Поликарпова посланица Филипљанима ПОГЛАВЉЕ 1 1 Поликарп и презвитери који су с њим цркви Божјој која је у Филипима: милост вам и мир од Бога Сведржитеља; и Господ Исус Христос, Спаситељ наш, да се умножи. 2 Веома сам се радовао с вама у Господу нашем Исусу Христу што сте примили слике истинске љубави и пратили, као што вам доликује, оне који су били у оковима, постајући свети; то су венци оних које је истински изабрао Бог и Господ наш: 3 Као и да корен вере, који је проповедан од давнина, остаје чврст у вама до данас и доноси плод Господу нашем Исусу Христу, који је претрпео да буде доведен до смрти за наше грехе. 4 Кога Бог васкрсе, ослободивши га мука смрти, кога ви љубите, а нисте га видели; кога сада не видите, али верујући у њега, радујете се радошћу неисказаном и славном. 5 У коју многи желе да уђу, знајући да сте благодаћу спасени, не делима, него вољом Божијом кроз Исуса Христа. 6 Зато, опасајући бедра свог ума, служите Господу са страхом и истином, одбацујући сваку празну реч и заблуду многих, верујући у Онога који васкрсе из мртвих Господа нашег Исуса Христа и даде му славу и престо с десне стране. 7 Коме је све покорено, и што је на небу и што је на земљи; коме ће се свако живо створење клањати; који ће доћи да буде судија живима и мртвима; чију ће крв Бог захтевати од оних који верују у њега. 8 Али онај који је васкрсао Христа из мртвих, васкрснуће и нас тако, ако чинимо његову вољу и ходимо по његовим заповестима; и волимо оно што је он волео: 9 Уздржавајући се од сваке неправде; претеране наклоности и љубави према новцу; од злословљања; од лажног сведочења; не враћајући зло за зло, нити вређање за вређање, нити ударање за ударање, нити клетва за клетву. 10 Али сећајући се шта нас је Господ научио говорећи: Не судите, и неће вам се судити; опростите, и биће вам опроштено; будите милостиви, и задобићете милост; јер којом мером мерите, таквом ће вам се мерити. 11 И опет, да су благословени сиромашни и они који су прогоњени због праведности; јер је њихово царство Божије. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Ово, браћо моја, нисам себи дозволио да вам пишем о праведности, него сте ме ви сами раније на то охрабрили.
2 Јер ни ја, нити било ко други као што сам ја, не могу достићи мудрост блаженог и славног Павла: који је и сам, будући лично са онима који су тада живели, са сваком тачношћу и здравошћу учио реч истине; и отишавши од вас написа вам посланицу. 3 У коју, ако погледате, моћи ћете да се изградите у вери која вам је предата; која је мајка свима нама; праћени надом и вођени општом љубављу, и према Богу и према Христу, и према ближњем. 4 Јер ако ко има ово, испунио је закон праведности; јер ко има љубав, далеко је од сваког греха. 5 Али љубав према новцу је корен сваког зла. Знајући, дакле, да као што ништа нисмо донели на овај свет, тако нити ћемо шта однети, наоружајмо се оклопом праведности. 6 И научимо прво себе да ходимо по заповестима Господњим; а затим и жене ваше да ходе исто тако по вери која им је дата; у милосрђу и у чистоти; волећи своје мужеве са сваком искреношћу, и све друге подједнако са сваком умереношћу; и да одгајају своју децу у поуци и страху Господњем. 7 Удовице такође уче да буду трезне у погледу вере у Господу, молећи се свагда за све људе, држећи се далеко од сваког оклевања, злословља, лажног сведочења, похлепе и сваког зла. 8 Знајући да су то олтари Бога, који види све мане и од кога ништа није скривено; који истражује саме мисли, и помисли, и тајне наших срца. 9 Знајући, дакле, да се Бог не да исмевати, дужни смо да ходимо достојно и његове заповести и његове славе. 10 И ђакони треба да буду беспрекорни пред њим, као слуге Божије у Христу, а не људске. Не лажни тужитељи, не двојезични, не среброљубиви, него умерени у свему, саосећајни, пажљиви, ходећи по истини Господа, који је био слуга свима. 11 Кога ћемо, ако нам буде угодно, у овом свету постати учесници онога што долази, као што нам је обећао да ће нас васкрснути из мртвих; и да ћемо, ако будемо живели достојно њега, и царовати заједно с њим, ако верујемо. 12 Тако и млађи људи морају бити беспрекорни у свему; пре свега, бринући се о својој чистоти и уздржавајући се од сваког зла. Јер је добро бити одсечен од жеља које су у свету; јер свака таква жеља ратује против духа; и ни блудници, нити жене, нити они који се злостављају са људима неће наследити царство Божије; нити они који чине таква дела која су безумна и неразумна. 13 Зато се морате уздржавати од свега овога, покоравајући се свештеницима и ђаконима као Богу и Христу. 14 Девице саветују да ходимо у беспрекорној и чистој савести. 15 А старешине нека буду саосећајне и милосрдне према свима; одвраћајући их од њихових грешака; тражећи оне који су слаби; не заборављајући удовице, сирочад и сиромашне; него увек чинећи оно што је добро и пред Богом и пред људима. 16 Уздржавајући се од сваког гнева, лицемерја и неправедног суда, а нарочито од сваке похлепе. 17 Није лако веровати било чему против било кога; није строг у суду; знајући да смо сви дужници у погледу греха.