Srpski glas 29. januar

Sveti Sava - narodni u~iteq i prosvetiteq

Ro|en kao najmla|i sin `upana Stefana Nemawe i wegove supruge Ane, brat Vukana i Stefana Prvoven~anog, Sveti Sava se smatra najve}im srpskim svetiteqem. Svetovno ime bilo mu je Rastko. Kao mladi} zamona{io se na Svetoj Gori, u ruskom manastiru Sveti Pantelejmon gde je dobio ime Sava. U Srbiju se vratio 1208. godine kako bi pomirio zava|enu bra}u, a 1219. godine izdejstvovao je autokefalnost srpske crkve i srpsku arhiepiskopiju.

Zauzima posebno mesto u srpskoj duhovnoj i istorijskoj ba{tini i wegovi biografi, Domentijan i Teodosije, bele`e da je jo{ u detiwstvu ispoqavao izuzetnu ozbiqnost, duboku duhovnu usmerenost i sna`nu naklonost prema kwizi i u~ewu, {to ga je jasno izdvajalo od vr{waka.

Smatra se za~etnikom srpske sredwovekovne kwi`evnosti, stoga je i za{titnik prosvetnih ustanova. Iza sebe je ostavio i pisana dela kao {to su „@itije Svetog Simeona”, „Karejski tipik”, „Hilandarski tipik”.

Sveti Sava je narodni u~iteq i prosvetiteq, savetodavac i lu~ono{a srpskog duhovnog bi}a. On obli~ava sve {to je najboqe i najuzvi{enije u srpskom narodu. Najvi{e je proslavqen kroz crkvu i {kolu, i u tim ustanovama Sveti Sava je dobio svoj pravi zna~aj. U crkvenim pesmama i troparima, spevanim u wegovu slavu, istaknuto je to najja~e. Prikazan je u wima kao „nastavnik, prvoprestolnik i u~iteq”, puta koji vodi u `ivot, prikazan je i kao nastavnik pravoslavqa, kao u~iteq pobo`nosti i ~istoti i kao „svetilnik” vaseqewe koji je, „u~ewem svojim prosvetio Otaxbinu, preporodiv{i je Duhom Svetim”, pi{e na portalu Hrama Svetog Save. Umro je u Trnovu 25. januara 1236. godine, na povratku sa hodo~a{}a u Jerusalim, posle jedne diplomatske misije za bugarsku arhiepiskopiju. Prema zapisima iz tog vremena, glas o smrti Rastka Nemawi}a stigao je u Srbiju 27. januara, pa se u SPC na taj dan slu`e liturgije. Mo{ti Svetog Save sahrawene su u manastiru Mile{eva, a otomanske vlasti su ih iskopale i 1594. spalile na Vra~aru, gde se danas nalazi spomen hram koji mu je posve}en. [KOLSKA SLAVA

Najstariji pisani podatak o obele`avawu Savindana u {kolama poti~e iz 1734. godine i vezuje se za Sremske Karlovce. Sredinom 19. veka, na inicijativu Atanasija Nikoli}a, tada{weg rektora Kragujeva~kog liceja, Sveti Sava je zvani~no progla{en {kolskom slavom. Nakon decenija u kojima je ova tradicija bila prekinuta, Savindan je obnovqen i vra}en u {kolski kalendar 1990. godine. Za{titinik je svih {kola, te se u wegovu ~ast odr`avaju priredbe {irom Srbije.

Parlamentarne izbore odr`a}emo za 11 meseci

Predsednik Aleksandar Vu~i} izjavio je da na posebnoj sednici Vlade Srbije u nedequ, na kojoj je kritikovao rad ministara, nije to radio s pozicije nekog ko je zlonameran prema vladi, ve} nekog ko je podr`ava i dodao da ima pravo, kao neko ko ima najve}i legitimitet, da im ka`e {ta je to {to gra|ani misle. Istakao je da ministri nemaju pravo da se odmaraju kad je gra|anima te{ko jer nisu za to izabrani i naveo da je rekao ono {to je istina.

Dodao je da je to uradio, pre svega, zbog qudi u Srbiji i istakao da nije normalno da se, kad gra|ani u nekom delu Srbije nemaju struju, time bavi samo jedan ministar. „Kao {to vidite, u Americi u ovom trenutku milion i po qudi nema struju, dakle nije 10.000 ili 15.000, ve} milion i po qudi nema struju i bi}e ih jo{ ve}i broj. Tamo se ne ~isti sneg, uop{te se ne ~isti po putevima, ne}e da uni{tavaju svoje puteve soqu, ne}e da tro{e novac poreznih obveznika i tako daqe. Tako da se doga|a da padne drvo, uvek }e se doga|ati da do|u te{ke vremenske prilike i da nestane struje. Gra|ani i to razumeju, ali ne mogu da razumeju da, ako vide jednog ministra, ne vide jo{ troje ministara koji su nadle`ni da tu budu i koji se ne bore, nego su oti{li negde od Madrida do Dubaija ili od Londona do Pariza ili od Atine do Kopenhagena, gde ho}ete da se odmaraju, jer oni misle da imaju pravo da se odmaraju”, kazao je Vu~i}.

Srbija ne}e imati struju 2030. ili 2035. godine ukoliko ne bude velikih ulagawa u elektroenergetski sektor.

SERBIAN VOICE WEEKLY

Published by: Princip Pres Australia Pty Ltd Serbian Voice Newspaper; ABN: 84 159 811 971

Director and Editor-in-Chief: Sasa Jankovic Address: 2 Rodney Drive, Keilor Downs, 3038 VIC.

Contact: Tel. (+61) 0466 879 539 (Mobile, Viber, WhatsApp, Telegram: +61 466 879 539) (Secondary phone: +61 0466 539 877) Email: info@srpskiglas.com.au ; Facebook.com/srpskiglas Web: www.srpskiglas.com.au

Direktor, glavni i odgovorni urednik: Sa{a Jankovi} Ve} 34 godine ~uvar srpskog identitetaSvakog ~etvrtka {irom Australije.

Pretplata:

Cena godi{we pretplate na {tampano izdawe je $350. Polugodi{wa pretplata iznosi $185. Uplatu mo`ete izvr{iti na ra~un: Commonwealth Bank Princip Pres Australia Pty Ltd; BSB: 063-169; ACC: 1037 2912

Cena godi{we pretplate na digitalno izdawe je $160. Distribucija i marketing: Srpski glas se distribuira u svim saveznim dr`avama i svim ve}im gradovima Australije. Za sva pitawa u vezi distribucije i ogla{avawa kontaktirajte na{u redakciju.

Autorski tekstovi odra`avaju stavove autora i ne predstavqaju zvani~ni stav Srpskog glasa. Prvi broj Srpskog glasa iza{ao 19. marta 1991. godine.

Istakao je da su ministri izabrani na funkciju koja zna~i ~ast i odgovornost i naveo da ne mogu da se pona{aju kao da ih se to ne doti~e. Naglasio je da je od ~lanova vlade i direktora javnih preduze}a na tematskoj sednici vlade jedino tra`io borbenost i hrabrost u dono{ewu odluka i da po~nu da re{avaju probleme kao {to je snabdevawe elektri~nom energijom, ukazuju}i da

„[to sedi{ tu, ho}e{ da do|e{ na otvarawe metroa, ali ne}e{ da potpi{e{ ugovor za metro zato {to ne}e{ da te neki tu`ilac nekog dana goni jer nema{ dovoqno hrabrosti?”, naveo je Vu~i} govore}i o porukama koje je na prekju~era{woj tematskoj sednici uputio ~lanovima vlade. Predsednik je rekao da je to {to zahteva od ministara i ostalih pokazao na sopstvenom primeru bore}i se za projekat na mestu General{taba, koji je, kako je istakao, bio iskqu~ivo wegova ideja i dodao da je spreman da preuzme svaku vrstu odgovornosti umesto svakoga. „Ako sam ja to spreman i ako nemam problem s tim {ta sam govorio, jer znam da nisam uzeo novac nigde, znam da me niko nije korumpirao, da sam radio najboqe za ovu zemqu. Gospodo, budite i vi ti koji }ete da preuzmete odgovornost na sebe, da imate ideale, da imate snove, nemojte bez novih ideala i ideja dolaziti u vladu”, poru~io je Vu~i} za Blic TV, prenosi Tanjug.

Na pitawe ~emu strah ako se radi po zakonu, Vu~i} je rekao da se qudi pla{e jer su mnogi radili po zakonu, ali su ih tu`ioci gonili. Naveo je da, s druge stra-

ne, nisu goweni oni koji su, kako je rekao, prodali Mar{alat na ~etiri hektara za 15 miliona dolara, koji je ekskluzivnija lokacija i nije ru{en. Dodao je da su tada dati najva`niji komunikacioni kablovi i komunikaciona mre`a koju je Vojska Srbije imala ispod. „Ali za 1,5 hektara s investicijom od oko 200 miliona dolara, koja bi kasnije vredela i 300, 400 miliona dolara. Pri tome pri~amo o sru{enom objektu koji nema nikakve tajne komunikacione kanale i ne bi pripadao ameri~koj ambasadi ve} 22 odsto nama, a ostalo investitoru. Imali bismo i muzej `rtava agresije. I sve to nije bilo dovoqno”, kazao je Vu~i}.

Prema wegovim re~ima, projekat „General{tab” doneo bi ogroman profit i pove}avawe profita u budu}nosti, veliki broj turista, lep{i Beograd, a ~uvala bi se istorija i se}awe na one koji su stradali, ali i napravila neka vrsta pomirewa sa SAD za budu}nost. Vu~i} je ponovio da na sebe preuzima svu odgovornost za „General{tab”, istakav{i da time nije u~inio ni{ta protiv dr`ave i naroda. ^eka, kako je kazao, optu`nicu protiv wega, dodaju}i da }e drugima dati pomilovawe. Ukazao je da je postupak u vezi s General{tabom i vo|en da bi bila podignuta optu`nica protiv wega.

Pro{le godine u Srbiji 58.445 ro|enih

U Srbiji, u periodu od januara do decembra 2025. godine, bele`i se pad `ivoro|enih u odnosu na prethodnu godinu od 1.866 odnosno za 3,1 odsto,

kao i pad umrlih od 3.210 ili za 3,3 odsto, objavio je Republi~ki zavod za statistiku. U Republici Srbiji, u periodu januar-decembar 2025. godine,

broj `ivoro|enih bio je 58.445. U odnosu na isti period prethodne godine, kada je broj `ivoro|enih iznosio 60.311, bele`i se pad od 1.866 odnosno za 3,1odsto.

Broj umrlih u Republici Srbiji u periodu januar-decembar 2025. godine bio je 94.831 i, u pore|ewu sa istim periodom prethodne godine, kada je broj umrlih iznosio 98.041, bele`i se pad od 3.210 ili za 3,3 odsto. Republi~ki zavod za statistiku navodi da su u ovom saop{tewu prikazani prethodni rezultati o `ivoro|enim i umrlim nakon upisa ~iwenice ro|ewa i smrti u mati~ne kwige ro|enih i umrlih.

Podaci su prikazani prema mesecu registracije, tj. mesecu upisa u mati~ne kwige ro|enih i umrlih u 2024. i 2025. godini.

ME]AVA ZAVEJALA AMERIKU:

Vi{e od 30 mrtvih, najavqena nova oluja

Veliki ledeni olujni talas koji pogodio delove SAD odneo je najmawe 30 qudskih `ivota, preneli su ameri~ki mediji. Dubok sneg od preko 30 centimetara koji je prekrio pojas du`ine oko 2.100 kilometara, od Arkanzasa do Nove Engleske, zaustavio je saobra}aj, otkazao letove i doveo do zatvarawa {kola, prenosi AP.

U Ostinu, u dr`avi Teksas, jedna osoba je prona|ena mrtva od hipotermije na parkingu napu{tene benzinske pumpe, saop{tili su lokalni zvani~nici.

U gradu Frisku, nedaleko od Dalasa, {esnaestogodi{wa devoj~ica je poginula tokom sankawa, saop{tila je lokalna policija. Naveli su da je devoj~icu na sankama vukao tinejxer koji je upravqao snomobilom. Sanke su najpre udarile u ivi~wak, a zatim u drvo.

U dr`avi Arkanzas, sedamnaestogodi{wi de~ak je preminuo nakon saobra}ajne nesre}e u kojoj je udario sankama u drvo, saop{tio je {erif okruga Salin.

U Pensilvaniji su tri osobe, starosti od 60 do 84 godine, preminule dok su ~istile sneg.

U Wujorku su zvani~nici saop{tili da je tokom ledenog vikenda osam osoba prona|eno mrtvo na otvorenom prostoru.

Nacionalna meteorolo{ka slu`ba je saop{tila je da hladno}a poga|a dve tre}ine SAD, dok je u nekim dr`avama na severoistoku temperatura pala i na minus 31 stepen Celzijusa.

O~ekuje se novi nalet arkti~kog vazduha koji }e odr`avati temperature ispod nule u oblastima ve} prekrivenim snegom i ledom. Meteorolozi navode da narednog vikenda postoji mogu}nost da jo{ jedna zimska oluja pogodi delove Isto~ne obale.

Stotine hiqada qudi su ostale bez struje sa vi{e od 630.000 prekida snabdevawa {irom SAD. Najvi{e iskqu~ewa je na jugu, gde su za vikend udari ledene ki{e doveli do lomqewa grana drve}a i elektroenergetskih kablova. Posebno te{ko su pogo|eni sever Misisipija i delovi Tenesija.

[panci }e biti najdugove~niji

Najvi{e stogodi{waka `ivi u SAD, Japanu i Kini. Kako pokazuju istra`ivawa o o~ekivanom trajawu `ivota u narednim decenijama, na prvom mestu po broju dugove~nih qudi bi}e [panija. Za{to }e [panci „gaziti drugi vek” ~e{}e od „isto~waka” obja{wavaju tri veoma bitne stvari – mediteranska ishrana, stabilan porodi~ni `ivot i besplatan sistem zdravstvene za{tite.

[ta se jo{ navodi u istra`ivawima o o~ekivanom trajawu `ivota qudi u svetu i kako se kotira Srbija objasnila je Danice [anti}, demograf, docent na Geografskom fakultetu u Beogradu.

„Ranije smo govorili da je 20. vek, vek stanovni{tva i vek gradova. Tako je 21. vek starih i vek migracija. Starewe je proces koji je nezaustavqiv, to je civilizacijska tekovina. ^ovek, od kada je sveta i veka, `eli da `ivi {to du`e i zdravije”, istakla je Danica [anti}.

Isti~e da je Japan stara nacija i svi demografski tokovi i svi scenariji se de{avaju prvo u Japanu. U svetu postoje ~etiri plave zone. Ostrvo Okinava u Japanu, Sardinija u Italiji, ostrvo Ikarija u Gr~koj i provincija u Kostariki. To su plave zone gde nau~nici vr{e istra`ivawa zbog ~ega u ovim oblastima qudi `ive du`e. Smatra se da su to ishrana, `ivot bez stresa i zdravo i aktivno starewe.

„Srbija je stara nacija, a to je vrlo ohrabruju}e, prose~na starost je 43 godine. Ve}ina stanovni{tva `ivi u Beogradu, a `ene du`e `ive i tri puta ih je vi{e u odnosu na mu{ku populaciju. Beograd je lider u svemu. Ima vi{i kvalitet `ivota”, navodi [anti}eva, prenosi RTS.

@ene svuda u svetu `ive du`e – u Srbiji je prosek 78 godina za `ene i 73 za mu{karce.

Afrika ima najkra}e o~ekivano trajawe `ivota, oko 50 godina. Prosek za svet je 64, a za Japan preko 80 godina.

„Klimatski faktori su va`ni za dugove~nost. Stanovnici Sardinije `ive bez stresa, [panci imaju sijestu za predah, dobru klimu, mawe stresa.

Astronautkiwa Ketrin Benel-Peg progla{ena za Australijanku godine

Na sve~anosti u Nacionalnom arboretumu u Kanberi, u nedequ uve~e, progla{eni su dobitnici nagrada za Australijance godine. Me|u finalistima u ovom presti`nom izboru na{le su se 33 li~nosti iz razli~itih oblasti delovawa, a glavna nagrada pripala je prvoj australijskoj astronautkiwi. Nagra|eni su i profesor Henri Brodati (stariji Australijanac godine), Ned Brokman (mladi Australijanac godine) i Frenk Mi~el (lokalni heroj).

Astronautkiwa Ketrin Benel-Peg progla{ena je za Australijanku godine 2026. u tradicionalnom izboru koji se svake godine odr`ava povodom Dana Australije.

Na sve~anosti u Nacionalnom arboretumu u Kanberi, woj je pripalo najvrednije priznawe, a dodeqene su i nagrade za Starijeg Australijanca godine, Mladog Australijanca godine i lokalnog heroja.

Benel-Peg je prilikom uru~ivawa priznawa istakla da taj trenutak u wenom `ivotu spada u red retkih za koje se ka`e „u{tinite me, mo`da sve ovo sawam“.

„Nadam se da }u time {to pokazujem {ta je sve mogu}e posti}i, otvoriti isti put i za druge qude u budu}nosti. Dok sam odrastala, bila sam o~arana zvezdama na nebu, ali su mi se tada ~inile veoma dalekim”, kazala je ova 41-godi{wakiwa.

Ketrin Benel-Peg se upisala u istoriju kao prva Australijanka koja se kvalifikovala za zvawe astronauta, u okviru australijskog svemirskog programa.

Tako|e, kao svemirski in`ewer, dala je veliki doprinos u nekoliko misija, kao i tehnolo{kih dostignu}a.

Osnovnu obuku za astronauta zavr{ila je 2024. kao deo generacije od samo {est polaznika, izabranih me|u vi{e od 22.500 kandidata za Evropski astronautski centar u Nema~koj.

Ketrin Benel-Peg se smatra za pionira australijskog svemirskog programa - ~iji doprinos obuhvata i redovne prezentacije za decu {kolskog uzrasta – kao i va`nu ulogu u unapre|ewu doma}e svemirske industrije.

Nagrada za starijeg Australijanca godine pripala je profesoru Henriju Brodatiju, za wegov rad na istra`ivawu demencije. Ovaj 78-godi{wi psihijatar pomogao je u osnivawu organizacije za zastupawe i podr{ku Dementia Australia, {to je samo deo wegovog `ivotnog doprinosa klini~kom radu i istra`ivawu u toj oblasti. Tako|e, kao suosniva~ Centra za zdravo starewe mozga na Univerzitetu Novog Ju`nog Velsa,

Ve}ina stanovnika EU su pesimisti kad je re~ o svojim zemqama, situaciji u svetu i ameri~kom predsedniku Donaldu Trampu, pi{e „Politiko” pozivaju}i se na nedavno istra`ivawe javnog mnewa.

Anketu je krajem novembra sprovela marketin{ka agencija FGS Global na vi{e od 11.000 stanovnika 23 zemqe-~lanice EU.

^itavih 77 odsto anketiranih veruje da }e `ivot slede}e generaciji biti te`i, dok 63 odsto smatra da su „najboqe godine iza nas”, a 76 odsto veruje da je demokratija u sunovratu, navode rezultati.

„Jasno se vidi veliki, veliki stepen pesimizma”, ka`e Kreg Oliver, nekada{wi savetnik za komunikacije britanskog premijera Dejvida Kamerona koji sada radi za FGS.

Istra`ivawe je sprovedeno tokom novembra 2025, pre nego {to je Tramp najavio preuzimawe Grenlanda od Danske, ali ga je ve} tada ve}ina anketiranih stanovnika EU smatrala pretwom po mir i prosperitet.

Tako 77 odsto smatra da Tramp ne zaslu`uje Nobelovu nagradu za mir, dok ga 69 odsto smatra lo{im po globalnu ekonomiju, a 64 odsto smatra da je pretwa miru i bezbednosti, kako u svetu tako u wihovim zemqama.

U proseku, 65 odsto stanovnika EU smatra da wihova zemqa ide pogre{nim putem. U Hrvatskoj je taj procenat 66, a u Sloveniji 63. Ve}ina je optimisti~na samo u Poqskoj, Litvaniji i Danskoj. Bar polovina anketiranih se saglasila sa izja-

profesor Brodati je zna~ajno doprineo stvarawu istra`iva~kog instituta koji danas broji 60 zaposlenih.

Za mladog Australijanca godine progla{en je Ned Brokman. Ovaj mladi} se zala`e za besku}nike i prikupqa sredstva kako bi im pomogao.

Iako mu je tek 27, Brokman je do sada prikupio milione dolara za besku}nike, a najve}i deo kroz svoj jedinstveni na~in tr~awa ultramaratona.

Naime, ovaj elektri~ar iz grada Forbs u Novom Ju`nom Velsu pretr~ao je za 46 dana skoro 4.000 kilometara - od pla`e Koteslo u Pertu do Bondaja u Sidneju.

Priznawe Lokalni heroj Australije za 2026. poneo je Frenk Mi~el, jedan od lidera u sektoru gra|evinarstva me|u starosedela~kim narodima Australije. Wegove ~etiri kompanije zajedno zapo{qavaju preko 200 qudi, sa fokusom na integraciju kulturnih vrednosti i poslovnog vo|stva.

SBS na srpskom

vom da politi~ki sistem „ne slu`i narodu i potrebna mu je su{tinska reforma”, dok je stav da sistem „dobro funkcioni{e i ne zahteva ve}e promene” bio u mawini.

Taj stav je bio izra`eniji u Rumuniji (91 odsto), Gr~koj (88 odsto) i Bugarskoj (86 odsto).

Vi{e od 70 odsto anketiranih u svim zemqama smatra da „imaju pravo da o~ekuju vi{e od dr`ave”, a mawina smatra da o~ekuju previ{e.

Kako navode iz FGS, ovo jeste jak signal za zabrinutost, ali zna~i i da vlade zemaqa-~lanica EU mogu da ovakvo raspolo`ewe iskoriste za pokretawa procesa promena.

„Istorijski gledano, u trenucima kada je narod pesimisti~an mo`e da do|e do promene naboqe”, izjavio je Oliver.

TRAMP PROTIV „PICA INDEKSA”:

Ho}e li Amerika (jo{ jednom) napasti Iran

- Nosa~ aviona „Abraham Linkoln” uplovio je u Omanski zaliv podi`u}i dramati~no {anse za po~etak nove ameri~ke akcije protiv Irana, koju je u nekoliko navrata najavqivao predsednik Donald Tramp i o~ekivala iranska opozicija. Jemenski Huti i ira~ke milicije najavquju osvetni~ke napade na ciqeve koje smatraju proameri~kim. [anse za skori po~etak napada su, ipak, neznatne, jer slu`benici Pentagona ne naru~uju dovoqno pica.

Pi{e Rade Maroevi} za RTS-ov portal „Oko”

„Upozoravamo neprijateqe da rat protiv Islamske republike ne}e biti izlet, ve} }ete iskusiti najbolniju smrt i nesta}ete iz na{eg regiona”, ratoborno je objavila ira~ka milicija Kataib Hezbolah nedugo po{to je grupa ameri~kih ratnih brodova uplovila u Omanski zaliv.

Ameri~ki predsednik Donald Tramp naredio je, pre ta~no deset dana, da grupa ratnih brodova koju predvodi nosa~ aviona „Abraham Linkoln” iz Ju`nog kineskog mora krene put Persijskog zaliva, kako bi dodatno pritisnuo iranske vlasti da prekinu napade na demonstrante.

Trampov prst je sa obara~a, kako je Va{ington upozoravao vrhovnog verskog lidera Irana, ajatolaha Alija Hamneija, u me|uvremenu skrenuo u drugom pravcu, ali }e nosa~ aviona, dve podmornice i tri razara~a, za svaki slu~aj, ostati u blizini Persijskog zaliva.

PRSTI NA OBARA^U

Takav razvoj situacije doneo je izvesno olak{awe u Iranu, ~iji su verski lideri koliko pro{le sedmice bili suo~eni sa serijom pretwi, ukqu~uju}i naj`e{}e demonstracije od uspostavqawa Islamske republike 1979. godine i istovremene pretwe spoqnom intervencijom SAD i Izraela.

Hiqade sahrana i druga sveop{ta jurwava za stranim {pijunima za {est meseci, uz seriju ekonomskih problema, doveli su u pitawe autoritet ajatolaha Hamneija, ali su brutalnost snaga bezbednosti i neubedqivi nastupi mogu}ih naslednika produ`ili `ivot iranskom re`imu - bar do nekih narednih protesta ili strane intervencije.

Sa desetak dana zaka{wewa u udarawe u ratne dobo{e ukqu~ili su se i nekako zaboravqeni jemenski Huti, koji su ostatku sveta zapretili „totalnim ratom” ukoliko Amerika napadne Iran. Huti su, od po~etka rata u Pojasu Gaze, ga|ali 178 teretnih brodova koji su im se na{li u dometu projektila na putu ka Sueckom kanalu. Zbog tih napada, saobra}aj jednim od najprometnijih pomorskih ruta smawen je za vi{e od 70 odsto, dok je cena transporta dramati~no pove}ana, jer su brodovi, na putu ka Evropi, preusmereni ka Rtu dobre nade.

POVRATAK HUTA

I KATAIB HEZBOLAHA

Ipak, Huti nisu reagovali kada su Izraelci i Amerikanci, u junu pro{le godine, 12 dana bombardovali Iran i prosto zbrisali sa lica zemqe sam vrh Revolucionarne garde i vojske te dr`ave. Istovremeno, uni{teno je ili te{ko o{te}eno nekoliko kqu~nih objekata iranskog nuklearnog programa.

Posledwi poku{aj Huta da pogode neki od brodova u Crvenom moru zabele`en je sredinom jula 2024. godine.

Pretwama se prikqu~ila i ira~ka milicija Kataib Hezbolah, koja je pozvala „bra}u sa Zapada i Bliskog istoka da se sprema za sveop{ti rat za odbranu Irana, koji ~etiri decenije stoji rame uz rame sa

`rtvama represije”.

Poput Huta, i Kataib Hezbolah je nemo posmatrao pro{logodi{we bombardovawe Irana, iako na Zapadu niko ne dovodi u pitawe bliske veze ove milicije sa iranskom Revolucionarnom gardom, od koje sada ve} decenijama dobija finansijsku pomo} i naoru`awe.

„PICA INDEKS” PREDVI\A

PAR MIRNIH DANA

Ipak, iranska opozicija tvrdi da su borci Kataib Hezbolaha u prethodnih nekoliko sedmica u~estvovali u obra~unu

vlasti sa demonstrantima, te da su krivi za dobar deo od najmawe 3.100 mrtvih.

U me|uvremenu, Hamnei je iza{ao iz betonskog bunkera ukopanog najmawe 100 metara ispod povr{ine, jednako nespreman za bilo kakav kompromis, kao i tokom prethodnih 37 godina, koliko vlada Iranom.

^ini se da je popustio samo jednom, kada je spre~io ili bar odlo`io egzekuciju nekoliko stotina u~esnika nedavnih demonstracija, osu|enih na ve{awe.

Iranska agencija Tasnim navela je da su slu`be bezbednosti uhapsile 735 „po-

buwenika”, 11.000 u~esnika protesta i 46 stranih {pijuna, te da protesti, su{tinski, predstavqaju nastavak 12 dana dugog rata iz pro{le godine. Iako je retorika Va{ingtona i Teherana donekle utihnula u posledwih nekoliko dana, iranske rakete i ameri~ki brodovi spremni su za novi obra~un.

U ovom trenutku, ~ini se da skori nastavak bezmalo ~etiri decenije dugog sukoba nije izvestan. Tako bar proizilazi iz gotovo nepogre{ivih indeksa, koji blizinu zna~ajnih doga|aja povezuje sa brojem pica koje naru~uju slu`benici Pentagona.

Tramp preti Iranu „velikom armadom”, a tvrdi da diplomatija ostaje opcija

Pored nosa~a aviona ”Linkoln”, vojska je u region poslala jo{ borbenih aviona F-15 i F-35, kao i tankere sa gorivom i dodatne sisteme protivvazdu{ne odbrane

Ameri~ki predsednik Donald Tramp da je poslao „veliku armadu” na obale Irana, ali da veruje da Teheran zaista `eli da postigne dogovor, prenosi „Aksios”.

Ameri~ki portal podse}a da je Tramp umalo naredio napad na mete re`ima u Iranu „zbog ubistva hiqada demonstranata”,

ali je odlo`io odluku, a istovremeno premestio vojne snage u region.

Izvori upoznati sa situacijom ka`u da Tramp nije doneo kona~nu odluku, a verovatno }e ove nedeqe odr`ati jo{ konsultacija i bi}e mu predstavqene dodatne vojne opcije, navodi „Aksios”.

Te opcije }e biti poboq{ane dolaskom udarne grupe oko nosa~a aviona „Abraham Linkoln” u region. Udarna grupa brodova oko nosa~a u{la je u zonu odgovornosti Centralne komande ameri~ke vojske, prenosi Tawug.

Pored nosa~a aviona „Linkoln”, vojska je u region poslala jo{ borbenih aviona F-15 i F-35, kao i tankere sa gorivom i dodatne sisteme protivvazdu{ne odbrane.

„Imamo veliku armadu pored Irana, ve}u nego kod Venecuele”, rekao je Tramp za „Aksios”.

On je odbio da razgovara o opcijama koje mu je predstavio wegov tim za nacionalnu bezbednost, ili o tome koju preferira. Istovremeno, rekao je da diplomatija ostaje opcija.

Prema Trampovim re~ima, Iran `eli da postigne dogovor. „Znam to, zvali su u vi{e navrata. @ele da razgovaraju”, rekao je on.

Komandant Centralne komande, admiral Bred Kuper, posetio je Izrael u subotu kako bi koordinirao vojne planove i potencijalne zajedni~ke odbrambene napore za suzbijawe iranskog napada na Izrael, rekli su izvori.

Ameri~ki zvani~nici ka`u da bi svaki dogovor morao da ukqu~uje uklawawe oboga}enog uranijuma iz Irana, ograni~ewe iranskih zaliha raketa dugog dometa, promenu iranske politike podr`avawa posrednika u regionu, kao i zabranu nezavisnog oboga}ivawa uranijuma u zemqi.

Iranci su rekli da su spremni da razgovaraju, ali nisu pokazali spremnost da prihvate te uslove, navodi „Aksios”.

Iranska nuklearna postrojewa su te{ko o{te}ena u ameri~kim i izraelskim napadima u junu pro{le godine, iako nije sasvim jasno kolike su zalihe uranijuma, prenela je agencija.

^ISTKA ME\U KINESKIM GENERALIMA

Smewen najbli`i saradnik Si \inpinga

Volstrit xornal je objavio da je Xang Jousija optu`en za curewe informacija o programu nuklearnog oru`ja i primawe mita. Kinesko ministarstvo je, ne navode}i detaqe, saop{tilo da

1971. godine, jer je Xang Jousja va`io za osobu od najve}eg poverewa predsednika Sija.

Najvi{i kineski general Xang Jousija optu`en je za preno{ewe informacija o kineskom programu nuklearnog naoru`awa Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama i primawe mita, preneo je Volstrit xornal, pozivaju}i se na izvore.

je pod istragom zbog sumwe na te{ka kr{ewa discipline i zakona.

Xang Jousija slu`i kao drugi ~ovek u komandi pod predsednikom Si \inpingom kao potpredsednik Centralne vojne komisije – vrhovnog komandnog tela – i dugo se smatrao najbli`im vojnim saradnikom Sija.

Ministarstvo je objavilo da su Xang Jousija i Liu Xenli, na~elnik Zajedni~kog {taba Centralne vojne komisije, pod istragom zbog sumwe na te{ke prekr{aje discipline i zakona.

Ovaj potez se opisuje kao najve}a vojna ~istka u Kini jo{ od pada Lin Bijaoa

TRANSFER NOVCA širom sveta. Pružamo najbolje uslove i najveću uštedu!

• Bez naknada za transfere preko $3,000!

• Bolji kurs od bilo koje banke za transfere od $10,000 i više!

• Uštedite minimum $1,000 na slanje iznosa od $100,000!

Ne plaćajte više nego što morate!

BEO-EXPORT vam omogućava povoljan i siguran transfer novca, uvek uz najbolje uslove.

Kako je naveo izvor lista, koji je upoznat sa brifingom na visokom nivou, istraga protiv potpredsednika Centralne vojne komisije

Kine Xang Jousije se vodi i zbog toga {to je navodno formirao „politi~ke klike” radi izgradwe „mre`e uticaja”, kao i da je zloupotrebqavao svoj autoritet unutar same Centralne vojne komisije.

Sumwa se da je primao i mito u zamenu za unapre|ewa unutar najvi{eg tela Komunisti~ke partije za dono{ewe vojnih odluka.

Xang je navodno pomogao i biv{em kineskom ministru odbrane Li [angfuu da napreduje u ~inovima u zamenu za mito.

Naj{okantnija optu`ba otkrivena tokom zatvorenog brifinga bila je da je Xang predao kqu~ne tehni~ke podatke o kineskom nuklearnom oru`ju SAD, rekao je izvor.

TRAMPOV „DISKOMBOBULATOR“:

Tajno oru`je Pentagona ili

veliki geopoliti~ki blef

Sve vi{e informacija o navodnom tajnom ameri~kom oru`ju dospeva u javnost, podgrevaju}i spekulacije da Sjediwene Ameri~ke Dr`ave raspola`u sredstvima sposobnim da neutrali{u i najsavremenije sisteme protivvazdu{ne odbrane – kako ruske, tako i kineske. Prema pisawu medija, re~ je o tehnologiji koja bi, bar prema tvrdwama iz Va{ingtona, mogla da onesposobi kompletnu elektronsku infrastrukturu protivnika uo~i vojne intervencije.

Glavni izvor ovih „senzacionalnih“ najava nije niko drugi do ameri~ki predsednik Donald Tramp, koji je u vi{e navrata govorio o postojawu strogo poverqivog superoru`ja, nedavno ga nazvav{i neobi~nim imenom – „diskombobulator“.

„Nije mi dozvoqeno da govorim o ovome. Nikada nisu lansirali svoje rakete. Imali su ruske i kineske rakete, i nijed-

na nije radila. U{li smo, oni su pritisnuli dugmad – i ni{ta se nije desilo. Bili su potpuno spremni za na{ napad“, izjavio je Tramp, ne ulaze}i u tehni~ke detaqe.

Sam termin „diskombobulator“ poznat je u engleskom jeziku jo{ od 1830-ih godina i prvobitno je ozna~avao ne{to {to „zbuwuje“ ili „izbacuje iz ravnote`e“. Kasnije je preuzet u nau~nofantasti~noj kwi`evnosti, odakle je, uglavnom u humoristi~kom kontekstu, u{ao i u tehni~ki `argon, kao i u popularnu kulturu i kompjuterske igre.

Me|utim, kako isti~u vojni analiti~ari, Tramp u svojim izjavama me{a vi{e razli~itih fenomena. S jedne strane, re~ je o elektronskom ratovawu, odnosno ometawu i suzbijawu sistema protivvazdu{ne odbrane, a s druge o upotrebi zvu~nih talasa koji deluju direktno na qudski organizam. Ovi efekti imaju potpuno razli~ito fizi~ko poreklo i namenu.

Tražite najbolju ponudu za svoje putovanje? Beo-Travel je tu da vam pomogne da pronađete najpovoljniju kartu sa vrhunskim avio-kompanijama poput:

Požurite i osigurajte svoje mesto! Kontaktirajte nas još danas i krenite u nezaboravnu avanturu!

Rim ogor~en zbog odluke {vajcarskog suda

Odluka {vajcarskog pravosu|a da vlasnik bara „Konstelasion” u Kran-Montani bude pu{ten iz pritvora uz kauciju od 200.000 {vajcarskih franaka izazvala je sna`nu reakciju italijanske vlade, koja je povukla ambasadora Italije u [vajcarskoj na konsultacije u Rim.

Pu{tawe vlasnika bara, koji je pod istragom zbog po`ara u novogodi{woj no}i u kojem je stradalo 40 qudi, a 116 povre|eno, nai{lo je i na o{tre kritike porodica `rtava.

Vlada premijerke \or|e Meloni navodi da je „duboko ogor~ena” zbog odluke suda, ocewuju}i da je ona nespojiva sa te`inom krivi~nog dela, kao i sa rizikom od bekstva i mogu}eg uticaja na dokaze. Ministarstvo spoqnih poslova Italije saop{tilo je da }e ambasador \an Lorenco Kornado do}i u Rim radi definisawa daqih koraka.

Ministar spoqnih poslova Antonio Tajani izjavio je da „uvek postoji pretpo-

stavka nevinosti, ali da su u ovom slu~aju ~iwenice jasne”. Prema wegovim re~ima, vlasnici lokala snose objektivnu odgovornost za tragediju.

„Ne mo`e se smrt tolikog broja qudi nadoknaditi sa 200.000 franaka”, poru~io je Tajani, dodaju}i da Italija o~ekuje da {vajcarsko pravosu|e ubrza krivi~ni postupak.

Tajani je ocenio da ne postoji nijedan opravdan razlog za pu{tawe Moretija, osim mogu}nosti pla}awa kaucije, navode}i da istragu prate ozbiqni propusti. Istakao je i opasnost od bekstva osumwi~enog, kao i rizik od daqeg ugro`avawa dokaza.

U saop{tewu iz Palate Ki|i navodi se da su premijerka Meloni i ministar Tajani nalo`ili ambasadoru Kornadu da odmah stupi u kontakt sa glavnom tu`iteqkom kantona Vale i prenese joj reakciju italijanske vlade zbog odluke suda. Odluka je ocewena kao „te{ka uvreda za se}awe na `rtve i dodatna rana za wihove porodice”.

Stvorena zona slobodne trgovine

sa dve milijarde qudi

Evropska unija i Indija stvaraju istoriju, saop{tila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen. Indijski premijer Narendra Modi sporazum o slobodnoj trgovini nazvao je „majkom svih sporazuma”.

Indija i Evropska unija postigle su zna~ajan sporazum o slobodnoj trgovini, koji se ocewuje kao najve}i do sada, rekao je indijski premijer Narendra Modi. Modi je, u obra}awu na Indijskoj nedeqi energetike, sporazum nazvao „majkom svih sporazuma”, prenosi Si-En-Bi-Si.

Sporazum o slobodnoj trgovini sa EU, koji predstavqa oko 25 odsto globalnog BDP-a i oko tre}inu globalne trgovine, dopuni}e sporazume Indije sa Velikom Britanijom i Evropskim udru`ewem za slobodnu trgovinu, rekao je Modi.

Istakao je i da }e biti posebno koristan za kqu~ne sektore indijske ekonomije.

Pored toga, sporazum }e stvoriti tr`i{te od dve milijarde qudi u vreme kada se trgovinske veze stavqaju na probu usred rastu}ih geopoliti~kih tenzija, navodi Si-En-Bi-Si.

Ursula fon der Lajen je po-

tvrdila da su Indija i EU postigle sporazum o slobodnoj trgovini, isti~u}i da danas stvaraju istoriju.

„Zakqu~ili smo majku svih sporazuma. Stvorili smo zonu slobodne trgovine sa dve milijarde qudi, od ~ega }e obe strane imati koristi”, napisala je fon der Lajenova na mre`i Iks.

Poru~ila je i da je ovo samo po~etak.

Za Wu Delhi, koji se suo~ava sa najve}im teretom kaznenih ameri~kih carina, ovaj sporazum bi mogao biti preko potrebna „iwekcija” budu}i da tra`i alternativna tr`i{ta za svoj izvoz.

Ovo je ~etvrti veliki trgovinski sporazum Indije otkako su SAD, najve}e indijsko izvozno tr`i{te i glavni trgovinski

Sumwe u Trampovo mentalno zdravqe rastu

posle novog propusta

Ve} dugo postoje sumwe u tvrdwe ameri~kog predsednika Donalda Trampa da je savr{enog zdravqa, a razlog tome su nate~eni zglobovi i tamne modrice na rukama kao mogu}i znakovi ~estih intravenskih terapija. Ujedno se postavqa pitawe i wegove mentalne o{trine zbog nejasnog govora, povremenih besmislenih ispada i propusta u pam}ewu, a najnoviji primer dogodio se tokom intervjua u kojem nije mogao da se seti naziva za Alchajmerovu bolest, pi{e Futurism.

U nedavnom intervjuu za Wujork Magazin, Tramp se mu~io da se priseti imena Alchajmerove bolesti, {to je posebno zabriwavaju}e s obzirom na to da bolest karakteri{e progresivni gubitak pam}ewa, a od we je bolovao i wegov otac. Govore}i o Fredu Trampu, koji je preminuo 1999. u 93. godini posle gotovo decenijske borbe sa tom bole{}u, predsednik nije mogao da se seti kako se ona zove.

„Imao je jedan problem. U odre|enoj starosti, oko 86., 87. godine, po~eo je da dobija... kako se to zove?” rekao je Tramp. Wegova portparolka Karolin Livit usko~ila je u pomo} i rekla: „Alchajmerova bolest”.

„Kao neka Alchajmerova stvar”, nastavio je predsednik. „Uglavnom, ja to nemam.” Na pitawe razmi{qa li ikada o toj bolesti, Tramp je to o{tro negirao, ali ponovo je zvu~ao nesuvislo. „Ne, uop{te ne razmi{qam o tome. Znate za{to? Jer {ta god to bilo, moj je stav - {ta god”, rekao je.

Pitawa o wegovom kognitivnom stawu o~ito frustriraju 79-godi{weg Trampa. Tokom zbuwuju}ih izjava iz Ovalne sobe ranije ovog meseca, pohvalio se kako mu je sklonost mle~nim proizvodima omogu}ila da „briqira” na svim svojim kognitivnim testovima. „Na svakom sam briqirao jer pijem mleko”, izjavio je.

Zagonetki oko Trampovog zdravqa doprinose i wegovi najbli`i saradnici, koji ga ponekad brane tako sna`nim izrazima da zvu~e nenamerno komi~no. Sekretarka za medije Karolin Livit tako je za Wujork Magazin izjavila da su marinci koji stoje na stra`i ispred Ovalne sobe morali da zatra`e poja~awe jer je predsednik toliko ~esto u kancelariji.

partner, uvele visoke carine u avgustu.

O~ekuje se da }e sporazum otvoriti ogromno i tradicionalno strogo ~uvano tr`i{te Indije za 27 zemaqa evropskog bloka, sa fokusom na proizvodwu i sektor usluga.

Pored toga, olak{a}e i pristup tr`i{tu za kqu~ne evropske proizvode, ukqu~uju}i automobile i vino, u zamenu za lak{i izvoz tekstila, dragog kamewa i farmaceutskih proizvoda.

Indija, najve}a zemqa na svetu sa populacijom od 1,4 milijarde stanovnika, tako|e je jedna od najbr`e rastu}ih ekonomija na svetu i na dobrom je putu da ove godine postane ~etvrta najve}a ekonomija, prema podacima Me|unarodnog monetarnog fonda.

AMERI^KI UDAR BEZ GUBITAKA Kako su SAD neutralisale venecuelansku odbranu

Efikasnost ameri~kih vazdu{nih udara u Venecueli, izvedenih u okviru operacije usmerene na hap{ewe predsednika Venecuele Nikolasa Madura, otvorila je pitawa o stvarnim dometima protivvazdu{nih sistema koje Karakas poseduje. Iako je Venecuela opremqena ruskim raketnim sistemima PVO i kineskim radarima, ameri~ke snage tokom operacije nisu izgubile nijedan avion.

Prema analizi portala Business Insider, uspeh ove misije mo`e da ohrabri Va{ington, ali ne predstavqa pouzdan pokazateq ishoda eventualnog direktnog sukoba sa Rusijom ili Kinom. Autor isti~e da je re~ o sistemima koje su proizveli ameri~ki rivali, ali koji su u rukama drugih vojski i funkcioni{u u bitno druga~ijim uslovima.

wihovu efikasnost u realnim borbenim uslovima.

Sama operacija hap{ewa Madura bila je, kako se ocewuje, izuzetno slo`ena i obimna. U woj je u~estvovalo vi{e od

ni analiti~ar Mark Kansijan ocenio je za Business Insider da venecuelanske posade nisu bile adekvatno pripremqene za ovakvu vrstu napada. Prema wegovim re~ima, brojni polo`aji

Jedan od kqu~nih razloga neuspeha venecuelanske protivvazdu{ne odbrane, navodi se u tekstu, jesu strukturni i organizacioni problemi. Me|u wima se izdvajaju neaktivnost pojedinih jedinica, nedovoqna obu~enost posada i slaba interoperabilnost razli~itih sistema PVO, {to je zna~ajno umawilo

150 letelica, ukqu~uju}i stelt lovce F-35 i F-22, avione za elektronsko ratovawe EA-18, bombardere, kao i razli~ite tipove bespilotnih letelica. Ameri~ke snage koristile su i specijalizovana sredstva za onesposobqavawe neprijateqske PVO, me|u kojima su i antiradarske rakete AGM-88. Ipak, stru~waci ukazuju da uspeh operacije nije iskqu~ivo rezultat ameri~ke tehnolo{ke i borbene nadmo}i. Penzionisani pukovnik marinaca i voj-

protivvazdu{ne odbrane bili su postavqeni na otvorenim poqima, bez odgovaraju}e kamufla`e, {to ih je u~inilo lakom metom.

Dugogodi{wi problemi u odr`avawu i eksploataciji ruskih sistema PVO i kineskih radara, kako navode analiti~ari, dodatno su oslabili odbrambene kapacitete Venecuele. Upravo ti faktori, a ne iskqu~ivo snaga ameri~ke vojske, odigrali su kqu~nu ulogu u ishodu ove operacije.

DRAGAN

GAGI JOVANOVI], JEDAN OD NAJVOQENIJIH I NAJPOPULARNIJIH SRPSKIH GLUMACA:

„Do{lo je vreme da poka`emo {ta mislimo i izborimo se za slobodu!“

„Mo`e i levo i desno i centar, i Rusija i Amerika i Evropa – samo da postoji manifest koji }e nas okupiti u borbi za promenu sistema“, ka`e Dragan Gagi Jovanovi}, glumac, muzi~ar, pesnik, za{titni znak blokada u Zemunu i hajlender sa Zlatibora.

n Kada se osvrnete na proteklu godinu, {ta vam je bilo najte`e da prihvatite u dru{tvu u kojem `ivimo?

„Pa, nisam prihvatao (smeh). Ni{ta nisam prihvatao i ne}u. Do{ao je trenutak da poka`emo ono {to mislimo i da se izborimo za ono {to `elimo, a to su sloboda, pravda – sve ono {to bi trebalo da se podrazumeva u civilizovanom svetu. Me|utim, eto, mi smo jo{ uvek malo ‘svet’, i uvek izme|u sveta i nesveta, ka`e Gagi Jovanovi} za Danas.

Naravno, mnogo toga sam te{ko pre`ivqavao. Nisam mogao da shvatim kako mo`e na{ narod da bude tako surov prema na{oj najvrednijoj i najzna~ajnijoj grupaciji – prema na{oj budu}nosti. To me je stra{no bolelo i to sam jako te{ko podnosio. Mislim pre svega na te intervencije `andarmerije i ostalih jedinica, paravojnih i parapolicijskih. To je ono {to sam kod sebe spre~avao – da ne poludim totalno i da ne po~nem da se pona{am kao i oni. Imao sam i takve nalete besa.“

n Kako ste se u tim stawima smirivali, da se ne prepustite destruktivnom pona{awu?

„Razum je su{tina svega. Mi ovo razumom moramo da dobijemo. Nema potrebe da mi budemo kao oni, nema potrebe da se prolije krv, iako to vlast `eli. Mislim da mi imamo dovoqno razuma, a to se pokazalo tokom svih ovih velikih skupova: probudio se jedan pravi narod ove dr`ave i sada je apsolutno izvesno da }emo se ve} slede}e godine radovati i slaviti.“

n Ali upozorili ste da ne}e biti lako i kada aktuelna vlast ode, da ne smemo da se „sun~amo“.

„Da, to je bilo u vezi s onom pesmom koju sam napisao pred veliki skup 15. marta. Pomenuo sam da }e svanuti novi dan i onda me je neko pitao: „Ho}e li svanuti?“ A ja sam rekao: „Svanu}e i bi}e sunca, samo ne smemo da se sun~amo, jer mo`emo da izgorimo.“

To i jeste su{tina onoga {to sam hteo da poru~im: ne}e nama biti boqe preko no}i. Odnosno, bi}e nam boqe u svakom slu~aju, ~im vi{e nema ne~ove~nih bi}a, bandita, kriminalaca; ~im svi zajedno ka`emo: „Ne `elimo vi{e da se pla{imo.“

Kad sam pri~ao sa studentima, govorio sam im da sve ovo moraju da shvate kao neku predizbornu kampawu. Cela ova pro{la godina i jeste bila predizborna kampawa – i to genijalna.

Potrebno je strpqewe i potrebno je da se uveliko radi na tim novim qudima koji }e voditi ovu zemqu onako kako svi mi to `elimo: da im ne znamo ni imena ni prezimena; da oni budu administrativci koji }e svoj posao obavqati s ponosom, za narod. Da uspemo da promenimo taj sistem u kojem svi koji odu da se bave politikom odlaze tamo ne da bi pomogli narodu nego da bi se ovajdili o prednosti koje imaju kao politi~ari. Bitno je da se radi non-stop na tom ne~em novom i da se zna da to dolazi – i da }e do}i br`e nego {to smo mislili. E, samo se pla{im da ne budemo nespremni. n U kom smislu nespremni?

„Nespremni u smislu da nemamo program, neki osnov, neki manifest. Smatram da je i to veoma va`no: da postoji jedno par~e papira i da na jednoj strani bude nekih deset zakonika iza kojih se ne mo`e. A mo`e i desno i levo i centar. Mo`e i

Rusija i Amerika – sve to mo`e. Ni{ta to nije problem. Svako ima svoje vi|ewe ovog sveta. Nas ujediwuje qubav. Ujediwuje nas ponos, neke druge stvari. Ne ujediwuje nas Rusija ili Amerika, ili bilo ko. Ni Evropa – bez obzira na to {to je, prema mojoj oceni, to neki logi~an put ove zemqe. Ali ako neko u srcu nosi Rusiju, ne mogu ja tom ~oveku da sudim i da mu ka`em da to nije u redu. Pogotovo {to je i ja nosim u srcu (pauza). Ali zbog umetnosti, naravno (smeh). Bitno je da postoji ne{to iznad svega. Mora da se zna da u toj nekoj novoj vlasti ne mo`e da bude neko ko je tu do{ao zbog para, privilegija i mo}i. Moramo da promenimo sistem u glavi. Studenti su to promenili kod ve}ine qudi, ali potrebno je svima da objasnimo da niko nije bog. Stalno tra`imo te neke najve}e divqake“. n [ta mislite, za{to imamo tu tendenciju – prema divqacima?

„Na{ predsednik ima savetnike iz Izraela, koji su mu objasnili kako se vlada – i evo, sve to uspe{no funkcioni{e. Ja sam siguran da su mu oni rekli da smo mi glup narod i da on, u tom slu~aju, samo treba da se pojavquje svaki dan i da stiska pesnicu. Mislim da su sad shvatili da su se pre{li i da su proteklih godinu dana radili protiv wega, nesvesno, a bili su pla}eni (smeh).“

n Vi ste se ba{ dugo klonili bilo kakvih komentara na temu politike. Se}ate li se {ta je bio prelomni trenutak da ponovo progovorite?

„I te kako se se}am. Moj unuk se rodio 6. oktobra i meni se desio 6. oktobar. Od te sre}e, znate, ose}ate se kao da ste zaokru`ili celu pri~u. Eto, tako sam se ja ose}ao: da samo treba da budem pored mog unuka, da ga gledam i da ska~em od sre}e {to imam tu privilegiju.

I sve je to tako trebalo da bude dok se nije desio 1. novembar, kada je Vu~i} izgovorio da to nije ni renovirano. To je bio trenutak kada sam shvatio da }u jako te{ko mo}i da se od toga distanciram. Onda sam sa~ekao malo da vidim da li ima imalo saose}awa i du{e.

U to vreme bio sam sam na Zlatiboru, a tamo sve imam. Imam snuker-sto, imam sto za stoni tenis, imam lepotu prirode oko sebe. Unuk mi je tu, – a moja zemqa pati i krvari. Shvatio sam da ne mogu ja da sedim tamo i da ni{ta ne preduzimam, da ne reagujem. Se}am se ba{ tog momenta i to sam proslavio. Pozvao sam }erku, porodicu, i rekao im: ‘Ja sada kre}em.’

n Kako su reagovali?

„Bile su upla{ene i zabrinute, ali sam im rekao: ‘Kako god vi gledale na to i {ta

god mislile – ja sam odlu~io.’ I kad sam krenuo, onda mi je bilo lak{e. n Pred i na sam 15. mart vladala je izrazito napeta atmosfera… a vi ste napisali pesmu „Znam“, svojevrsni apel za mir.

„Ja sam ose}ao u`asan strah da se ne desi nasiqe. A moglo je da ga bude, samo smo ga, sre}om, za dlaku izbegli. Uvek govorim da je strpqewe va`no, da je strpqiv spa{en, da je ovo studentska buna i da takva i treba da bude. Pamet treba da pobedi: dobrota, osmeh, lepota. To je najve}a i prava pobeda.

Ja mislim da je to ne{to {to mo`e da se pro{iri na ceo svet. Ovo {to se kod nas de{ava – to ~ekaju svi, jer su qudi shvatili da smo svi mi robovi korporacija koje su uvezane sa vlastima. Uvek mi je bilo lepo… mislim da je Sun Cu to rekao: ‘Najboqe je pobediti bez borbe.’ To je kad stane{ ovako, preko puta protivnika, i on te gleda, vidi samo tvoje o~i, okrene se i ode.

To je ona slika – studenta kod Pravnog fakulteta, kojeg su posle uhapsili. Kad on onako mirno stoji i gleda onog ispred sebe koji peni od besa. To je meni slika uzvi{ene pobede. Ja sam siguran u glavi da mi imamo tu mo}.“

n Vi imate mo} da kao umetnik i kao ~ovek lako zarobite pa`wu i izmamite osmeh… To smo videli na blokadama u Zemunu. Da li biste izdvojili neku situaciju iz tog perioda?

„Ja sam poku{ao tom wihovom podoficiru tamo u Zemunu da objasnim ne{to kad su se spremali da biju, po{to je to bilo o~igledno… Rekli su im: ‘U Zemunu. Tamo opalite’. Shvatio sam da im je to zadatak. I pitao sam tog podoficira: ‘[ta je bilo?’“

‘Sad kre}emo, sklonite se odmah sa ulice’, ka`e.

Ja reko’: ‘Dobro, dobro. ^ekaj malo. Hajde mi – po{to ovi tvoji {efovi, zna{, stalno prave neke scenarije – hajde da napravimo ti i ja scenario. Kao, vi krenete, a mi podignemo ruke, pa onda vi zauzmete raskrsnicu…’ (smeh)

I ni{ta, tako se i desilo. Na kraju su oni blokirali tu raskrsnicu, a mi smo oti{li do fakulteta… Ne znam kako da objasnim. Nikoga ja ne `elim ni da zavitlavam, ali neke stvari moraju da se znaju. To sam im i rekao: ‘Pa ovo je va{ narod. Jeste li vi neki Nemci? Ho}ete da bijete svoju decu i qude – o ~emu se radi?’ To mora da se zna. Ne samo da Bog sve vidi – nego vidimo i mi sve i ne}emo zaboraviti.

Naravno, ne mislim na pojednce koji znaju {ta zna~i biti pravi policajac i za{titnik naroda. Wima svaka ~ast.“ n Kad ste bili u Kosjeri}u i pevali ispred policije… Kakva su va{a zapa`awa, ose}ate li da se policajci lome?

„Ja mislim da su oni svesni svega {to se de{ava. Od te ve}ine, polovina ne `eli da razmi{qa, nego samo `eli da dobije svoju veliku platu, a ova druga polovina nije imala hrabrosti da skine uniforme. Ja sam ih puno puta pozivao na to. Nadam se da }e se to desiti u nekom trenutku. U slu~aju da bilo koje dete neko udari, ja ne vidim drugi na~in nego da to dete za{titimo. Mi nismo agresivni, ali moramo da se branimo. Ja ne mogu da gledam kako neko bije dete i da stojim sa strane. To vi{e ne sme da nam se de{ava i preko toga se ne prelazi.

Tu se okupe svi qudi… i isto mo`emo da stanemo, da dignemo ruke. Hiqadu nas stane oko wih dvadeset, pa neka ga biju ako smeju. Neke stvari… ~ini mi se da je i predsednik shvatio, i ja se duboko nadam da ne}e vi{e posegnuti za silom. To bi bila wegova najve}a gre{ka u `ivotu. On je ve} napravio sve gre{ke koje je mogao da napravi. Jo{ jednom da se desi neko prebijawe – to vi{e ne mo`e da se trpi i ne treba da se trpi.“

n Mnogo se govorilo o va{em podvigu hodawa do Novog Sada… Postoji li ne{to {to vas je na tom putu iznenadilo ili dirnulo?

„To je ne{to najlep{e {to sam do`iveo od po~etka svega ovoga. Ja nisam neko ko `eli da se bavi politikom, ja `elim da poka`em da sam spreman do kraja i da nikada ne}u pokleknuti. To mi je bio zadatak. Spremao sam se za to. Kupio sam dve nedeqe pre toga nove patike i svaki dan pe{a~io od Zemuna do grada. Nije to bilo lako.

Nikad nisam pomislio u `ivotu da }u to da uradim: gde }u ja da idem 80 kilometara? Me|utim, neverovatna je ta energija i snaga te dece oko vas. Kako hodate u toj grupi, vama su u kadru sve te wihove patike, stopala, i oni se smewuju. A ti gleda{: oni gaze na stranu, pa idu neke papu~e, ovaj }opa… To je bilo kao Igmanski mar{, i ti vidi{ wihov osmeh. Boli ih sve, sve nas boli, ali to je zanemarqivo, i ti onda i sam shvati{ {ta sve ima{ u sebi. n Da li vas je ko{talo va{e anga`ovawe u protestima?

„Naravno da da. Mnoge su ponude bile pre toga. Za filmove, predstave, reklame. Ja sam odlu~io da ne radim dok sve ovo traje.

n Kako onda umetnik `ivi ovde?

„Skromnost je bogatstvo. Mo`e se `iveti i bez para i da bude potpuno okej. Niko nije umro zato {to nije imao para, pogotovo u ovakvoj zemqi. Ne `ivimo u Saudijskoj Arabiji. Mo`e da se `ivi ako mo`e{ skromno da `ivi{. Ako nisi razma`en –mo`e.“

Umetnici i kulturni radnici su se ve}inom ukqu~ili u bunt, mada i daqe nedostaju neka va`na imena. Sla`ete li se?

„U svakom slu~aju bilo bi dobro da se te na{e istaknute umetni~ke veli~ine vi{e ukqu~e. Ne bih pomiwao imena, ali svi ih znamo – ili }e se prepoznati sami. Ja sam ih pozivao i telefonom. Naravno, tu je i na{a crkva, koja isto treba da razmisli o svemu ovome i da izabere boga i narod. Kao {to je mitropolit Eparhije `i~ke Justin primio studente iz Novog Pazara koji su pe{a~ili do Novog Sada da preno}e u konaku manastira Studenica.“

Dodik se u Izraelu sastao sa predsednikom Hercogom

Delegacija Republike Srpske koju predvode Ana Tri{i} Babi}, vr{ilac du`nosti predsednika Republike Srpske i Miloroad Dodik, predsednik SNSD-a, je zapo~ela posetu Izraelu, sastav{i se tokom prvog dana posete sa predsednikom Izraela Isakom Hercogom. Potom su u Jerusalimu prisustvovali presti`nom godi{wem predavawu „Ze’ev Jabotinsky Lecture“, koje se odr`ava u slu`benoj rezidenciji predsednika Izraela. Glavni govornik na ovom skupu je ameri~ki ambasador u Izraelu Majk Hakab, koji je govorio na temu „Neraskidivi savez: Nasle|e hrabrosti, budu}nost nade; Jabotinskijeva trajna poruka u 21. veku”, izve{tava Radio-televizija RS. Dodik se u Izraelu sastao i sa ambasadorom Hakabijem. Uo~i sastanka sa Hercogom predsednik SNSD-a Milorad Dodik izjavio je za Radio-televiziju RS da u Izrael dolaze na sastanke sa najvi{im zvani~nicima, sem sa predsednikom te zemqe i sa premijerom i ministrima, te kako bi mu u

parlamentu bila uru~ena medaqa koja se dodequje strancima u najvi{em rangu. On dodaje da ovom posetom Republika Srpska i Izrael potvr|uju prijateqstvo, koje je nesporno i koje traje godinama.

„Mi smatramo da Izrael, zemqa i jevrejski narod imaju pravo na svoju slobodu, dr`avu i odgovor prema onome {to ugro`ava wihovu slobodu”, rekao je Dodik.

Izgradwa Hrama Preobra`ewa Gospodweg u Bawaluci, poznatog kao Rusko-srpski hram, bli`i se kraju. Zavr{eni su grubi spoqni radovi, i ostalo je da se uredi unutra{wost, odnosno da se oslikaju ikone koje bi bile u skladu sa ovim velelepnim zdawem.

Prizor nad kojim zastaju Bawalu~ani i svi dugi prolaznici u blizini centra grada, oduzima dah - zlatne kupole hrama i krstovi na wima su postavqeni, pored wih je ve}a kupola ~iji je krov crvene boje. Nakon osve{tavawa zvona koje se obavilo jesenas i kome su prisustvovali brojni vernici i zvani~nici, krenulo se u zavr{ne radove. Na vratima hrama vijori se srpska trobojka.

- Ne `elimo da postavqamo rokove, bitnije je da se svi poslovi odrade precizno i da sve bude jako kvalitetno. Sve ide predvi|enom dinamikom i odra|eni su spoqni grubi radovi. Sada sledi kompletno unura{we ure|ewe hrama, to podrazumeva i iskonostas. Jo{ nismo doneli odluku da }e to biti mozaik ili }e biti freskopisan hram. Naravno, potrebno je i da se uradi i kompletan enterijer

hrama - rekao je za „Novosti” sve{tenik i predsednik Imperatorsko-pravoslavno-palestinskog dru{tva RS Miladin Mitrovi}.

Iako sve{tenik Mitrovi} nije `eleo da precizira brojku, zasigurno je da }e hram mo}i da primi veliki broj vernika. Prema nekim procenama, i 2.000 du{a mo}i }e da u|e u hram.

Pored hrama izgra|en je i kulturno-duhovni centar i biblioteka, u kome }e se izu~avati i ruski jezik i kwi`evnost.

- To je jedan zahtevan projekat. I tu su pri kraju spoqa{wi radovi, a ostalo je da se uredi unutra{wnost. Ovaj objekat }e, kao {tu mu i naziv ka`e slu`iti za sve aktivnosti i promovisawe duhovnosti, kulture, istorije. Tu }e se mo}i izu~avati ruski jezik, u su{tini sve {to se tu bude de{avalo bi}e povezano sa ruskom kulturom i istorijom - rekao je on. Srpsko-ruski hram i duhovno-kulturni centar u Bawaluci gradi se u ~ast ruskog cara Nikolaja II Romanova. Kao prototip budu}eg hrama izabran je nekada{wi Hram ~uda Arhangela Mihaila, sagra|en 1358. godine, koji se nalazio u Kremqu i koji je poru{en nakon Oktobarske revolucije.

Ova svetiwa }e predstavqati simbol vi{evekovnog prijateqstva dvaju naroda, a s druge strane to je hram kroz koji su Srbi napokon, na jedan vidqiv na~in izrazili svoju zahvalnost ruskom caru Nikolaju II Romanovu, koji je kao {to je poznato, u{ao u Prvi svetski rat protiv Austrougarske i za{titio interes na{eg naroda na Balkanu. Srbi su i ranije hteli da mu podignu hram, ali spletom okolnosti i prilika, to se nije desilo.

NAJVE]A SABORNA CRKVA

Prema re~ima Alekseja Kapustina, direktora Centra klasi~ne i tradicionalne ahitekture Moskovskog arhitekturnog instituta, visina zvonika rusko-srpske

Saborne crkve je oko 80 metara. Kako ka`e, Rusko-srpski hram bi}e najve}a Saborna crkva u Bawaluci, pa ~ak i najve}a u zemqi, jer ovako velike crkve nikada nisu izgra|ene u Srpskoj.

Istakao je da je Izrael pro{ao kroz te{ka vremena i podsetio da se 7. oktobra, desio teroristi~ki ~in u kojem je ubijeno 1.400 prete`no mladih qudi i da se u tome pokazao sav zlo~in koji `eli i koji provodi Hamas. Naveo je da je Izrael dr`ava koja se bori za svoju slobodu.

„I mi razumemo tu vrstu pri~e jer je na neki na~in neprijateq gotovo identi~an.

Ekstreman, poli~kim islamom motivisan, i poku{ava da uredi dru{tvo samo onako kako oni misle da treba, a na tom prostoru nema mesta za druge i druga~ije. To je ne{to {to smo i mi gledali, onda kada su nam dovodili razne muxahedine iz ~itavog sveta. A i sada ne trebamo biti neoprezni, jer u BiH, pogotovo u muslimanskim zajednicama, postoje mnogi koji su bili u Islamskoj dr`avi, a sada su se vratili u BiH”, rekao je Dodik. On je u nedequ najavio da }e u Izraelu razgovarati o saradwi u svim oblastima, a pre svega o razmeni bezbednosti i drugih podataka.

„Izrael je lider u bezbednosnoj tehnici, razgovara}emo o nekim mogu}nostima da neke stvari primenimo i kod nas”, naveo je Dodik. On je istakao da Bawaluka ostaje privr`ena „politici slobodnog Izraela“ te dodao da sagovorike `eli da upozna sa situacijom u BiH i „nametnutim okovima u ne`eqenoj zemqi“, postavqenoj od, kako navodi, globalnih elita tako da elimni{te RS, Srbe i hri{}anstvo.

NAJGORA MU^EWA NA PRAVOSLAVNE PRAZNIKE I KADA JE DOLAZIO ALIJA:

Tri

decenije od zatvarawa

zloglasnog logora za Srbe ”Silos” kod Sarajeva

Koncetracioni logor „Silos“ u Tar~inu kod Sarajeva, u kojem je bilo zato~eno vi{e od 600 srpskih civila, od kojih su 24 umrla zbog posledica fizi~kog zlostavqawa, prebijawa, torture i mu~ewa gla|u, zatvoren je krajem januara pre 30 godina, puna dva meseca nakon {to je potpisan Dejtonski mirovni sporazum.

„Silos“, kao koncentracioni logor za Srbe, kojim je upravqala takozvana Armija BiH, otvoren je 11. maja 1992. u objektu u kojem se pre rata ~uvala p{enica, otuda je poteklo i ime, a zatvoren je 27. januara 1996. na Svetog Savu.

U logoru „Silos“, jednom od ukupno 126 na podru~ju ratnog Sarajeva, uglavnom su bili zato~eni civili iz okoline Tar~ina, Pazari}a i drugih mesta.

Najmla|i me|u zarobqenim civilima bio je ~etrnaestogodi{wi Leo Kapetanovi}, a najstariji Vaso [arenac koji je imao vi{e od 85 godina i umro je u „Silosu“ na temperaturi koja je uvek bila za 10 stepeni ni`a u odnosu na spoqnu.

Pre`iveli Srbi iz ove fabrike za mu~ewe i ubijawe, prilikom davawa iskaza pred pravosudnim institucijama, isticali su da je u obilazak logora li~no dolazio i Alija Izetbegovi}, ratni predsednik Republike BiH. \or|o [uvajlo, koji je proveo u „Silosu“ 1.335 dana, rekao je da kada se sabere sav logora{ki sta` Srba u ovom kazamatu dolazi se do cifre od 500 godina.

O golgoti koju su pro{li u logoru, \or|e ka`e da je te{ko i govoriti, jer svaki dan je bio kao „posledwi u `ivotu“. - Srbi su tu~eni i mu~eni. Najmasovnije mu~ewe bilo je na Spasovdan 4. juna 1992. kada su pripadnici „Zulfikar“ jedinice, uz odobrewe muslimanskih vlasti i organizatora Envera Dupovca, u{li u }elije i mu~ki, dugotrajno prebijali Srbe. Ceo period 1992–1993. karakteri{e nesnosna patwa izazvana uskra}ivawem i najminimalnijih koli~ina hrane. Jeli smo jedan dan 45–50 grama crnog neprosejanog hleba, uz limitiranu koli~inu vode. Nismo se ni umivali, ni kupali. Po~etkom 1993. muslimanske vlasti su po~ele da nas {aqu na prve linije fronta na planinama Ormaw i Igman, te na rati{ta Hrasnice, Butmira i Sarajeva. Siloski logora{i su prinudno radili na izgradwi vojnih i civilnih objekata - prise}a se \or|e.

Slavko Jovi~i} Slavuj bio je jedan od logora{a iz „Silosa“ koji je iza{ao na slobodu na Savindan 1996. sa jo{ 43 logora{a.

Proveo je 1.334 dana u sarajevskim logorima za Srbe, a najdu`e u „Silosu“. Pravdu nije do~ekao, preminuo je pre par godina.

Posebno se se}a batina koje su ih sledovale od tamni~ara na pravoslavne praznike ili kada je Alija Izetbegovi} dolazio u posetu logoru. Alija je sletao helikopterom na heliodrom koji su sagradili logora{i.

Dvadeset godina od najte`e `elezni~ke nesre}e u Crnoj Gori

U Crnoj Gori je odr`ana komemoracija povodom 20 godina od `elezni~ke nesre}e na Bio~u kod Podgorice u kojoj je poginulo 47 putnika, a 200 je bilo povre|eno.

Lokalni elektromotorni voz Bijelo Poqe – Podgorica – Bar je 23. januara 2006. godine u blizini mesta Bio~e isko~io iz {ina i sa ~etiri vagona punih putnika survao se u kawon Mora~e.

Dana{noj komemoraciji su prisustvovale porodice nastradalih koje smatraju da se „po~iwen zlo~in sistematski pre}utkuje, prikriva i gura u zaborav”, pre`iveli putnici i delegacija Op{tine Bijelo Poqe koji su polagawem cve}a i minutom }utawa odali po~ast `rtvama najte`e `elezni~ke nesre}e u Crnoj Gori. Predsednik Upravnog odbora NVO „Voz neprebola - Bio~e 2006” Goran Vojinovi} je kazao da ~lanovi porodica

poginulih, kao i pre`iveli u znak protesta i ogor~ewa zbog odnosa dr`ave nisu `eleli da daju izjave, ve} je podsetio na svoje nedavno saop{tewe u kojem povodom godi{wice „po~iwenog zlo~ina” ka`e da dr`ava i institucije izbegavaju odgovornost, {tite}i, kako tvrdi, nalogodavce, direktne i indirektne krivce.

Za nasre}u na Bio~u osu|en je ma{inovo|a Slobodan Drobwak, dok je 11 rukovodilaca i zaposlenih u @eleznici oslobo|eno odgovornosti.

Ministarka saobra}aja Maja Vuki}evi} je danas kazala da jo{ nisu rasvetqeni svi aspekti nesre}e i da „dr`ava ima obavezu da se suo~i sa istinom i da preispita odgovornost svih koji su u tom lancu imali ulogu”.

Ona smatra da je neophodno sistemski sagledati sve propuste koji su doveli do nesre}e i da je opravdana inicijativa za formirawe anketnog odbora u Skup{tini Crne Gore o tom slu~aju.

Crna Gora privremeno

zatvorila jo{ jedno pristupno poglavqe u pregovorima o ~lanstvu sa EU

Crna Gora je privremeno zatvorila jo{ jedno pristupno poglavqe u pregovorima o ~lanstvu sa Evropskom uni-

jom. Re~ je o poglavqu 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu.

„Ovo predstavqa zna~ajan i opipqiv napredak na putu zemqe ka evropskim integracijama. Pro{irewe ostaje strate{ki geopoliti~ki prioritet za EU i

Dom za negu starih lica

Ko je Dom za negu starih lica St.Sergius?

Na{a organizacija pru`a kulturne i eti~ke usluge starawa o starijim osobama ve} 70 godina. Imamo reputaciju vode}eg doma za negu starih lica u jugozapadnom Sidneju. Mo`ete nas pratiti na Facebook-u.

Usluge koje nudimo

Pored na{eg trenutnog programa dnevne nege, St Sergius pru`a usluge ku}ne nege

i dru{tvenih usluga, koje su finansirane od strane dr`ave (paketi za ku}nu negu)

starijim osobama u zapadnom i jugo-zapadnom Sidneju. Mi pru`amo:

l Socijalna podr{ka i dru`ewe

l Pomo} u ku}i

l Li~na nega

l Transportne usluge, npr. kupovina, svi sastanci, crkvene slu`be i izlasci van ku}e.

l Usluge odmora od pru`awa nege u ku}i

l Ko{ewe trave i vrtlarstvo

l Koordinacija ostalih specijalista vezanih za va{e zdravqe

Podr`a}emo vas da budete {to nezavisniji kako biste mogli ostati kod ku}e i `iveti `ivot koji ste vi odabrali. Tokom nedeqe imamo i dnevni odmor u na{em centru. Autobus vas mo`e pokupiti i vratiti.

[ta treba da uradite da biste dobili ove usluge?

Obratite se na{oj qubaznoj i iskusnoj menaxerki za ku}ne usluge Svetlani Grabovski kako biste razgovarali o va{im potrebama i podobnosti i utvrdili svoju poziciju na listi ~ekawa. Sve usluge dnevne nege pru`amo na srpskom jeziku.

Svetlana Grabovski: P: 0431 919 415 ili na E: day.care@stsergius.org.au

Ako `elite da budete ~lan na{eg tima pozovite Helen: 0417 782 - 329.

Srpski nacionalni savet CG podneo zahtev da se ukloni spomenik vojvodi Petrovi}u

Srpski nacionalni savet Crne Gore podneo je Sekretarijatu za kulturu Glavnog grada zahtev za izme{tawe spomen-obele`ja vojvodi Mirku Petrovi}u u Podgorici.

U obrazlo`ewu zahteva se navodi da pravni osnov za usvajawe zahteva i programa izme{tawa spomen-obele`ja proizilazi iz pravilne primene pozitivnih doma}ih i me|unarodnih propisa.

kqu~ni fokus predsedavawa Kipra. Nadam se da }emo stoga u narednim mesecima mo}i da odr`imo jo{ mnogo pristupnih konferencija, ne samo sa Crnom Gorom, ve} i sa drugim kandidatima, dok nastavqamo da unapre|ujemo kredibilan i na zaslugama zasnovan proces pro{irewa”, navela je zamenica ministarke za evropske poslove Republike Kipar Marilena Raouna, u ime kiparskog predsedavawa Savetom EU.

Crna Gora se smatra predvodnicom procesa pro{irewa Evropske unije. Do sada je otvorila svih 33 pregovara~ka poglavqa, a privremeno zatvorila 13. O~ekuje se da bi Crna Gora mogla da zavr{i pregovore o ~lanstvu sa Evropskom unijom ove godine i da bi do kraja 2027. bila spremna da postane 28. ~lanica bloka.

U saop{tewu Srpskog nacionalnog saveta se navodi da je odredbama Zakona o spomen-obele`jima Crne Gore propisano da se spomen-obele`je ne mo`e podi}i licu koje u istoriji Crne Gore ili u istoriji ~ove~anstva ima negativnu ulogu.

„Negativna uloga vojvode Mirka Petrovi}a proizilazi iz wegovog u~e{}a i predvodni{tva u istorijskom doga|aju, poznatom kao Pohara Ku~a, koji ima elemente te{kog nasiqa sa masovnim ubistvima nad civilnim stanovni{tvom, uni{tavawa imovine i prinudnog raseqavawa”, navodi se u saop{tewu. Dodaju da se spomenik posve}en vojvodi Mirku Petrovi}u, podignut naspram

spomenika predstavnika Ku~a - Marka Miqanova Popovi}a, „mo`e objektivno do`iveti kao neprimereno u odnosu na istorijski, dru{tveni i simboli~ki kontekst, te sa sobom nosi poruku kojom se naru{ava dru{tvena kohezija, ote`ava proces pomirewa i ne doprinosi o~uvawu dostojanstva `rtava”.

Navodi se da su sa zahtevom i programom izme{tawa spomen-obele`ja vojvo-

di Mirku Petrovi}u, upoznati gradona~elnik Glavnog grada Sa{a Mujovi} i predsjednica Skup{tine Glavnog grada Jelena Borovini}-Bojovi}, prenose „Vijesti“.

Pi{e:

ZoranVla{kovi} Zoran Vla{kovi}

Petkovi} u Briselu

PETAR PETKOVI], PREDVODIO DELEGACIJU BEOGRADA, 22. JANUARA, NA RUNDI

DIJALOGA SA PRI[TINOM, POD POKROVITEQSTVOM EVROPSKE UNIJE U BRISELU

Odr`an prvi sastanak Zajedni~ke komisije za

Petar Petkovi}, koji je predvodio delegaciju Beograda, 22. januara, na rundi dijaloga sa Pri{tinom, pod pokroviteqstvom Evropske unije, rekao je da je odr`an prvi sastanak Zajedni~ke komisije za nestala lica i to na nivou glavnih pregovora~a na tehni~kom nivou.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju i glavni pregovara~ na tehni~kom nivou Petar Petkovi} ka`e da za Beograd pitawe nestalih nikada nije bilo politi~ko, ve} humanitarno.

Mi }emo u~initi sve {to je neophodno i pomo}i da se {to pre do|e do pune istine i da se otkrije sudbina svih nestalih, poru~uje Petkovi}.

nestala lica

„To je izuzetno va`no i zna~ajno i nadam se da }e se nakon ovog prvog sastanka ubrzati sve u pravcu pronala`ewa svih nestalih lica“, naveo je Petkovi}.

Istakao je da se Beograd godinama borio da se realizuje sastanak Zajedni~ke komisije.

Naveo je da Zajedni~ka komisija, kako je i predvi|eno Deklaracijom o nestalim osobama koja je ranije usvojena na visokom nivou, slu`i kao jedna vrsta politi~kog tela koja }e dati podr{ku Radnoj grupi.

„Sama Radna grupa kao telo pod pokroviteqstvom Me|unarodnog komiteta Crvenog krsta, koja postoji godinama, dakle vi{e decenija, preko dve decenije, i daqe ostaje glavni organ kada je

UDRU@EWE „SVETI SAVA“ IZ NOVOG SADA

re~ o pronalasku nestalih osoba“, dodao je Petkovi}.

„Mi }emo sada u~initi sve {to je neophodno i dodatno kroz ovaj mehanizam pomo}i da se {to pre do|e do pune istine i da se otkrije sudbina svih nestalih – ukupno 1.589, od ~ega 567 osoba srpske nacionalnosti“, naveo je Petkovi}.

„Razgovori u Briselu bili te{ki, insistirao sam na hitnom formirawu ZSO“ Petar Petkovi} je poru~io da su razgovori u Briselu, u okviru dijaloga Beograda i Pri{tine pod pokroviteqstvom EU, bili te{ki i istakao da je insistirao na hitnom formirawu Zajednice srpskih op{tina (ZSO) i ukazao na te`ak polo`aja srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

Podelilo patike deci u

Grlu, Bawu i Crkolezu

Povodom Savindana, Udru`ewe “Sveti Sava” iz Novog

Sada podelilo je, u nedequ 25.

januara, poklone u vidu patika deci u selima Metohije: Suvog Grla, Bawa, opstina Srbica i

Crkoleza, sela u op{tini Srbica.

Iz ove organizacije poru~uju da ne}e stati sa „ovakvim humanitarnim akcijama i da }e i „ubudu}e nastaviti sa pru`awem pomo}i na{em narodu na ovim prostorima“, prenosi Radio Gora`devac.

Podse}aju i da su prethodnih godina patike delili i deci u Velikoj Ho~i, Orahovcu, Vidawu, Istoku, Osojanu i Gora`devcu. Pravoslavno udru`ewe „Sveti Sava“ osnovano je 1995. godine, a registrovano 2000. godine uz blagoslov manastira Hilandara, sa sedi{tem u Petrovaradinu.

Kosovo pristupilo Trampovom Odboru za mir

Kosovska predsednica Vjosa Osmani potpisala je, 22. januara, u~e{}e Kosova u Odboru za mir ameri~kog predsednika Donalda Trampa, na ceremoniji odr`anoj u Davosu, u [vajcarskoj.

Pre potpisivawa, Osmani je pru`ila ruku Trampu i sa wim kratko razgovarala nekoliko sekundi.

^lanstvo u ovom Odboru je istog dana potpisalo ukupno 19 dr`ava.

Odbor za mir je novo me|unarodno telo koje je inicirao

Tramp, a koje ima za ciq nadzor nad sprovo|ewem mirovnih planova u zonama sukoba, sa po~etnim fokusom na Pojas Gaze.

Prema Trampovom mirovnom planu za Gazu, Odbor za mir je opisan kao „novo me|unarodno prelazno telo“ koje }e pomo}i u nadzoru obnove palestinske enklave. O~ekuje se da ~lanovi ovog Odbora budu svetski lideri, sa Trampom na ~eu Savet bezbednosti Ujediwenih nacija zvani~no je podr`ao osnivawe Odbor za mir putem rezolucije koju su Sjediwene

USTAVNI SUD KOSOVA I DAQE RAZMATRA @ALBU SRPSKE LISTE O IZBORU POTPREDSEDNIKA SKUP[TINE @alba od oktobra 2025. godine

Srpska lista je 16. oktobra 2025. godine podnela `albu Ustavnom sudu Kosova navode}i da Ra{i}ev izbor za potpredsednika parlamenta iz redova srpske zajednice kr{i Ustav, Poslovnik o radu Skup{tine i raniju odluku tog Suda.

Od Ustavnog suda se zahteva da {to pre donese odluku po `albi Srpske liste.

Potpredsednika Skup{tine iz srpske zajednice izabran je 10. oktobra i ta pozicija je poverena Nenadu Ra{i}u, jedinom poslaniku iz Partije za slobodu, pravdu i opstanak.

On je izabran po{to nijedan od kandidata Srpske liste – koja ima ve}inu mesta rezervisanih za srpsku zajednicu u Skup{tini –nije uspeo da obezbedi potrebne glasove.

Iz Ustavnog suda Kosova potvr|eno je da je `alba Srpske liste u postupku razmatrawa, iako je od wenog podno{ewa pro{lo vi{e od tri meseca.

Srpska lista je u aneksu podnetom Ustavnom sudu navela da pozicija potpredsednika Skup{tine pripada ovom politi~kom subjektu, uz obrazlo`ewe da, prema wihovim navodima, predstavqaju ve}inu gra|ana srpske zajednice na Kosovu.

U Ustavnom sudu isti~u da }e odluka biti doneta nakon {to budu razmotreni svi ustavni aspekti navoda koje je iznela Srpska lista.

„Ovaj predmet je trenutno u postupku razmatrawa. Odluka }e biti doneta nakon {to se razmotre svi ustavni aspekti tvrdwi iznetih u zahtevu od strane podnosioca, u skladu sa Ustavom, Zakonom o Ustavnom sudu i Poslovnikom o radu suda“, navodi Ustavni sud. Iz Pokreta Samoopredeqewe, koji je pobedio na izborima 28. decembra, nisu se izjasnili da li }e ponovo insistirati na izboru Nenada Ra{i}a za potpredsednika Skup{tine, ali su poru~ili da bi odluka Ustavnog suda razjasnila na~in postupawa na konstitutivnoj sednici.

[EF MISIJE EULEKS NA KOSOVU \OVANI PJETRO BARBANO Situacija na severu Kosova stabilna, postoje izazovi i mogu}i pokreta~i tenzija

U slu~aju ozbiqnih tenzija ili nemira Euleks mo`e biti anga`ovan kao drugi bezbednosni odgovor, na zahtev Kosovske policije, ka`e {ef ove misije na Kosovu.

[ef misije Euleks na Kosovu \ovani Pjetro Barbano, izjavio je pro{le nedeqe da je bezbednosna situacija na severu zemqe mirna i stabilna, ali smatra da i daqe postoje izazovi i „mogu}i pokreta~i tenzija“.

On ka`e da lokalne vlasti treba da se wima pozabave i da se re{avaju kroz dijalog.

Ameri~ke Dr`ave predlo`ile u novembru, ~ime je ovom mehanizmu dat me|unarodni legitimitet i te`ina. Odbor za mir ima za ciq da „obezbedi odr`ivi mir u podru~jima pogo|enim ili ugro`enim sukobima“, ne samo u Gazi, uz poziv na uspostavqawe „fleksibilnijeg i efikasnijeg me|unarodnog tela za izgradwu mira“. Lista pozvanih dr`ava ukqu~uje i Albaniju, Rusiju i druge zemqe. Do sada su Francuska, Norve{ka, Velika Britanija i Italija odbile u~e{}e.

Barbano navodi da, iako Euleks vi{e nema izvr{ni mandat, wegova uloga u slu~aju tenzija jeste da bude drugi bezbednosni odgovor.

Bezbednosna situacija na Kosovu u posledwem periodu mo`e se smatrati mirnom i stabilnom. Pozitivno ocewujemo povratak srpskih gradona~elnika na du`nost nakon lokalnih izbora i otvarawe kanala komunikacije izme|u wih i Kosovske policije. Naravno, i daqe postoje izazovi i mogu}i pokreta~i tenzija, ali kroz dijalog i uz podr{ku evropskih institucija verujemo da se oni mogu re{iti na miran na~in“, rekao je Barbano.

On je naglasio da jo{ uvek postoje izazovi koje treba re{iti, posebno u potpunoj integraciji mawinskih zajednica i garantovawu wihovih prava u okviru kosovskog sistema, {to kako je dodao, „zahteva propise, sporazume i rasprave koji se mogu re{iti jedino kroz dijalog“.

U slu~aju tenzija i eskalacije situacije na severu, Barbano ka`e da je uloga Euleksa da bude drugi bezbednosni odgovor.

OBJAVQENI ZVANI^NI PODACI:

Koliko gra|ana Srbije

stvarno `ivi u Nema~koj

Posledwi zvani~ni statisti~ki podaci pokazuju da u Nema~koj `ivi oko 14 miliona stranaca, od kojih oko 233 hiqade mora da napusti zemqu. Tradicionalno, najve}a migrantska grupa su Turci, a najbrojniji migranti sa prostora biv{e Jugoslavije u Nema~ku dolaze iz Hrvatske.

Stranci u Nema~koj, wih vi{e od 14 miliona, ~ini 16,8 odsto ukupnog stanovni{tva, kojeg ima oko 83,6 miliona, podaci su Centralnog registra stranaca (AZR) iz novembra 2025. godine.

Me|utim, broj qudi koji imaju migrantsko poreklo je znatno ve}i. U tu grupu ulaze ne samo stranci, ve} i deca stranaca koja su ro|ena u Nema~koj i stekla su nema~ko dr`avqanstvo po ro|ewu. Ovoj grupi pripadaju i takozvani etni~ki nema~ki repatrijati iz Isto~ne Evrope i biv{eg Sovjetskog Saveza, kao

i naturalizovani stranci, prenosi N1. Prema mikropopisu iz 2024. godine, skoro 25,2 miliona qudi u Nema~koj je imalo migrantsko poreklo, {to predstavqa vi{e od 30 odsto ukupnog stanovni{tva. Nema~ki portal Fokus pi{e da su se ove brojke od tada pove}ale.

Najvi{e stranaca dolazi iz 10 zemaqa: Turske, Ukrajine, Sirije, Rumunije, Poqske, Italije, Avganistana, Bugarske, Hrvatske i Gr~ke.

Dr`avqani Hrvatske su ujedno i najbrojnija grupa stranaca sa prostora biv{e Jugoslavije. U Nema~koj ih je, prema zvani~nim podacima, 414.555.

Za wima slede oni koji su u Nema~ku oti{li sa kosovskim paso{em, a wih je 322.571.

Srpskih dr`avqana u Nema~koj je 262.479, {to je vi{e nego dr`avqana BiH – 246.724.

Turci su decenijama ~inili najve}u grupu stranaca u Nema~koj, a sa 1,52 miliona oni i daqe dr`e vode}u poziciju.

To bi ubrzo moglo da se promeni, po{to je broj Ukrajinaca u Nema~koj porastao na vi{e od 1,4 miliona. Nagli porast broja Ukrajinaca zabele`en je od februara 2022. godine kada je Rusija otpo~ela napad na Ukrajinu.

Od tada, stotine hiqada `ena, dece i mu{karaca svake godine be`e iz Ukrajine u Nema~ku. Pore|ewa radi, krajem 2020. godine, samo 135.000 ukrajinskih dr`avqana `ivelo je u Nema~koj.

KI[NI SRBI SA SEVERA AMERIKE: Podigli su crkvu iz zgari{ta, a sada Amerikanci kod wih prelaze u pravoslavqe!

Grad Portland u ameri~koj dr`avi Oregon prestonica je visokih tehnologija, zdravog `ivota i nalazi se usred rajskog prirodnog okru`ewa, pa u jednom danu mo`ete da u`ivate kupaju}i se u okeanu, pecaju}i na reci, skijaju}i po sne`nim stazama vulkanskih planina ili opu{taju}i se u bawama sa termalnim vodama, koje se nalaze u indijanskom rezervatu.

Portland je i rodno mesto i ku}a jednog od najve}ih globalnih brendova, kompanije Nike, koja u ovom gradu ima svoj headquorter kako to ka`u Amerikanci, ali i pravi pravcati Nike grad, sa poslovnim i stambenim zgradama u kojima kome `ive weni dizajneri, menaxeri, i u kome se svaka zgrada zove po nekom modelu sportske opreme i ~uvenih patika koje je proslavio Majkl Xordan.

To je i grad sa ponajvi{e ki{nih dana od svih velikih ameri~kih gradova, pa je negde i logi~no da je jedan od wegovih simbola statua ki{nog ~oveka, koja se nalazi na glavnom trgu, u samom centru.

U ovom gradu `ivi nevelika, ali dobro organizovana srpska zajednica, sastavqena od qudi iz svih krajeva biv{e Jugoslavije. Ima tu i starih imigranata, ali ponajvi{e izbeglica iz Republike Srpske i Krajine, koji su posle gra|anskog rata potra`ili boqi `ivot preko okeana.

Epicentar wihovog okupqawa je crkva Svetog Stefana, koju su vredni parohijani podigli bukvalno iz pepela, na temeqima spaqenog korejskog hrama 2006.godine, i koja, po re~ima wenog mladog paroha, oca Jovana Katani}a, okupqa preko 120 porodica, koje su rasute po Portlandu i okolnim gradi}ima.

Ali ova crkva ne okupqa samo Srbe, nego i veliku grupu Amerikanaca koji su pre{li u pravoslavqe iz katoli~anstva i protestantizma.

Pogledajte kako su Srbi u Portlandu proslavili wihovu crkvenu slavu, igrali fudbal „na male“ i pojeli najboqe }evape na svetu!

POTRESNA ISPOVEST NOVOPAZARCA (19) KOJI JE PRE@IVEO PO@AR U [VAJCARSKOM KLUBU!

„Moram da u~im da hodam“

Novopazarac Meldin Mehmedovi} (19), jedan od povre|enih u po`aru koji je izbio u novogodi{woj no}i u baru na skijali{tu Kran Montana u [vajcarskoj, opisao je kako se borio za `ivot dok je vatra gutala sve pred sobom.

Po`ar se muwevitom brzinom pro{irio i odneo 40 `ivota. Me|u stradalima je i dr`avqanin Srbije, a najmla|a `rtva imala je svega 14 godina.

Meldin pri~a kako je kobne ve~eli atmosfera u baru bila odli~na, da su se svi veselili, igrali i pevali.

„Do{ao sam u bar ina~e, negde oko pola sata iza pono}i sa mojim najboqim prijateqem Teom. Mislim da ve}ina gostiju nije ni videla trenutak kada je po`ar krenuo. U jednom trenutku sam video da je ceo plafon u plamenu. Svi su uspani~eno po~eli da be`e ka stepenicama, tamo je bio izlaz. Na stepenicama nije moglo da se stane, bile se prepune. Svi su be`ali…“, opisuje Mehmedovi} za Canal 9 jezive trenutke i dodaje da je stekao utisak da gosti koji su bili u delu bara u kome je on bio nisu na vreme videli da je izbio po`ar.

rekao je on i dodao da nije mogao da prona|e prijateqa Tea, prenosi Kurir.

Meldin Mehmedovi} skupio je snagu, pa je pred kamerama pokazao i jaknu i farmerke koje je nosio u novogodi{woj no}i. Stvari je sau~uvao u jednoj kesi i stavio u podrum.

Mladi} koji je te ve~eri samo `eleo da se lepo provede sa svojim prijateqem, bio je svedok jezivih scena od kojih jo{ uvek nije spavao mirnim snom.

„Qudi su gazili jedni druge! Vukli su i gurali, hvatali se i bukvalno tra`ili slamku spasa, samo da `ivi napuste lokal. Bila je velika panika. Moj prijateq Teo bio je ispred mene, gurao sam ga kako bi se izvukli, kako bi iza{li `ivi. Hvala Bogu, `iv je“, opisao je Novopazarac.

Ka`e da je u dimu i haosu bilo nemogu}e videti ne{to.

„Nismo videli kuda gazimo. Osetio sam toplotu, plamen kako dolazi do mene. Pe~e me zglob. Neko me je u toj gu`bi izuo i ostao sam bez cipele. Bio sam bos. Samo sam hteo da iza|em napoqe. Morao sam da se pewem preko qudi, jer sam mislio da }u umreti“, svedo~i mladi}.

Trenutak u`asa usledio je nakon {to je iza{ao napoqe i video da je ceo lokal u plamenu.

„Dok sam izlazio napoqe samo sam pratio gde se nalaze ulazna vrata, to mi je bio neki orijentir. Me|utim, pred vratima bara je bio pakao, qudi su skakali jedni preko drugih, padali kao domine. Video sam i qude koji su iza{li u plamenu, spaqeni“,

„Ovo su farmerke koje sam nosio, a ovo je izgorela ko`a… Ne znam uop{te ~ija je. Ta ko`a, zalepila se za moje farmerke tokom gr~evitog izlaska napoqe. Zapravo, bila je svuda po farmerkama, ali je moja majka skinula“, ka`e potresnim glasom mladi} dok okre}e farmerke i potom iz sive kese vadi crnu jaknu.

„Uglavnom je izgorela jakna. Dok sam be`ao iz bara pomislio sam: ‘Ova jakna }e mi se zalepiti za ko`u ili }e me za{tititi!’ Sada znam, da je nisam imao izgoreo bi“, ka`e Meldin pokazuju}i uni{tenu jaknu.

Pre`iveli mladi} rodom iz Srbije je potom uzeo mobilni telefon i pozvao svog najboqeg prijateqa Tea koji mu se na video-poziv javio iz bolni~ke posteqe. Nakon pozdrava, Teo je ispri~ao da mu je vatra zahvatila 30 posto tela, a da su mu ruke potpuno uni{tene i spaqene.

„Moram da u~im da hodam… Nemam vi{e snage i mora}u da zaboravim na moj posao, s obzirom na to da su mi ruke u jako lo{em stawu. Naime, radim mehaniku i ruke su mi potrebe svaki dan. A prema navodima lekara narednih najmawe godinu dana ne smem da uprqam ruke i da ih inficiram. Leti ne mogu da sunce, ne smem ni majicu da obu~em. Sunce nikako ne sme da mi zahvati opekotine“, rekao je kratko mladi} pokazuju}i zavoje na svojim rukama.

[ta je izazvalo u~estale napade ajkula du` obale

Novog Ju`nog Velsa?

^ak ~etiri incidenta dogodila su se u razmaku od 48 sati, tri u Sidneju, a jedan kod Port Meklvorija. Od tih napada dva su imala izuzetno te{ke i tragi~ne posledice po 12-godi{weg de~aka i mla-

popodne, kada je ajkula napala 12-godi{weg de~aka nedaleko od popularne sidnejske pla`e – [ark bi~. De~ak je zadobio kriti~ne povrede oba dowa ekstremiteta i bori se za `ivot u bolnici u Rendviku.

di}a od 27 godina. Nadle`ni privremeno zatvorili mnoge pla`e, a stru~waci za morsku biologiju obja{wavaju da je do intenzivnijeg prisustva ajkula u blizini pla`a do{lo usled obilnih ki{a koje su proteklog vikenda pogodile Sidnej i okolinu.

Javnost u Australiji, a naro~ito stanovni{tvo priobalnih delova Novog Ju`nog Velsa, proteklih dana uznemirile su vesti o u~estalim napadima ajkulama u blizini pla`a u Sidneju i na sredwoj severnoj obali te dr`ave.

^ak ~etiri napada dogodila su se za samo 48 sati.

Prvi se odigrao u nedequ

Kako je saop{tio oblasni komandir pomorske policije Novog Ju`nog Velsa Xo Meknalti, do napada je do{lo nakon {to je de~ak sko~io u vodu sa stene visoke {est metara.

Prvu pomo} ukazao mu je policajac koji se u tom trenutku nalazio nedaleko od mesta doga|aja.

Komandir policije je pohvalio i brzu reakciju de~akovih drugova, koji su ga brzo izvukli iz vode, pre dolaska policajca.

Drugi napad ajkule sa tragi~nim posledicama odigrao se u ponedeqak predve~e, na pla`i Nort Stejn u Menliju, na severnim pla`ama Sidneja.

@rtva napada bio je 27-godi{wi surfer koji je te{ko povre|en. Kako je izjavio komandir

TUGA - NIKO ANTIK (12) PREMINUO NAKON

NAPADA AJKULE:

Doktori se danima borili za de~akov `ivot

Australijski de~ak Niko Antik, star 12 godina, preminuo je u bolnici nakon {to ga je ugrizla ajkula u sidnejskoj luci, saop{tila je wegova porodica.

Roditeqi preminulog de~aka su argentinskog porekla koji su se ne tako davno doselili u Australiju. Ajkula je napala de~aka u pro{lu nedequ dok je sa drugovima skakao sa stena u Voklizu, oko devet kilometara od centralne poslovne ~etvrti Sidneja, preneo je Rojters.

Prijateqi su ga izvukli iz vode i odveli u bolnicu sa te{kim povredama obe noge.

Desetine pla`a, ukqu~uju}i i one u Sidneju, zatvorene su ove sedmice nakon ~etiri napada ajkula za dva dana. U septembru je surfera ubila ajkula na pla`i Long rif u Sidneju.

Veruje se da su obilne ki{e koje su pomutile vodu razlog u~estalih napada ajkula.

U Australiji se prose~no godi{we de{ava 20 napada ajkula, od kojih su tri fatalna, prema podacima grupa za za{titu prirode.

policije Severnih pla`a Xon Dankam, povre|eni mu{karac je operisan iste ve~eri, ali je i daqe u kriti~nom stawu.

Nedaleko od Menlija, na pla`i Di Vaj, istog dana napadnut je 11-godi{wi de~ak, koji je imao neverovatnu sre}u da je u ~equstima ajkule zavr{ila wegova daska za surf.

Kako su rekli o~evici, bila je to vrsta bul {ark, duga~ka oko metar i po.

^etvrti napad u dva dana odigrao se u utorak ujutro na sredwoj severnoj obali Novog Ju`nog Velsa, kod Point Plomera, nedaleko od grada Port Mekvori.

Na meti je i ovde bio surfer, 39-godi{wak, koji je pukom sre}om uspeo da pobegne i da se izvu~e samo sa mawim ogrebotinama

Posle serije napada, nadle`ni su privremeno zatvorili oko 20 pla`a {irom Sidneja, a izvr{ni direktor organizacije Surf Lifesaving za Novi Ju`ni Vels Stiven Pirs, ka`e da je re~ o situaciji bez presedana.

Pirs tvrdi da je razlog za pove}ano prisustvo ajkula trenutni kvalitet vode, koja je posle obilnih ki{a izuzetno mutna i uzburkana.

„Do{lo je i do velikog oticawa slatke vode u more, iz brojnih potoka i kanala. Sve to je stvorilo idealne uslove za aktivnost ajkula, tako da ne ~udi {to se ovo de{ava”, istakao je Pirs.

Prema re~ima morskog biologa, dr Vanese Pirote, uprkos u~estalim napadima proteklih dana, bliski susreti qudi i ajkula i daqe su veoma retki.

Ona ka`e da se pre svega usled boqeg medijskog izve{tavawa nego ranije, sada saznaje daleko vi{e o napadima, pa samim tim i izgleda kao da postoji ~e{}a interakcija qudi s ovim morskim bi}ima.

Dr Pirota tako|e ukazuje da kupa~i na pla`ama treba da obrate posebnu pa`wu na promene u okru`ewu pre nego {to u|u u vodu, kao i da se uzdr`e od plivawa kada je voda mutna i uzburkana.

Sve vi{e stru~waka poziva upravo na boqu edukaciju stanovni{tva, kada se radi o napadima ajkula i bezbednosti prilikom plivawa u moru.

Jedan od wih je Kris Pepin-Nef sa Univerziteta u Sidneju, koji je objavio kwigu o ajkulama. On ka`e da pored mutne vode, ova bi}a privla~i i kanalizacioni sistem Sidneja.

„Ve} 20 godina pozivam da se o~iste cevi, kao prevencija protiv napada ajkula. Imali smo i slu~aj da je jedna klanica ispu{tala svoje otpadne vode u reku Paramatu. Tako|e, na Bondaju se zna~ajno smawilo prisustvo ajkula otkad su se tamo re{ili velikog kanalizacionog ispusta“, istakao je Pepin-Nef. SBS na srpskom

Izglasani najo{triji zakoni o

govoru mr`we i uslovima posedovawa oru`ja

u istoriji Australije

Tokom vanrednog zasedawa Senata usvojeni su najstro`i zakoni za sankcionisawe govora mr`we i uslova za posedovawe vatrenog oru`ja, u istoriji Australije.

Usvojena su dva odvojena zakona - o reformi oru`ja i govoru mr`we - koji su stupili na snagu neposredno posle kona~nog odobrewa Senata.

Predlog zakona Federalne vlade usvojen je uz podr{ku ve}ine liberala tokom kasne no}ne sednice Senata, ali uz protivqewe iz redova Nacionalne stranke, nakon ~ega su se ~lanovi te partije hitno sastali kako bi razmotrili {ta da urade sa tri senatora koji su glasali protivno odluci liderke opozicije.

Situacija se dodatno isklomplikovala za kolaicione partnere posle tog sastanka na kojem je odlu~eno da u znak solidarnosti sa kolegama jo{ osam poslanika iz Nacionalne stranke podnese ostavke u kabinetu Suzan Li, ukqu~uju}i i lidera stranke.

Sa druge strane Vlada je nagovestila da je malo verovatno da }e se preduzeti daqe mere za borbu protiv govora mr`we, ~ak i ako Kraqevska komisija koja }e biti osnovana za ispitivawe okolnosti nedavnog teroristi~kog napada na Bondaju i antisemitizama bude preporu~ila stro`e zakone.

SBS na srpskom

[UMSKI PO@ARI PRETE DR@AVI

VIKTORIJA:

Izdata upozorewa zbog

ekstremnih vru}ina

Napori u ga{ewu {umskih po`ara nastavqaju se u australijskoj saveznoj dr`avi Viktoriji, gde su vlasti izdale upozorewa na ekstremne vru}ine koje bi mogle pogor{ati stawe na terenu i dovesti do {irewa aktivnih po`ari{ta.

Prema ABC News, vlasti ka`u da bi se nekontrolisani {umski po`ari u regionu Otvejz u Viktoriji mogli pro{iriti zbog ekstremnih vru}ina.

Dijana Idi, slu`benica Australijskog zavoda za meteorologiju, izjavila je da bi neki delovi dr`ave mogli do`iveti najdu`i toplotni talas od 2009. godine.

Ona je rekla da se o~ekuje da }e temperature dosti}i 48 stepeni Celzijusa u Milduri, Houptaunu i Valpupu, 47 stepeni u Hor{amu i 46 stepeni u Hamiltonu.

Tim Vibu{, dr`avni slu`benik za vanredne situacije, izjavio je da }e temperature u nekim delovima dr`ave ostati iznad 40 stepeni Celzijusa nedequ dana.

Napomenuto je da vatrogasne ekipe nastavqaju s naporima kako bi spre~ile {irewe po`ara zbog visokih temperatura.

U me|uvremenu, vlasti su navele da se kvalitet vazduha u Melburnu pogor{ao zbog po`ara u Otvejzu.

Osim toga, u Adelejdu, Ju`na Australija, program organizovan u ~ast „Dana Australije” 26. januara, u spomen na dan kada je prva britanska flota stigla na australijski kontinent 1788. godine i koji se smatra danom osnivawa zemqe, otkazan je zbog upozorewa na toplotni talas.

NAU^NICI U ZAPADNOJ AUSTRALIJI OTKRILI

NAJVE]I RUDNIK GVO@\A NA SVETU:

Wegova vrednost bi mogla prema{iti 10 biliona dolara!

U Zapadnoj Australiji otkriveno je masivno le`i{te gvo`|a vredno vi{e od 10 biliona dolara, koje sa 55 milijardi tona rude preti da potpuno promeni svetsko tr`i{te ~elika. Geolo{ko otkri}e bez presedana potresa globalnu rudarsku industriju. Nau~nici su identifikovali le`i{te ~ija se vrednost procewuje na vi{e od 10 biliona dolara. Ovo otkri}e potvr|uje da se ispod povr{ine Zemqe jo{ uvek nalaze kolosalni resursi koji ~ekaju da budu istra`eni.

Decenijama je potraga za velikim mineralnim rezervama bila tiha trka izme|u dr`ava, kompanija i nau~nika. Me|utim, nedavno otkri}e postiglo je ono {to su retki smatrali mogu}im: lociran je rudnik gvo`|a koji svojom samom veli~inom redefini{e mapu prirodnih resursa planete.

GDE SE NALAZI NAJVE]I

RUDNIK GVO@\A NA SVETU?

Nalazi{te je identifikovano u Zapadnoj Australiji, regionu koji je ve} po-

znat po svom mineralnom bogatstvu, ali koji sada ponovo zauzima centralno mesto na me|unarodnoj sceni. Prema geolo{kim studijama, rezervat bi mogao da sadr`i oko 55.000 miliona tona rude gvo`|a, {to je cifra koja daleko nadma{uje bilo koje do sada poznato le`i{te.

Ono {to ovo otkri}e ~ini jedinstvenim nije samo koli~ina gvo`|a, ve} i wegova koncentracija i kvalitet. Analize pokazuju da ruda poseduje izuzetnu ~isto}u, {to olak{ava industrijsku preradu i smawuje tro{kove ekstrakcije. Visokokvalitetno gvo`|e je kqu~no za proizvodwu ~elika, strate{kog materijala za gra|evinarstvo, automobilsku industriju i razvoj infrastrukture.

VREDNOST KOJA

MEWA SVETSKU EKONOMIJU

Nau~nici obja{wavaju da je ovo le`i{te nastalo pre vi{e od 1.400 miliona godina, kao proizvod slo`enih geolo{kih procesa koji su ukqu~ivali vulkansku aktivnost i tektonska pomerawa. S obzirom na procewenu vrednost od pre-

RENTON FAMILY TRUST Aged Care

Daje kvalitetnu uslugu od 1970. godine

Stara~ki dom ALGESTER LODGE

Sme{taj u novom i renoviranom odelewu

Amber stara~kog doma Algester Lodge

u Algester Lodge ima slobodnih mesta u renoviranom odelewu Amber sa novim i osve`avaju}im izgledom.

u Nudi se sme{taj za osobe sa normalnom i specijalnom negom, demenciju i za privremenu negu.

u Klijenti mogu da `ive kvalitetnim `ivotnim standardom i potrebnom medicinskom negom.

u Algester Lodge je opremqen sa prekrasnim prostorijama za boravak i rekreaciju, kuhiwom za spremawe posebne (profesionalne) hrane sa profesionalnim timom kuvara.

u Ve{eraj u domu da smawi rizik nestanka ode}e.

u Dru{tvene aktivnosti organizovane od strane obu~enog osobqa i u~e{}e po slobodnom izboru.

u Frizerski salon omogu}ava da lepo izgledate sve vreme.

u Kapela sa neodre|enim hri{}anskim obredima (za sve religije) za religiozne potrebe svo vreme na raspolagawu.

u Na{e osobqe govori vi{e jezika i poma`e klijentima u dnevnim aktivnostima i terapijama, kao i u organizovawu proslava praznika.

u Mo`ete kontaktirati qubazno osobqe Algester Lodge-a za diskusiju u vezi nege ili dogovoriti posetu domu.

Algester Lodge 117 Dalmeny Street, Algester, Queensland, 4115 (07) 3711 4711

ko 10 biliona dolara, ovo nalazi{te bi moglo direktno uticati na me|unarodno tr`i{te gvo`|a i ~elika. Specijalisti upozoravaju da bi kontinuirana proizvodwa velikog obima mogla da stabilizuje cene, smawi zavisnost od drugih zemaqa proizvo|a~a i izmeni trenutne trgovinske odnose. Australija je ve} jedan od vode}ih izvoznika gvo`|a, a ovo otkri}e dodatno u~vr{}uje wenu strate{ku poziciju. Eksploatacija bi mogla generisati hiqade novih radnih

mesta i podsta}i ulagawa u tehnologiju i transport. Ipak, stru~waci isti~u i velike izazove. Ekstrakcija rezervi ovakve veli~ine zahteva slo`ene politi~ke, ekolo{ke i ekonomske odluke. Bi}e neophodno uspostaviti ravnote`u izme|u kori{}ewa resursa i za{tite prirodne sredine, uz po{tovawe lokalnih zajednica. Ovo otkri}e predstavqa istorijsku prekretnicu koja bi mogla da redefini{e budu}nost rudarstva na globalnom nivou.

Porodice australijskih vojnika koji su poginuli u Avganistanu bi}e povre|ene ovim komentarima, ka`e Anthony Albanese o izjavama ameri~kog predsednika o omalova`avawu savezni~kih trupa NATO-a Australijski premijer Anthony Albanese izjavio je da su komentari ameri~kog predsednika Donalda Trampa, kojima je umawio doprinos NATO trupa u Avganistanu, neprihvatqivi, naglasiv{i da saveznici, ukqu~uju}i Australiju, zaslu`uju po{tovawe za `rtve i ulogu na prvim linijama fronta.

„One nisu prihvatqive, i prime}ujem da je predsednik Tramp preko no}i dao novu izjavu u kojoj je priznao doprinos (trupa)”, rekao je Anthony Albanese u televizijskom intervjuu.

„Onih 47 australijskih porodica koje }e biti povre|ene ovim komentarima, zaslu`uju na{e apsolutno po{tovawe, na{e divqewe, hrabrost koju je pokazalo 40.000 Australijanaca u Avganistanu.”

saveznici u NATO-u nisu ispunili svoje obaveze prema SAD-u.

Tramp ima dugu istoriju omalova`avawa NATO saveza i dugogodi{wih partnera SAD-a. [to se ti~e kontrole {tete, Tramp je u subotu objavio komentare na svojoj platformi Truth Social, hvale}i britanske trupe. Ali ti komentari su ve} razqutili brojne saveznike, ukqu~uju}i Poqsku, Norve{ku, Dansku, Italiju i Veliku Britaniju.

Posledice napada na SAD 11. septembra 2001. godine jedini su put kada je NATO ikada pozvao svoj ~lan 5, rekav{i da je napad na jednu ~lanicu napad na sve, a dr`ave ~lanice su kao odgovor poslale hiqade vojnika u Avganistan.

Ukupno 47 Australijanaca je poginulo u Avganistanu, a vi{e od 260 je raweno, uprkos Trampovim tvrdwama pro{le sedmice da su nakon teroristi~kih napada na SAD 2001. godine saveznici poslali „neke trupe u Avganistan”, ali da su „ostali malo pozadi, malo izvan linija fronta”.

Odgovaraju}i na Trampove tvrdwe, Albanese je rekao da su australijske trupe „svakako bile na prvim linijama fronta kako bi, zajedno s na{im drugim saveznicima, branile demokratiju i slobodu i branile na{e nacionalne interese. Zaslu`uju na{e po{tovawe”. Vi{e od 39.000 australijskih vojnika slu`ilo je u Avganistanu 20 godina. Australija se povukla iz zemqe 2021. godine. Kanbera je 2024. godine oduzela medaqe za istaknutu slu`bu brojnim svojim vojnim oficirima zbog ratnih zlo~ina u Avganistanu. Australijski

Tramp je za Fox News rekao o ameri~kim saveznicima u NATO-u: „Nikada nam nisu bili potrebni”, dodaju}i da je SAD bio „vrlo dobar prema Evropi i mnogim drugim zemqama. To mora biti dvosmerna ulica”, sugeri{u}i da

Dan Australije

Pi{e:

Sa{a Jankovi}, Melburn

Ve} decenijama traje polemika i negodovawe oko Dana Australije koji proslavqamo 26. januara. Treba li ga slaviti, promeniti datum ili ga jednostavno ukinuti? Jedan deo Australijanaca ima jasan i definisan stav oko ovog dana ali ipak prema svim anketama ve}ina ne `eli da bilo {ta mewa. Iskreno, mnogima koji vredno i marqivo rade tokom cele godine to je samo jo{ jedna prilika za neradni i naravno pla}eni dan. Jer vi{e od tre}ine Australijanaca su migranti koji su ro|eni van Australije. Ve}ina od te tre}ine jednostavno ne `eli da se bavi tom temom, jer to na neki na~in spada u domen politike. Ipak, va`no je razumeti celu simboliku i istorijske kontekste ovog dana. Dan Australije obele`ava se na dan kada su Britanci podigli Zastavu Unije „Union Jack“ u Sidnejskoj uvali 1788. godine, {to je u stvari bio

du sa svojim prijateqima i porodicom, odlaze na pla`u ili gledaju vatromet. Na taj datum se odr`avaju i mnoge ceremonije dodele dr`avqanstava i ceremonija dodele plakete za „Australijanca godine“.

Ali Aborixini i narodi iz Toresovog moreuza na 26. januar protestuju od 1938. godine i smatraju ga „Danom `alosti“. Sve ve}i broj Australijanaca odbija da slavi taj dan i tra`e da se nacionalni praznik pomeri na drugi datum. Boe Sperim, ~ovek Gamilaroj, Kuma i Muravori naroda aktivista i podkaster, opisuje za doma}e medije emocionalnu te`inu tog dana. „Za mene, kad do|e ovaj dan, kad osvane, ose}am se kao da idem na sahranu. Znam da se ne{to lo{e dogodilo. To je veoma sumoran ose}aj.”

bila potpuno razaraju}a za autohtone Australijance koji su se suo~ili sa oduzimawem zemqe, masakrima, donesenim bolestima i prisilnim uklawawem dece iz porodica. Efekti kolonizacije, ukqu~uju}i sistemsku diskriminaciju, lo{e zdravqe i preveliku zastupqenost u okviru pravosudnog sistema, ose}aju se i danas.

Autohtone grupe tog dana organizuju brojne mar{eve, mitinge i kulturne doga|aje {irom zemqe, nazivaju}i taj dan „Dan invazije“ ili „Dan pre`ivqavawa“.

Australijska nacija, bilo da je re~ o onima koji su nedavno postali dr`avqani ili su prva, druga ili tre}a generacija Australijanaca moraju da zajedno zale~e te{ke rane iz pro{losti sa Aborixinima. Ova tema jeste

po~etak britanske kolonizacije. Po~etak te kolonizacije je i veoma bolan deo istorije za Aborixine, koji su ovde `iveli najmawe 65.000 godina pre Britanaca. Za wih je taj datum i po~etak genocida koji je sistematski mawe ili vi{e trajao sve do sedamdesetih godina pro{log veka. Ankete javnog mwewa pokazuju da ve}ina Australijanaca `eli da Dan Australije ostane 26. januara. Ipak za starosedeoce Australije a izgleda i za sve ve}i broj Australijanaca, ovo nije dan za slavqe. Dan Australije se obele`ava 26. januara od 1935. godine, ali je dr`avni praznik postao tek 1994. godine. Neki Australijanci ga slave tako {to organizuju ro{tiqija-

Dr Samer Mej Finlej, `ena iz naroda Jorta Jorta predava~ na Univerzitetu Vulongong tako|e obja{wava za doma}e medije da 26. januar predstavqa po~etak patwe za Aborixine i qude sa ostrva iz Toresovog moreuza. „To je po~etak rasizma, po~etak diskriminacije, po~etak vremena u kojem su na{i qudi bili li{eni veze sa zajednicom i li{eni prava na zemqu kojom su na{i preci hodali 65.000 godina. Dakle, ovaj datum posebno, izdvojen od svih drugih datuma koje su qudi mogli izabrati da proslave i priznaju ovu zemqu, je datum koji je zaista bio po~etak veoma bolnog i kontinuiranog perioda kolonizacije za Aborixine.“

Britanska kolonizacija je

i bi}e uvek bolna jer se dugo o woj nije smelo ni diskutovati. Danas, svaki Australijanac ima pravo da ka`e {ta misli, ali na kraju dana to je skoro nebitno za su{tinu same nacije. Potrebno je hrabro i}i daqe jer pravda ~ak i ako bude jednog dana zadovoqena nikad ne}e ubla`iti po~iweni genocid nad tradicionalnim narodima. Dan Australije treba da bude dan pomirewa za sve wene narode sa Aborixinima, a to svakako ne mo`e biti dan kada je invazija zvani~no po~ela.

Kamile ~upaju slavine, kidaju klima ure|ajesituacija je potpuno van kontrole

Ogromna krda od oko 1.000 podivqalih kamila upala su u ruralni gradi} Maunt Libig, oko 320 kilometara zapadno od Alis Springsa, u potrazi za vodom, usled rekordno visokih temperatura koje poga|aju centralnu Australiju.

Kamile su vi|ene kako no}u ulaze u naseqe, dok stanovnici spavaju, razbijaju i ~upaju slavine, o{te}uju klima-ure|aje i ru{e ograde, napadaju}i sve {to ima i najmawi trag vlage. Lokalni radnici svako jutro moraju da isteruju `ivotiwe iz zajednice kako bi se stanovnici bezbedno kretali.

Ministar za za{titu `ivotne sredine Severne teritorije Xo{ua Bergojn izjavio je da je situacija posledica vi{emese~ne

su{e i ekstremnih vru}ina koje ne jewavaju.

Mediji navode da su u pojedinim delovima zemqe zabele`ene temperature i do 50 stepeni Celzijusa, dok me{tani tvrde da je stvarni ose}aj toplote bio i vi{i. U gradu Marbl Bar, poznatom kao najtoplije mesto u Australiji, lokalci navode da su merni ure|aji pokazivali i preko 53 stepena.

Zbog nastavka toplotnog talasa, vlasti upozoravaju da bi upadi kamila mogli da se nastave, ukoliko se ne preduzmu dodatne mere.

Kamile su u Australiju uvedene sredinom 19. veka za potrebe istra`iva~a, a danas se procewuje da oko milion kamila luta pustiwskim oblastima Zapadne i Ju`ne Australije, kao i Severne teritorije.

Ford Ranger je ve} tre}u uzastopnu godinu najprodavaniji

Vlasti Kvinslenda najavile eutanaziju ~opora od 10 dinga

nakon smrti turistkiwe

Vlasti australijske savezne dr`ave Kvinslend najavile su da }e eutanazirati ~opor od 10 dinga na ostrvu K’gari nakon smrti 19-godi{we kanadske turistkiwe Pajper Xejms, saop{tila je vlada te australijske dr`ave.

Australijski ministar za `ivotnu sredinu Endru Pauel rekao je da je odluka doneta nakon {to su renxeri tokom vi{ednevnog nadzora uo~ili agresivno pona{awe `ivotiwa, koje su procewene kao „neprihvatqiv rizik po javnu bezbednost”, prenosi Gardijan. Obdukcija je pokazala da je Xejms stradala u ponedeqak, a nalazi ukazuju na utapawe i povrede koje odgovaraju ugrizima dinga, dok se navodi da ugrizi pre smrti „verovatno nisu bili neposredan uzrok smrti”.

[est dinga je ve} eutanazirano, dok se o~ekuje da }e ostatak ~opora biti eutanaziran u narednom periodu, naveli su zvani~nici.

Odluku su o{tro kritikovali pripadnici starosedela~kog naroda Bu~ula, koji zajedno sa dr`avom upravqaju ostrvom, isti~u}i da o eutanaziji nisu bili prethodno konsultovani.

Predstavnici Bu~ula odluku su okarakterisali kao „odstrel” i ocenili da vlasti nisu ispo{tovale upravqa~ki plan ostrva. K’gari, ranije poznat kao Frejzer Ajlend je nacionalni park i nalazi se na Uneskovoj listi svetske ba{tine.

Na ostrvu `ivi oko 200 dinga, koji imaju posebno kulturno zna~ewe za lokalno starosedela~ko stanovni{tvo.

Napadi dinga na qude na ovom ostrvu zabele`eni su i ranije, ali su smrtonosni incidenti retki.

Posledwi takav slu~aj dogodio se 2001. godine, kada je devetogodi{wi de~ak stradao, {to je tada dovelo do kontroverznog eutanazirawa ve}eg broja `ivotiwa.

Stru~waci i organizacije za za{titu prirode upozoravaju da bi eutanazija celog ~opora mogla da ima ozbiqne posledice po ve} ugro`enu populaciju dingoa i da ne bi re{ila problem bezbednosti, ukoliko se ne promene uslovi masovnog turizma na ostrvu.

automobil u Australiji

Australijsko automobilsko tr`i{te je do`ivelo korenitu promenu u posledwih nekoliko godina. Nekada{wi favoriti poput Holdena Commodora i Forda Falcon su postali deo automobilske istorije, dok su wihovo mesto na vrhu lestvica prodaje preuzeli izdr`qivi pick-upovi i prakti~ni SUVovi. U takvom izmewenom okru`ewu, Ford Ranger je u~vrstio svoju poziciju kao najpo`eqniji automobil me|u Australijancima. S impresivnih 56.555 isporu~enih primeraka tokom 2025. godine, Ranger je postigao retko vi|eni het-trik – tre}u uzastopnu godinu kao najprodavanije vozilo u Australiji. Ovo je prvi put u gotovo ~etiri decenije da je Ford uspeo da odr`i dominaciju na godi{wim prodajnim lestvicama tri godine zaredom, ~ime je Ranger prema{io ukupnu prodaju kultnog Falcona u ovom veku. Toyota ~vrsto dr`i pozicije na drugom i tre}em mestu. RAV4 je s 51.947 prodatih jedinica zauzeo drugu poziciju, dok je legendarni Hilux obezbedio tre}e mesto s 51.297 primeraka. Iako oba modela bele`e blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, Toyota pola`e velike nade u nove gene-

Sistem

racije oba modela da bi povratila vode}u poziciju. Me|u deset najprodavanijih vozila na{li su se i Isuzu D-Max (26.839), Ford Everest (26.161), Toyota Prado (26.106), Hyundai Kona (22.769), Mazda CX-5 (22.742), Mitsubishi Outlander (22.459), te elektri~ni Tesla Model Y (22.239).

Australijsko tr`i{te novih vozila je 2025. godine dostiglo rekordni nivo od 1,241 miliona prodatih automobila. Ovaj rast je zna~ajnim delom podstaknut dolaskom novih, cenovno konkurentnih modela iz Kine, me|u kojima su brojni elektri~ni. Upravo je segment elektri~nih vozila zabele`io zna~ajan rast – Australijanci su tokom 2025.

kupili 103.270 potpuno elektri~nih automobila, {to predstavqa pove}awe od 13,1 posto u odnosu na prethodnu godinu. Kineski BYD predvodi talas rasta s neverovatnim skokom prodaje od 156,2 posto, dostigav{i 52.415 isporu~enih vozila. Time se pribli`io drugom kineskom proizvo|a~u GWM-u koji je prodao 52.809 vozila. Istovremeno, MG je zabele`io pad od 18,4 posto s 41.298 prodatih jedinica. Zna~ajno je porasla i potra`wa za hibridnim modelima – prodaja klasi~nih hibrida porasla je za 15,3 posto na 199.133 vozila, dok su plug-in hibridi do`iveli pravi bum s rastom od ~ak 130,9 posto, dostigav{i 53.484 prodate jedinice.

imigracionog pritvora u Australiji pod lupom UN

Radna grupa Ujediwenih nacija koja ima mandat da utvrdi da li je australijski re`im pritvarawa qudi i imigranata u skladu sa me|unarodnim standardima imala je misiju tokom koje je ispitivala na koji na~in se qudi u Australi-

ji li{avaju slobode. Grupa zvani~nika Ujediwenih nacija je u sklopu istrage posetila zatvore, policijske stanice i druge ustanove u sklopu zatvorskog re`ima u Prestoni~koj i Severnoj teritoriji, Novom Ju`nom Velsu i Zapadnoj Australiji, ali i pritvorne centre za tra`ioce azile koji su sme{teni na ostrvima Nauru i na Papui Novoj Gvineji.

Radna grupa se sastala sa predstavnicima vlade, civilnog dru{tva i qudima koji su bili u pritvoru ili zatvoru kako bi procenila po{tovawe standarda qudskih prava u Australiji u postupawu sa qudima u pritvoru i dokumentovala slu~ajeve proizvoqnog pritvarawa.

Grupa }e predstaviti kompletan izve{taj Savetu UN za qudska prava u septembru 2026. godine. SBS na srpskom

Pi{e: Joca Gajeskov

U nedequ, 25. januara, na dva va`na praznika posve}ena Mu~enici Tatijani i Ikoni Bogorodice Mlekopitateqice, liturgiju u hramu Svetog Luke u Liverpulu slu`io je prota Aleksandar Milutinovi}, Apostole je ~itao ipo|akon Nikola Zbiqi} a odgovara pevnica u prisustvu lepog broja vernika.

Za ~itaoce na{eg lista `elimo da posebno istaknemo praznik posve}en ~udotvornoj ikoni Presvete Bogorodice Melkopitateqinici.

Ovu ikonu je Sveti Sava doneo iz manastira Svetog Save Osve}enog kod Jerusalima i polo`io u svoju isposnocu na Svetoj Gori. Legenda ka`e da se tako ispunilo proro~anstvo Svetog Save

Sve~ano u Liverpulu

Osve}enog, izre~eno 800 godina pre toga da }e do}i neki sve{tenik Sava iz Srbije i da, kada se to desi, wemu treba predati ikonu i `ezlo. I tako, kada je Sveti Sava posetio manastir monasi su se setili proro~anstva i ispunili `equ svog osniva~a. Bogorodica Mlekopitateqnica je jedno od najlep{ih ostvarewa Vizantijske umetnosti i ima i veliku umetni~ku vred-

nost. Kopija ove svete ikone danas se mogu na}i {irom sveta. Mole joj se devojke za zdravqe i sre}u, a naro~ito `ene – veruje se da ona poma`e kod poro|aja, pri nedostatku maj~inog mleka, vaspitawe dece, ali i za spasewe.

Narod ka`e da }e toga dana sti}i svakoj dobroj i ispravnoj `eni koja Bogorodici zapali sve}u i u crkvi se pomoli nad wenom ikonom.

Veliki broj `ena i devojaka je upravo pro{le nedeqe ispunio liverpulsku svetiwu.

Posle liturgije deo vernika se okupio u crkvenom domu na poslu`ewe, koje su pripremile ~lanice ovda{weg Kola srpskih sestara, dok su {ahisti odmerili snage u crkvenoj porti.

Evo i par fotografija sa predivnog molitvenog dana u Liverpulu.

Dan Australije na srpski na~in

^lanovi srpske zajednice iz zapadnih delova Melburna u~estvovali su u obele`avawu Dana Australije na tradicionalnom pikniku odr`anom u parku Brimbenk. Piknik, koji je organizovao Srpski socijalni servis i saradwe, okupio je stotinak pripadnika na{e zajednice – uglavnom penzionera,

ali i najmla|ih, koji su svako na svoj na~in u`ivali u prazni~noj atmosferi. Doga|aj je odr`an pod pokroviteqstvom Komisije za obele`avawe Dana Australije, a protekao je u duhu dru`ewa, zajedni{tva i proslave vrednosti multikulturalne Australije.

Krste Markovi}

ZAJEDNICA

Odr`an 45. Svetosavski omladinski festival u manastiru Svetog Save u Kanberi

Na imawu manastira Svetog Save u Kanberi 25. i 26. januara odr`an je tradicionalni i jubilarni 45. Svetosavski omladinski festival. Svetu arhijerejsku liturgiju slu`io je wegovo preosve{tenstvo Mitropolit australijsko-novozelandski Siluan uz saslu`ewe sve{tenstva iz Sidneja i Kanbere. Ove godine imali smo veliki broj posetilaca iz nekoliko australijskih gradova a najvi{e iz Kanbere i Sidneja. Fe-

stival su posetili i ambasador Republike Srbije Rade Stefanovi} i vice-konzul Borisav Petkovi}. Po zavr{etku liturgije obavqeno je se~ewe slavskog kola~a, doma}in slave za ovu godinu bio je Ratko Mili}evi} sa porodicom koji je predao tre}inu kola~a za idu}u godinu Sa{i [uvailu i Mladenu Porli}u.

Podeqene su gramate i zahvalnice na{im Srbima koji su posledwih godina izvodili radove

na manastiru Svetog Save. Me|u brojnim donatorima bio je Sava Kova~evi} iz Melburna sa porodicom koji su donirali sredstva da se uradi mozaik Svetog Save. Ovaj prelepi mozaik se sada nalazi iznad samih ulaznih vrata u manastir. Posle podele zahvalnica i gramata pre{lo se u dowi deo manastirskog imawa gde je Mitropolit Siluan zvani~no otvorio festival tako da je zapo~eo program Svetosavske proslave.

U velikoj manastirskoj sali odr`an je kulturno umetni~ki program gde su nastupale folklorne grupe iz Kanbere, Boniringa, Liverpula, Blektauna, Rutihila, Aleksandrije i Brizbejna. Svi u~esnici su odu{evili publiku svojim nastupima.

Kao i pro{le godine organizatori su se posebno zahvalili folklornoj grupi ”Kosovski Bo`uri” i wihovom koreografu Bobanu Jovanovi}u iz crkveno

{kolske op{tine Sveti Nikola iz Vakola. Oni su putovali 16 sati u jednom pravcu da bi svojim prisustvom uveli~ali ovogodi{wu Svetosavsku proslavu. Kao i pro{le godine doma}in festivala bila je Kanbera na ~elu sa sve{tenikom Brankom Vasili}em, oni su pripremili bogat asortiman hrane i pi}a a tu je bila i muzika u`ivo koja je zabavqala prisutne do kasno u no}. Festival je bio veoma pose}en i drugog dana zahvaquju}i ~iwenici da je ponedeqak bio neradni dan.

Na kraju slavqa sve{tenik Branko Vasili} se zahvalio svim posetiocima, u~esnicima i vrednim volonterima bez kojih ne bi bilo ovog festivala.

Op{ti utisak je da je ovo bio jedan od uspe{nijih festivala posledwih godina, sa fenomenalnom i besprekornom organizacijom.

Grozdana Dragi~evi}Todorinovi}

Sa 10 hteo da se udavi

u kadi, a danas za ovog

Srbina zna ceo svet

^uveni motivacioni govornik Nik Vuji~i} pre nekoliko nedeqa proslavio je svoj 43. ro|endan, a wegov put do svetske slave bio je sve samo ne lak.

Nik Vuji~i}, svetski poznat motivacioni govornik i autor bestselera, ve} godinama inspiri{e publiku {irom planete svojom izuzetnom `ivotnom pri~om. Uprkos ~iwenici da je ro|en bez udova, izgradio je globalni uticaj zahvaquju}i predavawima, kwigama i humanitarnom radu, me|utim, put do svetske slave bio je sve samo ne lak.

Ina~e, Nik vu~e korene sa na{ih prostora. Wegov otac, ina~e sve{tenik Borislav i wegova supruga Du{anka koja je bila medicinska sestra dobili su ga dok su `iveli u Australiji.

^ESTO JE BIO META

VR[WA^KOG NASIQA

Na po~etku wegovog {kolovawa, zakoni u australijskoj dr`avi Viktorija nisu mu dozvoqavali da poha|a redovnu nastavu zbog fizi~kog invaliditeta, iako nije imao nikakvih mentalnih pote{ko}a.

Kada su propisi promeweni, Nik je postao jedan od prvih u~enika sa takvim invaliditetom koji su ukqu~eni u obi~nu {kolu. Ipak, `ivot u toj sredini nije bio lak - zbog svog izgleda ~esto je bio meta vr{wa~kog nasiqa, {to ga je dovelo do duboke depresije.

PROBAO 2 PUTA DA SE UBIJE

PUBLIC INVITATION

The Embassy of the Republic of Serbia in Australia and the Serbian Council of Australia would like to invite members of the Serbian Community in Australia to join us in celebrating Sretenje the Statehood Day of the Republic of Serbia.

FEBRUARY 2026, FEDERATION SQUARE, MELBOURNE :00 P.M

Iako je bio zdrava beba, rodio se bez ruku i nogu, a umesto dowih ekstremiteta imao je dva mala stopalo - jedno je imalo dva prsta. Ina~e, Nik ima i brata i sestru - Mi{el i Arona.

po~eo da prihvata sebe. Od tog trenutka, Nik je po~eo da gleda na svoj `ivot kao priliku da inspiri{e druge i postao je zahvalan na onome {to ima.

Vremenom je nau~io da funkcioni{e potpuno samostalno: pi{e prstima na nozi, koristi ra~unar, baca loptice, svira pedale bubweva, sipa vodu, ~e{qa se, brije, pa ~ak i pliva, igra golf i ska~e padobranom.

On the occasion of the National Day of the Republic of Serbia, on Sunday, 15 February 2026 Federation Square, the central city square, featuring a cultur al and artistic program the state flag of the Republic of Serbia will take place.

U sredwoj {koli bio je aktivan u zajednici, predsedavao {kolskim telima i u~estvovao u humanitarnim akcijama. Sa sedamnaest godina odr`ao je svoj prvi govor u molitvenoj grupi, a kasnije je osnovao organizaciju „@ivot bez udova”.

diplomatic relations between the Republic of Serbia , we are looking forward to welcoming a large number of to join us in this special event

GDE JE NIK DANAS?

Tako|e ima zakazano objavqivawe novog filma, No Limbs, No Limits - Bez udova, bez ograni~ewa, i planira evangelisti~ku turneju po Africi za 2026. godinu. SVE[TENIK BORISLAV DOBIO JE SINA BEZ RUKU I NOGU:

Ve} sa osam godina po~eo je da razmi{qa o samoubistvu, a u desetoj godini je ~ak poku{ao da se udavi u kadi, ali ga je qubav prema roditeqima zaustavila. Kasnije je u svom spotu „Something More” rekao da veruje da Bog ima plan za wega i da zato nije mogao da ode tim putem.

Nik je dugo molio Boga da mu podari ruke i noge, ~ak je u jednom trenutku bio qut {to se wegova molitva ne ispuwava. Prelomni trenutak desio se kada mu je majka pokazala tekst o ~oveku koji se suo~ava sa jo{ te`im invaliditetom - tada je shvatio da nije sam u svojim borbama i

Nik danas `ivi u Kaliforniji, putuje po ~itavom svetu dr`e}i motivacione govore koji su ~esto propovedawe vere u Hrista. Aktivan je kroz svoju slu`bu, NickV Ministries, koja ima ciq da pro{iri Jevan|eqe na jo{ milijardu qudi do 2028. godine.

Novi Zeland najavio da }e istrebiti divqe ma~ke

Novi Zeland je najavio da do 2050. godine planira da iskoreni divqe ma~ke, kao deo napora da se za{titi biodiverzitet zemqe

Ministar za za{titu `ivotne sredine Tama Potaka rekao je za Radio Novi Zeland da su divqe ma~ke „hladnokrvne ubice” i da }e biti dodate na listu „Predator Free 2050”, koja ima za ciq iskorewivawe `ivotiwa koje negativno uti~u na vrste poput ptica, slepih mi{eva, gu{tera i insekata, pi{e CNN. Ma~ke su ranije bile iskqu~ene sa liste, koja ukqu~uje vrste poput kuna, tvorova, pacova i oposuma, ali je Potaka u intervjuu najavio promenu te odluke. On je definisao divqu ma~ku kao divqu `ivotiwu koja `ivi nezavisno od qudi.

„One ubijaju da bi pre`ivele”, rekao je on.

Me|u razmatranim opcijama za wihovo iskorewivawe su mamci u obliku kobasica sa otrovom i vrsta otrova koja se raspr{uje iz ure|aja postavqenog na drvo,

kada ma~ka pro|e pored wega.

„Da bismo poboq{ali biodiverzitet, obnovili prirodnu sredinu i stvorili sredinu kakvu `elimo, moramo da se re{imo nekih od ovih ubica”, rekao je Potaka.

U saop{tewu Potaka je dodao komentar.

„Znamo da qudi `ele da wihovi lokalni parkovi, pla`e i {umske staze budu puni ptica, a ne predatora. Divqe ma~ke su sada prisutne {irom Novog Ze-

landa, od farmi do {uma, i predstavqaju veliki pritisak na autohtone ptice, slepe mi{eve, gu{tere i insekte”, dodao je Potaka.

Ministarstvo je navelo da su divqe ma~ke za samo jednu nedequ usmrtile vi{e od 100 slepih mi{eva u blizini grada Ohakune na Severnom ostrvu, a da su tako|e doprinele skoro potpunom istrebqewu vrste ju`ni dotrel na ostrvu Stjuart.

„Tako|e {ire toksoplazmozu, koja

{teti delfinima, uti~e na qude i nanosi {tetu farmerima gubitkom stoke”, rekao je Potaka.

U saop{tewu je otkriveno i da je vi{e od 90 odsto od skoro 3.400 pristiglih javnih komentara podr`alo poboq{ano upravqawe populacijom divqih ma~aka.

Xesi Morgan, izvr{na direktorka organizacije Predator Free New Zealand Trust, pohvalila je odluku u autorskom tekstu za lokalni medij The Post.

„U junu, kada je Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine otvorilo strategiju ‚Predator Free 2050’ za javnu raspravu, pitali su gra|ane o divqim ma~kama. Odgovor je bio jasan: divqe ma~ke treba da budu na listi ciqeva”, rekla je ona.

Zvani~nici }e objaviti vi{e detaqa u a`uriranoj verziji strategije, planiranoj za mart.

U saop{tewu su se osvrnuli i na zabrinutost u vezi sa ku}nim qubimcima: „Novi Zeland je pun ponosnih vlasnika ma~aka i ku}ni qubimci nisu deo ovog ciqa u okviru Predator Free programa. Odgovorno vlasni{tvo, sterilizacija, mikro~ipovawe i dr`awe ma~aka podaqe od divqine ostaju va`an deo re{ewa”, naveo je ministar.

Srbi koji su promenili svet (1)

Pi{e:

Marko

Lopu{ina

u Da smo pametan narod dokazuju i ovih dvanaest pronalaza~a, ~iji su izumi promenili svet. Wihovi patenti nisu otkriveni u Srbiji, ve} u inostranstvu ili za utehu u srpskoj dijaspori. Upamtite Teslu, Pupina, Milankovi}a, Kostovi}a, Bo`i}a, Penkala...

Srbi jesu pametan narod, ali nema dr`avni sistem i poredak koji tu nacionalnu genijalnost kanali{e u narodno dobro. Srpska vlast ne voli pametne i uspe{ne qude, pa ih prosto tera od sebe. Tako se danas u rasejawu po svetu nalazi najmawe 50.000 nau~nika, akadmeika, profesora,doktora, pronalaza~a, genijalaca srpskog porekla.

Imamo u inostranstvu i 10.000 pametnih akademaca. Najboqi studenti svih fakulteta u Austriji i u Francuskoj dve Srpkiwe. Obe studiraju po dva fakulteta. Dobile su odmah posao u Be~u i Parizu. Otaxbina Srbija im nije ponudila posao, ve} samo buket cve~a.

U istoriji ~ove~anstva postoje Srbi koji su promenili svet. To su pronalaza~i, ~iji su izumi doneli ~ove~anstvu napredak, re{ewe qudskih pronlema i mnogo boqi i kvalitetniji `ivot. Poku{a}u da predstavim ove genijalce srpskog porekla i wihove glavne izume, da bi svaki Srbin i Srpkiwa naplaneti Zemqi znao za wih. I trudilise da wihova deca postanu takvi genijalci.

RU\ER BO[KOVI] -

JEDINSTVEN ZAKON SILE

Katoli~ki Srbin iz Dubrovnika (1711. – Milano, 1787.), matemati~ar, astronom, geodet, fizi~ar, filozof i isusovac.

Osniva~ Milanske opservatorije je, izme|u ostalog, i tvorac jedinstvenog zakona sile, pretpostavqaju}i da postoji ne samo privla~ewe (Wutnov zakon) nego i odbijawe u naizmeni~nom mewawu na malim rastojawima me|u telima.

Smatrao je da je elementarna ~estica bez dimenzija izvor sile, a vreme i

Ru|er Bo{kovi}, on je bio univerzalan stvaralac: filozof, matemati~ar, astronom, fizi~ar, in`ewer, geolog, arheolog, konstruktor, diplomata, putopisac, profesor...

prostor je, nasuprot Wutnu, smatrao relativnim, pa se s pravom mo`e nazvati prete~om Alberta Ajn{tajna. U delu “Theoria philosophiae naturalis redacta ad unicam legem virium in natura existentium”, objavqenom u Be~u 1758. godine, iznosi da je sve materija i kretawe. Po wemu je materija sastavqena od istih faktora, samo je razli~iti zakoni ~ine razli~itom.

Ru|er uvodi zakon sila, koje su odbojne na malim me|uelektronskim udaqenostima, a privla~ne na velikim udaqenostima, {to kasnije daqe razvija Mi{el Faradej. Atom svodi na sredi{wu ta~ku oko koje se {ire oblaci privla~no-odbojnih sila (Bo{kovi}evo poqe).

Bavio se astronomijom, geodezijom, optikom i diplomatijom. Po Bo{kovi}u je nazvano Astronomsko dru{tvo iz Beograda (utemeqeno 1934), kao i jedan krater na Mesecu.

NIKOLA TESLANAIZMENI^NA STRUJA

Od svih na{ih pronalaza~a Nikola Tesla je najpopularniji danas u svetu, jer ima 38 miliona ~lanaka na Internetu i 40 spomenika i bisti u 22 zemqe na svetu. Tesla je ro|en je u Lici 1856. godine u porodici srpskih pravoslavnih sve{tenika. [kolovao se u Be~u, Gracu, Budimpe{ti, Parizu. Tesla je do{ao u Ameriku 6. juna 1884. godine. Stigao je u Wujork sa pismom preporuke koje je dobio od prethodnog svog {efa ^arlsa Be~elora. U SAD postao je autor vi{e od 700 patenata, registrovanih u 25 zemaqa, od ~ega u oblasti elektrotehnike 112.

- Tesla je svojim pronalascima i zave{tawima, koja je ostavio, ujedinio ~ove~anstvo. On je i danas aktuelan kao ~ovek koji uti~e na budu}nost na{e planete. Nikola Tesla je prijateq svih naroda sveta, on nas Srbe spaja sa celim ~ove~anstvom –govore u Teslnoj nau~noj fondaciji u Filadelfiji. Jedan od svakako najpoznatijih svet-

skih pronalaza~a i nau~nika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike zaslu`an je, izme|u ostalog, i za otkri}e naizmeni~ne struje. Wegov sistem naizmeni~nih struja omogu}io je znatno lak{i i efikasniji prenos elektri~ne energije na daqinu. Osvetleo je ceo svet. Nudio je struju besplatno ~ove~anstvu, ali ameri~ki profiteri su to spre~ili, jer su `eleli da se bogate prodajom elektori~ne energije i sijalica. Izumom naizmeni~ne struje je zapo~ela industrijska revolucija, ali i socijalna evolucija, jer je ~ove~anstvo koristilo ~istu energiju za `ivot qudi i opstanak civilizacije. I druga Teslina nau~na otkri}a u~inila su da genije iz sela Smiqana postane tvorac na{e budu}nosti.

MIHAJLO PUPINPUPINOVI KALEMOVI

Jedan od najve}ih vernika SPC u Americi bio je profesor Mihajlo Pupin Idvorski. Ro|en je u Idvoru, Austrijskom carstvu 1854. godine. [kolovao se u Nema~koj i Ba-

natu, ali je sa 20 godina nastavio studije u SAD. Dao je svoj doprinos da se podignu dve najve}e svetiwe SPC u Americi, manastir Sveti Sava u Libertivilu i crkva Svetog Save u Wujorku. Ovu crkvu, koja se nalazi na Menhetnu, dr`ava SAD je proglasila za ameri~ki spomenik kulture. U SAD je Pupin u{ao 1874. godine sa pet centi u xepu. U SAD je slede}ih pet godina radio kao fizi~ki radnik i paralelno u~io engleski, gr~ki i latinski jezik. Nakon tri godine poha|awa ve~erwih kurseva, u jesen 1879. godine polo`io je prijemni ispit i upisao studije na Kolumbija kolexu u Wujorku. Tokom {kolovawa uglavnom se izdr`avao dr`awem privatnih ~asova i rade}i fizi~ki te{ke poslove. Pupin je zapo~eo svoju karijeru nastavnika na Univerzitetu Kolumbija 1889. godine gde je radio do 1929. Postao je redovni profesor 1901. godine. Wegov polo`aj profesora teorijske elektrotehnike usmerio je wegovo interesovawe na prou~avawe elektromagnetnih fenomena. Pupinov najzna~ajniji pronalazak je „Pupinova teorija“ (1896.) kojom je re{io problem pove}awa dometa prostirawa telefonskih struja. Patentirao je telefon i telegraf i jo{ 33 izuma. Kako su ovi patneti komerijalizovani Mihajlo Pupin je postao bogat ~ovek. Svojim bogatstvom pomagao je srpski narod.

U Americi profesor Mihajlo Pupin Idvorski je bio osniva~ NASA, Ameri~ke agencije za istra`ivawe svemira. Osnovana je odlukom ameri~kog predsednika Dvajta Ajzenhauera 1958. U realizaciji programa ove ameri~ke agencije direktno je u~estvovalo jo{ dvanaest Srba, dok se wih jo{ dvadesetak indirektno bavi nau~nim istra`ivawima u okviru NASA. U misiju „Apolo 11“, koja je odvela qude prvi put na Mesec, direktno su u~estvovali Srbi. Pupin danas u SAD ima Medaqu, Laboratoriju na Kolumbija univerzitetu i bistu u NASA.

MILUTIN MILANKOVI]MATEMATI^KA TEORIJA TERMI^KIH FENOMENA

Milankovi} je bio Srbin iz Daqa (1879.), koji je gradio Be~ i projektovao velike sisteme u austrijskoj carevini. Stekao je doktorat iz tehni~kih nauka 1904. godine, ~ime je postao prvi srpski doktor tehni~kih nauka. Bio je srpski matemati~ar, geofizi~ar, gra|evinski in`ewer, klimatolog, astronom, osniva~ katedre za nebesku mehaniku na Beogradskom univerzitetu i svetski uva`avan nau~nik, poznat po teoriji ledenih doba, koja povezuje varijacije zemqine orbite i dugoro~ne klimatske promene. Smatra se osniva~em matemati~ke klime i klimatskog modelirawa.

Godine 1920. je objavio monografiju “Matemati~ka teorija termi~kih fenomena uzrokovanih sun~evim zra~ewima”. Ova solarna kriva nije potpuno prihva}ena sve do 1924, kada je meteorolog i klimatolog Vladimir Kepen predstavio krivu u svom radu “Climates of the geological past”. Napisao je ~etiri odeqka razvijaju}i i formuli{u}i svoje teorije: a) teoriju sekularnih pokreta zemqinih polova i b) teoriju glacijalnih perioda (Milankovi}evi ciklusi)

Milankovi} je uspeo da u mnogo ~emu zahvaquju}i poboq{anim ra~unawima dugoperiodi~ne zemqine orbite, kojim je usavr{io vremenski kalendar kosmosa. To nau~no otkri}e objavio je u kwizi “Kanon osun~avawa zemqe i wegova primena na problem ledenih doba”. Izvr{io je reformu gregorijanskog i julijanskog kalendara, koja je vodila izgradwi jedinstvenog, do sada najpreciznijeg kalendara (Milankovi}ev kalendar) i koja je prihva}ena na Svepravoslavnom kongresu u Carigradu 1923. godine.

Na{a vlast i crkva ga nisu obo`avali. Dr`ava mu je cenzurisala kwigu memoara. Bio je jedan od najcitranijih naunika na svetu. Umro je u Beogradu 1958.

(Nastavak u slede}em broju)

Trst je opet „na{“

Nije Trst {to je nekad bio, ka`e Puqanin Roberto, sedamdesetogodi{wi biv{i roker. U tu wegovu konstataciju, staju se}awa mnogih Jugoslovena, iz vremena od {ezdesetih do devedesetih pro{log veka, „kad se tamo i{lo kupit traperice“. Ili samo „popit dobru kavu (kratki espreso), s nogu, pa lutat ulicama“, kako bi to zlatno doba opisao na{ poznanik.

Za to vreme, Jugovi}i iz udaqenijih krajeva biv{e zemqe prtili su naramke kafe (iz rinfuza), ~okolade, velike lutke (za ukras), a potom i „barbike“, tranzistore, majice, ve{, xempere… i naravno farmerke. Pre no {to }e sesti u auto, ili autobus (maltene redovne vikenda{ke linije), navukli bi na sebe sve {to mogu, da prevare carinike. Neki bi dolazili vozom, pa u „tajne pretince“, mahom po WCima, trpali zlatno prstewe i ogrlice, uz rizik da ih neko preotme.

„[ANERSKA“ POSLA

Posledwem su bili skloni naro~ito „{aneri“, koji su kupqenu ili „maznutu“ robu preprodavali, po i daqe povoqnim cenama. „Brda su para Jugoslaveni ostavqali u Trstu, mewaju}i marke i dinare u lire, a ~ekaju}i duge redove u mewa~nicama“, sad je ekonomska slika „zlatnog doba“ zaokru`ena. Wu je pratio lingvisti~ki fenomen: lokalci su u mnogim slu~ajevima te~no govorili srpskohrvatski (kako se „na{“ jezik tada zvao, a i daqe se predaje u Trstu, na Akademiji za prevodioce).

A onda je po~eo rat u biv{oj Jugi, i sve je stalo. Vikenda{ki rituali su zamrli, trgovina kolabirala, tek malim delom se preseliv{i sa pijace na Ponte Rosso u obli`we butike.

Danas vi{e ni wih nema. Okolinom Ponte Rosso dominiraju kafi}i i picerije. Na samom trgu, umesto tezgi, rasklapaju se ugostiteqski ku}erci i portabl lunapark, gde su se Tr{}ani okupqali povodom bo`i}nog adventa. Posledwi je dan blagdana, za „wih“ – Sveta tri kraqa, a za „nas“ – Badwi dan, usred sezone zimskih praznika. Zajedni~ka nam je „nevera“, vremenska nepogoda, sa jakom burom {to kovitla pahuqe snega, o{tre kao {iqci kad se zabiju u lice. Zato su ulice avetiwski puste.

Gotovo prazan je i jedan kafe, tik uz Kanal Grande, gde tra`imo spas od me}ave (kakva nije vi|ena od 2009). Lokal dr`e Kinezi (kao, uostalom, i sve barove, i celokupnu industriju kockawa preko slot-aparata). Osobqa je vi{e nego gostiju, {to apsurdno stvara dozu haosa, pa jedna nezadovoqna mu{terija pridikuje {ankerki. Iz bujice italijanskih re~i {tr~i jedno „piz.. materina“. Psovka nas ispuwava posebnom vrstom ponosa, da je Trst i daqe na{, posle toliko godina. MALO O ISTORIJI

Ovaj qupki gradi} u centralnom delu obale Istre, pripadao je Italiji. Posle je bio jugoslovenski, a zatim postao hrvatski. Istorija Trsta jo{ je zamr{enija, ako se krene od pre Prvog svetskog rata, kad su gradom upravqali Austrougari, za sobom ostavqaju}i mnoge velelepne gra|evine. Zbog wih se ovaj grad i zove Malim Be~om. Sledi vladavina Italije. Kapitulacijom Italije (1943), grad preuzima fa{isti~ka Nema~ka, dr`e}i ga sve do kraja Drugog svetskog rata. Kona~nom pobedom suprotne strane, on postaje popri{te sukoba jugoslovenskih i savezni~kih interesa. Amerikanci i Englezi ne bi da se komunizam pro{iri na Zapad, ali ne bi ni da uvrede Tita, pa se 1947. uspostavqa Slobodna teritorija Trsta, pod dvojakom (angloameri~kom i jugoslovenskom) upravom. Ose}aj istorijske nepravde Jugovi}i su izra`avali parolom „Trst je na{“, prisutnom na transparentima, u {tampi, u pesmama…

U jelovniku italijanski specijaliteti opisani na „na{em“ jeziku

Ipak se, 1954, grad ponovo pripaja Italiji, da bi posledwu dekadu 20. veka sa~ekao kao jedna od grani~nih ta~aka Hladnog rata. Tad otprilike po~iwe i raspad Jugoslavije. „Mi“ vi{e ne dolazimo kao {oping-turisti, ve} kao pe~albari i/ili ekonomski emigranti. BEZ POMO]I SVETOG SPIRIDONA Tihuje i srpska pravoslavna crkva Svetog Spiridona, iako je Badwi dan u

mo uto~i{te od snega i vetra. I saznamo ne{to vi{e o tamo{wem `ivotu Srba. Desetak koraka daqe, lokal Jufi, spu{tenih metalnih zastora. To je ~evabxinica izvesnih Leskov~ana. Na spoqnom meniju, ispisanom kredom, sva su nam jela (sa grila) poznata, sa cenama vrlo bliskim na{im. To otvara apetit, ali xaba, gazde su odsutne. Pogled na interfon susedne zgrade ~udi, a predstavqa dokaz srpske finansijske mo}i, jer se ovde ni`u prezimena {to se zavr{avaju na „i}“. [ira slika jo{ je simptomati~nija: ~ak pedesetak zgrada u srcu grada pripada „i}ima“. Prvi talas srpskih useqenika, mahom trgovaca i moreplovaca, u 18. i 19. veku, izgradio je znatan broj palata. Iz te mase izdvaja se jedna, nalik Du`devoj palati u Veneciji, koju je podigao Spiridon Gup~evi}. I ukrasio je statuama kneza Lazara, carice Milice, Milo{a Obili}a i Kosovke Devojke. MENI NA SRPSKOHRVATSKOM Pronalazimo novu sagovornicu, u jednoj od picerija. Prepoznaje nas po ~u|ewu da je u jelovniku sastav italijanskih specijaliteta opisan na „na{em“ jeziku. Qubazno nas pita odakle smo, I mi wu, uzvratno. Ovde je stigla iz BiH, pre 30 godina, kad su se na{i ratovi ve} bili razmahali, a kada je Trst „bio ruglo, sa mno{tvom baraka“. Te nije bio problem sku}iti se.

„Pre tog ratnog talasa iseqavawa, ovde su decenijama boravili qudi iz Negotinske Krajine, rade}i malo pla}ene poslove, uglavnom na odr`avawu objekata. Sve {to bi zaradili, ulagali bi u zidawe vi{espratnica u rodnim selima, koje su, prazne, propadale, pri~a nam „Marija“. To nije weno pravo ime (koje ne `eli da otkrije), ve} se tako nazivaju dana{we „slu`avke“ (na{e krvi) po gospodskim tr{}anskim ku}ama, da se gazdarice ne bi mu~ile da zapamte „neobi~nosti“ poput Gordana, Senada, Dragiwa… Jer, Tr{}ani sebe smatraju va`nijim i od ostalih Italijana, koji opet ~esto misle da je Trst u Ma|arskoj ili Slova~koj.

Individualnost i status u dru{tvu mogu da dobiju samo visoko obrazovani, a ovo je jedan od razloga za{to srpska zajednica u Trstu broji 4.000 du{a (a ~itavih 50.000 u celoj regiji Friuli–Venecija–\ulija). U gradu ima ~uvenih nau~nih instituta i presti`nih fakulteta, gde rade ili se {koluju i „na{i“. Relativno niska cena kvadrata (u odnosu na „na{u“), drugi je razlog novih doseqavawa.

Sre}om, te nove prido{lice ne}e zate}i onaj stari Trst, pun baraka i otpadaka {opingovawa. I to zahvaquju}i Rikardu Iliju, jednom od najve}ih uvoznika kafe, i gradona~elniku od 1993. do 2001. Politi~ki orijentisanom ka levom centru, za razliku od svih ostalih, okrenutih udesno. „Ili je uz pomo} evropskih kredita obnovio grad, i nakratko otvorio ovu sredinu, kao prvi gradona~elnik koji je kro~io u Qubqanu, ali i Se`anu“, nagla{ava „Marija“. Posle se sve vratilo na staro, u `abokre~inu, kako dodaje, rezignirana tamo{wom „ksenofobijom“. [API]EVA VILA

Simbol Trsta i verovatno najfotografisaniji deo grada, Veliki kanal, pripada centralnoj tr{}anskoj ~etvrti koja se zove Borgo Teresiano. Ova ~etvrt nosi ime po Mariji Tereziji, austrijskoj nadvojvotkiwi tokom ~ije vladavine je napravqen kanal

toku, i premda je ona okosnica srpskog zajedni{tva. Jutarwa prazni~na liturgija odavno je zavr{ena, dok nas i od paqewa badwaka dele sati, prete}i da nas pretvore u ledene statue. Na interfon u pro~equ crkve niko se ne javqa, jer je vreme ru~ku. Ne poma`e ni ~udotvorac Spiridon, kome je bogomoqa posve}ena, ni Sveti Mihailo, sa pozla}enog mozaika na fasadi, da u hramu prona|e-

Danas je nemogu}e na}i stan „normalnog“ gabarita (jednosoban i dvosoban), jer su svi rasprodati. Tome su dobrim delom doprineli Austrijanci, koji Trst i daqe svojataju.

U ponudi nekretnina ima vila, ali wih kupuju qudi poput Aleksandra [api}a. „Ovde se ta~no zna ko {ta i gde ima, jer ‘na{i’ dr`e agencije za rekonstrukciju zgrada, koje su, uzgred, ve}inom neregistrovane. Glasine se brzo {ire me|u radnicima, a odatle – na ~ar{iju“, obja{wava na{a sagovornica.

Ako je u Trstu sve tako sivo, a ne belo, {ta je ovde i daqe zadr`ava? To pitawe je nekako razgali.

„Prvo, za par dana, ovde }e po~eti prole}e. Drugo, odavde si na 10 minuta od Se`ane, gde je sve jeftinije, na dva sata od Venecije, gde idemo na izlet odli~nim vozovima. ^etrdeset minuta nas deli od Pore~a, za~as smo i u Alpima“, pogodnosti `ivota u Trstu brzo se kristali{u.

Jedan car je pomislio da bi, kada bi uvek znao odgovor na tri pitawa, nikada ne bi pogre{io u svojim postupcima.

Ta pitawa su bila:

1. Koje je pravo vreme za svaku stvar?

2. Ko su najva`niji qudi?

3. Koje je delo najva`nije?

Car je obe}ao veliku nagradu onome ko mu ta~no odgovori. Po~eli su da dolaze mudraci iz raznih krajeva, ali su se wihovi odgovori razlikovali. Jedni su govorili da se pravo vreme mo`e znati unapred pomo}u kalendara i prora~una; drugi su tvrdili da se to ne mo`e znati unapred i da ~ovek mora stalno biti oprezan. Oko najva`nijih qudi i najva`nijeg dela tako|e nije bilo saglasnosti.

Nezadovoqan odgovorima, car je odlu~io da poseti jednog pustiwaka koji je `iveo u {umi i bio poznat po svojoj mudrosti. Pustiwak je primao samo obi~ne qude, pa se car preru{io i oti{ao sam.

Kada je stigao, zatekao je pustiwaka kako kopa zemqu ispred svoje kolibe. Pustiwak je bio slab i star, pa je posle svakog zamaha motikom te{ko disao. Car mu je pri{ao i rekao

Tri pitawa

da je do{ao da potra`i odgovor na svoja tri pitawa. Pustiwak je }utao i nastavio da kopa. Car je ponudio da mu pomo-

gne. Uzeo je motiku i kopao umesto wega. Vreme je prolazilo, a pustiwak nije govorio. Najzad, car je ponovio pitawa, ali opet nije dobio odgovor.

ADALBERT [TIFTER:

Gorski kristal

U jednom planinskom selu, visoko me|u Alpima, `ivela su dva sela razdvojena velikom planinom. Iako su bila blizu po vazdu{noj liniji, put izme|u wih bio je dug i te`ak, naro~ito zimi, kada bi sneg prekrio staze i vetrovi zavijali me|u stenama.

U jednom od tih sela `ivela je `ena sa dvoje dece - de~akom Konradom i devoj~icom Sanu. Deca su bila skromna, poslu{na i vezana jedno za drugo. Wihova

koju su poznavala iz ranijih godina. Me|utim, kako su se pewala vi{e, vreme je po~elo da se mewa. Nebo se zamutilo, a vetar je postajao sve ja~i.

U jednom trenutku, staza je nestala pod sve`im nanosima snega.

Deca su poku{ala da se vrate, ali su ubrzo shvatila da ne prepoznaju pravac. Sneg je padao sve gu{}e, a planina je postajala tiha i strana. Konrad je poku{avao da deluje hrabro, ali mu je

li, ali san je dolazio u kratkim, nemirnim trenucima.

U ti{ini no}i, planina je delovala kao ogroman, hladan svet, ravnodu{an prema qudima. A ipak, u toj ti{ini, deca su ose}ala neobi~an mir. Zvezde su se povremeno pojavqivale kroz oblake, a sneg je blistao kao da je posut kristalima.

U drugom selu, porodica je primetila da deca nisu stigla. Ubrzo se vest pro{irila, i qudi su shvatili da su deca izgubqena u planini. Mu{karci su se okupili, uzeli bakqe i krenuli u potragu, iako je no} i oluja ~inila svaki korak opasnim.

majka poticala je iz drugog sela, pa su deca ~esto odlazila kod rodbine preko planine, naro~ito za velike praznike.

Jedne zime, pred Bo`i}, majka je odlu~ila da deca ponovo krenu na put. Vreme je bilo hladno, ali mirno, a sneg je blistao pod zimskim suncem. Deca su krenula rano, nose}i male zave`qaje i dr`e}i se za ruke. Planina je u po~etku bila blaga. Sneg je {krgutao pod nogama, a vazduh je bio bistar. Deca su hodala polako, prate}i stazu

glas drhtao. Sanu je }utala i ~vrsto stezala bratovu ruku. Kako je dan odmicao, hladno}a je postajala sve o{trija. Deca su se kretala bez jasnog ciqa, sve dok nisu ugledala stenoviti zaklon. U podno`ju velike stene prona{li su udubqewe koje ih je donekle {titilo od vetra. Tu su se sklonili.

No} je pala brzo. Sneg je i daqe padao, a tama je bila duboka. Deca su se privila jedno uz drugo, poku{avaju}i da se zagreju. Glad i umor su ih savladava-

Potraga je trajala satima, ali bez uspeha. Sneg je prekrivao tragove, a vetar je gasio bakqe. Qudi su se, slomqeni i upla{eni, vratili u selo, mole}i se da }e jutro doneti spas.

Deca su do~ekala zoru u svom zaklonu, promrzla, ali `iva. Kada je sunce iza{lo, planina se pretvorila u more svetlosti. Sneg je sijao neverovatnim sjajem, kao da je ~itav svet napravqen od gorskog kristala.

Ubrzo su ih prona{li.

Qudi su decu odneli u selo, gde su ih do~ekali suze, zagrqaji i zahvalnost. Vest o wihovom spasewu pro{irila se i u drugo selo, i radost je povezala qude koji su do tada bili udaqeni i hladni jedni prema drugima. Od tog dana, put izme|u sela vi{e nije bio samo staza preko planine. Bio je to put koji je spajao qude, se}awem na jednu no} kada su dvoje dece i blistava planina nau~ili sve koliko su krhki - i koliko su povezani.

kolibu. Ceo dan i celu no} car je negovao rawenika, dok mu se stawe nije popravilo.

Ujutru se raweni ~ovek probudio i priznao da je hteo da ubije cara iz osvete, ali da je bio rawen od carevih stra`ara. Po{to mu je car spasao `ivot, zamolio ga je za opro{taj i obe} ao vernost.

Car je bio dirnut i oprostio mu.

Tada se car ponovo obratio pustiwaku i zamolio ga da odgovori na wegova pitawa.

- Ve} si dobio odgovore - rekao je pustiwak.

- Kako to? - upitao je car.

- Da ju~e nisi pomogao meni da kopam, oti{ao bi i bio ubijen od tog ~oveka. Dakle, najva`nije vreme bilo je ono koje si proveo sa mnom.

Najva`niji ~ovek bio sam ja, jer si mi tada pomagao. A najva`nije delo bilo je u~initi dobro.

U tom trenutku iz {ume je istr~ao raweni ~ovek. Krvario je i jedva stajao na nogama. Car i pustiwak su mu pomogli, previli ranu i smestili ga u

- A kasnije, kada si negovao rawenog ~oveka, on je bio najva`niji, a najva`nije delo bilo je spasiti mu `ivot. Zapamti: najva`nije je sada, najva`niji je onaj ko je s tobom, a najva`nije delo je ~initi dobro.

Car je razumeo i vratio se ku}i mudriji nego {to je do{ao.

BRET HART:

Partner iz Tenesija

Postojalo je jedno prijateqstvo u rudarskom nasequ u Kaliforniji koje je bilo toliko tiho i jednostavno da ga qudi jedva da su prime}ivali. A opet, ono je bilo sna`nije od mnogih glasnih zakletvi i velikih re~i.

Zvali su ga Tenesi. Niko nije znao wegovo pravo ime, niti odakle je ta~no do{ao. Bio je krupan, miran ~ovek, pomalo spor u govoru, ali uvek spreman da pomogne. Wegov partner bio je sasvim druga~iji - sitniji, `ivahniji, brz na jeziku i jo{ br`i na kartama.

Wih dvojica su zajedno radili u rudniku, delili dobit, delili gubitke, i nikada se nisu sva|ali. Ako bi jedan na{ao zlato, bilo je to i zlato onog drugog. Ako bi jedan izgubio novac, gubitak su nosili zajedno.

Jedne ve~eri, u salunu, partner iz Tenesija seo je za sto za kockawe. Karte su letele, pi}e se to~ilo, a sre}a se okretala kako je htela. U jednom trenutku, Tenesi je izgubio sve - ne samo svoj deo, ve} i novac koji je pripadao wegovom partneru.

U salunu je zavladala ti{ina.

- To nije bio tvoj novac - rekao je neko.

Tenesi je }utao. Nije se branio. Samo je sedeo, gledaju}i u sto.

Wegov partner je ustao.

- Bio je to i wegov novac - rekao je mirno. - Sve {to imamo, zajedni~ko je.

Nekoliko dana kasnije, Tenesi je optu`en za kra|u kowa - ozbiqan zlo~in u tim krajevima. Dokazi su bili slabi, ali glasine jake, a ruqa brza na presudu. Sud je bio kratak, a kazna nemilosrdna. Wegov partner je poku{ao da govori u wegovu odbranu, ali ga niko nije slu{ao.

Presuda je izvr{ena u zoru.

Kada su sve zavr{ili i qudi se razi{li, wegov partner je ostao sam. Stajao je dugo, bez re~i, a zatim se okrenuo i oti{ao. Slede}ih dana radio je kao i ranije, ali sada sam. I daqe je delio dobit - samo {to vi{e nije imao s kim.

Jednog dana, dok je kopao na svom starom mestu, prona{ao je bogatu `ilu zlata. Bila je to sre}a kakvu sawa svaki rudar. Seo je pored rupe i dugo gledao u blistavi metal.

Zatim je pa`qivo uzeo polovinu zlata i stavio je na stranu. - Ovo je za Tenesija - rekao je tiho.

I od tog dana, svaki dobitak je delio na dva dela. Jedan je bio wegov. Drugi je pripadao partneru iz Tenesija. Jer, po wegovom shvatawu, partnerstvo nije prestajalo smr}u.

Vu~i} tvrdi 5 milijardi evra, izve{taj

dr`avne komisije ka`e – 800 miliona!

Predsednik Srbije Aleksandar Vu~i} izjavio je na Blic TV da je za rekonstrukciju vodovodne mre`e u Srbiji potrebno 5 milijardi evra, nagla{avaju}i da se taj iznos ne odnosi na U`ice, ve} na celu zemqu. Istu procenu prethodno je na sednici Vlade izneo i ministar za javna ulagawa Darko Gli{i}, ali za nekoliko sela oko U`ica.

Me|utim, zvani~ni dokumenti dr`avnih institucija ukazuju na znatno ni`u cenu ovih radova.

Portal Serbian Times je, analiziraju}i dostupnu dokumentaciju, prona{ao izve{taj Dr`avne revizorske institucije (DRI) iz 2019. godine pod nazivom „Svrsishodnost upravqawa vodovodnom infrastrukturom“, u kome se navodi da se gubici vode u mre`i mogu smawiti investicijama u revitalizaciju i izgradwu vodovodne mre`e, za {ta su, prema dr`avnim procenama, potrebna ulagawa od preko 800 miliona evra.

To zna~i da se procena koju danas iznose Vu~i} i Gli{i} razlikuje od procene DRI za ~ak 4,2 milijarde evra.

KOLIKA JE RAZLIKA U PROCENTIMA?

Ako se kao osnov uzme iznos od 800 miliona evra, cifra od 5 milijardi evra predstavqa pove}awe od ~ak 525%, odnosno vi{e je od {est puta ve}a od iznosa navedenog u zvani~nom revizorskom izve{taju.

POSLE RENOVIRAWA OD

^AK 257 MILIONA DINARA:

Obru{io se deo fasade gimnazije u Prokupqu, u~enici preba~eni na onlajn nastavu!

Iznad samog ulaza u {kolu u nedequ ujutru obru{io se deo fasade Gimnazije u Prokupqu. U pitawu je deo koji je renoviran 2021. godine, a ~iju su rekonstrukciju, sanaciju i adaptaciju, prema tenderskoj dokumentaciji, radile dve firme – „Ton~ev gradwa“ iz Surdulice i „Gardal“ iz Ni{a.

Gradska uprava Prokupqa saop{tila je da su preduzeti „svi neophodni koraci kako bi se osigurala bezbednost prolaznika i u~enika“. Kako se dodaje, Grad je uputio i zvani~an zahtev za hitnu sanaciju izvo|a~u radova i nadzornom organu. S druge strane, Novica Ton~ev, vlasnik gra|evinskog preduze}a „Ton~ev gradwa“ navodi za Insajder da su radovi izvedeni po projektu {to je, kako ka`e, konstatovao nadzorni organ i dodaje da je na raspolagawu svim nadle`nim organima.

Deo fasade obru{io se u ranim jutarwim ~asovima, a s obzirom da je neradni dan u objektu nije bilo ni u~enika, ni zaposlenih, te niko nije povre|en.

RODITEQI U^ENIKA TRA@E PROVERU CELE ZGRADE

Neformalna grupa studenata Prokupqa i Zbor gra|ana Prokupqa odr`ali su protestni skup u toku dana, a okupqeni su poru~ili da je neophodno hitno utvrditi odgovornost svih koji su u~estvovali u izvo|ewu radova i stru~nom nadzoru.

Roditeqi u~enika zahtevaju detaqan pregled kompletne zgrade – ne samo fasade, ve} i u~ionica i svih ostalih prostorija – kako bi se utvrdilo da li je objekat bezbedan. Istaknuto je da je samo sre}om fasada pala u nedequ, kada u {koli nije bilo u~enika. Tokom skupa pojavio se savetnik za bezbednost Gimnazije, koji se obratio gra|anima navode}i da }e ulaz u zgradu verovatno biti zabrawen, kao i da }e na mestima gde postoji rizik od daqeg obru{avawa biti postavqene za{titne platforme. Dodao je da je ciq postavqawe privremene za{tite kako bi {kola mogla da funkcioni{e, ali da }e kona~na odluka biti doneta nakon sastanka.

[TA JO[ NAVODI DRI?

U istom izve{taju DRI se navodi da je u Srbiji tokom 2018. godine u distributivnoj mre`i izgubqeno 230 miliona kubnih metara vode za pi}e, odnosno da vi{e od 35% proizvedene vode nije isporu~eno potro{a~ima. U proseku, javni vodovodi u Srbiji godi{we gube vi{e od jedne tre}ine vode, dok u ~ak 20% vodovodnih sistema gubici prelaze 50% ukupno proizvedene koli~ine.

Revizori procewuju da se po tom osnovu svake godine izgubi vi{e od 10 milijardi dinara prihoda javnih vodovodnih preduze}a.

^ak i kada bi se ura~unala inflacija od 2019. godine do danas, ona ne mo`e da objasni skok procene sa 800 miliona na 5 milijardi evra, jer bi to zna~ilo rast tro{kova od preko 500%.

Zbog toga ostaje otvoreno pitawe na osnovu kojih novih analiza, studija ili projekata predsednik Srbije i ministri danas barataju cifrom od 5 milijardi evra, kada posledwi dostupni izve{taj Dr`avne revizorske institucije govori o vi{estruko mawem iznosu potrebnih ulagawa.

OVO JE NAJMAWA CRKVA U SRBIJI: Podignuta je na litici klisure, a u wu staju samo dve osobe!

U klisuri reke Moravice, na nadmorskoj visini od 660 metara i na strmoj steni nalazi se jedna od najmawih crkvica u Srbiji, posve}ena Svetom Iliji. Do ove svetiwe, sa koje se kao na dlanu vidi pola zapadne Srbije vodi samo jedna uska i kamenita staza, me|utim i pored toga crkvu Ilije Gromovnika na Gradini godi{we poseti nekoliko hiqada vernika. Sagra|ena je pre nekoliko vekova, a za vreme turske vladavine predstavqala je jedino mesto u tom kraju na kom se ~uvalo srpstvo i vera u Boga.

- Srbija je robovala pod Turcima pet vekova, a za sve to vreme na{ narod je uspeo da sa~uva hri{}anstvo upravo mole}i se u nepristupa~nim crkvama, koje su odolevale neprijateqskoj ruci. ^esto se de{avalo da hajduci pred naletima Turuka, na rukama i kowima prenesu ostatke crkve sa jednog na drugo brdo i upravo zahvaquju}i wihovoj snala`qivosti o~uvana je vera“, izjavila je etnolog Sne`ana A{anin.

Crkvica Svetog Ilije malih je

dimenzija, zidovi su okre~eni u belo, a na krovu koji je napravqen od tesanog kamena i daqe na mestu stoji nakrivqeni krst, uprkos svim vetrovima i gromovima. U unutra{wost vode masivna hrastova vrata, a u ovu duhovnu ku}u u isto vreme mogu u}i samo dva vernika jer mesta vi{e nema. - To {to je ova crkva izuzteno mala, ne umawuje wenu vrednost. Wena simbolika i zna~aj su izuzetno veliki i isti kao {to ga imaju ve}e religijske gra|evine.

Qudi su se tu molili Bogu za zdravqe i sre}u svojih porodica u izuzetno te{kim uslovima“, naglasila je Sne`ana. U woj se tri puta godi{we odr`ava bogoslu`ewe na Bele poklade, Ilindan i Uskrsavawe kraqa Krstiteqa. Kada se strmom stazom stigne do svetiwe, vernici bi trebalo tri puta da obi}u oko crkve, a prema narodnim verovawima onaj ko je gre{an ne bi trebalo da se upusti u ovu avanturu, jer mo`e pasti u ponor.

Na javnoj sednici Upravnog odbora Radio-televizije Srbije otvorene su koverte sa prijavama na konkurs za imenovawe generalnog direktora RTS-a. Pristiglo je 10 prijava, a zakqu~eno je da pet kandidata imaju potpune prijave, objavio je RTS. Koverte sa prijavama na konkurs za imenovawe generalnog direktora Radio-televizije Srbije otvorene su na javnoj sednici Upravnog odbora koja je odr`ana u Galeriji RTS-a. Kandidati koji imaju uredne i potpune prijave su Dejan Stankovi}, Sla|ana Ivan~evi}, Milo{

Tanaskovi}, Mawa Gr~i} i Stanislav Veqkovi}. Kandidati ~ije su prijave nepotpune su Ivica Mit, Bojana Janketi}, Boris Miqevi}, Milan Milivojevi} i Neboj{a Toni}.

RTS navodi da }e Upravni odbor te ku}e u zakonskom roku od 45 dana doneti odluku, a da }e u me|uvremenu obaviti razgovor sa kandidatima. Upravni odbor Radio-televizije Srbije doneo je odluku o ponovnom raspisivawu javnog konkursa za imenovawe generalnog direktora RTS-a 15. decembra, po{to nijedan od kandidata koji su ispuwavali uslove prvog konkursa nije dobio potrebnu dvotre}insku ve}inu glasova. Me|u prijavqenima na{ao se i Dejan Stankovi}, poznatiji kao Kraq.

STI@U LETE]I TAKSIJI U SRBIJU;

Mali: Ulazimo u novu eru avijacije

Finalizovan je ugovor o uvo|ewu lete}ih taksija za EXPO 2027 u Beogradu sa kompanijom Archer, potvrdio je ministar finansija Sini{a Mali.

„Vlada republike Srbije potpisala je ugovor sa ameri~kom kompanijom Ar~er, koja je lider u proizvodwi lete}ih taksija, kako bismo prvi u Evropi imali lete}e taksije ve} od 2027. godine”, naveo je ministar.

Kako ka`e, na taj na~in potpuno spremni ulazimo u novu eru avijacije gde }e takav na~in letewa biti dominantan u decenijama koje dolaze.

„Pokazali smo da smo otvoreni novim tehnologijama, investicijama i dajemo veliki signal investitorima, a i gra|anima dr`ave, da se Srbija mewa i da smo u trendu, a tako doprinosimo rastu i razvoju Srbije”, zakqu~io je Mali.

JOVAN KOD \ERDAPA UPECAO MONSTRUMA, BORBA TRAJALA SAT,

NEMAN TE@A OD ^OVEKA

„Ulovio sam dunavsku zver”

Srpske reke i jezera ponovo su pokazale svoju veli~anstvenu stranu.

Bogati biodiverzitet krije prave xinove me|u ribama.

To je na svojoj ko`i osetio i mladi pecaro{ Jovan Petrawe{kovi}, koji je na \erdapu uhvatio soma kapitalca zbog kog }e dugo pri~ati.

Na dru{tvenim mre`ama se pojavila fotografija koja oduzima dah. Na woj se nalazio som, imopzantne veli~ine.

„Kakav po~etak nove godine. Pre dva dana napunio 20, a danas ulovio dunavsku zver”, napisao je Jovan.

Zanimalo nas je kako je izgledao susret sa ovom `ivotiwom, pa smo kontaktirali hrabrog ribolovca.

„Borba je trajala oko sat vremena, izva|en je som pomo}u pribora za smu|a”, ka`e Jovan za Telegraf.

Naravno, nije bio sam.

„Uz pomo} mog oca riba je zavr{ila u ~amcu”, dodaje Jovan.

Som je bio pravi gigant. Te`io je ~ak 85 kilograma i duga~ak je 2,30 metara, {to ga ~ini ulovom za pam}ewe.

Jovan pecaro{ki zanat neguje jo{ od svoje osme godine, a ovakav uspeh sigurno }e ga motivisati da nastavi potragu za novim rekordima.

U Kragujevcu po~ela proizvodwa „grande pande“ na benzin

U fabrici FIAT-Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu proizvedeni su prvi primerci automobila „grande panda“ sa benzinskim motorom.

„Po~ela je proizvodwa probnih primeraka „grande pande“ sa benzinskim motorom, {to je uobi~ajen proces u pripremama za po~etak serijske proizvodwe“, rekao je za Tawug predsednik Samostalnog sindikata FCA Srbija Ivan Risti}.

Dodao je da se paralalno sa tim proizvodi i Citroen C3.

Kompanija Stelantis, ~ije je deo i fabrika FIAT-Krajsler automobili Srbija u Kragujevcu, pro{le godine najavila je da }e, posle elektri~nog i hibridnog modela vozila „grande panda“, ~ija je proizvodwa po~ela 2024, na tr`i{te po~etkom 2026. izbaciti i „grande pandu“ sa benzinskim motorom.

Prema re~ima Risti}a, ovi modeli su tra`eni, pa se pove-

}ao i obim posla i broj radnika u fabrici.

„Za elektri~nom i hibridnom „grande pandom“ vlada veliko interesovawe na doma}em i inostranom tr`i{tu i verujemo da }e tako biti i sa benzinskim modelom, po{to je jeftiniji. Cena osnovnog modela bi}e oko 15.500 evra“, naveo je Risti}.

tu se krstio

Na samo dva kilometra od centra Novog Pazara nalazi se najstariji spomenik crkvene arhitekture u Srbiji i prvobitno sedi{te Ra{ke episkopije - crkva Svetih apostola Petra i Pavla.

Prema legendi iz 17. veka, crkvu je osnovao apostol Tit, u~enik i sledbenik apostola Pavla.

„Crkva apostola Petra i Pavla, poznatija pod nazivom Petrova crkva u Rasu, sagra|ena je u IX veku na temeqima crkve iz VI veka, u stilu preromanske arhitekture u obliku rotonde i smatra se da ju je podigao neko iz dinastije koja je stolovalo pre Nemawi}a – Vlastimirovi}i. Postoji predawe iz XVII veka da je na ovom mestu bila crkva jo{ u I veku, koju je podigao apostol Tit, pa je to bio jedan od argumenata Svetog Save da na{a crkva dobije autokefalnost, po{to je tada autokefalnost mogla da dobije crkva koja ima hramove, ili ostatke hramova iz apostolskog perioda“, ispri~ao je svojevremeno otac Tomislav Milenkovi}, lokalni sve{tenik.

Crkva poti~e iz ranog vizantijskog doba, dok freske iz wene unutra{wosti poti~u iz 10, 12. i 13. veka. Crkva je jedanako va`na i verski i istorijski, a na Uneskovoj je listi Svetske ba{tine od 1979. godine u sklopu spomenika sredweg veka objediwenih pod za{ti}enom celinom Stari Ras. CRKVA U KOJOJ SU KR[TENI NEMAWI]I

Neki od najzna~ajnijih doga|aja iz perioda vladavine dinastije Nemawi}a su vezani za ovu crkvu.

Ovde je Stefan Nemawa primio pravoslavnu veru, a tu su kr{teni i wegovi sinovi –Stefan, Vukan i Rastko (kasnije

Istakao je da fabrika trenutno radi u sve tri smene i da katkad ima samo kratkotrajnih zastoja zbog dobavqa~a delova, koji ne mogu uvek da podmire potrebe proizvodwe. U najnoviji model „grande pande“ ugra|en je benzinski motor zapremine 1,2 litra i ru~ni mewa~ sa {est brzina.

Sveti Sava

Sveti Sava). Krstionica u kojoj su kr{teni i danas postoji u crkvire~ je o okruglom otvoru u podu pre~nika oko 50,60 centimetara i dubine oko 30, 40 centimetara. Stefan Nemawa je ovde iznosio pred sabor (sve{tenstvo i vlastela) neka od najva`nijih pitawa, tu je, izme|u ostalog, doneta i odluka o progonu bogumila. Na saboru kod Petrove crkve dana 25. marta 1196. godine, Nemawa je predao presto Stefanu Prvoven~anom, a na istom mestu episkop ra{ki je zamona{io Nemawu i wegovu `enu Anu. Nakon sticawa crkvene samostalnosti 1219. godine, prvi srpski arhiepiskop postaje Sava Nemawi} sa sedi{tem u manastiru @i~a, a sedi{te Ra{ke episkopije ostaje u Petrovoj crkvi. Me|utim, podizawem velelepnih crkvenih objekata u blizini (Sopo}ani, \ur|evi stupovi, Studenica…) Petrova crkva polako gubi zna~aj koji je imala. U kasnijim godinama, u pisanim izvorima se veoma retko spomiwe, a pouzdano se zna da je 1455. godine bila u rangu mitropolije, bele`i Vikipedija. Od tada je nekoliko puta dogra|ivana i obnavqana, a ~ak je u

jednom periodu bila pretvorena u vojni magacin. Nakon Prvog balkanskog rata vra}ena joj je prvobitna namena. NADGROBNI SPOMENICI I „NOVOPAZARSKI NALAZ“ Prilikom iskopavawa na lokalitetu Petrove crkve, slu~ajno je 1956. godine otkriveno poznato blago koje je u nau~noj literaturi poznato kao „novopazarski nalaz“ – brojni predmeti od zlata, perle od }ilibara, gr~ke vaze… Pretpostavqa se da je re~ o jednom grobu, pri ~emu je uz pokojnika bilo sahraweno i sve wegovo bogatstvo.

Crkva je okru`ena pravoslavnim grobqem, a ovi nadgrobni spomenici predstavqaju najubedqivije svedo~anstvo o `ivotu i delovawu qudi u pro{losti. Iz perioda 12. i 13. veka poti~u i spomenici u obliku niskog sanduka sa konturom qudske glave na gorwoj povr{ini koji se nalaze oko Petrove crkve. Na spomenicima iz perioda od 16. do 19. veka, ve}inom u obliku krsta, predstavqene su glave pokojnika, koje su ~esto kombinovane sa geometrijskim ili floralnim ornamentima.

Написао: Miroslav Jankovi}

l Kako je Pele postao jedini ~ovek na svetu za ~ije ime su znali gotovo svi qudi u bilo kom delu sveta l Mnogi smatraju da je bio poznatiji od Isusa l Kako je sa 16 godina postao ~lan reprezentacije Brazila i najve}a senzacija u dotada{woj istoriji fudbala, progla{en je za kraqa ove igre l Na koji na~in je Pele izvla~io i posledwi atom mo}i i snage od svih saigra~a l Bio je igra~ bo`anskog spoja inteligencije, ve{tine, brzine i snage l Zbog ~ega je kraq fudbala tra`io da opro{tajni me~ igra protiv Jugoslavije

1412. - U Novom Brdu je izdat „Zakon o rudnicima Despota Stefana”. To je zna~ajan dokument srpske pismenosti i pravnog sistema, i sadr`i podatke o `ivotu srpskog naroda na po~etku XV veka.

1860. - Ro|en je pisac Anton Pavlovi~ ^ehov, jedan od najistaknutijih predstavnika novelisti~kog `anra u ruskoj i svetskoj kwi`evnosti. Smatra se nenadma{nim majstorom dramske atmosfere i dijaloga, a wegovi pozori{ni komadi „Galeb”, „Tri sestre” i „Vi{wev sad” i danas su na repertoarima svetskih pozori{ta.

Rekli smo ve} da je Pele bio savr{en fudbaler a ta wegova savr{enost se posebno ogleda u ~iwenici da je mogao da igra na bilo kome mestu u timu. Ali bukvalno: bilo kome!

Navodili smo ve} da je bio izuzetne fizi~ke gra|e: najsli~niji sprinterima na 100 i 200 metara. Postoji jedan filmski zapis o wegovim kondicionim pripremama za SP u SAD 1970. godine. Fascinantno je koje je on naporne ve`be izvodio-od raznih pregiba i ,,trbu{waka“ iz polo`aja koje smo gledali u filmovima o Rokiju Balboi, do maratonskog tr~awa po pe{~anim pla`ama Kopakabane: elegantno i meko kao gazela. Upravo zbog tog bo`anskog spoja snage i ve{tine u sebi on je mogao da zauzme bilo koje mesto u timu. Postoje fudbaleri, vrlo retki ali i najceweniji, koji ina~e igraju na dva mesta u ekipi: to su oni koji su, istovremeno, i golgeteri i dodava~i lopte drugim strelcima. Oni su i najceweniji i najve}i igra~i u istoriji fudbalskoj: Di Stefano, Maradona, Mesi, Pele i Krojf je tih pet izuzetnih, najve}ih ,,plejgolgetera“, da ih tako nazovemo. Uz wih idu jo{ Ronaldiwo, Zidan i Platini. Pele je jednako uspe{no i davao golove i dodavao loptu drugome da taj dadne gol. Zadwi pas nakon kojeg drugi posti`e gol, ili asistencija kako se to sada zove, je veliko majstorstvo. Jer, fudbalska struka smatra da se u fudbalu sve mo`e, i bez izra`enog talenta, ve`bawem nau~iti, sem dve stvari koje se mogu samo malo korigovati i unaprediti a to su: kvalitetan zadwi pas i uro|ena brzina igra~a. Kod Pelea se, naravno, nije imalo {ta ni dodavati ni oduzimati. Imao je savr{en prijem lopte, koja mu se lepila za nogu, imao ,,fudbalske o~i“ na sve ~etiri strane glave, delio je i najdu`e pasove obema nogama, davao golove iz najrazli~itijih pozicija. Slede}e mesto u timu na kome je Pele mogao da igra...a u igri se, naravno, ~esto na wemu i nalazio, je pozicija krlilnog beka, kako sada

struka zove igra~e koji igraju uz obe linije i koji su istovremeno i bekovi i krila. U modernom fudbalu danas takvih igra~a ima najmawe, najte`e ih je selektirati i izuzetno su ceweni. Takav igra~ mora da ima u svom karakteru stopqene nekolike osobine: da meko prima i brzo umiri obi~no dugu loptu koja mu dolazi, da je izuzetno uporan, ~ak do agresivnosti, da je izuzetno brz i izdr`qiv, da odmah napadne dolaze}eg protivni~kog igra~a ili predribla ili pretr~i na drugoj strani protivnikovog beka... i na kraju da zna poslati svome napada~u ta~an i upotrebqiv centar{ut ili niski pas. Od krilnih bekova se jedino ne tra`i da moraju dati gol. Pele nikakve probleme ne bi imao ni na tom mestu... Mesto u fudbalskom timu na kome bi danas Pele bio prava atrakcija je pozicija niskog {topera. Istorija fudbala je pokazala da je boqe imati par {topera u kome je jedan visokog a drugi ni`eg rasta, nego da su oba izrazito visoki, jer {toperi ne brane svoj gol samo skokovima nego i niskim startovima, te ~itawem i presecawem

KRUNA SE NE POMERA

protivni~ke napada~ke kombinatorike. Niski {toper obavezno jo{ mora imati izuzetan skok glavom i brzinu iz prvog koraka ...i kao takav on je slika i prilika dva najboqa takva igra~a na toj poziciji koje je fudbalski svet ikada video: Pujola i Kanavara. Pele bi bio taj tre}i koji bi im se pridru`io... da ga je nekim sticajem okolnosti fudbalska sudbina primorala da igra na tom mestu. Jer, imao je sve vrhunske osobine i za tu ulogu.

Nikada nije Pele, kao {to znamo, mewao mesto u timu, uvek je bio ona bo`anska desetka po kojoj ga zna celi svet. A igrao je, jer ga je igra nosila, za desetku na svakom delu terena na kome smo ga u ovom tekstu ,,pretpostavkama postavqali“ kao mogu}eg aktera. Ipak, na jednoj timskoj poziciji Pele je nastupio vi{e puta, bez desetke na le|ima: bio je, naime, i golman i to na zvani~nim utakmicama.

Treba napomenuti da su u Peleovo doba, pa i neko vreme posle wega, fudbalska pravila bila vrlo stroga i mogao se, pored ostalog, mewati samo jedan povre|eni ili umorni igra~. Kada bi se

2015. - Preminula je Kolin Mekalou, australijska kwi`evnica, autorka bestselera „Ptice umiru pevaju}i” po kojem je snimqena TV-serija s Rej~el Vord i Ri~ardom ^emberlenom u glavnim ulogama. BO@ANSKI SPOJ VE[TINE

Pele se samo na jednom delu fudbalskog terena nije nikad pojavio: nije bio trener. Iako se znatan broj velikih fudbalera oku{ao i u toj ulozi, Pele kao da nije ni pomi{qao tako ne{to. U naravi mnogih velikih igra~a nema velike `eqe da u~e druge loptawu: veliki su i`ivqeni i realizovani u igra~kom poslu, va`nijem od trenerskog, i verovatno podsvesno ose}aju da bi im trenerska muka bila samo nepotrebni teret. Pele je i fudbalski i fizi~ki bio ~ovek sazdan od raznih vrsta instikta. Ose}ao je da bi mu trenerski neuspeh zatamnio deo ukupne karijere. Uostalom, kraq mo`e biti samo kraq, krunu na glavi ne treba pomerati ni levo ni desno: neka je kako stoji!

desilo da se i golman povredi, ili ga sudija zbog ne~eg iskqu~i, a prethodno je u tom timu izmena ve} izvr{ena, morao je neko od igra~a iz poqa da stane na gol. U Peleovom timu on je prvi tr~ao da stane na gol. I to sa velikom rado{}u. Svedoci tvrde da je branio vrlo solidno, bacao se atraktivno, zahvaquju}i izuzetnom odrazu i ose}aju za igru lako hvatao i visoke lopte, nogama iznosio loptu iz svog prostora duboko u poqe, znao dugim pasom iz peterca prona}i slobodnog napada~a na protivnikovom delu terena itd. Koliko je Pele bio jedinstven i samorodan igra~ svedo~e i ovi detaqi iz wegove fudbalske mladosti. Kada je po~iwao profesionalnu karijeru u Santosu sredinom pedesetih godina treneri su imali slede}i problem s wim: odmah su mu zabranili da koristi finte i trikove koje je nau~io, kao i mnogi Brazilci, igraju}i wihov `onglerski mali fudbal zvani ,,`oga bonita“. Pelea su Santosovi treneri prisiqavali da mawe dribla, da kra}e dr`i loptu u nogama, da je se br`e osloba|a... i on je to nekako u po~etku i podnosio. Ali, kad je video da te{ko daje gol i ulazi u {ansu, po~eo je da koristi dobro mu znane `oga-trikove u svojim akcijama. Treneri su besneli, ali kada su videli da daje golove digli su ruke od bru{ewa ve} izbru{enog dijamanta i proglasili Pelea, nakon wegove zvezdane eksplozije u dresu ,,selesaoa“ na SP 1958. u [vedskoj i proglasili ga igra~em koji je prvi povezao `ogu bonito i savremeni takmi~arski fudbal u svoju jedinstvenu magiju. On je prvi brazilski, a to zna~i i svetski igra~, koji je milovao loptu svakim delom tela, on je prvi fudbaler koji je igrao, a naro~ito driblao, sa osmehom na licu...i verovatno igra~ koji je usre}io najvi{e qudi u celoj fudbalskoj istoriji.

l U slede}em broju: Pele je odlu~io, od fudbala se opra{ta protiv Jugoslavije

1872. - Ro|en je Goce Del~ev, vo|a nacionalno-revolucionarnog pokreta u Makedoniji s kraja 19. i po~etka 20. veka. Poginuo je u borbi s Turcima u maju 1903, tri meseca pre izbijawa Ilindenskog ustanka, ~iji je po~etak odlagao smatraju}i da je preurawen i slabo pripremqen.

1886. - Nema~ki in`ewer Karl Benc patentirao je prvi uspe{an automobil na benzin.

1916. - Nemci su u Prvom svetskom ratu prvi put bombardovali Pariz iz cepelina.

1934. - Ro|en je pesnik Branko Miqkovi} koji se prvom zbirkom „Uzalud je budim” (1957) uvrstio me|u zna~ajne srpske liri~are druge polovine 20. veka („Poreklo nade”, „Vatra i ni{ta”, „Smr}u protiv smrti”). Izvr{io je samoubistvo 1961.

1941. - Umro je gr~ki general i dr`avnik Joanis Metaksas. Kao premijer i ministar vojske 1936. raspustio je Skup{tinu i uspostavio profa{isti~ku diktaturu. Ipak, u Drugom svetskom ratu u oktobru 1940. odbio je ultimatum fa{isti~ke Italije i organizovao otpor italijanskoj agresiji, i potisnuo wene snage duboko u Albaniju.

1950. - Po~ela je prva u nizu pobuna u Johanesburgu, izazvane rasisti~kom politikom vlade Ju`ne Afrike.

1959. - Danski putni~ki brod „Hans Hedtoft” udario je kod Grenlanda u ledeni breg i potonuo. Poginulo je 95 qudi.

1963. - Francuska je stavila veto na prijem Velike Britanije u Evropsku ekonomsku zajednicu (Evropska unija).

1989. - Posle sedam godina nesporazuma i me|unarodne arbitra`e, Izrael je vratio Egiptu grad Tabu na Crvenom moru, koji je okupirao u izraelsko-arapskom ratu 1967.

1994. - Austrijanka Ulrike Majer, dvostruka svetska prvakiwa u skijawu, umrla je od povreda zadobijenih prilikom pada u takmi~ewu u spustu za Svetski kup.

2002. - U Kabulu se zavijorila stara zastava Avganistana, po prvi put od komunisti~kog prevrata 1978. godine koji je ozna~io po~etak 23-godi{wih ratova i kriza u zemqi.

u Sredinom 15. veka postojalo je skoro 13.000 srpskih ku}a u svih 480 sela i varo{i na Kosovu i Metohiji. u Pre 500 godina, postojalo je na Kosovu samo 46 albanskih doma}instava u 23 sela (u proseku dve ku}e po selu, nijedno jedino ~isto albansko

Svakako, mo`ete re}i da nije bitno ono {to se de{avalo pre pet stotina godina te da je bitno samo ono {to va`i danas, i to je ta~no. Ali je tako|e ta~no i da Albanci falsifikuju istoriju jer shvataju da je istorijsko pravo jednako va`no kao i fakti~no stawe. Stoga, ne mo`ete re}i da je sada{wost bitnija od pro{losti

Prema posledwem popisu stanovni{ta na teritoriji AP Kosovo i Metohija koji je sproveden po~etkom aprila 2011. godine, tamo je `ivelo 1,7 miliona qudi. Ovaj broj uglavnom obuhvata Albance, po{to popis nije sproveden u ~etiri op{tine na severu pokrajine, a i najve}i deo Srba ju`no od Ibra ga je bojkotovao.

Do te ve}ine do{lo je, naravno, samo i iskqu~ivo terorom, genocidom i progonom koji su u posledwih pet stotina godina sistemati~no sprovodili Turci, dok su ovim predelima vladali, i Albanci muslimanske veroispovesti.

U 1455 GODINI NA KIM POSTOJI 480 NASEOBINA

Zato je neobi~no da srpsko istorijsko pravo na Kosovo i Metohiju brani upravo

jedan osmanlijski dokument, koji dokazuje ne samo da su Albanci relativno re~eno novoprido{lice na tu zemqu, ve} ujedno dovodi i u pitawe ilirsku hipotezu o kojoj je vi{e re~i bilo u zasebnom tekstu. Naime, otomanski defter (odnosno op{ti katastarski poreski popis) iz 1455. godine koji je skupqen u zemqi Brankovi}a (drugim re~ima, otprilike isto {to je danas teritorija Kosova i Metohije) zabele`io je neverovatnu stvar: situacija tada je bila obrnuta u odnosu na dana{wu, i to drasti~no.

Osmanlijski popisiva~ je zabele`io da na KiM postoji 480 naseobina u kojima `ivi 13.696 odraslih mu{karaca, 12.985 ku}a, i jo{ 14.087 nosioca doma}instava (po{to je postojalo i 480 udovica). Neki odrasli mu{karci nisu imali svoje ku}e, pa su tako zabele`eni kao siromasi. Neke ku}e su deqene na vi{e doma}instava.

Pa`qivim prou~avawem onoga {to je zabele`io osmanlijski popisiva~ na KiM ustanovqena je frapantna etni~ka struktura stanovni{ta.

Sredinom 15. veka postojalo je skoro 13.000 srpskih ku}a u svih 480 sela i varo{i na Kosovu i Metohiji. Pored na{ih, tu je bilo i 75 vla{kih doma}instava u 34 sela, 46 albanskih u 23 sela, 17 bugarskih u 10 sela, pet gr~kih u Lau{i i Vu~itrnu, jedno jevrejsko u Vu~itrnu i jedno hrvatsko.

Od svih imena i prezimena koja se pomiwu u popisu, 95,88 odsto su bila srpskog porekla, 1,90 odsto romanskog, 1,56 neutvr|enog, 0,26 albanskog, 0,25 gr~kog, i tako daqe.

Dakle, pre 500 godina, postojalo je na Kosovu samo 46 albanskih doma}instava u 23 sela (u proseku dve ku}e po selu, nijedno jedino ~isto albansko), dok je srpskih bilo skoro 13.000 u svih 480 naseobina.

NEVEROVATNO PUTOVAWE

Slovima: trinaest hiqada u ~etiri stotine i osamdeset mesta naspram ~etrdeset i {est u dvadeset i tri. I ne samo to nego ne postoji zabele`en ~ak ni jedan jedini toponim albanskog porekla (uostalom, i danas Albanci na KiM uglavnom koriste srpske toponime, po~ev od imena samoproklamovane dr`ave Kosovo koje na albanskom jeziku ne zna~i ni{ta, odnosno, imena koje je srpskog porekla, pa sve do naziva prestonice - Pri{tine).

PRE 570 GODINA SAMO

46 ALBANSKIH DOMA]INSTAVA

U 23 SELA

U XIV. stole}u etni~ka struktura je bila jo{ dramati~nija; naime, De~anska hrisovuqa iz 1330. godine sadr`i detaqan spisak doma}instava koja su popisana u Metohiji i dana{woj severnoj Albaniji, na metohu manastira Visoki De~ani, pa tako znamo da su od 89 sela samo tri bila albanska, te da su od 2.166 zemqoradni~kih gazdinstava i 2.666 sto~arskih samo 44 bila albanska, drugim re~ima 1,8 odsto.

Ne-srpsko stanovni{to na teritoriji Kosova i Metohije do kraja tog veka nije prelazilo 2 odsto. Najpopularnija mu{ka imena na KiM 1455. godine su bila Radislav, Bogdan, Radica, Stepan i Nikola, dok su `enska bila Olivera, Radislava, Stojislava, Jelena, Stanislava, Vladislava i Vlkosava (odnosno Vukosava, jer je „l” vremenom pre{lo u „u”; isto se desilo i sa imenicom „vlk” koja je postala „vuk”). Vek ranije, najpopularnija mu{ka imena na istom tlu su bila Rajko, Milo{, Radoslav, Bogoje, Doroslav, Bogdan, Priboje i Milovan.

Ina~e, zvani~ni naziv ovog za nas va`nog osmanskog dokumenta je bio „Defter za Vukovu oblast”. Veli~ine je 30 h 12 centimetara, uvezan je u ko`ni povez i predstavqa jednu celinu bez ikakvih interpolacija. Obuhvata 240 folija, odnosno 480 stranica. Pisan je na belom papiru crnim mastilom, i to veoma lepim rukopisom.

Zoran Vla{kovi}

Me|u li~nostima jevan|elskim, koje okru`avaju Spasiteqa, li~nost Jovana Krstiteqa zauzima sasvim zasebno mesto, kako po na~inu dolaska u svet, tako i po na~inu `ivota, ulozi kr{tewa Isusa, i tako najzad po svome tragi~nom kraju.

Od svih ostalih proroka sveti Jovan se razlikuje naro~ito time {to je, po predawu, imao tu sre}u da je mogao i rukom po-

la ra{irena, a ponekad zgr~ena. U prvom slu~aju ozna~avala je rodnu i obilnu godinu, a u drugom nerodnu i gladnu.

Ruka Svetog Jovana Krstiteqa se danas ~uva u manastiru na Cetiwu, a kako je tu do{la interesantna je pri~a.

RUKA BEZ DVA PRSTA

kazati svetu “Onoga koga je prorokovao”. Za ruku Svetog Jovana pri~a se da ju je svake godine na dan svetiteqev arhijerej iznosio pred narod. Ponekad se ta ruka javqa-

Ruka je iz Antiohije u 4. veku doneta u Carigrad. Do~ekana je sve~ano uz psalme i pesme. Weno posledwe skrovi{te bilo je u Aja Sofiji u Carigradu. U to vreme od ruke su bila odvojena dva prsta. Jedan je danas u Otomanskom muzeju u Istanbulu. Drugi je u Sijeni i interesantno je {to se na kivotu u kome se ~uva nalazi natpis na srpskom: “Prete~ina desnica Jovanova, pomeni mene Savu arhiepiskopa srpskoga!“

Sveti Sava je dobio drugi prst 1219. i polo`io ga u manastir @i~u. Kasnije je ~uvan u Pe}koj Patrijar{iji do 1458. Jelena, `ena despota Lazara ih je odnela u Moreju/Peloponez. Ubrzo su sakrivene u Italiji u Sijeni, u hramu Svete Marije.

PUT RUKE DO CETIWA

Ruka je ostala u Carigradu i posle pada pod Osmanlije 1453. sultan Bajazit II je 1484. poklawa ostrvu Rodos. Sulejman I 1522. osvaja to ostrvo i relikvija je odneta na Maltu gde je po~ivala 250 godina dok Napoleon nije osvojio to ostrvo 1798. Car Rusije Pavle I je 1799. dobio svetu ruku i smestio je u Zimski dvorac. Tu se nalazila do 1917. kada je majka posledweg ruskog cara Nikolaja II odnela ruku u rodnu Dansku. Tu je, u dogovoru sa mitropolitom kijevskim, re{ila da ruku pokloni dinastiji Kara|or|evi}, u znak zahvalnosti za prihvatawe desetina hiqada ruskih izbeglica i tako se ona obrela u Sremskim Karlovcima da bi kasnije bila ~uvana u ri-

znici crkve pri dvoru na Dediwu. Posle bombardovawa Beograda, kraq Petar II Kara|or|evi} je pri povla~ewu poneo ruku i sakrio je u Ostrogu i ona je tu provela rat. U jednoj policijskoj raciji 1952. ruka je oduzeta crkvi i doneta u Podgoricu, a onda u Beograd. Tu je bila u dr`avnom trezoru sve do 1978. Tada je poklowena manastiru Svetog Petra na Cetiwu gde se i danas nalazi. Desnica Svetog Jovana prvi put je izneta pred narod na Ivawdan 1993. godine. Interesantno je da je 2006. data Rusiji na 40 dana. Bila je u najve}im ruskim gradovima, a onda je nekoliko dana provela i u Kijevu.

NE ZNAJU ZA RAK:

Jelovnik najzdravijeg naroda na svetu – `ive preko 100 godina

Na krajwem severu Pakistana, u visokoj planinskoj dolini Hunza, u regionu Gilgit Baltistan, `ivi zajednica o kojoj se govori sa gotovo mitskim po{tovawem. Prema lokalnim svedo~ewima, mnogi pripadnici ovog naroda do`ivqavaju duboku starost, ~esto vi{e od 100 godina, dok se za pojedince tvrdi da su `iveli i 120 ili ~ak 130 godina. Pomiwu se i starosti od 140 godina, ali precizna potvrda ne postoji, jer Hunze tradicionalno nemaju mati~ne kwige ro|enih niti zvani~ne zapise koji bi to potvrdili.

U zemqi u kojoj je prose~an `ivotni vek oko 67 godina, dolina Hunza deluje kao izuzetak koji prkosi statistici. Istra`iva~i su bele`ili neobi~ne pojave, poput trudno}a u kasnim godinama `ivota, ~ak i posle {ezdesete, kao i izuzetno nisku u~estalost hroni~nih bolesti koje su u ostatku sveta uobi~ajene. Obja{wewe se naj~e{}e tra`i u kombinaciji ~iste prirode, fizi~ke aktivnosti i specifi~ne ishrane.

Na~in ishrane Hunza naroda znatno se razlikuje od savremenih prehrambenih navika. Wihova svakodnevna ishrana zasniva se gotovo iskqu~ivo na namirnicama koje sami proizvode. Vodu piju direktno iz ledewa~kih izvora, bogatu mineralima, dok je industrijski prera|ena hrana prakti~no nepoznata, jer su sela udaqena i slabo povezana sa urbanim centrima.

Osnovu wihove ishrane ~ine biqne namirnice. Kajsije imaju posebno mesto i smatraju se gotovo simbolom hunzanskog zdravqa. Jedu ih sve`e, su{ene, a koriste i wihove ko{tice. Tokom dugih perioda posta, koji mogu trajati nedeqama, pa i mesecima, ishrana se svodi na sok od kajsija i male koli~ine ko{tica, {to se smatra prirodnim na~inom detoksikacije organizma.

Pored vo}a, Hunze svakodnevno konzumiraju integralne `itarice poput je~ma, p{enice i prosa. Hleb se pravi od grubog bra{na, bez aditiva. Povr}e je sezonsko i lokalno, naj~e{}e krompir, spana}, repa, {argarepa i razne vrste mahunarki. Meso se jede retko, uglavnom u posebnim prilikama, i to u malim koli~inama. Mle~ni proizvodi prisutni su u umerenoj meri, naj~e{}e u obliku fermentisanog mleka ili jogurta.

[e}er, rafinisana uqa i alkohol gotovo da ne postoje u wihovoj ishrani. Hrana je jednostavna, nutritivno bogata i prilago|ena te{kim planinskim uslovima, ali i sporom, prirodnom ritmu `ivota.

Uz ishranu, svakodnevna fizi~ka aktivnost je neizostavna. Hodawe po planinskom terenu, rad u poqu, ali i praktikovawe joge, ve`bi disawa i meditacije, deo su svakodnevice, a ne posebna praksa rezervisana za slobodno vreme.

l OVAN (21. 3. - 20. 4.)

POSAO: U nekim situacijama mora}ete da preuzmete ve}u odgovornost ili da se izborite za svoj status. Putovawa i vesti iz udaqenih krajeva omogu}i}e vam probijawe i pro{iriti va{ poslovni vidokrug. QUBAV: U qubavi vam je odli~no krenulo, ali budite ozbiqniji, razmi{qaju}i i o dugotrajnim re{ewima. Partner je nepoverqiv i mogao bi da tra`i dokaze va{e qubavi.

l BIK (21. 4. - 21. 5.)

POSAO: U izazovnom ste periodu, pa malo vi{e koncentracije i opreza ne}e biti naodmet. Mogli biste da se ose}ate neraspolo`eno za uobi~ajene poslovne zadatke. QUBAV: Nove veze imaju sve {anse za uspeh, iako }e se razvijati sporo i platonski. U emotivnim pitawima oseti}ete da sve dolazi na svoje mesto. Slobodni obnavqaju naklonosti prema staroj simpatiji.

l BLIZANCI (22. 5. - 21. 6.)

POSAO: Budite prisutni na poslovnim sastancima i izborite se za svoje ciqeve. Kada uvidite da to mo`ete, sve }e i}i br`e. QUBAV: Prima}ete qubav u zavidnim koli~inama, a to }e vas motivisati na velike korake. Samci, mogli biste da obnovite qubavnu vezu iz pro{losti ili da balansirate izme|u dve qubavne ponude. Zauzeti koji su bili pred raskidom, mogli bi da se pomire.

l RAK (22. 6. - 22. 7.)

POSAO: Sledi vam profitabilan period u kom }e znatno porasti i va{ ugled. Mogla bi da vam sine odli~na poslovna ideja, koja }e biti krunisana finansijskim uspehom. QUBAV: Pazite se problemati~nih, zauzetih osoba. Istrajte na vernosti i iskrenosti i nemojte pristajati na veze za koje ose}ate da ne vode ka dobrom. Ovo nisu dani za nova zaqubqivawa. Ima}ete potrebu za snom.

l LAV (23. 7. - 22. 8.)

POSAO: Pod pritiskom ste javnosti, a povredi}e vas ne~ija kritika na va{ ra~un. Skloni ste brzopletim potezima, {to mo`e da vas ko{ta propu{tenih prilika. Krenite punom parom, ali sopstvenim snagama. QUBAV: Ne izazivajte partnera nepotrebnim prepirkama i neutemeqenim sumwama. Ako imate qubavnu vezu, na trenutak bi mogao da splasne va{e interesovawe za partnera.

l DEVICA (23. 8. - 22. 9.)

POSAO: Nije lako raditi s vama, stoga poka`ite vi{e tolerancije. Ne mo`ete od drugih o~ekivati da misle i rade poput vas, pa omek{ajte pristup prema okolini. Pazite na novac, previ{e tro{ite! QUBAV: Samci bi mogli da sretnu privla~nu osobu zbog koje }e slamati sopstvene ko~nice i rezerve. Nema ni~eg lo{eg da se pona{ate u skladu s trenutnim ose}awima.

l VAGA (23. 9. - 22. 10.)

POSAO: Planete su vam naklowene, pa }ete biti korisni i `eqni napredovawa. Posebno dobro }e poslovati umetnici, ali i profesori, u~iteqi i pedagozi. QUBAV: O~ekuje vas brz razvoj zbivawa, naro~ito onih koje u pro{lim nedeqama nikako niste mogli da ostvarite. Nove prilike mogle bi da uti~u na raskid starih i nestabilnih odnosa, te ulasku u nove, kvalitetnije veze.

l [KORPIJA (23. 10. - 22. 11.)

POSAO: Vreba}e vas poslovni izazovi. Proveravajte dogovore i dokumenta, dobro pro~itajte {ta potpisujete. Zapisujte va`ne podatke, izbegnite mogu}nost da pogre{ite zbog nemara ili umora. QUBAV: Samci, pripazite da qubav ne izjavite pogre{noj osobi ili da se ne “grizete“ zbog qubomore. Stalne veze prolazi}e kroz period uspona i padova. Bi}e vam potrebno vi{e strpqewa.

l STRELAC (23. 11. - 21. 12.)

POSAO: Bi}ete nenadma{ni u organizaciji, sprovo|ewu zamisli u dela, trgovini i finansijskim poslovima. Qudi su vam nakloweni, pa uglavnom mo`ete da dobijete {ta `elite. QUBAV: Budite vi|eni, poka`ite svima kako zra~ite {armom i qubavnom energijom. Okrenite se osobi koja vam u va`nom trenutku nudi moralnu pomo} i za{titu. Iz toga }e se izroditi qubav.

l JARAC (22. 12. - 20. 1.)

POSAO: Iskoristite svoje sposobnosti i koncentri{ite se na posao. Mogu}e su poslovne te{ko}e, ali zna}ete da ih re{ite. QUBAV: Va{i erotski apetiti stimulisa}e odnose s partnerom, koji }e uzvratiti istim `arom. Ako ste sami, mogli biste da u|ete u odnos koji }e biti pro`et stra{}u i jakim emocijama. Mo`ete da o~ekujete uzvra}ena ose}awa. ^uvajte se povreda nogu!

l VODOLIJA (21. 1. - 19. 2.)

POSAO: Odjednom }e svima biti potrebne va{e usluge i va{e znawe, pa nemojte da tra`ite izgovore u umoru, ve} idite u korak sa zbivawima. QUBAV: Neprestano }ete analizirati partnerove mane. Smawite zahteve ! Samci, va{ `ivahan duh privla~i}e brojne udvara~e i otvarati nove kombinacije. Neki od vas }e odjednom progledati i zaqubiti se u osobu koja vam je bila prijateq.

l RIBE (20. 2. - 20. 3.)

POSAO: Sumwa}ete u dobre namere pojedinaca i imati ose}aj da pletu mre`u intriga i tra~eva. Sme{kom im poka`ite da vas za to nije briga. Nemojte postati `rtva tu|e zlobe. QUBAV: Najvi{e }e vas optere}ivati porodi~ni ili stambeni problemi. Pozovite partnera na romanti~nu ve~eru, o~uvajte qubav od problema. Slobodni }e u povremenim avanturama prona}i zrnce uzbu|ewa.

Svet je u{ao u doba koje Ujediwene nacije otvoreno nazivaju „globalnim vodnim bankrotom”. To nije samo metafora radi dramati~nog efekta, ve} opis trenutnog na~ina na koji qudi koriste i zaga|uju vodu, koji je gurnuo ~itav sistem do ivice kolapsa - i to sa posledicama koje ve} poga|aju milijarde qudi.

U najnovijem izve{taju UN upozorava se da su mnoga dru{tva godinama tro{ila vodu br`e nego {to se ona mo`e prirodno obnoviti. Reke, zemqi{te, podzemni vodonosni slojevi i mo~vare sistematski su iscrpqivani ili uni{tavani, ~ime brojni vodni sistemi nemaju mogu}nost oporavka.

Klimatska kriza je sve dodatno ubrzala topqewem gle~era koji skladi{te vodu, kao i sve nestabilnijim smewivawem ekstremnih su{a i obilnih padavina.

Autori izve{taja upozoravaju da problem nije ravnomerno raspore|en, ali da je svet me|usobno toliko povezan trgovinom, migracijama i ekonomijom da je dovoqno {to su neki kqu~ni sistemi „bankrotirali” da bi se globalni rizik dramati~no pove}ao.

Danas ~ak 75 odsto svetske populacije `ivi u zemqama koje se smatraju vodno nesigurnim, dok se tlo ispod oko dve milijarde qudi bukvalno uru{ava zbog prekomernog crpqewa podzemnih voda.

Poqoprivreda tro{i oko 70 odsto sve`e vode, ali i taj sistem je sve ugro`eniji. Milioni poqoprivrednika poku{avaju da proizvedu vi{e hrane iz sve mawih i zaga|enijih izvora vode, prema autorima, koji tako|e upozoravaju da vodni kolaps u zemqama poput Indije ili Pakistana ima direktan uticaj na globalno tr`i{te hrane.

Istovremeno, prekomerna eksploatacija podzemnih voda dovela je do slegawa ~itavih gradova - od Meksiko Sitija i Xakarte do iranskog Rafsanxana, koji tone i do 30 centimetara godi{we. Jo{ jedna zabriwavaju}a ~iwenica je da se u Turskoj pojavilo ~ak vi{e od 700 vrta~a (rupa) na poqoprivrednoj ravnici Konija. Izve{taj upozorava da je ~ove~anstvo dodatno pogor{alo krizu uni{tavawem prirodnih „rezervoara” vode, poput mo~vara - povr{ina mo~vara veli~ine Evropske unije nestala je u posledwih 50 godina, prenosi „Gardijan”.

UN pozivaju na radikalan zaokret u na~inu na koji se voda koristi i {titi - od smawewa prava na zahvatawe vode, preko transformacije poqoprivrede i industrije, do redizajna gradova koji tro{e mawe i rasipaju mawe. Poruka izve{taja je jasna: Vodni bankrot vi{e nije pretwa iz budu}nosti, ve} stawe sada{wosti, a {to se du`e ignori{e, cena }e biti ve}a - ne samo u novcu, ve} u stabilnosti dru{tva i samom kvalitetu `ivota. VODE U SVETU JE SVE MAWE:

Posledice su ve} vidqive: Sukobi oko vode su od

2010. godine eksplodirali, velike reke poput Kolorada u SAD ili sistema Mari-Darling u Australiji sve ~e{}e ne sti`u do mora, a takozvane krize „nultog dana”, kada ~itavi gradovi ostaju bez vode, vi{e nisu izolovani incidenti. Polovina najve}ih jezera na svetu se smawila od devedesetih, a ni „vla`ne” zemqe nisu bezbedne zbog oslawawa na uvoz hrane i robe, ~ija proizvodwa zahteva ogromne koli~ine vode.

Navika koja je za srce opasnija od cigareta

Iako se sr~ani problemi ~esto do`ivqavaju kao neizbe`an deo starewa, istra`ivawa pokazuju da `ivotne navike mogu u velikoj meri uticati na zdravqe srca – ~ak i u kasnijem dobu. S godinama krvni sudovi gube elasti~nost, a sr~ani mi{i} postepeno postaje mawe efikasan, {to ote`ava pumpawe krvi.

Me|utim, biolo{ka starost, koja odra`ava stvarno stawe organizma i }elija, ne mora nu`no odgovarati hronolo{koj. Upravo zato lekari upozoravaju na jednu ~estu naviku koja mo`e ubrzati starewe srca ~ak i vi{e od pu{ewa, pi{e Parade.

NAVIKA KOJA

UBRZAVA STAREWE SRCA

Dok ve}ina qudi kao kqu~ne navike za zdravqe srca navodi redovno ve`bawe, uravnote`enu ishranu i izbegavawe pu{ewa, ~esto se zanemaruje jedna od najva`nijih – kvalitetan i dovoqan san. Lekari isti~u da upravo hroni~ni mawak sna mo`e prerano o{tetiti srce.

Dr Beverli X. Fang, psihijatrica i specijalistkiwa za medicinu spavawa, upozorava da je dugotrajan nedostatak sna povezan s pove}anim rizikom od visokog krvnog pritiska.

„Rizik raste i kada qudi redovno spavaju mawe od pet sati po no}i. Neka istra`ivawa po-

kazuju da je ta povezanost posebno izra`ena kod `ena“, obja{wava. Prema wenim re~ima, mawak sna remeti sisteme koji reguli{u krvni pritisak. „Kada ne spavamo dovoqno, aktivira se simpati~ki nervni sistem, {to ubrzava rad srca i povisuje pritisak“, ka`e dr Fang. Uz to, raste i nivo hormona stresa kortizola, {to s vremenom dodatno optere}uje kardiovaskularni sistem. [TA SE DE[AVA S KRVNIM SUDOVIMA?

Dr Xek Volfson, kardiolog, dodaje da mawak sna negativno uti~e na funkciju endotela –tankog sloja }elija koji obla`e unutra{wost krvnih sudova.

„Krvni sudovi tada gube sposobnost proizvodwe azot-oksida, supstance koja im poma`e da se opuste. Zbog toga postaju kru}i i mawe prilagodqivi“, obja{wava. „Dugoro~no, lo{ kvalitet i nedovoqna koli~ina sna pove}avaju rizik od sr~anog i mo`danog udara, kao i od sr~ane slabosti.“

Hroni~ni mawak sna podsti~e upalne procese u telu. Dr Volfson upozorava da ~ak i kratko-

trajno nespavawe mo`e o{tetiti krvne sudove, ubrzati stvarawe naslaga u arterijama i pove}ati wihovu krutost. Osim toga, postoje}e naslage u krvnim sudovima postaju nestabilnije, {to pove}ava rizik od wihovog pucawa – a to je naj~e{}i okida~ sr~anog udara. Nedostatak sna pogor{ava insulinsku rezistenciju, dodatno pove}avaju}i kardiovaskularni rizik.

Dr Fang dodaje da mawak sna naru{ava cirkadijalni ritam, unutra{wi biolo{ki sat organizma, {to dovodi do nepravil-

nih obrazaca krvnog pritiska i poreme}aja metabolizma.

Zbog svega toga, dr Volfson smatra da hroni~ni nedostatak sna mo`e dovesti do toga da srce stari br`e nego zbog pu{ewa.

„Pu{ewe je sna`an kardiovaskularni toksin, ali hroni~ni mawak sna istovremeno naru{ava vi{e sistema u telu“, zakqu~uje. „Lo{ san podsti~e stalnu aktivaciju stresa, hroni~nu upalu, hormonsku neravnote`u, metaboli~ke poreme}aje i ubrzano biolo{ko starewe – sve odjednom.“

RECEPT [ta je aktivno, a {ta pasivno sedewe i kakav uticaj imaju na mozak

BRZI U[TIPCI

POTREBNO JE:

n 1 jaje n 1 ~a{a jogurta n 14 ravnih ka{ika bra{na n malo soli n malo {e}era n 1/2 kesice pra{ka za pecivo n po potrebi uqe za pr`ewe

PRIPREMA:

@icom umutiti jaje pa dodati jogurt, {e}er i so, a na kraju ume{ati bra{no sa pra{kom za pecivo. Dobro `icom ujedna~iti, masa treba da je `itka.

U {erpicu sipati uqe dva prsta debqine i zagrejati ga.

Uqe treba da je dobro zagrejano pa u wega umo~iti ka{iku kojom }emo vaditi u{tipke.

Zahvatiti ka{ikom masu pa spustati je u zagrejano uqe. Pr`iti u{tipke da sa obe strane budu rumeni, {to bude brzo. Vaditi ih i spu{tati u sud oblo`en papirnim ubrusima.

Ispr`ene u{tipke malo prohladiti pa slu`iti uz jogurt ili kiselo mleko kao i uz xem i prah {e}er.

Postoji vrsta sedewa koja bi mogla imati pozitivan uticaj na zdravqe mozga i o~uvawe kognitivnih sposobnosti.

Sistemski pregled ~ak 85 nau~nih studija pokazao je jasnu razliku izme|u tzv. aktivnog sedewa, poput ~itawa, igrawa karata ili rada na ra~unaru, i pasivnog sedewa, kao {to je gledawe televizije. Dok pasivne aktivnosti ~e{}e imaju negativan uticaj, aktivno sedewe pokazuje potencijalne koristi za mozak.

Razlog za to verovatno le`i u ~iwenici da aktivno sedewe ukqu~uje mentalni anga`man i podsti~e mo`danu aktivnost, dok pasivno sedewe osobu stavqa u ulogu posmatra~a – i fizi~ki i kognitivno.

„Dosada{wa istra`ivawa pokazala su povezanost ukupnog vremena provedenog sede}i sa zdravqem mozga. Me|u-

ODLI^AN JE ANTIOKSIDANT

tim, sedewe se ~esto posmatra kao jedinstvena kategorija, bez uzimawa u obzir vrste aktivnosti”, obja{wava Pol Gardiner, istra`iva~ javnog zdravqa sa Univerziteta Kvinslend u Australiji.

S obzirom na to da ve}ina qudi svakodnevno provodi mnogo sati sede}i, izuzetno je va`no ~ime se u tom periodu bave. Ovi rezultati pokazuju da male, svakodnevne odluke, po-

Gra{ak je izuzetno bogat proteinima, {to ga ~ini jednim od najboqih biqnih izvora proteina. Visoki nivoi proteina nude brojne prednosti. Protein poma`e u poboq{awu mi{i}ne snage i zdravqa kostiju i igra zna~ajnu ulogu u odr`avawu zdrave te`ine poma`u}i u kontroli apetita.

Gra{ak tako|e ima visok sadr`aj vlakana, {to tako|e poma`e u kontroli apetita. Osim toga, gra{ak je bogat i fenolnim jediwewima, koji su prirodni antioksidanti koji {tite organizam od bolesti poput raka i drugih zapaqenskih bolesti.

put toga da li }emo ~itati ili gledati televiziju, mogu imati dugoro~an uticaj na zdravqe mozga, naro~ito s godinama. Iako je redovna telesna aktivnost i daqe kqu~na za o~uvawe kognitivnog zdravqa, nau~nici isti~u da je va`no i „ve`bati“ mozak. To ne zna~i nu`no da pritom moramo biti fizi~ki aktivni – mentalna stimulacija mo`e se posti}i i tokom sedewa.

KAKO MAWAK SNA

UTI^E NA TELESNU TE@INU Nedostatak sna dodatno {teti srcu tako {to pove}ava rizik od gojaznosti, koja je sama po sebi sna`an faktor rizika za kardiovaskularne bolesti. Lekari obja{wavaju da mawak sna remeti ravnote`u hormona koji reguli{u apetit – pove}ava se nivo grelina, hormona gladi, dok se smawuje leptin, hormon sitosti.

Dr Fang isti~e da mawak sna uti~e i na sistem u mozgu koji reguli{e ose}aj nagrade, zbog ~ega raste `eqa za kalori~nom i nezdravom hranom. „Uz to, povezan je sa smawenom osetqivo{}u na insulin i poreme}enom regulacijom {e}era u krvi, {to pove}ava rizik od razvoja dijabetesa“, ka`e.

Dr Volfson dodaje da hroni~ni umor smawuje motivaciju za kretawe i fizi~ku aktivnost, {to dodatno doprinosi gojewu.

S obzirom na sve navedeno, redovan i kvalitetan san kqu~an je za zdravqe srca. Dr Volfson preporu~uje izbegavawe ekrana pre spavawa i redovno izlagawe dnevnom svetlu tokom dana.

Aktivnosti aktivnog sedewa, poput ~itawa, igrawa karta{kih igara i kori{}ewa ra~unara, uglavnom su bile pozitivno povezane s kognitivnim zdravqem. Konkretno, povezivale su se s boqim izvr{nim funkcijama, epizodi~nim pam}ewem i radnom memorijom. Suprotno tome, pasivno sedewe – dugotrajno gledawe televizije – naj~e{}e je bilo povezano s negativnim kognitivnim ishodima, ukqu~uju}i i pove}an rizik od razvoja demencije. Iako su zabele`eni efekti bili relativno mali, bili su statisti~ki zna~ajni. Autori istra`ivawa smatraju da bi wihovi rezultati mogli doprineti razvoju preciznijih i realnijih zdravstvenih preporuka. Na primer, budu}e smernice trebalo bi jasnije da razlikuju pasivne i aktivne sede}e aktivnosti, prepoznaju razliku izme|u gledawa televizije i aktivnog kori{}ewa ra~unara, kao i da podsti~u qude na povremene kratke pauze radi razgibavawa tela i dodatne stimulacije mozga.

ZA ZDRAVQE SRCA I KRVNIH SUDOVA

Postoje brojni razlozi zbog kojih gra{ak mo`e pomo}i u odr`avawu zdravqa srca: jedan od wih je velika koli~ina vlakana. Pokazalo se da hrana bogata vlaknima poboq{ava nivo lipida u serumu, kao i da smawuje krvni pritisak i upalu. Sadr`aj minerala u gra{ku, ukqu~uju}i kalijum, magnezijum i kalcijum, tako|e podr`ava zdravi krvni pritisak. Osim toga, gra{ak sadr`i vitamin C, karoteonoide i flavonole koji tako|e podr`avaju zdravqe srca. Visok sadr`aj vlakana u gra{ku je velika prednost za zdravqe probavnog sistema. Vla-

kna poma`u u odr`avawu rasta zdravih bakterija u va{im crevima, {to zauzvrat poma`e da se smawi razmno`avawe lo{ih bakterija. REGULI[E NIVO [E]ERA U KRVI

Zbog visokog nivoa proteina i vlakana u gra{ku, oni mogu igrati zna~ajnu ulogu u posredovawu glikemijskog odgovora organizma. Hrana bogata vlaknima usporava apsorpciju ugqenih hidrata, {to zna~i sporo, stabilnije pove}awe {e}era u krvi, umesto naglog skoka. Protein je va`an za stabilizaciju nivoa {e}era u krvi, posebno za one sa dijabetesom tipa 2. Gra{ak tako|e sadr`i vitamine A, D, C i K, kao i magnezijum.

SRPSKA POP PEVA^ICA NASLICI

SKANDINAVKA UKR[TENICA

PRIGU[EN JAUK, GRCAJ

IME GLUMICE MAN^I]

SIMBOL AZOTA BUGARSKA VALUTA DERI[TA

ITALIJANSKI PEVA^ SALVATORE

INICIJALI

PRODUCENTI.

ECOVATI, @ITARICE, KITAJAC, NK, ADAM, [AHTA, MALI[A, UAR,

^ADINA, AKO, EDI, ALAMAN, TABELA, O, IBICA, ANAM, ]O,

ANITA, N, LEV, ADAMO, DE, WS, ARGATOVAWE, PLAC, BATAK,

VODORAVNO: TOTAL, IVONA, JECAJ,

RE[EWE SKANDINAVKE:

VODORAVNO: 1. Otcepqewe, secesija, 2. Okolina - Ime peva~ice Frenklin, 3. Be}ari, bekrije - Beli rasni kow, 4. Reka u Austriji - Tvrd kamen - Upitna zamenica, 5. Lekari - Prema tome, dakle, 6. Uzvi{ewe ispred oltara (crkv.) - Trospratne papske krune, 7. Oznaka za polupre~nik - Strugaqka za plug, otka - Citat (skr.), 8. Engleska mera za du`inu - Piloti avijati~ari - Prvi vokal, 9. Odeqewe, odsek - Skulptor, 10. ^uvar ade - Ure|aj, sprava, 11. Pokazna zamenica - Prava koja se~e krug - Inicijali pisca Pu{kina, 12. Istinoqubiv ~ovek - Mno{tvo mehuri}a na vodi, 13. Verske grupe - Stativ, 14. Sebi~nost, egoizam.

USPRAVNO: 1. Biti solidaran s kim, 2. Dobar doma}in - Nepregledna daqina, beskraj, 3. Stara mera za du`inu, palac - Koko{ka na jajima - Oznaka za tehni~ki nokaut, 4. Bira~ (lat.) - Se}i trs, 5. Simbol silicijuma - Ronila~ko zvono - Ime pesnika Ki{evi}a, 6. Vrsta sitnog kola~a - Goni~i - Oznaka za tonu, 7. Simbol kiseonika - Patvorina, falsifikatNadimak fudbalera Dragana Stojkovi}a, 8. Kuhiwski aspiratori - Govornik ikavice - Dvadeset drugo i 28. slovo azbuke, 9. Mona{ko ime - [aqiv naziv za Kru{evqanina, 10. [umski glodar - Pokrajina u anti~koj Italiji - Tvorac rejting liste u {ahu Arpad, 11. Napada~i - Starinsko mu{ko ime, 12. Instrument za merewe pritiska vazduha - Ugovor, savez.

VODORAVNO: SECESIONIZAM, OKOLI[, ARETA, LOLE, LIPICAN, IN, KREMEN, KO, DOKTORI, ELEM, AMVON, TIJARE, R, ORITAK, CIT, IN^, LETA^I, A, SEKTOR, VAJAR, ADAR, APARAT, TO, SE^ICA, AP, ISTINIK, PENA, SEKTE, STALAK, EGOISTI^NOST.

RE[EWE UKR[TENICE:

UPUTSTVO ZARE[AVA^E: U prazna poqa upi{ite nedostaju}e brojeve vode}i ra~una da svaki red, svaka kolona i svaki segment 3h3 poqa treba, bez ponavqawa, da sadr`i sve brojeve od 1 do 9.

„SVADBA“

TRESE CEO REGION: Vi{e od 200.000 gledalaca za

samo pet dana

Nije pro{lo ni nedequ dana od prve premijere filma „Svadba“, a publika u regionu je potpuno op~iwena novom komedijom rediteqa Igora [eregija. Prema posledwim podacima, za samo pet dana prikazivawa u Hrvatskoj i BiH, film „Svadba“je pogledalo vi{e od 200.000 gledalaca (Hrvatska 170.496 i BiH 49.067 gledalaca).

Nakon premijernih prikazivawa u Zagrebu, Sarajevu i Bawa Luci, sve~ana premijera u Beogradu zakazana je za 28.01. u Plavoj dvorani Sava centra, a karte za ovu filmsku sve~anost prodate su, tako|e, u rekordnom roku.

Film „Svadba“ donosi urnebesnu, brzu i nepredvidivu pri~u o qubavi, tajnama i porodi~nim dramama koje izmi~u kontroli. U centru ove antiromanti~ne komedije su dve dobrostoje}e porodice – jedna iz Zagreba, druga iz Beograda, ~iji se sin i k}erka zavole daleko od svojih rodnih gradova. Ipak neplanirana trudno}a ubrzava upoznavawe wihovih roditeqa, a svadba koja mora da se odr`i u strogoj tajnosti plete dinami~nu sagu punu humora, topline, ali i napetosti. Rezultat? Eksplozivna kombinacija smeha, tenzije i tipi~ne balkanske „topline “.

Impresivnu gluma~ku ekipu ~ine Dragan Bjelogrli}, Rene Bitorajac, Vesna Trivali}, Linda Begowa, An|elka Stevi} @ugi}, Roko Sikavica, Marko Grabe`, Nika Grbeqa, Seka Sabli}, Swe`ana Sinov~i}-[i{kov, Sr|an @ika Todorovi}, Dejan A}imovi}, Denis Muri}, Marko Miqkovi}, Nevena Neranxi}, Janko Popovi} Volari}, Goran Grgi}.

Preminula `ena kojoj su „Novi fosili“ posvetili pesmu „Milena generacijo“

Doma}i mediji preneli su da je preminula Milena kojoj je bio posve}en ~uveni hit „Novih fosila”.

Hrvatska grupa „Novi fosili“ davne 1983. godine snimili su pesmu „Milena generacijo“ koja je i danas jedan od najve}ih pop hitova.

Malo je poznato da je pesma posve}ena jednoj Mileni iz Negotina, koja je radila kao socijalna radnica.

Frontmen grupe Rajko Dujmi} upoznao ju je davno u Herceg Novom, kada joj je obe}ao da }e joj posvetiti pesmu.

„Sedeo sam sa wom celu no}, moja generacija, i razgovarali smo neprekidno do ranih jutarwih sati. Bila je socijalni radnik u Negotinu. Rekao sam da }e se zavr{iti pesmom. Nije mi verovala, mislila je da to govorim svakoj devojci. Ali rekao sam joj da }emo raskinuti i da se mo`da vi{e nikada ne}emo videti, ali }e videti da nikada ne la`em.“

Kada su posle mnogo godina Novi fosili imali koncert u Negotinu u sklopu svoje turneje, ponovo su se sreli

„^uvar mi je pri{ao i rekao mi da me tra`i `ena sa dvoje dece i mu`em. Bila je to moja Milena. Kada me je videla, po~ela je da pla~e i rekla mi je da ne mo`e da veruje da je ovako ne{to mogu}e. Onda sam joj rekao da ~ovek dr`i do re~i, a bik za rogove“. Ova pesma na{la se na albumu „Posle svega“ iz 1983. godine, ina~e prvom albumu na kome je pevala Sawa Dole`al koja je do{la kao zamena prvoj peva~ici, \ur|ici Barlovi}.

Ko sada `ivi u vili koju je Du{ko

To{i} kupio od Piksija i ostavio

Karleu{i i }erkama posle razvoda?

Nekoliko dana nakon {to je Jelena Karleu{a iz Dubaija kontaktirala policiju i prijavila biv{eg supruga Du{ka To{i}a zbog, kako tvrdi, upada u stan na Dediwu u kom `ivi sa }erkama, u javnosti se ponovo otvorilo pitawe ~iji je sporan stan i ostale nekretnine ste~ene u braku?

Karleu{a je prijavila To{i}a zbog ulaska u stan na Dediwu i zamene brava, navode}i da je sve u~iweno bez wenog znawa. Peva~ica je istovremeno iznela i tvrdwe da To{i} ne pla}a alimentaciju, kao i da nakon razvoda nemaju nikakav odnos.

„Nismo ni u kakvim odnosima, ne komuniciramo! Deca sa wim imaju odli~an odnos, sve je normalno, ba{ kako i treba, ali nas dvoje nemamo kontakt“, priznala je peva~ica, a potom otkrila da li Du{ko pla}a alimentaciju.

„Da ka`em istinu?! Ne pla}a alimentaciju, evo apel sada“, poru~ila je Jelena, pa dodala:

„Poku{avam da re{im taj problem van medija i nekim qudskim odnosom preko advokata, ali ne uspevam. U ime svih `ena koje se bore za pravo da dobijaju tu pomo} od partnera i oca wihove dece du`na sam da govorim o tome. Srbija je uvela novi zakon, po kojem }e se to regulisati. Ako jedan roditeq ne isplati dve alimentacije drugom roditequ koji nad decom ima starateqstvo, ovaj

Da li znate koje je pravo ime

Mileta Kiti}a

Wegova karijera traje decenijama. Mile Kiti} do sada je snimio preko 300 pesama, a ostvario je veliki uspeh i u Bugarskoj. I daqe aktivno nastupa i snima, a tek pre nekoliko godina, folker je otkrio ono {to mnogi nisu znali.

„Moje pravo ime je Milojko“, rekao je nekada{wi ~lan Ju`nog vetra i iznenadio sve.

Kiti} je ro|en u Bosni i Hercegovini, u mestu blizu grada Derventa. Jednom prilikom, govorio je o po~etku karijere.

Rano sam se opredelio za muziku. Bilo je takmi~ewe peva~a amatera oko Sarajeva, Hanka Paldum, ja, [erif Kowevi}, takmi~ili smo se i ja sam tako po~eo po kafanama da pevam. Hanka je bila vrlo uspe{na, i{la je redovno na korepeticiju, ve`bala je po ceo dan. Pevali smo zajedno u jednom hotelu, ona ne spava po celu no} i ujutru sedne na autobus i ode da ve`ba“, rekao je Mile.

drugi }e to naplatiti od dr`ave, a dr`ava }e goniti tog koji ne ispuwava svoje zakonom propisane obaveze. Tako da }e i Du{ko biti re{en“.

Ubrzo nakon Jeleninih navoda, oglasio se advokat Du{ka To{i}a Nikola Premovi}, koji je demantovao tvrdwe o nepla}awu alimentacije i insistirao da To{i} nije nasilno u{ao u stan, ve} da se radi o nekretnini koja mu pripada.

„Kao advokat Du{ka To{i}a, a po wegovom nalogu, povodom razli~itih medijskih tekstova vezanih za navodni Du{kov ‘upad’ u sopstveni stan, kao i tekstova koji se odnose na nepla}awe alimentacije za wegove maloletne }erke, isti~em slede}e: Du{kovo dugovawe po osnovu izdr`avawa alimentacije iznosi nula dinara. Dakle, on ne duguje nijednu alimentaciju.

PRE „HAJDE

Du{ko nije upao, obio stan, niti se u istom „zabarikadirao“, ve} je u{ao u sopstveni stan, koji mu pripada po punova`nom kupoprodajnom ugovoru. Ne radi se ni o kakvom nasilnom upadu, ve} o ulasku u nepokretnost u kojoj boravi sa nespornim pravnim osnovom. Tokom perioda razvoda braka, dogovor je bio da se Jelena Karleu{a sa }erkama preseli u vilu u Ulici Augusta Cesarca, dok bi Du{ko nastavio da `ivi u predmetnom stanu, {to je konstatovano i u sporazumu o razvodu braka. Kako do tog preseqewa nikada nije do{lo, Du{ko je odlu~io da u|e u sopstveni stan. Sve ostale navode koji su se pojavili u medijima, ovim putem, u ime mog klijenta Du{ka To{i}a, demantujem kao neistinite“, navodi se u saop{tewu advokata Premovi}a.

DA SE VOLIMO“ BRENA JE IGRALA U KOMEDIJI SA NIKOLOM SIMI]EM:

Film

je ko{tao pravo bogatstvo

Prvi film u kome je Lepa Brena dobila priliku da poka`e svoj gluma~ki talenat bio je „Nema problema” iz 1984. godine.

Pre ovog filma peva~ica se pojavila u „Tesnoj ko`i“ gde je otpevala nekoliko svojih hitova, a sli~na ideja postojala je i za ovaj film rediteqa Mi}e Milo{evi}a.

Me|utim, Brena se dobro pokazala, te su promenili scenario i ona je dobila glavnu ulogu, ali ta promena ih je skupo ko{tala.

„Brenin tada{wi menaxer Raka \oki} do{ao je na ideju da je ubacimo u film. Slo`io sam se i neplanirano sam u scenario dodao jednu malu peva~ku numeru i Breninu scenu u kafani. Me|utim, kada je stala pred filmsku kameru osetio sam da je vanserijska li~nost, tako da sam pro{irio wenu ulogu, od epizodne do glavne. Odli~no se sna{la“, ispri~ao je u jednom od svojih intervjua ~uveni re`iser i otkrio koliko je film ko{tao:

„Sve je ko{talo milijardu i petsto miliona tada{wih dinara. Kada su ~uli da }e i Brena igrati u filmu u projekat se ukqu~ila i producentska ku}a „Union film“, koja je dala svoj nov~ani doprinos. U film su uba~ene i autenti~ne scene sa Breninih koncerata.“ Ovde je imala priliku da sara|uje sa brojnim poznatim glumcima, poput Nikole Simi}a i Bate @ivojinovi}a.

„Svakodnevno smo snimali po 12 sati. Primetila sam da su svi glumci, sem Nikole, bili veoma nervozni. On je u pauzama snimawa sedeo u turskom sedu sa otvorenim dlanovima na kolenima i zatvorenim o~ima. Pitala sam ga {ta radi, rekao je da meditira. Detaqno mi je objasnio kakve blagodeti to ima po wegovo telo i um“, ispri~ala je Brena jednom prilikom za doma}e medije, pa dodala:

„Mislila sam da meditaciju u to vreme upra`wavaju samo svetske zvezde i da to nije za „obi~ne“ qude. Kada mi je Nikola objasnio da uz pomo} tih ve`bi za kratko vreme mogu svoje telo i um da vratim u harmoniju po~ela sam da ih radim. Od wega sam nau~ila kako mogu da se odmorim za svega 15 minuta“, otkiva folk zvezda.

OGWEN DOBRI]:

Moramo da vratimo Dubaiju

za te`ak poraz

Ko{arka{ Crvene zvezde Ogwen Dobri} izjavio je da je tim uspeo da pobedi Be~ prili~no lako, a uz to i odmori neke va`ne igra~e pred utakmicu sa Dubaijem.

Zvezda je nastavila niz pobeda, po{to je u me~u 16. kola grupe B ABA lige kao doma}in u Hali Aleksandar Nikoli} savladala Be~. Dobri} je pobedi doprineo sa 16 poena, od kojih je ~ak 13 postigao u uvodnoj fazi me~a. Na pitawe {ta je odlu~ilo pobednika, rekao je:

„Te{ka pitawa. Ne mo`emo da se opredelimo za jednu stvar. Odigrali smo dobro i rezultat ne pokazuje stawe kako je bilo na terenu. Mislim da smo kontrolisali utakmicu od po~etka do kraja. To je jedna od lak{ih pobeda. Malo smo odmorili neke igra~e za predstoje}e duele.“

Prethodne sedmice je na programu bilo „duplo kolo“ Evrolige, a Zvezda je zabele`ila obe pobede. Dobri} isti~e da je vrlo va`no {to je naredni me~ „tek“ u petak – kada crveno-belima gostuje Dubai.

„Bitna je pauza, iskreno. Kao {to sam rekao, uspeli smo da odmorimo neke igra~e. Da tu utakmicu u petak do~ekamo sve`i, sa tri dana izme|u utakmica. Da se pripremimo {to boqe, da ih do~ekamo spremni, da do|emo do bitne pobede. Sad smo u nekom dobrom ritmu i to moramo da iskoristimo.“

Zvezda je vezala pobede u Evroligi, gde je prete`no gostovala u prethodnom periodu. Od narednih sedam me~eva, ~ak {est }e odigrati pred svojim navija~ima. Po Dobri}u, kqu~ na me~u protiv Dubaija bi}e…

„To je te{ko pitawe i op{iran odgovor. Jako dobra ekipa, nezgodna. Pobedili su nas tamo. Ne mogu da ka`em „pobedili“ – bila je velika razlika i nismo imali nikakvu {ansu „, rekao je Dobri} i dodao:

„Moramo da im vratimo za to i da odigramo dobru utakmicu. Fizi~ki su veoma jaki, imaju sjajne strelce. Prete sa mnogo pozicija, tako da moramo da budemo obazrivi. Te{ka utakmica je pred nama, ali mislim da ova ekipa to mo`e da iznese.“

I za kraj, na pitawe da li se raduje povratku pred navija~e Zvezde na evroliga{kim me~evima, Dobri} je rekao: „Uvek, naravno!“

Dugo,

dugo Partizan nije imao tako slabu posetu

Ko{arka{i Partizana su u nedequ, uprkos velikim kadrovskim problemima, do{li do pobede nad Igokeom u dvorani “Aleksandar Nikoli}”. [ampion Srbije i Jadrana stigao je do skora 11-1 u ABA ligi, a poseta u hali na Paliluli bila je veoma slaba. Prema informaciji koju je plasirao zvani~ni sajt ABA lige, pobedu crno-belih nad Igokeom 90:84 posmatralo je u`ivo ta~no 1.107 navija~a.

U pitawu je daleko najslabija poseta na Partizanovim me~evima ove sezone, uprkos ~iwenici da je tim \oana Pewaroje u prethodnoj sedmici u Minhenu upisao dve evroliga{ke pobede. Portal „Basketball Sphere“ izdvojio je najni`e posete na Partizanovim me~evima u 21. veku, a u o~i upada da od 2010. godine nije bilo slabije posete na duelima Partizana. Crno-beli su, prema re~ima predsednika kluba Ostoje Mijailovi}a, pred start sezone prodali ne{to mawe od 14.000 sezonskih karata. Iz dostupnih podataka zakqu~uje se da je me~ sa Igokeom doneo najni`u poseta na Partizanovim utakmicama jo{ od 2010. godine.

NEKADA DRUGI TENISER SVETA OTKRIVA ZA[TO NOVAK IMA

NAJTE@I ZADATAK U TENISU

„\okovi} je \okovi}nikada ga ne treba otpisati“

Tomi Has, nekada drugi teniser planete, pohvalno je govorio o Novaku \okovi}u i nema nikakvu dilemu da bi Srbin mogao da stigne do titule.

Koliko je Novak \okovi} dominantan u Australiji? Samo na Australijan openu je osvojio 10 trofeja, a Has je za ~itavu karijeru na svim ATP turnirima stigao do 15.

Pojasnio je da li Novak ima sve {to je potrebno da i ove godine trijumfuje u Melburnu.

“Svakako mislim da je to slu~aj, i smatram da i on to dobro zna. Kada ostarite i oporavak ne biva toliko efikasan kao pre, sre}a koja mu se ukazala povla~ewem Men{ika iz `reba se mo`e interpretirati kao veoma va`na stvar u planu ostvarewe tog ciqa. I pored toga, wegovo stawe uma je na nivou tog izazova, poseduje iskustvo i znawa koja su jedinstvena, ali pobediti Sinera, a zatim i Alkaraza u slu~aju da `reb to nalo`i je verovatno najte`i zadatak u tenisu danas. I pored toga \okovi} je \okovi}, i nikada ga ne treba otpisati!”, smatra Has.

Pojasnio je i kome jo{ daje {anse osim \okovi}a.

“[elton bi mogao da ima neku {ansu, ne treba otpisati ni Zvereva i Tijena – ali dok najboqi igraju tenis na svom prepoznatqivom nivou, oni su svakako najve}i favoriti”, poru~io je Has u Melburnu.

Istakao je koje }e me~eve pamtiti zauvek, neki od wih su pravi teniski klasici i na top listama.

“Pada mi na pamet finale Vimbldona 2008 – kao i finale Australijan Opena 2017. kad pri~amo o rivalitetu Federer – Nadal. Zatim – finale Vimbldona 2019. Izme|u \okovi}a i Federera, me|u brojnim koji su bili zaista izuzetni. Gledao sam skoro sve te me~eve jer obo`avam tenis i `eleo sam li~no da ih propratim, da analiziram wihovu igru iz ugla nekog ko je nastupao protiv wih nedavno i {ta bih mogao da uradim da sam u ko`i wihovih protivnika. I danas pomno pratim Sinera, Alkaraza i ostale me~eve mu{kog i `enskog tenisa, koji postaje sve ja~i i intenzivniji. Uvek }ete se pitati {ta bi bilo da je bilo, ali to je sada teniska istorija”, isti~e Tomi Has.

Roxer Federer se ove godine vratio u Melburn – pa je bilo zanimqivo ~uti {ta neko tako blizak

JOKI] I MVP TRKA:

Nikola Joki} jo{ nije zaigrao na NBA parketima, a prognozirano je da }e da se vrati na parket posle povrede kolena krajem januara ili po~etkom februara - sva je prilika da to ne}e biti ovog meseca.

Ostale su jo{ tri utakmice u januaru, a jasno je da bi po~etak februara bio najoptimisti~niji scenario jer Joki}a ne}e biti u protokolu za utakmicu u Detroitu, koja je na programu u no}i s utorka na sredu od tri po sredweevropskom vremenu, javila je wegova fran{iza u ponedeqak uve~e.

Ako je navija~ima tima iz Kolorada za utehu, Denveru bi mogao da se vrati drugi centar, odnosno Litvanac Jonas Valan~ijunas, a kandidati za povratak posle povrede su jo{ Xamal Marej i Pejton Votson. Aron Gordon, Kristijan Braun i Kem Xonson imaju isti status kao Joki} – definitivno propu{taju okr{aj s Pistonsima.

^iwenica da 211 cm visoki Joki}, koji uskoro puni 31 godinu, ne}e mo}i da bude na raspolagawu ekipi, a da ~ak nije naveden ni kao da je pod znakom pitawa, nagove{tava da wegov povratak na parket ne bi bio tako brz kao {to se predvi|alo, pa }e to osetno da uti~e na MVP trku ove sezone.

sa wim kao Has misli o tome?

“Mislim da je to bilo sjajno za sve qubiteqe tenisa i posebno wegove obo`avaoce. Bilo je sjajno videti ga kako igra, u~estvuje u raznim aktivacijama, u`iva u svom boravku ovde. Ovih dana turniri zaista uspevaju da ugoste brojne legende na razne interesantne na~ine, odaju im du`no po{tovawe – i ja sam u potpunosti za jo{ vi{e takvih projekata”, ka`e on.

Pojasnio je kako gleda komentar Xona Mekenroa da je Siner “privilegovan” time {to je organizator odlu~io da prekine me~ u momentu kada se izuzetno mu~io sa gr~evima – i time mu dao priliku da se oporavi i vrati u me~?

“Ne znam da li je bio privilegovan, ali je svakako imao sre}e da se aktivira Pravilnik za za{titu od toplota u tim momentima – za {ta je postojalo osnova u vremenskim uslovima. Ja sam taj me~ gledao preko televizije, nisam ga gledao u`ivo, i u~inilo mi se da je Siner zaista u velikim problemima – da bi onda objavili da }e se zatvarati krov zbog prevelikih toplota. Po meni, ni{ta se nije desilo osim toga – a onda je on prona{ao na~in da otrese gr~eve i vrati se u igru na dovoqno visokom nivou da pobedi svog protivnika. Na tome mu svakako treba ~estitati. Pravila su pravila – a sre}a je sre}a, jer se svi se}amo kako se provukao na Vimbldonu protiv Dimitrova. Kad sam ja igrao – nije bilo Pravilnika za za{titu od toplote – ili su se tek uvodili (2018. ili 2019.). Na kraju – {ta je, tu je, mo`da je imao malo vi{e sre}e u tim trenucima –ali je i daqe morao sam da osvoji poene za pobedu, i u tom smislu je sve u redu i fer”, ocewuje Has.

Joki}u je pomoglo odlagawe gostovawa Memfisu zbog sne`ne oluje, ali mora da se vrati na parket do kraja ovog meseca da bi ostao u konkurenciji za MVP priznawe – to su utakmice na doma}em parketu protiv Bruklina u no}i s ~etvrtka na petak, pa

protiv LA Klipersa no} posle, obe od tri ujutru po sredweevropskom vremenu. Naravno, sva je prilika da Joki}a vi{e zanima ona druga trka, za titulu, pa je vrlo verovatno da ne}e da forsira povratak na teren zbog ovoga.

NAJPLA]ENIJI SPORTISTI SVETA: Joki}

visoko, nema dama u Top 100

Nikola Joki} je 29. najpla}eniji sportista sveta u 2025. godini sa zaradom od 60,2 miliona dolara. Kristijano Ronaldo je u 40. godini `ivota zaradio neverovatnih 260 miliona i tre}u godinu zaredom je najbogatiji sportista na planeti.

Najbogatijih 100, ukqu~uje sportiste iz osam razli~itih sportova i 28 zemaqa, koji su zaradili 6,05 milijardi dolara u kalendarskoj 2025, ukqu~uju}i 4,63 milijarde dolara u platama i nagradama i jo{ 1,42 milijarde zara|eno van sportske arene, u obliku bonusa ili marketinga.

Nijedna `ena, ve} tre}u godinu zaredom (!), nije u{la u prvih 100, a teniserka Koko Gof je najpla}enija sa 31 milionom dolara. To je daleko mawe od Ronaldovih 260 miliona, ili 200 miliona od plate i jo{ 60 miliona od marketinga i bonusa.

Iza fudbalera Al-Nasra, koji }e 5. februara proslaviti 41. ro|endan je bokser Kanelo Alvares (Meksiko) sa 136 miliona dolara i napada~ Inter Majamija Lionel Mesi sa 130 miliona dolara. Na „posledwoj“, 100. poziciji je ko{arka{ O’Xej Anunobi iz Wujork Niksa sa 37,1 miliona dolara.

Joki} je zaradio 51,2 miliona dolara na ime plate i jo{ 9 miliona od sponzorskih ugovora. To ga svrstava na 9. mesto od igra~a NBA lige. Slovenac Luka Don~i} je na visokoj 37. poziciji sa godi{wom zaradom od 57,7 miliona dolara (42,7 + 15).

Rekordni prihodi

nema~ke fudbalske lige

Nema~ka fudbalska liga (DFL) je saop{tila da je 36 klubova Bundeslige i 2. Bundeslige u sezoni 2024./25. ostvarilo ukupni prihod od 6.33 milijarde eura, {to je najvi{e u istoriji. Podaci, objavqeni u izve{taju u ponedeqak, pokazuju pove}awe od 7,9 odsto u pore|ewu sa 5,87 milijardi evra ostvarenih u prethodnoj sezoni.

Osamnaest klubova Bundeslige je prvi put ostvarilo prihod ve}i od pet milijardi evra. Sa 5,12 milijardi eura, prethodni rekord iz pro{le godine nadma{en je za 320,8 miliona evra, {to je pove}awe od 6,7 odsto.

Porast su ostvarili i klubovi iz popularne „Cvajte lige“, prijaviv{i prihode od 1,21 milijardu evra, {to je pove}awe od 13,1 posto.

Za klubove u elitnom razredu nema~kog fudbala, najve}i udeo imali su prihodi od medija i emitovawa, koji su ~inili 33,24 odsto ukupnih prihoda i pove}ali su se za gotovo 168 miliona evra. Prihodi od utakmica, koji su ~inili 11,69 odsto ukupnih prihoda za timove Bundeslige, porasli su za 75,3 miliona evra. Klubovi su tako|e imali koristi od blagog pove}awa prodaje ogla{avawa i robe, a ostvarili su 872,6 miliona evra prihoda od transfera, {to je 132,2 miliona evra mawe nego pro{le sezone.

Tro{kovi plata i daqe dominiraju rashodima i porasli su pro{le sezone, ali nema~ki timovi tako|e tro{e vi{e u drugim oblastima. Javne finansije tako|e imaju koristi od ovog rasta. Gotovo 1,7 milijardi evra je prikupqeno porezima i carinama. Tokom proteklih deset sezona, nema~ki profesionalni fudbal platio je vi{e od 14 milijardi evra poreza i socijalnih doprinosa. Broj radnih mesta u industriji je tako|e dostigao novi maksimum. Ukupno 64.122 qudi bilo je direktno ili indirektno zaposleno u klubovima i wihovim podru`nicama. „Nema~ki profesionalni fudbal je u boqoj formi nego ikad pre, prema kqu~nim podacima. To ne zna~i da nema vi{e {ta da se optimizuje. Ali na sada{wim osnovama mo`emo da pristupimo godini Svetskog prvenstva sa samopouzdawem i optimizmom“, rekao je predsednik DFL, Hans-Joakim Vacke.

Istorija ide na ruku Zvezde, [panci se uglavnom mu~e na Marakani

Fudbaleri Crvene zvezde }e u ~etvrtak 29. januara od 21 ~as na stadionu „Rajko Miti}“ do~ekati ekipu Selte u okviru osmog kola Lige Evrope.

Predstoje}i duel predstavqa jo{ jedan susret crveno-belih sa {panskim predstavnikom, protiv kojih je Zvezda kroz istoriju imala zapa`ene rezultate na svom terenu.

Crvena zvezda se sa {panskim timovima kroz istoriju sastala ukupno 30 puta, a ~ak 16 me~eva odigrano je na Marakni, dok su crveno-beli ostvarili osam pobeda, {to potvr|uje pozitivan bilans u duelima sa {panskim klubovima.

Navija~i Crvene zvezde pamte i prethodni susret sa ekipom Selte iz 2000. godine, kada je {ampion Srbije na Marakani slavio rezultatom 1:0 u okvi-

ru prvog me~a druge runde Kupa UEFA, pogotkom Gorana Druli}a u 61. minutu.

Naj~e{}i gost je bila Barselona, protiv koje je Zvezda upisala dve pobede. Posebno mesto u istoriji zauzimaju i dueli sa madridskim Realom, koji je dva puta gostovao u Beogradu i oba puta napustio teren pora`en,

Haos u Tuzli, „Torcida“ presrela

posle

{to predstavqa jedan od najuspe{nijih rezultata crveno-belih protiv {panskih klubova. Pobede su ostvarene i protiv Selte, Atletik Bilbaa, Espawola i Valensije.

U svih 16 duela odigranih na doma}em terenu, Crvena zvezda je zabele`ila osam pobeda, dva remija i {est poraza.

navija~e

Zvezde

utakmice sa Malmeom, povre|ene 23 osobe

Navija~i Crvene zvezde koji su se posle gostovawa Malmeu u Ligi Evrope vra}ali preko Tuzle napadnuti su ispred Me|unarodnog aerodroma Tuzla, nakon {to su sleteli u Bosnu i Hercegovinu.

U masovnoj tu~i koja se dogodila u blizini aerodroma u~estvovali su ~lanovi navija~kih grupa „Delije“, pristalice Crvene zvezde, i „Torcida“, navija~i Hajduka iz Splita.

Napad se dogodio oko 500 metara od aerodroma, gde je grupa nepoznatih osoba navodno organizovala sa~eku{u navija~ima Crvene zvezde.

Tim povodom oglasila se i portparolka Uprave policije MUP-a Tuzlanskog kantona, Adnana Spre~i}.

„Dana 24. 01. 2026. godine, PS @ivinice, oko

21.55 sati, prijavqeno je da je ispred ulaza u me|unarodni aerodrom Dubrave, u toku tu~a vi{e lica. Na mesto doga|aja je upu}eno vi{e patrola policije kao i timovi za brze intervencije Jedinice policije za specijalnu podr{ku Uprave policije MUP TK-a, te i ekipe SHMP DZ @ivinice i Tuzla. Navodi prijave su potvr|eni, a u tu~i je zate~eno ve}i broj lica, za koje je utvr|eno da se radi o navija~ima Crvene Zvezde iz Srbije i navija~ima navija~ke skupine Torcida iz Hrvatske. Prema prvim informacijama, u tu~i je povre|eno 23 lica, od kojih i jedan policijski slu`benik. O doga|aju je upoznato Kantonalno tu`ila{tvo Tuzlanskog kantona te je u toku uvi|aj, a sve daqe mjere i radwe preduzimati }e se prema uputama de`urnog tu`ioca.“

U prostorijama Uprave policije MUP-a Tuzlanskog kantona zadr`ane su 93 osobe koje su u~estvovale u incidentu, dok je istragom utvr|eno da niko od u~esnika tu~e nije sa podru~ja Tuzlanskog kantona. Navija~i su u Tuzlu doputovali avionom iz Malmea i nakon toga su se organizovano uputili daqe. Prilikom ulaska u ulicu koja vodi iz aerodroma usledio je napad, a nakon incidenta napada~i su se, kako se navodi, razbe`ali u okolne ulice. Podsetimo, Crvena zvezda je u [vedskoj pobedila Malme rezultatom 1:0, ~ime je obezbedila plasman u nokaut fazu Lige Evrope.

THURSDAY l ^ETVRTAK 29. 1. 2026.

Sve je to normalno, Srbija je ponovo prvak Evrope!

Klasik u finalu Evropskog prvenstva u vaterpolu, u me~u za titulu najboqeg na Starom kontinentu Srbija je posle ve-

like borbe savladala Ma|arsku - 10:7. Granitnom odbranom, fantasti~nom borbeno{}u Srbija je u

MILAN GLU[AC PRATIOCIMA:

finalu EP nadigrala Ma|arsku 10:7 (3:2, 2:3, 2:1, 3:1) i po {esti put postala {ampion Evrope. Veliko ve~e srpskog vaterpola, bez bolesnog ]uka ekipa je na{la snage da jedan sjajni tim kao {to je Ma|arska svede na sedam golova, da ga porazi po drugi put na prvenstvu.

BRAVO SRBIJO !

Strelci: Mandi} ^etiri, Luki} dva, Lazi}, Martinovi}, Vico i Dra{ovi} jedan za Srbiju, Vendel Vigvari tri, Ako{ Na|, Jan{ik, Fekete, Varga jedan za Ma|arsku.

Puna Arena je do~ekala i pozdravila finaliste. Potom je prokqu~ala uz „Mar{ na Drinu“ prvi put pu{tenu na ovom takmi~ewu. Bio je to uvod u sportski rat, u rovosku borbu dostojnu finala.

Velik je Gospod, vaqa ga slaviti

Vaterpolisti Srbije su ponovo obradovali sportsku javnost u svojoj zemqi, a jedan od najzaslu`niji za osvajawe zlatne medaqe na Evropskom prvenstvu bio je i jedan od najmla|ih “Delfina”.

Milan Glu{ac, golman srpske reprezentacije, fantasti~no je branio tokom ~itavog {ampionata i posle finalne pobede nad Ma|arskom je uvrt{en u idealnu petorku turnira.

Glu{cu je publika u Beogradskoj areni ~ak i skandirala “MVP! MVP! MVP!”, iako je to laskavo priznawe na kraju poneo legendarni Du{an Mandi}.

Glu{ac, pravo otkrovewe Evropskog prvenstva, na dru{tvenim mre`ama se pratiocima obratio slede}om porukom:

“Psalm 145:3

Velik je Gospod, i vaqa Ga slaviti, i veli~anstvo Wegovo ne mo`e se dosegnuti”, napisao je golman Novog Beograda na dru{tvenoj mre`i fejsbuk.

]uk: [to nenormalnije, to boqe

U najmawu ruku, neobi~no je. Milo{ ]uk po drugi put nije igrao finale koje mu je bilo nameweno. U Riju 2016, pred odlu~uju}i duel sa Hrvatima, povredio je ruku i samo je u`ivao na klupi u velikoj partiji svojih drugova.

U nedequ uve~e nije osetio ni klupu. Ako se u Riju wegova povreda krila, ovde to nije bilo mogu}e. Stevanovi} je izdiktirao sastav bez ]uka. Razlog je ubrzo bio poznat – virus, temperatura 40 i sve {to takvo stawe prati. I danas ga mu~i malaksalost, ne izlazi nigde.

„Bio sam kuvana noga. Ni{ta, ni{ta i ni{ta. Imao sam ja probleme u Trebiwu na pripremama i o~igledno je imunitet oslabio. Ovi drugi su lak{e to preboleli“, pri~a najiskusniji srpski reprezentativac.

@eleo je da bude uz tim. Namestio se, vidno iscrpqen, pored

Najboqi ne `eli da stane, Mandi} sad zacrtao ~etvrto zlato na OI

Bio je MVP finalne utakmice, ~lan naravno idealne postave. Iz 35 poku{aja 20 golova, bez dve utakmice protiv rivala idealnim za popuwavawe statistike.

Sumwi~avo je pri~ao kada se po~etkom sezone te{ko povredio.

„Ne znam, nije laka povreda, daleko sam od plivawa“ rekao je Du{an Mandi} tamo negde u oktobru.

Potom je po~eo da pliva:

„Radim u bazenu, ide to nekako ali ne smem jo{ da {utiram“. Krajem prvog dela klupske sezone vest koja je sve odu{evila –Manda je igrao za Ferencvaro{.

„Daleko je to od wegove forme, ali tu je. Idemo da ga podignemo {to vi{e“, komentarisao je selektor Uro{ Stevanovi} na po~etku priprema.

I podigli su koliko treba, da u Beogradu igra sjajno, da pre`ivi brutaliti protiv [panije. Kao da su mu dve utakmice neigrawa protiv Francuke u Izraela omogu}ile da se odmori a glavu napuni motivacijom toliko primetnom da je bilo jasno da ne mo`e niko da ga zadr`i.

Bio je MVP finalne utakmice, ~lan naravno idealne postave. Iz 35 poku{aja 20 golova, bez dve utakmice protiv rivala idealnim za popuwavawe statistike. Ali Mandu to i izdvaja od drugih golgetera. Va`na je ekipa. Imao je i ~etiri asistencije, pet osvojenih lopti, tri bloka.

U finalu nije odmah bilo po `eqi Srba. A onda se Manda pokrenuo ~etiri gola, dva iz peterca, {utevima opasnim po `ivot. Na kraju kada su Ma|ari krenuli na sve ili ni{ta, uhvatio je „`ivu loptu“ kada su bili iskqu~eni bra}a Jak{i} i u drugom napadu ~etvrtim golom re{io me~.

Kada se sve zavr{ilo Manda je strpqivo u miks zoni izlazio u susret novinarima, pristajao je na pozirawe, nigde nije `urio. Od 2014. i Budimpe{te ~etvrto evropsko zlato. Ne zaboravite tri olimpijska i jedno svetsko, nebrojeno puta MVP, najboqi vaterpolista 2024, itd, itd.

„Finale ovakvo ne pamtim. Publika je bila igra~ vi{e, sve vreme turnira je bilo tako. @ao mi je onih koji nisu mogli da do|u. U novom formatu smo izdr`ali pritisak, nepravde, pokazali jedno srce, `eqe motiv.“

Posebno je istakao:

„Svima svaka ~ast naro~ito Glu{cu. Pred himnu nisam mogao da kontroli{em emocije a video sam wega i znam da }e biti veliki golman. Nismo pomiwali {ta smo pro{li. Imali smo jedan ciq, srce u bazenu. Znali koliko }e biti te{ko a zavr{ili smo onako kako gospod Bog kreira.“

Za neki dan }e u Budimpe{tu u nove obaveze. Sebi je zacrtao ~etvrto olimpijsko zlato. Srbija sa ovakvim Mandom sve mo`e.

klupe. I dok je slu{ao „Mar{ na Drinu“, delegat Gomez ga je upozorio da mu tu nije bilo mesto:

„Rekao mi je da ne mogu blizu klupe da sedim. Ne znam, mo`da da prosledim virus. Rekoh: ‘Ima 15 hiqada qudi, {ta smeta, ko vidi gde sam ja’. Nije pomoglo.“

Utakmica sa Ma|arima bila je na nivou koji finale tra`i.

A kakav je ose}aj igra~a koji bi u normalnoj situaciji dobio svojih 22–23 minuta? „Ose}aj? Strava, svakako. Ma,

imao sam ose}aj da }u da riknem tri puta, ali bili su dobri. Odradili smo dobar posao. Ko bi rekao, u odnosu na 15 dana ranije.“

Ne sla`emo se {ta je probudilo Srbiju na prvenstvu. Da li onaj brutaliti Mandi}a ili, kako ]uk misli, remi sa Holandijom?

„Takvu, ne ba{ mnogo jaku Holandiju smo nekako pre`iveli. Posle je bilo lak{e. Zbili smo odmah redove. Da Mandi} nije bio iskqu~en, [paniju bismo dobili sa dva-tri razlike.“

Za Glu{ca ponosno isti~e:

„Kada sam ga prvi put video pre dve godine, znao sam da }e biti golman kakav nam treba. Mlad, toliko posve}en, pravi profesionalac. Rekao sam mu doslovno: ‘Ovo {to si ti uradio, da ti cela Arena skandira, nezapam}eno je. I to na prvom takmi~ewu.’ E, sada je sve druga~ije i svaki dan mora{ da bude{ kao sad. De~ko je prva liga u svakom pogledu.“

Mali: Vaterpolistima

Srbije po 20 hiqada evra

Vaterpolistima Srbije koji su osvojili zlatnu medaqu na Evropskom prvenstvu odr`anom u Beogradu, bi}e ispla}ena nov~ana naknada od po 20.000 evra, {to }e biti potvr|eno na dana{woj sednici Vlade Srbije, najavio je ministar finansija Sini{a Mali.

„Sti`e novac za srpske vaterpoliste. Pokazali su ponovo da su najboqi. Mi }emo danas imati vanrednu sednicu vlade i doneti odluku o nov~anoj naknadi. Dr`ava }e ispuniti svoju obavezu“, rekao je Mali na RTS.

„Mnogo sam sre}an i najmawe {to mo`emo da uradimo je da se na ovaj na~in odu`imo wima“.