU, nastupaju}i sa pozicije sile. Primorao je EU na nepovoqan trgovinski sporazum, a ~lanice NATO-a da pove}aju izdvajawa za odbranu na pet odsto BDP-a. Obnovio je diplomatske odnose sa Rusijom i zauzeo gard prema ukrajinskom lideru Volodimiru Zelenskom, kojem je vi~u}i „drào bukvicu” u Beloj ku}i. Za nastavak podr{ke Ukrajini, traìo je i dobio pristup wenim strate{kim mineralima. Uloìo je dosta napora kako bi okon~ao ruski rat protiv Ukrajine, ali u tome jo{ nije uspeo, uprkos napretku. Uspe{niji je bio na Bliskom istoku, gde je wegov pritisak doveo do prekida rata u Pojasu Gaze. Drugi Trampov mandat obeleìo je i vojni anga`man protiv Venecuele, za sada ograni~en na smrtonosne udare na desetine brodova, pod optu`bom za poku{aj krijum~arewa droge u SAD. Unutar SAD, Tramp je inicirao masovne deportacije nelegalnih imigranata, demontirao delove federalne vlade, ukqu~uju}i USAID, i nastavio sa o{trim napadima na protivnike i medije. RAT I KRHKO PRIMIRJE U POJASU GAZE - Posle vi{e od dve godine krvavog rata, u Pojasu Gaze je 10. oktobra stupilo na snagu krhko primirje izme|u palestinskog Hamasa i Izraela, dogovoreno pod pritiskom SAD. Uz prekid vatre, dogovor je predvideo i povla~ewe izraelskih snaga i osloba|awe svih talaca koje je Hamas drào, u zamenu za palestinske zatvorenike u Izraelu. Situacija je i daqe nestabilna i dve strane se povremeno uzajamno optuùju za kr{ewe sporazuma o prekidu vatre. Od stupawa primirja na snagu, u izraelskim udarima je poginulo nekoliko hiqada Palestinaca, a od po~etka rata u oktobru 2023. vi{e od 69.000. Stotine hiqada Palestinaca u Pojasu Gaze, koji je gotovo sravwen sa zemqom, i daqe se nalazi u veoma te{koj situaciji, iako je prekid vatre omogu}io ve}u isporuku humanitarne pomo}i. RUSKO-UKRAJINSKI RAT - Uprkos diplomatskim naporima Trampove administracije da okon~a rat Rusije i Ukrajine, taj sukob se pribliàva ulasku u petu godinu. Ukrajina i SAD su krajem 2025. revidirale prvobitni ameri~ki nacrt mirovnog plana, koji je bio neprihvatqiv Kijevu i wegovim evropskim saveznicima jer se u znatnoj meri poklapao sa ciqevima Rusije. Kijev je objavio da odustaje od namere da u|e u NATO u zamenu za bezbednosne garancije, ali i daqe nema konsenzusa oko kqu~nog pitawa ko }e kontrolisati Dowecku i Lugansku oblast na istoku Ukrajine. Tokom 2025. su nastavqene èstoke borbe, u kojima Ukrajina uglavnom odoleva ruskoj invaziji, uz zna~ajnu finansijsku i vojnu pomo} zapadnih zemaqa. Ukrajina je ostvarila odre|ene uspehe, ukqu~uju}i seriju napada na ruska naftna postrojewa daleko od linije fronta i na ruske naftne tankere. Rusija sporo i uz velike gubitke napreduje na bojnom poqu, po{to je u martu potisnula ukrajinske snage iz svog pograni~nog regiona Kursk. Sa dolaskom hladnog vremena, Moskva je ponovo intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Rusko-ukrajinski sukob i daqe proizvodi zna~ajne posledice u Evropi - zemqe EU ja~aju spremnost vojski zbog potencijalne ruske pretwe, Unija je odlu~ila da u potpunosti obustavi uvoz ruskog gasa do

Donald Tramp novembra 2027. i da na neodre|eno vreme zamrzne rusku imovinu, ~ije bi kori{}ewe bilo „crvena linija” za Moskvu. JAÂWE DESNICE NA IZBORIMA U NEMA^KOJ - Posle tri i po godine u opoziciji, nema~ki demohri{}ani su ponovo postali stoèrna stranka vlade, po{to su osvojili najvi{e glasova na parlamentarnim izborima obeleènim naglim ja~awem krajwe desnice. Na prevremenim izborima, odrànim 23. februara posle izglasavawa nepoverewa vladi socijaldemokratskog kancelara Olafa [olca, prvo mesto je zauzeo demohri{}anski blok CDU-CSU, sa 28,4 odsto glasova. Posle duìh pregovora, postignut je sporazum o takozvanoj velikoj, crno-crvenoj koaliciji demohri{}ana i Socijaldemokratske partije Nema~ke (SPD) koja je ostvarila najlo{iji rezultat od 1945, 16,3 odsto. Kancelar je postao lider CDU Fridrih Merc. Me|utim, najve}i dobitnik izbora je krajwe desna Alternativa za Nema~ku (AfD), koja je sa 20,7 odsto vi{e nego udvostru~ila broj glasova iz 2021. Od 630 poslanika Bundestaga, AfD ima rekordna 152 mandata. Na izborima su, uz SPD, te{ke gubitke pretrpele i ostale ~lanice prethodne vladaju}e koalicije: zeleni su pali na 11,5 odsto, a liberali su sa 4,3 odsto ostali izvan parlamenta. Gra|ani su pridali veliki zna~aj izborima - zabeleèna je izlaznost od 82,5 odsto, najvi{a od pada Berlinskog zida i ujediwewa Nema~ke. POLITI^KA PREVIRAWA U FRANCUSKOJ - U Francuskoj je 2025. nastavqena politi~ka kriza sa kakvom se nije suo~ila od osnivawa Pete republike 1958. Francuska je u{la u period politi~ke nestabilnosti po{to je sredinom pro{le godine izabran parlament u kojem ve}inu nema nijedan od tri me|usobno suprotstavqena bloka - centristi~ka koalicija predsednika Emanuela Makrona, savez levih partija i krajwa desnica. Zbog podeqenog parlamenta i odbojnosti prema koalicionim vladama u Francuskoj, Makron je od septembra 2024. imenovao ~ak ~etiri mawinske vlade. Od wih je najduè trajala druga vlada, koju je predvodio Fransoa Bajru (iako svega devet meseci). Parlament je toj vladi izglasao nepoverewe u septembru 2025. zbog spora oko buxeta, a Makron je za novog premijera imenovao svog bliskog saradnika Sebastijena Lekornija. Me|utim, Lekorni je posle svega 27 dana podneo ostavku (vlada sa najkra}im mandatom od 1958), usled pretwi krajwe levice i krajwe desnice da }e mu izglasati nepoverewe, ali ga je Makron ~etiri dana kasnije ponovo imenovao za premijera. U ve}im francuskim gradovima u septembru su organizovani {trajkovi i blokade zbog mera {tedwe, a nezadovoqstvo su tokom godine izraàvali i poqoprivrednici. POVRATAK BABI[A NA VLAST U Ê[KOJ - êsi su na oktobarskim izborima u velikom stilu vratili na vlast 71-godi{weg Andreja Babi{a, etni~kog Slovaka, tajkuna poqoprivrednog sektora i hemijske industrije, sedmog po bogatstvu u ê{koj. Wegova populisti~ka stranka ANO formirala je vladu u decembru sa radikal-

Papa Lav XIV nim nacionalistima i evroskepticima, ali su prvi potezi Babi{a kao premijera razvejali bojazni da }e se on pridruìti duetu Orban-Fico u sabotirawu odluka EU za pomo} Ukrajini. U vodu je pala ve}ina bombasti~nih obe}awa Babi{a, me|u kojima su bila i slede}a: „pare samo za êhe, ni{ta Ukrajincima”, kraj inicijative Municija za Ukrajinu, odustajawe od ameri~kih aviona F-35. Potezi Babi{a ukazuju na umereni populizam, uz uvreènu praksu bu~ne nacionalne retorike kod ku}e, a pragmati~ni, pa i transakcijski pristup na me|unarodnoj sceni, pre svega u EU, gde wegova kompanija Agrofert posluje u 16 ~lanica. Povratkom na ~elo vlade, Babi{ je postao najstariji ~e{ki premijer i prvi koji se vratio na vlast (premijer je bio i 2017-2021). On je najbogatiji ~e{ki premijer, ali i prvi koji je optuèn za neko krivi~no delo (mahinacije sa evropskim dotacijama). Energi~no podràva pro{irewe EU na Zapadni Balkan, a odnedavno se zalaè i da Srbija i druge zemqe regiona budu {to pre primqene u [engen zonu. NOVI KORUPCIONA[KI SKANDAL U EU - Evropsku uniju je krajem 2025. uzdrmao jo{ jedan korupciona{ki skandal hap{ewe nekada{we {efice evropske diplomatije Federike Mogerini, koje preti da uru{i kredibilitet i poverewe u institucije EU. Posle policijskih racija u diplomatskom krilu EU u Briselu i na elitnom univerzitetu u Briù, Mogerini je optuèna za korupciju u vezi sa programom obuke mladih diplomata, koji je Evropska slu`ba za spoqne poslove (EEAS) dodelila Kolexu Evrope. Mogerini je od 2020. bila rektorka Kolexa Evrope, a vodila je i Diplomatsku akademiju EU, koja je u fokusu istrage Evropskog javnog tuìla{tva o mogu}em kr{ewu pravila tendera, zbog deqewa poverqivih informacija pre objavqivawa projekta vrednog milion evra. Uz Mogerini je optuèn i Stefano Sanino, {ef odeqewa Evropske komisije za Bliski istok, Severnu Afriku i Persijski zaliv. Sanino, nekada{wi {ef Misije OEBS u Jugoslaviji (2001-2002), bio je generalni sekretar EEAS u vreme raspisivawa tendera. To bi moglo da izazove dubqu krizu u EU, imaju}i u vidu visoku poziciju osumwi~enih i ozbiqnost optu`bi, u vreme kada se ~eka sudski epilog jednog od najve}ih korupci-

Pqa~ka Luvra

ona{kih skandala u EU - afere „Katargejt” iz 2022. godine, kao i ishod nove istrage o podmi}ivawu i lobisti~kim aktivnostima kineskog Huaveja u Evropskom parlamentu. UBISTVO ÂRLIJA KIRKA U SAD - Ubistvo ameri~kog desni~arskog aktiviste ârlija Kirka, uticajnog saveznika predsednika Donalda Trampa, doprinelo je dodatnoj polarizaciji u SAD i izazvalo brojne reakcije {irom sveta, ukqu~uju}i osude politi~kog nasiqa, ali i likovawa zbog wegove smrti. Uticajni 31-godi{wi konzervativac, poznat po promovisawu krajwe desnih ideja i brojnih kontroverznih stavova, ubijen je 10. septembra dok se obra}ao mladima u kampusu univerziteta u Juti. Pogo|en je snajperskim hicem u vrat, dok je odgovarao na pitawe o oruànom nasiqu u SAD pred 3.000 mladih. Komemoracija Kirku je okupila oko 100.000 qudi. Za ubistvo je optuèn 22-godi{wi Tajler Xejms Robinson, koji je, prema re~ima wegove majke, usvojio leve ideje i zalagao se za prava transrodnih osoba. Kirk, koji je stekao veliki broj sledbenika putem dru{tvenih mreà i turnejama po univerzitetskim kampusima, smatra se zaslu`nim za mobilisawe mladih glasa~a u korist Trampa 2024. godine. PROMENA NA ÊLU VATIKANA - Rimokatoli~ka crkva je 2025. dobila novog poglavara - Lava XIV, od koga se o~ekuje da nastavi stopama svog prethodnika, pape Frawe. Lav XIV, ~ije je svetovno ime Robert Frensis Prevost, prvi je papa ro|en u SAD. Na ~elo Vatikana do{ao je 8. maja, kada se iz oxaka Sikstinske kapele pojavio beli dim - znak da je papa izabran, posle tre}eg kruga glasawa na kratkoj konklavi kardinala, koja je trajala mawe od 24 sata. Nasmejan i diskretan 69-godi{wak ro|en u îkagu, koji je 20 godina proveo kao misionar u Peruu, smatran je za jednog od umerenih kardinala. Sledi liniju svog argentinskog prethodnika, ~iji je bio poverqiv savetnik, sna`nim socijalnim naglaskom i zalagawem za siroma{ne, migrante i za{titu ìvotne sredine. Po{to je postao 267. papa, na~inio je i odre|ene ustupke konzervativnim krugovima u Crkvi. Za poglavara je izabran posle smrti pape Frawe u 89. godini, na uskr{wi ponedeqak. Prvi latinoameri~ki papa, koji je o~arao svet skromnim stilom i brigom za siroma{ne, umro je mawe od 24 sata od posledweg pojavqivawa na Trgu svetog Petra, na Uskrs, kada je sedeo u kolicima, vidno oslabqen posle pet nedeqa provedenih u bolnici. Papa Frawa je sahrawen u Bazilici svete Marije Velike, u prisustvu vi{e od 400.000 gra|ana i brojnih zvani~nika. PQA^KA MUZEJA LUVR - Pqa~ka ~uvenog pariskog muzeja Luvr 19. oktobra ocewena je kao spektakularna, jer je izvedena za mawe od osam minuta usred bela dana, a da lopove niko nije primetio. Za pqa~ku su odabrali nedequ pre podne. Nekoliko mu{karaca, preru{eno u gra|evinske radnike, u{lo je oko 9.30 u muzej tako {to su se pomo}u kamiona opremqenog liftom, kakav koriste kompanije za selidbe, popeli do balkona na prvom spratu, gde su seka~em napravili rupu u prozoru. U Galeriji Apolon su se koncentrisali na dve vitrine, iz kojih su ukrali osam komada nakita, ~ija je vrednost procewena na 88 miliona evra. Me|u ukradenim predmetima su draguqi koji su pripadali francuskim kraqevskim i carskim porodicama. Dok su beàli skuterima, ispustili su krunu carice Evgenije, supruge Napoleona III, koja je kasnije prona|ena o{te}ena u blizini muzeja. Osam osoba je uhap{eno zbog pqa~ke, ali ukradeni nakit nije prona|en. Kra|a je podstakla debatu o bezbednosti francuskih umetni~kih dela, a vlasti su poo{trile mere oko kulturnih institucija. Luvr je posle pqa~ke, prve u tom muzeju od 1998. godine, prebacio neke od najvrednijih draguqa u Banku Francuske.

INTERVJU NEDEQE

Utorak 30. decembar 2025. 7

MIODRAG ZEC, SRPSKI EKONOMISTA I REDOVNI UNIVERZITETSKI PROFESOR U PENZIJI:

@eqni smo slobode vi{e nego hleba Pripadnici Slu`be dràvne bezbednosti 11. decembra pre svitawa upali su u stan i nakon pretresa priveli profesora Miodraga Zeca i wegove kolege Jovana B. Du{ani}a i Qubomira Zoloti}a. To bi i danas bila udarna vest, kao {to je bila i 11. decembra 1985, kada je reìm profesore Ekonomskog fakulteta u Bawaluci optuìo da podrivaju vlast. êtiri decenije kasnije, uz sli~no obrazloèwe, aktuelni reìm hapsi uglavnom studente.

„Svojevrsna ironija je da su nas za srpski nacionalizam teretili pripadnici tajne policije, koji su rasturili biv{u dràvu i svesrdno pristupili novim nacionalnim liderima, progone}i qude koji druga~ije misle. ôvek koji je godinama privodio na informativne razgovore profesora Nikolu Koqevi}a posle se probio u prve redove nove vlasti. Posebna je pri~a {to su nas progonili qudi koji su se kasnije predstavqali kao veliki Srbi. Preletawe i prawe biografija uveliko traje na svim srpskim prostorima. U toku rata dolazio sam u Bawaluku zbog bolesti roditeqa, otac je umro 1994, i uverio se u servilnost biv{ih udba{a prema meni, jer su mislili da }u postati deo nove vlasti, {to mi je nu|eno“, prise}a se za Radar penzionisani profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Miodrag Zec. Za razliku od trojice profesora, mnogi u~esnici u tom procesu kasnije su u~estvovali u ratnim sukobima u BiH, jedan je u me|uvremenu stradao u obra~unu zbog {verca goriva tokom rata, a protiv jednog od kqu~nih aktera, Zorana Kalini}a, koji je vol{ebno od majstora dogurao do rektora Nezavisnog univerziteta u Bawaluci, Tuìla{tvo BiH je u julu 2024. podiglo optu`nicu zbog prodaje visoko{kolskih diploma i to uglavnom qudima iz vrha vlasti. „Afera je trajala, studenti su branili svoje dostojanstvo i istinu, time i na{u slobodu, a Savet bez studenata nije mogao da nas suspenduje iz nastave i ~im sam napunio 10 godina i jedan dan, zbog stanarskog prava, pre{ao sam na Institut ekonomskih nauka u Beogradu. Slu`benica Mirsada mi je zakqu~ila radnu kwiìcu, tako da sam po~eo novi posao u nedequ, a kad sam je sreo u toku rata, rekla mi je da se sada zove Jelena“, navodi Zec. n Ko vas je i za{to hapsio i {ta se u me|uvremenu promenilo? - U su{tini se ni{ta nije promenilo. I tada je Titov represivni reìm hapsio neistomi{qenike, kao {to to radi i sada{wa Vu~i}eva vlast. U to vreme hapsilo se po nacionalnom kqu~u. U ~etiri ujutro dva pripadnika DB-a i jedan policajac, uz dva svedoka, radnike iz tre}e smene, upali su u stan i po~eli pretres. ]erka je imala devet meseci, a osmogodi{wi sin je pomislio da su do{li da me mobili{u, jer je u to vreme u gradu bila neka vojna ve`ba. Sumwao sam i pre toga da me prislu{kuju, ali sam bio siguran da mi se ni{ta ne moè desiti, jer nema razloga. A onda mi je jedan od svedoka, kad je video policu od 11 metara punu kwiga, rekao – al’ }e{ ti nastradati, jer je ~itawe i znawe subverzivno. n Podse}a li vas ono {to se danas de{ava u Srbiji na to vreme i kolika je onda opasnost da se i ova kriza zavr{i najgorim mogu}im scenarijem? - Srbija je duboko podeqeno dru{tvo, u kojoj umiru}a sredwa klasa i mladi vape za pravdom. Odu{evqen sam jer nisam o~ekivao tako zrele zahteve studenata. Umesto da traè ve}e plate, stanove, ne{to prizemno, sada prvi put kaù: ma pusti stipendije, daj pravdu. To dokazuje da smo vi{e nego hleba èqni slobode, sistema vrednosti koji favorizuje znawe, kompetenciju, a ne java{luk, primitivizam i korupciju. Ovde se sav biznis svodi na trgovawe sa buxetom, a dràva na batinu i ko se we do~epa moè da radi {ta ho}e. Na{ predsednik se predstavqa kao vrhunski student prava, a svako ko je zavr{io taj fakultet mora da zna da pravne dràve nema bez podele vlasti. Zato }e ostati upam}en po tome {to je svu vlast prigrabio za sebe. Dràva podrazumeva gra|ane, a ne podanike. Na{a vlast ne shvata da robovi i ponièni ne mogu biti kreativni. Wima je za funkcionisawe cele ove skalamerije va`no samo kod koga je kutla~a i nije ih briga {to zbog mawka kompetencija svakog jutra pada neki plafon, nadstre{nica, ru{e se putevi… Srbija sve vi{e li~i na grotesku, jer dru{tvo koje nije spremno da se suo~i sa razlikama i da o wima razgovara, zavr{ava u kafanskoj tu~i. A oni koji èle da ih istorija pamti moraju biti svesni da guslari sigurno ne}e pevati o kafanskoj tu~i u Mionici i okr{aju kod OK korala u ]acilendu, jer se od toga ne moè napraviti mit, kao o Kosovskom boju, Sutjesci, Kozari… n Ne{to se, ipak, promenilo. Pre ~etiri decenije vlast je hapsila profesore, danas hapsi studente. Kaète da su vas oni odbranili. A brane li danas profesori studente?

- Ve}ina univerzitetskih profesora je uz studente, jer su svesni da ovo ni~emu ne vodi. Neki su se tome otvoreno suprotstavili, ali ima i onih koji }ute i ~ekaju. Kao {to su naknadno svi tvrdili da su bili protiv Tita i Milo{evi}a, sutra }e govoriti da su bili i protiv ove vlasti. Pred studentima su ustupili i De Gol i Tito, a verujem da }e na kraju i Vu~i} to morati. Ako ni zbog ~ega drugog, wegovi bira~i prirodno odlaze, a ovi drugi dolaze i taj trend je nezaustavqiv. Dodatna opasnost za Vu~i}a je {to ovi studenti ne}e da se isele iz Srbije, ve} poru~uju – mi ne idemo nikuda. n Ne ~ini li vam se da kriza traje predugo? - Srbija jo{ nije odredila smer u kome bi trebalo da ide, a ako ne odredi{ smer, ne}e{ nigde sti}i. Zato se i vrtimo ukrug. Tita slavimo zato {to smo ostali sa zapadne strane zida, iako na dugi rok meki komunizam ima ve}e {tetne posledice od tvrdog komunizma u Poqskoj i Rusiji. Te zemqe su se vi{e udaqile od komunizma, jer ovde neki jo{ misle da se sistem samoupravnog socijalizma moè poboq{ati. Zato se sve svodi na redistribuciju i na to kako da ugrabi{ {to boqe mesto u redu za kazan, za buxet. Nema preduzetni{tva, nijedna firma nije nikla na inovacijama, a bogatstvo se sti~e rentom, trgovinom, prodajom ovoga i onoga MUP-u ili nekom dràvnom preduze}u. Stradao je ko god je preduzeo ne{to na svoju ruku, a da za to nije dobio saglasnost vlasti, pa i u politici i u biznisu vlada pravilo – veì kowa gde ti gazda kaè. Na delu je pogubna teorija, ko god malo {tr~i, na wega se obru{ava sistem. Oni koji na to ne pristaju odlaze. Onima koji ostaju predsednik svakog dana obe}ava da }e im dati ve}e plate, penzije, ovo, ono… Ne shvata da }e i kazna biti ve}a ako na sebe preuzme svu odgovornost. A on i zida i ru{i, vakcini{e, pora|a… Pa, Bog je svet stvorio za sedam dana, a on vlada 13 godina. I {ta je rezultat te vladavine? Sa kanticama za gorivo je u{ao u politiku, a bogami one i sad zveckaju zbog stalnog odlagawa da re{i problem NIS-a. n Ako Titovu vladavinu ocewujete kao meku diktaturu, {ta je ovo danas? - Vu~i} je majstor spin diktature i sam bi trebalo da preslu{a {to je govorio ju~e, pre jednog meseca, pre jedne, 10, 20 ili 30 godina. Qudi zaboravqaju, ali sada Gugl sve vidi i pamti i on }e biti wegova `rtva. Ranije su vladari palili arhive i skrivali dokaze nepo~instava. Toga vi{e nema. I kad god da ode sa vlasti, osta}e wegove re~i da je ]acilend hram slobode i u istoriji ne}e ostati zapam}en po Beogradu na vodi nego po tome {to je u centru grada napravio paravojni logor. ]acilend je wegova najve}a kreacija i jedva ~ekam da svi vidimo nau~ne domete tih studenata koji su èleli da u~e u ]acilendu. n Za{to mislite da }e se vi{e pamtiti po ]acilendu nego po putevima, prugama, Beogradu na vodi, Ekspu, Nacionalnom stadionu… - Od mno{tva rimskih careva istorija beleì i dobre, ali bogami i lo{e. A ovde se svaki ~as mewa naziv ulica, pa se ni sve to {to ste nabrojali ne}e dugo pamtiti,

jer svaka nova vlast ru{i prethodnu. âk mi ga je i ào, jer je u velikoj zabludi. Ko }e da pamti svetsku izlo`bu ~iji je glavni sadràj igraj i pevaj. Ko to tamo peva? [ta je tu proizvod? Svetska izlo`ba u îkagu je napravqena da se promovi{e naizmeni~na struja, u Parizu su Ajfelovim torwem Francuzi hteli da pokaù da prave najboqe ~eli~ne konstrukcije, Lisabon je iskoristio da revitalizuje deo grada na obali reke Teò, a mi }emo da zidamo zgrade na plodnim oranicama. Na{ problem je {to nemamo robu koju }emo da izloìmo. A {ta }e ti sajam bez robe? I Beogradski sajam zato godinama pravi gubitke, a vlast ho}e da ga ru{i i da pravi novi. Dràvu }e dodatno zaduìti i potro{iti novac. U najboqoj nameri nastojim da ukaèm da to za Srbiju nije dobar put. Kao {to nije normalno da dràva subvencioni{e avio-letove za Kinu, a da gra|ani satima ~ekaju da pre|u granicu sa Ma|arskom, koja nam je, kako Vu~i} tvrdi, najve}i prijateq. n Ho}e li se te gu`ve na granicama smawiti ili pove}ati zbog mogu}ih nesta{ica goriva, nakon {to je stala NIS-ova Rafinerija u Pan~evu? - Tu`no je kad predsednik prizna da Srbiju niko ne gleda prijateqski. Ako u selu neko ni sa kim ne govori, morao bi da se upita ima li tu wegove krivice. U redu, Hrvati su ovakvi, Crnogorci onakvi, Bosanci na svoju ruku, a ima li u tome i wegove krivice? Na{u vlast EU interesuje samo u meri u kojoj moè oteti deo evropskih fondova, ne shvataju}i da nema nikakvih evropskih fondova, ve} su to donacije pojedina~nih dràva i da se sve svodi na to ko }e vi{e da uzme iz zajedni~ke kase. Dodatni problem je {to mi nismo stigli na veseqe, na svadbu, ve} taman na brakorazvodnu parnicu. Su{tina je da moramo Evropu dovesti kod sebe. I tamo ima uspe{nih i neuspe{nih dràva, a jedna od najuspe{nijih, [vajcarska, nije ~lanica EU. Pogre{no mislimo da }emo na{e probleme re{iti odlaskom negde. Ne, umesto toga mi moramo do}i sebi. Negde usput smo izgubili sebe i stigli u }orsokak. Uskoro }e svi postati svesni da Rusi imaju svoje interese, teta Angelu Merkel vi{e niko i ne pomiwe, raspr{ila se i iluzija o Trampu kao novom srpskom svecu, dok je brat Si daleko i prili~no je misteriozan, a ~im ponestane bakra vi{e ne}e ni imati razloga da se interesuje za nas. Tako je spoqna politika sa ~etiri stuba spala na ~etiri kvarna zuba. n Kako vama deluje odnos prema obrazovawu i spremnost vlasti da deo novca iz buxeta sa dràvnih univerziteta preusmeri na privatne, pogotovo posle istrage za korupciju na Kolexu Evropa, kojim je rukovodila biv{a evropska komesarka Federika Mogerini? - Najopasnije {to nam se desilo od 1990. je {to je vlast na celom Zapadnom Balkanu, najvi{e u Srbiji, u~inila sve da uni{ti najva`niji segment dru{tva, jer od obrazovawa zavisi snaga nacije. Cela svetska istorija svodi se na nau~na otkri}a, koja su pove}ala proizvodnu mo} pojedinca i dru{tva u celini. Prosperitetne su nacije znawa. Ako je i{ta uzrok mo}i SAD, to su {kole i univerziteti koji privla~e talente iz celog sveta, koji dolaze sami, kao mladi jawi~ari, koje niko nije oteo na silu od roditeqa. A na{a vlast, ako je igde i{ta do kraja razvalila, to je obrazovawe, od osnovnih {kola do univerziteta. Ciq je da se razvali srce naroda. Na zgradi Univerziteta u Ju`noj Africi pi{e da kad ho}e{ jedan narod da uni{ti{, prvo mu uni{ti obrazovawe. E tu direktivu na{a vlast sprovodi u delo. Kod nas su privatni fakulteti osnivani da bi prodavali diplome, a oni koji ih kupe ne mogu da budu preduzetnici. Wima je ciq da se do~epaju ministarstva, nekog javnog preduze}a. Ako i{ta vaqa u ovoj nesre}noj zemqi to je Univerzitet u Beogradu, jer je na [angajskoj listi ispred Zagreba i Qubqane. A Vu~i} se ba{ namera~io da ga razvali i umesto wega dovede privatne univerzitete, a sam je spomiwao Mogerini i wen Kolex. Ba{ je baksuz, gde na|e ba{ wu, optuènu za korupciju. n [ta ako vlast zna da nema ni{ta bez obrazovawa, ali ima va`niji ciq, a to je da {to duè ostane na vlasti? - Onda je jo{ gore. U tom slu~aju mi je ào i Vu~i}a, i Srbije, a ponajmawe mene, jer sam ve} u godinama, a on je mlad ~ovek i vaqda iz istorije zna da ni~ija nije do zore gorela. Moja poruka je da u ìvotu postoji samo jedan zavr{ni ra~un i da Gugl sve vidi i sve ~uje i da se ne moè ra~unati na pile}e pam}ewe. Prera|ivawe istorije bi}e sve teè, jer sada tehni~ki sistem, a ne servilni arhivar, beleì i pamti. Neki vladari kaù posle mene potop, jedan Aleksandar Veliki je ostavio iza sebe Aleksandriju i wenu biblioteku, a drugi se ponosi ]acilendom i wegovim „briqantnim“studentima. Aristotel je u~iteq Aleksandra Velikog, a na{ Aleksandar je prosvetu ustupio Dejanu Vuku Stankovi}u, tako da rezultati sigurno ne}e izostati i u wima }emo uìvati u budu}nosti.

8 Utorak 30. decembar 2025.

REPUBLIKA SRPSKA

VLADA SRPSKE:

Dan Republike i Dan borca obele`ava}e se ~etiri dana u januaru

Vlada Republike Srpske Vlada Republike Srpske je na sednici dala saglasnost na Program obeleàvawa zna~ajnih istorijskih doga|aja i doga|aja vezanih za znamenite li~nosti iz oslobodila~kih ratova, a kao poseban doga|aj uvr{tava se Dan Republike i Dan boraca Odbrambeno-otaxbinskog rata koji }e se obeleàvati 5., 8., 9. i 10. januara. Program je predloìo Odbor Vlade Republike Srpske za negovawe tradicije oslobodila~kih ratova.

„Istorijski doga|aj koji se u prethodnom Programu obeleàvao pod nazivom ‚Prvi srpski ustanak - Dan boraca Republike Srpske i Sretewe - Dan dràvnosti Republike Srbije i Dan dràvnosti Republike Srpske’ preimenovan je u ‚Sretewe - Dan dràvnosti Republike Srbije i Dan dràvnosti Republike Srpske i Dan se}awa na Prvi srpski ustanak i sve srpske borce oslobodila~kih ratova”, pojasnili su iz Vlade Republike Srpske. Dodaje se da obeleàvawe doga|aja „Dan pobede u Prvom svetskom ratu i ulazak srpske vojske u Bawaluku 1918. godine” razdvajaju u doga|aje koji }e se obeleàvati posebno pod nazivom „Dan pobede u Prvom svetskom ratu” i „Dan ulaska srpske vojske u Bawaluku 1918. godine”, saop{teno je, izme|u ostalog, iz Vlade Srpske.

Dom za negu starih lica Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pruà usluge ku}ne nege i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dràve (paketi za ku}nu negu) starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pruàmo: l Socijalna podr{ka i druèwe l Pomo} u ku}i l Li~na nega l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e. l Usluge odmora od pruàwa nege u ku}i l Ko{ewe trave i vrtlarstvo l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe Podrà}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i ìveti ìvot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas moè pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku. Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Vlasti Srpske ogor~ene zbog poni{tavawa izbora u 17 op{tina Dovo`ewe Srba i `eleznicom u logor u Doboju

Dodik: 110 godina od dobojskog logora je isto toliko godina borbe protiv zaborava Lider SNSD Milorad Dodik istakao je da 110 godina od po~etka internacije Srba u dobojski logor predstavqa 110 godina borbe protiv zaborava i istorijske nepravde kao i da je formirawe Srpske odgovor na „vekove progona i stradawa srpskog naroda”. „Doboj je na dana{wi dan 1915. godine pretvoren u logor smrti za Srbe, organizovan od Austrougarske monarhije, s jasnim ciqem slamawa srpskog naroda u BiH u `eqi da zatru nacionalni identitet srpskog naroda i na ovim prostorima formiraju takozvanu ‚bosansku naciju’”, naveo je Dodik, prenosi RTRS. Dodik je naglasio da su „Austrougarski okupatori” pokrenuli etni~ko ~i{}ewe du` reke Drine, sa namerom da naselili nesrpsko stanovni{tvo, dok su Srbe iz tog podru~ja slali u koncentracione logore, me|u kojima je bio i Doboj. Podsetio je da su u biv{oj vojnoj bolnici za austrijske kowe bili sme{teni `ene, deca i starci koji su, uprkos stra{nim uslovima, sa~uvali srpski slobo|arski duh. Dodik je naglasio da su u ovom logoru stradali civilni, a ne vojni stanovnici, koji su bili meta iskqu~ivo zbog toga {to su bili Srbi i pravoslavci. „Zato Doboj nije samo mesto stradawa, on je opomena. Ko danas }uti o dobojskom logoru, sutra }e }utati i o svim drugim zlo~inima, kao i novim nepravdama prema Srbima. Na to nikada ne}emo pristati”, poru~io je Dodik. On je dodao i da poku{aji da se zaboravi srpsko stradawe, ne samo u Dobojskom logoru, ve} i u mnogim drugim, predstavqaju nastavak istorijske nepravde.

Nakon {to je Centralna izborna komisija (CIK) BiH u avgustu oduzela mandat Miloradu Dodiku, sprovode}i odluku Suda BiH kojom je predsedniku Republike Srpske izre~ena zabrana politi~kog delovawa na {est godina, po osnovu zakona koje je nametnuo Kristijan [mit, raspisani su prevremeni izbori. Gra|ani su na birali{ta iza{li 23. novembra, ali kona~ni rezultati ne}e biti poznati ove godine, jer je CIK u sredu nepravosna`no odlu~io da poni{ti glasawe na delu bira~kih mesta, na {ta iz Republike Srpske najavquju podno{ewe `albe. CIK je, naime, doneo odluku o poni{tavawu izbora na 136 bira~kih mesta u 17 op{tina u Republici Srpskoj, pri ~emu se najve}i broj navodno „spornih” nalazi u Doboju, Lakta{ima, Zvorniku i Bratuncu. Vladaju}i blok je u izbornoj no}i proglasio pobedu svog kandidata Sini{e Karana, {to je kasnije potvrdio i sam CIK, ali je zbog prigovora opozicije na navodne nepravilnosti u procesu glasawa potvr|ivawe rezultata odlagano. Nakon {to je CIK pre nekoliko dana prebrojao sve glasove i utvrdio da je Karan pobedio opozicionog kandidata Branka Blanu{u sa razlikom od ne{to mawe od 10.000 glasova, po~eli su te}i rokovi za razmatrawe `albi, pa je u sredu doneta nepravosna`na odluka o poni{tavawu izbora na pojedinim bira~kim mestima. Opozicija je odluku CIK-a pozdravila, ra~unaju}i da bi ponovqeno glasawe moglo preokrenuti ishod s obzirom na to da je poni{teno oko 15.000 glasova. U prvoj reakciji, lider SNSD-a Milorad Dodik pozvao je gra|ane u op{tinama u kojima su izbori poni{teni, a posebno u Lakta{ima, Doboju, Zvorniku i Bratuncu da u {to ve}em broju iza|u na ponovqeno glasawe, s ciqem da izlaznost dostigne 60 odsto. „Sva na{a aktivnost, svi na{i qudi sada se sele u ove op{tine. Nijedan ministar ne}e biti u kancelariji nakon 9. januara, svi }e biti na terenu”, rekao je Dodik. On tvrdi da CIK sprovodi zaveru i da ima politi~ki motivisan ciq, podse}aju}i na, kako je naveo,

dugogodi{we politi~ke planove Alije Izetbegovi}a, koje, kako kaè, sada neko sprovodi u delo. Dodik tvrdi da je nedavno odràn sastanak kod Kristijana [mita, kojem su, kako isti~e, prisustvovali pojedini ~lanovi CIK-a, ocewuju}i da ovakve odluke „ru{e poverewe u izborni proces” i otvaraju pitawe vra}awa izbora u nadle`nost Srpske, kako je predvi|eno Dejtonskim sporazumom. „Oni ho}e da kaù da su Lakta{i puni lopova, a da vaqaju samo oni koji glasaju za opoziciju, oni odgovaraju CIK-u. Ni{ta drugo nismo mogli da o~ekujemo od ~lanova CIK-a Jovana Kalabe i Vawe Prutine Bjelice, koja je bila saradnik Mirka [arovi}a”, kaè Dodik. „Ni sam CIK nije zakonito izabran, a u~estvovali su u razvla{}ivawu predsednika RS i sada sprovode teror. Samo na tri mesta u RS bilo je primedbi tokom izbornog dana. CIK donosi odluku o poni{tavawu izbora, a prethodno nije zavr{eno kontrolno brojawe. Pozivam sve da se posebno prati izborni dan, da stavimo ta~ku na to, iako ni 23. novembra posmatra~i iz opozicije nisu iskazivali primedbe – wihovi qudi su potpisali zapisnike. Rezultat ponovqenih izbora pokaza}e gde su i ko su kriminalci”, kaè Dodik i dodaje da }e uslediti krivi~ne prijave protiv ~lanova CIK-a.

CRNA GORA

Utorak 30. decembar 2025. 9

PODACI MINISTARSTVA PROSVETE CG

Dvesta krivi~nih prijava zbog falsifikovanih diploma Vi{e od polovine prijava podneto je u posledwe tri godine Crna Gora se suo~ava sa problemom falsifikovawa obrazovnih isprava, sude}i po podacima Ministarstva prosvete, nauke i inovacija. Od 2008.

godine do danas, podneto je ukupno 200 krivi~nih prijava zbog sumwe da su diplome falsifikovane. Ova informacija je zvani~no objavqena na sajtu Vlade Crne Gore, kao odgovor na zahtev za slobodan pristup informacijama. Vi{e od polovine prijava – ukupno 108 podneto je u posledwe tri godine. Resorna ministarka An|e-

la Jak{i}-Stojanovi} ranije je saop{tila da je poo{travawe kaznene politike u ovoj oblasti ve} dalo konkretne rezultate, ukqu~uju}i i izricawe prvih zatvorskih kazni za krivi~no delo posedovawa falsifikovanih diploma. Prema wenim re~ima, tokom 2023. godine podneto je 28 krivi~nih prijava zbog sumwe u falsifikat obrazovne isprave, u 2024. godini 38, dok je u toku 2025. godine, zakqu~no sa sada{wim periodom, evidentirano ukupno 88 krivi~nih prijava, navodi RTCG. Na predlog Ministarstva prosvete, nauke i inovacija, Vlada Crne Gore je na sednici pre nekoliko dana donela zakqu~ke kojima je, zbog oduzimawa dozvole za rad, privremeno obustavila priznavawe obrazovnih isprava ste~enih na Univerzitetu Megatrend i fakultetima u wegovom sastavu: Fakultetu za kulturu i medije, Fakultetu za poslovne studije, Fakultetu za umetnost i dizajn, Pravnom fakultetu i Geoekonomskom fakultetu.

СРЕЋНИ БОЖИЋНИ И НОВОГОДИШЊИ ПРАЗНИЦИ!

Припадницима Српске Заȷеднице, на териториȷи Сиденхам и широм Викториjе упућуjем наjискрениjе честитке са жељом да Божићне и Новогодишње Празнике проведу са своjим наjближим у миру и благостању

Natalie Hutchins MP State Member for Sydenham (03) 9449 1511 natalie.hutchins@parliament.vic.gov.au NatalieHutchinsMP nataliehutchins.com.au

Vlada Crne Gore Crnogorsko Tuìla{tvo Svaki {esti ukinula vize za Crne dràvqane Turske utvr|uje uzrok nesre}e na stanovnik Gore podstanar skijali{tu na Durmitoru Po nalogu crnogorskog tuìla{tva ve{taci }e utvrditi uzrok proklizavawa korpe na ì~ari „Savin Kuk 2” na Durmitoru i pod kojim okolnostima je do{lo do nesre}e u kojoj je poginuo

nema~ki dràvqanin, trideset~etvorogodi{wi Sebastijan Hertner, a te{ko povre|ena wegova supruga, tridesetogodi{wa Hana E{pand{id, pi{u podgori~ke Vijesti. Nesre}a na drugoj uspiwa~i ì~are, koja je u vlasni{tvu Razvojne banke, dogodila se u subotu 20. decembra, oko 13.10 sati. Korpa u kojoj je bilo dvoje turista sudarila sa drugom koja je bila prazna, Hertner je stradao kada je ispao, a wegova supruga te{ko je povre|ena. @i~ara na kojoj je poginuo nema~ki dràvqanin morala je biti zamewena jo{ 2014. godine, ali nadle`ni u prethodnih 11 godina nisu preduzeli nijednu konkretnu meru, kazao je gra|anski i ekolo{ki aktivista Aleksandar Dragi}evi}. Iz Uprave policije zvani~no su se oglasili, navode}i da su do sada prikupili obave{tewa od vi{e lica, od odgovornih i zaposlenih u Ski centru „Savin kuk”, izuzeli potrebnu dokumentaciju, a naloèna su i odgovaraju}a ve{ta~ewa. Nema~ki turista je ispao iz korpe na ski liftu, kada je ona proklizala i udarila u drugu, dok je wegova supruga teè povre|ena. Ona je ostala zaglavqena u korpi. Tri osobe su potom ostale satima zaglavqene u korpama na ski liftu, nakon {to je radi uvi|aja obustavqen rad ì~are. U pitawu su bili dràvqani Srbije i Nema~ke, kao i jedan dràvqanin Crne Gore. Do kvara ski lifta je do{lo u trenutku kada su se stradali Nemac i wegova èna, kao i troje zaglavqenih stranih turista, nalazili iznad strmog, opasnog dela ski staze, ispod samog vrha Savin Kuk.

Prema procenama, u Crnoj Gori danas ìvi vi{e od 30.000 podstanarskih porodica, odnosno oko 100.000 gra|ana je u ovom statusu, {to zna~i da je svaki {esti stanovnik podstanar. Predsednik Udruèwa podstanara „Moj dom” Dragan @ivkovi} kaè za „Politiku” da je najve}a koncentracija podstanara u Podgorici, gde se nalazi vi{e od polovine wih. „Zatim slede primorski gradovi, posebno Budva, Bar i Herceg Novi, gde su cene zakupnina ekstremno visoke. Posledwih godina rapidno raste i broj podstanara u severnim op{tinama jer mnogi mladi napu{taju svoje mawe sredine zbog posla i {kolovawa”, istakao je @ivkovi}. Prema wegovim re~ima, cene zakupa u posledwih nekoliko godina porasle su od 30 do preko 60 odsto. Za stan od 50 kvadrata u glavnom crnogorskom gradu potrebno je izdvojiti 350 do 500 evra, a nov~ani iznosi koji se izdvajaju za kirije u ju`nim gradovima kre}u se od 500 do 800 evra. Za prose~nu porodicu, kako na{ sagovornik ocewuje, ovo nije samo optere}ewe ve} „neodrìv finansijski udar”.

Vlada Crne Gore je saop{tila da je ukinula vize za dr`avqane Turske, s tim da se dozvoqeni boravak sa 90 dana skra}uje na 30, radi spre~avawa nelegalne migracije i u skladu s viznom politikom Evropske unije. Odluka doneta bez odr`avawa sednice, na osnovu pribavqene saglasnosti ve}ine ~lanova, predstavqa deo {ireg paketa mera uskla|ivawa vizne politike sa Evropskom unijom, a koji obuhvata

i prilago|avawe vizne politike u odnosu na tre}e dràve, u ovom slu~aju Azerbejxan, za ~ije dràvqane }e politika biti uskla|ena do 15. januara, navodi se u saop{tewu Vlade. Crna Gora je uvela vize za dràvqane Turske odmah nakon incidenta u podgori~kom nasequ Zabjelo 26. oktobra, kada je jedan Podgori~anin povre|en. Policija je privela dvojicu turskih dràvqana, posle ~ega su me{tani demonstrirali protiv Turaka. Policija je iste ve~eri privela vi{e desetina turskih i azerbejxanskih dràvqana radi provera a Vlada ekspresno uvela vize. Dan kasnije Vi{i sud je pustio turske dràvqane na slobodu jer se ispostavilo da oni nisu u~estvovali u napadu, ve} jedan turski i jedan azerbejxanski dràvqanin. Ipak, bilo je napada na turske dràvqane {irom Crne Gore, a nekima su demolirani ugostiteqski objekti. Napadu je prethodila kampawa u delu medija i tvrdwa koju je plasirao i jedan od lidera vladaju}e koalicije (Demokratska narodna patrija) Milan Kneèvi}, da u Crnoj Gori boravi 100.000 turskih dràvqana. Policija je medjutim saop{tila da ih je mawe od 14.000. Prema posledwim zvani~nim podacima Ministarstva unutra{wih poslova, nakon incidenta je 9.000 dràvqana Turske napustilo Crnu Goru. Crna Gora je godinama imala bezvizni reìm sa Turskom, {to je podstaklo dolazak turista, investitora i vlasnika malih biznisa. Ipak, jedan od zahteva EU je uvo|ewe viza Turskoj.

10 Utorak 30. decembar 2025.

KOSOVO I METOHIJA 25 GODINA RADA NARODNIH KUHIWA NA KOSOVU I METOHIJI U OKVIRU EPARHIJSKE HO „MAJKA DEVET JUGOVI]A’’

Pomo} bez koje bi ìvot ugroènih bio jo{ teì Pi{e: Zoran ZoranVla{kovi} Vla{kovi}

OSNOVNI SUD U PRI[TINI OSUDIO SLA\ANA TRAJKOVI]A NA 10 GODINA ZATVORA

Odbrana ima pravo `albe apelacionom sudu u roku od 30 dana Osnovni sud privremenih institucija u Pri{tini prvostepeno je, u petak, 26. decembra, osudio na kaznu zatvora od 10 godina Sla|ana Trajkovi}a iz Kosovske Mitrovice za navodni ratni zlo~in protiv civilnog stanovni{tva na teritoriji op{tine Vu~itrn tokom sukoba 1999. godine. On je osu|en za ta~ku C u optu`nici, dok za ta~ke A i B u optu`nici nije utvr|ena wegova krivica, navelo je sudsko ve}e tokom izricawa presude. Odbrana ima pravo `albe apelacionom sudu u roku od 30 dana. Sla|an Trajkovi} je uhap{en 15. decembra 2022. godine u ju`nom delu Kosovske Mitrovice i od tada je u pritvoru. Bio je pripadnik tzv. kosovske policije, a slu`bu je napustio kada su svi Srbi sa severa napustili pri{tinske institucije 5. novembra 2022. godine.

Pre prijema u policiju, pro{ao je sve bezbednosne provere, kako pri{tinskih, tako i me|unarodnih institucija, prenosi Tawug. Bogdan Lazi}, advokat Sla|ana Trajkovi}a iz Kosovske Mitrovice koga je pri{tinski sud osudio na 10 godina zatvora zbog navodnog ratnog zlo~ina protiv civilnog stanovni{tva na teritoriji op{tine Vu~itrn, izjavio je da }e odbrana uloìti àlbu na ovu presudu, po{to smatra da sud nije pravilno i potpuno ocenio sve dokaze. „Odbrana izraàva veliko neslagawe sa ovom presudom jer sud nije pravilno i potpuno ocenio sve dokaze, ve} na osnovu pretpostavki prihvatio stav iz ta~ke C da je optuèni Sla|an kriv. Stoga smatram da izme|u tuìla{tva i suda postoji znak jednakosti, tako da je u pravu ona narodna ‚kadija te tuì, kadija ti sudi’. Nakon otpravka presude, pismenog dela, sigurno }emo

uloìti àlbu na optuèwe po ta~ki C, a to je da je optuèni maltretirao civile, Albance na grobqu u Vu~itrnu. Samo po toj ta~ki je, eto, dobio 10 godina”, rekao je Lazi}. Drugi advokat Sla|ana Trajkovi}a, @ivojin Jokanovi}, izrazio je nadu da }e pismeni otpravak presude biti saglasan, {to, kako je istakao, po zakonu mora sa dana{wim objavqivawem. „U dana{woj objavi presude, sud je rekao da je navodno utvrdio da je optuèni na grobqu u Vu~itrnu maltretirao albanske civile. Govorim kao pravnik sa nekih 60 i vi{e godina iskustva u svim oblicima - ~ak i da je to dokazano, da je istina i da je priznao, to ne moè biti ratni zlo~in. Ratni zlo~in po zakonu, ~lan 14 Krivi~nog zakonika SRJ pretpostavqa, u najmawu ruku, te{ku telesnu povredu zlostavqanom licu”, naveo je Jokanovi}.

U LEPOSAVI]U ODR@ANI “KOSOVSKOMETOHIJSKI IZVORI 2025“MANIFESTACIJA IZVORNE PESME I ZAVETA

Neka pesma traje

Izvanredan splet narodnog stvarala{tva u Leposavi}u Ove godine u velikoj sali Doma kulture pred publikom predstavila su se ~etiri Kul-

Peva~ka grupa iz [trpca

turno umetni~ka dru{tva: Ansambl „Venac“ iz Gra~anice, Kulturno umetni~ko dru{tvo

„Cvetko Grbi}“ iz [trpca, KUD „Zve~an“ iz Zve~ana i KUD „Mokra Gora iz Zubinog Potoka. Peva~ke grupe u sastavu ovih Kulturno umetni~kih dru{tava izvele su pesme nastale i sa~uvane u razli~itim krajevima Kosova i Metohije, a po zavr{etku programa u~esnicima su uru~ena priznawa i zahvalnice za negovawe i o~uvawe narodnog stvarala{tva. Manifestaciju, koja pretenduje da se tradicijalno odr`ava u Leposavi}u pred kraj godine, otvorio je u ime doma}ina direktor Centra za kulturu,, Sava De~anac“ u Leposavi}u Gojko Milivojevi}, koji je izme|u ostalog, istakao zna~aj pesme kao ~uvara identiteta i zaveta naroda.

Pre 25 godina na Kosovu i Metohiji otvorena je prva narodna kuhiwa u selu Prekovcu na teritoriji op{tine Novo Brdo, a pre svega zahvaquju}i anga`manu protinice Svetlane Stevi} u to vreme koordinatorke Humanitarne organizacije Eparhije Ra{ko prizrenske „Majka Devet Jugovi}a“. U narodnim kuhiwama danas radi 78 radnika, ~ija je egzistencija kao i egzistencija wihovih porodica tako|e materijalno obezbe|ena zahvaquju}i poslu za koji dobijaju redovne plate. Svetlana Stevi} je svakodnevno sa svojim radnicima, kojima neumorno pomaè u raznim poslovima oko pripreme hrane i drugim aktivnostima usmerenim na pruàwu pomo}i onima kojima je potrebna. Kako kaè ve} su i prestali da broje korisnike. - Dolaze qudi svakog dana i pitaju za pomo}. Da vam kaèm iskreno i ne odbijamo nikoga jer smo svesni toga da ipak ne}e niko da traì pre svega hranu, ako ima. Obra}aju nam se qudi i za drugu vrstu pomo}i. Primawa iz nekih drugih izvora koje imaju na{i korisnici su nedovoqna te im ta pomo} koju im pruàmo pre svega u hrani im itekako zna~i – isti~e protinica Stevi}. Kako dodaje u narodnoj kuhiwi u selu Prekovcu hrana se priprema za korisnike sa teritorije op{tine Novo Brdo i Gwilane i da radnici ove i drugih kuhiwa svakodnevno raznose hranu i po lepom i po lo{em

Радници припремају храну свакодневно

Младена Ивковић корисница Народних кухиња

vremenu na vi{e punktova ukqu~uju}i i one udaqene u brdsko planinskim selima do kojih se stiè ~esto prili~no oteàno. - Ima dana kada je vreme lo{e, naro~ito zimi, ali na{i korisnici ne smeju da ostanu bez Подела хране на пуnкту у селу Стража hrane. Ona se razvozi svuda gde je potrebno- isti~e Stevi}. - Osim Prekovca imamo kuhiwu u selu Vrbovcu na teritoriji op{tine Vitina u kojoj se priprema hrana za na{e korisnike u selima Klokot, Bina~, Mogila, Grn~ar, Vrbovac kao i iz samog grada Vitina. U dvema na{im kuhiwama u selu Kormiwanu priprema se hrana za korisnike sa teritorije op{tine Kosovska Kamenica. Kuhiwa koja je postojala u selu Vidawu u Metohiji, preme{tena je u selo Berkovo i tamo se priprema hrana za na{e korisnike iz metohijskih sela- dodaje protinica Svetlana. U okviru narodnih kuhiwa funkcioni{u farme junadi, sviwa, koka nosiqa, koza, ovaca, krava. Tako|e u okviru narodnih kuhiwa funicioni{e uz ostalo i mlekara, pogon za proizvodwu peciva, pekara, pogon za pasterizaciju vo}a i povr}a. - Obra|ujemo preko 46 hektara zemqe. Ne{to je vlasni{tvo na{e Pravoslavne crkve, a ne{to smo uzeli u zakup. Uzgajamo razne vrste povr}a kako na otvorenom tako i u plastenicima za potrebe kuhiwa. Imamo oranice pod ìtom, livade sa senom. Poku{avamo koliko god moèmo da budemo samoodrìvi, ali ipak bez pomo}i donatora na{ opstanak bi bio oteàn. Veliku podr{ku imamo od strane Kancelarije za Kosovo i Metohiju, preko koje se obezbe|uju redovne plate za na{e radnike i to nam mnogo zna~iisti~e Stevi}. Korisnici u narodnim kuhiwama dobijaju tople obroke i po jedan hleb po osobi. U vreme posta, {to je slu~aj ovih dan kada je u toku Boì}ni post priprema se posna hrana. Ina~e kada su praznici i neradni dani, korisnicama se obezbe|uju suvi obroci. A zahvaquju}i finansijskoj podr{ci udruèwa Srpsko Sobrawe– Ba{tionik- jedan broj dece preko narodnih kuhiwa prima redovne stipendije. U narodnih kuhiwa postoje i „{kolske kuhiwe „ kojima se priprema uìna za u~enike nekoliko {kola. Dodajmo da svi koji èle da pomognu rad Narodnih kuhiwa na Kosovu i Metohiji i time da pomognu ugroène mogu to pre svega u~initi slawem sms poruke na broj 1033 uz tekst - Pomo} Narodnim kuhiwama na KiM. Slawem jedne poruke donira se 100 dinara.

12 ^etvrtak 30. maj 2019.

DRU[TVO

SRBI U SVETU

SLAWE PAKETA NA KU]NU ADRESU

JELENA (31) JE ^UDO OD @ENE:

Radi za FBI, biv{a je reprezentativka Srbije, a obu~ava i pilote! Pri~a Jelene Miladinovi} iz Los An|elesa je za film. Biv{a je reprezentativka u veslawu, radila je za FBI na spasavawu `rtava trgovine qudima, obu~ava pilote u privatnoj avijaciji, a softver na kom radi je i u avionu Ilona Maska – sve to je iskusila Jelena Miladinovi} (31), Beogra|anka koja ve} godinama ìvi u Los An|elesu. Za po~etak ona pri~a kako je izgledao wen odlazak u SAD. SPORT ME ODVEO U AMERIKU „Moj odlazak u SAD je bio boànstven. Ovde sam do{la pre skoro 12 godina preko sporta. Prvo sam trenirala veslawe u Crvenoj zvezdi i novosadskom Danubiusu i bila sam tako|e u na{oj reprezentaciji. Potom sam dobila stipendiju i mese~na primawa na Univerzitetu u Ju`noj Kaliforniji (USC) gde sam studirala psihologiju i zbog ~ega sam se i preselila. Delovalo mi je nestvarno da }u se preseliti u Los An|eles i jedva sam ~ekala da vidim {ta }e novi dani doneti. Odlazak u LA smatram velikom ostvarenom èqom“, kaè Jelena. U Gradu an|ela se, kako kaè, odmah uklopila i stekla mnogo prijateqa, najvi{e preko sporta. I ni{ta joj od starta nije smetalo – sem hrane. „Najteè mi je bilo da se naviknem na hranu na po~etku jer mi je na{a doma}a odgovarala, a ovde u mnogim namirnicama koriste koncentrate i razne supstance {to se moè odraziti na ukus. Ali ovde su me odu{evile bezbrojne mogu}nosti {to se ti~e zapo{qavawa, putovawa i upoznavawa raznih kultura. Imate priliku da u istom danu odete na skijawe na planinu, a potom da se sun~ate na plaì.“ U POSLU SPASAVAWA @RTAVA TRGOVINE QUDIMA – SLUÂJNO Zahvaquju}i tim velikim mogu}nostima koje Amerika nudi, pred Jelenom se otvorio jedan ogroman novi svet. Po~ela je da

radi vrlo ozbiqan posao – da se bavi spasavawem `rtava trgovine qudima, tj. decom. Ona pri~a ~emu ju je nau~io taj posao i zbog kojih situacija je po~ela da druga~ije gleda na `ivot. „Na ovaj posao sam dospela savim slu~ajno. Pozicija koja je bila prezentovana na sajtu za zapo{qavawe se zvala ‘On Call’ i u `urbi ja sam pomislila da je to posao sli~an call centru, pa sam jednom klikom aplicirala. Kada sam dobila poziv za intervju, pogledala sam malo boqe i videla da je to zapravo mesto za osobu koja spasava i stavqa na sigurno decu koja su `rtve trgovine qudima. U tom tenutku im je trebao neko ko }e da bude ‘On Call’, {to zapravo zna~i da im treba neko ko bi uvek bio dostupan ako iskrsne ne{to ili ako im treba vi{e qudi za dodatnu pomo}. Istog momenta me je zaintrigirao posao i bila sam zaposlena posle prvog intervjua“, pri~a Jelena kako je sve shvatila vrlo ozbiqno. Kako su dani i{li, nau~ila je da je izuzetno bitno biti iskren prema qudima. „Mnoge `rtve koje su pro{le kroz stra{ne situacije su nepoverqive i treba izgraditi poverewe sa wima. Ukoliko saznaju

Australian - West Balkan (AWBHO) Humanitarian Releif Organisation 30. decembar 2/332A Main Rd. EastUtorak St Albans VIC 3021 - Tel. (03) 93672025. 5838 11

da ste ih slagali za ne{to, poverewe nestaje i verovatno nikada ne}e biti obnovqeno. Tamo sam nau~ila da treba da budem jaka kao li~nost i da imam dobru komunikaciju sa kolegama, pre svega, po{to svi radimo kao tim i sve informacije koje saznam o `rtvi treba da prenesem koleginici u slede}oj smeni, kada ona preuzima kontrolu. Tako|e sam nau~ila kako da izbavim `rtvu samo koriste}i telefon. Ako bi me `rtva pozvala (broj telefona ove organizacije je postavqen na mogim sajtovima i mestima) iz hotelske sobe, recimo, dok zlostavqa~ nije tu, ja bih znala ta~no koja pitawa da joj postavim i izvu~em informacije iz we pomo}u kojih bih je spasla.“ Jelena isti~e da ina~e gleda pozitivno na ìvot i rad na tom poslu to nije promenio, ali joj je otvorio o~i o tome kakve situacije postoje i kako se i iz najteè uvek moè pobe}i i da se opet moè videti svetlost dana. U FBI SAM MORALA DA BUDEM BRZA I TA^NA To weno dragoceno iskustvo odvelo ju je i do ~uvenog FBI. Jelena otkriva da li je rad za Federalni istra`ni biro poput onoga {to gledamo u serijama i na filmu ili je u realnosti sasvim druga~ije. „Kada sam sara|ivala sa FBI oko slu~ajeva, morala sam da budem veoma brza, ta~na i da dam {to vi{e informacija. Moj protokol je bio da sam uvek na strani `rtve. Ukoliko mi `rtva u poverewu da informaciju koja je va`na da bi se, na primer, do{lo do makroa za kojim je potera i ako me `rtva zamoli da ne kaèm nikome, pa ni FBI, ja }u biti na strani `rtve i informaciju }u zadràti za sebe. Neka spasavawa su haoti~na kao na filmu, a neka se odrade u ti{ini i tajnosti. U ta haoti~na je uglavnom samo policija ume{ana, a ova druga se de{avaju kada nas `rtva pozove dok niko nije u blizini“, kaè Jelena koja je za taj posao

MELBOURNE

BALKAN EXPRESS (SLAWE NOVCA) ST ALBANS 9367 5838 0409 500 255 Ras Trade 9793 6210 20-22 Deans Crt. Dandenog Goranka Kosaba{i} 33 Egan CI. Werribee 0432 619 885 SAFEWAY TRAVEL 9534 4866 9366 9299

SYDNEY

Milena Nikoli} 7 Ferraro CI. Edensor Park 9823 1401 0458 828 931 Amira Tupkovi} 32 Maryfield Drive Blair Athols NSW 2560 0425 358 539

BRISBANE Bo`ica Savi} 3814 0584 0424 112 228 67 Kennedy Dr. Redbank Plains

GEELONG Petrovi} Enterprises Rade 0419 396 633

ADELAIDE Euro Zona -Zaga 0413 929 416 0420 201 344

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

morala da pro|e bezbednosne provere, obuku i da ima dodatnu obuku na nedeqnom nivou. Jelena ka`e i da ju je u poslu najvi{e {okiralo to {to se ispostavqa da su qudi koji su ume{ani u trgovinu, odnosno prostituciju dece naj~e{}e bliski prijateqi i ~lanovi porodice. SOFTVER ZA PILOTE NA KOM RADIM JE U AVIONU ILONA MASKA I kao da ova Jelenina pri~a nije dovoqno nesvakida{wa, wu je put posle FBI i spasavawa `rtava trgovinom odveo do avijacije. „Firma vam na po~etku obezbe|uje obuku, ali po~etak je bio komplikovan jer ni{ta nisam znala i ose}ala sam se kao |ak prvak. Me|utim, brzo sam savladala gradivo i trenutno mogu sa lako}om da obu~im pilote kako da upravqaju softverom na kome radim. Pritom, na po~etku mi je bilo uzbudqivo da znam stvari koje piloti tek treba da nau~e. Pogotovo mi je bilo zabavno

kad vidim da piloti i qudi koji rade za privatne avio-firme dobro barataju znawem koje im prenesem. Kompanije kao {to su Nike, Starbucks, Netflix, pa i qudi poput Ilona Maska imaju privatne avione i koriste ovaj softver, tako da imam priliku da komuniciram sa {irokom bran{om qudi.“ MOJ DE^KO JE INDIJAC KOJI UÎ SRPSKI I izme|u svega toga Jelena stiè da uìva na plaì, da {eta Holivudom, da putuje. „Modelingom se bavim iz hobija, ponekad radim snimawa vikendom. Tako|e, èlim da steknem jo{ mnogo novih znawa, da se jo{ vi{e usavr{im u svemu {to trenutno radim. Moj partner je filmski producent, tako da èlim da zajedno sa wim napravim ne{to novo na tom poqu. On je ina~e Indijac koji je ro|en u Americi i upravo u~i srpski jezik i kulturu da bi mogao da komunicira sa mojom porodicom u Srbiji i boqe se sna|e kada do|emo tu“, kaè za kraj Jelena.

TEI JE PRESELO PRESEQEWE U NEMA^KU:

Albanke sa Kosova su me maltretirale u {koli samo zato {to sam Srpkiwa! Tea iz Srbije je kada se preselila u Nema~ku trpela u {koli psihi~ko i fizi~ko zlostavqawe od strane devoj~ica iz Albanije. Iako je u Nema~ku do{la kao dete, u nadi da zapo~ne novi ìvot, iskustvo koje je Tea doìvela u jednoj tamo{woj {koli pretvorilo se u vi{emese~nu traumu. Ona je bila sistematski maltretirana samo zbog svog porekla, a povodom ovog slu~aja je na kraju reagovala i policija. Naime, Tea se sa porodicom preselila u Nema~ku kada je imala svega 12-13 godina. Po dolasku je upisana u me|unarodnu {kolu, gde je najpre u~ila nema~ki jezik, ali je istovremeno poha|ala i redovnu nastavu sa u~enicima koji su godinama ìveli u toj zemqi. – U razredu sam bila jedina Srpkiwa. Bilo je dosta Albanki, nekoliko wih sa

Kosova, i tada je krenula tortura mene samo zato {to sam iz Srbije – ispri~ala je Tea na svom TikTok nalogu _teita_. Uvrede su bile svakodnevne, a vrlo brzo su prerasle i u ozbiqne pretwe putem dru{tvenih mre`a. – Slale su mi poruke kako i {ta }e da mi rade. Nisam vi{e mogla to da trpim – ispri~ala je. Kada je sve prijavila roditeqima, oni

su slu~aj odmah prijavili {koli. Kako je u Nema~koj vr{wa~ko nasiqe strogo sankcionisano, pokrenuta je zvani~na procedura, a u ceo slu~aj ukqu~ena je i policija. Tea je mesecima davala izjave i izlazila sa ~asova kako bi razgovarala sa nadle`nim organima. – Nisam vaspitana da mrzim. Kod nas se qudi ne dele po naciji ili boji ko`e, nego na dobre i lo{e. Zato mi nikada nije bilo jasno za{to su me toliko mrzele – rekla je Tea. Kulminacija nasiqa dogodila se tokom {kolskog odmora, kada ju je jedna od devojaka fizi~ki napala. – Pro{la je pored mene, sna`no me udarila ramenom i po~upala. Posle toga mi je pao mrak na o~i. Sve mi se skupilo – priznaje Tea, navode}i da je do{lo do fizi~kog sukoba.

Nakon incidenta, usledile su jo{ ozbiqnije pretwe, ~ak i prema ~lanovima wene porodice. Policija je dodatno reagovala, prikupqeni su dokazi, a na kraju je utvr|eno da Tea nije kriva. Devojka koja ju je napala izba~ena je iz {kole, dok su ostali u~enici dobili stroga upozorewa. – Pretwe su se jo{ neko vreme nastavqale, ali su na kraju prestale – ka`e Tea. Na kraju svog obra}awa, uputila je sna`nu poruku roditeqima i dru{tvu: „Molim vas, u~ite decu da ne maltretiraju i ne mrze druge zato {to su druga~iji.“ U opisu videa dodala je i apel koji je dirnuo mnoge: „Deca treba da budu deca – da se vole i igraju, a ne da se mrze. U~ite decu da {ire qubav, da neko ne bi morao svoje dete da vodi na terapije zbog tu|e mr`we“.

12 Utorak 30. decembar 2025.

AUSTRALIJA

^UDO NAKON PUCWAVE U SIDNEJU:

PROBLEMATI^NE OBJAVE NA DRU[TVENIM MRE@AMA

Australija poni{tila vizu britanskom dràvqaninu zbog nacisti~kih simbola Jedan britanski dràvqanin u Australiji suo~ava se sa deportacijom nakon {to mu je poni{tena viza zbog navodnog prikazivawa nacisti~kih simbola i promovisawa pronacisti~ke ideologije na dru{tvenim mreàma. êtrdesettrogodi{wak iz Kvinslenda uhap{en je po~etkom decembra i trenutno se nalazi u imigracionom pritvoru u Brizbejnu, pi{e BBC. Trebalo bi da se pojavi pred sudom u januaru, dok vlasti procewuju da li da odloè deportaciju kako bi mogao da prisustvuje su|ewu. Britanac moè da se àli na oduzimawe vize, a tako|e moè dobrovoqno da napusti Australiju ili sa~eka deportaciju u svoju mati~nu zemqu. Policija je istragu pokrenula u oktobru zbog wegovih objava na dru{tvenoj mreì Iks. Nakon {to je wegov prvi nalog blokiran, kreirao je novi sa sli~nim imenom i nastavio da objavquje uvredqiv sadràj. Krajem novembra vlasti su pretraìle wegov dom u Kabulturu i zaplenile telefone, oru`je i nekoliko ma~eva sa simbolima svastike. Australija je ranije ove godine poo{trila zakone o zlo~inima iz mr`we, uvode}i obavezne zatvorske kazne za prikazivawe simbola mr`we ili izvo|ewe nacisti~kog pozdrava. Zvani~nici isti~u da se takvim merama {titi dru{tvena kohezija i bezbednost zajednice, a policija brzo reaguje na slu~ajeve kori{}ewa zabrawenih simbola. „Do{ao je ovde da mrzi – ne moè da ostane. Ako do|ete u Australiju sa vizom, ovde ste kao gost”, rekao je ministar unutra{wih poslova Toni Berk.

POLICIJA PRONA[LA ANTISEMITSKI MATERIJAL

Pritvoren mu{karac koji je podràvao napad na plaì Bondaj Mu{karac iz Perta je optuèn i pritvoren nakon {to je objavio poruku na dru{tvenim mreàma u kojoj podràva masovnu pucwavu na plaì Bondaj u Sidneju, u kojoj je 14. decembra ubijeno 15 osoba, saop{tila je policija savezne dràve Zapadna Australija. U saop{tewu se navodi da je policija pretresla ku}u osumwi~enog, u kojoj je prona{la {est komada vatrenog oru`ja sa dozvolom, 4.000 metaka neobezbe|ene municije i antisemitski materijal, prenosi Tajms of Izrael. On je optuèn za namerno rasno uznemiravawa, no{ewe ili posedovawe zabrawenog oru`ja i nepravilno skladi{tewe vatrenog oru`ja ili srodnog materijala. Osumwi~eni, za koga lokalni mediji navode da je re~ o Martinu Tomasu Glinu (39) iz Perta, navodno je izrazio „ stopostotnu podr{ku” masovnoj pucwavi koja se dogodila 14. decembra na proslavi jevrejskog praznika Hanuka na plaì Bondaj u Sidneju. Glin je navodno rekao sudu da nije nameravao nikoga da povredi i da je poku{avao da uporedi napad na plaì Bondaj sa smr}u Palestinaca u Gazi. Australijski premijer Entoni Elbanizi je kazao u pisanoj izjavi da „u Australiji nema mesta za antisemitizam, mr`wu i nasilne ideologije”. „Zahvaqujem se policiji Zapadne Australije na brzoj identifikaciji ove osobe i brzom delovawu”, kazao je.

Mladi policajac preìveo metak u glavu, ostao bez oka nakon va|ewa 200 gelera Mladi policajac koji je pogo|en u glavu tokom napada na plaì u Sidneju tokom proslave Hanuke, pu{ten je iz bolnice. Mladi policajac Xek Hibert, koji je te{ko rawen tokom teroristi~kog napada na Bondaj plaì, pu{ten je iz bolnice i oporavqa se kod ku}e, potvrdila je wegova porodica. Hibert, koji je tek ~etiri meseca u policijskoj slu`bi, pogo|en je u glavu i rame dok je obezbe|ivao obeleàvawe Hanuke, kada su dvojica napada~a otvorila vatru i ubila 15 qudi, dok je vi{e od 40 osoba raweno. Mladi policajac izgubio je vid na jednom oku. Porodica je navela da je wegov povratak ku}i, posebno uo~i Boì}a, „pravo ~udo”, uz zahvalnost javnosti na ogromnoj podr{ci i medicinskom osobqu na izuzetnoj brizi. Prema navodima porodice, Hibert je i nakon {to je pogo|en nastavio da pomaè qudima na

Mladi policajac Xek Hibert festivalu, sve dok vi{e nije bio fizi~ki u stawu da to ~ini. Wegove kolege opisuju ga kao izuzetno hrabrog mladi}a i istakli su da se tokom napada kretao ka qudima kojima je bila potrebna pomo}. U pucwavi je povre|en i drugi policajac, Skot Dajson (25), koji

KAKO JE SPREMAN NAPAD U SIDNEJU:

Bombe u teniskim loptama, sa~marice i recitovawe Kurana Osumwi~eni za napad na proslavu jevrejskog praznika u Sidneju bacao je eksplozive, me|u kojima i bombe u teniskim lopticama koje nisu aktivirane, tokom masakra na plaì Bondaj. Navid Akram (24), optuèn je za vi{e krivi~nih dela, me|u kojima su ubistva i teroristi~ki napad. Drugog napada~a, wegovog oca Saxida Akrama ubila je policija tokom obra~una. Osumwi~eni za napad su ga planirali nekoliko meseci i vi{e puta su obilazili park na plaì Bondaj u posledwe dve godine zbog izvi|awa terena, kaè se u policijskom dokumentu koje je objavio sud. Otac i sin su u oktobru snimili video manifest u kojem sede ispred zastave Islamske dràve, prema policijskim dokumentima. Akramovi su „pa`qivo planirali ovaj teroristi~ki napad mnogo meseci“, tvrdi policija. Video snimci prona|eni na Navidovom telefonu pokazuju da je par motivisan „nasilnom ekstremisti~kom ideologijom“ povezanom sa Islamskom dràvom. Me|u wima je i jedan video na kojem par sedi ispred zastave Islamske dràve i detaqno opisuje motivaciju za napad na Bondaju i osu|uje „~inove ‚cionista’“, tvrdi policija.

PRIKUPQENI POTPISI:

Vi{e od 310.000 qudi zatra`ilo ostavku Elbanizija Vi{e od 310.000 qudi potpisalo je peticiju u kojoj se zahteva ostavka premijera Australije Entonija Elbanizija, objavqeno je na platformi “^ejnx”. Osim toga, peticija se ti~e i promene migracione politike, usled teroristi~kog napada u kojem je 14. decembra ubijeno 16 i povre|eno 40 qudi. Autori peticije izrazili su zabrinutost zbog masovne imigracije, istakav{i da se politika koju sprovodi Elbanizi ne podudara sa mi{qewem javnosti i da stvara jo{ ve}u podelu izme|u vlasti i naroda. Elbanizi je izvi`dan na ceremoniji organizovanoj u znak se}awa na `rtve napada.

se i daqe nalazi na bolni~kom le~ewu. Iako je Xek je ~udom pre`iveo, ali je zadobio je te{ke povrede levog oka. Vi{e od 200 komadi}a gelera je ukloweno, {to je dovelo do trajnog gubitka vida i, na kraju, do planiranog uklawawa oka, navodi se.

Snimak prona|en na telefonu Navida Akrama prikazuje wegovog oca kako izvodi obuku za rukovawe vatrenim oru`jem

Navid tako|e na video snimku recituje odlomak iz Kurana na arapskom, tvrdi policija. Jo{ jedan video navodno prikazuje par kako ve`ba rukovawe vatrenim oru`jem u onome {to policija smatra ruralnim Novim Ju`nim Velsom u oktobru. „Optuèni i wegov otac se vide tokom celog videa kako pucaju iz sa~marica i kre}u se na takti~ki na~in“, tvrdi policija. Privremena naredba o zabrani objavqivawa dokumenata je doneta pro{le nedeqe kako bi se za{titio identitet preìvelih u napadu. Naredba je opozvana u ponedeqak po{to su medijske kompanije podnele zahtev lokalnom sudu Novog Ju`nog Velsa, iako su imena ve}ine preìvelih redigovana. Snimci na plaì Bondaj dva dana pre napada tako|e pokazuju Akramove kako voze do tog podru~ja i vr{e izvi|awe, tvrdi policija. „Optuèni i wegov otac, S. Akram, vi|eni su kako izlaze iz vozila i hodaju du` pe{a~kog mosta, {to je mesto gde su se pojavili dva dana kasnije i pucali na qude“, napisala je policija. Snimci na video snimcima su tako|e zabeleìli par kako napu{ta iznajmqeni sme{taj u predgra|u Sidneja, Kempsiju, nekoliko sati pre napada „nose}i duga~ke i glomazne predmete umotane u }ebad“, tvrdi policija. Policija je saop{tila da su u automobil stavili tri komada vatrenog oru`ja, improvizovane eksplozivne naprave doma}e izrade, me|u kojima „bombu sa teniskom lopticom“ i dve zastave Islamske dràve. Kasnije su se odvezli do Bondaja gde su parkirali i postavili zastave na unutra{wu stranu predweg i zadweg prozora, tvrdi policija. Po{to su izvadili vatreno oru`je i bombe doma}e proizvodwe iz automobila, krenuli su prema pe{a~kom mostu odakle su krenuli u napad. Tri ru~no pravqene bombe i ona sa teniskom lopticom ba~ene su dok su se pribliàvali mostu, navodi policija, ali nisu eksplodirale. Peta eksplozivna naprava je kasnije prona|ena u wihovom vozilu, saop{tila je policija.

AUSTRALIJA

@ENE NA SRPSKOM FRONTU O KOJIMA NEMA MESTA U UXBENICIMA?

Utorak 30. decembar 2025. 13

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Da li znate ko su bile australijske i novozelandske Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine dobrovoqke koje su spasavale Stara~ki dom ALGESTER LODGE Srbiju u Velikom ratu? Ako tra`ite samostalan `ivot

Vi{e od jednog veka, nacionalno se}awe Australije na Prvi svetski rat gotovo u potpunosti je oblikovano mitom o ANZAC-ima. Galipoqe, Zapadni front i ideal ratnog drugarstva postali su okosnica na~ina na koji Australijanci doìvqavaju svoju ratnu pro{lost. Ipak, iza te poznate pri~e krije se jedno gotovo nepoznato poglavqe - ono koje se odvijalo daleko od australijskih obala, na razorenim boji{tima i izbegli~kim putevima ratne Srbije. SRBIJA U RATU I POMO] SA DRUGOG KRAJA SVETA Dok je Srbija podnosila jednu od najtragi~nijih kampawa Prvog svetskog rata - obeleènu invazijama, epidemijama, gla|u i masovnim stradawem civila - dobrovoqci sa drugog kraja sveta dolazili su da pomognu. Oko 1.500 Australijanaca i Novozelan|ana sluìlo je u srpskoj kampawi, a me|u wima je bio izuzetno veliki broj èna, okupqenih u okviru [kotskih ènskih bolnica za stranu slu`bu. HUMANOST ISPRED SLAVE Za razliku od vojnika koji su bili deo zvani~nih armija, ove ène nisu traìle slavu, ~inove niti priznawa. Vo|ene pre svega humano{}u i saose}awem, radile su kao lekarke, medicinske sestre, bolni~arke, voza~i hitne pomo}i i mehani~ari, u uslovima koji su ~esto bili na ivici izdr`qivosti. Radile su u {atorskim bolnicama, bez stalne infrastrukture, ~esto pod vatrom i u sredi{tu epidemija tifusa i gladi. PISMA, DNEVNICI I LI^NA SVEDOÂNSTVA Mnoge od wih ostavile su iza sebe pisma, dnevnike i bele{ke koje danas predstavqaju dragocene istorijske izvore. Posebno se izdvaja Oliv King, Australijanka koja je kao voza~ sanitetskog vozila sluìla u srpskoj vojsci. Wena prepiska svedo~i o dubokom saose}awu sa srpskim narodom i o sna`nom ose}aju moralne du`nosti. STELA MAJLS FRENKLIN NA SRPSKOM FRONTU Jedna od najpoznatijih dobrovoqki bila je Stela Majls Frenklin, ve} afirmisana australijska spisateqica i autorka romana Moja blistava karijera. Godine 1915, borave}i u Velikoj Britaniji, prikqu~ila se [kotskim ènskim

bolnicama i oti{la na srpski front. Kao bolni~arka u {atorskoj bolnici, iz neposredne blizine je svedo~ila surovosti rata. Uprkos uàsnim uslovima, nastavila je da pi{e, beleè}i i tragediju i apsurd ratne svakodnevice. PIONIRKE MEDICINE: DR MERI DARAS Zajedno sa Stelom Majls Frenklin radila je i dr Meri Daras, jedna od prvih kvalifikovanih lekarki u Australiji. U Srbiji je obavqala sloène hirur{ke zahvate, ukqu~uju}i amputacije, ~esto bez adekvatne opreme i osnovnih sredstava. Provela je 18 meseci na prvoj liniji fronta, a po povratku u Australiju ostvarila je izuzetnu medicinsku karijeru vi{e od 1.000 poro|aja bez gubitka majke ili deteta, u vreme pre antibiotika i savremenih transfuzija. ZAROBQENI[TVO I KRAJWA @RTVA Neke od ovih èna platile su jo{ ve}u cenu. Medicinska sestra Etel Gilingem zavr{ila je kao ratni zarobqenik. Opasnosti su bile toliko velike da joj je, prema svedo~ewima, nadre|eni lekar dao hipodermijsku iglu - namewenu za samoubistvo u slu~aju da zarobqeni{tvo postane neizdrìvo. Ovaj detaq jasno oslikava rizike koje su ove ène svesno prihvatile. POMO] CIVILIMA U VREMENU GLADI I BOLESTI Wihova uloga nije bila ograni~ena samo na rawene vojnike. Srpski civili - ène, deca i starci - bili su me|u glavnim korisnicima wihove pomo}i. Dok su ~itava sela ostajala prazna, a stanovni{tvo bilo u bekstvu, australijske i novozelandske dobrovoqke pruàle su medicinsku pomo}, hranu i utehu u vremenima o~aja. SRBIJA PAMTI, AUSTRALIJA ]UTI Srbija nije zaboravila ove ène. Mnoge su odlikovane srpskim vojnim medaqama, a zemqa ih je kasnije po~astila i izdavawem prigodnih po{tanskih marki. U srpskoj kolektivnoj svesti, wihova `rtva predstavqa snaàn simbol me|unarodne solidarnosti. U Australiji, me|utim, wihovo u~e{}e i daqe je uglavnom ignorisano. Wihova odlikovawa ne nalaze se u zvani~nim registrima, a wihova slu`ba izostaje iz slu`bene istorije. Pojedini vojni istori~ari ~ak su dovodili u pitawe wihovo prisustvo - ne zbog nedostatka dokaza, ve} zbog institucionalnog zaborava. ISPRAVQAWE ISTORIJSKE NEPRAVDE Dokumentarista Bojan Peki}, Australijanac srpskog porekla, nastoji da ispravi ovu istorijsku nepravdu. Wegov rad donosi u prvi plan pri~e zaboravqenih i nepriznatih, sa ciqem da se wihova `rtva kona~no zabeleì, obeleì i uvrsti u nacionalnu istoriju Australije. PRIZNAWE KOJE KASNI VI[E OD JEDNOG VEKA @ene koje su sluìle na srpskom frontu nisu traìle medaqe, spomenike niti javnu pa`wu. Ipak, wihova hrabrost, po`rtvovanost i ~ove~nost zahtevaju priznawe. U trenutku kada se pro{lost iznova preispituje, se}awe na ove ène nije samo ispravka istorijske gre{ke - ve} moralna obaveza koja kasni vi{e od jednog veka.

uz dodatnu pomo} stara~ki dom Algester Lodge ima sve mogu}nosti da vam pruì kvalitetnu uslugu. Sme{ten je u {umi okruèn prelepim vrtom i pruà razli~ite oblike nege.

[ta nudimo l Sve dr`avne dozvole l Jednokrevetne, dvokrevetne i sobe sa privatno{}u opremqene rashladnim ure|ajima l Frizerski salon l Prostor za odmor sa ~ajem i kafom l Specijalna dijetalna ishrana spremqena u objektu l Dvorana za ve~ere i porodi~ne zabave l Dnevni boravak sa velikim T.V. l Usluge prawa i peglawa l Biblioteka i kompjuter sa internetom l Osobqe koje govori vi{e jezika ukqu~uji}i srpski

Medicinska nega l 24 sata dnevno negu pru`aju obrazovane negovateqice l Sedmi~no i po potrebi poseta doktora l Specijalna nega za osobe sa demencijom

Duhovne i kulturne potrebe l Redovni verski obredi l Dolazak verskog osobqa na poziv l Kapela za sve religije l Proslava praznika u domu sa va{om familijom l Program za opu{tawe i razonodu ALGESTER LODGE 117 DALMENY STREET, ALGESTER, QUEENSLAND, 4115 (07) 3711 4711

KLIMATSKA MIGRACIJA POSTAJE STVARNOST:

Australija otvorila vrata prvim klimatskim migrantima iz Tuvalua Prva grupa klimatskih migranata sa udaqenog pacifi~kog ostrva Tuvalu stigla je u Australiju, u poku{aju da zapo~nu novi `ivot, ali i sa~uvaju veze sa domom koji lagano nestaje pod

pritiskom rasta nivoa mora, jedne od najvidqivijih posledica klimatskih promena. Oko tre}ine od ukupno 11.000 stanovnika Tuvalua ve} je podnelo zahtev za tzv. klimatske vize u okviru sporazuma izme|u dve zemqe, koji je postignut pre dve godine. Ovaj program omogu}ava godi{wi prihvat najvi{e 280 osoba, kako bi se izbegao odliv stru~nog kadra iz ove male pacifi~ke dr`ave.

Tuvalu je arhipelag niskih koralnih atola sme{ten izme|u Australije i Havaja, i ujedno jedna od zemaqa najugroènijih klimatskim promenama. Wegova teritorija je toliko niska da u nekim delovima nije {ira od obi~nog puta. Porodice ìve pod krovovima od palminog li{}a, a deca se, zbog nedostatka prostora, igraju fudbala na pisti malog aerodroma. NASA nau~nici predvi|aju da }e do 2050. godine svakodnevne plime prekrivati polovinu glavnog atola Funafuti, gde ìvi oko 60% populacije. U slu~aju porasta nivoa mora za jedan metar, to bi zna~ilo da }e me{tani ostati bez ogromnog dela obradive i naseqive povr{ine. U najgorem scenariju, sa dvostruko ve}im porastom, pod vodom bi moglo zavr{iti i do 90% teritorije ovog ostrva. Australijska ministarka spoqnih poslova, Peni Vong, saop{tila je da }e migranti iz Tuvalua doprineti australijskom dru{tvu, te da vizni program omogu}ava „mobilnost sa dostojanstvom“, nude}i qudima priliku da ìve, rade i studiraju u Australiji, u trenucima kada klimatski rizici za wihovu zemqu postaju sve ozbiqniji. Australija je ve} zapo~ela uspostavqawe sistema podr{ke za nove migrante, koji }e se naseqavati u Melburnu, Adelajdu i Kvinslendu.

9534 4866 9366 9299

14 Utorak 30. decembar 2025.

AUSTRALIJA

Godina ratova, protesta i nadawa

O~i i u{i ~itavog sveta bile su uprte u dva najve}a ratna sukoba u 2025-oj godini, koji su svakog dana odnosili na stotine i hiqade nevinih `ivota. Ratovi u Ukrajini i Gazi, iako udaqeni desetinama hiqada miqa od nas, uticali su i na na{e svakodnevne `ivote u Australiji. Po~ev{i od protesta podr{ci Palestini, koji su se neretko pretvarali u nasiqe na ulicama na{ih glavnih gradova, do ozbiqnih posledica i tenzija u ~itavom dru{tvu. Rat u Ukrajini u{ao je u februaru ove godine u ~etvrtu godinu

od najve}ih politi~kih promena u svetu bio je ponovni dolazak Donalda Trampa na ~elo Amerike. Ovog puta za razliku od wegovog prvog mandata videli smo ve} na samom po~etku i neke kvalitativne promene. Odnos nove ameri~ke administracije prema Evropskoj Uniji, Rusiji i Kini iz korena je promewen. Jedan od najve}ih {okova bio je takozvani trgovinski carinski rat Amerike sa ostatkom sveta. koji je u su{tini imao za ciq samo poku{aj wenog boqeg pozicionirawa u novom globalnom poretku. Godina 2025. bila je veoma turbulentna i za Srbiju i za Australiju. Srbijom su ve} u januaru besneli studentski protesti, koji su vrlo brzo prerasli u gra|anske. Okida~ za masovne proteste bio je pad nadstre{nice na `elezni~koj stanici u Novom Sadu, koji je usmrtio 16 osoba. Studenti su tra`ili odgovornost i ka`wavawe onih koji su doveli do toga. Po~elo se odmah sa blokadama fakulteta i sredwih {kola koje posebno nisu imale nikakvog ni smisla ni efekta. Na ulicama

nejasnim politi~kim ciqevima koji nisu ostvareni. I Australiju u 2025-oj godini sna{li si problemi i te{ko}e na koje vlasti nisu imale jasnog odgovora. Krenulo nas je sa ekstremnim vremenskim nepogodama i ciklonom Alfredom, koji je u martu pogodio jugoisto~ni Kvinslend i severoistok Novog Ju`nog Velsa. Stanovnici pogo|enih podru~ja nisu bili zadovoqni odgovorom i pripremom na nadolaze}i ciklon, a jo{ mawe reakcijom i pomo}i vlasti nakon ciklona. Sve {to su izgleda dobili bile su pove}ane premije osigurawa za wihove nekretnine. Pred sam kraj ove godine, 14-og decembra zadesila nas je jedna od najve}ih tragedija u na{oj modernoj istoriji. Tog kobnog dana na ~uvenoj pla`i Bondaj u srcu Sidneja, australijski dr`avqani – otac i sin izveli su krvavi teroristi~ki akt kada su ubili 15 osoba i ranili vi{e od 40. Na okupqene pripadnike jevrejske zajednice koji su slavili praznik Hanuka monstrumi su vi{e od pola sata pucali i sejali smrt. Pristigla lokalna poli-

sukoba sa ve} stotinama hiqada poginulih uglavnom vojnika. Stawe na terenu nije se bitnije mewalo, osim {to je Rusija neznatno pove}avala ili u~vr{}ivala ve} zauzetu teritoriju. Rat u Gazi u{ao je u drugu godinu sukoba, ali je po intenzitetu za samo nekoliko meseci postao mnogo krvaviji od onog vi{egodi{weg u Donbasu. Na prostorima palestinskog grada Gaze, gde je pre rata `ivelo oko 2,1 miliona stanovnika stradalo je vi{e od 70.000 qudi uglavnom civila. Podsetimo se samo da je teritorija Gaze, na primer vi{e nego duplo mawa od teritorije grada Kanbere. Kraj ove 2025. godine doneo je ipak stanovnicima Gaze nadu u postignuti mir. koji je potpisan 9. oktobra uz posredstvo SAD-a. Prestanak svakodnevnog bombardovawa Gaze od strane Izraela do~ekao je sa olak{awem ~itav svet. Bila je to jedna velika pobeda za dana{wu civilizaciju. ~ija se surovost izgleda nije nimalo promenila u odnosu na prethodne krvave vekove. Jedna

Beograda i mnogih gradova u Srbiji vladao je haos i anarhija koja je vrlo ~esto dovodila do nasiqa i sukoba demonstranata i srpske policije. Prvih nedeqa protesta vlast nije ozbiqno shvatala demonstrante, niti je imala re{ewe za novonastalu situaciju. Protesti su dobijali na intenzitetu po~etkom godine da bi doìveli kulminaciju 15-og marta, kada je u Beogradu odràn verovatno najve}i protestni skup u istoriji zemqe. Tada je vlastima i predsedniku Vu~i}u poruku poslalo vi{e stotina hiqada qudi da se stvari moraju mewati. Nakon tog protesta vlast se delimi~no probudila, ali je sama kulminacija tog bunta zna~ila i da }e energije za daqe proteste biti sve mawe. Tako je i bilo, iako su protesti nastavqeni jo{ nekoliko meseci posle tog velikog skupa, postalo je jasno da je vlast „preìvela“ proteste sa ozbiqnim naznakama oporavka. Naàlost, za ve}inu studenata bila je to jedna izgubqena akademska godina sa

cija je poku{avala da se suprostavi napada~ima ali je to bilo nedovoqno i prekasno da bi se sa~uvali ìvoti. Tada samo videli da me|u na{im sugra|anima ima i pravih heroja kakav je bio Ahmed, koji je golim rukama sko~io na teroristu i tako sigurno spasio desetine ìvota. Godina 2025. imala je naravno i mnogo lepih doga|aja koje nismo prevideli ili zaboravili, i koje smo uvek na ovim na{im stranama ponosno isticali. Zato je trebamo pamtiti po svemu onom lepom {to nam se dogodilo. Nek nam u srcima zauvek ostanu oni koje smo prerano izgubili, nek ìve u na{im se} awima i sa obe}awem i nadom da }emo i mi postati boqi i humaniji. U ime redakcije Srpskog glasa èlim Vam sre}nu, beri}etnu, zdravu i uspe{nu 2026. godinu!

Pi{e: Sa{a Jankovi}, Melburn

sasajankovic28 @SasaJankovic28 sasajankovic28

Srbija - BiH maksimalno 40 kilograma

AUSTRALIJA

NEZVANI GOST PRED PRAZNIKE:

Utorak 30. decembar 2025. 15

POSLANICA PARLAMENTA ZAPADNE AUSTRALIJE, RODOM IZ SRBIJE:

Virus gripa hara usred leta Tragedija u

Krajwe neuobi~ajeno za ovo doba godine, virus gripa se odoma}io {irom zemqe, a simptomi kao {to su uporan ka{aq, zapu{en nos i ose}aj malaksalosti neretko traju duè od sedam dana. Nadle`ne zdravstvene slu`be saop{tile su da je od po~etka decembra registrovano blizu 30.000 slu~ajeva influence A, dok je stvarni broj zaraènih daleko ve}i. U istom razdobqu 2024. Kraqevski kolex lekara op{te prakse registrovao je svega 6.952 obolelih od gripa, odnosno ~etiri puta mawe u odnosu na ovaj decembar. Kasna jesen, zima i rano prole}e, doba je godine koje se obi~no smatra za sezonu gripa i raznih respiratornih infekcija. Ali, ovi virusi znaju da budu naro~ito opasni u leto, jer ih tada najmawe o~ekujemo. Upravo takvu situaciju imamo u Australiji na izmaku ove godine, i to u danima kada se temperatura vazduha gotovo svakodnevno pewe iznad 30 stepeni Celzijusa. Umesto na plaì ili negde u prirodi, sve je vi{e onih koji ove pretprazni~ne dane provode u krevetu, s lekovima za skidawe temperature, kapima za nos, sirupima za ka{aq i gomilama potro{enih papirnih maramica.

I podaci koje su u ponedeqak objavile zdravstvene slu`be, potvr|uju da se nalazimo u jeku vansenzonskog gripa, ~ije su razmere daleko ve}e nego prethodnih godina u ovo isto doba. Zdravstveni izve{taji pokazuju da je u prve tri nedeqe decembra laboratorijski zabeleèno blizu 30.000 slu~ajeva zaraze virusom influence A {irom Australije. A poznato je da broj neregistrovanih slu~ajeva gripa uvek bude daleko ve}i od onih koji su zvani~no potvr|eni i zabeleèni. Pore|ewa radi, u istom razdobqu 2024. Kraqevski kolex lekara op{te prakse registrovao je svega 6.952 obolelih od gripa, ili vi{e nego ~etiri puta mawe u odnosu na ovaj decembar. Da je virus gripa prisutan tokom cele godine i da je tokom 2025. uzeo daleko vi{e maha nego u prethodnih 12 meseci, vidi se i iz godi{we statistike udruèwa koje okupqa lekare op{te prakse. Naime, u ovoj godini je {irom Australije zabeleèno ne{to malo mawe od pola miliona slu~ajeva gripa, {to je za 34,5 odsto vi{e nego u 2024. Imaju}i u vidu ove razmere, kao i ~iwenicu da dolazi sezona praznika, a sa wom i proslave i druga ve}a okupqawa, nije ni ~udo {to stru~waci upozoravaju da se naro~ito u predstoje}em periodu treba dobro pripaziti. Predsednik Kraqevskog kolexa lekara op{te prakse dr Majkl Rajt izjavio je da se drasti~an porast broja obolelih od virusa gripa beleì jo{ od januara ove godine, kada je zabeleèn rekordan broj slu~ajeva u tom mesecu u istoriji Australije. U izjavi koju je preneo „Nine News“, dr Rajt je istakao da okupqawa povodom Boì}a, Nove godine i raznih sportskih i drugih aktivnosti u ovom periodu, zna~ajno doprinosi ubrzanom {irewu virusa. On je skrenuo pa`wu da treba biti oprezan ne samo radi sopstvenog zdravqa, ve} i zbog zdravqa drugih, naro~ito onih sa hroni~nim bolestima ili sa kompromitovanim imunim sistemom. Tako|e, infekcijama su vi{e podlo`ne starije osobe, mala deca i trudnice. SBS na srpskom

Sidneju izaziva ose}aj rawivosti Poslanica u Parlamentu Zapadne Australije Klara Andri} izjavila je za Internet portal RTS da teroristi~ki napad na plaì Bondaj u Sidneju kod Australijanaca izaziva ose}aj rawivosti zbog ~ega je potrebno da se „u trenucima tuge“ ujedine i ne dozvole da ih ovakvi doga|aji podele. „[okirana sam i duboko oàlo{}ena tragi~nim doga|ajima koji su se dogodili na plaì Bondaj u Sidneju. U Australiji apsolutno nema mesta antisemitizmu, mr`wi niti bilo kom obliku diskriminacije“, kazala je Andri} za RTS. Ona je izrazila priznawe na hrabrosti pripadnicima hitnih slu`bi i policiji na brzoj reakciji u kojoj su napada~i savladani. Istakla je da teroristi~ki napad koji se odigrao 14. decembra tokom proslave Hanuke izazvao ose}aj rawivosti kod Australijanaca i da je zbog toga va`no da ovakvi doga|aji ne budu povod za podele. “Razumem da ovakvi ~inovi nasiqa i antisemitizma mogu ostaviti pojedince i zajednice sa ose}ajem da su na meti i da su rawivi. Upravo zato je izuzetno va`no da stojimo zajedno, da pruàmo podr{ku jedni drugima u trenucima tuge i da ne dozvolimo da nas ovakvi doga|aji podele. Svaki stanovnik Zapadne Australije kao i svaki Australijanac treba da ima pravo da ìvi slobodno, bez predrasuda, diskriminacije ili straha od nasiqa“, naglasila je Adnri}. Ona je uputila sau~e{}e svima koji su izgubili svoje najmilije. “Upu}ujem iskreno sau~e{}e svima koji su izgubili svoje najmilije. Moje misli su sa povre|enima i svima koji su pogo|eni ovim besmislenim ~inovima nasiqa, kao i sa na{om australijskom jevrejskom zajednicom“, kazala je Andri} koja je i jedini parlamentarac u Australiji rodom iz Srbije.

16 Utorak 30. decembar 2025.

ZAJEDNICA

KAMEROM I PEROM KROZ SRPSKU ZAJEDNICU SIDNEJA

Majstori poularnog sporta

Pi{e: Joca Gajeskov

Vredni ~lanovi ovog na{eg mawe poznatog ali za zajednicu va`nog dru{tva, organizovali su u nedequ 21. decembra turnir u bo}awu, koji je okupio lep broj takmi~ara i navija~a na popularnoj livadi kod Brikmanarkers Krika, izme|u liverpulskih ulica Mor i Memorial avenije. Turnir se odràva pred kraj Pobedni~ka ekipa turnira Kraji{ke delije svake godine pred odlazak na boì}ni odmor. Kako nas je obavestio Aleksandar Veselinovi}, ove godine turnir su osvojile Kraji{ke Delije, u sastavu Rajko Gagi}, Ilija Trifunovi} i @eqko Cupa}. Posebno treba ista}i da Kraji{ko - Bo}arsko Dru{tvo iz Liverpula postoji 28 godina. Sa~iwavaju ga qudi koji su posle nedavnog rata morali da napuste svoje domove i stigli na Peti kontinent, a sa sobom poneli tradicije rodnog kraja. Uglavnom su to Kraji{nici od Knina, Benkovca, Like, Banije pa do Korduna. Pripreme za obilat ru~ak - Glavni tradicionalni turnir se redovno odràva ve} 20 godina na crkvenom imawu u Rosmoru po~etkom juna, tada nam se pridruè ekipe iz Melburna, Brizbejna, Kanbere i Vologonga. Prvi me|u organizatorima Dru{tva bili su Rajko Gagi}, Bo{ko Prli}, @eqko Cupa}, Tiho Oliveri}, Pajo Gagi}, Marinko Dobri}, Stojan Olui}, Mile Vujani}, Ilija Trifunovi}, Boìdar Maqkovi}, Sale \akovi} i mogi drugi – kaè za Srpski Glas, Aleksandar Veselinovi}. Po okon~awu ovog turnira, bo}ari su proveli divne sate uz prijatnu atmosferu, i}e i pi}e, {to potvr|ujemo fotografijama. Na{im liverpulskim bo}arima èlimo nove Kraji{ko bu}arsko dru{tvo uspehe u 2026. godini.

RAVNOGORCI AUSTR

U ~ast v Sa sudijom nema {ale

RE^ – DVE O OVOM SPORTU Bo}awe je veoma stara sportska igra koja se vekovima igra u mediteranskim zemqama i u primorju biv{e Jugoslavije. Nalazi se u programu Mediteranskih igara jo{ od wihovog po~etka 1997. godine. Ime bo}awe je izvedeno iz latinske re~i “bottia” {to zna~i lopta. Ova sportska igra mogla bi se opisati kao specifi~na mediteranska igra bo}ama tj. kuglama na ravnoj povr{ini.

U nedequ 21. decembra, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski G. Silu-

Dru`ewe bo}ara uz i}e i pi}e trajalo do ve~erwih sati

USKORO BO@I]NA ZABAVA U BONIRIGU Srpski centar u Bonirigu priprema veliku boì}nu zabavu u subotu 10. januara sa po~etkom u 18,30 ~asova i na koju se pozivate da uìvate. Na programu nastup ovda{wih folklornih grupa, podela paketi}a deci, druèwe sa Boì} Batom, a za narodno veseqe pobrinu}e se Radmilo Zeki}. Ulaz je besplatan, a veseqe zagarantovano.

HRAMOVN PROSLAVQ

I ove godine Bo`i} Bata }e darivati najmla|e

a N

ZAJEDNICA

Utorak 30. decembar 2025. 17

45 th St. Sava Youth Festival

Manastir Novi Kaleni}, 453 Wallaroo Road - HALL - NSW 2618

RALIJE:

vojvode Aleksi}a ^lanovi Organizacije srpskih ~etnika Ravna Gora i Srpskih ~etnika Australije okupili su se pro{le nedeqe na sve~anoj komemoraciji u ~ast pokojnog vojvode Slavka Aleksi}a. Ovaj skup ne samo da obeleàva wegov ìvot i doprinos, ve} sluì i kao svedo~anstvo o trajnom uticaju wegovog nasle|a, koje duboko odjekuje u srpskoj zajednici. Legendarni srpski komandant, vojvoda Slavko (Ilije) Aleksi}, kapetan VRS, preminuo je u Trebiwu. Fizi~ki je oti{ao, ne u smrt, ve} u besmrtnost, legendu i mit. Ro|en je 1. septembra 1956. godine u Bile}u. Deo ìvota proveo je u Sarajevu, rade}i i studiraju}i pravo. Od po~etka Odbrambeno-otaxbinskog rata komandovao je Novosarajevskim ~etni~kim odredom, jedinicom hrabrih srpskih i ruskih boraca, koji su se borili na raznim frontovima. Dao je ogroman doprinos u oslobo|ewu Trnova 1993. godine.

Posebno se istakao na sarajevskom boji{tu, u bitkama na Jevrejskom grobqu i u odbrani Grbavice. Rawen je tri puta. Nakon zavr{etka rata, ve{to je izbegao dva poku{aja hap{ewa od strane okupacionih snaga, 1996. i 1997. godine. Ime mu je dao po vojvodi Mom~ilo \uji}, 27. januara 1999. godine. Neka ti Bog du{u po~iva. Slava i hvala, legendo! Tekst i fotografije: Savo Kova~evi}, Melburn

NA SLAVA SVE^ANO QENA U \ILONGU

an posetio je Crkvenu op{tinu Sveti Nikola u \ilongu, Viktorija. Vladika je ovom prilikom slu`io

Svetu Arhijerejsku Liturgiju uz sasluèwe lokalnog sve{tenstva i sve{tenomona{tva. Nakon litije oko svetog hrama, Mitropolit Siluan je osve{tao slavske darove u ~ast nebeskog za{titnika ove parohije - Svetog Nikolaja Mirilikijskog ûdotvorca. U svojoj besedi Mitropolit Siluan je govorio o primeru koji nam Gospod daje u Svojim svetima, a poseban primer revnosti za veru, istrajnosti na putu Boìjem i delima Jevan|elskog milosr|a imamo u liku i li~nosti za{titnika ove zajednice, Svetog Nikole. Vladika je tako|e ~estitao slavu doma}inima Nevenku Novakovi}u i Qubi Uzur, koja je primila ~etvrtinu slavskog kola~a za idu}u godinu, kao i svim parohijanima, poèlev{i im radost, mir i svaku utehu od Gospoda. Posle liturgije pre{lo se u salu na trpezu qubavi koje su pripremile vredne sestre KSS ove Crkvene op{tine. U prepunoj sali uprili~en je bogat program, sa de~ijim recitacijama, nastupom umetni~ke grupe ‚Prelo’ i guslawem mladoga guslara Luke Ivanovi} koji je svojim nastupom ostavio poseban utisak na sve prisutne. Usledili su zatim govori. Na kraju se obratio Mitropolit Siluan ~estitaju}i praznik detince i govore}i o zna~aju o~uvawa na{e vere i negovawa na{e tradicije kao zna~ajnog doprinosa ovoj zemqi.

VLADIKA SILUAN ODR@AO PREDAVAWE OMLADINI U \ILONGU U ponedeqak 22. decembra, na poziv protojereja Jaroslava stare{ine hrama Svih `alosnih radost Ruske Zagrani~ne Crkve u \ilongu, Viktorija, a sa blagoslovom Wegovog Visokopreosve{tenstva Arhiepiskopa Georgija sidnejskog i ANZ, Wegovo Visokopreosve{tenstvo Mitropolit Siluan odr`ao je predavawe na ovogodi{wem ‚Sjezdu’ - omladinskom izletu u organizaciji Ruske Pravoslavne Zagrani~ne Crkve u \ilongu na temu: zna~aj Prvog Vaseqenskog Sabora u Nikeji.

Nakon predavawa, omladina je imala priliku da postavi Mitropolitu pitawa vezana za ovu i druge duhovne teme. Posle predavawa Mitropolit Siluan je proveo neko vreme u neformalnom razgovoru sa okupqenim sve{tenstvom i omladinom. Protojerej Jaroslav se ovom prilikom srda~no zahvalio Mitropolitu Siluanu na dolasku i inspiratvnom predavawu uru~iv{i mu prigodan poklon.

Izvor: Eparhija australijsko-novozelandska

18 Utorak 30. decembar 2025.

AUSTRALIJA

ULAGAWE 1,2 MILIJARDE DOLARA U ATRAKTIVNU TURISTI^KU DESTINACIJU

Ameri~ki investicioni fond Blackstone kupio ostrvo u Australiji SAKUPQAO SME]E PA ZARADIO ZA PRVI DOM:

Neverovatna pri~a koja je {okirala svet, evo kako mu je po{lo za rukom Australijanac Dejmijan Gordon sakupio je 450.000 limenki kroz reciklaù i u{te|evinu od 46.000 dolara iskoristio za depozit za svoj prvi dom Neverovatna pri~a dolazi iz Australije, gde je ~ovek svoju naviku reciklaè pretvorio u ìvotni projekat i ostvario svoj san o sopstvenom domu. Dejmijan Gordon godinama sakupqa odba~ene limenke, ne samo ~iste}i ìvotnu sredinu ve} i {tede}i novac za depozit. Posledwih sedam godina, 36-godi{wak sa centralne obale Novog Ju`nog Velsa posve}uje svoje slobodno vreme sakupqawu ambalaè sa plaà, parkova i javnih prostora. Ono {to je po~elo kao na~in zarade za xeparac brzo se pretvorilo u misiju koja je dokazala da ~ak i male akcije mogu dovesti do velikih rezultata. OD KUSURA DO DEPOZITA ZA KU]U Godine 2017, Gordon je po~eo da sakupqa fla{e i limenke u okviru australijskog programa „Vrati i zaradi”, koji nudi povra}aj od 10 centi za svaku podobnu posudu. U po~etku je to bio samo dodatni prihod, ali vremenom su se limenke gomilale, a sa wima i novac. Do 2024. godine, sakupio je vi{e od 450.000 komada ambalaè i zaradio oko 46.000 australijskih dolara (25.990 evra), dovoqno za depozit za ku}u sa dve spava}e sobe. „Nisam ni primetio koliko se nakupilo”, rekao je za ABC News. Novac je stajao na wegovom bankovnom ra~unu dok nije finansirao pobedni~ku ponudu za nekretninu koju od milo{te naziva „mala stara ribarska koliba”. Skromna primorska ku}ica sada je wegov dom, nagrada za wegovo strpqewe i istrajnost. ZLATNI RUDNIK FESTIVALA Veliki deo Gordonovog uspeha dolazi od volontirawa na muzi~kim festivalima. Australija je doma}in stotina takvih doga|aja svake godine, koji generi{u ogromne koli~ine otpada, a za Gordona su to bile zlatne prilike. Za samo nekoliko dana, uspeo je da sakupi hiqade limenki, a istovremeno je uìvao u festivalskoj atmosferi. Sme{no je, upoznao sam toliko poznatih muzi~ara samo ~iste}i stranu bine – rekao je on. Tokom godina, upoznao je umetnike poput „The Presets i Sneaky Sound System. Ali prava blaga nisu uvek bile konzerve, ~esto je pronalazio napu{tenu kamp opremu, ostatke hrane, pa ~ak i dekorativne lampe. „Jednom sam se vratio ku}i sa nekvarqivom hranom za nekoliko nedeqa”, se}a se uz smeh. VI[E OD NOVCA, MISIJA SA PORUKOM Za Gordona, reciklaà nije samo posao, ve} na~in ìvota. Kao dete, ~esto je pose}ivao prodavnice polovne robe sa majkom, {to je oblikovalo wegove vrednosti. Danas je wegov dom delimi~no opremqen recikliranim komadima koje je prona{ao tokom ~i{}ewa, {to dokazuje da odrìvost i kreativnost idu ruku pod ruku. Wegovi napori tako|e nose sna`nu poruku. „@ivimo u takvom dru{tvu za jednokratnu upotrebu. Jednostavno ima toliko stvari koje qudi koriste jednom i bace”, kazao je on. Za wega, reciklaà je mawe stvar novca, a vi{e podizawa svesti o brizi za zajednicu i ìvotnu sredinu.Sada ponosni vlasnik ku}e, Gordon nema planove da stane. „To je jednostavno deo mene”, zakqu~io je on. Iako je po~eo da otpla}uje hipoteku, on nastavqa da sakupqa limenke, odlu~an da nastavi da ~ini dobro za ìvotnu sredinu.

Ameri~ki investicioni fond Blackstone kupio je ostrvo Hamilton, najve}e u arhipelagu Whitsunday, koji je deo australijskog Velikog koralnog grebena. Iako kompanija nije zvani~no objavila cenu, australijska ABC navodi da }e Blackstone platiti oko 1,2 milijarde dolara, ukoliko vlasti Kvinslenda odobre transakciju. Stru~waci ocewuju da je cena „izuzetna“ i o~ekuju daqi rast vrednosti nekretnina na ostrvu. Ostrvo Hamilton se nalazi 12 km od obale Kvinslenda i prostire se na oko 1.130 hektara. Naziv je dobilo po jednom od u~esnika pomorske ekspedicije iz 1866–1868. godine, koja je mapirala ostrva arhipelaga. Ostrvo je 1975. godine kupio australijski preduzetnik Kit Vilijams, prvo ga je koristio za ispa{u stoke, a potom ga razvio u popularni turisti~ki resort, koji je stekao slavu tokom osamdesetih, saop{tio je Blackstone. Danas ostrvo ima pet luksuznih hotela, vi{e od 20 restorana i barova, 20 prodavnica, golf teren, marinu i aerodrom, a broj stanovnika je oko 2.000. Ova investicija ja~a globalnu poziciju Blackstonea u sektoru turizma i ugostiteqstva, posebno u regionu Azije i Pacifika, gde ve}

zna~ajno ula`e u Australiji, Japanu i Indiji. Predstavnici Blackstonea istakli su da je ostvro Hamilton izuzetna destinacija i da planiraju ulagawa u dugoro~ni razvoj ostrva, podr{ku lokalnoj zajednici i o~uvawe turisti~kog potencijala. Porodica Otli koja je vlasnik ostrva izrazila je zadovoqstvo {to }e Blackstone nastaviti wihovu viziju i ulagawa, nagla{avaju}i zna~aj ostrva za Australijance i turisti~ki sektor zemqe. Australija ve} doma}in nekih od najva`nijih ulagawa Blackstonea, ukqu~uju}i Crown Resorts i AirTrunk, dok kompanija globalno ula`e u luksuzne hotele i odma-

rali{ta, ukqu~uju}i Japan, Indiju, Maldive, SAD i [ri Lanku. Blackstone je jedan od najve}ih svetskih upravqa~a alternativnim investicijama sa vi{e od 1.200 milijardi dolara imovine pod upravqawem, fokusiran na nekretnine, privatni kapital, kreditne investicije i sli~no. Ostrvo Hamilton nudi raznovrstan sme{taj, vi{e od 20 restorana i barova, golf teren, marinu i brojne ture i aktivnosti {irom Whitsundays arhipelaga, ukqu~uju}i posete pla`i Whitehaven i Velikom koralnom grebenu, a pristup ostrvu je mogu} direktnim letovima do aerodroma Hamilton Island. Ostrvo je kqu~an poslodavac u regionu.

Najavqena revizija obave{tajnih i policijskih agencija nakon napada na plaì Bondaj Premijer Australije Entoni Elbanizi najavio je reviziju federalnih obave{tajnih i policijskih agencija nakon teroristi~kog napada na plaì Bondaj. Reviziju, koja sledi nakon poziva za formirawe {ire kraqevske komisije, vodi}e biv{i direktor Australijske bezbednosno-obave{tajne organizacije (ASIO) i ministar odbrane i spoqnih poslova Denis Ri~ardson, prenosi Ej-Bi-Si net. Komisija }e ispitati nadle`nosti i procedure agencija, a izve{taj }e biti zavr{en i objavqen u aprilu. U saop{tewu, Elbanizi je istakao da }e revizija biti zavr{ena u aprilu i javno objavqena. „Atentat inspirisan Islamskom dràvom podse}a da se bezbednosno okruèwe u na{oj zemqi brzo mewa. Na{e bezbednosne agencije moraju da budu najboqe pripremqene da reaguju”, rekao je on. Ri~ardson }e se fokusrati na federalne agencije, ukqu~u-

ju}i ASIO i Australijsku federalnu policiju (AFP) i ispita}e „nadle`nosti, strukture, procedure i na~ine razmene informacija da bi se Australijanci za{titili”. Odluka je najavqena prethodnog dana i dolazi nakon poziva da se oformi {ira kraqevska komisija koja bi obuhvatila antisemitizam i druge aspekte napada. Poslanici su ranije umawivali potrebu za kraqevskom komisijom, isti~u}i da takve istrage obi~no dugo traju. Najava revizije usledila je nakon sastanka Nacionalnog

komiteta za bezbednost u Kanberi. Komitet, koji ~ine najvi{i ministri, sastaje se svakodnevno od napada. Vlada je, tako|e, najavila nove mere, ukqu~uju}i reviziju zakona o govoru mr`we i program „otkupa oru`ja”. Opozicija je kritikovala reviziju, a portparol za unutra{wa pitawa Xonaton Dunijam rekao je da je to „tu`an sled doga|aja”. Ministar za unutra{wa pitawa Toni Bark izrazio je puno poverewe u rad ASIO i AFP pre i nakon napada.

SRPSKA POSLA

Utorak 30. decembar 2025. 19

LI^NI STAV

Jedanaestoro veli~anstvenih Srba (1) Pi{e: Marko Lopu{ina

u Povodom 250 godina nezavisnosti SAD i 100 godina srpske ko{arke u Americi objavqujem pri~u o ko{arka{ima i trenerima koji su bili prvaci NBA lige Idu}e godine SAD slave 250 godina svog postojawa. NBA slavi osam decenija rada. A ameri~ki Srbi ~itav vek igrawa ko{arke u SAD. NBA je osnovana 1946. godine u Wujorku. Kroz NBA je do danas pro{lo 70 igra~a i igra~ica srpskog porekla. I oni su na svoj na~in sa velikom loptom u ruci gradili NBA, ali i SAD. [estorica wih su postali prvaci najboqe ko{arka{ke lige na svetu. I tako dodatno ispisali istoriju igre s loptom me|u ko{evima. Zlatan prsten pobednika nose ko{arka{ki divovi Darko Mili~i} (2004), Predrag Stojakovi} (2011), Ogwen Kuzmi} (2015), Nemawa Bjelica (2022), Nikola Joki} (2023) i Nikola Topi} (2025). I ko{arka{ka dama Ana Dabovi}. Srpska ko{arka{ica osvojila je 2016. godine {ampionski zlatni prsten u `enkoj NBA lige (WNBA). Dabovi} je postala {ampionka sa klubom “Los An|eles Sparksi”. Uz wih su jo{ ~etvorica trenera {ampioni NBA. Ukupno to je 11 veli~anstvenih Srba i Srpkiwa u NBA. Kada je u porodici Milorada i Zore Mili~i} u Novom Sadu 20. juna 1985. godine ro|en sin, kome su dali ime Darko, nisu ni slutili da }e de~ak da izraste do visine od 213 cm. Brz rast ga je uputio na ko{arku, koju je ozbiqno po~eo da igra u dvorani u @elezniku. Kao kadet “Hemofarma” bio je najboqi igra~ 2001. na kraju prvenstva SRJ. Drugari i navija~i su ga zvali [urda, jer je bio na momente letargi~an. I{ao je u {kolu, na trening, pa ku}i i sutradan isto. Nije izlazio no}u. Govorio im je: “Ostavite me na miru, momci, spava mi se! Sutra imam trening”. Nastavio je hrabro na mestu centra da se bori za pobede i postao ubrzo najtalentovaniji ko{arka{ Evrope. Dve godine kasnije Mili~i} je sa 18 godina i 45 dana starosti podigao SAD na noge. Na draftu NBA pojavio se na drugoj poziciji, iza Lebrona Xejmsa. Iza Darka bili su velikani ko{arke Dven Vejd, Kris Bo{ i Karmel Entoni. Godine 2003. mladi Darko Mila~i} postao je centar Detroit Pistonsa, tada jednog od najboqih timova NBA. Amerikanci su platili 11 miliona dolara za Darka Mila~i}a. Sa Detroitom je Mili~i} naredne 2004. godine osvojio {ampionsku titulu. Osvojio je ono o ~emu milioni ko{arka{a ma{taju – zlatni prsten i pojas NBA. Postao je najmla|i igra~ u istoriji NBA koji je osvojio titulu pravaka sa 18 godina i 356 dana. Postao je prvi Srbin {ampion najboqe ko{arka{ke lige na svetu. Desetak godina kasnije u ko{arka{kom svetu Amerike i medijima pisalo je: “Darko Mili~i} je najve}i proma{aj u istoriji NBA “!? [ta mu se dogodilo?

Sa Detroitom je Darko Mili~i} 2004. godine osvojio {ampionsku titulu. Postao je najmla|i igra~ u istoriji NBA koji je osvojio titulu pravaka sa 18 godina i 356 dana. Postao je prvi Srbin {ampion najboqe ko{arka{ke lige na svetu Darko je sa sestrom ìveo u skromnoj porodici. Otac Milorad je bio policajac, a majka Zora ~ista~ica. Roditeqi su se trudili da deca imaju sve {to èle. Mladi Mili~i} jeste igrao ko{arku, ali nije sawao da }e igrati u NBA. Na draftu u Wujorku bio je sa ocem i agentom. Iskreno se o tome ispovedao gr~kom novinaru: - Nisam shvatao {ta se de{ava sve dok moje ime nije prozvano! Moj agent mi je rekao da }e me Pistonsi izabrati sa druge pozicije. Zagrlio sam svoje qude, stavio kapu, oti{ao da pozdravim Dejvida [terna i dao svoj prvi intervju. Tada sam shvatio da sam deo NBA. Slede}eg jutra vlasnik Detroit Pistonsa je poslao privatni avion da nas pokupi iz Wujorka. Moj otac je bio zbuwen, poku{avao je da shvati {ta se de{ava. „Celog ìvota radim za policiju i sad ulazim u privatni avion! Kupio si ovu ku}u za novac od ko{arke? Ovakvu ku}u moè da ima samo predsednik Srbije! I kupio si je? [ta se do|avola de{ava?” Bio je zaista zbuwen. Nije mogao da razume novac koji su igra~i zara|ivali u NBA. Ni luksuz koji smo imali, poput privatnih aviona. Bio je to novi svet – priznao je sebi i ocu Darko Mili~i}. DARKOV NOVI SVET Darko se nije sna{ao u tom novom svetu. Kada je oti{ao u trening kamp bio je uzbu|en i iznerviran {to su mu treneri govorili da ve`ba i ~eka svoju {ansu. U Evropi najboqi igraju na terenu, a u SAD najboqi na klupi ~ekaju priliku da zaigraju. Mili~i}u je bilo te{ko to da shvati, pa je pruào pasivan otpor sistemu rada u NBA. Izbegavao je treninge i druge obaveze. Nije bio psihi~ki i fizi~ki spreman da pokaè {ta moè u {ampionskom timu. Iako je imao ve} i 19 godina, psihi~ki je bio de~ak od 16 godina. Kaè da ga trener Leri Braun nije voleo. Mili~i} bi igrao samo kada su Pistonsi imali nedosti`no vo|stvo. Na 34

utakmice za prose~nih 4,6 minuta u igri postizao bi 1,4 poena po me~u. Prve poene je postigao protiv Sijetl Supersoniksa 12. decembra 2003. Protiv Orlando Mexika 10. aprila 2004, imao je rekordnih 6 poena. Te sezone Mili~i} je sa Pistonsima osvojio {ampionat, ali je zbog male minutaè stekao podrugqiv nadimak „Pobedni~ki tompus“. I mada je direktor kluba Xo Dumars vi{e puta izjavio da }e Mili~i} u budu}nosti igrati veliku ulogu u timu, minutaà mu se nije pove}ala ni slede}e sezone. Ipak, sa 19 godina Mila~i} je zara|ivao ~etiri miliona dolara godi{we, ali nije bio sre}an. Nije u Detroit Pistonsima uradio ni deo onoga {to je mogao, za {ta je imao predispozicije i {to je obe}avao. Napustio je Detroit i pre{ao 2006. godine u Orlando Mexik. Tokom utakmice protiv Wujork Niksa igrao je 32 minuta i imao 13 poena i 7 skokova. Uprava Orlando Mexika je bila impresionirana Darkom. U sezoni 2006/2007. Mili~i} je odigrao prose~no 23 minuta i postizao osam poena na 80 utakmica.Tim je zauzeo 8. mesto u Isto~noj konferenciji i plasirao se u plej-of prvi put posle 2003. Po{to klub nije hteo da produì ugovor sa Mili~i}em u julu 2007. za 21 milion dolara pre{ao je u tim Memfis Grizlisi. U prvim utakmicama za Grizlise igrao je kao startni centar, ali se zbog lo{ih nastupa preselio na klupu. Sezonu je zavr{io kao drugi centar Memfisa iza novajlije Marka Gasola. Tokom sezone 2008/09. za 17 minuta u proseku, ubacivao je 5,5 poena i imao 4,3 skoka po utakmici. U junu 2009. je prosle|en u Wujork Nikse. Ni tamo nije uspeo da se izbori za zna~ajniju minutaù. Odigrao je samo osam utakmica uz prose~no 2 poena i 2,3 skoka po me~u. U februaru 2010. Mili~i} je „trejdovan” u Minesota Timbervulvse. Potpisao je novi ~etvorogodi{wi ugovor. Tokom sezone 2010/11. beleìo je prose~no 8,8 poe-

Predrag Stojakovi} je imao jako zna~ajan doprinos u osvajawu prve titule prvaka NBA u istoriji kluba Dalas maveriksa 2011. godine. Dvostruki je pobednik takmi~ewa u {utirawu trojki na Ol-staru, 2002. i 2003. godine

na, 5,2 skoka i 2 blokade po utakmici. Bio je peti bloker lige. Svoje najboqe partije imao je 14. decembra 2010. protiv Voriorsa kada je zabeleìo 25 poena, {to je bio wegov rekord karijere i 11 skokova. Procenat {uta mu je bio 58 odsto. U julu 2012. je otpu{ten. Ve} u jesen Mili~i} je potpisao ugovor sa Boston Seltiksima. Nakon dva meseca Darko Mili~i} je napustio Seltikse zbog privatnih problema. Za Boston Seltikse je odigrao samo jedan NBA me~. Igrao je 5 minuta i zabeleìo jedan skok. Zvani~no je otpu{ten 21. novembra 2012. godine. Vratio se u Novi Sad da kao dolarski milioner peca ribu i gaji vi{we. Kasnije je u Srbiji priznao da je NBA za wega bio “najteì deo mog ìvota”. - Nisam bio spreman. Jer, NBA je bio veliki korak, a ja sam u glavi jo{ bio klinac - govorio je kao da se pravda. Bio je zbuwen. Nije bio pametan. Nikako se nije uklopao u ameri~ku sportsku kulturu? Ko{arka{i NBA stalno treniraju da uvek budu spremni za borbu na terenu. Bitna im je dobra statistika, bitnija od pobede, jer ona potvr|uje kvalitet igra~a. I jako im je bitan kontinuitet u igri, u postizawu ko{eva i skokova, jer je najboqa garancija kvaliteta ko{arka{a i wegove igra~ke cene. NBA je kompanija industrije sporta, koja okre}e ogroman novac. Obeleèn kao “najve}i proma{aj NBA” Darko Mili~i} je u Americi zaradio oko 52 miliona dolara. U su{tini takva ko{arka i takav novac nisu bili prioritet u ìvotu Darka Mili~i}a. On je vi{e voleo da je kod ku}e sa porodicom i da ìvi svoj ìvot. Prodao je svoj Zlatni prsten i pojas NBA da bi kao humanitarac pomogao le~ewe ~etvoro dece sa Batenovom bole{}u. Od tada sa suprugom pomaè gde god i kako god mogu. Imaju dva sina, Lazara i Luku, koji igraju ko{arku, dok je }erka Lara teniserka. Kao poslovni ~ovek ima farmu stoke i vo}wak sa vi{wama. Izbegava se}awa na NBA. NAJBOQI TROJKA[ NBA Kod Predraga Pe|e Stojakovi}a, igra~a iz Slavonske Poège ko{arka je bila izlaz iz politi~ke i porodi~ne krize i put u ìvot. Ro|en je po~etkom juna 1977. u porodici Miodraga i Branke Stojakovi}. Odrastao je i {kolovao se u Hrvatskoj sa bratom Nenadom. Brzo je rastao, pa je u kraju i u {koli igrao basket. Kada je 1991. godine po~eo raspad Jugoslavije i gra|anski rat, srpska porodica Stojakovi} je morala da se iseli iz militantne Hrvatske. - Ko{arka mi je bila izlaz. Pomogla mi je da na|em ne{to pozitivno u ìvotu. Gledao sam roditeqe kako napu{taju sve iza sebe i mu~e se, ostavqaju sve na ~emu su radili celog ìvota. I danas mislim o tome, da rata nije bilo, ne znam da li bih igrao ko{arku. Verovatno bih nastavio koracima mojih roditeqima, radio {ta i oni, na wivi ili u farmi. @ivot je nepredvidiv kao i ono sa ~im se susre}emo svaki dan. Ovo je blagoslov, na{ao sam izlaz i fokusirao na ko{arku – pri~ao je Pe|a beogradskim novinarima . U Beograd je do{ao kao ko{arka{ki amater. Pod komandom trenera Predraga Badwarevi}am, koji je od prijateqa ~uo da ”mali puni ko{eve loptom” u~io je pravu igru. Imao je samo 15 godina kada je postao krilo u KK “Crvena zvezda”. Bio je daleko najmla|i igra~ u timu. Jako disciplinovan, vredan u {koli, na treninzima i na utakmicama. Nastupao je u periodu od 1992. do 1994. godine. Odigrao je 39 prvenstvenih utakmica i postigao 113 poena. Bio je ~lan tima koji je osvojio {ampionsku titulu SRJ 1993. godine. I sjajan strelac. U sezoni 1993/94 nastupao je samo u Kupu SRJ i na dva me~a postigao ukupno 31 poen. Nastavak u slede}em broju

20 Utorak 30. decembar 2025.

PUTOPIS

Sicilija, ostrvo koje se ne obilazi ve} doìvqava Sicilija nije samo destinacija – ona je karakter. I to ne bilo kakav, ve} karakter oblikovan vekovima susreta, osvajawa, strasti, osvete i mitova. Prva stvar koju osetite kada stignete na najve}e ostrvo Mediterana jeste neuhvatqiva me{avina Evrope, severne Afrike i Sredozemqa. Udi{ete miris citrusa, ~ujete zvuk crkvenih zvona, gledate arhitekturu koja spaja normanske tvr|ave i arapske detaqe i ose}ate: Sicilija je svet za sebe. KRATKA ISTORIJA VEÎTE PO@UDE Jo{ od neolita, qudi su èleli Siciliju. Prvo su do{li Feni~ani – moreplovci i trgovci koji su utemeqili prve gradove na obali. Potom su stigli Grci, donose}i svoje mitove i masline. Nasledili su Palermo od Feni~ana, osnovali su ]efalu, Sirakuzu, koju su smatrali „najlep{im od svih gr~kih gradova”, i ostavili neizbrisiv trag u jeziku, kulinarstvu i umetnosti. Zatim dolazi Rimsko carstvo, koje je Siciliju pretvorilo u ìtnicu Mediterana. Rim su nasledili Vizantinci, dakle opet Grci, ali ovoga puta sa krstovima i ikonama umesto mitova sa Olimpa. U 9. veku stiù Arapi. Sa sobom donose naranxe, bademe, {e}er, nauku, mirise i ukuse Orijenta. Wihov uticaj danas se ose}a u svakom zalogaju sicilijanske kuhiwe. Kasnije dolaze Normani, Francuzi, [panci, ~ak i Habzburzi. Svako je èleo Siciliju. I danas je èle. Ali danas vi{e nema ma~eva, vitezova, ni krsta{a, ni Justinijana Velikog koji poku{ava da povrati carstvo. Danas ostrvo pose}uju turisti iz celog sveta, ali i pored toga, Sicilija nije mesto koje deluje prenatrpano. Wene ulice, planine, more i plaè di{u spokojno. Lokalni stanovnici su prisutni, ali nenametqivi – oni su jednostavno tu, svedoci vekova, ugosti}e vas s osmehom, nahraniti du{u i telo, ali nikada ne}ete imati ose}aj da ste samo jo{ jedan turista i pokretni bankomat. PALERMO - HAOS U HARMONIJI Palermo je grad koji u isto vreme moè da vas {okira i zavede. Wegova Katedrala, sa svojom neverovatnom kombinacijom normanske, goti~ke, barokne i neoklasi~ne arhitekture, mo`da je i najlep{a crkva na Mediteranu. Teatro Masimo, impozantni neoklasi~ni hram opere, najve}i je teatar u Italiji, a drugi po veli~ini u Evropi. Pro{etajte stepenicama gde je sniman legendarni film Kum 3 ili odmorite uz sladoled i kanole u obli`woj \elateriji. Na vama je da odlu~ite da li }ete prihvatiti opu{teni ritam lokalaca i bez ikakvog plana {etati modernim lavirintom glavnog grada Sicilije ili }ete kao i ja napraviti 20.000 koraka u jednom danu poku{avaju}i da obi|ete sve lokalitete za{ti}ene od strane UNESKA. U Palermu ne}ete samo gledati arhitekturu – vi je ose}ate, udi{ete, prolazite kroz vekove dok {etate od lokalne pijace do aristokratskih vila i fasada koje ~uvaju uspomene na neka davno pro{la vremena. MONREALE – VIZANTIJSKO ZLATO U SRCU SICILIJE Iznad Palerma, kao kruna grada, uzdiè se Monreale. Tamo se nalazi ~uvena Katedrala iz 12. veka – jedno od najva`nijih religijskih zdawa zapadnog sveta. Ono {to vas ostavqa bez daha je wen unutra{wi svet: vizantijski mozaici koji pokrivaju svaki centimetar zidova i svoda. Zlatna svetlost koja se odbija o stotine scena iz Biblije, prikazanih u izuzetno detaqnoj i ìvopisnoj ikonografiji, u~ini}e da zaboravite na vreme. Monreale je jedan od tri kraqevska grada Sicilije, pored Palerma i ]efalua i vrlo je bitan

Teatro Masimo u Palermu, impozantni neoklasi~ni hram opere, najve}i je teatar u Italiji, a drugi po veli~ini u Evropi

U Mondelu, vreme staje. Zlatno`uti pesak, sve nijanse plave i zelene koje podse}aju na Karibe, i brda koja uokviruju zaliv daju ovoj pla`i status turisti~kog raja

Iznad Palerma, kao kruna grada, uzdi`e se Monreale. Tamo se nalazi ~uvena Katedrala iz 12. veka – jedno od najva`nijih religijskih zdawa zapadnog sveta

]efalu – sredwovekovni gradi} koji izgleda kao da je isklesan iz kamena i snova

za kulturu i istoriju najve}eg ostrva mediterana. MONDELO – KARIBI NADOMAK PALERMA Nedaleko od centra Palerma nalazi se Mondelo – omiqeno gradsko kupali{te. U Mondelu, vreme staje. Zlatnoùti pesak, sve nijanse plave i zelene koje podse}aju na Karibe, i brda koja uokviruju zaliv daju ovoj plaì status turisti~kog raja. Lokalci dolaze da se rashlade, turisti da saware – ovde ste svi jednako dobrodo{li. Mondelo je evropska Kopakabana koja se vikendom brzo napuni brojnim lokalcima tako da je to idealno mesto gde moète da upoznate navike lokalnih stanovnika Palerma. Mondelo je i dobra polazna ta~ka za obilazak obli`wih zelenih brda, nacionalnih parkova kao i da se pro{etate do prelepih vidikovaca iznad obale. ]EFALU – RAZLOG ZA[TO ]U SE UVEK VRA]ATI SICILIJI Na mawe od sat vremena vo`we od Palerma, nalazi se ]efalu – sredwovekovni gradi} koji izgleda kao da je isklesan iz kamena i snova. U wegovim uskim uli~icama, izme|u drevnih ku}a i restorana sa sveòm ribom, ose}ate neverovatan spokoj i pored velikog broja turista. Sa tvr|ave iznad grada pruà se jedan od najlep{ih pogleda u Italiji – ka horizontu gde se more i nebo stapaju. ]efalu je lokacija gde su se snimale mnoge serije i filmovi, ukqu~uju}i i drugu sezonu svetski popularnog Belog Lotosa. A nije te{ko razumeti za{to – ovo mesto odi{e autenti~no{}u. Imate utisak kao da ste u nekom drugom vremenu, na trenutak u doba Dol~e Vita iz {ezdesetih godina pro{log veka a na trenutke vam se ~ini da ste zalutali u doba vizantijskih osvajawa Sicilije, jer ceo centar ovog malog sredwevekovnog draguqa podse}a na neverovatan spoj normanske, vizantijske i arapske arhitekture i kulture. ]efalu zasluùje da mu se vra}ate. MITOVI I LEGENDE PREPLI]U SE PRIÂMA IZ NOVINSKIH CRNIH HRONIKA Sicilija je najve}e ostrvo Mediterana, ali wen stvarni prostor nije geografski – ve} unutra{wi, emotivni. To je ostrvo koje ne moète samo obi}i – morate ga osetiti, pomalo razumeti, i mnogo puta mu se vratiti. Jer Sicilija nije samo more, aran}ini i barok – to je pri~a koja traje hiqadama godina. Ovde se mitovi i legende prepli}u se pri~ama iz novinskih crnih hronika. Ulice Palerma i daqe {apu}u o nepisanim pravilima koja su vladala u senci – pravilima ~asti i }utawa. Ali Sicilija nije samo to. Ona je i Homer i Vergilije, i Arapi i Normani, i gr~ke tragedije i italijanske komedije. U wenim lavirintima gubite se sa zadovoqstvom. Svaki grad je nova stranica, svaki obrok je novi jezik. I koliko god da ostanete, bi}e premalo.

Po pijaci se {etao policijski nadzornik O~umelov u novom kaputu, a za wim je i{ao gradski pisar sa zave`qajem u ruci. O~umelov se iznenada zaustavi i okrenu. - Za{to je ovde galama? - upita strogo. Iz gomile se za~u vrisak i psovke. Jedan ~ovek, zlatarski majstor Hriukin, drào se za prst i pokazivao krvavu ruku. - Ujela me je, va{a blagorodnosti! govorio je on. - Ujela me je ni za {ta! Ja sam mirno i{ao, a ona sko~i i - cap! - Ko te je ujeo? - upita O~umelov. - Pas! Evo, ovaj mali pas! U sredini gomile stajao je mali pas, {kiqav, drhtav, sa u{ima naopako spu{tenim. Gledao je okolo krivim o~ima i povremeno cvileo. - îji je to pas? - upita O~umelov. - Ne znam… - re~e neko iz gomile. Vaqda je lutalica. - Lutalica? - O~umelov se namr{ti. - U tom slu~aju treba ga odmah ukloniti. Nare|ujem da se uni{ti! A gazdu prona}i i kazniti! - Ali… mo`da nije lutalica - re~e neko oprezno. - îni mi se da je to pas generala @igalova. O~umelov naglo zastade.

KWI@EVNOST

Utorak 30. decembar 2025. 21

ANTON PAVLOVI^ ^EHOV:

- A mo`da je ipak generalov - ponovo se oglasi neko. - Ju~e sam video kako ga je generalova kuvarica vodila. O~umelov opet promeni izraz lica. - Ako je generalov… - re~e ti{e. Onda je stvar druga~ija. Kako ste mogli da ga izazivate, Hriukine? Zar ne znate da se sa psima mora pa`qivo? - Ja? Izazivao? - pobuni se Hriukin. Samo sam hteo da proverim zlato! - Ne raspravqaj! - prese~e ga O~umelov. - Sigurno si sam kriv. U tom trenutku iz ku}e iza|e kuvarica. - ^iji je to pas? - upita O~umelov. - Nije generalov - re~e kuvarica. - To je pas wegovog brata, Vladimira Ivanovi~a. O~umelov se odmah razvedri. - Aha! - uzviknu. - Pa to je sasvim druga stvar! Divan pas! Pravi lepotan! A vi, Hriukine, sami ste krivi. Nema tu nikakvog ujeda! - Ali, va{a blagorodnosti… - poku{a Hriukin. - ]uti! - viknu O~umelov. - Ne izazivaj sudbinu! A pas neka ide ku}i. O~umelov se okrenu i nastavi {etwu, dok je pas, veselo ma{u}i repom, krenuo za kuvaricom. Gomila se razi|e, a Hriukin ostade zbuwen, gledaju}i za wima.

Kameleon

- Generala @igalova? - upita i odmah se zagleda u psa. - Hm… nije ba{ nalik… Kod generala su psi skupi, rasni… a ovaj je sitan. - Ta~no, va{a blagorodnosti - ubaci

se pisar. - Generala znam, i pas mu je mnogo ve}i. - Pa naravno! - re~e O~umelov, podi`u}i glas. - To je obi~na lutalica! Treba ga uni{titi, i to odmah!

XEK LONDON:

Zapaliti vatru Dan je bio bistar i hladan. Nije bilo ni trunke sunca na nebu, ali nije bilo ni oblaka. ôvek je hodao stazom uz reku Jukon, a jedini zvuk koji je prekidao ti{inu bio je {krgut snega pod wegovim mokasinama i disawe psa koji ga je pratio. Hladno}a je bila izuzetna, daleko ispod nule, ali ~ovek o tome nije razmi{qao duboko. Bio je nov u toj zemqi, iako se smatrao razumnim i opreznim. Plan mu je bio jednostavan: da stigne do logora svojih drugova pre ve~eri. Bio je siguran da ima dovoqno vremena. Nosio je {ibice u xepu, no`, duvan i ne{to hrane. Pas, siv i snaàn, instinktivno je ose}ao opasnost hladno}e i nije voleo da ide napred, ali je sledio ~oveka. ôvek je znao da mora biti oprezan sa skrivenim izvorima vode ispod snega. Ako bi se noge pokvasile, to bi bilo opasno. Ipak, na jednom mestu led se pod wim provalio i voda mu je zapqusnula stopala do ~lanaka. Nije pani~io. Znao je {ta treba da uradi: morao je da zapali vatru i osu{i mokasine i ~arape. Sakupio je suve gran~ice i zapalio vatru ispod velikog drveta. Plamen je lepo goreo i donosio olak{awe. Me|utim, sneg na granama iznad wega po~eo je da se topi. Odjednom se ceo teret snega sru~io pravo na vatru i ugasio je.

JAROSLAV KOMBIQ:

Hiperinflacija Pre ih pu{tali za vikend. Sad ih puste pravo pred kamere. \or|e Bala{evi} Tu nedavno, ~ekaju}i da po~ne prenos fudbalske utakmice za Ligu {ampiona, a nemaju}i `ivaca da slu{am tru}awe raznih politi~ara i kvazipoliti~ara, uzmem da preme}em neke stare papire po fiokama, pa tako naletim na desetak nov~anica iz vremena kada na wima vi{e nije bilo mesta da se smeste sve nule. Bo`e dragi, kad se toga setim… Tog dana kad bi se delile plate, svi bi vadili propusnice da mogu iza}i s posla. Naravno, slu`benicima po kancelarijama to i nije bio neki problem, jer nisu vezani za ma{ine. Me|utim, nervoza bi nastala u pogonima, gde neko mora da ostane u odelewu, pa

onda nastaje poga|awe, ko }e i}i, a ko ostati. A iza}i se mora jer ako bude{ ~ekao do kraja smene, za celu platu }e{ kupiti deset Doj~ maraka umesto dvadeset, jer je inflacija bukvalno rasla iz sata u sat. Me|utim, dovitqiviji su se i tu sna{li: sa uli~nim dilerima bi dogovorili da im ovi marke donesu na portirnicu uz proviziju za dva piva… To vreme su zvali vreme hiperinflacije. Vreme pukog pre`ivqavawa za ve}inu stanovni{tva, ali ne i za sve. Neki, koji su, kako se to ka`e, bili blizu kazana, kupovali su u bankama Doj~ marke po zvani~nom kursu, a prodavali ih, putem uli~nih dilera, po {est puta ve}em kursu. Pri~a se da su kasnije svakome govrili: „Ne pitaj me za prvi milion!“ I trajalo je to koliko je trajalo, ali je na kraju ipak pro{lo. A ako mislite da je

time pojam hiperinflacije mestao, u velikoj ste zabludi. Ve{ti qudi su shvatili da je dilovawe deviza samo jedan od na~ina kako se moè dobro ìveti. Najo~igledniji primer kod nas je hiperinflacija na trì{tu falsifikovanih diploma svake vrste, sve do zvawa doktora nauka, tako da su neki, kad bi ih pitali koju diplomu imaju, ili gde su je stekli, odgovarali: „êkaj da pogledam…“ Uostalom, ne morate da ~ekate da vam neko kaè za neki konkretan primer, ili da to negde pro~itate. Dovoqno je da pro{etate po nekim na{im TV kanalima i da ~ujete {ta i kako govore gomile „str~waka“ raznih profila, sve do doktora nauka i profesora na fakultetima, pa da vam bude jasno kakve je razmere ova vrsta hiperinflacije dostigla i kakve }e dugoro~ne {tete na~initi!

To je bio ozbiqan trenutak. ôvek je ostao miran, ali su mu prsti ve} po~eli da trnu. Poku{ao je ponovo da zapali vatru, ali mu se ruke nisu slu{ale. [ibice su mu ispadale iz uko~enih prstiju. Kad je napokon uspeo da zapali jednu, plamen se ugasio pre nego {to je uspeo da ga iskoristi. Po~eo je da ose}a strah. Znao je da bez vatre nema {anse da preìvi. Poku{ao je da zapali sve {ibice odjednom, ali mu je snop ispao i izgoreo u snegu. Sada vi{e nije imao nijednu. Shvatio je da se smrzava. Noge su mu bile bez ose}aja, a ruke uko~ene. Razmi{qao je da ubije psa i da se uvu~e u wegovo toplo telo, ali nije imao snage ni spretnosti da to u~ini. Pas ga je gledao i ose}ao da ne{to nije u redu, ali je instinktivno znao da se mora skloniti od ~oveka. ôvek je po~eo da tr~i, nadaju}i se da }e pokretom povratiti toplotu, ali nije mogao daleko. Ubrzo je pao u sneg. Ose}aj hladno}e zamenila je ~udna toplina i pospanost. Pomirio se sa sudbinom i razmi{qao kako je ipak trebalo da poslu{a savet starca iz Salmona koji mu je rekao da nikada ne putuje sam po velikoj hladno}i. Pas je neko vreme stajao pored wega, a zatim se okrenuo i krenuo prema logoru, gde su bili drugi qudi i vatra.

22 Utorak 30. decembar 2025. Bilo je to vrlo turbulentnih 12 meseci za Australijance, a jedinstvo u zajednici je testirano prelivawem tenzija iz globalnih sukoba. Bilo je i prekretnica sa su|ewem kuvarici pe~uraka Erin Paterson i kontinuiranim uticajem klimatskih ekstrema. Godina 2025. za Australiju je po~ela nezapam}enim vremenskim ekstremima. Rekordne poplave na severu i dalekom severu Kvinslenda trajali su mesec dana od 29. januara. U roku od 48 sati, u delovima severoisto~nog Kvinslenda zabeleèno je do 1 metra padavina. Dve osobe su poginule. Ono {to je bilo neverovatno u vezi sa ovim doga|ajem je kretawe tropskog sistema niskog pritiska. Umesto da putuje prili~no brzo preko geografije Australije, on se zaustavio - lebde}i iznad ili blizu kopna pre nego {to je izbacio ogromne koli~ine ki{e. Poplavqene zajednice imale su malo vremena da se oporave pre nego {to je tropski ciklon Alfred po~etkom marta pogodio jugoisto~ni Kvinslend i severoisto~ni Novi Ju`ni Vels. Nakon onih razornih poplava 2022. godine, stanovnici Lismora na severu Novog Ju`nog Velsa ponovo su se suo~ili sa obilnim padavinama i potencijalnim buji~nim poplavama. Biro za meteorologiju kaè da bi veliki deo severnog Novog Ju`nog Velsa mogao da primi ukupnu koli~inu padavina izme|u 50 i 100 milimetara na svakih {est sati. Jedan stanovnik, Brus, kaè da je ovo tre}i put da je doìveo poplavu u Lismoru. „Ni{ta nije ostalo ispod ku}e. Sve je nestalo. Sve je izneto. Ali gore, jo{ uvek imam dnevne sobe, tepihe i kuhiwe tamo gore koje nisam mogao da iznesem. Prokleto je te{ko, kaèm vam.“ Vremenski sistem je stigao na kopno kao ekstropski ciklon, ali je sa sobom doneo razorne posledice - osloba|aju}i razorne vetrove, jake ki{e i izazivaju}i {iroke poplave. Ono {to je bilo netipi~no kod Alfreda jeste to {to je wegova putawa i{la tako daleko na jug. Prema zapisima, posledwi put kada je tropski ciklon pogodio kopno tako daleko na jugu bilo je 50 godina ranije, 1974. godine - sa biv{im tropskim ciklonom Zoi. Uticaji poplava pogor{ali su krizu stanovawa i besku}ni{tva na mestima poput grada Logana na jugoistoku Kvinslenda. @ive}i u parku, Mik Pignat i wegov pas Red poku{ali su da prebrode oluju, ali je to bilo izazovno. „Posledwa ~etiri ili pet dana su bila uàsna. Znate, nisam bio nigde, u osnovi sam samo sedeo ovde poku{avaju}i da za{titim svoj dom, znate {ta sam dobio za sebe i svog psa, pa su qudi dolazili i ostajali tamo jer nisam imao gde drugde da odem, ki{a je neprestano padala, a {atori su odneti. Trpi{ {ta moè{. Bori{ se daqe.“ Klimatski savet kaè da su vremenski ekstremi - pod uticajem klimatskih promena - doveli do pove}awa ra~una za osigurawe vi{e nego dvostruko ve}e stope od prose~ne inflacije*. To je ekvivalentno tome da Australijanci danas pla}aju 30 milijardi dolara vi{e za osigurawe nego pre samo 10 godina. Klimatske promene su tako|e identifikovane kao kqu~ni pokreta~ smrtonosnog cvetawa algi velikih razmera u Ju`noj Australiji. Nisu sva cvetawa algi toksi~na, ali vrsta algi „Karewa” ima dve karakteristike koje zabriwavaju nau~nike: toksi~nost i prilagodqivost. U martu ove godine, surferi i pliva~i su prijavili prve znake cvetawa algi. Do septembra, istraga Senata je saslu{ala svedo~ewa lokalnog stanovni{tva o uticaju na turisti~ki sektor i ekonomiju, a preduze}a su prijavila padove od ~ak 40% i {iroko rasprostrawena otkazivawa letwih rezervacija. Zamenik gradona~elnika Ve}a poluostrva Jork, Ri~ard Karuters, kaè da je mentalno zdravqe wegove zajednice naru{eno. „Zaista je uznemiruju}e za na{ grad {to na na{em pristani{tu nije bilo nikoga - nijednog ~oveka. Tokom {kolskih raspusta obi~no ima stotine dece. Sve {to su mogli da vide na dnu bilo je srebro. A deca su pitala: ‚[ta

AUSTRALIJA

AUSTRALIJA U 2025:

Doga|aji koji su oblikovali naciju

je na dnu?’“ i to je bila samo mrtva riba. Izgledalo je kao tepih mrtve ribe. I jo{ ne znamo kako to uti~e na decu.“ Zavr{ni izve{taj federalne istrage objavqen u novembru dao je 14 preporuka ukqu~uju}i nacionalni okvir za reagovawe na ekolo{ke doga|aje izazvane klimatskim promenama. U Viktoriji, policija nastavqa potragu za beguncem Dezijem Frimanom - samoprogla{enim suverenim gra|aninom koji je poslao ruralni viktorijanski grad Porepunka u blokadu. Pedeset{estogodi{wak je ubio dva policajca 26. avgusta u zasedi, pre nego {to je pobegao u gusto `buwe viktorijanskog visokog predela. I uprkos nagradi od milion dolara za informacije koje vode do wegovog hvatawa - on je i daqe u bekstvu. U ranim danima potrage, glavni komesar policije Viktorije Majk Bu{ kaè da su vlasti bile sistematske u svom pristupu „Sve je mogu}e. On poznaje to podru~je. Iako imamo stru~wake u tom podru~ju, on }e poznavati podru~je boqe od nas. Zato angaùjemo svakog stru~waka, uz podr{ku lokalnog znawa.“ Prema re~ima kriminologa Vinsenta Harlija, u posledwih 40 godina u Australiji su bila ~etiri slu~aja begunaca. I upravo je taj sudski slu~aj zaokupio publiku u Australiji i inostranstvu - osuda Erin Paterson za trostruko ubistvo zbog smrtonosnog ru~ka koji je ukqu~ivao gove|i „velington” sa otrovnim pe~urkama - koji su konzumirali weni tazbini. Tokom 11 nedeqa, vi{e od 252 novinara i medija izve{tavalo je o slu~aju u seoskom viktorijanskom gradu Morvelu - koji se nalazi 150 kilometara isto~no od Melburna, sa populacijom ve}om od 14.000 stanovnika. Osu|ena 8. septembra, Paterson je progla{ena krivom po svim ta~kama optu`nice. Preko 46 minuta, sudija Kristofer Bil je izricao kaznu, koja je prvi put uìvo preno{ena u Vrhovnom sudu Viktorije. „Molim vas, ustanite... I odre|ujem period bez uslovnog otpusta od 33 godine.“ Advokati Erin Paterson podneli su dokumenta Apelacionom sudu Viktorije kako bi osporili odluku o izricawu kazne. Skandirawe: „Slobodna Palestino! Slobodna, slobodna, slobodna Palestino!“ Desetine hiqada qudi u~estvovalo je u istorijskom mar{u preko sidnejskog „Harbur mosta” kako bi protestovali protiv gladi i izgladwivawa u Gazi usred teku}e blokade i dvogodi{weg rata. Policija je procenila broj u~esnika na 90.000, organizatori protesta kaù da ih je bilo 300.000. Stru~waci kaù da analiza video snimaka sugeri{e da je brojka blià 300.000. To je pokrenulo debatu o ustavnom implicitnom pravu na protest. Premijer Novog Ju`nog Velsa Kris Mins kaè da postoje suprotstavqeni faktori koje treba uzeti u obzir. „Moram da uporedim javni red i bezbednost zajednice sa javnim pravom na protest. I

niko ne bi trebalo da pretpostavi da je sezona protesta otvorena (bez ograni~ewa) na mostu. Ne}emo imati situaciju u kojoj antivakcina{ka grupa ima jednu subotu. A onda vikend posle te kriti~ne mase preuzme kontrolu, a vikend posle toga imamo ekolo{ki ciq.“ 28 dana kasnije, neonacisti su se okupili oko protestnog pokreta koji se naziva „Mar{ za Australiju” - mobili{u}i nezadovoqstvo zbog tro{kova ìvota i pritisaka na stanovawe kako bi koristili „jezik mr`we” da ciqaju qude druge boje koè. Na snimku, grupa neonacista je upala u sveto aborixinsko grobqe u centralnom delu Melburna, nazvano Kamp Suverenitet, pquju}i na aborixinsku zastavu i skandiraju}i „mo} belaca“. Natali Farah je bila svedok napada. „Grupa nacista je po~ela da ih gura, a onda je postalo prili~no ru`no. Mnogo qudi je zgwe~eno na ivi~waku. Tako da je bilo dosta povreda glave i potresa mozga, a definitivno ima i nekoliko slomqenih kostiju.“ [ef agencije za nacionalnu bezbednost je u februaru izdao upozorewe o okruèwu sa pove}anim rizikom za politi~ki motivisano nasiqe i nasiqe me|u zajednicama. Generalni direktor ASIO-a, Majk Berxes, kaè da to pokriva svaki nasilni ~in, protest ili pretwu koja ima za ciq ili je verovatno da }e posti}i politi~ki ciq. I rekao je da agencija o~ekuje da }e do}i do porasta politi~ki motivisanog nasiqa. U oktobru je Fondacija Skanlon objavila svoj godi{wi izve{taj o socijalnoj koheziji, u kojem je otkriveno da, iako pritisci tro{kova ìvota i globalna neizvesnost i daqe uti~u na Australijance, lokalne zajednice ostaju kqu~ni izvor otpornosti i povezanosti. Koautor izve{taja, dr Xejms O’Donel - sa Australijskog nacionalnog univerziteta kaè da su ja~e veze u zajednici veliki deo re{ewa. „I otkrivamo da je me|u qudima koji ìve u kohezivnim naseqima wihov percipirani ose}aj nacionalne kohezije bio zna~ajno otporniji u previrawu posledwih 12 do 24 meseca nego kod onih koji ìve u mawe kohezivnim naseqima. Dakle, na ovaj na~in lokalna za{tita i veze potencijalno pomaù da se za{titimo od trenutnih izazova.“ Nacionalna kohezija je ponovo testirana smrtonosnom masovnom pucwavom na plaì Bondi u Sidneju prvog dana Hanuke. 16 qudi je ubijeno - ukqu~uju}i jednog od dvojice navodnih naoruànih napada~a - a najmawe 42 osobe su povre|ene, na mestu popularnom me|u lokalnim stanovni{tvom i turistima. Jedan pripadnik jevrejske zajednice iz Sidneja kaè: „Bila je Bar Micva. Bilo je mnogo pevawa i plesa i mnogo qudi se zabavqalo, a onda je usledio poziv svima da u|u. Traìla sam svoju }erku napoqu - i zvu~alo je kao vatromet, i to mnogo.“ I pripadnici muslimanske zajednice Sidneja su ogor~eni: : „Kao musliman, veoma mi je ào zbog onoga {to se dogodilo. Ne znam {ta bih vi{e rekla. Veoma je traumati~no videti mnogo, mnogo tela. Neka od wih postanu

i bela. Mislim da su ciqali svakoga ko je bio tamo.“ Policija je proglasila incident teroristi~kim napadom, odobriv{i upotrebu posebnih ovla{}ewa za pomo} istraìteqima. Premijer Entoni Elbanizi nazvao je to ciqanim napadom na jevrejsku zajednicu. I pohvalio je hrabrost gra|ana koji su ponudili pomo}, ukqu~uju}i muslimana - Ahmeda el Ahmeda, 43-godi{weg vlasnika prodavnice vo}a - koji je pohvaqen zbog rvawa sa jednim od naoruànih qudi i otimawa pi{toqa. „Moja vlada }e nastaviti da bude uz jevrejsku zajednicu Australije i da se zalaè za suzbijawe antisemitizma u svim wegovim oblicima. Preduzeli smo sna`ne mere. Nastavi}emo da radimo sa zajednicom. Jer ovo je vreme kada svi Australijanci moraju da zagrle pripadnike jevrejske zajednice. Zato smo uz wih. Protivimo se antisemitizmu. U~ini}emo sve {to je potrebno da ga iskorenimo.“ Linda Ben Mena{e je predsednica Nacionalnog saveta jevrejskih èna u Australiji. Ona je za doma}e medije rekla da je cela zajednica u àlosti i da èli da vidi sna`niji odgovor na antisemitizam. „Ako ne moète da odete na plaù Bondaj kao Australijanac ili turista ili Sik ili Hindus ili Jevrejin ili musliman, a da vas ne upuca terorista - ne{to ozbiqno, ozbiqno nije u redu. Dakle, akcije u svim pravcima, ukqu~uju}i i suzbijawe govora mr`we i ozbiqne posledice za wega. I obrazovawe o ideji da smo svi Australijanci. Ono {to se de{ava jednoj zajednici je odraz zdravqa tog dru{tva.“ I prekretnica u poslovima starosedelaca. Nakon skoro decenije aktivizma i napora zajednice, Viktorija je usvojila prvi ugovorni zakon u Australiji kojim se uspostavqa stalno predstavni~ko telo starosedelaca u dràvnom parlamentu. Tetka Xil Galager je èna iz naroda Gunditxmara i izvr{na direktorka VACCHO-a, najvi{eg tela Viktorije za zdravqe i dobrobit Aborixina. Kao biv{a komesarka za unapre|ewe ugovora, ona kaè da je ugovor potreban da bi se smawio jaz u rezultatima za starosedeoce Australije. „Dakle, ono {to je nedostajalo u „Zatvarawu jaza“ jeste osnaìvawe, mogu}nost da se ne{to kaè o tome {ta treba da uradimo da bismo smawili taj jaz. Imawe nekih re~i u pronalaèwu re{ewa za to osnaìvawe je ono {to ovaj zakonski predlog daje na{em izabranom telu.“ A 2025. je tako|e bila godina kada je u Australiji zabeleèn novi virus - koji je uticao na poqoprivrednu industriju, virus krompira „mop-top“ je otkriven na tasmanskoj farmi u julu. Bolest ne {teti qudima, ali deformi{e useve i veli~inu prinosa. Farmer Stjuart Eplbi kaè da treba preduzeti korake kako bi se izbeglo ponavqawe. „Imamo ova pravila i propise na snazi, i nekako stvari pristiù. Nismo toliko daleko od velike epidemije ne~ega ovde. Ako }e ovo postati uobi~ajena praksa.“ Nakon istrage, vlasti kaù da se mo`da nikada ne}e saznati kako je virus krompirove mop-top zaraze stigao do Australije. I neke dobre vesti u oblasti za{tite ìvotiwa. Populacija Ledbiterovih oposuma, za koju se pretpostavqa da je dva puta izumrla, prona|ena je u Novom Ju`nom Velsu. Fred Ford je pomogao u pronalasku. Vi{i slu`benik za ugroène vrste u Odeqewu za ìvotnu sredinu Novog Ju`nog Velsa kaè da je to uzbudqivo. „Moète pome{ati ove momke sa {e}ernim jedrilicama ako ih ne traìte. Ali ako imate obrazac pretrage u mozgu i otvoreni ste za ~iwenicu da bi ne{to neobi~no moglo biti tamo. Znate {ta je to, ali apsolutno nikako ne bih po~eo da zovem qude i govorim: ‚Hej, prona{ao sam Ledbiterovog oposuma’ dok to ne potvrde Dejvid Lindenmajer i Den Harli kao stru~waci za vrste koji decenijama rade na ovim stvarima, jer je ova vest jednostavno previ{e dobra da bi bila istinita.“

VREMEPLOV

Utorak 30. decembar 2025. 23

SRE]NA NOVA 1926. GODINA 10. 3. - Iza{ao je prvi broj Amjzing Storis, datiran sa April 1926 - prvi ~asopis posve}en nau~noj fantastici. 23. 3. - Iza{ao prvi tom Velike sovjetske enciklopedije (prvo izdawe, sa 65 tomova, zavr{eno 1947). kraj marta - Uzajamne optu`be za korupciju izme|u Rade Pa{i}a (sin prem. Nikole Pa{i}a), Qube Jovanovi}a (radikalski prvak) i Dragi{e Stojadinovi}a (Jovanovi}ev zet; Pa{i} i Stojadinovi} su se dopisivali preko novina i u decembru). 30. 3. - Stjepan Radi}, ministar prosvete, tra`i da Skup{tina nastavi rad u aprilu, Pa{i} bi mesec dana kasnije - dolazi do krize vlade.

APRIL

Ne, po{tovani ~itaoci, nije gre{ka u naslovu, `elimo da vas podsetimo na najva`nije doga|aje od pre 100 godina. Doga|aja je bilo na pretek, odabrali smo najva`nije koje }e sigurno privu}i va{u pa`wu. Pa, po|imo redom:

JANUAR

1. 1. - Odredba o vo`wi desnom stranom je pro{irena na celu Kraqevinu SHS. 1. 1. - U Kraqevini SHS osnovana Dr`avna re~na plovidba (umesto brodarskog sindikata). 1. 1. - Na snazi je Angorski ugovor o miru i prijateqstvu izme|u KSHS i Turske. 6. 1. - Osnovana nema~ka avio-kompanija Doj~e Luft Hansa (1926-45; ime i znak }e 1953. preuzeti Lufthansa, mada nema pravne veze. 18. 1. - Premijera „Oklopwa~e Potemkin” u Moskvi. 26. 1. - Engleski pronalaza~ Xon Logi Bird demonstrirao mehani~ku televiziju u Londonu – pet slika u sekundi, `ive slike sa valerima.

FEBRUAR

3. 2. - ê{ki jezik („êhoslova~ki”) je zvani~an jezik u êhoslova~koj - mnogi zvani~nici i slu`benici koji ga ne govore }e izgubiti posao. 8. 2. - Prikazan Torent, prvi ameri~ki film Grete Garbo. 11. 2. - U Ruskoj SFSR Sovjetskog Saveza, Kara-Kirgiska Autonomna Oblast preure|ena u Kirgisku Autonomnu Socijalisti~ku Sovjetsku Republiku (od 1936. Kirgiska SSR). 15. 2. - Patrijarh Dimitrije osvetio pro{irenu zgradu Narodne banke u Beogradu. 22. 2. - ^lanak u beogradskim „Novostima” povezao premijerovog sina Radu Pa{i}a sa korupcijskim skandalom. 26. 2. - Potpisan zakon o prihodima, kojim su u SAD smaweni porezi, naro~ito bogatima.

MART

6. 3. - Izgoreo Kraqevski [ekspirov teatar u Stratfordu. 7. 3. - Demonstracija be`i~nog telefonskog saobra}aja izme|u Londona i Wujorka, na 50. godi{wicu Belovog patenta.

4. 4. - Nikola Pa{i}, predsednik ministarskog saveta, dao ostavku pod pritiskom zbog korupcijskih skandala - time se okon~ava wegova premijerska karijera. 7. 4. - Neuspeli atentat na Musolinija u Rimu, Violet Gibson mu okrznula nos slede}e no}i napadi na antifa{iste. 8. 4. - Nikola Uzunovi} novi predsednik vlade (tako|e radikal), i daqe koalicija sa HSS-om. 12. 4. - Ministar Mileti} daje ostavku uz obrazlo`ewe, misle}i na Radi}a: „ne `elim da budem vi{e u prilici da sa ovakom jednom bitangom i vucibatinom sedim za jednim istim stolom” - kriza vlade. 15. 4. - Sovjetski Savez anektirao arkti~ki arhipelag Zemqa Frawe Josifa. 21. 4. - Vojvoda i vojvotkiwa od Jorka su dobili k}erku Elizabetu (kraqica 1952-2022). 24. 4. - U Parizu potpisana Konvencija o saobra}aju motornih vozila, kojom je predvi|ena Me|unarodna voza~ka dozvola. 25. 4. - U Milanu je praizvedena Pu~inijeva opera Turandot (on je umro 1924).

MAJ

1. 5. - U Strumici ba~ena bomba u hotelu „Srpski kraq”, napada~ u bekstvu ubio vojnika, ukupno dvojica mrtvih. 2. 5. - Po~iwe Nikaragvanski gra|anski rat (1926–27) izme|u liberala i konzervativne vlade, kojoj poma`e SAD. 2. 5. - U Indiji je ubijen Rudrapraja{ki leopard, koji je za osam godina pojeo 125 qudi. 12. 5. - Roald Amundsen preleteo Severni pol vazdu{nim brodom Norge. 12. 5. - Nema~ki kancelar Hans Luther daje ostavku nakon gubitka poverewa u Rajhstagu, na ~elo vlade se vra}a Vilhelm Marks (do 1928). 12- 14. 5. - Majski prevrat u Poqskoj, poginulo 379 vojnika i civila. Mar{al Jozef Pisudski je vlast iza kulisa do smrti 1935, odn. pokret „Ozdravqewe”. 14 - 22. 5. - Tre}i kongres KPJ u Be~u - za balkansku federaciju radni~ko-seqa~kih republika, na ~elu partije Sima Markovi}, rad je blokiran frakcijama. 24. 5. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu (gra|ena 1921-24, od 1946. U. B. „Svetozar Markovi}”). 25. 5. - U Parizu je ubijen Simon Petqura, nacionalisti~ki lider Ukrajine u izgnanstvu, atentator je pesnik i anarhista [olom Svartzbard.

11. 8. - Otvorena srpska kwi`ara u Episkopskom dvoru u Temi{varu (do 1946). 15. 8. - Op{tinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori, u Beogradu pobe|uju demokrate na ~elu sa Kostom Kumanudijem (gradona~elnik do 1929). 7. 8. - Sporazum Gr~ke i Kraqevine SHS o slobodnoj zoni u solunskoj luci, kao i ugovor o prijateqstvu. 23. 8. - Rudolf Valentino (31) umro je u Wujorku, obo`avateqke u histeriji (sahrawen 7. 9. u Holivudu).

SEPTEMBAR

Патријарх Димитрије ziv 39%, za je 96% - bilo je potrebno 50% izbornog tela. 27. 6. - ^ehoslova~ki predsednik Toma{ Masarik odlikovao Beograd Ordenom Ratnog krsta. 28. 6. - Afera King–Bing u Kanadi, ustavna kriza: premijer V.L.M. King je dao ostavku nakon {to je generalni guverner Bing odbio raspustiti parlament. Za premijera je postavqen konzervativac Artur Meghen, ali nakon {to je izgubio poverewe 2.7., skup{tina je ipak raspu{tena i raspisani su izbori.

JUL

2. 7. - Na drugom nacisti~kom saboru u Vajmaru, Velikonema~ki omladinski pokret promenio ime u Hitlerov omladinski savez nema~ke radni~ke omladine (Hitlerjugend). 3. 7. - U Bitoqu ubijen Spasoje Haxi-Popovi}, direktor novina „Ju`na zvezda”, organizator je VMRO-ovac Krste Qondev. 10. 7. - Ve}i upad Makedonaca iz Bugarske u Kraqevinu SHS - prvi u nizu. 12. 7. - Nikola Niki}, odmetnik iz HSS osnovao novi poslani~ki klub sa nekoliko pristalica. Velike poplave Dunava, Save i drugih reka. 20. 7. - Umro je Feliks Derìnski, {ef sovjetske tajne policije OGPU, nasle|uje ga Vja~eslav Menìnski (do svoje smrti 1934, zamenik Genri Jagoda vodi posao od kasnih 20-tih. 30. 7. - Delegati iz Britanije, Francuske, Gr~ke, Italije i Kraqevine SHS potpisali ugovor o granicama Albanije. 31. 7. - U Meksiku stupa na snagu Zakon za reformu Krivi~nog zakona, poznatiji kao âlesov zakon, kojim se vrlo represivno sprovodi separacija crkve i dràve - posledica je Kristeroski rat (do 1929).

AVGUST

5. 8. - Osnovan Dr`avni arhiv u Novom Sadu, dana{wi Arhiv Vojvodine. 6. 8. - Amerikanka Gertrude Ederle je prva `ena koja je preplivala Laman{, za rekordnih 14 ~. i 34 min. 6. 8. - Varner Bros.-ovim filmom Don @uan predstavqen zvu~ni sistem Vitapfon (muzika i zvu~ni efekti). 11. 8. - Kolektivna nota Gr~ke, Rumunije i Kraqevine SHS Bugarskoj, u kojoj se zahteva kraj makedonskih upada.

JUN

Benito Musolini

4. 6. - Ignacy Mo{cicki postaje predsednik Poqske (do 1939). 5. 6. - Kraj Mosulskog pitawa: u Ankari potpisan ugovor izme|u Britanaca, Iraka i Turske - Mosul pripada Iraku. 10. 6. - Ugovor o prijateqstvu Rumunije i Francuske. 14. 6. - Brazil napustio Dru{tvo naroda, po{to nije dobio stalno mesto u savetu. 16. 6. - Nekada uticajni fa{ista Aurelio Padovani poginuo u Napuqu sa jo{ osmoro qudi, kada se sru{io balkon sa kog se obra}ao okupqenima. 20. 6. - Referendum u Nema~koj o eksproprijaciji vladarskih domova: uz od-

6 - 25. 9. - Sedmo redovno zasedawe Dru{tva naroda, predsedavaju}i je ministar inostranih poslova KSHS Mom~ilo Nin~i} (do slede}eg zasedawa 1927). 8. 9. - Nema~ka primqena u Dru{tvo naroda. 8. 9. - Ka~aci kod Vu~itrna pucali na automobil poglavara sreza - on je rawen a wegova k}erka je poginula. 17. 9. - Pakt prijateqstva Jugoslavije i Poqske. 18. 9. - Veliki uragan poga|a Majami, nekoliko stotina mrtvih i ogromna materijalna {teta. 20. 9. - Rivalska banda napada Al Kaponea: restoran zasut ki{om metaka, ali on nepovre|en. 25. 9. - U @enevi potpisana Konvencija o ropstvu.

OKTOBAR

1. 10. - Otvorena beogradska pijaca Zeleni venac. Nakon {to je ove godine zatvorena Velika pijaca (danas Studentski trg), otvorene su jo{ i Kaleni} guvno i Jovanova pijaca. 3 - 6. 10. - U Be~u odràn prvi kongres Panevropske unije (inicijativa Riharda von ûdenhove-Kalergija).. 20. 10. - Na Kubi gine 650 qudi od uragana. 23. 10. - Na XV partijskoj konferenciji Lav Trocki i Lav Kamewev izba~eni iz Politbiroa SKP(b) - poraz Ujediwene opozicije Staqinu. 31. 10. - Mladi anarhista Anteo Zamboni pucao na Mussolinija i proma{io - na mestu je lin~ovan a reìm }e ovo upotrebiti za eliminaciju opozicije.

NOVEMBAR

5. 11. - Zabrawena Komunisti~ka partija Italije i druge opozicione partije, ukinuta sloboda {tampe; Antonio Gramsi uhap{en tri dana kasnije. 14. 11. - Prvi broj lista „Filmske novine”. 15. 11. - Osnovana radio-mre`a NBS. Novi Zakon o braku, porodici i starateqstvu u KSHS: olak{an razvod, priznat neven~ani brak, ustanovqena zajedni~ka imovina supru`nika. 18. 11. - Izmirewe me|u radikalima u KSHS. 18. 11. - Tokom turneje po Bosni, povorku Stjepana Radi}a u Brezi ga|ali kamewem, jajima i balegom (navodno radikali)

DECEMBAR

17. 12. - Vojni pu~ u Litvaniji ru{i demokratski izabranu vladu i dovodi konzervativce, vlast uzima Antanas Smetona i zadr`ava je do 1940. 21. 12. - Uzunovi} vratio mandat, a kraq ga dao Qubi Davidovi}u za formirawe {ire koalicije. Radikali ga odbijaju, pa se mandat opet vra}a Uzunovi}u. 24. 12. - Tre}a Uzunovi}eva vlada, opet koalicija radikala i HSS (Koro{cevi klerikalci odustali u zadwem trenutku). 25. 12. - Umro japanski car Jokihito, nasle|uje ga sin Hirohito, koji je bio regent od 1921. Wegova era traje do 1989. A kako }e biti 2026 – `ivi bili pa videli!

Краљица Елиzабета

Pripremio: Joca Gajeskov

24 Utorak 30. decembar 2025.

FEQTON

BESMRTNA PRETHODNICA: Memoari na Solunskom frontu i Srbiji (14) l Za{to je Fran{e d’Epere po dolasku u Solun 18. juna 1918. prvo posetio srpskog regenta Aleksandra l Zbog ~ega je srpska vojska morala da svoje jedinice ra{iri po celoj du`ini Solunskog fronta l Na koji na~in je vojvoda Mi{i} ubedio generala d’Eperea da srpski vojnici nestrpqivo ~ekaju da pre|u u ofanzivu l Zbog ~ega se Glavni {tab srpske vojske nalazio na 1.700 m nadmorske visine, usred {ume l Za{to u trku do Dunava niko nije mogao da zaustavi hrabre srpske vojnike Написао: Луj Франше д’Епере, francuski general iz Prvog svetskog rata, po~asni srpski vojvoda, komandovao je probojem Solunskog fronta, a srpske vojnike smatrao najboqim u Velikom ratu

KUCNUO JE ^AS ZA POVRATAK SRPSKE VOJSKE U OTAXBINU:

Po~etkom ofanzive 15. septembra prvu pobedu nad Bugarima ostvarila je srpska Prva armija Samo nekoliko sati posle napada srpski vojnici su definitivno zagospodarili kqu~nim kotama. Trinaesti septembar - Da bi zavarali brojne {pijune u Solunu, ujutro idem na front kod Strume da bih obi{ao 1. gr~ki korpus i odlikovao hrabrog komandanta Paraske Vopulosa ordenom komandanta Legije ~asti. 14. septembar - Od Dojrana do Bitoqa po~iwe artiqerijska priprema, svuda istog intenziteta da bi ostavio neprijateqa u nedoumici. Kasnije u Sofiji, Bugari su mi pokazali izve{taje koje su dobili od svoje obave{tajne slu`be. Vidim da je po~etkom septembra iz @eneve stigao telegram kojim je javqeno da }u napasti dolinom Moglene oko 15. septembra. Suprotno bi bilo za ~u|ewe. Ono {to }e doprineti mom uspehu je da nema~ki generali Fon [olc i Fon Stojben nisu verovali u obim mog plana. Misle}i da je ciq mog napada Prilep, general koji je komandovao 61. nema~kim korpusom prebacio je svoj glavni {tab iz Kanatlaraca u Duwe, na putu Dobro Poqe - Prilep, i shodno tome rasporedio svoje rezerve. Bili su zbuweni kada su videli da moj glavni napad ide na sever a ne severo-zapad, ali dobro pokriven s boka protiv opasnih protivapada. 15. SEPTEMBAR - U 5.30 po~iwe napad 122. pe{. div., 17. kolonijalne divizije i [umadijske divizije. Oko 19 ~asova u napad prelaze i divizije iz drugog e{alona i Prve srpske armije. U 21 ~as bataqon 148. puka, levo od 122. divizije, osvojio je Sokol. Komandant Marinkovi}, moj agent za vezu sa Srbima, koji je sa mnogo stresa bio stalno na telefonu, trijumfalno mi saop{tava ovu vest. 16. septembar - 5 sati. Napad 1. srpske armije podr`an s leva od 11. kolonijalne divizije se dobro razvija. 11 sati Jugoslovenska divizija je definitivno zagospodarila masivom Kozjaka, dok

Saradwa: Vojvoda Mi{i}, Fran{e d’Epere i regent Aleksndar Kara|or|evi} Timo~ka divizija napreduje prema Topolcu. Podne: Anselm napada Sborsko. Pored svog specijalnog voza, Saraj je sebi organizovao prevoz kamionima: jedno vozilo za kancelariju i sobu za spavawe, jedna kola u kojima je kuhiwa, i vozilo sa generatorom. Ja sam ih unapred poslao u Tresinu, glavni {tab Stepanovi}a. Pridruìo sam im se i zatekao Srbe kako sijaju od sre}e. Pro{av{i kroz Vertekop, video sam Furnijala, sanitarna slu`ba i evakuacija su obezbe|eni. 17.septembar - U 6 sati kre}em za Glogot. Dobra ambulanta kod Grivice. Video Prinoa ~ija divizija je rekonstruisana. Ja sam mu dao nare|ewe da isprazni svoju upravu pe{adije i da u svoje pukove po{aqe pozicione mitraqeske ~ete koje su postale neupotrebqive. Malo daqe sre}em pukovnika Rusela. Moram da iza|em iz auta i idem pe{ke jer je staza vrlo uska i optere}ena francuskom brdskom artiqerijom, koja ide napred da bi se pridruìla srpskim jedinicama na prvoj liniji fronta. Preti~em redom pukovnika Dehovea, iz 54. kolonijalnog puka i majora Gecmana. U bugarskim rovovima stièm do komandnog mesta pukovnika,

zapovednika 29. puka, koje je pokriveno sa {est redova velikih bukovih stabala. Nailazim na {tab Timo~ke divizije na po~etku dubodoline Poroj. General i na~elnik {taba su napred. Deùran je jedan prijatan rezervni oficir, diplomata po zanimawu, koji me uverava da je sve u redu. Rekao sam mu za napade Anselma na wegovom levom krilu i naredio sam mu da podseti svog generala da ne zaboravi da se poveè sa prvom grupom divizija. Teren je vrlo teàk. Pro{lo je trinaest ~asova, moram da krenem nazad. U prolazu, mar{iraju}i, vidim pored staze le{ jednog jadnog Senegalca koji je tu pao, zaboravqen. Sreo sam u prolazu odu{evqenog Prinoa. Gubici u wegovoj diviziji iznose 1.300 qudi. Uve~e se vra}am u Solun po{to sam video Stepanovi}a koji }e krenuti napred. Mora {to pre da stigne do Gradskog, oslawaju}i se desno na Anselma da bi {to pre prekinuo èlezni~ku liniju du` Vardara i zaustavio sve vozove koji idu tom prugom. Ostavqam mu 17. kolonijalnu diviziju, ali uzimam u op{tu rezervu moju staru 122. diviziju. Od jutros se vr{i prebacivawe te{ke artiqerije do

PREKID @ELEZNICE Pre povratka u Solun 17. septembra general Fran{e d’Epere susreo sa vojvodom Stepom Stepanovi}em i jo{ jednom su analizirali pravac kretawa wegove jedinice koja je imala jedan od najva`nijih operativnih zadataka u pokrenutoj ofanzivi. Vojvoda Stepa morao je da po svaku cenu prekine `elezni~ku liniju koja je i{la du`inom Vardara i da zaustavio prolaz svih vozova koji su i{li tom prugom.

Bitoqa gde je uskladi{tena municija i pripremqeni spiskovi meta. 18. SEPTEMBAR - Prema utvr|enom planu, {to bi rekli Nemci, po~eo je jutros englesko-gr~ki napad. Prvi rezultati su osredwi: idem da vidim Milna u wegovom komandnom mestu i u prolazu ru~am kod sestara u Kuku{u. Zati~em Milna vrlo mirnog, ali nezadovoqnog. Na levom krilu potpun neuspeh kritske divizije. Kao {to sam se pla{io, no}ni mar{ je lo{e vo|en i, kada je svanulo, gr~ke jedinice su se na{le na otvorenom terenu. Na levom krilu po~etak je dobar, pogotovo kod Serske divizije, koja ve} ima nekoliko stotina zarobqenika. Dobar pogled na teren iz Milnovog komandnog mesta, koji kao dobar Englez èli da nastavi i sutra po~ne ponovo. U svakom slu~aju, po mom mi{qewu, predvi|eni ciq je postignut: 1. bugarska armija je zaustavqena. U povratku sre}em britanske konvoje koje vode Kiprani i divim se wihovom dobrom dràwu. U Solunu dobre vesti od Srba i Anselma koji napreduju. Na Strumi, Grci su uhvatili nema~ke zarobqenike iz nove divizije koja je stigla iz Rumunije. Vozom vra}am u Solun moju 122. pe{. div. kao op{tu rezervu. Po~iwe da biva mawe toplo. 19. septembar - Gr~ko-britanski napadi ponovo su propali. Drugi puk Zuava, kojim je lo{e komandovano, ne uspeva da napravi proboj i gubi se u meteù bitke. Izdajem nare|ewe Milnu da ne insistira. Prva bugarska armija je vezana za svoj deo fronta, to je dovoqno. 20. septembar - Napredak se nastavqa. 11. kolonijalna divizija napreduje levo od Srba. Adesides i Balugxi} dolaze da mi ~estitaju. Uve~e Srbi ulaze u Kavadarce, koje je na{a 122. divizija napustila 1915.godine. l U slede}em broju: Predaja Bugara najavquje poraz Centralnih sila

DOGODILO SE NA DANA[WI DAN

30. decembar

1803. - Biv{a francuska kolonija Luizijana koju je te iste godine francuski car Napoleon I prodao Amerikancima, u{la je u sastav SAD. Time je skoro udvostru~ena tada{wa teritorija SAD. 1864. - Ro|en je srpski slikar Marko Murat, jedan od osniva~a umetni~kog dru{tva „Lada” 1904. u Beogradu. Najuspe{nijim wegovim delima smatraju se pejsaì u kojima prikazuje autenti~nu atmosferu Dalmacije („[ipanska luka”, „Prole}e u [ipanu”...). 1865. - U Bombaju je ro|en engleski pisac Radjard Kipling majstor kratkih pri~a u kojima je prikazao ìvot u Indiji. Dobitnik je Nobelove nagrade za kwièvnost 1907. („Kwiga o xungli”, „Hrabri kapetan”, „Kim”, „Pri~e za decu”...). 1903. - U poàru u ~ika{kom pozori{tu „Irikvoi” poginulo je 588 qudi. 1916. - U Petrogradu je ubijen i ba~en u reku Nevu kalu|er mistik Grigorij Jefimovi~ Raspu}in, veoma uticajna li~nost na dvoru ruskog cara Nikolaja II Romanova i miqenik carice Aleksandre. Ubistvo je izvr{ila grupa oficira koji su wegovom smr}u èleli da spasu ugled monarhije. 1922. - Zvani~no je osnovan SSSR (Savez Sovjetskih Socijalisti~kih Republika), stvarawem konfederacije Rusije, Belorusije, Ukrajine i Transkavkaske Federacije. 1947. - Rumunski kraq Mihal I abdicirao je pod pritiskom komunista koji su potom proglasili Narodnu Republiku Rumuniju. 1988. - Jugoslovenski premijer Branko Mikuli} i wegova vlada podneli su ostavku zbog brojnih kritika da vlada nije u stawu da re{i ekonomsku krizu u zemqi. 1991. - Na sastanku u glavnom gradu Belorusije Minsku lideri Zajednice Nezavisnih Dràva (ZND), nastale posle raspada SSSR-a, nisu uspeli da se dogovore o zajedni~koj vojsci, pa je svim biv{im sovjetskim republikama prepu{teno da formiraju sopstvene oruàne snage. 1993. - Izrael i Vatikan su, posle dve hiqade godina uglavnom neprijateqskih odnosa rimokatoli~ke crkve i Jevreja, potpisali sporazum o me|usobnom priznavawu i uspostavqawu punih diplomatskih odnosa. 2006. - Biv{i ira~ki predsednik Sadam Husein je obe{en po{to ga je Specijalni ira~ki sud proglasio krivim za zlo~ine protiv ~ove~nosti. 2013. - U eksploziji trolejbusa u Volgogradu, gradu na jugu Rusije 14 qudi je poginulo, a 28 povre|eno. Dan ranije 18 osoba je poginulo u samoubila~kom napadu na èlezni~ku stanicu u istom gradu. 2015. - Od po~etka godine u Evropu je brodom stiglo 1.000.573 migranata od ~ega je 844.176 do{lo u Gr~ku, a 152.700 u Italiju. Kopnom u Evropu je do{lo jo{ 34.215 migranata.

RIZNICA

Utorak 30. decembar 2025. 25

I Srbi su nekad slavili Boì} 25. decembra, a onda se sve promenilo Srbija od pre jednog veka bila je potpuno druga~ija zemqa od one koju danas poznajemo - ìvelo se skromnije, pri~alo se o sada davno zaboravqenim temama i qudima, po{tovali su se neki drugi obi~aji... Ipak, Boì} je za vernike uvek bio centralni doga|aj sezone. Jedina razlika je bila u tome {to se, prema zvani~nom kalendaru dràve, on nije proslavqao 7. januara ve} 25. decembra. Pre Prvog svetskog rata, dràva i crkva su vreme ra~unale po istom, julijanskom kalendaru, pa je Boì} proslavqan iskqu~ivo 25. decembra, pi{e Istorijski zabavnik i kao dokaz prilaè fotografije naslovnice novina „Pravda“ iz 1904. i 1907. na kojoj ~estitka „Hristos se rodi“ stoji tik ispod nazna~enog datuma – 25. decembar. Za ovaj praznik, navodi se, {tampani su specijalni brojevi novina za naredna 2-3 dana, prepuni ~estitki, prazni~nih oglasa i reklama za mogu}e poklone, a {tampa obi~no nije izlazila 25. i 26. decembra. U

ovim prazni~nim brojevima, Bo`i} su narodu ~estitali kraq i patrijarh, a bilo je i oglasa vi|enijih gra|ana kojima su oni upu}ivali najlep{e `eqe svojim kolegama i prijateqima. Uvo|ewe novog, gregorijanskog kalendara dogodilo se odmah posle Prvog svet-

skog rata, 1919. godine. Kako Srpska pravoslavna crkva nikada nije priznala ovaj kalendar ona je nastavila da obeleàva praznike na dotada{wi na~in, pa je ova godina postala prva kada se dogodilo da se Nova godina u Srbiji slavila pre Boì}a. Ovo se zadràlo sve do dana{wih dana.

„Da razjasnimo, Boì} pre 1919. jeste bio 13 dana posle gregorijanske proslave (kao i danas), ali je “crkveni” i “dràvni” kalendar Srbije bio jedinstven pa je datum bila iskqu~ivo 25. decembra (danas ga proslavqamo 25. decembra po gregorijanskom kalendaru koji koristi SPC i 7. januara po julijanskom kalendaru koji koristi dràva Srbija). Sude}i po novinskim naslovima i oglasima iz onog doba, ovo je izazvalo prili~nu zabunu“, napomiwe Istorijski zabavnik. Dodaje da negde u to doba i proslave Novih godina postaju sve ~e{}e, dok se Boì} i daqe pomiwe, ali stidqivije. Me|utim, 13 dana razlike nastale zamenom kalendara ostale su “problem” sve do dana{wih dana. Iako su od tada prazni~na izdawa {tampana iskqu~ivo za 6. 7. i 8. januar, me|u oglasima je mogu}e prona}i reklame za do~ek “nove” nove godine, “srpske” nove godine, kao i za oba Boì}a. Vremenom se proslava Boì}a potpuno pomerila na 7. januar dok je do~ek Nove godine do dana{wih dana ostao “dupli”.

OSTAVIO SRBIJU NA TRI MORA:

10 ~iwenica o caru Du{anu Silnom! Tokom vladavine Stefana Du{ana Nemawi}a srpska dràva je bila najve}a i najcewenija u svojoj istoriji. Povodom godi{wice wegove smrti, podse}amo vas na ~iwenice iz ìvota najve}eg srpskog vladara koje bi svako od nas trebalo da zna. Junak, vojskovo|a i zakonodavac, Stefan Du{an Nemawi} preminuo je 20. decembra 1355. godine. Jedni smatraju da je bio osvaja~, drugi da je oslobodilac. Istori~ari tvrde da su Srbi na Balkanu prisutni hiqadama godina pre osnivawa Rimskog carstva, te da je Du{an zapravo osloba|ao srpske teritorije od romejskog okupatora, dok drugi tvrde suprotno i ovog Nemawi}a svrstavaju u red osvaja~a. Jedno je sigurno: u istoriji }e ostati zapisano da je u prvoj polovini 14. veka ìveo najve}i srpski vladar i da je bio na prestolu (1331 - 1355) u vreme najve}ih evropskih vladara - Jovana Luksembur{kog, Karla Velikog, Jovana V Paleologa… Du{an Silni preminuo je 20. decembra 1355. godine, jo{ uvek mlad i u punoj snazi, kada se spremao na pohod za osvajawe Carigrada. Uzrok smrti nikada nije utvr|en ali se govorilo o trovawu, mo`danom udaru i ~ak epilepsiji. U wegovu ve~nu slavu mi smo izdvojili samo neke od ~iwenica koje bi svaki Srbin trebalo da zna o kontroverznom vladaru iz dinastije Nemawi}. PROTERAN U CARIGRAD KAO DEÂK Stefan Du{an Nemawi} je na svet do{ao oko 1308. kao drugoro|eni sin Stefana De~anskog, sina kraqa Milutina. Nakon {to je Stefan bio poraèn u sukobu sa svojim ocem, Milutin je 1314. naredio da se on oslepi i po{aqe u izgnanstvo u Carigrad. UPRAVQAO ZETOM SA 14 GODINA Po povratku u Srbiju Du{an je prakti~no bio talac na dvoru svog dede. Nakon smrti kraqa Milutina i krunisawa oca Stefana Uro{a III (6. januara 1322.) Du{an je sa samo 14 godina dobio na upravqawe oblast Zete i bio je progla{en za kraqevi}a. Vlastela okupqena oko Du{ana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast. ISTAKAO SE U BICI KOD VELBU@DA Jo{ kao mladi kraq komandovao je jednim delom vojske u glavnom napadu u bici kod Velbu`da (1330), u kojoj se Srbija iz-

borila za vode}u ulogu na Balkanu. Odnosi izme|u starog i mladog kraqa su se pogor{ali januara 1331. Vlastela okupqena oko Du{ana neprestano ga je nagovarala da se pobuni protiv oca i da uzme vlast. PREUZEO VLAST POSLE SUKOBA SA OCEM Sam Stefan je na skoro identi~nom mestu ratovao sa svojim ocem, kraqem Milutinom, iz istih razloga kao i on sada sa svojim sinom samo u zamewenim ulogama. Du{an je napao Stefanov dvor avgusta 1331. dok je ovaj bio u lovu kod tvr|ave Peterco sa nekoliko slugu. Stefan na kowu be`i sa ne{to malo svoje vlastele, zaboraviv{i ~ak i na kraqicu i decu, a Du{anova potera ga bez otpora uhvati u tvr|avi Petri~ i zato~i zajedno sa celom porodicom u tvr|avi Zve~an. LEGENDA O PROKLETSTVU Neposredno nakon Du{anovog krunisawa Stefan De~anski je umro 11. novembra 1331. godine i sahrawen je u svojoj zadu`bini manastiru Visoki De~ani. Po Danilovom u~eniku umro je prirodnom smr}u dok drugi izvori tvrde da je Du{an popustio pred navaqivawem mo}ne vlastele i odobrio, ako ve} i nije naredio, da se Stefan pogubi. Za smrt Stefana De~anskog vezana je i legenda o prokletstvu Du{anovih kasnijih potomaka, a kasnije i cele srpske dr`ave. Naime Stefan je, kada su do{li qudi da ga ubiju, prokleo sina i wegove potomke. Prokletstvo se nije ispunilo na sinu, ali palo je na unuka Uro{a, koji je izgubio carstvo.

UZDIGAO SRPSKO KRAQEVSTVO U CARSTVO Uvidev{i da je Vizantijsko carstvo oslabilo, Du{an odlu~uje da na ru{evinama Vizantije podigne imperiju jednog mladog naroda punog snage. Nakon svih osvajawa Stefan Du{an je odlu~io da se proglasi za cara. Sklopio je dogovor sa Svetom Gorom, koja je vizantijskog cara oduvek smatrala za svog jedinog i legitimnog vladara. Kraq Stefan Du{an se proglasio za cara oko Bo`i}a (25.12. 1345.) u gradu Seru. Prema ustaqenim obi~ajima carigradski patrijarh je krunisao careve na Istoku, a papa careve na Zapadu. Po{to se nije mogao nadati da }e ga iko od ove dvojice krunisati, srpska arhiepiskopija je uzdignuta na rang patrijar{ije. Arhiepiskop Joanikije je postao prvi srpski patrijarh. Stefan Du{an je krunisan za cara Srba i Grka, Bugara i Arbanasa na Uskrs (16.4. 1346.) u tvr|avi Kale u Skopqu. Krunisawe su obavili srpski patrijarh Joanikije i bugarski trnovski patrijarh Simeon, uz saslu`ewe arhiepiskopa autokefalne Ohridske arhiepiskopije koja je nakada bila patrijar{ija, kao i svih igumana manastira Svete Gore. NISU MU SVI PRIZNAVALI TITULU Vaseqenski patrijarh Kalist bacio je anatemu na srpskog cara, patrijarha i arhijereje i na taj na~in ih iskqu~io iz pravoslavnog sveta. Jovan Kantakuzin je priznao Du{anovu carsku titulu, ali je ona bila

ograni~ena samo na Srbiju i to je bilo najve}e priznawe koje je vizantijski car mogao da da. Du{anovu carsku titulu priznali su i svetogorski kalu|eri, ali uz uslov da u svojim molitvama na prvom mestu pomiwu vizantijskog, pa tek onda srpskog cara. Dubrov~ani i bosanski dostojanstvenici su u pismima upu}enim u Srbiju Du{ana oslovqavali kao cara, me|utim ne i u pismima upu}enim u Ugarsku. Ugarska nije priznavala promenu u tituli i Du{anu se obra}ala kao kraqu Ra{ke. Isto je ~inio i papa. Mleta~ka republika se Du{anu i Uro{u obra}ala kao carevima, ali i kao kraqevima pri ~emu je u drugom slu~aju dodavan epitet Raxie et Grecorum (Ra{ke i Gr~ke). DONEO SUROVI ZAKONIK Jedno od obele`ja Du{anove vladavine bila je i obimna zakonodavna delatnost. Izdat je veliki broj poveqa. Prvi deo Zakonika progla{en je maja 1349. u Skopqu i sastoji se od 155 ~lanova. Drugi deo donet je 1354. i sastoji se od 66 ~lanova. Sastavqa~i nisu poznati, a verovatno su poticali iz kruga dvorana ~ija je slu`ba bila povezana sa sudstvom. Sadràj Zakonika nastoji da obuhvati sve oblasti ìvota, ali je pojedinim oblastima posve}ena razli~ita pa`wa. Srbija je iza sebe imala dugu pravnu tradiciju, pa su neke oblasti bile relativno dobro zakonski regulisane. Zakonik je nastavio svoj ìvot dugo nakon Du{anove smrti. NIJE BIO SVETAC Za razliku od ostalih Nemawi}a, on nije kanonizovan od strane crkve. Naga|a se o nekoliko mogu}a razloga: zato {to postoji sumwa da je naredio ubistvo svog oca, zato {to je bio surov, zato {to se okrenuo Rimu u nameri da neutrali{e ugarsku pretwu sa severa i Srbi su bili blizu da se pokatoli~e ili zato {to je uveo svoju ènu Jelenu na Svetu Goru, {to je strogo zabraweno i danas. POÎVA U CRKVI SVETOG MARKA Sahrawen je u svojoj zadu`bini manastiru Svetih Arhan|ela kod Prizrena. Posle Du{anove smrti nasledio ga je sin, car Uro{ V, a Srpsko carstvo je po~elo da se raspada. Kada su 1927. vr{ena arheolo{ka iskopavawa na lokalitetu manastira, u jugozapadnom delu crkve je na|en mermerni grob za koji je ustanovqeno da je carev. U grobu su prona|ene ispreturane kosti koje su prenete 18. maja 1968. u Crkvu Svetog Marka na Ta{majdanu, gde i danas po~ivaju.

26 Utorak 30. decembar 2025.

NOVA GODINA - NOVE NAVIKE: Kako da va{i planovi za zdrav ìvot ne ostanu samo prazni~na èqa Svake zime, negde izme|u do~eka Nove godine i prvih radnih dana januara, sebi obe}amo isto: Vi{e kretawa, boqi san, zdraviji ìvot. Gotovo uvek - ve} nakon nekoliko nedeqa - ta obe}awa tiho izblede i vratimo se svakodnevnim obavezama (i nezdravoj rutini). Stru~wak obja{wava za{to ve}ina nas odustane i {ta je potrebno da novogodi{we odluke kona~no zaìve. Mnogi od nas svake godine prave ambiciozne planove za promenu nezdravih navika, ali ih ubrzo zapostavimo nakon {to pro|u praznici. Na pitawa za{to se to de{ava i kako da budemo istrajni odgovara Olga Tka~eva, glavni gerijatar ruskog Ministarstva zdravqa, doktor medicinskih nauka i direktor Ruskog istraìva~ko-klini~kog centra za gerontologiju. UMESTO VELIKIH PLANOVA MALI, IZVODQIVI KORACI Jedna od naj~e{}ih gre{aka je, kako obja{wava Tka~eva, postavqawe previsokih ciqeva od samog starta. Qudi ~esto precewuju svoje mogu}nosti i èle drasti~ne promene „od ponedeqka”, {to brzo dovodi do umora i gubitka motivacije.

@eqa da se za kratko vreme izgubi 10 ili 15 kilograma zvu~i inspirativno, ali u praksi retko uspe. Mnogo realniji i zdraviji pristup je podeliti veliki ciq na mawe, dosti`ne korake - na primer, postepen gubitak 2 do 4 kilograma mese~no. Kako isti~e Tka~eva, upravo ti mali uspesi daju ose}aj napretka. Mozak ih prepoznaje kao nagradu, {to pomaè da se motivacija odrì na duè staze. @IVE]U ZDRAVO” NIJE PLAN, POTREBNI SU KORACI Odluka da se „pre|e na zdrav na~in ìvota” zvu~i dobro, ali je suvi{e nejasna. Mnogo je boqe napraviti konkretan plan akcije, sa jasnim i merqivim koracima, savetuje stru~wak. Na primer, realniji ciqevi su: Svakodnevna {etwa od 30 minuta, zamena slatkih grickalica vo}em ili ora{astim plodovima, vo|ewe dnevnika ishrane... Upravo ovakve jednostavne radwe pomaù da se nove navike zaista usvoje. MORATE ZNATI ZA[TO NE[TO RADITE Tka~eva podse}a da nau~ni dokazi mogu biti dobar podsetnik na korist promene navika: Prestanak pu{ewa zna~ajno smawuje rizik od raka i sr~anih bolesti, dok gubitak samo 7 odsto telesne teìne moè umawiti rizik od dijabetesa tipa 2 za gotovo 60 odsto. „Kada qudi shvate {ta konkretno dobijaju, lak{e prolaze kroz te{ke trenutke”, isti~e ona. Kao primer navodi li~ne „male trikove”, poput toga da opremu za trening drì na vidqivom mestu, kako bi joj bila stalni podsetnik da ne presko~i fizi~ku aktivnost posle posla. OKRU@EWE MO@E DA VAS SABOTIRA ILI DA VAM POMOGNE Navike su sna`no povezane sa na{im okruèwem. Porodica, prijateqi i prostor u kom ìvimo ~esto uti~u vi{e nego {to mislimo. Zato je va`no ukloniti „provokatore” i uvesti male saveznike zdravih navika. To podrazumeva izbacivawe slatki{a i grickalica iz ku}e, uklawawe predmeta povezanih sa lo{im navikama, poput cigareta ili vejpova... Prema re~ima Tka~eve, jedan od najefikasnijih na~ina za ja~awe navika je samostalno pra}ewe sopstvenog pona{awa: Qudi koji sami beleè {ta jedu, koliko se kre}u i kako spavaju imaju znatno ve}e {anse da naprave trajne promene. U tome mogu pomo}i pedometri, pametni satovi i mobilne aplikacije, uz podr{ku bli`wih, prenosi „Komsomoqska pravda”. U proseku, za usvajawe nove navike je potrebno {est do osam nedeqa, a u tom periodu su posrtawa gotovo neizbe`na - ali ih ne treba doìvqavati kao poraz. „Ako skrenete s puta, to nije razlog da odustanete”, podse}a Tka~eva. „Setite se za{to ste uop{te po~eli - to je najbrì na~in da se vratite u ritam.”

MOZAIK

НЕДЕЉНИ ХОРОСКОП l OVAN (21. 3. - 20. 4.) Na poslu vas o~ekuje priznavawe truda. Preuzimate odgovornost i energiju upotrebqavate za konkretne rezultate. Fokus prelazi na zdravqe i rutinu, mala prilago|avawa u ishrani i ve`bawu donose vi{e snage. U qubavi pazite na ton, partner bi mogao pogre{no da protuma~i va{u direktnost. Ima}ete priliku da re{ite stari ku}ni problem. ^uvajte se neo~ekivanih tro{kova.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.) Posve}eni ste porodi~nim obavezama i ure|ewu doma. Na poslu pazite kako predstavqate svoje stavove, va`no je da drugima objasnite kako mogu da se pomire tradicija i inovacije. U qubavnom `ivotu vlada spokoj, ve~eri u krugu bliskih qudi donose zadovoqstvo. Mogu}e su dodatne zarade od izdavawa ili prodaje nekih predmeta. Obratite pa`wu na san.

l BIK (21. 4. - 21. 5.) Razmi{qawa o dugoro~nim planovima pomo}i }e da vam se jave nove ideje i plan da prilagodite svoje ciqeve. Rutinski zadaci poma`u da budete spremniji za neke privatne projekte. Odnos sa partnerom se produbquje, a slobodni bi mogli da upoznaju osobu sa sli~nim pogledom na svet. Impulsivne kupovine mogu da poremete buxet. Obratite pa`wu na ishranu i kvalitetan odmor.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.) O~ekuje vas u`urbana nedeqa. Pazite na detaqe u dokumentima i dogovorima. Va{a ubedqivost poma`e da unapredite ideje i re{ite stare situacije. Mogu}i su neo~ekivani mali prihodi koji }e zahtevati brzu isplatu. Za one u vezama, va`no je da izbegavaju tajne. One mogu da im uni{te odnos. Preporu~uje vam se fizi~ka aktivnost za kontrolu stresa. Posvetite se u~ewu.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.) Zajedni~ke finansije i stari dugovi dolaze u prvi plan. Poka`ite iskrenost i prakti~nost pri re{avawu sporova. Emocije mogu da kulminiraju, pazite {ta govorite. Poslovno vas o~ekuju zadaci koji zahtevaju snala`qivost i diskreciju. Dru{tvena aktivnost raste, a jedan poziv na doga|aj bi mogao da donese korisne kontakte. Preventivni zdravstveni pregledi su bitni.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.) Samopouzdawe vam je na visokom nivou, a glavni. Detaqan pregled informacija vam omogu}ava da boqe procenite i potencijalno uve}ate prihode. Na poslu i kod ku}e potrebna je prakti~nost i fleksibilnost, mawi kvarovi ku}nih aparata ne smeju da vam poremete ritam. Povedite ra~una o ishrani i redovnoj fizi~koj aktivnosti. Mogu}e dobre vesti preko poruka ili poziva.

l RAK (22. 6. - 22. 7.) Partnerstva i va`ni dogovori su ove nedeqe u fokusu. Uspeh je mogu} samo uz kompromis i po{tovawe stava druge strane. Karijeru gradite kroz grupne projekte, ali strpqivo. Mogu}e kratko putovawe ili re{avawe tu|ih problema, pazite da ne preuzmete previ{e na sebe. Qubavni odnosi donose tople razgovore i re{avawe nesporazuma. Pripremite se za neo~ekivane tro{kove doma.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.) Energi~ni ste i vanredno motivisani. Novi projekti, promena imixa i samoprezentacija ostavqaju jak utisak. Finansijska situacija se poboq{ava, ali i tro{kovi koji su ~esto vezani za status ili ulagawe u sebe. Qubavni odnosi zahtevaju pa`wu i ravnote`u, slobodni Jar~evi bi mogli da upoznaju osobu od uticaja. Zdravqe je dobro, ali stres mo`e da izazove umor i glavoboqe.

l LAV (23. 7. - 22. 8.) Motivisani ste i efikasni na poslu. Mogu}i su tehni~ki problemi ili ka{wewa, {to zahteva strpqewe. [to se zdravqa ti~e, potrebno je da promenite lo{e navike. U qubavi vlada rutina, partner je previ{e zauzet i zbog toga ste nezadovoqni. Luksuzne kupovine bi mogle da vam poremete buxet. Mogu}a je neo~ekivana ponuda za saradwu, dobro razmislite pre nego {to donesete odluku.

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.) Ove nedeqe kona~no uspevate da zavr{ite stare zadatke. Mawe se kre}ete me|u qudima, prija vam samo}e. Intuicija vas vodi u va`nim odlukama, naro~ito kadrovskog ili organizacionog tipa. Izbegavajte rizi~na ulagawa ili pozajmqivawe novca. U qubavi se vi{e posvetite partneru i poka`ite vi{e razumevawa. Zdravqe zavisi od sna i smawewa stresa.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.) Kreativnost vam je nagla{ena, izraàvate se kroz hobije, umetnost ili nove projekte. Na poslu se cene va{e inovativne ideje. Slobodne Device bi mogle da zapo~nu flert, dok zauzeti produbquju odnos kroz zajedni~ku kreativnost. Izbegavajte rizi~na ulagawa i lutriju. Zdravqe je stabilno, ali mogu}e su lak{e povrede kod ku}e. Vikend donosi promenu okruèwa koja osveàva.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.) Dru{tvene mreè, prijateqstva i timski projekti donose vam korisne kontakte. Javna izlagawa i prezentacije prolaze uspe{no zahvaquju}i va{oj harizmi i sposobnosti da se poveète sa drugima. Budite selektivni u novim poznanstvima, neiskreni qudi mogu da vam oteàju planove. Qubavni ìvot je ujedno i prijateqski i romanti~an, slobodne Ribe pro{iruju dru{tveni krug.

Astronaut fotografisao galaksiju Mle~ni put i ovaj kadar je jedna od najlep{ih stvari koju smo videli 2025. godine NASA astronaut Don Petit je pomo}u kamere snimio fotografiju Mle~nog puta, dok se galaksija pojavquje iznad horizonta Zemqe. U trenutku nastanka fotografije, Me|unarodna svemirska stanica nalazila se na visini od oko 426 kilometara, neposredno pre izlaska Sunca. Astronauti koji borave na orbitalnoj stanici istraùju razli~ite svemirske pojave sa ciqem da unaprede ìvot qudi na Zemqi i van we. Wihov rad obuhvata istraìvawa u oblasti farmaceutske proizvodwe u besteìnskom stawu, razvoj naprednih sistema za odràvawe ìvota, genetsko sekvencirawe u mikrogravitaciji, kao i brojne druge eksperimente. Don Petit je poznat kao jedan od najiskusnijih NASA astronauta i posebno je cewen zbog svojih astrofotografija snimqenih iz orbite. Zahvaquju}i dugim ekspo-

Na{a galaksija ”Mle~ni put” zicijama i specijalnim pode{avawima kamere, wegove fotografije ~esto otkrivaju detaqe svemira koji se sa Zemqe ne mogu videti golim okom, ukqu~uju}i strukturu Mle~nog puta i slojeve Zemqine atmosfere. Me|unarodna svemirska stanica obi|e Zemqu otprilike jednom na svakih 90 minuta i tokom tog vremena astronauti mogu da posmatraju i fotografi{u

Na{a planeta Zemqa neposredno pre izlaska Sunca razli~ite delove planete u savr{eno jedinstvenim svetlosnim uslovima, poput izlaska i zalaska Sunca koji se u orbiti de{avaju i do 16 puta dnevno. Fotografije poput ove ne slu`e samo nauci, ve} i javnosti, jer pribli`avaju svemir qudima na Zemqi i podse}aju koliko je na{a planeta krhka i mala u pore|ewu sa galaksijom kojoj pripadamo.

ZDRAVQE

Utorak 30. decembar 2025. 27

Suptilni znakovi starewa koje svi ignori{emo Na{i geni imaju mawi uticaj na duìnu ìvota nego {to mislite. Na~in ìvota, poput unosa te~nosti, upravqawa stresom i navika spavawa, mnogo sna`nije uti~e na brzinu starewa. NIKADA NE PRAVITE PAUZU Hroni~no prekovremeno radno optere}ewe drì simpati~ki nervni sistem stalno aktivnim, {to vodi ka sagorevawu, poreme}ajima raspoloèwa i oslabqenom imunitetu. Na{a biologija funkcioni{e u ritmovima, budnost i san, stres i oporavak. Kada nikada ne stanemo, oduzimamo telu vreme potrebno za obnovu. Savetuje se da svakog popodneva odvojite 15 minuta za nestrukturisano vreme. Dopustite mislima da lutaju bez ose}aja krivice i vratite zaboravqenu ve{tinu nerada. HRONI^NA DEHIDRATACIJA Mnogi qudi ìve u dugotrajnom stawu blage dehidratacije, {to uti~e na rad mozga, detoksikaciju i podmazivawe zglobova. Dehidratacija smawuje zapreminu mo`danog tkiva i pogor{ava koncentraciju, raspoloèwe i pam}ewe. Vremenom to dovodi do umora, ubrzanog starewa koè, problema sa bubrezima i slabije ot-

POSNI RECEPT

POSNI RESTOVANI KROMPIR SA CRNIM LUKOM POTREBNO JE: n 1 kg krompira, n 2 glavice crnog luka, n 3 ka{ike uqa, n so i biber po ukusu, n 1 ka{i~ica aleve paprike, n sve`e za~insko biqe (per{un ili miro|ija) za dekoraciju.

PRIPREMA: Krompir ogulite i iseckajte na tanke kolutove ili kockice. U velikom tigawu, zagrejte uqe na sredwoj vatri. Dodajte krompir i prìte ga dok ne dobije zlatno-sme|u boju, oko 20-25 minuta, povremeno me{aju}i da se ravnomerno isprì. Dok se krompir prì, oqu{tite crni luk i isecite ga na tanke polumesece. Kada krompir po~ne da dobija boju, dodajte crni luk i nastavite da prìte dok luk ne postane mekan i karamelizovan, oko 10 minuta. Posolite i pobiberite po ukusu, dodajte alevu papriku i dobro prome{ajte. Posluìte toplo, ukra{eno sveìm za~inskim biqem po èqi.

pornosti na stres. Preporuka je da dan zapo~nete velikom ~a{om vode sa malo morske soli i limuna, a zatim da pijete vodu ravnomerno tokom dana. PRETERANO NO[EWE SLU[ALICA Slu{alice pomaù koncentraciji, ali wihovo dugotrajno kori{}ewe moè imati negativne posledice. Dugotrajna upotreba slu{alica odvaja vas od senzornog okruèwa i preoptere}uje slu{ni sistem, {to dovodi do mentalnog zamora. Prekomerna upotreba moè uticati i na lo{e dràwe tela, pritisak na nerve, smawen protok krvi ka mozgu i slabiju respiratornu funkciju. PRESKAKAWE TRENINGA SNAGE Mi{i}na masa je jedan od kqu~nih pokazateqa zdravog starewa. Weno smawewe usporava metabolizam i pove}ava rizik od dijabetesa. Mi{i}i proizvode sna`ne antiinflamatorne supstance koje {tite mozak i imunitet. Dovoqno je deset minuta ve`bi sa sopstvenom teìnom svakog jutra.

@IVOT POD STALNIM STRESOM Hroni~ni stres povezan je sa sr~anim oboqewima, digestivnim problemima i slabijim imunitetom. Stres ubrzava }elijsko starewe i pove}ava rizik od hroni~nih bolesti povezanih sa godinama. Ve`be svesne pa`we, meditacija ili duboko disawe, ~ak i pet do deset minuta dnevno, mogu zna~ajno pomo}i. ZAPOSTAVQAWE ORALNE HIGIJENE Prawe zuba pred spavawe va`nije je za dugove~nost nego {to se misli. Qudi koji to rade

imaju mawi rizik od prerane smrti. Bakterije iz usne dupqe mogu putem krvi uticati na zdravqe srca. SPAVAWE SA [MINKOM Ova navika ubrzava starewe koè, remeti regeneraciju i podsti~e pojavu akni. Tokom dubokog sna koà se najintenzivnije obnavqa. Zapu{ena povr{ina ometa taj proces. Preporu~uje se skidawe {minke prirodnim uqem poput jojobe uz blagu masaù lica. STALNA VEZANOST ZA URE\AJE Neprestano izlagawe ekranima drì nervni sistem u stawu

pripravnosti. Vagus nerv, koji smiruje srce i varewe, zahteva trenutke ti{ine. NEGATIVAN POGLED NA @IVOT Dugotrajna negativnost uti~e na mentalno i fizi~ko zdravqe. Negativne emocije vremenom mogu doprineti hroni~nim upalama i stresu. Vo|ewe dnevnika zahvalnosti i okru`ivawe pozitivnim qudima mo`e napraviti veliku razliku. ODSUSTVO PLANOVA Nedostatak svrhe negativno uti~e na psihu i telo. Imati ~emu da se radujete donosi motivaciju i vitalnost. NEIZAZIVAWE MOZGA Bez novih izazova mozak gubi prilagodqivost. Nedostatak mentalne stimulacije pove}ava rizik od kognitivnog propadawa. NEDOSTATAK DRU[TVENOG @IVOTA Socijalna izolacija dugoro~no naru{ava zdravqe. Boravak me|u qudima kroz aktivnosti koje volite {titi mentalno zdravqe. CELODNEVNO SEDEWE Dugotrajno sedewe usporava metabolizam i slabi mi{i}e. Kretawe {aqe sna`ne signale protiv starewa. Preporuka je ustajawe na svakih 30 minuta i svakodnevno kretawe od 30 do 45 minuta.

Trqawe o~iju - navika koja moè imati ozbiqne zdravstvene posledice Jedna od prvih jutarwih navika mnogih qudi jeste trqawe o~iju. Blagi pritisak moè pomo}i da se razbudimo, a pokretima preko kapaka ~esto poku{avamo da uklonimo sluz ili naslage koje se tokom no}i nakupe u o~ima. Mnogi trqaju o~i zbog sezonskih alergija ili suvo}e oka, stawa koje ~esto izaziva svrab i nelagodnost. Sklonost trqawu imaju i osobe sa blefaritisom, upalom ivica kapaka i `lezda, jer je iritacija tada ~esto izraènija. Trqawe o~iju privremeno ublaàva iritaciju i pruà ose}aj olak{awa, ali moè imati ozbiqne posledice. Pored estetskih problema i pove}anog rizika od infekcija, trqawe o~iju moè dovesti i do ozbiqnih poreme}aja koji uti~u na vid. Oftalmolozi navode da postoje dokazi koji povezuju trqawe o~iju sa razvojem ke-

ratokonusa, ozbiqnog oboqewa ro`wa~e. Kod pacijenata sa keratokonusom moè se razviti astigmatizam, pa je ~esto neophodna korekcija vida nao~arima ili tvrdim kontaktnim so~ivima. Ovo stawe moè da se zaustavi, ali ve} nastale promene ne mogu se u potpunosti poni{titi, a u pojedinim slu~ajevima mogu se javiti i infekcije. Istraìvawa su pokazala da trqawe o~iju moè pove}ati unutra{wi o~ni pritisak. Za pacijente koji koriste terapiju protiv glaukoma, Fondacija za istraìvawe glaukoma savetuje da ne trqaju o~i, ~ak i ako lekovi izazivaju svrab ili zamu}en vid. Tako|e, kod kratkovidih osoba trqawe o~iju moè dodatno pogor{ati i oslabiti vid. Moè do}i i do pucawa sitnih krvnih sudova u oku, {to rezultira izgledom „krvavih“ o~iju.

Mnogi qudi nesvesno trqaju o~i, ne razmi{qaju}i o potencijalnim posledicama. Trqawe o~iju je navika koje se nije lako osloboditi, ali svesnim trudom mo`e se postepeno smawiti i time umawiti rizik od navedenih problema. Poku{ajte da izbegavate trqawe i vodite ra~una o higijeni ruku. Briga o zdravqu o~iju kqu~na je za o~uvawe kvalitetnog vida na du`e staze.

LE^EWE BIQEM

Per{un - za~inska i mo}na lekovita biqka ZDRAVQE SRCA Bogat je folatima koji smawuju nivo homocisteina, aminokiseline povezane sa pove}anim rizikom od kardiovaskularnih bolesti. Kalijum u per{unu pomaè u regulaciji krvnog pritiska, dok antioksidansi {tite krvne sudove od oksidativnog stresa. POZITIVAN UTICAJ NA PROBAVU Visok sadràj vlakana u per{unu podsti~e varewe i spre~ava zatvor. Wegova blaga diureti~ka svojstva stimuli{u eliminaciju toksina i smawuju nadutost. JAÂWE IMUNITETA Vitamin C, koji se u per{unu nalazi u

zna~ajnim koli~inama, esencijalan je za snaàn imunitet. Tako|e, prisustvo flavonoida kao {to su apigenin i luteolin pomaè u borbi protiv infekcija. ZDRAVQE KO@E Zahvaquju}i vitaminu A i vitaminu C, ova biqka podsti~e regeneraciju koè, smawuje upale i moè doprineti ujedna~enom tenu. DETOKSIKACIJA ORGANIZMA Per{un stimuli{e funkciju bubrega i jetre, pomaù}i telu da se oslobodi toksina. Wegovo diureti~ko dejstvo doprinosi smawewu vi{ka te~nosti u organizmu.

POBOQ[AWE VIDA Beta-karoten iz per{una pretvara se u vitamin A, koji je kqu~an za zdravqe o~iju i prevenciju no}nog slepila. [TA SE SVE NALAZI U PER[UNU? Vitamini i minerali Bogat je vitaminom K, vitaminom C, folatima, gvo`|em, kalijumom i kalcijumom. Antioksidansi Sadr`i mo}ne antioksidanse kao {to su flavonoidi, karotenoidi i vitamin E, koji poma`u u borbi protiv slobodnih radikala.

28 Utorak 30. decembar 2025.

ENIGMATIKA

UKR[TENICA Sr Gl pski as

Sr Gl pski as

SKANDINAVKA POPUOCEWILARNA PESMOM VA^I SUD ZA SRPSKA UMETNI^PROSLA- LUDOLFOV BROJ TV VODI- KIH DELA UMIVAWE VITI TEQKA

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14

STRUKTURA, SASTAV AFROAZIJSKI NAROD TIP GOVORA, NARE^JE

ORANICE

KOWI (PESN.) MLADINA IMOVINA DONETA U BRAK 22. I 4. SLOVO AZBUKE ZAVR[NI DEO SKOKA

1. I 28. SLOVO AZBUKE

AUDIO PRIJEMNIK

GRAD U BA^KOJ

OZNAKA TRAG ZA ZAPAD DIVQA^I

ODLIVAK MESTO KOD ZAJE^ARA

HODNIK U RUDNIKU @ENA KOJA GRDI, KARA STARE[INA KU]E

SIMBOL KALIJUMA

ZEMQI[TE RAZMAK IZME\U BO^NIH STRANA

METALNO OJA^AWE

INIC. PES. ANTI]A POVRATAK BOLESTI (MED.)

NARODNO MU[KO IME UREZIVAWE CRTE@A MAJSTOR ZA METLE

INICIJALI PISCA ]IPIKA

Sr Gl pski as

MU[KI POJAS S PREGRADOM ZA NOVAC

VODORAVNO: 1. Isticawe istih prava, 2. Ime glumca Zup~evi}a - Keru{a, 3. Orah (dijal.) - Prva rakija pri pe~ewu, ba{ica, 4. Glavni grad Albanije - Na onu stranu, 5. Auto oznaka Ivawice - Prevaranti, varalice Onomatopeja lave`a, 6. Mu{ko ime - Lagano duvati, 7. Prvi vokal - So sir}etne kiseline - Visoka livadska trava, 8. Oznaka kanadskog dolara Spojnica krajeva luka (mn.) - Oznaka za tonu, 9. Nespokojstvo, zebwa (mn.) Vrsta kita (mn.), 10. Kontakt, spoj - Kalu|erski naprsnik, 11. Oblast pod upravom imama - Ju`noameri~ka ptica debelog kquna, 12. Razdobqe u razvoju Zemqe - Neophodan za~in, 13. Brinuti, mariti, hajati - Pravni spis (lat.), 14. Ure|aj za prenos radio signala.

RELIGIJE BIQKA PLAVETNI LAN (BOT.) BORAC U GERILI IME GLUMCA TAMIROFA

ÂS (SKR.) STARI GERMANSKI NAROD NARODI ONOMATOPEJA PTIÎJEG KRIÂWA

USPRAVNO: 1. Ose}ajan ~ovek - Ranar, ranarnik, 2. Sitna morska riba (mn.) - Malokrvnost, 3. Vre}a od kostreti, ararina - Raniji fudbalski golman, 4. Brbqivac, blebetalo - Izumrli slon iz ledenog doba (mn.), 5. Simbol ilinijuma - Doneti u vi{e mahova - Prvi deo slo`enice vezane za avione, 6. Vrsta zanatlije, drvodeqa - Goniti - Simbol sumpora, 7. Uzvik nestrpqewa - Grad u Ba~koj - Na{ raniji avioprevoznik, 8. Oznaka za polupre~nik - U~tivo iskati - Kamena klupa du` zida, 9. Prodavac ikona - Zapremina, 10. Reka u Crnoj Gori - Sitan otpadak od drveta - Ime pisca De Mopasana, 11. Mirisi, parfemi - Maja, germa, 12. Zemqi{te na kome raste mak - Muzi~ki znak.

GOROSTAS, XIN AUTO OZNAKA LOZNICE

OTVOR NA KROVU (TUR.) IVOVA [UMA, IVIK, VRBAK

SRPSKA GLUMICA

ZAVISNI FEUDALCI VOJNIK U KOWICI (ZAST.)

PROSJAK IZ „ODISEJE“

@ENSKI PEVA^KI GLAS

PRETVORAN ^OVEK

ZASTARELI OBLIK VEZNIKA ILI AZOT

SRPSKI SLIKAR, MILAN CILE

RE[EWE UKR[TENICE: VODORAVNO: EGALITARIZAM, MIRALEM, KERA, ORAJ, SAMOTAK, TIRANA, ONAMO, IC, VARALA, AV, VERAN, PIRITI, A, ACETAT, VI[, CAD, TETIVE, T, NEMIRI, ORKE, VEZA, ANALAV, IMAMAT, TUKAN, DILUVIJUM, SO, AJATI, ALEGAT, RADIO-STANICA

RE[EWE SKANDINAVKE: VODORAVNO: SKLOP, ARAPI, WIVE, ATOVI, MIRAZ, A^, TG, RADIO, IRO, VAZALI, NISKOP, LIV, K, KARALICA, OKOV, TEREN, VUKA[IN, MA, I], LINOREZ, ]EMER, VERE, GERILAC, ^, ALT, NACIJE, KALKAN, DIV, IVAR, ILITI, MARINKOVI].

UPUTSTVO ZA RE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

SUDOKU 1

1 9 1 8

SUDOKU 2

8 5 1

7 6

4 2

3 7 2

4 2 1

6 2

2 8

5 9

9 8

3 8

3 2

7 5

9 7

RE[EWE SUDOKU 2: 629 381 457 - 738 654 219 514 279 386 - 845 137 692 396 842 175 - 271 596 834 167 923 548 - 453 768 921 - 982 415 763 RE[EWE SUDOKU 1: 423 618 957 - 569 473 182 781 925 643 - 358 761 429 642 359 871 - 197 284 365 215 836 794 - 834 597 216 - 976 142 538

SVET POZNATIH

Utorak 30. decembar 2025. 29

DESET GODINA NIJE SNIMILA ALBUM, A RU[I SVE REKORDE:

Ceca od Jutjuba u 2025. godini zaradila 300.000 evra Ra`natovi}eva je ubedqivo u vrhu po slu{anosti i u susednim dr`avama, poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Slovenije.

Iskra Brajovi} podelila uspomenu iz detiwstva i napisala dirqive re~i o praznicima Iskra Brajovi} je mnoge razneìla objavom. Glumica Iskra Brajovi}, }erka legendarnog Voje Brajovi}a, objavila je na dru{tvenim mreàma uspomenu iz detiwstva. Ona se prisetila dana kada je sa roditeqima slavila praznike, pre nego {to su se oni razveli. Iskra je objavila fotografiju nastalu u stanu u kom su tada ìveli i napisala dirqive re~i. „Novogodi{wi rezime, decembar 2025“, napisala je ona kao naslov objave i nastavila: „Ima jedna slika. Nova godina u starom stanu. Mama i tata me drè za ruke i ple{emo iako mama ne voli da ple{e i ne voli da se slika. Mene je sramota {to imam sukwu i {to me tako drè za ruke. Od tolikih do~eka, to je jedina fotografija koju imam. Kasnije }e do}i seqewe i seqewe i tako dvanaest puta. Do}i }e slavqa bez tate. Do}i }e dosadne uzaludne ùrke. Do}i }e dani kad je svejedno je li do~ek ili nije. Prati}e se stare godine kao male sahrane. Radova}emo se novome ni ne znaju}i {ta }e nam sve oduzeti. Hrli}emo u godinu rata, u godinu raka, godinu malih i ve}ih nesre}a. Jednako kao {to hrlimo u godinu ra|awa, cvetawa, godinu qubavnu, godinu blagu. Ja nove godine odavno ne slavim. Datum kao datum. Osim mahnite nabavke zbog neradnih dana ne mewa mi se ni{ta. I odavno nemam vi{e èqa. Jedno da {to duè mogu, kao ova devoj~ica u sukwi, mamu i tatu da drìm za ruku. Ako moè i bez slike Sre}ni praznici svima“.

DRA[KO STANIVUKOVI] ZABRANIO VLASNICIMA KLUBOVA U BAWALUCI DA ANGA@UJU DESINGERICU:

„Kazna i do 100.000 konvertibilnih maraka“ Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} zabranio je svim vlasnicima klubova da angaùju repera Desingericu, te za ovu zabranu postavio i kaznu u nov~anom iznosu od 50.000 do 100.000 KM. Gradona~elnik Bawaluke Dra{ko Stanivukovi} uveo je zabranu za nastupe Dragomira Despi}a Desingerice u ovom gradu prvi put jo{ pre dve godine, a sada je predloìo kazne za sve koji prekr{e odluku u iznosu od 50.000 do 100.000 konvertibilnih maraka {to bi u evrima bilo od 25.000 do 50.000 evra. Naime, Stanivukovi} je na svom Instagramu podelio snimak na kojem se prikazuju ise~ci sa Desingericinih nastupa koji prikazuju se kako devojkama pquje u usta, jede pe~ewe nad glavama publike i {i{a momka koji je do{ao na nastup. „Zato ovakvi kod nas u Bawaluci ne mogu nastupati. Zato }emo preventivno, u slu~aju da bilo ko poku{a da zloupotrebi javnu manifestaciju i doga|aje na teritoriji grada Bawaluka ovakvim pona{awem – vulgarnim, primitivnim i nasilni~kim nad na{om decom i mladim qudima u novoj odluci koju predlaèmo kazniti od 50.000 do 100.000 konvertibilnih maraka. I organizator i izvo|a~ bez izuzetka. U na{oj Bawaluci nema mesta takvim izvo|a~ima“, rekao je Dra{ko. „Kada na ovo i zabranimo rijaliti programe u Republici Srpskoj, uklonimo kladionice u blizini {kole i ograni~imo dru{tvene mreè da na{a deca mogu da koriste mreè sa 15 godine ovakve Desingerice i qudi vi{e ne}e postojati. Mi }emo se boriti i biti istrajni“, dodao je na kraju Stanivukovi}.

Svetlana Ceca Ra`natovi} jo{ jednom je pokazala za{to je jedna od najpopularnijih muzi~kih zvezda u regionu. Iako je svoj posledwi album „Autogram“ objavila jo{ 2016. godine, weni stari hitovi i daqe suvereno vladaju na platformi Jutjub. Kraj godine je vreme kad se sumiraju rezultati, a Ceca ove godine moè da se pohvali i vi{e nego dobrim uspehom. Ra`natovi}eva je u 2025. ponovo bila najslu{anija folk zvezda na Jutjubu u Srbiji. Wene pesme su u godini na izmaku zabeleìle neverovatnih 114 miliona pregleda. Kao {to je poznato, zarada od Jutjuba u proseku iznosi od 800 do 1.000 evra na milion pregleda, pa se prostom ra~unicom dolazi do iznosa od preko 300.000 evra samo u na{oj zemqi, koliko je Ceca zaradila tokom ove godine. To ju je automatski svrstalo u sam vrh po zaradi na ovim prostorima. Naravno, ovaj iznos ne}e u potpunosti pripasti Ra`natovi}evoj, ve} se to deli sa autorima pesama, izdava~ima i drugim saradnicima. U top 10 posle Cece nalaze se i Nikolija na drugom mestu, na tre}em je Tea Tairovi}, a slede Nata{a Bekvalac, Sajfer, Heni i Breskvica, Milica Pavlovi}, Devito i Cobi. Ra`natovi}eva suvereno vlada i Jutjub trendingom u regionu, pa su tako wene pesme u Hrvatskoj preslu{ane 27 miliona puta, a zanimqivo je to da je na{a peva~ica jedini ènski izvo|a~ u prvih 15 mesta u ovoj susednoj dràvi. Na nivou cele Bosne i Hercegovine 2025. Ceci-

ni hitovi su poslu{ani 40 miliona puta, a u Sloveniji devet. Na{a peva~ica je tamo u prvih 10 i jedini ènski izvo|a~. U Severnoj Makedoniji ona je imala 18 miliona pregleda, a pored we je jedino Tea Tairovi} u prvih 10 kada su u pitawu ènski izvo|a~i. I Crna Gora voli Ra`natovi}evu ve} decenijama, pa su wene pesme tamo zabeleìle 13 miliona pregleda, gde je tako|e u prvih 10 kao ènski izvo|a~ u dru{tvu s Tairovi}kom. Nekad su tiraì albuma govorili o uspehu peva~a, a sada je Jutjub postao platforma na kojoj se jasno vidi snaga Cecine karijere. Koncertni snimci, zvani~ni spotovi i lajv nastupi redovno se nalaze me|u najgledanijim sadràjima u regionu. Ogroman broj pregleda svedo~i o dugotrajnoj popularnosti i sna`noj vezi s publikom, ali i o tome da wena muzika uspe{no prati savremene trendove digitalnog doba.

Vesna Zmijanac: „Ne po{tujem ni{ta {to mi lekari kaù“ Peva~ica Vesna Zmijanac (68) se prvi put pojavila u javnosti nakon {to su joj ugradili 3 stenta. Iza{la je iz bolnice 15. decembra, a deset dana kasnije ima nastup u Skadarliji u Beogradu. Peva~icu su pridràvali dok je dolazila do lokala u kojem }e pevati, a onda je otkrila kako se ose}a: „Jesam, jesam dobro sam, srce sam operisala pre 3 godine, ali mora da se ide stalno na kontrole. Svaki put kad ja idem na kontrolu oni smisle da sam se opet operisala, a ustvari nije ni{ta stra{no. Doktor mi govori da ne smem da pu{im, da radim, da jedem, mislim…a ja ne po{tujem ni{ta od toga„, rekla je ona. „Godina je bila radna. Ja ne umem da mirujem, mogu 7 dana, ali posle ne znam {ta bih sa sobom. Volim narod, volim da sam u gu`vi, ne mogu da se smirim“, rekla je Vesna i otkrila kako provodi praznike, ali i da li }e zvati Nikoliju i Requ na svoj koncert u Areni. „Ne}e praznici biti radni, Boì} provodim s porodicom. Samo da mi je zdravqe dobro“, otkriva peva~ica.

PONOSNI RODITEQI OBJAVILI FOTKU SA DIPLOMIRAWA:

Sin Biqe Jevti} i Ace Ili}a zavr{io teàk fakultet Poznati folkerski par nedavno se pohvalio da je wihov naslednik Ivan diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Biqana Jevti} i Aca Ili} su u skladnom braku dobili naslednika Ivana, koji se po mnogo ~emu razlikuje od dece wihovih kolega. Naime, Ivan se ne eksponira i ne planira da nastavi roditeqskim stopama, ve} se opredelio za potpuno druga~iji ìvotni put. Tako je nedavno zvani~no postao diplomirani pravnik, a ponosni roditeqi slikali su se sa sinom ispred fakuleteta. Ono {to su mnogi mogli da primete jeste da Ivan neverovatno li~i na svog oca, pa se tako jedan korisnik na{alio na wihov ra~un: „Aca moè mirno da spava. Nije kom{ijin sigurno.“ Godinama se borili za potomstvo BIqana i Aca su se prvi put sreli na jednom vesequ 1983. godine u Kragujevcu, a onda su im se putevi opet ukrstili 1986. godine u januaru na jednoj turneji i od tada zapo~eli svoju qubav. Peva~ je veridbu organizovao u selu Greja~e nadomak Ni{a gde je Jevti}eva odrasla, a svadba je organizovala u Gorwem Milanovcu odakle je folker. Veseqe je napravqeno u jednom luksuznom hotelu 30. septembra 1989. godine, a imali su 500 gostiju. Me|utim, godinama nisu mogli da se ostvare u ulozi roditeqa, a sre}a im se osmehnula nakon deset godina braka. „Bili smo u Gorwem Milanovcu kod Acinih roditeqa i meni je stalno bilo muka. Kada smo se vratili za Beograd oti{la sam na pregled i posle nekoliko dana lekar mi je javio da sam trudna. Aca je tad bio u kupatilu, a ja sam po~ela da pla~em. Kada me je ~uo kako pla~em, istr~ao je, zabrinut da se ne{to nije desilo. Tada sam mu rekla lepu vest. Bili smo neizmerno sre}ni“, ispri~ala je Biqana.

30 Utorak 30. decembar 2025.

SPORT

”Australijan open bi mogao da bude posledwi turnir Novaka” OVO JE NEVI\EN LUSKUZ KOJI ANA I BASTIJAN MORAJU DA PODELE

Milioni, jahte i skupe nekretnine Ana Ivanovi} i Bastijan [vajn{tajger uskoro }e zvani~no biti razvedeni, a ovo je nevi|eni luksuz koji }e morati da podele. Nakon devet godina braka biv{e srpske teniserke Ane Ivanovi} i nema~kog fudbalera Bastijana [vajn{tajgera ubrzo }e biti okon~an. Papiri za razvod su na sudu i ~eka se kona~ni potpis. U prethodnim godinama, Ana i Bastijan su ulagali ne samo u svoju porodicu – sa troje dece – ve} i u luksuzne nekretnine {irom Evrope: Planinska ku}a u Alpima – U Vestendorfu, Austrija, izgradili su vilu od 400 kvadrata vrednu 3,5 miliona evra, okruènu prirodom i sportskim terenima. Ure|ena u be`, belim i sivim tonovima, odraàvala je mir i sofisticiranost. Vila na Majorki – Ana je ovu nekretninu kupila pre braka, ali su je zajedno renovirali i pretvorili u raj od 950 m², sa pet spava}ih soba, teniskim terenima i bazenom. Ukupna vrednost investicije procewena je na 6,5 miliona evra. Jahta – Par je posedovao i luksuznu jahtu vrednu oko 400.000 evra, idealnu za porodi~na letovawa daleko od o~iju javnosti. Uprkos bogatstvu i glamuru, par se uvek trudio da neguje jednostavne vrednosti – porodi~ni ru~kovi, vreme s decom i povremena putovawa bez pompe. Me|utim, kako navodi nema~ki portal, Bastijan je ostao poslovno angaòvan u Minhenu, dok je Ana sa decom oti{la u Beograd, bliè roditeqima i porodici. Wihova qubav, iako mo`da vi{e nije bra~na, ostaje zapisana kao pri~a o po{tovawu, ne`nosti i deqenim snovima. Iako nisu vi{e zajedno, Ana i Bastijan zauvek }e ostati urezani kao jedan od najlep{ih sportskih parova modernog doba. Ana Ivanovi} se porodila po~etkom 2023. godine i dobila tre}eg sina, a nedugo zatim su fotografi prvi put fotogrisali wu sa decom. Oni su se nalazili u ~uvenom letovali{tu, Palma de Majorci, a Ana je {etala ulicom sa svoja tri sina i majkom. Samo nekoliko dana nakon {to su Ana i wen suprug Bastijan [vajn{tajger objavili porodi~ni video u kojem su pokazali ru~icu novoro|ene bebe uz komentar da su im srca puna. Mnogi su se zapitali s obzirom na ~esta putovawa, da li de~aci govore srpski. Odgovor je potvrdan, pa ~ak kom{ije u Beogradu tvrde da se igraju sa drugom decom i da su divno vaspitani. Ana se vratila u rodni Beograd sa sinovima Lukom (7), Leonom (4) i Teom (1), a kako se navodi sada ìvi u jednom mirnom kraju, blizu porodice, u stanu od oko 100 kvadrata. Kom{ije je opisuju kao izuzetno srda~nu i prizemnu osobu, uvek nasmejanu i dostupnu za razgovor.

Najboqi teniser svih vremena Novak \okovi} uveliko se priprema za novu sezonu i Australijan open, turnir na kojem }e poku{ati da osvoji 25. grend slem titulu u karijeri i dodatno u~vrsti status najve}eg u istoriji tenisa. Ipak, dok pripreme traju, sve je vi{e stru~waka koji iznose tezu da bi Melburn mogao da bude i posledwi turnir u Novakovoj karijeri. Tim povodom oglasio se i poznati teniski novinar Kevin Palmer, koji je u analizi za sajt tennis365.com naveo razloge zbog kojih smatra da \okovi} ima realnu {ansu da napadne trofej u Australiji – ali i za{to bi upravo taj trenutak mogao da ozna~i kraj. „Novak \okovi} se vra}a u Australiju u potrazi za svojim 25. grend slem trofejom. Ukoliko jo{ jednom prkosi godinama i osvoji Melburn, pitawe ‘{ta daqe?’ bi}e sve aktuelnije“, isti~e Palmer. Tokom prethodnih sezona delovalo je da je put do istorijskog ciqa sve te`i. \okovi} je sve ~e{}e gubio kqu~ne me~eve protiv Karlosa Alkarasa i Janika Sinera, novih lidera svetskog tenisa. „U posledwih nekoliko sezona ~inilo se da je dolazak do tog ciqa sve komplikovaniji, jer je Novak ~esto gubio duele protiv Alkarasa i Sinera“, podse}a Palmer. Ipak, pro{le godine u Mel-

burnu \okovi} je uspeo da savlada Alkarasa, a dodatni razlog za optimizam vidi se i u trenutnoj situaciji u timu mladog [panca, koji je nedavno raskinuo saradwu sa trenerom Huanom Karlosom Fererom. „Uz nesigurnost koja prati Alkarasa nakon rastanka sa Fererom, \okovi} moè da oseti da su mu se vrata ponovo otvorila. Sa druge strane, pobediti Sinera bi}e izuzetno te{ko, jer je Italijan imao jasnu prednost u wihovim posledwim duelima. Ipak, pad forme Alkarasa ili eventualni problemi sa povredama kod Sinera mogli bi da otvore prostor Novaku za jo{ jedan veliki trofej“, navodi Palmer. Novak \okovi}, s druge strane, ne krije da mu motivacije ne mawka i da èli da produì karijeru, o ~emu je i ranije otvoreno govorio. „Dugove~nost je moja najve}a motivacija i zaista èlim da vidim koliko daleko mogu

KRATKA ZIMSKA PAUZA I MNOGO POSLA:

Zvezda dovodi Stankovi}u potpuno novi napad

VATERPOLISTI SRBIJE ZAVR[ILI PRIPREME U KRAWU:

Skra}en spisak za ~etiri imena, sledi put u Atinu pred napad na evropsko zlato Vaterpolo reprezentacija Srbije zavr{ila je u Krawu drugu fazu priprema za Evropsko prvenstvo koje }e se odr`ati u Beogradu od 10. do 25. januara. Kako je saop{tio Vaterpolo savez Srbije, u odnosu na prvobitni spisak od 23 igra~a, nastavak priprema u Atini (26 – 29. decembar) }e biti sa ~etvoricom vaterpolista mawe. U radu vi{e ne}e u~estvovati golmani Radosav Virijevi} iz Valisa i MIhajlo Go{i} iz Save, kao i igra~i Novog Beograda Du{an Trtovi} i Vuk Milojevi}. „Ovo je za igra~e najte`i deo priprema. Bilo je kao i uvek kad je rad na kondiciji u pitawu i sve je proteklo kako treba“, rekao je reprezentativac Srbije Milo{ ]uk. Reprezentacija Srbije se 26. decembra seli u Atinu. Tri dana }e se, kako je naveo Savez, trenirati sa nacionalnim timom Gr~ke, a po prvobitnom planu 28. decembra }e biti odigrana zvani~na utakmica. Odmah posle Nove godine reprezentacija Srbije odlazi u Trebiwe i bi}e u~esnik turnira do 6. januara, na kojem }e jo{ u~estvovati i Gr~ka, Italija, Ma|arska, Francuska i [panija.

da doguram. Pogledajte globalni sport – Lebron Xejms i daqe igra, Kristijano Ronaldo tako|e, Tom Brejdi je igrao do 40. godine. @elim i ja da nastavim. Ho}u da budem tu i kada do|u promene u na{em sportu. De{avaju se stvari o kojima jo{ ne mogu javno da govorim, ali mislim da }e tenis u narednim godinama do`iveti veliku transformaciju. @elim da budem deo te promene“, rekao je \okovi}. Ipak, uprkos ovim re~ima, Palmer smatra da idealni trenutak za povla~ewe ne bi bile Olimpijske igre 2028. godine u dresu Srbije – ve} upravo posle Australijan opena, ukoliko Novak osvoji turnir. „Ako osvoji 11. titulu u Melburnu i tako stigne do magi~ne brojke od 25 grend slemova, ~ime bi dodatno u~vrstio status najve}eg svih vremena – mnogi veruju da bi to mogao biti wegov savr{eni, posledwi ples“, zakqu~uje Palmer.

Oti{ao je Vladan Milojevi}, vratio se Dejan Stankovi} na mesto trenera Crvene zvezde sa zadatkom da osvoji oba doma}a trofeja i u Ligi Evrope ode {to daqe, za {ta }e mu biti neophodna poja~awa. Rekao je Zvezdan Terzi}, sportski direktor Crvene zvezde, prilikom predstavqawa novog trenera Dejana Stankovi}a, da }e zvezda{i biti zadovoqni kako }e wihov voqeni klub izgledati u drugom delu sezone. U prvom to nije do kraja bilo na nivou Crvene zvezde. Srpski {ampion je jesewi deo Superlige okon~ao kao drugoplasirani sa bodom zaostatka u odnosu na lidera Partizan, dok u Ligi Evrope ima veliku {ansu da pro|e daqe. Za razliku od prvog mandata koji je zapo~eo 2019. godine, kada je Stankovi} nasledio od Vladana Milojevi}a 11 bodova prednosti u doma}em prvenstvu, sada }e juriti minus na putu ka odbrani titule, ali }e uz napad na trofej Kupa i duplu krunu imati i evropske obaveze. A, Stankovi} je ve} pokazao da zna kako se dolazi do nokaut faze Lige Evrope, jer je dva puta predvodio crveno-bele u zavr{nici drugog po ja~ini evropskog takmi~ewa, uz sna`an pe~at na me|unarodnoj sceni.

U sezoni 2020/21, Zvezda je pod vo|stvom Dejana Stankovi}a izborila plasman u {esnaestinu finala, gde je odmerilo snage sa Milanom. Godinu dana kasnije su ostvarili istorijski uspeh osvojiv{i prvo mesto u grupi i direktno se plasirali u osminu finala, u kojoj su se sastali sa Renxersom. Aktuelna sezona donosi novu priliku za evropski iskorak. Crvena zvezda je nakon {est kola liga{ke faze osvojila 10 bodova i nalazi se u odli~noj poziciji pred posledwe dve utakmice koje }e biti odigrane u januaru, na gostovawu Malmeu i kod ku}e sa Seltom. Sa iskustvom prethodnih uspeha, te godinama izme|u dva mandata na Marakani i jasnim ciqem, Zvezda ulazi u zavr{nicu liga{ke faze Lige Evrope sa ambicijom da izbori jo{ jedno evropsko prole}e i napravi dodatni iskorak. I za to }e biti potrebna osveèwa u igra~kom kadru, o ~emu su na promociji Stankovi}a pri~ali i sam novi trener, i generalni direktor Terzi}. „Odli~an igra~ki kadar imamo, kao trener moram da kaèm da uvek moè boqe. Imamo i nemamo vremena (pripreme kre}u 3. januara, prim.aut), ali jedna-dve kokckice u ovoj pauzi je dovoqna za ovaj tim do leta. Lepu situaciju ostvarili su Vladan Milojevi} i igra~i, lep izazov, jedva ~ekam utakmice, ali nau~io sam kroz godine da jedan faul ili aut ili nepa`wa mewaju sve“, poru~io je Stankovi} i osvrnuo se na formaciju i na~in igre. „Ovaj tim je napravqen da igra sa ~etvoricom pozadi, ne bih dirao ni{ta za sada, to iziskuje i kupovinu, i mewawe profila igra~a. Zvezda je dobro name{tena sa kvalitetnim igra~ima, ne}emo mewati, tako kre}emo“, dodao je novi-stari trener. Jasno je i da je golman Mateus zacementiran me|u stativama, po{to je najvi{e pokazao u prvom delu sezone, i da }e odbrana ostati u istom obliku, pa je jasno da }e najvi{e promene pretrpeti ofanzivni deo tima. Mogu}e da }e biti odre|enih korekcija i na sredini terena, ali je pravo osveèwe potrebno i u samom napadu, i po krilima.

SPORT ^UVENI KO[ARKA[ REAGOVAO NA SUKOB TAJRIKA XONSA SA „GROBARIMA“:

„On mora da ode odatle, kako }e da se {eta po gradu?“ Partizan je doìveo jedan od najteìh poraza u svojoj evroliga{koj istoriji. Makabi iz Tel Aviva je pregazio crno-bele u Beogradskoj areni – 112:87, ~ime je ispisana nova crna statistika: niko nikada u Evroligi nije ubacio vi{e poena Partizanu na wegovom terenu. Dolazak \oana Pewaroje dao je tek kratkotrajnu iluziju – prvih {est minuta igre. Kameron Pejn je na debiju ostavio solidan utisak, ali sve ostalo proteklo je u znaku potpune kontrole Makabija, nervoze doma}ih igra~a i nezadovoqstva navija~a. Ve} tokom predstavqawa ekipe ~uli su se zvi`duci upu}eni Xabariju Parkeru i Tajriku Xonsu, dok su ostali igra~i dobili korektan do~ek. Me|utim, ono {to je usledilo posle me~a bacilo je senku na ~itavo ve~e u Areni. Vawa Marinkovi} je zajedno sa jo{ nekoliko saigra~a pri{ao Grobarima, koji su traìli obja{wewe za nove blamaè u Evroligi. Me|u igra~ima koji su se na{li ispred tribine bio je i Tajrik Xons – vidno nervozan, napet i nespreman za razgovor. U jednom trenutku do{lo je do grube razmene re~i izme|u Tajrika i pojedinih navija~a. Scene su bile na ivici ozbiqnog incidenta, ali se situacija, na sre}u, nije dodatno zakomplikovala. Snimci iz Beogradske arene ubrzo su preplavili dru{tvene mreè, a jedan od wih privukao je pa`wu i Tajiriza Rajsa, nekada{weg {ampiona Evrolige sa Makabijem (2014) i jednog od najpoznatijih bekova posledwe decenije. Rajs, koji je karijeru zavr{io pre pet godina, reagovao je brutalno iskreno. Na snimku se vidi kako Tajrik Xons, vidno besan, poziva nekoga sa tribina, a Rajs smatra da je situacija daleko ozbiqnija od samog sporta. „On mora da ode odatle, ~ove~e. Zaboravite utakmice. Kako }e da se kre}e po gradu sa tolikom tenzijom? Dovoqno je da bude u restoranu i da navija~ ode predaleko“, napisao je Tajriz Rajs. Re~i biv{eg asa Panioniosa, Bajerna, Barselone, Himkija i Panatinaikosa zvu~e kao ozbiqno upozorewe, ali i pokazateq koliko je atmosfera oko Partizana trenutno zapaqiva. Tre}i uzastopni poraz u Evroligi, istorijski debakl u Areni, sukobi sa navija~ima i otvorena pitawa o budu}nosti pojedinih igra~a – crno-beli ulaze u najozbiqniju krizu sezone, a ~ini se da se problemi vi{e ne zavr{avaju samo na parketu.

Niko nikada nije uspeo da uradi ovo, a zbog toga dvorana odjekivala „MVP“ Nikola Joki} je odigrao jednu od najboqih partija u karijeri, jednu od najboqih partija u 21. veku i jednu od najboqih boì}nih partija (specijalni me~evi koje Amerikanci uvek zakazuju za sopstveni Boì} 25. decembra), a koliko je to bilo sjajno govori {to nikada nije vi|eno. Nikola Joki} je postao prvi ko{arka{ u istoriji NBA lige koji je upisao 55 i vi{e poena, te po 15 i vi{e skokova i asistencija. Srbin je posle neverovatne drame me~ zavr{io sa 56 poena, 16 skokova i 15 asistencija. Pogodio je 15 od 21 {uta iz igre, te 22 od 23 slobodna bacawa. Niko nikada to nije uradio – ni Majkl Xordan, Vilt êmberlejn, Lebron Xejms, Kobi Brajant, Leri Bird ili bilo ko drugi. Nijedan ko{arka{ u istoriji nije uradio {to je Srbin koji je na parketu proveo ~ak 43 minuta. Ovo mu je bio ~ak 179. tripl-dabl u karijeri. Oskar Robertson mu „beì“ sa samo dva vi{e, to bi moglo da padne ve} slede}e nedeqe! Nije ni ~udo {to mu je ~itava dvorana skandirala „MVP“. Koliko je dugo bio na liniji slobodnih bacawa u posledwem minutu to je bilo gotovo neprekidno. Joki} je postigao ~ak 18 poena u produètku, a u istoriji NBA lige samo se jednom desilo da neko postigne vi{e poena u pet minuta dodatne ko{arke. Neverovatne stvari radi Srbin. Neverovatne!

Utorak 30. decembar 2025. 31

POZNATO KO JE NAJBOQI SPORTISTA SRBIJE U 2025. GODINI:

Svetsko zlato, tri prsta u Zagrebu i nagrade za pam}ewe Aleksandar Komarov, srpski rva~ ruskog porekla, progla{en je za najboqeg sportistu Srbije u 2025. godini. Olimpijski komitet Srbije je sve~anost i dodelu nagrada najboqima organizovao u subotu u jednom beogradskom hotelu, a Komarov }e ovo ve~e posebno pamtiti. On je pre nekoliko dana dobio nagradu za najboqeg rva~a u Srbiji za 2025. godini, a sada je dobio jo{ ve}e priznawe. Najavqeno je i da bi Komarov trebalo da pojuri medaqu na Olimpijskim igrama 2028. godine, ali one su jo{ daleko. U godini koja polako ostaje iza nas, Komarov je osvojio zlatnu medaqu na Svetskom prvenstvu u Zagrebu, a nakon pobede slavio je sa tri podignuta prsta.

Aleksandar je zlato osvojio u kategoriji do 87 kilograma (gr~ko-rimski stil), a u istoj kategoriji se okitio i evropskom bronzom u Slova~koj. Ima tek 26 godina, jo{ tokom kadetskih i juniorskih dana je blistao, a sada kao senior

pi{e istoriju srpskog i svetskog rvawa. Komarov je ina~e o`ewen Srpkiwom, a progla{en je i za najboqeg rva~a sveta u svojoj kategoriji, pa Srbija ima ~emu da se raduje i na takmi~ewima koja tek dolaze na red.

Angelina Topi} najboqa sportistkiwa Srbije u 2025. Angelina Topi}, srpska atleti~arka, progla{ena je za najboqu sportistkiwu Srbije za 2025. godinu. Olimpijski komitet Srbije u subotu uve~e organizovao je sve~a-

nost u sali jednog beogradskog hotela povodom progla{ewa najboqih sportista u 2025. godini. Sasvim o~ekivano, nagrada za najboqu u Srbiji u `enskoj konkurenciji oti{la je u ruke Angeline Topi}, koja }e 2025. godinu

pamtiti kao jednu od najlep{ih u karijeri. Angelina je osvojila bronzanu medaqu na Svetskom prvenstvu u Tokiju, naravno u konkurenciji dama, a tek joj je 20 godina. Na Evropskom prvenstvu u dvorani ove godine bila je jo{ boqa, po{to je u disciplini skok uvis osvojila srebro u Apeldornu. Zanimqivo je da je Angelina u istoj kategoriji ove godine bila najboqa na Evropskom prvenstvu u Bergenu, ali za takmi~arke do 23 godine. ]erka legendarnog Dragutina Topi}a ispisala je istoriju srpske atletike, osvojila je tek petu medaqu za na{u zemqu na planetarnim prvenstvima i najavila da }e u godinama koje dolaze biti ozbiqna kandidatkiwa za svetski i evropski vrh.

TUESDAY  UTORAK 30. 12. 2025.

Najva`niji sportski doga|aji u Srbiji i svetu u 2025. godini FUDBALERI OSTALI BEZ SVETSKOG PRVENSTVA, ODLAZAK STOJKOVI] A I DOLAZAK PAUNOVI]A – Srpski fudbaleri propusti}e naredne godine Svetsko prvenstvo u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, Meksiku i Kanadi, prvo na kome }e igrati 48 reprezentacija. Srbija je zauzela tre}e mesto u kvalifikacionoj Grupi K iza Engleske, koja je sa svih osam pobeda oti{la direktno na planetarnu smotru, i Albanije koju na prole}e o~ekuje bara`. Upravo je poraz od Albanije u Leskovcu (0:1) ko{tao selektorske funkcije Dragana Stojkovi}a, koga je na klupi zamenio Veqko Paunovi}. Paunovi} je sa omladinskom selekcijom Srbije 2015. godine postao prvak sveta na Novom Zelandu. KO[ARKA[I U OSMINI FINALA ZAVR[ILI EP, KO[ARKA[ICE U GRUPNOJ FAZI – Ovu godinu obele`ili su slabi rezultati ko{arka{kih selekcija. Iako su ko{arka{i Srbije bili jedni od glavnih favorita za zlato, oni su na Evropskom prvenstvu u Rigi eliminisani ve} u prvoj nokaut rundi i to od Finske (86:92). Srbiju je predvodila zvezda Denvera Nikola Joki}, ali je povreda kapitena Bogdana Bogdanovi}a u grupnoj fazi bila kqu~na za ambicije Srbije. Posle Evropskog prvenstva umesto Svetislava Pe{i}a funkciju selektora preuzeo je Du{an Alimpijevi}. Ko{arka{ice su eliminisane jo{ u grupnoj fazi Evropskog prvenstva u Bolowi i to sa sva tri poraza. To je dovelo do smene selektorke Marine Maqkovi} i imenovawa Milo{a Pavlovi}a za novog

Fudbaleri Crvene zvezde osvojili su osmu uzastopnu titulu prvaka, a petu uzastopnu ”duplu krunu”

Poraz od Albanije u Leskovcu (0:1) ko{tao selektorske funkcije Dragana Stojkovi}a

Partizan je posle slabih rezultata u Evroligi napustio legendarni @eqko Obradovi} selektora ko{arka{ica. Maqkovi} je preuzela Crvenu zvezdu i najavila ambiciozan projekat. MEDAQE ZA ANGELINU TOPI] NA SP I DVORANSKOM EP – Srpska 20-godi{wa atleti~arka Angelina Topi}, osvojila je medaqe na velikim takmi~ewima u skoku uvis. Na Evropskom prvenstvu za mla|e seniore u Bergenu osvojila je zlatnu medaqu, srebro je osvojila na dvoranskom kontinentalnom takmi~ewu u Apeldornu, dok je uspe{nu sezonu krunisala bronzom na Svetskom prvenstvu u Tokiju. FUDBALERI CRVENE ZVEZDE OSMI PUT UZASTOPNO [AMPIONI SRBIJE – Fudbaleri Crvene zvezde nastavili su sa dominacijom u srpskom klupskom fudbalu, osvojiv{i osmu uzastopnu titulu prvaka, a petu uzastopnu “duplu krunu”. U kvalifikacijama za Ligu {ampiona Zvezda je eliminisana u plej-ofu od kiparskog Pafosa, posle ~ega je usledila “selidba” u Ligu Evropa, gde su crveno-beli dva kola pre kraja na 17. mestu sa 10 bodova. Uprkos dobrim rezultatima u Evropi Zvezda na kraju jeseweg dela {ampionata Srbije zaostaje jedan bod za vode}im Partizanom, a slabiji rezultati u doma}em prvenstvu ko{tali su posla trenera Vladana Milojevi}a. Wega je 22. decembra na funkciji zamenio Dejan Stankovi}, koji je u prethodnom mandatu bio tri puta prvak Srbije sa Zvezdom, uz dva osvojena Kupa. KO[ARKA[I PARTIZANA [AMPIONI ABA I SUPERLIGE, SMENA TRENERA NA KLUPAMA VE^ITIH RIVALA – Pro{lu sezonu ko{arka{i Partizana zavr{ili su sa dva osvojena trofeja – u ABA ligi i doma}em prvenstvu Superligi, dok je Zvezdi pripao trofej u Kupu “Radivoja Kora}a”. Crveno-beli su bili uspe{niji od gradskog rivala u Evroligi, po{to su regularni deo zavr{ili na 10. mestu, posledwem koje je vodilo u plejin, dok je Partizan takmi~ewe u Evroligi okon~ao na 12. poziciji. Zvezda je ve} u prvoj plej-in rundi eliminisana od Bajerna. Oba beogradska kluba u{la su sa ozbiqnim poja~awima u novu sezonu. Ipak, posle startnih poraza Zvezda je smenila Janisa Sferopulosa sa mesta trenera, a wega je na klupi nasledio Sa{a Obradovi}. Partizan je posle slabih rezultata u Evroligi 26. novembra napustio legendarni @ eqko Obradovi}, posle ~ega je usledila reakcija navija~a, koji su proslavqenog trenera do~ekali na aerodromu, uz poruku

Noletova stota titula

“@eqko ostani”. Uprava Partizana na ~elu sa novim sportskim direktorom @arkom Paspaqem 23. decembra imenovala je \oana Pewaroju, biv{eg trenera Barselone, za novog {efa stru~nog {taba crno-belih. \OKOVI] OSVAJA^ 101 ATP TITULE – Srpski teniser Novak \okovi} osvojio je ove godine dve titule, u @enevi i u Atini, {to je ukupno 101. ATP titula. Ispred wega su samo Ximi Konors sa 109 i Roxer Federer sa 103 titule. Kada je u finalu u Atini pobedio Italijana Lorenca Muzetija 4:6, 6:3, 7:5, \okovi} je kao 38-godi{wak postao najstariji osvaja~ ATP turnira. U svetskom tenisu [panac Karlos Alkaras i Italijan Janik Siner poja~ali su rivalstvo ali i dominaciju, po{to su osvojili sve ~etiri grend slem titule. Alkaras je trijumfovao na Rolan Garosu i Ju Es openu, a Sier na Australijan openu i Vimbldonu, kao i na zavr{nom ATP turniru u Torinu. Ove sezone su u me|usobnim me~evima odigrali 3.302 poena i svaki je osvojio po 1.651. USPESI SRPSKIH RVA^A, KIK-BOKSERA I VESLA^A – Rva~ Aleksandar Komarov je na Svetskom prvenstvu u Zagrebu osvojio zlato gr~ko-rimskim stilom u kategoriji do 87 kilograma, a u istoj kategoriji bio je tre}i na Evropskom prvenstvu u Bratislavi. Srebrne medaqe su na kontinentalnom takmi~ewu u rvawu osvojili i Azamat Tuskaev slobodnim stilom u kategoriji do 57 kilograma i Georgi Tibilov u gr~ko-rimskom stilu do 60 kilograma. Kik-boks reprezentacija Srbije osvojila je osam me[ve|anin Armand Duplantis je u ovoj godini ~etiri puta popravqao sopstveni svetski rekord u skoku motkom

Voza~ Meklarena Lando Noris osvojio je prvu titulu prvaka sveta u jednom od najneizvesnijih {ampionata posledwih godina u Formuli 1

daqa na Svetskom prvenstvu u Abu Dabiju, od kojih tri zlatne – Nikola Todorovi} u kategoriji do 81 kilograma, Aleksandra Rapai} 70 kilograma i Lea Blagojevi} u disciplini lou-kik u kategoriji preko 70 kilograma. Pored wihovih uspeha Srbiju je krajem septembra obradovala vest da su na Svetskom prvenstvu u veslawu u [angaju srebro osvojili Martin Ma~kovi} i Nikolaj Pimenov u dubl skulu. SLABI REZULTATI REPREZENTACIJA U OSTALIM TIMSKIM SPORTOVIMA – Nije ova godina bila bogata uspesima u timskim sportovima. Odbojka{ice, koje su na Tajland oti{le kao dvostruke uzastopne svetske prvakiwe, eliminisane su u osmini finala od Holandije, dok su odbojka{i na Filipinima uspeli da elimini{u Brazil u grupnoj fazi, ali su u osmini finala izgubili posle pet setova od Irana. Srpski vaterpolisti su na Svetskom prvenstvu u Singapuru ostali bez medaqe, nakon ubedqivog poraza od Gr~ke u borbi za bronzu, a rukometa{ice su takmi~ewe na Svetskom prvenstvu u Nema~koj i Holandiji zavr{ile u drugoj fazi, zauzev{i ukupno 12. mesto. NORIS PRVI PUT [AMPION FORMULE 1, MARK MARKES SEDMI PUT MOTO GP [AMPION – Voza~ Meklarena Lando Noris osvojio je prvu titulu prvaka sveta u jednom od najneizvesnijih {ampionata posledwih godina u Formuli 1. On je uprkos slabijim rezultatima Meklarena u zavr{nici sezone uspeo da pobedi ~etvrtostrukog svetskog prvaka Maksa Verstapena iz Red Bula, koji je u generalnom plasmanu zaostao za dva boda. Britanac je u sezoni zabeleìo sedam pobeda, jednu mawe od Verstapena i isto koliko i wegov timski kolega Oskar Pjastri, od kojeg je bio boqi u drugom delu sezone. Meklaren je u konkurenciji konstruktora ubedqivo odbranio titulu, a osvojio je prvu voza~ku titulu od 2008. godine i slavqa Luisa Hamiltona, sedmostrukog svetskog prvaka i sada{weg ~lana Ferarija, kome je ova sezona bila prva bez plasmana na podijum. Posle {est godina Mark Markes je sedmi put {ampion Moto GP. On se izjedna~io sa legendarnim Valentinom Rosijem sa devet titula u svim klasama. Pauza od {est godina do osvajawa novog trofeja najduà je u istoriji Moto GP {ampionata. DUPLANTIS ÊTIRI PUTA POSTAVQAO NOVI SVETSKI REKORD – Pored zlatnih medaqa sa dvoranskog Svetskog prvenstva u Nankingu i Svetskog prvenstva u Tokiju, [ve|anin Armand Duplantis je u ovoj godini ~etiri puta popravqao sopstveni svetski rekord u skoku motkom. Sa rekordima je po~eo na mitingu u francuskom Klermon-Feranu, gde je presko~io 6,27 metara. Rekord je poboq{ao u junu na doma}em mitingu Dijamantske lige u Stokholmu (6,28), dva meseca kasnije u Budimpe{ti je presko~io 6,29, a sezonu je “krunisao” na Svetskom {ampionatu u Tokiju, gde je ukupno 14. put poboq{ao sopstveni svetski rekord sa presko~enih 6,30 metara. Duplantis je u aprilu dobio nagradu Laureus za najboqeg sportistu godine, ~ime je postao tek drugi atleti~ar sa ovim priznawem, nakon Jamaj~anina Juseina Bolta. Nagradu mu je uru~io srpski teniser Novak \okovi}.