Issuu

РАДЕ МИХАЉЧИЋ

За в

од

за

за шести разред основне школе

уџ бе н

ик е

СТОРИЈA

Завод за уџбенике – Београд

Рецензенти академик Сима Ћирковић Биљана Крстић, наставник историје у Основној школи „Ослободиоци Београда“ у Београду Уредник мр Небојша Јовановић Одговорни уредник Слободанка Ружичић

ик е

Главни уредник Драгољуб Којчић

уџ бе н

За издавача Драгољуб Којчић, директор

за

Министар просвете Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у шестом разреду основне школе својим решењем број 650-02-00323/2008-06 од 01. 07. 2008. године.

За в

37.016:94(075.2)

од

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

МИХАЉЧИЋ, Раде, 1937Историја : за 6. разред основне школе / Раде Михаљчић ; [аутор родослова Андрија Веселиновић ; аутори карата Раде Михаљчић, Марко Шуица]. - 7. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2016 (Лозница : Мобид). - 139 стр. : илустр. ; 27 cm Кор. ств. насл.: Историја 6. - Тираж 18.000. ISBN 978-86-17-19445-9 COBISS.SR-ID 224466956

I. УВОД

1. Основне одлике средњег века 2. Историјски извори о историји средњег века 3. Наслеђе средњег века

6 8 10

уџ бе н

II. ЕВРОПА И СРЕДОЗЕМЉЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ик е

САДРЖАЈ

14 16 19 22 24 26 32

за

1. Византија до VII века 2. Успон Византијског царства 3. Велика сеоба народа 4. Франачка држава 5. Хришћанска црква у раном средњем веку 6. Исламски свет у средњем веку 7. За радознале

од

III. СРБИ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

За в

1. Насељавање Словена на Балканско полуострво 2. Јужни Словени и староседеоци 3. Јужни Словени и околни народи 4. Јужни Словени у раном средњем веку 5. Српске земље од VII до XII века 6. Покрштавање Срба и других Јужних Словена 7. Рана култура Јужних Словена 8. За радознале

38 41 43 45 48 51 53 58

IV. ЕВРОПА У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 61 1. Успон средњовековних монархија 2. Крсташки ратови 3. Настанак средњовековних градова 4. Средњовековни градови као привредна и културна средишта 5. Свакодневни живот у средњем веку 6. Средњовековна култура у Европи 7. За радознале

62 64 67 70 73 76 82

Посуда у облику витеза

V. СРПСКИ НАРОД И ЊЕГОВИ СУСЕДИ У ПОЗНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 85 1. Србија у XII и почетком XIII века 2. Успон српске државе 3. Српско царство и Византија 4. Уређење и друштво у држави Немањића 5. Крај српског царства 6. Постанак и развој босанске државе 7. Дубровник у средњем веку 8. Средњовековна култура Срба 9. За радознале

86 89 92 94 97 99 102 104 110

VI. СРПСКЕ ЗЕМЉЕ И ЊИХОВО ОКРУЖЕЊЕ У ДОБА ОСМАНЛИЈСКИХ ОСВАЈАЊА

115

1. Продор Турака на Балканско полуострво 2. Моравска Србија у борби против Турака 3. Држава српских деспота 4. Отпор Османлијама и пад хришћанских држава 5. Сеобе Срба крајем средњег века 6. Историја и легенда 7. За радознале

116 118 121 124 127 129 136

ПРЕДГОВОР

КАКО КОРИСТИТИ УЏБЕНИК Наслов наставне јединице

Уводна питања и задаци

За в

од

за

уџ бе н

Број и наслов наставне теме

ик е

Новим планом и програмом градиво за основну школу подељено је на логичнији начин. Иако је смањен обим градива, пред нама је, с обзиром на узраст ученика, још увек обиман и веома сложен посао. Градиво је требало изложити на знатно мањем простору. Наставници би требало да га, стваралачким приступом, у току одређеног броја часова, реализују, а ученици, наравно, савладају и усвоје. Пре свега, требало је, у односу на досадашње уџбенике – природно, колико је то Програм дозвољавао – извршити строжи одабир чињеница и на разумљив и приступачан начин уобличити их текстом. Број хронолошких одредница знатно је ограничен, односно наведене су само оне које представљају прекретницу у прошлости. Године које треба ученицима да буду само временска оријентација наведене су у заградама, као и мање значајне чињенице. Да би се осетио дух времена, основни текст, када је то било могуће, обогаћен је изворним текстом. С обзиром на то да се водило рачуна о узрасту ученика, неки извори су дати у слободном преводу. Из истог разлога у настави историје примењен је биографски ток излагања. На тај начин ученици могу детаљније да се обавесте о животу истакнутих личности и да преко њихових биографија лакше усвајају градиво. Приликом оцењивања број наведених чињеница не би требало да буде одлучујући, јер се од ученика овог узраста очекује да усвоје градиво о кључним догађајима, схвате промене у развитку друштва, заинтересују се за далеку прошлост и заволе историју. Аутор

Илустрација и легенда

Основни текст

Поднаслов

Закључак лекције Уводно питање и задаци Подсетник наставне јединице

Историјски атлас

За в од за уџ бе н

ик е

TEMA

УВОД

1. ОСНОВНЕ ОДЛИКЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА Покажи на карти границе Римског царства. Како се делило друштво у старом веку?

Време и простор

ик е

Средњи век обухвата раздобље од V до XV столећа. Ово раздобље у историји људског друштва и културе представља заокружену целину. Ратнички народ Хуна је 375. године из Азије продро у Европу. Они су покренули варварска племена. Почела је Велика сеоба народа. У V веку варварски народи срушили су Западно римско царство. Међутим, још непуних десет векова, одржало се Источно римско царство, односно Византија. На згаришту Западног римског царства у V веку почеле су да ничу нове државе. Током VII и VIII века створена је снажна држава Арабљана. У развоју друштва и XV век се сматра прекретницом. Средином XV века, тачније 1453. године, Турци су освојили Цариград и уништили остатке Византијског царства. Крајем XV векa поморци су открили нови свет – амерички континент. На почетку средњег века, док Европу потреса сеоба народа, на америчком континенту се развија цивилизација Маја. У исто време у Азији настаје цивилизација Танг, у Кини.

Колосеум 476.

уџ бе н

VII VIII IX

за

Антички роб и средњовековни кмет

XIII

Током средњег века усталио се нов начин производње. Античке робове у средњем веку замењују зависни сељаци или кметови. За разлику од потпуно обесправљеног роба, зависни сељак или кмет био је заинтересованији за рад. Зaвисни сељак је поседовао оруђе за рад. Иако је зависни сељак или кмет био потчињен феудалном господару или властелину, његов положај је био бољи него положај роба. Кмет није радио само за властелина, већ и за своју породицу.

За в

XII

од

Подела друштва

XIV

Из старих текстова сазнајемо да је свет у средњем веку почивао на свештенику, ратару и војнику. Свештеник моли Бога за цео свет, а ратар храни и свештеника и војника, а војник брани и свештеника и ратара. Ратари су у ствари били зависни сељаци или кметови. Као знатно најбројнији друштвени слој, зависни сељаци радили су за властелу или феудалце. Властела се, опет, делила на ситне ратнике, који су се називали витези или ритери, и малобројне моћнике – велможе. Велможе су држали крупне земљишне поседе. Крупан земљишни посед обично се састојао од утврђеног замка, рибњака, баште, обрадивих поља и шума у којима се ловило. Поседи ситније властеле – витеза или рите-

XV Колумбо 1492.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ра – били су знатно мањи. Уз властеоске поседе налазиле су се скромне куће и окућнице кметова. У несигурна времена ситнија властела тражила је заштиту од велможа. Ситнија властела ступала је у службу крупне властеле. Крупни властелин – сениор (старији) – обећавао је заштиту ситнијој властели – вазалима (слугама). Успостављени вазалски односи обавезивали су обе стране. Вазали су се обавезивали на верну службу сениору, а овај им је за награду најчешће давао мањи земљишни посед, који се називао феуд. Друштво у средњем веку названо је по феуду – феудално друштво.

Владар

уџ бе н

Витез

Варварин – Грци и Римљани су варварима називали странце. Данас овај израз означава необразованог и суровог човека.

ик е

Као што је ситнија властела ступала у вазални однос према велможама, тако су велможе постајали вазали врховног господара – владара. Владар је управљао државом. Он је био господар целокупне земље и заповедник војске. У случају рата крупна властела окупљала је своје вазале – ситнију властелу. Сви заједно под оружјем одлазили су на саборно место које је одредио владар.

Вазал – лице које је положило заклетву на верност господару. Феуд – посед који је господар уступао вазалу као награду за верну службу.

За в

од

за

Средњовековни ратник на коњу називао се витез. Припадао је нижој властели. На двору господара, будући витез се обучавао од младих дана, од детињства. До четрнаесте године служио је господара као скутоноша, а онда је постао коњушар. Тек у двадесетпрвој години свечано се проглашавао за витеза. Обучен у витешко рухо, са оружјем, клекнуо би пред господара. Господар би га три пута ударио пљоштимице мачем и изговорио уобичајене речи: „Буди витез“. Витез је тада постајао ратник одан господару. За верност и ратне заслуге витез је од господара добијао посед. Оновременици су сматрали да су витези јунаци без мане и страха. Њима се приписују и друге врлине. Они су часни, великодушни, побожни, заштитници нејачи и сиротиње. Витешке врлине ушле су у легенду. ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: кметови, велможе, вазални односи, верна служба, феудално друштво. Античке робове у средњем веку замењују зависни сељаци или ...................... . Зависни сељак био је потчињен властелину, али је поседовао оруђе за рад и није производио само за властелина него и за своју породицу. Властела се делила на моћне ................................ који су држали крупне земљишне поседе и витезе – ратнике у служби велможа. Између њих су успостављени ........................................... . Витези-ратници обавезивали су се на .......................................... господару. Као награду витези су добијали мањи земљишни посед који се називао феуд, а по феуду се друштво у средњем веку називало .............................................. .

Средњовековни витез 7

2. ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ О ИСТОРИЈИ СРЕДЊЕГ ВЕКА Које историјске изворе сте помињали у петом разреду? Које су њихове основне одлике?

Житија, летописи, записи

од

за

уџ бе н

ик е

О средњовековној прошлости сазнаје се на основу материјалних остатака и писаних извора. Материјални остаци поуздани су извори, али повезану слику збивања пружају писани извори као што су житија, летописи, записи, натписи, повеље. Житија су списи посвећени животу светитеља. Ове списе црква је препоручивала као званичну литературу. Она су читана за време богослужења у цркви, или у манастирској трпезарији за време обеда. Житија су састављана по утврђеним правилима с намером да поуче и подстакну вернике на религиозан живот. Зато је за писце житија поука важнија од чињенице. Поред обиља библијских цитата, ови списи садрже истоветне описе који се понављају у сваком житију (општа места). Из житија је неопходно издвојити стварне, историјске текстове који имају вредност историјског извора. Житија посвећена српским владарима садрже значајне податке о нашој средњовековној прошлости. Летописи су претежно историјски списи. Они су састављени од низа кратких, једноставних бележака. Догађаји се у летопис уносе временским редоследом, по годинама. На пример, уз 1386. годину летописац је записао: „Исходи цар Мурат на Плочник и прими Ниш“. Летописци нас обавештавају о значајним догађајима, ратним походима, пустошењима, непогодама, болестима. Српски летописи садрже податке и о догађајима у околним земљама. Записи су кратке белешке на белинама старих рукописа. Записи садрже податке о ратовима, пустошењима, невољама, гладним годинама, личним судбинама, дирљивим исповестима. „Колика ми је тужица, проса немамо, а за пшеницу не говорим“, записао ја на белини једног рукописа по имену непознати преписивач. Чувен је запис монаха Исаије који описује слом краља Вукашина и деспота Угљеше на Марици 1371. године: „И толика нужда и зло љуто обли све градове и крајеве западене, колико ни уши слушаше ни очи видеше... Оста земља од свих добара пуста: и људи и стоке и свих плодова... И уистину тада живи оглашаваху за блажене оне који су раније умрли“.

За в

УВОД

Летописац

Натписи, повеље За разлику од бележака на рукописима, натписи су кратки текстови сачувани на тврдом материјалу. Они су клесани на камену, урезивани на металу, или писани на свежем малтеру (фреско техника). Натписе налазимо

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

у црквама, утврђењима, надгробним споменицима, на новцу, прстеновима, посуђу. Слова натписа правила су се и од опеке која се уграђивала у зидове. Тако су, на пример, слова од опеке узидана у зидине средњовековног утврђења Смедерева. Овај натпис говори да је Смедерево сазидано 1430. године заповешћу деспота Ђурђа. Драгоцене податке пружају нам натписи уклесани на надгробним споменицима. До значајних сазнања долазимо захваљујући натписима на новцу. Цар Урош и краљ Вукашин издавали су заједно новац с натписима који су истовремено писани ћирилицом и на латинском језику. То значи да је новац с двојезичким натписима важио као средство плаћања не само у средњовековној Србији већ и у околним земљама. Ћириличке натписе налазимо на територији средњовековне српске државе, Босне, Херцеговине, Далмације, а натписи на латинском језику сачувани су у приморским крајевима. Повеље су особена правна документа састављена у одређеном облику и потврђена печатом. Повеље су својим поданицима издавали владари. Састављали су их дијаци (писари) у владарским канцеларијама. Корисник повеље остварује право на посед под одређеним условима. Назив повеља изведен је од речи повеленије (наредба, заповест). Повеље нису речити извори као житија или летописи, али оне пружају поуздане податке о привреди и друштву. Повеље садрже одредбе за повлашћене друштвене групе и зависно становништво. Обавезе зависног становништва у неким повељама детаљно су описане. Повеље представљају праву ризницу обавештења о насељима, напуштеним насељима, жупама, планинама, пашњацима, међама. На основу ових података могуће је поуздано утврдити границе села, мањих или већих поседа, па и границе држава.

од

за

уџ бе н

ик е

Новац Манојла I Комнина

За в

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: житија, белешке, црква, натписи, повеље.

Списи посвећени животу светитеља називају се ........................ . Ови списи читани су у ..................................... за време богослужења. Летописи су састављени од низа кратких ......................................... које се у летописе уносе по годинама. За разлику од бележака на рукописима, ............................................... су сачувани на тврдом материјалу. Иако нису речити извори као житија и летописи, ............................................... пружају драгоцене податке о привреди и друштву.

Повеља краља Милутина са висећим печатом

 9

3. НАСЛЕЂЕ СРЕДЊЕГ ВЕКА Који историјски извори спадају у материјалне остатке прошлости? Где се они чувају?

Споменици средњег века

од

за

уџ бе н

ик е

Наслеђе средњег века је ту, око нас. Потребно је само да га препознамо. То су, пре свега, споменици материјалне културе као што су цркве, манастири, утврђења, надгробни споменици, затим оруђе, оружје, металне посуде, грнчарија, накит, новац. Средњовековни споменици културе сачувани су у већем броју у насељима и крајевима који су били мање разарани ратовима. За доба средњег века посебно је занимљива Света гора. То је заједница монаха који се држе старих обичаја. На Светој гори сачувано је више црквених споменика, међу њима и српски манастир Хиландар.

За в

УВОД

Хиландар



Манастир

Место где живе монаси или монахиње назива се манастир. Он се састоји од цркве која је окружена зградама, утврђеним бедемима и кулама. Зато је манастир често личио на мањи средњовековни град. Главни улаз налазио се на страни главног улаза у цркву, а помоћни улаз водио је ка поседима манастира. Црква је намењена молитви и богослужењу. Молитва се обављала и у манастирској трпезарији која је служила за заједничке оброке монаха. Становало се у монашким келијама, а постоје и зграде за свакодневне послове као што су пекара, кухиња, оставе, радионица и библиотека. Живело се према строгим монашким правилима. Старешина монаха звао се игуман. Манастири су били средишта писмености. При манастирима су се отварале школе, преписивали црквени списи, а монаси су писали и оригинална књижевна и историјска дела.

ИСТОРИЈА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Утврђења Градско становништво осећало се безбедно само између утврђених бедема града, а велика властела између утврђених бедема свога замка. Зато је током средњег века изграђено толико утврђења. На Балканском полуострву порушена су многа утврђења тако да није остао ни камен на камену. Међутим, и данас моћно делују зидине Дубровника и Смедерева које су изграђене у XV веку.

Замак

Смедеревска тврђава (детаљ)

уџ бе н

ик е

Током раног средњег века замак је био једноставна грађевина. Подизан је од дрвета, углавном на брежуљцима. Касније се замак градио од камена, тако да је постао тешко освојиво утврђење. Делови замка били су намењени становању властелина и његове породице. Утврђени замак био је средиште властелиновог поседа. Замак је властелину и његовим поданицима служио као склониште у случају напада. Замак су штитили високи бедеми и куле, а око бедема ископан је ров или шанац с водом. У замак се улазило преко покретног моста, који се ноћу и у случају опасности подизао. Покретни мост штите куле с којих су даноноћно осматрали стражари. Између бедема изграђене су колибе за слуге, ковачка радионица, пекара и живинарник. Природно, сваки замак имао је бунар. Главна кула

за

Улаз у главну кулу Пекара

Капела

Одбрамбене куле

Башта

Рибњак

За в

од

Штала

Замак

Бунари Живинарник

Ковач Стражари

Колибе за слуге

Шанац са водом Покретни мост

УВОД

Новац

уџ бе н

ик е

Средњовековни новац најчешће се налази приликом археолошких ископавања. Понекад се налази случајно орањем или копањем за темеље кућа или других грађевина. Стари новац се чува у музејима. Богату збирку старог новца поседује Народни музеј у Београду.

од



Поред новца музеји прикупљају и чувају оружје, уметничке предмете, накит, грнчарију. Средњовековни рукописи и разноврсна документа чувају се у манастирским ризницама и библиотекама. Разноврсна изворна грађа чува се у архивима. Млетачки архив је највећи, а Дубровачки архив за нас је најзначајнији. Он садржи веома богату изворну грађу о прошлости средњовековне Србије и Босне.

За в

Део збирке старог новца који се налази у Народном музеју у Београду

за

Чување средњовековних споменика

ДОПУНИ ПОДСЕТНИК СЛЕДЕЋИМ РЕЧИМА: црква, манастир, архиви, школе, музеји.

Место где живе монаси или монахиње назива се ..................... . Он се састоји од ........................ која је окружена утврђеним бедемима и кулама. При манастирима су се отварале ........................., преписивали црквени списи, а монаси су писали оригинална књижевна и историјска дела. Поред новца ...................... прикупљају и чувају оружје, уметничке предмете, накит, грнчарију. У ........................... се чува разноврсна изворна грађа.