ТАТЈАНА КАТИЋ
ДУШАН ИЛИЈИН
ик е
ИСТОРИЈА
За
во
д
за
уџ
бе н
за I разред гимназије свих смерова
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 1
2/7/13 5:36 PM
Рецензенти др Тибор Живковић, научни саветник, Историјски институт, Београд Светлана Јевдоксић, професор историје у X београдској гимназији Јелена Јурић, професор историје у Филолошкој гимназији у Београду Уредник мр Небојша Јовановић Одговорни уредник Татјана Костић
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:94(075.3)
бе н
ик е
За издавача др Милољуб Албијанић, директор и главни уредник
за
уџ
КАТИЋ, Татјана, 1967Историја : за I разред гимназије свих смерова / Татјана Катић, Душан Илијин. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2013 (Лозница : Младост груп). - 247 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 10.000. - Библиографија: стр. [248]. ISBN 978-86-17-18229-6 1. Илијин, Душан [аутор]
За
во
д
COBISS.SR-ID 196529932
Министар просвете и науке Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у првом разреду гимназије свих смерова решењем бр. 650-02-10/2012-06 од 04. 12. 2012. године.
© Завод за уџбенике, Београд (2013) Ово дело се не сме умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 2
2/7/13 5:36 PM
3
Предговор Поштовани ученици,
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
пред вама је нови уџбеник Историја за I разред гимназије свих смерова. Упознаћете раздобље од настанка човека и почетка развоја људског друштва у праисторији до историје раног средњег века. Садржај је изложен у четири тематске целине. Уводни део посвећен је историји као науци која се бави проучавањем прошлости људског друштва. Друго поглавље обрађује период праисторијских људских заједница. У трећем делу, под називом Стари век, приказане су цивилизације Старог истока, Грчке и Рима. Последња тематска целина бави се позном антиком и раним средњим веком. Градиво за гимназије друштвено-језичког смера и општег типа обухвата раздобље до насељавања Словена на Балканско полуострво. Програм наставе за гимназије природно-математичког смера је нешто шири и завршава се наставном јединицом о средњовековним српским државама до краја 12. века. Уз лекције у уџбенику поред основног текста су додаци - илустрације, географске карте, кратки описи појединих археолошких открића, догађаја и историјских личности. Уз додатке су питања која вас подстичу на учење кроз проучавање географских карти, материјалних остатака, као и на упоређивање новог градива са знањем које сте већ стекли. Свака лекција садржи и кључне речи, резиме и преглед најважнијих теза (главне тезе). Посебне целине у лекцијама чине питања за проверу усвојеног знања и вежбања намењена анализи текстуалних и сликовних историјских извора. Сматрали смо да ће вам учење на овај начин бити успешније и занимљивије; да ћете стећи више знања из различитих међусобно повезаних области, развијати историјску свест, истраживачки дух и критички однос према прошлости, као и уочити повезаност појава из прошлости са појавама из садашњости. Запамтите речи немачког књижевника Фридриха Шилера: „Плодна је и пространа област историје. Нема ниједног међу вама коме историја не би имала нешто важно да каже. Сви путеви ваше будуће судбине, ма колико различити били, повезују се негде с њом. Али једну судбину делите сви ви на исти начин међу собом – да се као људи образујете, а управо човеку се историја обраћа”.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 3
Аутори
2/7/13 5:36 PM
4
Садржај I тема: УВОД У ИСТОРИЈУ (Т. Катић)
II тема: ПРАИСТОРИЈА (Т. Катић) 2. Дуго путовање кроз праисторију – од вештог до савременог човека
20
15
бе н
3. Крај леденог доба и неолитска револуција
ик е
7
1. Историја – наука о прошлости људског друштва
26
уџ
4. Почетак историјског доба – открићe метала и писма и стварање првих држава
Стари исток (Т. Катић)
35
5. Народи и државе Месопотамије
д
44
6. Египат – дар Нила
за
III тема: СТАРИ ВЕК
во
7. Феничани, Хебреји, Хетити и Персијанци
54
За
Стара Грчка (Д. Илијин)
8. Најстарија историја Грчке 9. Мрачно доба Дораца
68
61
10. Хелада од 8. до 6. века пре н. е. 11. Спарта 12. Атина
78 84
13. Грчко-персијски ратови 14. Периклово доба
97
15. Култура старих Грка
73
91
103
113 117
16. Криза полиса и успон Македоније 17. Освајања Александра Великог
18. Хеленистичке монархије и хеленистичка култура
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 4
121
2/7/13 5:36 PM
5
Стари Рим (Т. Катић)
127 20. Рим у доба Републике 133 21. Oсвајањe Италијe 140 19. Рим у доба краљева
ик е
146
22. Римска освајања у Средоземљу
153 24. Први и Други тријумвират 161 25. Рим у доба принципата 168 26. Римска култура 177
184
уџ
27. Римске провинције на централном Балкану
бе н
23. Криза Римске републике
за
IV тема: ПОЗНА АНТИКА И РАНИ СРЕДЊИ ВЕК (Д. Илијин) 195
29. Хришћанство
189
д
28. Позно римско царство – доминат и подела државе
во
30. Сеоба народа и стварање варварских држава на западу
201
31. Франачка држава и уједињење западне Европе под Карлом Великим
За
32. Настанак феудалног друштва у западној Европи 33. Култура раног средњег века у западној Европи
221 225
212 216
207
34. Византијско царство од 4. до 6. века 35. Култура рановизантијског доба
229 235
36. Аварски походи и насељавање Словена на Балкан 37. Покрштавање Срба и њихова рана писменост 38. Срби и српске државе до краја 12. века
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 5
240
2/7/13 5:36 PM
ик е
I За
во
д
за
уџ
бе н
УВОД У ИСТОРИЈУ
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 6
2/7/13 5:37 PM
1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА
7
1. Историја – наука о прошлости људског друштва Историја је наука која проучава развој људског друштва у прошлости. Њен задатак је да на основу материјалних, писаних и усмених трагова човековог постојања реконструише прошлост људи на одређеном простору и у одређеном времену. Историја треба да објасни узроке минулих догађаја и уочи законитости друштвених промена. У томе јој помажу и неке друге науке, које називамо помоћне историјске науке.
бе н
Појам историје
ик е
Кључне речи: хисториа, друштвене науке, историјски извори, помоћне историјске науке, календар, периодизација прошлости.
За
во
д
за
уџ
Како се живело некада? Чиме су се људи бавили? Како су изгледали? У шта су веровали? То су само нека од бројних питања о којима је човек од памтивека размишљао. Историја је једна од најстаријих делатности радозналог човековог ума. У том смислу су стари Грци и употребљавали реч хисториа. Она је за њих значила знање стечено распитивањем и слушањем. Касније је подразумевала и познавање прошлих догађаја и излагање збивања о прошлости. У овом значењу реч хисториа први пут је употребио антички писац Херодот. У свом делу Историја он је први направио разлику између онога што се може чути о неком догађају, онога што се може видети и онога што се може закључити испитивањем. Приликом анализирања података и закључивања ослањао се на здрав разум. Први је наслутио узрочну везу међу појавама, па је догађаје у прошлости посматрао као делове јединственог тока „у којем сваки од њих има своје место”. Он се није, као многи пре њега, задовољио само пуким препричавањем прошлих збивања, већ се трудио да их објективно прикаже и објасни, чиме је поставио темеље историјске науке. Данас појам историја обухвата: а) историјску науку, тј. процес сазнавања прошлости; б) историјско дело, односно резултат историјских истраживања, и в) прошле догађаје, односно све оно што је предмет историјског проучавања. Историја се бави људским друштвом у прошлости и због тога се убраја у друштвене науке. Тој групи припадају филозофија – наука о развоју мишљења и идеја, социологија – проучава услове и законе развитка друштва, психологија – наука о духовном животу човека, етнологија – бави се народним обичајима и стваралаштвом, и друге науке. Све оне својим резултатима или методама употпуњују историјска сазнања.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 7
Херодот из Халикарнаса (данас Бодрум у Турској) написао је прво велико историјско дело – како по обиму (састоји се од девет књига) тако и по теми – о Грчко-персијским ратовима у V веку пре н.е. Због начина на који је приказао догађаје сматра се „оцем историје”. • Објасните зашто.
2/7/13 5:37 PM
8
I УВОД У ИСТОРИЈУ
Историјски извори
ик е
бе н
За
во
д
за
уџ
Савремено доба донело је нове историјске изворе – звучне, филмске, видео и компјутерске записе.
Прошлост се сазнаје на основу трагова које је човек оставио. То су грађевине и предмети којима се свакодневно служио (алат, посуђе, одећа, намештај, новац, накит, играчке и слично); све оно што је написао – закони, брачни и трговачки уговори, дневници, писма, историјска дела, књижевни списи, али и оно што није написао већ је памтио и усменим путем преносио с генерације на генерацију – приче, песме, пословице, легенде, загонетке. Сва ова сведочанства људске прошлости су историјски извори. Делимо их на материјалне, писане и усмене. Материјални историјски извори су предмети или грађевине, дела људских руку, који помажу да се реконструише некадашњи начин живота. Из периода од пре сто или двеста година они су веома бројни, али из даље прошлост извора је све мање и све се теже проналазе. Предмети стари више стотина (а нарочито хиљада) година веома су драгоцени и зато се чувају у музејима. Материјални историјски извори су једини извори за изучавање далеке прошлости, у којој човек није знао да пише и није оставио писана сведочанства. Писани извори су за историчаре најважнији извори јер пружају највише података. Они су сачувани на камену, глиненим плочицама, кожи, свили, папиру и другим материјалима који су у прошлости коришћени као подлога за писање. Највећи број их је на папиру, а чувају се у библиотекама (штампане књиге, рукописне књиге и новине) и архивима (документи). Усмена предаја, тј. усмени извори најмање су поуздани за изучавање историје. Подаци који се преносе говором подложни су сталним променама, због чега их треба користити обазриво и проверавати њихову тачност. Важно је утврдити веродостојност и истинитост историјских извора. Тај научни поступак назива се критика историјских извора.
• Сврстајте сваки од ових историјских извора у одговарајућу подгрупу. Шта можете да закључите о прошлости на основу сваког од њих?
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 8
2/7/13 5:37 PM
1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА
9
Историјска наука и помоћне историјске науке
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Задатак историје као науке јесте да на основу поузданих података, до којих долази проучавањем историјских извора, тачно опише и објасни развој људског друштва у прошлости. Историја треба да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто. Шта се догодило? – Овим питањем одређује се тема истраживања. То може бити неки догађај, личност, друштвена или економска појава. Одговором на питање где утврђује се просторни оквир истраживања; описују се географски простор и климатски услови. У томе историји доста помаже географија, јер рељеф и клима у великој мери утичу на то како се друштво организује, чиме се бави и како живи. Стари Грци, на пример, нису успели да створе јединствену државу јер им је земља испресецана планинским венцима. Египатска цивилизација не би се развила да није било поплава реке Нил, које су пустињу учиниле плодним тлом. Открити када се нешто десило, тј. датирати догађај, одредити тачан датум (дан, месец и годину) од пресудне је важности у историји. То, међутим, често није могуће, посебно када се ради о далекој прошлости. Историјски извори или не бележе тачно време догађаја или га бележе на другачији начин од данашњег. Да би се разумео систем рачунања времена, треба знати хронологију (грч. хронос, време и логос, знање, наука), помоћну историјску науку која се бави проучавањем различитих начина рачунања времена и њиховим превођењем на наш систем рачунања. Поред хронологије постоје и друге помоћне историјске науке, односно научне дисциплине које су се развиле из проучавања историјских извора. То су палеографија – наука о старим писмима, сигилографија – наука о печатима, хералдика – наука о грбовима, и друге. Одговором на питање како историја описује прошле догађаје, односно излаже све оно што је сазнала из писаних и усмених историјских извора. Материјалне историјске изворе из далеке прошлости, предмете које је направио човек – артефакта, проналази и проучава археологија. Архео логија (грч. архаиос, стар), наука о старинама, самостална је наука од изузетног значаја за историју. Она тумачи материјалне историјске изворе и тако помаже историчарима да реконструишу прошлост. Суштинско питање које историја поставља јесте зашто, јер оно захтева објашњење узрока. Без познавања узрока догађаја и сагледавања његових последица, историја нема смисла. Упознати и разумети прошлост значи боље разумети садашњост, јер све што је било некада утиче на данашње догађаје. А све што се збива данас утицаће на догађаје у будућности. Одговарајући на питање зашто, историја заиста заслужује да је и ми, као и стари Римљани, зовемо „учитељицом живота”.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 9
Како прочитати и разумети Мирослављево јеванђеље, написано пре више од 800 година? Како протумачити симболе на грбу Српске патријаршије? Шта је урезано на новчићу српског краља Драгутина? Које помоћне историјске науке пружају одговор на ова питања?
2/7/13 5:37 PM
10
I УВОД У ИСТОРИЈУ
2012.
Рачунање времена
ик е
бе н
уџ
за
д
во
I vek nove ere
За
pre nove ere
I milenijum pre nove ere
I milenijum nove ere
100. 90. 80. 70. 60. 50. 40. 30. 20. 10. 9. 8. 7. 6. 5. 4. 3. 2. 1. 1. pre n. e. 100. 200. 300. 400. 500. 600. 700. 800. 900. 1000.
I decenija nove ere
nova era
1000.
Човек је од памтивека имао потребу да дефинише и подели време како би боље организовао свој живот. Основну поделу времена наметнула је сама природа – дан и ноћ и годишња доба. Људи су, затим, посматрајући кретање Сунца и Месеца (Месечеве мене), установили поделу дана на сате, месеца на недеље и дужину трајања године. Израчунали су да година има 365 дана, ако се посматра кретање Сунца (соларна година), или 354 дана, ако се прати кретање Месеца (лунарна година). Када су установили начин бројања и обележавања дана и месеца током једне године, тј. календар, поставило се питање бројања дугог низа година. Која ће година бити прва? Која је то тачка у трајању која ће представљати почетак? Различити народи су за почетак рачунања времена бирали изузетне догађаје из своје прошлости. Раздобље у коме се године нижу од утврђене почетне тачке, односно од неког изузетног догађаја зове се ера. Већина народа у савременом свету рачуна време према хришћанској ери, тј. од рођења Исуса Христа. Тај за хришћане најзначајнији догађај означава почетак прве године хришћанског календара. Године које од тада одбројавамо припадају хришћанској или новој ери, односно времену после Христа. Време пре Христа припада претхришћанској или старој ери. Године хришћанске, тј. нове ере означене су скраћеницом н. е., мада је уобичајено да се ова скраћеница изоставља. Године претхришћанске или старе ере обавезно имају одредницу пре нове ере, односно пре н. е. Линија времена представља године старе и нове ере. Године у ери пре Христа нижу се од већих према мањим, а у ери после Христа од мањих према већим. Претхришћанска ера завршена је 31. децембра 1. године пре н. е. Хришћанска ера је почела 1. јануара 1. године н. е. и још увек траје. Нулта година не постоји. Године се сврставају у одређене периоде. Десет година чини деценију, 100 година (десет деценија) чини век, период од 1000 година (десет векова) је миленијум.
1. деценија = 1. 1. 1. – 31. 12. 10. = 1. 1. 1. – 31. 12. 100. 1. век 1. миленијум = 1. 1. 1. – 31. 12. 1000.
2. деценија = 1. 1. 11. – 31. 12. 20. II век = 1. 1. 101. – 31. 12. 200. 2. миленијум = 1. 1. 1001 – 31. 12. 2000.
2000.
Деценије, векови и миленијуми пре Христовог рођења одређују се на следећи начин. 1. миленијум пре н. е. 2. век пре н. е. 1. век пре н. е. 3. деценија пре н. е.
= = = =
1. 1. 1000. г. пре н. е. – 31. 12. 1. г. пре н. е. 1. 1. 200. г. пре н. е. – 31. 12. 101. г. пре н. е. 1. 1. 100. г. пре н. е. – 31. 12. 1. г. пре н. е. 1. 1. 30. г. пре н. е. – 31. 12. 21. г. пре н. е.
Обратите пажњу на то да године иду од већих ка мањим, у опадајућем низу!
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 10
2/7/13 5:37 PM
1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА
Стари системи рачунања времена
Творцем хришћанске ере сма тра се опат Дионисије Мали (4. век), који је по налогу папе требало да израчуна датуме слављења Ускрса. Дионисије није хтео да броји године, како је тада било уобичајено, од почетка владавине римског цара Диоклецијана (284. годи не н. е.), великог прогонитеља хришћана, већ од рођења Хри ста. Израчунао је да је Исус рођен 25. децембра 753. ab urbe condita. Затим је одредио да 1. година нове ере почне недељу дана касније, тј. 754. године римске ере. (Према каснијим истраживањима, Исус је рођен између 6. и 4. године пре н. е. Да ли је то било 25. децембра или неког другог дана, није познато.)
бе н
ик е
Пре него што је уведен појам хришћанске ере, људи су рачунали време на разне начине. Египћани су рачунали године према владавини својих владара, као и многи други народи после њих. Грци су бројали године од првих олимпијских игара које су одржане 776. године пре н. е. Римљани су рачунали време од легендарног оснивања Рима 753. године пре н. е. То је 1. година ab urbe condita, тј. од оснивања града. У Византији је, у 7. веку, за почетак рачунања времена изабрано стварање света које се, према тадашњем веровању, догодило 1. септембра 5508. године пре н. е. Византијском ером ab orbe condito, од стварања света служили су се и српски средњoвековни владари. Муслимани рачунају време од 622. године, тј. када се пророк Мухамед преселио из Меке у Медину. Тај догађај зове се хиџра, што на арапском значи сеоба. Година 622. наше ере је 1. година хиџретске ере за муслимане.
11
Јулијански и грегоријански календар
За
во
д
за
уџ
У Европи је све до пре нешто више од 400 година коришћен јулијански календар од дванаест месеци. Име је добио по римском војсковођи Јулију Цезару. Јулијанска година трајала је 365 дана и 6 сати а сваке четврте године додаван је један дан (настао од тих 6 сати). Соларна година је, међутим, нешто краћа од јулијанске и износи 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди. Ова на први поглед занемарљива разлика од десетак минута после више стотина година претворила се у разлику од десет дана. Године 1582. на предлог папе Гргура XIII извршена је реформа календара, тачно је утврђено трајање соларне године, а разлика од 10 дана је избрисана (после 5. октобра 1582. проглашен је 15. октобар). У почетку су грегоријански календар прихватиле само католичке земље, а касније и цео свет.
Новојулијански календар Милутина Миланковића Милутин Миланковић, светски признати српски геофизичар, астроном и климатолог, предложио је реформу јулијанског календара, која би се засни вала на следећем: јулијански календар би био изједначен са грегоријанским додавањем разлике од 13 дана; сви месеци у години имали би исти број дана, осим фебруара (28 дана у простој а 29 у преступној години); преступне године биле би само оне које су дељиве са 4 без остатка, а све године столећа (оне које се завршавају са 00) биле би просте, изузев оних чији број векова када се по дели са 9 даје остатак 2 или 6. На овај начин до 2800. године не би било никак вих размимоилажења са грегоријанским календаром. Миланковићев предлог прихваћен је на Свеправославном конгресу у Истанбулу (Цариграду) 1923. године, али до сада није примењен.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 11
Гргур XIII У Русији је грегоријански ка лендар уведен тек 1918, а у Србији 1919. године. Српска црква још увек користи јули јански календар, који је сада 13 дана у заостатку за солар ном годином. Зато се тзв. срп ска, а заправо јулијанска нова година дочекује 13. јануара.
2/7/13 5:37 PM
12
I УВОД У ИСТОРИЈУ
Периодизација прошлости
kraj IV milenijuma pre n. e.
во
д
476. n. e. 1492. 1918.
За
praistorija
stari vek
sredwi novi vek vek
savremeno doba
за
уџ
бе н
ик е
Живот људи и организација људског друштва мењали су се кроз историју. Ако се упореде начини привређивања, међуљудски односи, свакодневни живот, веровања или уметност од пре 5 000 година с оним од пре 500 година, уочавају се многе разлике. Поједини временски периоди имају посебне одлике које их разликују од неких других периода. Уочивши ове разлике, научници су поделили прошлост на праисторију и историју, како би је лакше проучавали. О праисторији говоре само материјални историјски извори, које проучавају археолози, и скелетни остаци, којима се баве антрополози. О историји, историјском добу, осим материјалних, сведоче и писани и усмени историјски извори. Праисторија, први и најдужи период прошлости, почела је пре око 3 милиона година, појавом првог човеколиког бића, а завршила се открићем писма и настанком првих држава између 3500. и 3000. године пре н. е. Историјско доба подељено је на неколико карактеристичних периода. То су: стари век, средњи век, нови век и савремено доба. Границе између ових периода одређене су на основу важних догађаја. Стари век је почео крајем 4. миленијума пре н. е. открићем писма и појавом првих држава, а завршио се падом Западног римског царства 476. године. Народи који су освојили Западно римско царство створили су на том простору своје државе и развили нову европску културу. Тај период историје назива се средњи век и траје до открића Америке 1492. године. Тада почиње нови век, који траје до Првог светског рата (1914–1918). Потом следи савремено доба, у коме ми данас живимо.
Резиме
Историја је друштвена наука која, на основу поузданих података до којих долази проучавањем историјских извора, описује и објашњава развој људског друштва у прошлости. У раду јој помажу и достигнућа других наука (географије, археологије, психологије), као и научних дисциплина које су се развиле на темељу проучавања историјских извора – палеографије, сигилографије, хронологије, хералдике и других помоћних историјских наука. Задатак историје је да одговори на питања: шта, где, када, како и зашто се нешто догодило. Приликом утврђивања времена збивања важно је знати старе начине рачунања времена и прерачунати их на савремене датуме. Стари Грци бројали су године од првих олимпијских игара 776. године пре н. е., Римљани од 753. године пре н. е., када је према легенди основан Рим, Византинци од наводног настанка света 5508. године пре н. е., хришћани од
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 12
2/7/13 5:37 PM
1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА
13
рођења Исуса Христа, а муслимани од Мухамедовог пресељења 622. године. Ради лакшег проучавања, прошлост је подељена на праисторију, из које располажемо само материјалним изворима, и историјско доба, у коме постоје све врсте историјских извора. Историјско доба подељено је на карактеристичне периоде: стари, средњи и нови век и савремено доба.
Најважније Главне тезе
Историја
- наука која на основу историјских извора проучава прошлост људског друштва;
Историјски извори
- материјални, писани и усмени трагови људске прошлости из којих историчар црпи своја знања;
Археологија
- наука која се бави проналажењем и проучавањем предмета (артефаката) старих култура;
Помоћне историјске науке
- научне дисциплине настале на основу проучавања различитих врста историјских извора: старих писама, печата, грбова и других;
Ера
- раздoбље у коме се године броје од неког изузетног догађаја; данас је општеприхваћени начин рачунања година према хришћанској ери;
Грегоријански календар
- календар заснован на дужини трајања соларне године, настао 1582. године на основу реформисаног јулијанског календара; до 20. века прихваћен је у целом свету;
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Појам
Периодизација прошлости
- подела прошлости на карактеристична раздобља; према расположивим историјским изворима, дели се на праисторију и историју, а историја се дели на стари, средњи и нови век и савремено доба.
Проверите своје знање • Зашто историју сврставамо у групу друштвених наука? • На која питања о прошлости историчар покушава да одговори? • Шта су историјски извори и како се деле? •• Која је разлика између историјских и археолошких истраживања? •• На основу чега је извршена подела прошлости? ••• Шта све може бити тема историјског истраживања?
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 13
2/7/13 5:37 PM
II
I УВОД У ИСТОРИЈУ
бе н
ик е
ПРАИСТОРИЈА
За
во
д
за
уџ
14
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 14
2/7/13 5:37 PM
1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ ЉУДСКОГ ДРУШТВА
15
2. Дуго путовање кроз праисторију – од вештог до савременог човека Праисторија је назив за временски период који је почео појавом првих људи на Земљи а завршио се открићем писма. То је време највећег напретка човека. Од прогоњеног плена, без моћи говора, до ловца и разумног бића које своје искуство преноси на потомке, човек је прешао пут дуг више од три милиона година. На том путу он је научио како да опстане у природи, да се храни, греје, подиже себи кров над главом и живи у заједници с другим људима.
бе н
Прва човеколика бића
ик е
Кључне речи: хоминид, антропологија, палеолит, мезолит, неолит, вешти човек, усправљен човек, разуман човек, савремен човек.
За
во
д
за
уџ
Како спознати прошлост људи који нису оставили писане трагове свог постојања? Помоћу савремене науке и то је могуће. На Земљи се налазе окамењени трагови стопала првих човеколиких бића – хоминида и остаци њихових скелета. Проучавањем скелетних остатака бави се антропологија, наука која на основу костију одређује физичке особине наших далеких предака – висину, ход, дужину живота. Из времена пре појаве писаних извора остала су сачувана бројна арте факта. То су различити предмети, дела човекових руку – оруђе и оружје, посуде, накит и други предмети који припадају групи материјалних историјских извора. Проучавањем артефаката баве се археолози, који на основу изгледа предмета и места њиховог проналаска могу да објасне живот људи у праисторији. Најстарија и најбројнија пронађена артефакта представљају камене алатке, због чега праисторију зовемо камено доба. Оруђа направљена пре око два милиона година заправо су камена сечива добијена клесањем, односно ударањем камена о камен. Ово је био једини начин обраде све до око 10 000 година пре н. е. и тај период праисторије зовемо старије камено доба или палеолит (грч. палеос, стар и литос, камен). Палеолит је најдужи период праисторије, који се временски поклапа с временом изузетно хладне климе на Земљи, тј. леденим добом. Током палеолита човеколико биће је највише напредовало, од хоминида, преко вештог, усправног и разумног, до савременог човека, какав је данас. Између 10 000 и 8 000 година пре н. е. догодиле су се велике промене климе и начина живота праисторијског човека. Тај период праисторије зовемо средње камено доба или мезолит (грч. мезос, средњи). Између 8 000 и 7 000 година пре н. е. најразвијеније људске заједнице ушле су у млађе каме но доба или неолит (грч. неос, нов).
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 15
Створења која су изгледом више личила на мајмуне, али по усправ ном држању и конструкцији шаке подсећала на човека појавила су се на Земљи пре око 3,5 милиона го дина. Њихово станиште била је ис точна Африка. Ходали су на две ноге, али веома погрбљено. Били су спретни у верању по дрвећу иако им шаке нису биле прила гођене пењању и хватању као мајмунске. Хоминиди су могли да држе, а према неким антрополози ма чак и да праве оруђе, о чему за сада нема поузданих доказа.
2/7/13 5:37 PM
16
II ПРАИСТОРИЈА
Вешти човек прави оруђе
ик е
бе н
уџ
Усправљен човек пали ватру
д
за
Неколико стотина хиљада година лутао је вешти човек афричком саваном у потрази за храном. Пропињао се на прсте како би видео у даљину или убрао плод са дрвета. Услед тога кичма му се издужила и исправила. Тако је настао усправљен човек (лат. homo erectus), који је растом био приближан данашњем човеку, али је имао само 2/3 запремине његовог мозга. Он је правио бољи алат јер није само ломио камен већ га је и обликовао. Умео је да направи и дрвено копље. Усправљен човек је први ловац. Он једе више меса од својих претходника и огрће се животињским кожама. Ипак, највеће достигнуће усправљеног човека било је паљење ватре. Захваљујући томе, почео је да користи кувану и печену храну, што му је продужило живот. Ватра му је такође омогућила живот у хладнијим крајевима. Усправљен човек прелази преко копнених мостова из Африке у друге делове света. Његови скелети, стари око 1,6 милиона година пронађени су у Азији, на индонежанском острву Јава и у близини Пекинга.
За
во
Вешти човек је оштрим каменом могао да разбије орахову љуску или корњачин оклоп, да отвори шкољку или да убије глодара, али не и да лови веће животиње. Зато се углавном хранио биљкама, јестивим плодовима, пужевима, скакавцима или остацима угинулих животиња. Стално је био у покрету трагајући за храном. Није имао станиште. У случају непогоде склањао се под надстрешице од стења или је сам правио заклоне од грања. У пећине није улазио, јер су их насељавали јачи од њега – пећински лав, сабљасти тигар и други месождери.
Пре око два милиона година у Африци се појавио први прави човек. Изгледом се још увек веома разликовао од данашњих људи. Био је нешто виши од хоминида, имао је већи мозак, ходао је погрбљено, а тело му је било обрасло длаком. Оно што га је чинило човеком била је вештина прављења оруђа. Зато су га научници назвали вешти човек (лат. homo habilis). Његово оруђе био је обичан камен оштрих ивица. Израда прве алатке означава почетак старијег каменог доба. Вешти човек је користио ватру за грејање и одбрану од животиња. Налазио је у природи и трудио се да је сачува пошто сам није умео да је запали. Кретао се у групама, чија је величина зависила од расположиве хране. Прве људске заједнице састојале су се вероватно од 15 до 20 чланова. Називамо их чопор или хорда, пошто је у њима, као и код многих животиња, важило право јачег; вођа је увек био најснажнији мушкарац.
Разуман човек говори Неандерталац је назив за посебан тип праисторијског човека који је насељавао Европу. Име је добио по долини Неандер у Немачкој, где су пронађени његови остаци.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 16
Пре око 300 000 година у свим крајевима света, изузев Америке и Аустралије, живео је потомак усправљеног човека, који је временом стекао моћ говора. Научници су га прозвали разуман човек (лат. homo sapiens). По физичким одликама био је скоро истоветан данашњем човеку, премда су неке подврсте, као неандерталац, изгледале другачије.
2/7/13 5:37 PM
2.Дуго путовање кроз праисторију – од вештог до савременог човека
17
ик е
Неандерталци су били виши и снажнији. Имали су јаке вилице и зубе, оштру браду избачену напред, ниско искошено чело и избачене аркаде. У лову су користили кремено копље, кремену секиру и боле (камење привезано за кожне каишеве које се вртећи у круг баца далеко и обмотава око животињских ногу). Њихове заједнице нису имале одлике чопора. Први су праисторијски људи за које се зна да су живели у оквиру породице. Живот у пару и везаност за заједничко потомство представљали су велики напредак у развоју људског друштва. Сахрањивали су мртве уз одређене церемоније. У гробовима су пронађени остаци хране, цвећа и оружје, што указује да су веровали у загробни живот. Неандерталци су изумрли између 40 000 и 30 000 година пре н. е. Претпоставља се да су се као малобројнији измешали с разумним човеком који је населио Европу.
Савремен човек
• Одредите коју је врсту оруђа користио вешти, коју успра вљени а коју разуман човек.
За
во
д
за
уџ
бе н
Између 35 000 и 20 000 година пре н. е. праисторијски људи су унапредили израду ловачког оружја направивши лук и стрелу, коштану удицу и бодљикави харпун. Открили су и коштану иглу, што им је омогућило да шију одећу, кожне чамце и да израђују накит. Они су и даље живели номад ским начином живота, али су се захваљујући богатијем улову, дуже задржавали на једном месту. Око 20 000 година пре н. е. почели су да прелазе из Азије у Аустралију на чамцима и сплавовима, а у Америку копном, на месту данашњег Беринговог мореуза. Овом напреднијем праисторијском човеку научници су дали име веома разуман човек (лат. homo sapiens sapiens). Назива се и савремен човек. Припадници ове врсте су и кромањонци, који су се појавили у Европи пре око 35 000 година. Са широким челом, правилно обликованом вилицом и малим обрвичним костима изгледали су као данашњи људи. Били су изузетни ловци. Хватали су бизоне, јелене, мамуте, ирвасе и друге животиње, о чему сведоче и призори лова на зидовима пећина.
Централни балкан у палеолиту Разуман човек је населио средишњи део Балканског полуострва релативно касно, тек око 40 000 година пре н. е. Разлог томе била је изузетно хладна клима. Подручја виша од 1 500 m надморске висине прекривао је вечити лед, а ниже пределе оскудно растиње. Ретке шуме нису пружале заштиту од хладних ветрова, па су први становници данашње Србије за своја станишта бирали пећине на обронцима Сврљишких планина, Маљена, Венчаца и других. Живели су у групама од петнаестак људи, бавили су се ловом и скупљањем плодова. Ловили су џиновске јелене, дивље коње и говеда, а када је наступио нови талас захлађења – мамуте, рунасте носороге, пећинске лавове и хијене. Око 25 000 година пре н. е. прастановници Србије напустили су пећине и кренули у правцу равничарских предела пратећи животиње које су ловили. Тада им се губи сваки траг.
Кромањонци су добили име по пећини Кромањон у јужној Француској, где су први пут нађени њихови остаци.
номад – човек без сталног бо равишта; често се сели у по трази за бољим условима жи вота
• О скелету мамута пронађеном у Кикинди погледајте на www.kika-mamut.com
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 17
2/7/13 5:37 PM
18
II ПРАИСТОРИЈА
Резиме
ик е
Праисторија је назив за временски период који почиње појавом човека на Земљи пре више од 3,5 милиона година а завршава се открићем писма око 3 500 година пре н. е. Према начину израде каменог оруђа, дели се на старије камено доба (палеолит), средње камено доба (мезолит) и млађе камено доба (неолит). Палеолит је најдужи праисторијски период који је трајао до 10 000 година пре н. е. Током палеолита људско биће је напредовало од хоминида до вештог човека – који је користио камен као оруђе, преко усправног човека – који је знао да пали ватру, до разумног човека – који говори. Крајем палеолита човек је развио своје умне способности у тој мери да је постао оно што смо ми данас – веома разуман или савремен човек.
Временски период
Хоминид
око 3 милиона година пре н. е.
Вешти човек, homo habilis
око 2 милиона година пре н. е. почетак палеолита
за
д
во
око 1,6 милиона година пре н. е.
За
Усправљен човек, homo erectus
Разуман човек, homo sapiens и неандерталац Веома разуман човек (савремен човек), homo sapiens sapiens кромањонац
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 18
Главне тезе
- човеколико биће, врло слично мајмуну, које по конструкцији шаке подсећа на човека, живи у Африци;
уџ
Појам
бе н
Најважније
- први човек, вишег раста од хоминида, живи у Африци. Први користи камен као оруђе. Не лови, скупља плодове; - човек сасвим усправног држања и хода. „Производи” ватру 500 000 годинa пре н. е. Лови животиње, из Африке прелази у Европу и Азију;
око 300 000 година пре н. е.
- користе напредно оружје: кремено копље, секиру и боле. Неандерталци живе у оквиру породице, сахрањују мртве уз обреде;
око 35 000 година пре н. е.
- користи лук и стрелу, алат за риболов, коштану иглу. Насељава Аустралију и Америку. Кромањонци сликају призоре лова у пећинама.
2/7/13 5:37 PM
2.Дуго путовање кроз праисторију – од вештог до савременог човека
19
Проверите своје знање
ик е
• Како се дели праисторија? • Које је најзначајније откриће усправљеног човека? • Ко су кромањонци? •• Зашто се сматра да су неандерталци веровали у загробни живот? •• Зашто су у палеолиту људи живели као номади? ••• Објасните везу између развоја људског говора и напретка друштва.
Вежбање
За
во
д
за
уџ
бе н
Праисторијске слике на зидовима пећина шпаније и француске – алтамира, ласко, руфињак и друге – старе су преко 15 000 година. Призори лова осликани минералним бојама у смеђим, жутим и црвеним тоновима сведоче о великој умешности крома њонаца у представљању животиња, али и о њиховој способности да изразе своје мисли, снове, надања и страхове. Зашто су их сликали? Нико не може тачно да одговори на ово питање, али једно је сигурно – нису их сликали ради пуког задовољства или ради улепшавања зидова, пошто су осликани само тешко приступачни делови пећина у којима се није живело. Слике су имале неку сврху, требало је нечему да послуже, а ми само можемо да нагађамо чему. Већина научника верује да су биле део магијских ритуала чији је циљ био богат улов. Неки други мисле да су то симболичне представе натприродних сила које управљају свемиром.
• Да ли су праисторијске слике на зидовима пећина историјски извор, и ако јесу, у коју групу извора спадају? Шта ова слика говори о људима који су је насликали?
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 19
2/7/13 5:37 PM
20
I УВОД У ИСТОРИЈУ
3. Крај леденог доба и неолитска револуција Промена климе увела је људски род у средњу фазу праисторије – мезолит. Током ове фазе људи су открили нове технике обраде камена и почели да користе дивље житарице. Потом су почели да припитомљавaју животиње и обрађују земљу, што је утицало на формирање сталних насеља. Овај период праисторије зовемо млађе камено доба или неолит. Неолит није почео свуда у исто време. На централном Балкану прве неолитске културе појавиле су се средином 6. миленијума пре нове ере.
ик е
Кључне речи: „велики преокрет”, неолитска револуција, земљорадња, сточарство, седелачки начин живота, керамика, Лепенски вир, Старчево, Винча
за
уџ
Око 10 000 година пре н. е. због таласа топлије климе отопио се већи део леденог покривача у Европи и Северној Америци. Био је то крај леденог доба, односно велики преокрет, како су га научници назвали. Предели на југу, дотада богати водом, попут Африке, постепено су се претварали у пустиње због смањене количине падавина. Насупрот томе, северни крајеви су озеленели и оживели. Биљни свет постао је разноликији и богатији, зимзелене шуме уступиле су место листопадним. Животиње навикнуте на хладноћу, попут мамута и ирваса, отишле су на североисток. Крај леденог доба означио је почетак мезолита. У мезолиту човек је открио нове технике обраде камена – бушење и глачање помоћу кварцног песка и воде. Постепено је почео да користи дивље житарице и да их сам производи. Мезолит или средње камено доба почело је око 10 000 година пре н. е. а завршено је појавом земљорадње.
За
во
д
Човеков најбољи пријатељ пас је прва припитомљена живо тиња. Већ око 18 000 година пре н. е. сибирски ловци ко ристили су пса у лову. Коњ је припитомљен последњи, око 3 000 година пре н. е.
бе н
„Велики преокрет”
Пример глачаних сечива са рупом
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 20
Неолитска револуција
Неолитска револуција је појам којим се означава постепени прелазак човека са лова и скупљања хране на сточарство и земљорадњу. Главне одлике неолитске револуције су и седелачки начин живота, усавршавање технике глачања камена и откриће керамикe, односно израда предмета од печене глине. Усавршено оружје омогућило је неолитском човеку већи улов од оног који му је био потребан за исхрану. Уловљене животиње чуване су у ограђеном простору. То је представљало зачетак сточарства као нове привредне делатности. У исто време човек је пронашао начин како да сам узгаја житарице и обрађује земљу. Прво оруђе за обраду земље био је зашиљени колац, затим мотика, а касније плуг. Развој земљорадње омогућио је постепени прелазак на седелачки начин живота. То је значило изградњу сталних станишта, колиба од дрвета, глине или плетеног прућа. У крајевима с изразито хладном климом прављене су
2/7/13 5:37 PM
3. Крај леденог доба и неолитска револуција
21
ик е
Најстарији археолошки трагови узгоја житарица и сталних насеља, села и градова, пронађени су на Бли ском истоку (пшеница и јечам око 8 500 година пре н. е.), у Индији (пшеница и просо око 7 000 година пре н. е.), Кини (пиринач и просо око 6 000 година пре н. е.) и Мексику (кукуруз и пасуљ око 6 000 година пре н. е.).
уџ
бе н
земунице – подземне куће, а поред река и језера сојенице – куће на дрвеним стубовима изнад воде. Куће су груписане у насеља различите величине. У некима од њих живело је на стотине па и хиљаде становника. Неолитска револуција није се десила свуда у исто време. Најранији трагови производње хране и седелачког начина живота откривени су на Блиском истоку. Тамо је млађе камено доба почело око 8 500 година пре н. е. На цен тралном Балкану неолит је почео тек око 5 500 година пре н. е.
за
Организација неолитског друштва
У неолиту је откривен разбој, на коме су израђиване тканине од лана, конопље, а касније и вуне.
За
во
д
Зачеци првих правих друштвених заједница јављају се још у палеолиту. Оне су свој пуни развој достигле у неолиту. У почетку су биле састављене од људи међусобно повезаних рођачким везама, па их зато зовемо родови. Род је обично имао више стотина чланова, који су заједнички привређивали и поседовали стада, пашњаке, њиве, оружје и оруђе. Састајали су се на ро довским скупштинама да би одлучивали о важним пословима и решавали међусобне спорове. Најугледнији члан рода биран је за старешину. Број људи се временом увећавао, што је довело до слабљења крвних веза и цепања родова на мање целине. Нови родови нису се сасвим одвајали од старог, већ су сви заједно формирали ширу заједницу – братство. Братством је управљало веће родовских старешина, који су међу собом бирали старешину братства. Ради заштите територије на којој су живели, родови и братства су се удруживали у још ширу заједницу – племе. На челу племена обично је био старешина највећег рода или братства. Језгро сваке друштвене заједнице била је породица. У њој је постојала природна подела рада између мушкарца и жене. Мушкарац се бавио пословима који су изискивали већи физички напор, ловом и сточарством. Жена је скупљала биљке и плодове, бринула о деци, кућном огњишту и припреми хране. Сматра се да су жене откриле земљорадњу и да је, све до открића плуга, узгој житарица био женско занимање. Зато су женска божанства, као симбол плодности, била и заштитници земљорадње.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 21
2/7/13 5:37 PM
22
II ПРАИСТОРИЈА
Веровања неолитских људи
ик е
бе н
Мезолит и неолит на тлу централног балкана
уџ
Статуа богиње пронађена у Чаталхојуку, највећем и најбоље очуваном неолитском насељу на свету, на југу данашње Турске.
Човек праисторије био је збуњен природом и самим собом. Одговор на питања као што су: Како настаје гром? Шта је сан, а шта смрт? – тражио је у натприродном свету. Веровао је да све што га окружује има душу. И у људском телу постоји душа која га привремено напушта док спава, а заувек када умре. Душа покојника, међутим, наставља да живи у другом невидљивом свету. Зато је сахрањивању умрлих, посебно вођа заједнице посвећивана посебна пажња. Преци су сматрани заштитницима племена. Људи су „обожавали” и све оно од чега им је зависио опстанак; ловци су поштовали поједине животиње као своје заштитнике. Земљорадници су „обожавали” сунце, кишу, земљу и друго што доприноси обиљу усева. Највеће поштовање уживала је богиња-мајка, која је била симбол плодности жене која обезбеђује биолошки опстанак заједнице и плодности тла које храни ту исту заједницу.
За
во
д
за
Отопљавање крајем палеолита утицало је на појаву стално насељених заједница на Балканском полуострву. Оне су постепено развиле своју културу – начин привређивања, међусобне односе, религију, свакодневни живот. Археолози су уочили знатне разлике између људи мезолита и оних из времена позног неолита, због чега су праисторију Балкана поделили на културу Лепенског вира, старчевачку културу и винчанску културу.
У Лепенском виру пронађене су најстарије скулптуре на тлу Европе. То су облуци са урезаним риболиким људским главама, рибама, јеленима или геометријским шарама. Потражите на интернету више информација о овим скулптурама.
Култура лепенског вира (6700–5500. године пре н. e.)
Ђердап, највећа клисура Европе била је у 7. миленијуму пре н. е. погодно место за живот. Заклоњена од јаких ветрова, на малом простору имала је све: рибу у реци, камен на обали, дивљач, плодоносно дрвеће, јестиво биље и дрво у шуми. Друштво овог периода добило је име култура Лепенског вира, по највећем и најбоље истраженом археолошком налазишту на Дунаву. Први становници Лепенског вира бавили су се претежно риболовом и скупљањем плодова. Рибу су хватали прво рукама, затим копљима, ножевима од кремена или дугим тршчаним штаповима. Касније су открили бодљикави харпун, коштане удице и разне врсте замки. Њихови потомци савладали су и вештину лова дивљих животиња. Временом су припитомили неке животиње и почели су да гаје дивље житарице, али никада нису постали прави сточари и земљорадници. Њихова насеља састојала су се од неколико редова „кућа”, правилно распоређених око пространог трга, који је вероватно служио за обављање религијских обреда.
Посетите сајт археолошког налазишта на www.lepenski-vir.org
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 22
2/7/13 5:37 PM
3. Крај леденог доба и неолитска револуција
23
Старчевачка култура (5500–4500. године пре н. e.)
бе н
ик е
Средином 6. миленијума пре н. е. реке на централном Балкану су усталиле своје токове, шуме су постале гушће а земљиште плодно, обрасло травом. То је утицало на стварање насеља првих неолитских земљорадника. Они су живели у полуземуницама са једном одајом; надземни део изгледао је као трошна колиба са кровом од прућа и сламе у облику шатора. Од покућства користили су глинено посуђе разних облика и величина, украшено шарама. Израђивали су алатке од углачаног камена и накит. Веровали су у натприродне силе које господаре одређеним догађајима (порођај, болест, сетва, жетва, суша) и местима (њива, амбар, стаја, кућа). Да би их умилостивили, изводили су разне обреде користећи глинене фигурице с људским ликом. Ова култура добила је име по месту Старчеву на левој обали Дунава, недалеко од Панчева, у коме су нађени бројни трагови њиховог живота.
уџ
Винчанска култура (4500–3200. године пре н. e.)
„Црвенокоса богиња” ископана код села Дероње у Војводи ни, највиша је (38 cm), до сада пронађена, старчевачка фигура. Коришћена је у обредима као симбол плодности.
За
во
д
за
Носиоци старчевачке културе повукли су се пред народима који су из Мале Азије стизали на Балкан. Напустили су данашњу северну Македонију, Босну и део Метохије и груписали се око Мораве, Дунава и Тисе. На том простору, који је упркос налетима дошљака и даље био већи од територије било које друге неолитске културе у Европи, дошло је до преображаја старчевачке у винчанску културу око 4 500 година пре н. е. Најзначајније насеље из овог времена је Винча поред Београда. Становници Винче бавили су се обрадом земље и узгојем крупне стоке. Живели су у кућама од дрвета и глине, које су имале више одаја. Зидови кућа били су обојени а фасаде украшене. Открили су и налазишта ретких минерала у Шупљој стени испод Авале, па су почели да се баве примитивним рударством. Пошто су достигли виши степен развоја, и религијски обреди постали су им сложенији. То потврђују на хиљаде пронађених глинених фигура у људском и животињском обличју, разни жртвеници и ритуалне вазе у облику птица или фантастичних бића. Винчанска култура сасвим се угасила око 3 200 година пре н. е. због најезде сточарских племена с истока, која су користила оружје од метала.
Винчанска фигура
Почеци рударства Винчанске заједнице које су живеле између планинских масива Кучаја и Дели Јована рано су откриле богатство које се крије у утроби земље. Верује се да су се већ око 5 000. година пре н. е. први „рудари” спуштали и до 20 m у дубину земље. Руду су вадили помоћу алата од јеленских рогова. Али још увек нису овладали прерадом руде (металургијом). Располагали су малим количинама метала, од кога су израђивали само украсне предмете. За најстарији рудник бакра у Европи сматра се Рудна глава код Мајданпека.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 23
2/7/13 5:37 PM
24
II ПРАИСТОРИЈА
Резиме
Најважније
бе н
ик е
Око 10 000 година пре н. е. на Земљи су се догодиле велике климатске промене, које су изазвале крај леденог доба. Отприлике у исто време човек је савладао вештину глачања камена. Период праисторије од 10 000 година пре н. е. до открића сточарства и земљорадње зовемо средње камено доба (мезолит). Лепенски вир је представник мезолитске културе на централном Балкану. Ново или млађе камено доба – неолит, почело је открићем земљорадње и преласком људи на седелачки начин живота. То се није догодило свуда у исто време. Прве неолитске културе настале су на Блиском истоку око 8 500 година пре н. е. У нашим крајевима неолит је почео око 5 500 година пре н. е. развојем старчевачке културе, која се хиљаду година касније преобразила у винчанску културу
Појам
Временски период
Главне тезе
„Велики преокрет”
око 10 000 година пре н. е.
Мезолит
10 000–8 500 година пре н. е. (на Блиском истоку)
- средње камено доба – развој нових техника обраде камена, глачања и бушења и употреба дивљег жита;
Неолит
8 000–3 000 година пре н. е.
- млађе камено доба – земљорадња и сточарство, седелачки начин живота и откриће керамике;
За
во
д
за
уџ
- отопљење које је изазвало крај леденог доба на Земљи;
Лепенски вир (култура мезолита)
6 700–5 500 година пре н. е.
- привреда и друштво Ђердапске клисуре, засновано на риболову, лову, скупљању плодова и дивљег жита;
Старчево (култура раног неолита)
5 500–4 500 година пре н. е.
- култура првих земљорадника на централном Балкану; користе посуђе и обредне фигуре од глине;
4 500–3 200 година пре н. е.
- култура развијене земљорадње, сточарства, производње керамике и примитивног рударства, заступљена дуж Мораве, Дунава и Тисе.
Винча (култура развијеног неолита)
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 24
2/7/13 5:37 PM
3. Крај леденог доба и неолитска револуција
25
Проверите своје знање
ик е
• Шта је „велики преокрет”? • Која је најпознатија мезолитска култура на централном Балкану? • Које су главне одлике неолитске револуције? •• Како је земљорадња утицала на живот праисторијских људи? •• Зашто настају племена? ••• Објасните везу између земљорадње и веровања у богињу – мајку.
Вежбање
За
во
д
за
уџ
бе н
Уметност неолита огледа се у украшавању керамичког посуђа и обредних фигура. Покушајте да одредите који од ових предмета припада старчевачкој а који винчанској култури.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 25
2/7/13 5:37 PM
26
I УВОД У ИСТОРИЈУ
4. Почетак историјског доба – открићe метала и писма и стварање првих држава
ик е
Вештина издвајања метала из руде – металургија, откривена је у Малој Азији у 6. миленијуму пре н. е. Њено усавршавање био је дуготрајан процес, као и замена каменог оружја и оруђа металним. Захваљујући производњи, преради и промету бакра, а потом и бронзе, појавила су се нова занимања – занатство и трговина. Изграђени су први градови, а напредна друштва у долинама великих река почела су да користе писмо. У градовима и њиховој околини успостављен је систем управе пословима од заједничког интереса, који је човечанство увео у епоху цивилизације. Створене су прве државе старог века.
бе н
Кључне речи: металургија, занатство, трговина, друштвена подела рада, сеоска општина, порези, град-држава, религија, писмо.
уџ
Откриће металургије
За
во
д
за
Злато и бакар су први метали, пронађени још у неолиту. Ови метали налазе се у стенама на површини земље, а злата има и у рекама. Вероватно је праисторијски човек случајно наложио ватру на таквој једној стени, па је потом у охлађеном пепелу пронашао грудвице метала. Или је, још док је ватра горела, приметио да истопљени метал цури из камена, а затим се хлади и стврдњава, задржавајући облик шупљине у коју се слио. Становници Мале Азије су у 6. миленијуму пре н. е. први савладали вештину издвајања метала из руде. Зидали су пећи од глине високе око 2 m. У њима су топили руду и правили калупе за обликовање истопљеног метала. Топљење руде и обрада метала означили су почетак развоја металургије. Злато је коришћено за израду украса, а бакар за прављење оружја. Бакарна сечива лако су се кривила и тупила јер је бакар мекан материјал, па су и даље највише коришћена камена сечива. Краткотрајан период употребе бакарног оружја – бакарно доба, временски се поклапа с позним неолитом. Када је откривена легура бронзе (мешавина бакра и олова или калаја који дају тврдоћу), око 3 500 година пре н. е., оружје је постало убојитије. Шира употреба бронзе у свакодневном животу – бронзано доба, почела је око 3 000 година пре н. е. То је и крај неолита и праисторије уоште. Почиње историјско доба, односно стари век, јер се јављају први писани историјски извори. Бронзано доба завршено је око 1 200 година пре н. е. Од тада преовладава употреба још тврђег метала, гвожђа – гвоздено доба.
Злато се користило за израду накита и других украсних предмета. Овај жртвени сталак потиче из долине Тигра и Еуфрата и стар је око 5 600 година.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 26
2/7/13 5:37 PM
4. Почетак историјског доба – открићe метала и писма и стварање првих држава
27
Метално доба – време великог напретка друштва и поделе рада
Прво сликовно писмо
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Откриће металургије утицало је на усавршавање земљорадње и сточарства. Бронзаним плугом земља се лакше и дубље орала, па су и приноси били већи. У зависности од природног окружења, поједине заједнице определиле су се за земљорадњу или за сточарство, док је лов као привредна грана потпуно потиснут. Појавила су се нова занимања, прво она везана за металургију (рудари, ливци, ковачи), а затим и други занати. Примитивна обрада дрвета, којом су се у почетку бавили сви, захваљујући алату од бронзе, постала је посебна вештина – дрводељство, за које је била потребна претходна обука. Исто је било и с грнчарством после открића грнчарског точка. Изум точка у бакарном добу нашао је примену и у изради кола. Прва кола имала су четири пуна точка од дрвета. У бронзаном добу прављене су двоколице, а у гвозденом добу точкови са металним оквирима и паоцима. Пошто руде нема у свим крајевима, велика потражња за производима од метала утицала је на појаву још једне привредне гране – трговине. Трговци су размењивали производе од метала за друге производе (жито, со, восак, вуну и друго). Роба се преносила копненим и воденим путевима. Откриће једра омогућило је бржу пловидбу. Нови, сложенији послови и размена добара створили су потребу да се одређени подаци запишу. То је довело до проналаска писма. Прво писмо је било сликовно писмо. Састојало се од слика које су замењивале различите речи, на пример, цртеж ноге значио је „нога” и „ходање”. Најстарији трагови писма (на слици) пронађени су у долини река Тигар и Еуфрат, у данашњем Ираку. Претпоставља се да потичу из времена око 3 500 година пре н. е. Откриће писма означава крај праисторије и почетак историјског доба, од носно старог века. Технолошки напредак остварен у времену бронзе довео је до друштве не поделе рада. Послови су постали сложенији и бројнији, тако да су се људи специја лизовали за посебна занимања.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 27
Култна колица из Дупљаје (Банат), друга половина 2. милени јума пре н. е.
2/7/13 5:37 PM
28
II ПРАИСТОРИЈА
Сеоске општине и савези племена
бе н
ик е
Откриће метала изменило је живот земљорадника. Употреба плуга омогућила је већу производњу хране и довела до осамостаљивања породица. Подела родова на породице била је праћена деобом дотадашње заједничке земље. Рођачке везе су ослабиле, а ојачале су везе између суседа. Заједнички послови, као што су наводњавање земљишта и заштита од природних непогода, утицали су на удруживање села и стварање сеоских оп штина. У крајевима у којима није било услова за развој земљорадње људи су се бавили сточарством. Сточарске заједнице су се често селиле у потрази за новим пашњацима, због чега су се спорије развијале. Живот у оквиру рода и племена задовољавао је све њихове потребе. Заштита племенске територије био је повод племенима да се удружују у савез племена. Савези су обично трајали онолико дуго колико је претила опасност од непријатеља.
Град – колевка цивилизације
За
во
д
за
уџ
У време открића метала и појаве нових занимања оснивају се први градови. Обично су подизани на местима погодним за размену робе, на раскрсницама и дуж прометних путева. Као центри трговине и занатства, градови су били места где су се сливала оновремена богатства. Због тога су били мета пљачкашких напада, па су ограђивани високим зидовима. Број људи у градовима временом се повећавао, али се град није могао ширити изван зидина. Његови становници морали су да науче да живе заједно на малом простору и да поштују одређена правила понашања. Многи грађани умели су да пишу и да рачунају, јер су се бавили трговином. Организовано, образовано и културно друштво које се прво развило у градовима називамо цивилизованим (лат. civis, грађанин). Речју цивилизација означавамо виши степен развоја људског друштва. Цивилизовано друштво, у односу на праисторијско, користи писмо, поседује виши ниво специјализованих знања и умећа и има заједничку управу, која настаје из потребе људи да живе безбед но и према утврђеном реду.
Кућа египатског занатлије
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 28
2/7/13 5:37 PM
29
4. Почетак историјског доба – открићe метала и писма и стварање првих држава
Стварање државе
уџ
бе н
ик е
Живот у граду захтевао је организовање заједничке управе над пословима од општег интереса. И сеоске општине су заједнички обављале послове наводњавања земљишта, разграничења њива, заштите од природних непогода. Већи део тих послова захтевао је стручна знања, каква су имали само образовани људи у граду. Зато град постаје центар из кога се управља околним селима. Временом је од образованих људи настао посебан чиновнички слој. Чиновнике (писаре, благајнике, судије, надзорнике јавних радова, градских пијаца и водовода) издржавала је заједница. Сваки земљорадник, занатлија, трговац одвајао је за њих део својих производа у виду пореза. Богати градови и села привлачили су пљачкаше, па се део становника посветио одбрани и безбедности. На тај начин развио се војнички слој. Заједничка управа коју становништво издржава плаћајући порез представља зачетак државе. Прве државе биле су градови-државе, које су обухватале само град и околна села. На њиховом челу налазио се најбогатији припадник заједнице. Он је био врховни заповедник војске и заштитник читаве заједнице. Временом су градови-државе ширили своју територију и прерастали у праве државе.
за
У долинама великих река
Најстарија цивилизована друштва и прве државе старог века појавиле су се у долинама великих река. У речним долинама земљиште је било погодно за узгој житарица, а пловне реке омогућавале су размену производа, знања и идеја. Четири велике цивилизације настале су на истоку, најпре у долини Тигра и Еуфрата – Месопотамија, и у долини Нила – Египат. Нешто касније успон су доживеле цивилизације у долини Инда – Индија, и у долини Хоангхоа – Кина. Државе настале у овим областима крајем 4. миленијума пре н. е. познате су под заједничким називом Стари исток. У Стари исток убрајају се и државе које су основали Хетити у Малој Азији, Феничани и Хебреји (Јевреји) на Блиском истоку и Персијанци на Иранској висоравни. Најстарија европска држава настала је на острву Криту у 3. миленијуму пре н. е. У 2. миленијуму пре н. е. створене су државе на тлу данашње Грчке, а 753. године пре н. е. према традицији, основан је град Рим, који ће временом постати највеће царство старог века.
За
во
д
На карти су приказане велике цивилизације старог века. Подручје обојено зеленом бојом некада је обиловало изузетно плодним земљиштем, због чега је названо „плодни полумесец”. Тамо су настале прве државе старог света. • Које су цивилизације, с обзиром на географски положај, имале блиске трговачке контакте? • Која цивилизација је била релативно изолована у односу на остале?
гхо
ан Хо
иј
по Еу там фр ат
Инд
р га Ти
м е со
а
инд
и ја
кина Јангц
г
екјан
Нил египат
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 29
2/7/13 5:37 PM
30
II ПРАИСТОРИЈА
Оснивачи древних цивилизација
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Сви народи на свету потичу од истог претка – хомосапиенса, који се појавио на Земљи пре око 300 000 година. Услед живота у различитим климатским и географским условима физичке одлике хомосапиенса постепено су се мењале. Резултат овог дуготрајног процеса прилагођавања на природно окружење јесу људске расе – бела, црна и жута, и њихове подврсте. Упоредо са мењањем физичких карактеристика праисторијског човека мењао се и тзв. прајезик. Различити народи створили су различите језичке системе, односно начине усменог и писаног изражавања. Научници су утврдили постојање 14 сродних језичких група. Народи који су у старом веку основали своје државе припадају индоевропској (Индијци, Хетити, Персијанци, Грци и Римљани), семитохамитској (већина народа Месопотамије, Египћани, Феничани и Хебреји) и кинеско-тибетској (Кинези) језичкој групи. Ко су Семити, Хамити и Индоевропљани? То су велике заједнице на рода за које је на основу сличности језика утврђено да имају заједничко порекло. Сличност у изговору речи кућа, на пример, код Семита (Арапи и Јевреји) је очигледна: арапски бејт, хебрејски бет; или сличност речи мајка у индоевропским језицима: хинду матар, персијски мадер, грчки митера, латински матер, немачки мутер, енглески мадер, српски матер или мајка. Семити потичу са Блиског истока и Арабијског полуострва, Хамити из Африке, а Индоевропљани из Азије. Индоевропљани су се током историје насељавали по Европи, Малој Азији, Иранској висоравни и у Индији. Савремени назив – Индоевропљани, изведен је из имена простора насељавања. У новије време се користи и назив Аријевци (по индоевропском племену које се око 1 500 година пре н. е. доселило у Индију). Традиционално библијско име ове групе народа је Јафетиди.
Према библијској причи о потопу, једини човек који је преживео свеопште уништење био је Ноје. Он је имао три сина који се сматрају прецима данашњих људи. То су Сем (родоначелник Семита), Хам (праотац Хамита, афричких црнаца) и Јафет (предак Јафетида, тј. Индоевропљана). • Данас је уобичајено да се назив Семити користи само за Јевреје. Да ли су вам познати појмови ари јевска раса и антисемитизам? Раз говарајте о томе на часу.
Istorija za 1 gimn_fiinal_press1-126.indd 30
Религије старог века
Људи су од својих прапочетака веровали да је свет који их окружује испуњен разним натприродним силама, духовима, божанствима шума, река и поља, животињама-боговима и слично. Како се људско друштво мењало, тако су се мењала и веровања. Ипак, заједничко за све религије старог века јесте да су се заснивале на вери у више богова. То је многобошт во или политеизам (грч. поли, много и теос, бог). Једино јудаизам, вера јеврејског народа, признаје само једног бога. То је једнобожачка или моно теистичка религија (грч. монос, сам, један). Много касније, у 1. веку нове ере, појавиће се још једна монотеистичка религија – хришћанство. Политеистичке религије су се нарочито развиле после открића метала и појаве нових занимања. Највише поштованој богињи-мајци неолитских земљорадника придружили су се богови заштитници трговаца, ковача, дрводеља, морепловаца, затим божанства плуга, мотике, грнчарског точка и на стотине других. Богови су углавном замишљани у људском обличју, са
2/7/13 5:37 PM