Др Гојко Рикаловић Др Дејан Молнар Др Маја Јандрић Др Гордана Кокеза
ик е
ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ПРАВНО-ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ПРАВНО-ПОСЛОВНИ ТЕХНИЧАР
Завод за уџбенике Београд
Рецензени Проф. др Зорица Васиљевић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду Марица Кнежевић, наставник економске групе предмета, Трговачка школа, Београд Александра Ђурић, дипломирани економиста, финансијски руководилац у ОЕФКП, Мали Зворник Уреник Др Мирјана Мисаиловић Ооворни уреник Др Татјана Костић
ик е
Главни уреник Др Милорад Марјановић
За
во
д
за
уџ
бе н
За изавача Др Милорад Марјановић, в. д. директора
ПРЕДГОВОР Ако мислие а је образовање скуо, размислие колико коша незнање! Дерек Бок
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Економија представља много више од улагања капитала и зарађивања новца. Она је и једна од кључних друштвених научних дисциплина које нам помажу да одговоримо на насушна питања економског живота како на нивоу привреде једне земље, тако и на нивоу предузећа. Помаже нам да утврдимо основне покретаче економског раста, узроке високе незапослености, улогу државе у подстицању економског раста, сузбијању високе инфлације и смањивању незапослености итд. Економска наука и економија односе се на проблеме повезане с остваривањем мноштва разноврсних циљева најбољим методама. Главни циљ књиге је да оспособи ученике за усвајање и разумевање тих метода. Ако заједнички напори (наши, њихови и њихових наставника) буду успешни, ученици ће усвојити читав спектар економских, социјалних и политичких знања и вештина који би, иначе, за њих остали непознати. Уџбеник је подељен на три дела. Први ео бави се основним појмовима и принципима економске науке. Савладавањем материје из овог дела књиге ученици ће стећи основна знања о развоју економије и принципима који се користе у економској науци, затим о функционисању тржишта, као и о тржиштима фактора производње, те о функционалној расподели дохотка. Друи ео књие посвећен је макроекономској теорији и политици. Циљ тог дела књиге је да ученицима укаже на важност проучавања економске активности на нивоу привреде као целине, као и да им пружи основна знања о улози финансијског система, о новцу и функцијама новца, о промени вредности новца и инфлацији, као и о феномену незапослености. Трећи ео обрађује микроекономске аспекте пословања предузећа у тржишној привреди. Изучавање овог дела књиге ученицима ће омогућити да схвате значај предузећа у тржишној привреди, као и да овладају знањима о циљевима и врстама предузећа, о средствима и изворима средстава предузећа, о трошковима и врстама трошкова предузећа, о калкулацијама трошкова предузећа, о изражавању резултата предузећа, као и о економским принципима пословања предузећа. Изучавање основних принципа економије се у савременим условима постсоцијалистичких привреда, попут привреде Србије, показује као знатно сложенији задатак него што се чинило раније. Наиме, неопходне реформе изискују прагматски прилаз и одлучне економске мере у турбулентним околностима. Изградња нових привредно-системских услова, осим тога, подразумева одговарајуће социјалне институције, завршетак процеса приватизације, демонтирање монополских позиција, те стални напредак у процесу преговора о приступању Европској унији. Ипак, проблеми скопчани с довршавањем процеса транзиције у Србији захтевају проактивни приступ и континуиран мониторинг. У том погледу, знања из основа економије могла би допринети бржем успостављању модерне тржишне привреде у Србији. Међутим, сасвим је разумљиво да такав циљ подразумева још извесно време за своје остваривање. Уџбеник Принции економије је књига о основним економским начелима. Представљајући ове принципе, одвојили смо се од стварних проблема, тежили смо да укажемо на кључне односе и покажемо главне правце функционисања економије. Без обзира на то што су неки принципи комплексни и изискују пажљиво изучавање, треба имати у виду да су они много једноставнији него економска стварност. Економски принципи изложени у овом уџбенику представљају само средство за њено схватање; они нису та стварност. Рад на овом средњошколском уџбенику за нас је био велики изазов пошто ученици очекују да се научено знање и стечене вештине могу применити у стварном животу. Захваљујемо рецензентима, који су својим критичким примедбама и корисним сугестијама допринели настанку овог уџбеника:
3
проф. др Зорици Васиљевић, дипломираном економисти Марици Кнежевић и дипломираном економисти Александри Ђурић, као и уредници издања др Мирјани Мисаиловић. Били бисмо захвални наставницима средњих школа, који ће корисити овај уџбеник у раду с ученицима, уколико би нам упутили своје сугестије које могу допринети побољшању овог уџбеника. Принципи економске науке обрађени у овој књизи показали су се корисним за ученике који теже да упознају основе тржишне економије и желе да свесно у њој учествују. Желимо сваком ученику да успе у изучавању економије и у свему са чиме се суочава у животу. Више од тога, желимо им много успеха на путу епохалног преображаја Србије. Уколико овај уџбеник макар и у незнатној мери може допринети било ком од поменутих циљева, сматраћемо да је наш рад на његовој изради испунио своју сврху. У Београду, новембра 2019. године
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
АУТОРИ
4
САДРЖАЈ
1. ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА ............................... 8 1.1. Дефинисање економије као науке .................. 8 1.2. Потребе, реткост и избор ................................. 8 1.3. Основни принципи економског резоновања и принципи индивидуалног одлучивања..... 9 1.4. Интеракције људи у економским активностима .................................................... 11 1.5. Тржишна привреда .......................................... 11 1.6. Принципи функционисања привреде ......... 14
4.1. Тражња за радом и понуда рада ................... 60 4.2. Равнотежа на тржишту рада ......................... 64 4.3. Остали фактори производње – земља и капитал ............................................................... 67 4.4. Функционална расподела дохотка ............... 68 II. МАКРОЕКОНОМСКА ТЕОРИЈА И ПОЛИТИКА ........................................................ 75 1. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ МАКРОЕКОНОМИЈЕ ........................................ 76 1.1. Микроекономија и макроекономија – сличности, разлике и међусобне везе .......... 76 1.2. Макроекономија као економска дисциплина и кључна макроекономска питања ............... 78 1.3. Макроекономија и економска политика .... 80 1.4. Циљеви и инструменти економске политике ............................................................. 82
За
во
д
за
уџ
2. ТРЖИШТА И КОНКУРЕНЦИЈА .................... 19 2.1. Појам тржишта и деловање тржишног механизма .......................................................... 19 2.2. Појам, закон и крива тражње ........................ 20 2.3. Индивидуална (појединачна) и тржишна тражња ................................................................ 22 2.4. Појам, закон и крива понуде.......................... 25 2.5. Индивидуална (појединачна) и тржишна понуда ................................................................. 25 2.6. Фактори који утичу на тражњу .................... 28 2.7. Фактори који утичу на понуду...................... 32 2.8. Тржишна равнотежа ........................................ 35 2.9. Еластичност тражње и понуде ...................... 38
4. ТРЖИШТЕ ФАКТОРА ПРОИЗВОДЊЕ........ 60
ик е
I. ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ ......................................... 7
3.4.2. Трошкови на кратак и дуг рок ................... 53 3.4.3. Маргинални трошак ..................................... 54 3.4.4. Просечни трошкови ..................................... 55 3.4.5. Трошкови и ефикасност производње ...... 56
бе н
ПРЕДГОВОР
2.9.1. Еластичност тражње .................................... 39 2.9.2. Еластичност понуде ...................................... 40 3. ТРОШКОВИ ПРОИЗВОДЊЕ .......................... 44 3.1. Производња и производна функција .......... 44 3.1.1. Укупна производња, просечан и маргиналан производ фактора производње ..................................................... 45 3.1.2. Супституција фактора производње и закон опадајућих приноса........................... 48 3.2. Појам трошкова ................................................ 48 3.3. Експлицитни и имплицитни трошкови ..... 49 3.4. Врсте трошкова................................................. 52 3.4.1. Фиксни, варијабилни и укупни трошкови ......................................................... 52
2. ФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ И НОВАЦ ........ 88 2.1. Финансијски систем – појам.......................... 88 2.2. Финансијске институције, финансијска тржишта и финансијски инструменти ....... 89 2.3. Тржиште зајмовних средстава ...................... 90 2.4. Новац и функције новца................................. 91 2.5. Понуда новца и монетарна политика .......... 92 2.6. Централна банка – појам и значај ................ 93 2.7. Пословне банке и понуда новца ................... 94 2.8. Инфлација – појам ........................................... 97 2.9. Инфлација и вредност новца ........................ 99 2.10. Врсте инфлације ........................................... 101 3. НЕЗАПОСЛЕНОСТ ......................................... 106 3.1. Појам незапослености ................................... 106
5
1. ПРЕДУЗЕЋЕ ....................................................... 114
4. РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА 149 4.1. Појавни облици резултата пословања предузећа.......................................................... 149 4.2. Производ као облик резултата пословања предузећа..................................... 150 4.3. Приход предузећа – појам и врсте ............. 151 4.4. Фактори који утичу на приход предузећа 152 4.5. Укупан приход и тражња за производима предузећа.......................................................... 153 4.6. Профит предузећа – појам и извори ......... 154 4.7. Врсте профита предузећа............................. 155 5. ОСНОВНИ ЕКОНОМСКИ ПРИНЦИПИ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА ......................... 158
д
за
уџ
1.1. Пословна економија као систем економских наука ........................................... 114 1.2. Предузеће – појам, настанак и карактеристике ............................................... 115 1.3. Трансформација улагања у резултате – процес стварања вредности......................... 118 1.4. Разлози постојања предузећа ...................... 120 1.5. Подела рада и специјализација ................... 122 1.6. Врсте предузећа .............................................. 123 1.7. Предузећа према врсти делатности – производна и услужна предузећа .............. 124 1.8. Предузећа према величини – мала, средња и велика .............................................. 125 1.9. Предузећа према Закону о привредним друштвима ....................................................... 127 1.10. Јавно предузеће ............................................ 128
3.1. Трошење фактора производње ................... 138 3.2. Трошкови и утрошци .................................... 139 3.3. Врсте трошкова............................................... 140 3.4. Калкулације трошкова – појам и врсте..... 144
ик е
III. МИКРОЕКОНОМСКИ АСПЕКТИ ПОСЛОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА У ТРЖИШНОЈ ПРИВРЕДИ ............................113
3. ТРАНСФОРМАЦИЈА УЛОЖЕНИХ РЕСУРСА У РЕЗУЛТАТЕ ................................ 138
бе н
3.2. Мерење незапослености – стопа незапослености ............................................... 107 3.3. Незапосленост и економска политика државе ............................................................... 108
во
2. СРЕДСТВА ПРЕДУЗЕЋА................................ 133
За
2.1. Појам и врсте средстава предузећа............ 133 2.2. Основна средства ........................................... 134 2.3. Обртна средства ............................................. 134 2.4. Извори средстава предузећа – појам и врсте ................................................... 135
6
5.1. Економски принципи као показатељи ефикасности пословања предузећа ........... 158 5.2. Продуктивност ............................................... 158 5.3. Економичност ................................................. 160 5.4. Рентабилност................................................... 162 Литература ............................................................. 166 Извори на интернету............................................ 168 Списак појмова ...................................................... 169
I ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ И ослењи ученик анас зна исине за које би Архиме аровао свој живо. Ренан
Када се заврши обрада теме, ученик ће бити у стању да:
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
• дефинише предмет изучавања економије као науке; • дефинише потребе; • опише различите врсте потреба; • доведе у везу неопходност размене добара ради задовољења потреба; • дефинише реткост и избор; • наведе принципе индивидуалног одлучивања; • препозна утицај подстицаја на понашање људи и друштва; • дефинише тржишну привреду и тржиште; • дефинише појам „тржишна моћ”; • наведе принципе функционисања привреде; • дефинише инфлацију; • препозна негативне последице инфлације; • разликује микроекономију и макроекономију; • дефинише тражњу и понуду; • разликује променљиве које утичу на тражњу и понуду; • дефинише тржишну равнотежу; • објасни закон понуде и тражње; • дефинише појам трошкова • разликује експлицитне и имплицитне трошкове; • разликује фиксне и варијабилне трошкове; • разликује укупне и просечне трошкове; • дефинише маргинални трошак; • разликује трошкове на кратак и дуг рок; • дефинише профит; • разликује економски профит и рачуноводствени профит; • дефинише процес производње; • наведе врсте и карактеристике процеса производње; • дефинише производну функцију; • дефинише факторе производње; • препозна специфичности тражње и понуде рада; • објасни како се успоставља равнотежа на тржишту рада; • дефинише појам капитал; • објасни функционалну расподелу дохотка.
1. ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА Ка урављаш својим умом, урављаш својим свеом. Бил Провос
1.1. Дефинисање економије као науке Реч економија настала је као сложеница од грчких речи: оикос (кућа, домаћинство) и номос (закон, правила о управљању). Само порекло речи указује на предмет изучавања економије. Као и свако домаћинство друштво као целина мора доносити одлуке о томе како да ограничене ресурсе што ефикасније употреби. Шта су ресурси?
уџ
бе н
ик е
У општем случају, све што омогућава остваривање неке активности (фактори, средства, залихе, могућности, извори, људи са својим искуством). Постоје три врсте ресурса: рирони (минерали, дрво, чист ваздух и др.), љуски (физички и ментални напори које људи чине да би створили добра и услуге) и каиални (зграде, алати, машине и сл.). Овај приступ дефинисању ресурса важи уколико се у њих убрајају елементи које људи могу да виде, додирну, осете или измере. У ресурсе, међутим, често се сврстава и реузенишво (имагинација, иновативно и/или маштовито размишљање, спремност да се ризикује, управљачке вештине и организационе способности), које је углавном неопипљивог карактера.
во
д
за
Управљање друштвеним ресурсима је важно јер су ресурси ретки. Реткост значи да друштво има ограничене ресурсе и да није у стању да произведе сва добра и услуге које људи желе да имају. Сваки појединац се суочава с оскудицом: нпр. кад немате довољно времена да урадите све што бисте желели током дана и/или кад идете у куповину, па се суочите с мноштвом производа које желите, али сте свесни да не можете све да их купите (јер немате довољно новца). Табела 1.1. – Ораниченос ресурса
За
Које су последице чињенице да су ресурси ограничени (ретки)?
Домаћинство
Чланови домаћинства не могу да имају све што пожеле.
Друштво као целина Друштво као целина не може сваком члану да обезбеди највећи могући животни стандард.
1.2. Потребе, реткост и избор Потребе представљају осећај мањка или недостатка и подстицај на акцију да се тај недостатак отклони. Економске потребе се задовољавају производима људског рада – добрима и услугама. Потребе, на основу неколико становишта, можемо поделити на: • биолошке или културно-историјске; • личне или заједничке; • минималне, просечне или луксузне. Пошто су ресурси ретки, неопходно је да се и појединци/домаћинства и друштво као целина суоче с избором.
8
Табела 1.2. – Примери избора Примери избора Домаћинство
Друштво као целина
• Да ли с датим ограниченим буџетом купити рачунар или клима-уређај? • Да ли отићи на скупо летовање или штедети за куповину аутомобила? • Да ли ограничено време потрошити на спремање испита или отићи у позориште?
• Уколико ресурсе усмеримо на производњу једне врсте добара, остаје мање за производњу нечег другог. • Ако се усвоје закони који намећу предузећима велике таксе за очување животне средине, чланови друштва живеће у чистијем окружењу и имаће боље здравље, али ће власници предузећа и радници имати ниже приходе.
во
Питања за рамишљање
д
за
уџ
бе н
ик е
У складу с тим, када изаберете да неки ресурс користите за неку намену, ви пропуштате прилику да тај ресурс користите за неку другу сврху. При избору између различитих опција, економски субјекти пореде трошкове и користи сваке опције. Уколико изаберете једну опцију, губите другу. Опортунитетни трошак неке ствари је оно чега се одричете да бисте ту ствар добили. Да бисте током дана стигли да испуните све своје обавезе, али и да се дружите и бавите спортом и сл., морате правилно да распоредите своје расположиво време. Рецимо, уколико време посматрамо као трошак, ви се суочавате с избором/одлуком колико времена ћете провести учећи Принципе економије, а колико ћете бити на друштвеним мрежама (нпр. Фејсбук, Твитер, Инстаграм и сл.). Очекивано је да ви дан уочи контролног теста из Принципа економије више времена проведете у учењу, а мање на Фејсбуку због тога што бисте у противном могли добити нижу оцену на поменутом тесту. Стога се лако може објаснити зашто ученици дан пре теста више уче, а мање се забављају на Фејсбуку: забављајући се, пропуштате да време искористите за учење. Произлази да забава дан пре контролног теста има висок опортунитетни трошак, јер је тада трошак забаве већи. Опортунитетни трошак је нужан пратилац процеса доношења алтернативних одлука при избору. То је разумљиво јер избор једне могућности у свету оскудице подразумева жртвовање неке друге могућности, и то како за појединце, тако и за предузећа и државе.
За
1. Након завршетка средње школе имате две опције: да се одмах запослите или да упишете факултет. Шта је опортунитетни трошак студирања? (Помоћ. – У случају да не радите, да ли добијате плату? Да ли постоји и неки опортунитетни трошак кад је у питању један од најважнијих ресурса – време?) 2. Успешан одбојкаш после завршетка средње школе мора да одлучи да ли да уписује факултет или да почне професионално да се бави спортом. Који су опортунитенти трошкови једне и друге опције? (Помоћ. – Да ли за време студирања зарађујете исто као да сте професионални одбојкаш? Да ли у случају да изаберете да се професионално бавите спортом постоје неке пропуштене користи од студирања?) 1.3. Основни принципи економског резоновања и принципи индивидуалног одлучивања Животне одлуке појединаца најчешће подразумевају нијансе сиве, а не искључиво беле или црне боје. У време вечере одлука коју треба да донесете није да ли ћете остати гладни или ћете се прејести него да ли ћете узети још једну кашику пире-кромпира. У економији се користи термин граничне
9
бе н
ик е
(маргиналне) промене да би се представила стална, ситна прилагођавања постојећем плану деловања имајући у виду да „маргина” значи „граница”. Стога, маргиналне или граничне промене представљају подешавања у оквиру граница онога што радите. Људи често најбоље одлуке доносе уколико размишљају о граничним случајевима. Ви ћете поређењем маргиналних трошкова и маргиналних користи бити у стању да процените да ли вреди школовању посветити још једну годину живота. Рационалан избор између две алтернативе обухвата анализу маргиналних (граничних) вредности. Оваква анализа подразумева поређење додатних користи одређене активности с додатним трошковима које она носи. Поређење маргиналних трошкова с маргиналним користима омогућује доношење најбољих могућих одлука. Маргинална или гранична анализа подразумева да анализирамо трошкове или користи граничне (додатне) јединице. Примери маргиналне анализе су следећа питања: • да ли да произведемо још једну јединицу производа? Који су трошкови, а које користи од те додатне јединице; • да ли да попијем још једну чашу сока од јабуке? Који је трошак, а која корист од те додатне чаше; • да ли да проведем још један додатни сат учећи; • шта ћу да урадим с додатним зарађеним динаром – који део додатне зараде да потрошим, а који део да уштедим?
уџ
Суштина оваквог начина размишљања је да не поредимо укупне трошкове и користи, него само трошкове и користи које се односе на додатну јединицу производа, добра које користимо, дохотка, времена итд. Рационалан избор подразумева да ступамо у акцију ако и само ако је маргинална корист акције већа од маргиналног трошка.
Појединац
за
Табела 1.3. – Примери размишљања о раничним случајевима
За
во
д
• Замислите ситуацију да се код куће спремате за контролни рад. Уколико рационално размишљате, ваша одлука неће се односити на дилему да ли да учите 24 сата дневно или да не учите уопште. Уместо тога, у складу с начином размишљања о граничним случајевима, питаћете се да ли да учите додатни сат или да не учите, и размишљаћете о томе који су трошкови, а које користи од тог додатног сата учења.
Предузеће • Замислите да водите компанију која се бави организацијом туристичке вожње балоном изнад Београда. Претпоставимо да вожња пет путника предузеће кошта 10.000 динара. Просечан трошак сваког седишта износи 10.000/5, тј. 2.000 динара по путнику. Претпоставимо да су само два путника купила карту и да балон треба да полети. Да ли би се предузећу више исплатило да балон полети са само два путника или би профит био већи уколико продате карте и путницима који су „на чекању” и спремни су да плате само 1.800 динара за карту? Ако постоје слободна места у балону, трошак укрцавања додатног путника је занемарљив. У овом случају, маргинални трошак је само трошак освежавајућег пића које ваша компанија бесплатно нуди путницима у балону. Све док је маргинални трошак мањи од оног што је додатни путник спреман да плати, предузећу се исплати да прода карту.
Шта се дешава када се промени маргинална корист и трошкови неке акције? Пошто се избор врши на основу поређења маргиналне користи и маргиналног трошка, јављају се и промене у одлучивању. Понашање економских субјеката се мења уколико се промене маргиналне користи и трошкови. Другим речима, људи реагују на промене подстицаја. Један од најзначајнијих система подстицаја у економији су цене. Уколико се повећа цена крушака, људи ће мање куповати крушке, а више неке друге врсте воћа, чија цена је повољнија за потрошаче. Подстицаји су изузетно важни и када је
10
реч о економији као целини. На пример, систем опорезивања утиче на одлуке великог броја економских субјеката, што се значајно одражава и на приведу као целину. Питања за размишљање
бе н
ик е
1. Требало би да донесте одлуку о томе да ли да одређену количину новца ставите у банку на штедњу. Каматне стопе на штедњу су повољне, али држава најављује да ће порез на добит по основу камате коју добијате на штедњу значајно порасти. Како ова мера државе утиче на ваше подстицаје да орочите новац у банци? 2. Замислите ситуацију да држава уведе систем у којем би незапослени имали право на накнаду за незапослене у износу од 120% просечне зараде у држави. Осим тога, у том систему незапослени би имао право на накнаду у трајању од 40 година (од момента када је незапослени остао без радног места). Како би то утицало на подстицаје незапосленог да тражи посао?
1.4. Интеракције људи у економским активностима
д
за
уџ
До сада смо навели четири основна принципа индивидуалног одлучивања: 1. људи се суочавају с избором; 2. трошак нечега је оно чега се одричете да бисте то добили; 3. рационалан избор подразумева размишљање о граничним случајевима; 4. људи реагују на подстицаје. Пошто смо разјаснили како појединци доносе одлуке, поставља се питање како људи међусобно делују једни на друге.
За
во
Замислите ситуацију да је ваше домаћинство изоловано од осталих домаћинстава и других економских субјеката. То би значило да сами морате да производите храну и одећу, да обезбедите грејање, осветљење, воду и слично. Да ли је таква ситуација пожељна или би положај вашег домаћинства ипак био бољи уколико би се повезали с другим економским субјектима? Јасно је да ће ваше домаћинство бити у бољем положају уколико има могућност и способност да тргује с осталима. Осим што трговина омогућава специјализацију за активности које домаћинство најбоље обавља, захваљујући трговини домаћинства могу да набаве већи број различитих добара, као и да обезбеде бољи квалитет производа. На исти начин могу да се објасне и значај и користи од трговине међу различитим земљама. Захваљујући трговини, свака од земаља учесница има шансу да поправи свој положај и да користи разноврснија добра и услуге. 1.5. Тржишна привреда Нека од основних питања која се постављају како на нивоу предузећа, тако и на нивоу друштва као целине јесу: шта, како, колико и за кога производити? Како долазимо до одговора на ова питања и ко на крају даје одговоре на њих? Постоје два основна механизма помоћу којих долазимо до одговора који су нам потребни: ценрално-лански сисем и ржишни механизам. Ценрално-лански сисем (односно: централистичко директно планирање) својствен је друштвима у којима доминира државна својина. Из центра (од стране државе) се уређују сва питања,
11
бе н
ик е
а сви привредни субјекти су обавезни да извршавају задатке који су им одређени државним планом. Овај систем је у супротности са системом тржишне привреде. Већина земаља које су имале централно-плански систем је овај систем напустила и развија се на принципима тржишне привреде. У тржишној привреди одлуке централног планера су замењене одлукама огромног броја предузећа и домаћинстава/појединаца. Док домаћинства/појединци самостално доносе одлуке за кога ће радити и на шта ће трошити своје дохотке, предузећа исто тако самостално одлучују кога ће запошљавати, шта ће, како и колико производити. Доношење одлука домаћинстава и предузећа засновано је пре свега на личном интересу и ценама. На тржишту добара и услуга сусреће се велики број купаца с великим бројем продаваца и свако од њих је заинтересован првенствено за личну добробит. Само тржиште представља скуп односа понуде и тражње, као и фактора који их одређују. Осим тога, на тржишту се формирају цене. И домаћинства и предузећа на основу цена одлучују шта да купују и продају. Међутим, цене осликавају и вредност неког добра за друштво, као и трошкове које друштво сноси да би се то добро произвело. Пошто су цене један од кључних чинилаца који утичу на доношење одлука домаћинстава и предузећа, они, узимајући у обзир цене, несвесно узимају у обзир и друштвене користи и трошкове својих поступака. На тај начин може да се објасни успех тржишних привреда, упркос чињеници да се одлуке доносе децентрализовано и да предузећа и домаћинства размишљају првенствено о личним, а не о друштвеним користима.
д
за
уџ
Дефиниција. – Тржишна економија је економија коју карактеришу слободно, тржишно одређивање цена, као и слободна размена добара и услуга на тржиштима. Улога државе у тржишној економији је много мања него у централно-планским системима. Често се поставља питање колики би утицај у савременим привредама држава требало да има. У оквиру система тржишне привреде постоје различити модалитети, тако да у одређеним земљама које функционишу у овом систему држава има нешто већи утицај него у другим земљама.
За
во
Да ли тржиште, без утицаја државе, увек и у свакој активности доводи до најбољег могућег решења за друштво? Да би тржишни систем функционисао, пре свега је неопходно да држава обезбеди поштовање власничких права. Уколико постоји несигурност у овој области, функционисање тржишног система је нарушено. Могућност да вам неко бесправно одузме добра која сте произвели или не плати за добра и услуге које му пружате умањиће ваше подстицаје за производњу добара и пружање услуга. Међутим, поред овог очигледног разлога због којег је неопходно одређено присуство државе за нормално функционисање привреде, постоје и други проблеми кад је реч о функционисању тржишта. Тржишни неуспех односи се на ситуације у којима тржиште препуштено само себи не успева да изврши ефикасну алокацију ресурса. Важни појмови Ефикасност: способност друштва да извуче максимум из својих ограничених ресурса Алокација ресурса: распоређивање (расподела) појединих ресурса на одговарајућа места употребе или потрошње
12
Тржишни неуспеси најчешће се односе на три групе проблема: 1. екстерни ефекти или екстерналије (утицај поступака једне особе на добробит друге, мимо тржишног механизма); 2. недостатак конкуренције (тржишна моћ и монополске структуре) и 3. асиметрична информисаност (ситуација када један учесник у трансакцији има више информација од другог учесника). Екстерни ефекти деле се у две групе: 1. екстерни ефекти који су резултат активности једног привредног субјекта која утиче на појаву случајне користи код других, без одговарајуће компензације која би се дала онима који овај ефекат генеришу; 2. екстерни ефекти који су резултат активности једног економског актера која утиче на појаву случајне штете другима, без одговарајуће компензације од оних који штету изазивају.
Позитивни екстерни ефекти Замислите да у близини богатог воћњака постоји пчелар који се бави производњом и продајом меда. Власник воћњака обезбеђује пчелару позитивне екстерне ефекте – иако пчелар не улаже ништа у воћњак, захваљујући близини и богатству воћњака он има на располагању богат извор нектара и његов мед ће бити квалитетнији. Активности власника воћњака изазвале су позитивне екстерне ефекте за пчелара.
д
Питања за размишљање
за
уџ
Замислите фабрику која испушта штетне материје у ваздух и на тај начин повећава загађење. Иако плаћа трошкове производње као што су сировине, електрична енергија и сл., домаћинства која живе у близини фабрике имаће додатне трошкове изазване повећаним нивоом загађења (додатна здравствена нега, лошији квалитет живота…). Фабрика у овом случају не плаћа домаћинствима никакву накнаду за ове додатне трошкове које је изазвала угрожавајући животну средину. У овом примеру активности фабрике проузрокују негативне екстерне ефекте.
бе н
Негативни екстерни ефекти
ик е
Табела 1.4. – Ексерни ефеки
За
во
1. У позоришту с местима која нису нумерисана изабрали сте да седнете на почетак реда и због тога сви који дођу после вас не могу лако да дођу до других места. Да ли сте изазвали неке екстерне ефекте? 2. Да ли ваше улагање у додатно образовање може да изазове екстерне ефекте? Осим екстерних ефеката, чест разлог тржишних неуспеха је тржишна моћ. Тржишна моћ односи се на способност једне особе или мале групе да врши несразмеран утицај на тржишне цене. Тржишна моћ предузећа највећа је у случају чистог монопола. У оваквој ситуацији не постоји конкуренција која би успела да заузда личне интересе. У случају постојања тржишних неуспеха добро креирана јавна политика (која подразумева ангажман државе) може да повећа економску ефикасност. Осим решавања проблема насталих услед наведених тржишних неуспеха, држава може да утиче на постизање правичније расподеле економске добробити. Док се ефикасност односи на величину економског „колача”, правичност се односи на начин његове расподеле. Примери мера којима држава утиче на постизање правичније расподеле у друштву су: систем социјалне помоћи, осигурање за случај незапослености и друге мере којима држава помаже члановима друштва којима је то најпотребније.
13
У претходна два поглавља смо дефинисали основне принципе који показују како људи утичу једни на друге: 1. трговина доводи сваког у бољи положај; 2. тржишта су најчешће добар начин организовања економске активности; 3. држава у одређеним случајевима може да побољша исходе које је обезбедило тржиште. 1.6. Принципи функционисања привреде Последња три принципа се тичу функционисања привреде као целине: 1. способност земље да произведе добра и услуге битно утиче на животни стандард у земљи; 2. цене расту када држава штампа превише новца; 3. друштво се у кратком року суочава с избором између инфлације и незапослености.
бе н
ик е
Део економске теорије који проучава и анализира међузависности економских појава и величина на нивоу читаве привреде назива се макроекономија. Неке од основних макроекономских величина су: привредни раст, незапосленост и инфлација. Насупрот макроекономији, микроекономија се бави економским понашањем индивидуалних јединки једне привреде (појединци, предузећа, домаћинства и привредне гране) и факторима који одређују цене и количине размењених појединачних добара и услуга. Макроекономија и микроекономија су изузетно повезане – макроекономске промене су резултат бројних одлука које се доносе на микроекономском нивоу.
д
за
уџ
Макроекономска (или: економска) политика представља скуп мера и инструмената које држава спроводи у циљу остваривања макроекономских циљева (нпр. стабилност цена, ниска стопа незапослености, висок привредни раст). Најважнији инструменти економске политике су: • фискална политика (порези, царине, управљање јавним расходима…); • монетарна политика (емисија новца, каматне стопе…); • спољнотрговинска политика (царине, квоте…); • политика доходака (трансфери, социјална помоћ…).
За
во
Успешност друштва и привреде као целине мери се различитим показатељима. Један од важних показатеља је животни стандард становништва. Животни стандард показује у којој мери су задовољене материјалне и друге потребе становништва. Становници земаља с вишим дохотком по правилу имају и виши животни стандард. Кључна величина која објашњава разлике у нивоу животног стандарда између појединих земаља је продуктивност земаља. Продуктивност рада показује количину добара и услуга које радник произведе у јединици времена. У земљама у којима радници производе већу количину добара и услуга по јединици времена (нпр. у једном сату), већина људи има виши животни стандард. Економска политика може да утиче на раст продуктивности тако што ће дати подстицаје радницима да имају што боље образовање, као и приступ најновијим технологијама и средствима за рад. Два најчешће помињана проблема с којима се привреде суочавају су инфлација и незапосленост. Инфлација се дефинише као пораст општег нивоа цена. Један од најчешћих узрока инфлације је пораст количине новца у оптицају. Уколико се емитује превише новца, вредност новца пада. Стопа инфлације се означава у процентима и углавном се изражава на месечном или годишњем нивоу. Уколико је годишња стопа инфлације нпр. 3%, то значи да је општи ниво цена виши за 3 процента у односу на претходну годину.
14
За оне који желе да знају више
уџ
бе н
2
ик е
У историји су постојале епизоде изузетно великог раста цена – хиперинфлације. Познати су примери хиперинфлације у Немачкој 1922–1923. и у Савезној Републици Југославији 1992– 1994. година.
3
за
1
За
во
д
На сликама 1 и 3 приказане су сцене из периода хиперинфлације у Немачкој током двадесетих година прошлог века. У неким случајевима је било јефтиније да се новац директно користи за ложење или да се користи као играчка него да се за њега купује огрев или играчке за децу. На слици 2 приказана је новчаница из периода хиперинфлације у СРЈ од 500.000.000.000 динара.
Други велики проблем с којим се привреде често суочавају је незапосленост. Иако постоје различита мишљења, многи економисти се слажу да се у кратком року привреде суочавају с избором између незапослености и инфлације. Другим речима, уколико се мерама економске политике постигне смањење инфлације, постоји велика опасност да ће се јавити пораст незапослености. Исто тако, уколико се мерама економске политике утиче на смањење незапослености, постоји реална опасност да ће се јавити раст инфлације. Један од најједноставнијих моделских приказа функционисања привреде као целине је дијаграм кружног тока.
15
Слика 1.1. – Дијарам кружно ока Тржиште добара и услуга
Приход
Продата добра и услуге
Издаци
Предузећа
Домаћинства
ик е
Наднице, рента и профит
Рад, земља и капитал
Доходак
Тржиште фактора производње
бе н
Фактори производње
Купљена добра и услуге
уџ
Ток инпута и аутпута
за
Ток новца
во
д
Овај дијаграм шематски приказује функционисање привреде. Одлуке доносе предузећа и домаћинства. Предузећа производе и продају добра и услуге и при томе запошљавају и користе факторе производње (рад, земљу, капитал). Домаћинства купују и конзумирају добра и услуге и при томе поседују и продају факторе производње.
За
Домаћинства и предузећа међусобно делују на два тржишта: 1. тржиште добара и услуга: предузећа су продавци, а домаћинства купци; 2. тржиште фактора производње: домаћинства су продавци фактора, а предузећа су купци. Фактори (елементи) производње су рад, капитал, земља и други инпути у производњи добара и услуга. Захваљујући томе што учествују у процесу производње, сви фактори добијају одређену врсту накнаде: • рад – надницу; • земља – ренту; • капитал – камату (или профит). Са становишта предузећа, наднице, камата и рента су трошак, а са становишта домаћинства, оне су елементи дохотка. На пример, чланови домаћинства обезбеђују предузећима радну снагу. За то добијају одређени доходак – надницу. Домаћинства троше оно што су зарадила купујући добра и услуге од предузећа. На тај начин дохоци домаћинства поново долазе у предузећа у виду прихода по основу продаје добара и услуга.
16
РЕЗИМЕ
за
уџ
бе н
ик е
• Предмет економске науке је тражење ефективних начина употребе ретких и ограничених ресурса у процесу производње добара и услуга за задовољавање људских потреба. • Уопштавања до којих су дошли економисти називају се принципи, теорије, законитости или модели. Њихово формулисање је задатак економске теорије. • Економски приступ полази од тога како домаћинства, предузећа и привреда доносе рационалне одлуке ослањајући се на поређење трошкова и користи. • Економија се дели на две области: микроекономију и макроекономију. Једни економски принципи односе се на макроекономију (економију у целини или њене велике агрегате), а други на микроекономију (на појединачне економске јединице – домаћинства и предузећа). • Индивидуално доношење одлука подразумева да људи бирају између различитих циљева, да се трошак сваке активности мери на основу пропуштених прилика, да рационални људи доносе одлуке на основу поређења између маргиналних трошкова и маргиналних користи и да људи мењају своје понашање у складу с подстицајима који им се нуде. • Основне поуке за узајамно деловање људи су да трговина може да буде од обостране користи, да тржишта обично представљају добар начин координирања размене и да влада може да побољша тржишне исходе уколико се јави неуспех на тржишту или уколико исход на њему није правичан. • Основне поуке, када је у питању привреда као целина, јесу да продуктивност представља главни извор животног стандарда, да је пораст количине новца главни узрок инфлације и да друштво мора на кратак рок да бира између инфлације и незапослености. • Економска наука заснива се на две основне чињенице: 1. људске потребе су практично неограничене и 2. економски ресурси (сировине и капитал, радна снага и предузетничке способности) су ретки и ограничени.
Маргиналне промене Тржишна привреда Екстерналије Тржишна моћ
За
во
Реткост Економија Ефикасност Правичност Опортунитетни трошак
д
ТЕРМИНИ И ПОЈМОВИ Инфлација Дијаграм кружног тока Микроекономија Макроекономија
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. Које је порекло речи економија? 2. Објасни појам laissez faire економије. 3. Шта су жеље, а шта потребе? 4. Шта је опортунитетни трошак? Наведите неколико примера опортунитетног трошка у свакодневном животу. 5. Објасните појмове реткост и ефикасност. 6. На које две области се дели економија? Објасните шта проучава свака од њих. 7. Које су главне карактеристике централно-планске, а које тржишне економије? 8. Опишите утицај продуктивности на ниво животног стандарда? 9. Дефинишите инфлацију и наведите њен главни узрок.
17
10. Нацртајте дијаграм кружног тока. Идентификујте делове модела који се односе на ток добара и услуга и ток новца за сваку од следећих активности: (а) Катарина плаћа продавцу 200 динара за сендвич, (б) Јаков зарађује 500 динара на сат као физиотерапеут у спа центру, (в) Јагода троши 700 динара за одлазак на фитнес и (г) Будимир зарађује 1.500.000 динара од својих 15% власништва над фудбалским клубом. ЗА УЧЕНИКЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ДА ЗНАЈУ ВИШЕ
за
уџ
бе н
ик е
• Сазнај више о најистакнутијим савременим економистима – добитницима Нобелове награде, на следећој интернет адреси http://www.nobelprize.org/nobel_prizes/economic-sciences/. • Покушајте да на основу знања која поседујете повежете доба економског напретка и/или кризна времена с најважнијим историјским и културним дешавањима. • Види шта је Индекс глобалне конкурентности и шта се њиме мери у The Global Competitiveness Report 2019 на следећој интернет адреси: http://www3.weforum.org/docs/WEF_TheGlobalCompetitivenessReport2019.pdf . • Посетите сајт Републичког завода за статистику Републике Србије (http://webrzs.stat.gov.rs/ WebSite/) и упознајте се с подацима које ова институција прикупља, обрађује и презентује. • Погледајте на сајту Народне банке Србије (НБС), www.nbs.rs, податке о кретању инфлације у нашој земљи. • Адам Смит (Adam Smith, 1723–1790) у свом капиталном делу „Истраживање природе и узрока богатства народа” (1776.) описује саморегулишуће деловање тржишта по принципу „невидљиве руке” које је у складу са крилатицом laisser faire, laisser passer (франц. пустите да све иде својим током). По тој узречици је слободно деловање (без било какве државне интервенције) тржишног механизма познато под називом laissez faire.
д
Жеље и потребе
За
во
• Жеља представља свесну или несвесну претпоставку о томе шта нам је потребно, односно жудњу за задовољењем конкретне потребе на тачно одређени начин. Нпр. људи имају потребу за храном како би отклонили осећај глади. Жеља за одређеном храном је наша пртпоставка о томе која врста хране ће најбоље утолити нашу глад. Следи да је потреба осећај нужности који подстиче људе на деловање ради отклањања (и/или умањења) неког недостатка или прибављања неког добра које ће тај осећај умањити или отклонити. Приватна и јавна добра • Приватна добра су она којима су својствени искључивст и супарништво. Нпр. карамели је својствена искључивост, јер је могуће неког спречити да је једе, односно једноставно му је нећете дати. Карамели је својствено и супарништво, јер ако једна особа једе карамелу, друга не може да једе ту исту карамелу. • Јавна добра - добра у чијем се коришћењу нико не може искључити, као таква истовремено су на располагању великом броју/свим потенцијалним корисницима, односно једнако су доступна у потрошњи за све. Нпр. противпожарна сирена – кад сирена засвира, немогуће је некога спречити да је чује. Односно, када неко стекне корист од тог упозорења, то не умањује ту исту корист неком другом.
18