3 Макавејци ПОГЛАВЉЕ 1 [1] Када је Филопатор сазнао од оних који су се вратили да је Антиох заузео крајеве које је контролисао, издао је наређења свим својим снагама, и пешадији и коњици, повео је са собом своју сестру Арсиноју и кренуо је ка области близу Рафије, где су се налазиле Антиохове присталице. [2] Али извесни Теодот, одлучан да спроведе заверу коју је смислио, понео је са собом најбоље птолемејско оружје које му је раније било дато и прешао је ноћу до Птолемејевог шатора, намеравајући да га сам убије и тиме оконча рат. [3] Али Доситеј, познат као син Дримила, Јеврејин по рођењу који је касније променио веру и отпао од предачких традиција, одвео је цара и уредио да неки безначајан човек спава у шатору; и тако се испоставило да је тај човек на себе натерао на освету која је била намењена цару. [4] Када је дошло до огорчене борбе, и када су се ствари одвијале прилично у корист Антиоха, Арсиноја је отишла војницима са кукањем и сузама, рашчупане косе, и подстицала их да храбро бране себе, своју децу и жене, обећавајући да ће им сваком дати по две мине злата ако победе у бици. [5] И тако се догоди да је непријатељ био разбијен у тој акцији, а и много заробљеника је заробљено. [6] Сада када је осујетио заверу, Птолемеј је одлучио да посети суседне градове и охрабри их. [7] Чинећи то, и обдаравајући њихове свете ограђене просторе поклонима, јачао је морал својих поданика. [8] Пошто су Јевреји послали неке од својих саветника и старешина да га поздраве, да му донесу поклоне добродошлице и да му честитају на ономе што се догодило, он је још више желео да их што пре посети. [9] Након што је стигао у Јерусалим, принео је жртву врховном Богу и принео захвалне жртве и учинио оно што је достојно светом месту. Затим, ушавши у место и био импресиониран његовом изврсношћу и лепотом, [10] дивио се добром реду у храму и зажелео је да уђе у светињу над светињама. [11] Када су рекли да то није дозвољено, јер чак ни припадницима њиховог народа није дозвољен улазак, па ни свим свештеницима, већ само првосвештенику који је био најстарији од свих, и то само једном годишње, краљ се никако није дао убедити. [12] Чак и након што му је закон прочитан, он није престајао да тврди да треба да уђе, говорећи: „Чак и ако су они људи лишени ове части, ја не треба да будем.“ [13] И упита зашто га нико није зауставио када је улазио у сваки други храм. [14] И неко је неопрезно рекао да је погрешно схватити ово као знак по себи. [15] „Али пошто се ово већ догодило“, рече краљ, „зашто бар не бих ушао, хтели они то или не?“ [16] Тада су свештеници у свим својим одеждама пали ничице и замолили врховног Бога да помогне у
садашњој ситуацији и да спречи насиље ове зле намере, и испунили су храм крицима и сузама; [17] А они који су остали у граду били су узнемирени и пожурили су напоље, претпостављајући да се дешава нешто тајанствено. [18] Девице које су биле затворене у својим одајама истрчале су са својим мајкама, посипале су косу прашином и испуњавале улице јауцима и јаукама. [19] Оне жене које су се недавно спремиле за удају напустиле су брачне собе припремљене за венчање и, занемарујући одговарајућу скромност, у неуредној журби су се окупиле у граду. [20] Мајке и дојиље су остављале чак и новорођенчад овде-онде, неке у кућама, а неке на улицама, и не осврћући се, окупљале су се код највишег храма. [21] Разноврсне су биле молитве оних који су се тамо окупили због онога што је краљ богохулно смишљао. [22] Поред тога, смелији од грађана не би толерисали завршетак његових планова нити испуњење његове намере. [23] Викали су својим сабраћима да узму оружје и храбро умру за закон предака, и створили су значајан немир у светом месту; и будући да су их једва обуздали старци и старешине, прибегли су истом молбеном ставу као и остали. [24] У међувремену, гомила се, као и пре, молила, [25] док су старешине близу краља покушавале на разне начине да одврате његов арогантни ум од плана који је смислио. [26] Али он, у својој ароганцији, није обраћао пажњу ни на шта и сада је почео да се приближава, одлучан да спроведе горепоменути план до краја. [27] Када су они који су били око њега то приметили, окренули су се, заједно са нашим људима, да позову онога који има сву моћ да их брани у садашњој невољи и да не превиди ово незаконито и охоло дело. [28] Непрекидни, жестоки и усклађени крици гомиле изазвали су огромну буку; [29] јер се чинило да не само људи већ и зидине и цела земља око њих одјекују, јер су заиста сви у то време више волели смрт него скрнављење места. ПОГЛАВЉЕ 2 [1] Тада првосвештеник Симон, окренут ка светилишту, савијући колена и пружајући руке са мирним достојанством, помоли се овако: [2] „Господе, Господе, царе небески и владару свега створења, свети међу светима, једини владару, свемогући, обрати пажњу на нас који тешко патимо од безбожног и безбожног човека, надутог у својој дрскости и моћи.“ [3] Јер ти, створитељ свега и управитељ свега, праведан си Владар и судиш онима који су учинили нешто дрско и арогантно. [4] Уништио си оне који су у прошлости чинили неправду, међу којима су били чак и дивови који су се уздали у своју снагу и смелост, које си уништио довевши на њих безгранични потоп. [5] Спалио си ватром и сумпором људе Содоме који су се дрско понашали, који су били познати по својим гресима; и учинио си их примером онима који ће доћи касније.