Данијел ПОГЛАВЉЕ 1 1 Треће године владавине Јоакима, цара Јудиног, дође Навуходоносор, цар вавилонски, на Јерусалим и опседе га. 2 И Господ му предаде у руке Јоакима, цара Јудиног, с делом судова дома Божјег; он их однесе у земљу Сенаар, у дом свог бога; и унесе судове у ризницу свог бога. 3 И цар рече Асфеназ, старешини својих евнуха, да доведе неке од синова Израиљевих, и од царевог потомства, и од кнезова; 4 Деца која нису имала мане, већ су била лепог стаса, вешта у свакој мудрости, лукава у знању и разумевању науке, и способна да стоје у царевом двору и да их уче знању и језику халдејском. 5 И цар им је одредио дневну залиху цареве хране и вина које је сам пио; тако су их хранили три године, да би на крају могли стати пред цара. 6 Међу њима су били, од Јудиних синова, Данило, Ананија, Мисаил и Азарија: 7 Њима је кнез евнуха дао имена; јер је Данилу дао име Валтасар, а Ананији Седрах, а Мисаилу Мисах, а Азарији Авденаго. 8 Али Данило одлучи у свом срцу да се неће оскврнити царевом храном нити вином које цар пије; зато замоли кнеза евнуха да се не оскврни. 9 Бог је сада стекао милост и нежну љубав код кнеза евнуха. 10 А кнез евнуха рече Данилу: „Бојим се господара свога цара, који је одредио вашу храну и ваше пиће; јер зашто би видео ваша лица гора од лица деце која су вама слична? Тада ћете ме натерати да изложим своју главу цару опасности.“ 11 Тада рече Данило Мелзару, кога је кнез евнуха поставио над Данијелом, Ананијом, Мисаилом и Азаријом, 12 Молим те, испитај слуге своје десет дана; и нека нам дају житарица за јело и воде за пиће. 13 Нека се тада виде наша лица пред тобом и лица деце која једу део цареве хране; и како видиш, учини са својим слугама. 14 Тако им је пристао у овој ствари и искушавао их десет дана. 15 А после десет дана њихова лица изгледаху лепша и гојазнија од све деце која су јела део цареве хране. 16 Тако им Мелзар одузе део меса и вина које су требали да пију, а даде им житарице. 17 Што се тиче ове четворице деце, Бог им је дао знање и вештину у свакој науки и мудрости; а Данило је имао разумевање у свим визијама и сновима. 18 А кад се проведу они дани које цар рече да треба да их доведе, онда их кнез евнуха доведе пред Навуходоносора. 19 И цар разговара с њима; и међу свима њима не нађе се нико као Данило, Ананија, Мисаило и Азарија; зато стадоше пред цара. 20 И у свим питањима мудрости и разумевања, о којима их је цар питао, нашао их је десет пута бољима
од свих врачара и астролога који су били у целом његовом царству. 21 И Данило је остао чак до прве године цара Кира. ПОГЛАВЉЕ 2 1 А друге године владавине Навуходоносора Навуходоносор сањаше снове, од којих му се дух узнемири, и сан га прогна. 2 Тада цар заповеди да позову врачаре, астрологе, врачаре и Халдејце да цару открију његове снове. И они дођоше и стадоше пред цара. 3 А цар им рече: „Сањао сам сан, и дух ми се узнемирио да схватим сан.“ 4 Тада рекоше Халдејци цару сиријски: „Царе, живи довека! Реци својим слугама сан, па ћемо открити његово значење.“ 5 Цар одговори и рече Халдејцима: „Ствар је отишла од мене; ако ми не кажете сан и његово тумачење, бићете исечени на комаде, а ваше куће ће се претворити у ђубриште.“ 6 Али ако ми откријете сан и његово тумачење, примићете од мене даре и награде и велику част; зато ми откријте сан и његово тумачење. 7 Они поново одговорише и рекоше: „Нека цар исприча својим слугама сан, па ћемо му открити шта значи.“ 8 Краљ одговори и рече: Знам сигурно да ћете добити време, јер видите да сам оставио ту ствар. 9 Али ако ми не откријете сан, само вам је једна одлука: јер сте припремили лажне и изопачене речи да их говорите преда мном док се време не промени; зато ми реците сан, и знаћу да ми можете открити његово тумачење. 10 Халдејци одговорише пред царем и рекоше: Нема човека на земљи који може открити цареву ствар; зато нема цара, господара или владара, који је питао тако нешто од било ког врача, или астролога, или Халдејца. 11 И то је ретка ствар коју цар захтева, и нема никога другог ко би то могао показати пред царем, осим богова, чије пребивалиште није са телом. 12 Због тога се цар разгневи и веома разјари, и нареди да се униште сви вавилонски мудраци. 13 И издата је наредба да се мудраци погубе; и тражили су Данила и његове другове да буду погубљени. 14 Тада Данило одговори саветом и мудрошћу Ариоху, заповеднику цареве страже, који беше изашао да погуби вавилонске мудраце: 15 Он одговори и рече Ариоху, царевом војводу: „Зашто је цар тако брзо донео одлуку?“ Тада Ариох обавести Данијела о томе. 16 Тада Данило уђе и замоли цара да му да времена и да му открије значење. 17 Тада Данило оде кући својој и обавести Ананију, Мисаила и Азарију, своје пратиоце. 18 Да би замолили милост Бога небеског у вези са овом тајном; да Данило и његови другови не погину са осталим мудрацима Вавилона. 19 Тада је тајна откривена Данилу у ноћној визији. Тада је Данило благословио Бога небескога. 20 Данило одговори и рече: „Благословено име Божије довека и довека, јер су мудрост и сила његове.“