Issuu

Иван М. Бецић

ик е

Историја

За

во

за

уџ

бе н

за други разред средњих стручних школа

Завод за уџбенике Београд, 2012

Рецензенти др Коста Николић, виши научни сарадник Института за савремену историју у Београду мр Радомир Поповић, сарадник у Историјском институту у Београду мр Ивана Спасовић, професор историје у Економској школи „Нада Димић“ у Земуну Уредник

мрЈасмина НебојшаМилановић Јовановић мр

ик е

Одговорни уредник Татјана Костић Небојша Јовановић

За издавача

др Милорад Марјановић, в.д. директора

за

уџ

Министар просвете и спорта Републике Србије решењем број 650-02-00015/2006-06 од 23. 06. 2006. одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у другом разреду четворогодишњих средњих стручних школа.

бе н

Главни уредник др Милорад Марјановић

За

37.016:94(075.3)

во

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

БЕЦИЋ, Иван М., 1967Историја : за други разред средњих стручних школа / Иван М. Бецић ; [израда карата Влада Јарчов, Звездана Летић]. - 8. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2020 (Београд : Планета принт). - 172 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.500. - Библиографија: стр. 171-172. ISBN 978-86-17-20240-6 COBISS.SR-ID 282660876

Уместо предговора

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Уџбеник који је пред Вама настао је са намером да се историја периода не тако далеке прошлости приближи средњошколској популацији. Жеља ми је била да приредим не много опширан приручник, али да се у њему нађе сав потребан садржај за стицање знања и општег образовања. Да ли овај уџбеник у односу на претходни нуди нешто ново? Сматрам одговор позитивним, и осим жеље да се одвоји од идеолошке сфере утицаја, Уџбеник нуди основне податке из области које до сада нису или су недовољно обрађиване у уџбеницима средњих стручних школа. Ту су, у првом реду, спорт, музика, филм, уметност, предмети и појмови који су саставни део свакодневног живота. Такође, значајно је повећан број фотографија и илустрација, које, мимо тога што прате садржај текста, треба да помогну визуелном усвајању знања. Јасно је да ми је намера да захват у ширину буде што већи била ограничена постојећим планом и програмом, посебно предвиђеним бројем часова за поједине наставне теме. Трудио сам се да Уџбеник напишем јасним речником, с објашњењима појединих појмова и догађаја, али су одређена места свесно остављена без децидираног закључка – да се не би спутавао мисаони процес ученика и његова креативност у доношењу оцена о појединим догађајима. Иако је историја наука која је препуна бројки и у великој мери зависи од фактографије, покушао сам да број година и друге цифарске податке сведем на одговарајућу меру, јер они сами по себи немају значења без одговарајућих референци за упоређивање и коментар. Покушај да се добије бољи уџбеник остаће без резултата уколико га не пропрате сугестије, коментари и добронамерне критике, како професора тако и ученика. Надам се да ће их бити јер је квалитетан уџбеник прави начин да се историја као део живота, а не прошлости приближи младом нараштају. О Светом Василију, 2006.

Аутор

У веку револуција

I. Европа и свет у другој половини XIX и почетком XX века 1. Привреда, напредак науке и технике у веку либерализма и почетком XX века . . . . . . . . . . . . . 8 2. Велике силе и њихови односи на прелому векова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 3. Опште одлике друштва на размеђу векова . . . . . 16

ик е

II. Србија и Црна Гора од средине XIX века до Првог светског рата

За

во

за

уџ

бе н

1. Србија од Светоандрејске скупштине (1858) до Берлинског конгреса (1878) . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2. Од стицања независности (1878) до Мајског преврата (1903) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 3. Од Мајског преврата до Великог рата (1903–1914) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 4. Привредни и друштвени развој Србије крајем XIX и почетком XX века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 5. Детињство, школство и друштво у Србији на прелому векова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 6. Црна Гора у другој половини XIX и почетком XX века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 7. Српски народ у Османском царству од половине XIX века до балканских ратова . . . . 41 8. Балкански ратови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 9. Срби у Босни и Херцеговини од половине XIX века до Првог светског рата . . . 49 10. Срби у јужној Угарској, Хрватској, Славонији и Далмацији у другој половини XIX и почетком XX века . . . . . . . . . . 52

III. Први светски рат 1914–1918.

VI. Други светски рат 1939–1945.

1. Свет у рату 1914–1918. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2. Револуције у Русији и рађање Совјетског Савеза . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 3. Србија и Црна Гора у Првом светском рату . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 4. Ратни циљеви Србије и стварање југословенске државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

1. Први период рата (1939–1942) . . . . . . . . . . . . . . 109 2. Слом Краљевине Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . 114 3. Покрети отпора и почетак устанка . . . . . . . . . . . 120 4. Почетак грађанског рата у Србији и Црној Гори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 5. Друга фаза светског рата (1942–1945) . . . . . . . . 126 6. Рат и збивања у Југославији 1942. и 1943. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 7. Борбе за ослобођење Југославије 1944. и 1945. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 8. Покрети отпора у Европи и савезничке конференције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138

бе н

VII. Свет после Другог светског рата 1. Епилог Другог светског рата . . . . . . . . . . . . . . . . 143 2. Хладни рат и стварање блокова . . . . . . . . . . . . . . 146 3. Нови међународни односи . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

уџ

1. Версајски мировни систем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 2. Тоталитарни режими у Европи . . . . . . . . . . . . . . . 79 3. Међународни односи између два светска рата . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 4. Друштвена збивања у Европи и свету . . . . . . . . . 85

ик е

IV. Свет између два светска рата

за

V. Краљевина СХС / Југославија у међуратном периоду

VIII. Југославија после Другог светског рата

во

1. Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. . . . . . . . . 90 2. Период диктатуре (1929–1935) . . . . . . . . . . . . . . . 95 3. У предвечерје Другог светског рата . . . . . . . . . . . 99 4. Привреда и друштво Краљевине Југославије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104

За

1. У социјалистичкој Југославији . . . . . . . . . . . . . . . 155 2. Сукоб са СССР и нови модел социјализма . . . . 159 3. Супротности и крај југословенске федерације 162 4. Друштво послератне Југославије . . . . . . . . . . . . . 167

За

во

за

бе н

уџ

Наполеонови ратови проширили су почетком XIX века идеје велике Француске револуције на готово читаву Европу. Иако је на Бечком конгресу 1815. године успостављено стање пре Наполеонових похода, поредак који је створила Света алијанса није био дугог века. „Јулска револуција“ у Француској 1830. године поново је истакла значај грађанства које је постало носилац свих политичких догађаја. Врхунац настојања за националним и социјалним променама представљале су револуције 1848/49. године. Догађаји у Француској, Аустрији, Мађарској, Италији и немачким земљама иако нису одмах дали резултате, убрзали су укидање феудализма у Европи и испољили тежње за стварање нових националних држава. После низа ратова у XVIII веку Османско царство изгубило је знатне територије у Европи. Истовремено је било захваћено унутрашњом кризом која се испољавала у одметању од централне власти, анархији и корупцији. Војне, управне и финансијске реформе султана Селима III на размеђу XVIII и XIX века нису наишле на позитиван пријем исламског друштва. Почетком XIX века хришћански део царства обележиле су српска и грчка револуција. Борбу Грка за национално ослобођење подржале су Велике силе и Грчка је добила независност 1829. године. Српска револуција одиграла се у две етапе: ратна (1804– 1815) и мирнодопска (1815–1835). У први период улазе Први устанак, Хаџи-Проданова буна и Други устанак, док други период карактерише борба за проширење националне слободе и укидање феудализма. Резултат ове борбе било је стварање аутономне Кнежевине Србије 1830. године са наследним кнежевским достојанством у породици Обреновић. Три године касније, српска аутономија захватила је и шест нахија које је изгубила 1813. године, док је на Ђурђевданској скупштини 1835. године укинут феудални поредак. Током периода владавине кнеза Александра Карађорђевића, тзв. уставобранитељски период (1842–1858), створена је спољнополитичка концепција српске државе. Начертаније Илије Гарашанина постало је нацрт српске спољне политике и жеље да се сви Срби нађу под окриљем јединствене српске државе. Историју српског живља у Црној Гори у првој половини XIX века обележила су настојања владара да се сузбије племенски сепаратизам, изграде државне институције и Црна Гора разграничи са суседима. На челу државе налазили су се цетињски митрополити (владике) који су били и верски поглавари. Данило I Петровић 1852. године прогласио се за кнеза и тиме је Црна Гора постала световна кнежевина.

ик е

У веку револуција

ик е бе н уџ за д во За EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H I PO»ETKOM HH VEKA

EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H I PO»ETKOM HH VEKA

PRIVREDA, NAPREDAK NAUKE I TEHNIKE U VEKU LIBERALIZMA I PO»ETKOM HH VEKA Д

ругу половину XIX века карактеришу нагли полет и успон природних наука, технике и саобраћаја. Развој индустрије у извесним земљама донео је промену структуре становништва. Дотада преовладавајући проценат сеоског становништва лагано је почео уступати место градском. Развој саобраћаја и саобраћајних средстава је „убрзао живот“ и знатно скратио време за потребно путовање. Неравномерни развој појединих земаља изазвао је промене позиција у свету, али и све веће разлике у животном стандарду између развијених и неразвијених земаља.

ик е

бе н

уџ

за

Светска привреда

индустријски развој био је далеко спорији, а конкурентност се огледала у узаној сфери производа. Тако је Француска имала монопол у производњи луксузних предмета, док је индустрија Италије и Јапана почела да се развија тек почетком XX века. За отварање великог броја фабрика, грађевинске радове, стварање великих плантажа, развој железнице био је потребан велики број радника. Променила се структура становништва јер је велики број сељака напустио своје домове и запослио се у граду. Изузев унутрашње миграције, дошло је и до исељавања. Боље услове живота потражили су милиони Европљана селидбом у Сједињене Америчке Државе и Канаду. Најочитији пример великог одлива становништва је Ирска, која је због тога једина европска држава у XIX веку која је забележила демографски пад. Насељавање

За

во

Све до седамдесетих година XIX века доминација британске привреде на светском тржишту није довођена у питање. Синоним за Британију био је „светска радионица“, а британска роба је продавана и у најудаљенијим деловима света. Премоћ на пољу извоза одговарала је ставу да се роба између земаља размењује без икаквих ограничења, односно на потпуно слободном светском тржишту. Зато је половином века настао нови економски правац чије су прихватање Британци потпомагали – либерализам. Британска апсолутна привредна премоћ и степен најмодернизованије индустрије на свету почели су да се урушавају током последње две деценије XIX века. Сједињене Америчке Државе, а потом и Немачка су не само сустигле већ и престигле ниво индустријализације Велике Британије. Напредак Сједињених Америчких Држава омогућен је великим улагањима у огромне природне могућности земље, као и све већом употребом техничких проналазака. Немачка индустрија, заснована на научним достигнућима и уз подршку државе преузела је вођство у Европи. Путем индустријализације кренуле су и друге земље, које су носиле или желеле да понесу атрибут силе. Њихов

Grad »ikago

Привреда, напредак науке и технике у веку либерализма и почетком XX века

ик е

док је британски лекар Роналд Рос 15 година касније утврдио да маларију преносе комарци. Немачки бактериолог Роберт Кох је открио бактерију која изазива туберкулозу, као и узрочника колере. Крајем века француски хемичар и биолог Луј Пастер, проналазач вакцина против антракса, црвеног ветра и беснила, уз то човек који је открио процес конзервирања хране (пастеризација), основао је институт у Паризу, назван његовим именом. Немачки физичар Вилхелм Конрад Рендген открио је Х-зраке, који су по њему касније названи Рендгенови зраци, док је његов земљак Макс Планк објавио „квантну теорију“, којом је објаснио енергију радијације. Када су Данац Нилс Бор (уобличио модерну теорију атома) и британски физичар Ернест Радерфорд (објаснио распадање атома) објавили своја открића, отворили су се путеви за откривање нуклеарне енергије. Немац јеврејског порекла Алберт Ајнштајн је 1905. године формулисао „Теорију релативитета“, по којој време и простор нису апсолутни, већ се маса тела мења у зависности од његове брзине, да је материја облик енергије и обратно. Теорија о еволуцији Чарлса Дарвина је унела у науку и друштво уопште ново виђење постанка човека. У свом делу Порекло врста Дарвин је побијао религијска веровања о настанку света и човека.

уџ

Полет науке

Albert Ajnπtajn i »arls Darvin

бе н

градова довело је до осетног раста броја становника. У 1906. години Лондон је имао око 4,5 милиона становника, Њујорк 4, Париз 2,7, Берлин и Токио по око 2 милиона. Нагли прилив становништва у САД изазвао је наредне године прва ограничења броја емиграната. Стварање савремених предузећа захтевало је велика новчана улагања. Власници индустријских постројења нису више могли сами обезбедити потребан капитал, па су се често удруживали са другим или су, пак, тражили помоћ финансијског капитала. Ускоро су банке као повериоци индустрије постале важан фактор привредног развитка. Новац се није ограничавао само на властиту државу већ је, попут робе, био пласиран на подручја која су доносила добру зараду. Светски повериоци су испрва били Велика Британија, Француска и Немачка. Огромни трошкови Првог светског рата су променили стање на светском тржишту капитала и у први план избацили САД, Јапан, Канаду, Швајцарску, Шведску и Холандију.

За

во

за

Природне науке су у другој половини XIX века доживеле велики полет. Стога су хемија, физика и биологија својим напретком утицале на развој медицине, текстилне индустрије, металургије, војне индустрије, чак и на однос према вери. У области хемије век су красила открића значајног броја хемијских елемената (нпр. ванадијум, лантан, ксенон). Р уски хемичар Дмитриј Иванович Мендељејев је саставио Периодни систем елемената, према којем својства хемијских елемената зависе од њихове атомске тежине. Почетком XX века проширена су знања о постојању хемијских елемената у природи. Пољска научница Марија Склодовска Кири и њен супруг Пјер открили су два нова хемијска елемента – радијум и полонијум. Шведски хемичар и индустријалац Алфред Бернард Нобел патентирао је производњу динамита. Проналазак му је донео славу првенствено ван домовине а стекавши велико богатство, основао је фонд из којег су се од 1901. године почеле додељивати награде за најзначајнија достигнућа у свету из области физике, хемије, медицине, књижевности и залагања за мир; касније су придодате и економске науке. Коришћење микроскопа помогло је да се открије низ узрочника разних болести од којих су до тада људи масовно оболевали. Француски микробиолог Шарл Лаверан је 1870. године открио узрочника маларије,

Техничка открића Техничка открића изазвала су убрзани развој енергетике, металургије, телекомуникација и саобраћаја. Крајем XIX века електрична енергија је постала преовладавајућа погонска снага у производњи, док су због већег степена искоришћења нафта и гас све више 9

EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H I PO»ETKOM HH VEKA

уџ

бе н

ик е

замењивали водену пару. Замена водене паре као погонског средства електричном енергијом, моторима с унутрашњим сагоревањем, те нафтом и гасом као енергетским изворима назива се Другом индустријском револуцијом. Немачки инжењер Вернер Сименс први је успео да претвори механичку енергију у електричну. Амерички проAlfred Nobel налазач Томас Алва Едисон у Менло Парку у Њујорку основао је радионицу у којој је окупио више врхунских стручњака, међу којима је био и Никола Тесла. Резултат рада био је тај да је Едисон изумео сијалицу, која је потиснула петролеј као средство за осветљење, и свету представио фонограф, којим је демонстрирао први звучни снимак песме Mary Had a Little Lamb (Мери је имала мало јагње). Српски проналазач Никола Тесла пријавио је Уреду за патенте шест изума, међу којима је била и вишефазна наизменична струја. На основу његовог рада изграђена је прва хидроцентрала на Нијагариним водопадима у САД. У области телекомуникација појавили су се проналасци који су омогућили успостављање контакта и размену информација на даљину.

за

Mihajlo Pupin

Рад на остварењу бежичне телеграфије довршио је италијански лекар и проналазач Гуљелмо Маркони, који је на самом крају века успоставио комуникацију преко Ламанша, а 1901. године први пут у историји послао сигнал преко Атлантика. Радови Марконија, Руса Александра Степановича Попова и Николе Тесле су омогућили конструисање радија, мада је Марконијев проналазак уређаја који је омогућавао да неколико станица раде на различитим таласним дужинама без интерференције, касније био оборен. Телефон је постао доступан у последњој четвртини XIX века захваљујући Американцима Белу и Греју. Значај телефона као средства окмуникације порастао је када је српски научник Михаило Пупин конструисао

За

Fonograf

во

Самјуел Морзе је конструисао телеграфски апарат и развио систем тачака и цртица, који је свет прихватио као Морзеову азбуку. Отворио је прву телеграфску линију у САД која је повезала Балтимор са Вашингтоном 1844. године. Прва порука је гласила: „Шта учини Бог!“.

Интерференција – узајамно дејство звучних таласа које утиче на појачавање, слабљење или поништавање таласа

Привреда, напредак науке и технике у веку либерализма и почетком XX века

Претходно је Сименс извршио промене на електромотору прилагодивши га потребама транспорта и конструисао трамвај. Веома брзо трамвај је ушао у употребу у свим великим градовима и омогућио убрзање темпа градског живота. Највећи развој од свих облика саобраћаја постигла је железница. Током 1869. године у САД је пуштена у саобраћај прва трансконтинентална пруга (од Атлантика до Тихог океана), а до краја века већ су постојале четири такве линије. Први европски трансконтинентални воз „Оријент експрес“ је 1883. године отворио линију из Париза за Истанбул. Путовање возом се завршавало у бугарском граду Варни, одакле су путници бродом превожени до Истанбула. Развој авиоиндустрије је добио на замаху након што су Американци, браћа Вилбур и Орвил Рајт 1903. године извела свој први успешан лет летилицом „Флајер I“ у Северној Каролини. Летилица је узлетела четири пута а задржала се у ваздуху најдуже 59 секунди. Седам година касније Француз Луј Блерио је прелетео Ламанш.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Nikola Tesla u svojoj laboratoriji

специјалне индуктивне навоје (Пупинови калемови) коjима је омогућио пренос телефонских разговора на велику даљину. Усавршавање система вађења нафте из земље и њена индустријска прерада изазвали су технолошки бум у развоју саобраћаја. Експлоатација нафте је половином XIX века отпочела у Сједињеним Америчким Државама, да би се вађење и прерада „црног злата“ веома брзо проширили светом. Када је крајем века Рудолф Дизел конструисао мотор с унутрашњим сагоревањем, развој аутомобилске и авиоиндустрије је добио убрзани ток. Први серијски аутомобил био је Фордов „Модел Т“, који се у масовној продаји појавио 1908. године. Када је неколико година касније у фабрици Хенрија Форда конструисана покретна трака за састављање аутомобила, производња је била знатно убрзана и увећана. Ширење међународног тржишта, повећање површина градова и потреба за квалитетним везама претпостављали су постојање развијеног система саобраћајница. Већ шездесетих година XIX века у Лондону је отворена прва линија подземне железнице, која је послужила за основу будућег метроа. Када је 1890. године железничка линија електрифицирана, отворена је прва линија подземне железнице на свету.

Orijent ekspres

PITAWA I ZADACI 1. 2. 3. 4.

Која држава је и из којих разлога форсирала либерализам као економски принцип? Какве друштвене промене је изазвала убрзана индустријализација? Наведите најзначајнија открића из области природних наука. Која техничка открића су утицала на развој саобраћаја? 11

SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE VEKA DOPOLOVINI PRVOG SVETSKOG EVROPA I SVETH¶H U DRUGOJ H¶H IRATA PO»ETKOM HH VEKA

VELIKE SILE I WIHOVI ODNOSI NA PRELOMU VEKOVA Велика Британија

М еђународни политички, економски и уопште друштвени токови често су зависили од

Најзначајнија колонијална сила и држава која се простирала на највећој површини било је Британско царство. Почетком друге половине XIX века Британци су у свом поседу држали Доминион Канаду, извесне поседе у Јужној Америци и Карипском мору; у Африци: Јужноафричку унију, Кенију, Нигерију, Златну Обалу, Сијера Леоне; Аустралију, Нови Зеланд и део Нове Гвинеје и у Азији Индијски потконтинент, Малезију, Борнео и Бурму. Од великог значаја за политички и економски положај Велике Британије било је отварање Суецког канала 1869. године. Тиме је значајно скраћен пут до Индије, која је због свог значаја за британску економију носила назив „драгуљ у британској круни“. Краљица Викторија је 1877. године проглашена царицом Индије, а жеља да се осим Гибралтара, који је већ био у британском поседу, обезбеди и друга значајна стратешка тачка на путу ка њој довела је до интервенције у Египту који је постао британска ко-

За

во

Britanske kolonije 1900. godine

за

уџ

бе н

ик е

модела и начела које су наметале водеће државе света, за које се усталио појам Велике силе. Неравномерни друштвени развитак је омогу ћавао да се моћне државе наметну остатку света и да чак, у свом интересу, контролишу велика територијална подручја. Још од првих колонијалних освајања знатан део Земљине површине контролисале су колонијалне силе које су светску територију поделиле у своје интересне сфере. Привредни развој у XIX веку подстакао је тежњу нових држава да добију део колоније. Односи између старих сила, које су тежиле да задрже свој положај, и нових, које су настојале да изврше нову поделу света, постао је претња светском миру.

Велике силе и њихови односи на прелому векова

бе н

ик е

контролу. Одмах након завршених акција у Африци ширио се француски колонијални посед и у Азији. Окупирана је Индокина, чији је положај омогућавао интензивније заступање француских интереса у Кини. Уз ове поседе Француска је поседовала француску Гијану у Јужној Америци, те мања острва у Индијском и Тихом океану. Британско-француски споразум о подели интересних сфера у Африци није одговарао Немачкој. Користећи положај Марока као протектората, а не званичне колоније, Немачка је у два маха (1905. и 1911. године) јавно иступила против Француске тражећи нову поделу колонија. Ове кризе, познате под именом „Мароканске“, биле су озбиљна претња светском миру, а евентуални сукоб спречио је одлучан став британске владе да војно помогне Француску.

Русија

уџ

Трећа у низу задовољних држава по питању светских колонијалних поседа и владајућих међународних политичких интереса била је царска Русија. Политика ширења Русије није представљала класичну колонијалну политику и освајање прекоморских територија. Интересна зона Русије била је средња Азија и освајање великих пространстава Сибира. У ширењу свог суверенитета на исток Русија је овладала Аљаском. Над овим поседом 1867. године власт су преузеле Сједињене Америчке Државе откупивши га за 7,2 милиона долара. Руски наступ ка Далеком истоку није био у интересу Британаца, поготово када је Русија у време „Боксерског устанка“ у Кини окупирала Манџурију. Руски утицај није одговарао ни Јапану, који је Кину сматрао првенствено својом интересном зоном. Пошто је од Британаца добио гаранције да се ниједна држава неће умешати у сукоб, Јапан је 1904.

Kraqica Viktorija

За

во

за

лонија 1882. године. Британска колонијална политика крајем века сукобила се са француским интересима у Судану. Контролисањем овог подручја и поседовањем Сомалије Британци су у потпуности преузели контролу пловидбе на Црвеном мору. Односи двеју сила су се после тога стабилизовали и договором у Фашоди почетком XX века се знатно поправили. Британија је у међувремену овладала Родезијом, а у рату са холандским насељеницима – Бурима на југу Африке дошла је у посед република Орање и Трансвал. Британске интересе на Блиском истоку почетком XX века угрозила је Немачка, чији је капитал финансирао изградњу железнице од Истанбула до Багдада.

Poraz Kine u ratu sa Japanom

Француска По величини, значају и богатству својих колонијалних поседа Француска се налазила на другом месту у свету, одмах иза Британије. Своју колонијалну империју у Африци Француска је заокружила проглашавањем Туниса и Марока за своје протекторате 1881. године и наредне године Алжира. Тако је, уз западну и централну Африку, афрички рог (данашњи Џибути), и северни део континента дошао под француску 13

EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H I PO»ETKOM HH VEKA

године напао Русију. У поморској бици код Цушиме Јапан је однео победу, а политичка ситуација у Русији је нагнала царску владу да наредне године потпише мир у Портсмауту (САД). Одредбама мира Русија је Јапану предала луку Порт Артур у Кини и ју жни Сахалин, одрекла се јужноманџуријске железничке пруге и признала Кореју за зону јапанског ин тереса.

поседовна права на источноафричко острво Занзибар за посед острва Хелголанд. Немачки интереси су све више долазили у сукоб са Британским, поготово након почетка изградње османске железнице и јаке поморске флоте. Немачки утицај се све више осећао у Аустро-Угарској, посредством које је све више задирала у руске интересе на Балкану.

Италија

Немачка

Од свог уједињења 1870. године Италија је на сваки начин покушавала да се докаже као велика сила. Индустријски најнеразвијенија, без колонија и могућности да се супротстави некој од старих сила, Италија је своју колонијалну политику почела да гради на оним местима у Африци која нису била превише интересантна за друге. У последњој деценији XIX века освојила је Сомалију и у приобаљу Абисиније (Етиопије) основала је колонију Еритреју. Оба покушаја освајања Етиопије завршила су се неуспешно. Очита криза у којој се налазило Османско царство осмелила је Италију да 1911. године нападне османске поседе у северној Африци. Освојивши Триполис и Киренаику основана је колонија Либија. Створивши колонију у суседству француских поседа односи између двеју држава су се погоршали, јер је Италија желела суверенитет над Тунисом, с обзиром на велики број италијанских исељеника. Такође, односи с АустроУгарском нису могли бити срдачни јер је у Италији створен покрет „Italia iredenta“ (неискупљена, неослобођена Италија), чији је циљ био прикључивање Истре и оних делова државе источног суседа на којима су живели Италијани.

Krupova fabrika

За

во

за

уџ

бе н

ик е

После успешног рата Пруске са Француском 1871. године проглашено је немачко уједињење. Од тог тренутка кренула је и брза индустријализација земље, која је већ у наредној деценији осетила потребу за изворима сировина и тржиштем за своју робу. Тако је 1882. године основано „Немачко колонијално удру- Oto fon Bizmark ‡ nemaËki жење“ састављено од тр- kancelar говаца и официра са циљем стварања колонија. Већ две године касније Немачка је прогласила државну „заштиту“ својих трговачких испостава у југозападној и источној Африци, а Камерун и Того за „заштићена подручја“. Наредне године то је учинила за своје острвске поседе на Пацифику и делу Нове Гвинеје. Из стратешких разлога (јачање безбедности своје обале на Северном мору) мењала је са Британијом своја

Сједињене Америчке Државе После Грађанског рата (1861–1865) у којем је Унија северних држава победила робовласнички Југ, САД су кренуле у убрзану индустријализацију земље. Већ почетком последње деценије XIX века ниво индустријске производње у свету био је без премца, тако да је питање тржишта, сировина, али и стратешких позиција у западној хемисфери све више усмеравало америчку спољну политику. Своје позиције у Карипском мору САД су учврстиле Париским миром 1898. године када је окончан рат са Шпанијом. Стара колонијална сила приморана је да се одрекне Кубе и Порторика, а за 20 милиона долара уступи Американ14

Велике силе и њихови односи на прелому векова

Стварање блокова

цима Филипине и Гуам. Искористивши финансијске потешкоће једне француске фирме, САД су откупиле концесије за изградњу канала који би повезао Атлантски и Тихи океан. Радови су извођени на тлу Колумбије, од које је, уз обилату помоћ САД, одвојен северни део земље и створена држава Панама. Први бродови су прошли кроз канал 1913. године, а САД су за годишњу исплату одређеног новчаног износа добиле управу над каналом и појасом земље широким 16 km који се протезао дуж самог канала. Тек 2000. године Панама је преузела пуну контролу над овом територијом.

Интереси европских сила су били супротстављени. На једној страни налазиле су се државе које су биле задовољне тренутним светским поретком, како у сфери утицаја, тако и распореда колонија, док су са друге стране извесне државе сматрале да им припада већи удео у светском колонијалном царству, као и утицај у одређеним деловима Европе. Основа будућег савеза био је споразум Немачке и Аустро-Угарске из 1879. године који је био уперен против Француских колонијалних интереса и Русије, како њених интереса на Балкану, тако и њеног суверенитета у европском делу царства. Сукоб италијанских и француских интереса у северној Африци приближио је Италију немачким државама, без обзира на њене несугласице с Аустро-Угарском. Тако је настао Тројни савез, односно Блок централних сила. Опасност од створеног блока није промакла Русији и Француској. Ове две државе су почеле међусобно да се приближавају и склапањем одбрамбеног савеза 1892. године против Немачке и Аустро-Угарске поставиле темељ будућем Тројном споразуму. Регулисање спорних колонијалних питања између Британије и Француске, као и поправљање односа између Британије и Русије довело је до стварања блока који је понео назив Антанта. Супротстављеност интереса блокова изазвала је Први светски рат.

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Јапан Вековна изолациoнистичка политика Јапана прекинута је половином XIX века када је шогун Токугава потписао први трговински уговор којим су за САД, Велику Британију, Русију и Француску отворене неке јапанске луке. Даљи ток модернизације настављен је у ери династије Меиџи који карактеришу успостављање централне царске власти, реформе по европском узору, отварање и брзи напредак Јапана. Сходно географском положају, јапанска експанзија је била окренута ка азијском континенту, посебно Кини, у којој су Велике силе спроводиле политику „отворених врата“, односно заступљеност интереса свих сила. Крајем века Јапан је поразио Кину, која је морала да му преда Тајван и призна независност Кореје. Позиције Јапана су нагло ојачале након победе у рату са Русијом, а до почетка Великог рата Јапан је успео да анектира Кореју.

Шогун – титула војног заповедника у Јапану од 1192–1867. године Протекторат – стављање под заштиту неке државе од стране друге. Најчешће прикривена окупација. Канцелар – председник владе (премијер) у Немачкој

PITAWA I ZADACI 1. 2. 3. 4.

Набројте велике силе на прелому векова. Која су места постала значајне стратешке тачке у овом периоду? Који су били разлози честих криза у односима сила? Зашто су настали блокови великих сила? 15

SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE VEKA DOPOLOVINI PRVOG SVETSKOG EVROPA I SVETH¶H U DRUGOJ H¶H IRATA PO»ETKOM HH VEKA

OP©TE ODLIKE DRU©TVA NA RAZME–U VEKOVA Полет науке и низ техничких открића који су имали практичну примену у животу изменили

ване су велике (светске) изложбе са циљем да се промовишу индустријска и остала достигнућа земаља учесница. Прва је одржана у Хајд-парку у Лондону. Заштитни знак европских престоница постали су модни трендови, који су добили специјализоване радње за промоције и тако утицали на све већи број грађана. Креаторка Коко Шанел 1910. године отворила је први модни бутик у Паризу. Током наредних деценија јачао је њен утицај на светске модне трендове, нарочито појавом унисекс форме, једноставности и

бе н

ик е

су свакодневни живот људи. Промене су се огледале у уметности, књижевности, архитектури, док су се на тржишту појавили нови производи доступни широком кругу потрошача. Њихова понуда се све мање ограни чавала на земљу порекла и свет је лагано постајао једно велико тржиште. Достигнућа су представљана на великим изложбама које су доприносиле бржем индустријском развоју и променама које су постале типичне за западну, модерну цивилизацију. Спорт и мода су постали саставни део друштвеног живота чији су се заступљеност и значај из године у годину повећавали.

уџ

за

Стварање метрополе

За

во

Подстакнута самосвешћу грађанства на врхунцу развоја, новим државама и великим европским царствима, уметност је стварала дела различитог квалитета, са циљем да се искаже важећа филозофија друштва. Истина модерног града је у исто време била и задивљујућа и одбијајућа: мрежа отпадних вода, солидно грађене палате моћи, станице за превоз копненим и воденим путем, трговачке зграде, велика здања за образовање, негу или разоноду, зелене површине, мостови и на периферији – гробља. Градови се развијају помоћу регулационих планова који мењају изглед највећих европских престоница. Хигијенски услови, побољшање квалитета живота и напредак у медицини шире се Европом и доприносе смањењу стопе смртности и демографском расту. Престоница века био је Париз – „град светлости“, чијим се творцем сматра барон Ежен Осман. Двоструки редови дрвећа дуж авенија и око тргова, леје и вртови, музички киосци, клупе, фонтане, ограде, расвета и водовод представљали су модеран појам „градског мобилијара“. Градови су почели привлачити посетиоце из земље и иностранства. Почевши од половине века приређи-

Опште одлике друштва на размеђу векова

бе н

ик е

године) на најкохерентнији могући начин, од књижевности до ликовне уметности раширио се читавим континентом. За симболичну годину афирмације реализма у Европи може се сматрати 1855. година када је Гистав Курбе постигао да се на прилазима светској изложби сагради Павиљон реализма. Филозофија реализма у сликарству било је „стварање живе уметности“, односно ослобађање сликарства иконографије и традиционалних вредности. Број тема је стално растао и бивао веома шаренолик. Јавило се социјално сликарство (сиромаси, богаљи, радници, сељаци), процват су доживели сатирични романи, свакодневни догађаји заменили су класично универ-

за

уџ

слободе у облачењу, пласирања публици кратке хаљине и сукње. Модели су израђивани од нових материјала, а бесмртност у свету моде обезбеђена је парфемом Chanel 5. Век је красила појава многих култних грађевина које су временом постале симбол одређеног града или државе. У Паризу је саграђена зграда Опере, у Њујорку је отворена оперска кућа Метрополитен, док је на острву Izgradwa Kipa slobode Бидл у Њујоршкој луци 1886. године откривена Статуа слободе, поклон Француске, коју је израдио Фредерик Огист Бартолди. Обележје великих градова постали су солитери. Први солитер од десет спратова подигнут је у Чикагу. За светску изложбу у Паризу, на стогодишњицу револуције, подигнута је највиша тадашња конструкција у свету, челични торањ, који је у свету постао познат под називом Ајфелов торањ, по имену свог пројектанта. Почетком двадесетог века у Берлину је подигнута зграда АЕГ – прва зграда од стакла и челика.

Moneova „Impresija, izlazak sunca“

Уметност и култура

во

зално дело. Европско сликарство су заступали: Коро, Миле, Курбе, Менцел, Тома. У последњој четвртини XIX века појавило се сликарство супротно ономе које је цветало у званичним срединама и које је било излагано по салонима. Теме, језик, техника и усмереност дела су се разликовали од струја које су биле присутне у академским срединама. По делу Клода Монеа Импресија, излазак сунца овај правац у сликарству назван је импресионизам. Појавом импресионизма променио се концепт боје: више се нико није враћао на визуелну фрагмента цију. Постигнута је апсолутна слобода боје и њена способност да постане композиција која је изнад било какве теме. Најдубљи печат у сликарству импресионизма оставили су: Моне, Реноар, Писаро, Мане, Дега, Гоген и Тулуз-Лотрек. Воља да се створи нешто ново и модерно зачела је крајем века у целој Европи широк покрет уметничког обнављања. Један од циљева правца који је понео име сецесија била је концепција глобалне естетике. У ствари, уметност је схваћена тако да је треба применити

За

У уметности су раздобље обележили реализам, импресионизам и сецесија. С историјског аспекта реализам је европски феномен. Установљен у Француској у траговима револуција (1830. и 1848. Stari londonski most

за

уџ

бе н

ик е

EVROPA I SVET U DRUGOJ POLOVINI H¶H I PO»ETKOM HH VEKA

Plakati

Велики хотели, кафеи, термална здања и казина нудили су нове могућности за сусрете и разоноду. Монте Карло, Баден-Баден, Карлове Вари, Сан Пелегрино и Виши постали су монденска излетишта. Понуда производа који нису намењени тек обичном преживљавању и који су се сматрали разонодом или олакшицом је знатно обогаћена. Један од проналазака који су заступљени и данас у савременом животу, нарочито међу млађом генерацијом, свакако је гума за жвакање. Патентирао ју је американац Вилијем Семпл 1869. године. Појавило се и млеко у праху, у Сан Франциску је постављен први џубокс, а направљен је и први ножић за бријање с двоструком оштрицом, који је по проналазачу добио име жилет (Кинг Кемп Жилет). Људима је постала доступна магија покретних слика. Браћа Лимијер су у париској кафани „Grand café“ крајем 1895. године приредили прву филмску представу у свету приказивањем филмова „Улазак воза

За

во

на све области: од стварања и производње, од зграда до намештаја, од керамике до одеће, од цртежа до кованог гвожђа. Грађанско друштво тог времена, у пуном економском успону, жели индустријске производе доброг квалитета, а у сликарству тражи један нови однос између линије и подлоге. Сецесија је била континентални стил који се, осим у сликарству, исказао у архитектури, вајарству и декоративној уметности. У зависности од подручја где се јавила, сецесија је носила различите називе: Млади стил, Нова уметност, Слободни стил, Бечка модерна. Представници сецесије су: Климт, Ван де Велде, Мунк, Крејн.

Промене у свакодневном животу Промена навика и начина живота током века су извесна одредишта потврдила као места за разоноду и дружење. Одмор на селу, на мору, у бањама, игре на срећу постале су навике грађанског слоја становништва.

Џубокс – апарат који омогућава слушање музичких нумера снимљених на грамофонске плоче које су смештене у њега.

Опште одлике друштва на размеђу векова

ик е

Fordov automobil

Спорт

бе н

У XIX веку су се појавили спортови који данас имају веома много поклоника широм планете. Први фудбалски клуб био је Шефилд основан у Великој Британији 1855. године. Четрдесет година касније, у истој држави, одиграна је прва професионална фудбалска утакмица. У последњој деценији века појавила се и кошарка. Њу је, као допунски спорт за играче америчког фудбала, измислио канадски тренер Џејмс Нејсмит. Најважнији спортски догађај епохе свакако је било утемељивање олимпијских игара новог доба. Домаћин првих олимпијских игара 1896. године била је Атина. Речи иницијатора игара Пјера де Кубертена на седници Међународног олимпијског комитета означиле су почетак стварања најмасовнијег покрета на планети: „Рођено је дело које ће имати срећну судбину. Прихватам очинство и желим да захвалим, још једном, онима који су ме помогли у томе: онима који верују да ће омладина света из тога црпети љубав, мир и поштовање живота.“ Почетком XX века установљена је бициклистичка трка кроз Француску – Tour de France.

За

во

Kristalna palata u Londonu

за

уџ

у станицу“ и „Рад ници излазе из фабрике“. Мењао се и однос према расној припадности људи и положају жена у друштву. Велики значај у борби за расну равноправност људи имала је одлука америчког председника Абрахама Линколна да се у САД укине BraÊa Limijer ропство. Без обзира на званичан државни став, у САД је отпор био веома јак. Десет година након завршетка рата (1865. године) у америчкој држави Тенеси основана је расистичка организација белаца Кју Клукс Клан, која је још увек активна. Борба жена за равноправност бивала је све организованија. Поред оснивања женских организација у САД, велику афирмацију на пољу равноправности жене су добиле 1893. године, када им је на Новом Зеланду дозвољено да гласају. Чести ратови и велики број жртава мотивисали су владе 14 земаља да на подстицај Жан-Анри Динана 1864. године покрену организацију за помоћ жртвама рата – Црвени крст. Објављени принципи су послужили као основа за усвајање Женевске конвенције о заштити жртава рата. Активисти ове организације су се први пут појавили те године у рату између Пруске и Данске у Шлезвигу.

PITAWA I ZADACI 1. Које су грађевине обележиле епоху? 2. Шта се променило у начину живота људи? 3. Набројте стилове настале у уметности. 4. Који догађај је био најзначајнији за спорт? 19

ик е бе н уџ за

За

во

SRBIJA I CRNA GORA OD SREDINE H¶H VEKA DO PRVOG SVETSKOG RATA