Књига тајни Еноха УВОД Овај нови фрагмент ране књижевности изашао је на видело кроз извесне рукописе који су недавно пронађени у Русији и Србији и колико је до сада познато сачуван је само на словенском језику. Мало се зна о његовом пореклу осим да је у садашњем облику написан негде око почетка хришћанске ере. Његов последњи уредник био је Грк, а место састављања Египат. Његова вредност лежи у несумњивом утицају који је извршио на писце Новог завета. Неки од мрачних одломака овог другог су готово необјашњиви без његове помоћи. Иако је само сазнање да је таква књига икада постојала било изгубљено вероватно 1200 година, ипак су је много користили и хришћани и јеретици у раним вековима и представља највреднији документ у свакој студији облика раног хришћанства. Писање се допада читаоцу који узбуђено жели да пружи крила својим мислима и полети у мистичне светове. Ово је необична драматизација вечности – са погледима на стварање, антропологију и етику. Као што је свет створен за шест дана, тако ће се његова историја завршити за 6.000 година (или 6.000.000 година), а након тога ће уследити 1.000 година одмора (могуће када се постигне равнотежа сукобљених моралних сила и људски живот достигне идеално стање). На његовом крају почео би 8. Вечни Дан, када време више не би требало да постоји. ПОГЛАВЉЕ 1 1 Био један мудрац, велики мајстор, и Господ га заволе и прими га, да би могао да види највиша обиталишта и да буде очевидац мудрог и великог и незамисливог и непроменљивог царства Бога Свемогућег, веома дивног и славног и светлог и многооког положаја слугу Господњих, и неприступачног престола Господњег, и степени и манифестација бестелесних војски, и неописивог служења мноштва елемената, и разноврсног привиђења и неописивог певања војске Херувима, и безграничне светлости.
2 У то време, рекао је, када се навршила моја 165. година, родио сам свог сина Матусала. 3 И после тога сам живео двеста година и навршио сам све године свог живота триста шездесет пет година. 4 Првог дана првог месеца био сам у својој кући и одмарао сам се на својој постељи и спавао. 5 А кад сам заспао, велика туга ми је дошла у срце, и плаках очима својим у сну, и нисам могао да схватим шта је та туга, нити шта ће ми се догодити. 6 И указаше ми се два човека, веома крупна, каква никада нисам видео на земљи; лица им сијаху као сунце, очи им беху као упаљена светлост, а из усана им излазише ватра, одећа и песме разних врста, изгледајући пурпурно, крила им беху светлија од злата, руке им беље од снега. 7 Стајали су на узглављу мог лежаја и почели су да ме зову по имену. 8 И пробудих се из сна и јасно угледах она два човека како стоје испред мене. 9 И поздравих их и обузе ме страх, и изглед мог лица се промени од ужаса, и ти људи ми рекоше: 10 „Храбро, Еноше, не бој се; вечни Бог нас је послао к теби, и ево! данас ћеш се с нама попети на небо, и рећи ћеш својим синовима и целом свом дому све што ће радити без тебе на земљи у твојој кући, и нико нека те не тражи док те Господ не врати к њима.“ 11 И пожурих да их послушам и изађох из куће своје, и упутих се вратима, како ми је наређено, и позвах своје синове Матусала и Регима и Гаидада и испричах им сва чуда која су ми ти људи испричали. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Слушајте ме, децо моја, не знам куда идем, нити шта ће ме снаћи; зато вам сада, децо моја, кажем: не окрећите се од Бога пред лицем сујетних, који нису створили небо и земљу, јер ће они пропасти и они који им се клањају, и нека Господ учврсти ваша срца у страху своме. А сада, децо моја, нека нико не помисли да ме тражи док ме Господ не врати к вама. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Догоди се, кад Енох исприча својим синовима, да га анђели узеше на крила и понесоше га на прво небо и поставише га на облаке. И тамо погледах, и поново погледах више, и видех етар, и поставише ме на прво небо и показаше ми веома велико море, веће од земаљског мора.