ЈЕЛЕНА ЂУРИЋ ЈЕЛЕНА ЂУРИЋ
во
д
за
уџ
бе н
ик е
П раведно Праведно Р еално Реално А ргументовано А ргументовано В еродостојно Веродостојно O дговорно Oдговорно За
ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ЕКОНОМСКЕ, ПРАВНE И ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ЕКОНОМСКЕ ШКОЛЕ
Назив квалификације:
Назив квалификације: финансијски администратор економски техничар
Завод за уџбенике
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • 5БЕОГРАД Београд, 2014.
Рецензенти Проф. др Владан Петров, редовни професор Правног факултета у Београду Др Светислав Јанковић, доцент Правног факултета Универзитета у Београду Мр Анита Младеновић, наставник у Правно пословној школи у Београду Уредник Др Мирјана Мисаиловић
ик е
Одговорни уредник Др Татјана Костић
бе н
Главни уредник Др Милорад Марјановић
За
во
д
за
уџ
За издавача Др Милорад Марјановић, в.д. директора
CIP
©ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2019 Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Обраћање ученицима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
ик е
ПРВИ МОДУЛ ОСНОВИ ПРАВА И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
1. тема ДРЖАВА Држава – појам и улога . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Територија државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Становништво државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Државна власт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Државна организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Врсте државних органа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Демократија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Подела власти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Надлежност државних органа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 2. тема ПРАВНА НОРМА И ПРАВНИ АКТ Врсте друштвених норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Право . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Елементи правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Врсте правних норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 Правни акт − појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Елементи правног акта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Врсте правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Извори права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65
3
3. тема ПРАВНИ ОДНОС Правни однос – појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Елементи правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 Објекти права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 Настанак, мењање и престанак правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 Правне чињенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
уџ
бе н
ик е
4. тема ПРАВНА ДРЖАВА Уставност и законитост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Правна средства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Правноснажност и извршност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Примена права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
д
за
ДРУГИ МОДУЛ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ Упутство за реализацију II модула . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100
За
во
5. тема ПРЕДУЗЕТНИК Појам предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Атрибути − обележја предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Регистрација и престанак обављања делатности предузетника . . . 107 6. тема ПРИВРЕДНА ДРУШТВА Привредно друштво − појам и регистрација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 Обележја привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 Оснивачки акт привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Заступање привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122
4
7. тема ВРСТЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Друштва лица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 Друштва капитала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 Друштвена предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Јавна предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163
бе н
ик е
8. тема ТРАНСФОРМАЦИЈЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА Промена правне форме привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Повезивање привредних друштава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Статусне промене привредних друштава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
во
д
за
уџ
9. тема ПРИВРЕДНА ДРУШТВА У ФИНАНСИЈСКОМ СЕКТОРУ Банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Берзе и брокерско-дилерска друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Друштва за осигурање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187
За
10. тема ПРЕСТАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Разлози за престанак привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Поступак престанка привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 РЕЧНИК НЕПОЗНАТИХ ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
5
За во д за уџ бе н ик е
ПРЕДГОВОР
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Уџбеник Право усаглашен је с Правилником о плану и програму наставе и учења за предмет Право за трећи разред квалификације економски техничар, а могу га користити и ученици осталих образовних профила из подручја рада Економија, право и администрација. Уџбеник на приступачан и јасан начин обрађује основне правне појмове намењене том узрасту. Циљ додатних ликовних и текстуалних садржаја је да заинтересују ученике и развију код њих позитиван однос према предмету. Уџбеник треба да омогући стицање основних знања о држави и праву, о врстама привредних субјеката, њиховом положају, оснивању и престанку. Та знања треба да омогуће и развијање одговарајућих способности и вештина у оквиру међупредметних компетенција неопходних за квалификацију четвртог степена економски техничар. Такође, Уџбеник истиче значај правних прописа и утиче на формирање става о важности сталног праћења промена правних прописа, а посебно оних који се односе на привредне субјекте. Уџбеник Право садржи два модула, у складу с исходима и препорученим садржајима прописаним Правилником о плану и програму наставе и учења за истоимени предмет. Први модул обрађује два друштвена феномена, историјски условљена: државу и право. Његово изучавање треба да: – оспособи ученике за повезивање правних норми с осталим друштвеним нормама и за стваралачки и критички однос према држави и праву; – развије уверење о важности поштовања основних људских и мањинских слобода и права, као и њихове правне и социјалне сигурности; – допринесе изграђивању позитивних међуљудских односа; – омогући стицање основних знања о демократским институцијама и афирмише принципе демократије; – објасни основне принципе на којима се заснива правна држава и развије свест о значају уставности и законитости за владавину права; – учврсти уверење о потреби међународне интеграције наше државе. 7
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Други модул обрађује привредне субјекте – врсте привредних субјеката, првенствено предузетнике и привредна друштва, њихов правни положај, обележја, оснивање и престанак, као и банке, берзе, брокерско-дилерска друштва и друштва за осигурање као најзначајнија привредна друштва у финансијском сектору, тј. привредна друштва која се баве финансијском делатношћу. Изучавање тог модула треба да помогне ученицима да повежу основна знања из области права о различитим врстама привредних субјеката с економским предметима обухваћеним Планом и програмом наставе и учења. Познавање законске регулативе у тој области неопходно је за правилно обављање послова који изискују примену стечених стручних компетенција и остваривање исхода учења. Да би се ученицима приближио садржај Уџбеника, на почетку сваке тематске целине изложени су називи функционалних целина (лекција) које се обрађују, као и исходи које ученик треба да оствари на крају тематске целине – наставне теме. Непознати појмови објашњени су у саставу функционалне целине у којој су споменути, али и на крају те целине. На крају функционалних целина истакнути су кључни појмови, закључак и питања и задаци, а на крају тематске целине изложени су питања и задаци, резиме и упућивање на друге изворе знања. Циљ питања и задатака је практична провера усвојеног градива и оспособљавање ученика за саморегулисано учење и самооцењивање. Због специфичности садржаја, да би се он боље разумео, примери су често наведени у самом тексту функционалне целине, али има и издвојених примера, као и шема, којима се текст поткрепљује. Уџбеник садржи доста занимљивости, илустрација и интересантних допунских садржаја, који треба да заинтересују ученике за правну материју – да је схвате у контексту друштва у ком живе и мотивишу их да овладају захтевима наставног програма. Захваљујем издавачу који је преузео одговорност издавања Уџбеника, уз очекивање да ће ово издање унапредити остваривање циљева и задатака наставе Права и ученицима олакшати остваривање прописаних исхода. У Нишу, 29. 10. 2019. године
Аутор
8
Пре него што се упустите у изучавањe овог наставног садржаја, проанализирајте Степенице успешног учења:
ЧИТАЊЕ
Ново градиво прочитајте истог дана из уџбеника јер је заборављање најбрже одмах после учења. Читајте пажљиво.
ПОДВЛАЧЕЊЕ
Нема доброг учења и читања без подвлачења, којим одржавате пажњу и појачавате активност, издвајате најважније.
за
уџ
бе н
ик е
СЛУШАЊЕ
Слушајте пажљиво наставника на часу, размишљајте о ономе што говори, слушајте расправу другова, питајте шта не разумете.
во
д
БЕЛЕЖЕЊЕ
Направите тезе о целом градиву, лекцији, издвојте најважније јер тиме утврђујете најбитније чињенице. Урадите аутоконтролу; сада сте најактивнији и учвршћујете научено прво наглас, па у себи.
ДИСКУСИЈА
Сада можете да расправљате с другима: размените мисли и чујте другог.
РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА
Проверите и учврстите знање; примените научено.
За
ПРЕСЛИШАВАЊЕ
9
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Симболи пратећих садржаја: Назив функционалне целине – лекције
Тезе у облику битних речи као подсетник или резиме лeкције
Непознате речи
Објашњење непознатих речи из лекције
Закључак
Тезе у форми реченица које казују оно што је битно у лекцији (кључне реченице лекције)
уџ
бе н
ик е
Кључне речи
За проверу знања о лекцији или теми
д
за
Питања и задаци
Тезе у форми реченица које казују оно што је битно у теми (кључне реченице теме)
За
во
Резиме теме
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ Додатни, факултативни садржаји уз лекцију/е ЗАНИМЉИВОСТИ
Интересантни садржаји који објашњавају одређени појам или појаву из лекције или теме или асоцирају на њих
Поучне и мудре мисли, народне и латинске изреке
ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА
Литература и други извори за обраду теме
10
ик е
бе н
ПРВИ МОДУЛ
За
во
д
за
уџ
ОСНОВИ ПРАВА И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
1. ТЕМА
Садржај
за
уџ
бе н
Држава − појам и улога Територија државе Становништво државе Државна власт Државна организација Врсте државних органа Демократија Подела власти Надлежност државних органа
во
д
• • • • • • • • •
ик е
ДРЖАВА
За
По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да: – – – – – – – –
објасни појам држава и њене функције, разликује елементе државе, објасни принципе државне организације, анализира државу и право као друштвене појаве и њихов однос, класификује државне органе, објасни поделу власти на законодавну, извршну и судску, објасни демократију и њене принципе, објасни надлежност најважнијих државних органа у Републици Србији.
12
1.1. ДРЖАВА − ПОЈАМ И УЛОГА
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Држава је најзначајнија друштвена организација. Настала је у дугом и врло сложеном друштвеном процесу. Традиција, историјски, културни, национални и други услови у којима су државе настајале узроковали су велике разлике међу њима. Међутим, могу се издвојити обележја која су била заједничка и одлучујућа у процесу настанка свих држава, а то су: – физичка принуда – сила којом држава располаже (војска и полиција, за разлику од других друштвених организација) ради заштите државно-правног поретка и вредности и циљева тог поретка, – држава ствара право – прописује правила понашања ради уређивања односа у друштву, – држава обезбеђује примену права, по потреби, и употребом принуде према прекршиоцима прописаних правила. У теорији постоје многобројне дефиниције државе, мање или више прихватљиве. Разликују се у сагледавању циљева државе, њених вредности, „лица” у којима се држава појављује, варирају од величања монопола физичке силе, закона, слободе, правде, легитимне власти, суверености, ауторитета, једнакости, па до морала, владавине права итд. Класни концепт државе заступао је теорију да је државу као посебну друштвену организацију која располаже монополом физичке принуде створила класа богатих да би обезбедила начин производње који је у њеном интересу, и у том циљу прописала обавезна правила понашања (право). Данас је врло значајна улога државе у регулисању употребе силе, коју она остварује прописивањем права, а право опет даје оправдање или ограничење за употребу силе одређујући услове и оквир за њену примену. Најпознатија дефиниција државе дата је у првом члану Међународне конвенције о правима и обавезама држава, која је 1933. године закључена у Монтевидеу. Према тој дефиницији, „држава као субјект међународног права поседује следеће карактеристике: 1. стално становништво, 2. одређену територију, 3. владу и 4. способност да ступа у односе с другим државама.” Ова дефиниција, међутим, представља проширено учење о три елемента државе: територији, становништву и државној власти. 13
Кључне речи Држава – друштвена организација Стварање права Обезбеђивање примене права Монопол физичке силе
Непознате речи
регулисање – уређивање, довођење у ред, у складу са законима, прописима, правилима и др.
Закључак
уџ
бе н
ик е
• Држава је друштвена организација која: – ствара право, – обезбеђује примену права и – располаже физичком силом ради очувања и заштите државно-правног поретка и вредности и циљева тог поретка. • Право даје оправдање или ограничење за употребу силе одређујући законом услове (када) и оквир (границе) за њену примену.
за
Питања и задаци
За
во
д
1. Наведите основна обележја државе. 2. Објасните улогу државе у друштву. 3. Објасните улогу државе у регулисању употребе силе.
Форум Романум – римски трг данас (У време старог Рима на тргу су заседали Комициј − скупштина и претор – судија.)
14
1.2. ТЕРИТОРИЈА ДРЖАВЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Елементи државе су територија, становништво и власт. Држава је територијална организација и врши власт према људима који живе на њеној територији. Државна територија је у прошлости најчешће стицана ратовањем и освајањем. У савременим условима међународна заједница залаже се за мир у свету и зато се поставља услов да се државне територије морају прецизно утврдити и разграничити. Организација уједињених нација (ОУН) или Уједињене нације (УН) као најбројнија светска организација својим чланицама гарантује територијални интегритет и политичку независност. Зато та светска организација не признаје насилну промену државне територије, јер таква промена представља кршење међународних прописа. Међутим, због односа снага између водећих светских сила, УН не успевају да увек буду доследне у томе. Државна територија је тродимензионална и чине је: а) копнена (сувоземна) област – површина земље и њена унутрашњост испод те површине, б) водена област – реке, језера и поморске територијалне воде (обално море – узан појас мора уз обалу који може износити од три миље до дванаест морских миља), в) ваздушна област – ваздушни простор изнад сувоземне и водене области. Свемир нијe део државне територије − ниједна држава не полаже право ни на један његов део и oн се користи за добробит целог човечанства. Све три области чине јединствену државну територију и повреда било које од њих представља повреду суверенитета или територијалног интегритета државе. Зато држава има право да територију брани свим дозвољеним средствима. Државна територија има и посебан значај за њене држављане и њиховао је право, част и дужност да је бране. Територије држава раздвојене су државним, међународно признатим границама, које могу да буду природне и вештачке. Државна граница представља замишљену вертикалну раван која дели територију између двеју држава (сувоземну, водену и ваздушну област). Од државних треба разликовати административне или унутрашње границе, које раздвајају територијалне – административне јединице унутар државе (општинске, регионалне, покрајинске границе и др.).
15
1.3. СТАНОВНИШТВО ДРЖАВЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Држава врши власт према лицима која живе на њеној територији. Та лица чине становништво државе и могу да буду држављани и странци. Држављани су лица која имају држављанство одређене државе. Држављанство је трајна јавно-правна веза између државе и држављанина из које произлазе одређена права и обавезе и за држављанина и за државу. Држављанин је на пример дужан да брани отаџбину, плаћа порез, али има и одређена грађанска, политичка, економска и друга права, на пример да гласа на изборима за органе државне власти, да од своје државе захтева заштиту у иностранству, социјалну сигурност, безбедност, одређене услове живота и друго. Такође, држава има право да од својих држављана захтева да поштују њене прописе, али и дужност да им обезбеди дипломатску заштиту у иностранству, социјалну сигурност, остваривање људских и мањинских права и слобода и друго. Странци су лица која живе на територији државе чије држављанство немају. Могу имати држављанство друге државе, два држављанства (бипатриди) или више држављанстава (полипатриди), али могу да буду и лица без држављанства (апатриди). Странци имају мања права, али и мање обавезе у односу на држављане (на пример, немају бирачко право, не могу да врше државне функције), али су дужни да поштују власт и законе државе у којој живе. Данас у појединим државама постоји тенденција да се странцима, уз права која им се признају међународним конвенцијама, призна право да учествују на локалним изборима.
1.4. ДРЖАВНА ВЛАСТ Држава је организација која поседује највећу количину организоване друштвене моћи. Зато је њено најважније обележје власт кao институционализована моћ која се остварује кроз различите институције, на пример државних органе, политичке партије, синдикате и др. За правилно разумевање државне власти значајно је право као основ државне власти, које прописује организацију власти и ограничења у њеном вршењу. Право издваја ауторитет државе у односу на све друге друштвене организације. Оно дозвољава власти да примењује силу када је неопходно да се заустави насиље и заштити правни поредак и његове основне вредности. Власт има ауторитет заснован 16
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
на праву, јер је право основ за функционисање власти која произлази из воље грађана. Власт је обавезна да прописана правила доследно примењује. Зато државна власт: – ствара право – прописивањем правила понашања власт утиче на друштво, и – обезбеђује примену прописаних правила − примењује различита средства, па и принуду када је неопходно да се заустави насиље и заштите правни поредак и његове основне вредности. Власт настоји да убеди грађане у исправност прописаних правила и успостављеног политичког поретка, који су у интересу народа и служе утврђеним вредностима − метод убеђивања. Када државна власт не успе да обезбеди поредак заснован на загарантованим слободама и правима грађана, власти народа, социјалној сигурности, правди и слично, дешава се да грађани изразе незадовољство различитим облицима протеста или употребом силе. Када наступе такве околности, власт разним средствима (дијалог, економске мере, измена закона, пружање различитих врста помоћи и сл.) настоји да отклони незадовољство грађана. У случају неуспеха предузетих мера, власт може ограничити људска и мањинска права и слободе, отворено или скривено вршити контролу медија (електронских и штампаних) и, на крају, предузети драстичне репресивне мере ангажовањем полиције у сузбијању грађанских протеста или немира − метод репресије. Државна репресија представља обележје недемократских држава које се састоји у физичкој сили коју државни органи примењују према грађанима, а која нема легитимитет или основ у праву. Репресивне мере, међутим, могу да буду законске и друге мере које државна власт предузима против лица или група лица која својим радом и тежњама угрожавају безбедност или опстанак државе. Дакле, улога државне принуде може да буде превентивна, али и непосредна или репресивна, и увек треба да има циљ да штити јавни ред и мир и брине о безбедности грађана. У формирању јавног мњења, тј. мишљења великог броја грађана о неком значајном друштвеном питању велику улогу имају медији којима се врши пропаганда у интересу власти. Циљ пропаганде је да утиче на најшире слојеве народа ширењем политичких идеја. Политичка пропаганда представља планску и организовану активност на обликовању, представљању и ширењу различитих политичких садржаја у циљу придобијања грађана и обезбеђивања њихове подршке. Њу врши власт, али и политичке странке које не учествују у вршењу власти. Тако се успоставља контрола над човековим доживљавањем 17
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
појединих институција, политичких група – странака, удружења, појединаца и сл. То је својеврсна манипулација, која подразумева поступак потчињавања појединаца, друштвених група, јавности и медија одређеној врсти интереса. Она се остварује и прикривањем значајних информација, смишљеним коришћењем неистинитих података, извртањем чињеница и слично да би се стварањем лажне слике остварила контрола над примаоцима информација. Медији, дакле, имају веома важну улогу у вршењу државне власти. Стручњаци медије код нас називају седмом силом у држави (у Великој Британији и САД четвртим сталежом, у Француској, Шпанији и Италији четвртом власти итд.), а модерне демократије „медијским демократијама”. Државна власт је суверена. Појам сувереност води порекло од латинске речи superanus, што значи највиши, врховни (латински super – над, изнад). Под сувереношћу државне власти подразумева се да је државна власт највиша, најјача, најмоћнија у границама одређене државе, јача од власти свих других организација. Она је самостална и независна од страног мешања. Ако држава власт не врши трајно, она више није суверена, или више није суверена на делу државне територије на ком не врши власт. У међународним односима могу постојати и другачији облици државног суверенитета, као, на пример: – кондоминијум – када две државе имају једнак суверенитет на истој територији (веома редак случај), – енклава – део државе опкољен са свих страна територијом друге државе, – екстериторијалност – земљиште − територија на којој се налази амбасада друге државе. Државна власт је територијално ограничена − најмоћнија је само у границама дате државе. Државна територија представља фактичко ограничење државне власти јер њена правила важе само на тој територији. Државна власт је правно ограничена прописима које је држава донела. Устав као највиши правни акт државе ограничава све власти у држави, а то потом чине закони и други прописи. Односи између држава уређују се уговорима или другим актима које државе споразумно доносе, или пак актима међународних организација (на пример, Општа декларација о правима човека Организације уједињених нација, Конвенција УН о правима детета, конвенције Међународне организације рада итд.). То значи да је власт ограничена и правилима међународног права која су садржана у актима које је држава прихватила и њени органи су обавезни да их примењују. 18
Дакле, држава ствара право (правна сувереност као саставни део државне суверености), али истовремено себе ограничава правом. Кључне речи Елементи државе Територија Становништво Државна власт
Закључак
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
• Три основна елемента државе су: територија, становништво и власт. • Државна територија је јединствена и тродимензионална – има посебан емотивни значај за држављане. • УН својим чланицама гарантују територијални интегритет и политичку независност. • Становништво државе чине лица која живе на њеној територији. • Државна власт је институционализована моћ која се састоји у стварању права и обезбеђивању примене права. • Државна власт је суверена, територијално и правно ограничена. • За правилно разумевање државне власти значајно је право, које прописује организацију државе и ограничења у вршењу власти.
Питања и задаци 1. Наведите елементе државе. 2. Из чега се састоји јединствена државна територија? 3. Шта се, по вашем мишљењу, подразумева под појмом патриотизам? 4. Ко чини становништво државе? 5. Шта се подразумева под државном влашћу и чиме је она ограничена? 6. Зашто су медији значајни у вршењу власти?
19
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ
ик е
У античкој Грчкој, у полису Атина (полис – град–држава) грађани су се окупљали на тргу (агора) да би дискутовали о одлуци коју треба донети. У модерним државама политика се усваја и прослеђује путем масовних медија и тако власт врши политичку пропаганду. Доста тога о политици углавном сазнајемо путем телевизије, радија или новина. Наша влада наводи да ће Република Србија подстицати развој медијске писмености развијањем способности грађана да користе, разумеју и критички вреднују јавна гласила и садржаје различитих медија.
бе н
Потрудите се да информације увек проверавате из поузданих извора.
уџ
1.5. ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА
За
во
д
за
Појам „држава” има више значења. Под државом се може подразумевати: одређена територија (географско значење), класно друштво (по заступницима класне теорије о држави) и посебна друштвена организација. У даљим излагањима под државом ћемо подразумевати специфичну организацију која се разликује од свих других организација – државну организацију. Државна организација је самостална организација која се састоји од државних органа и односа међу њима. Она представља друштвену организацију с највећом количином организоване друштвене моћи, која располаже различитим средствима за заштиту правног поретка и може применити принуду (монопол физичке силе) када је неопходно да се заустави насиље, заштите људски животи, имовина и друге основне вредности. Државну организацију чине државни органи, односно државна службена лица у тим органима, која су јавне личности (посланици, министри, шеф државе, судије, јавни тужиоци и др.). Она државне послове врше трајно или повремено (на пример посланици, судије Уставног суда, саветници, судије поротници и др., повремено обављају послове који су им поверени), у границама овлашћења, у интересу и циљу који је држава правом одредила. Због тога је могуће променити велики број службених лица у државној организацији, а држава ће и даље постојати. То је принцип трансперсоналности. 20
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Дефинисати државу као друштвену организацију значи утврдити и друга специфична обележја у односу на друге друштвене организације: – она првенствено прописује правила понашања људи и санкције које се примењују у случају повреде тих правила, као и поступке у којима се изричу и органе који их изричу и примењују, – располаже монополом физичке принуде, – подела послова је много прецизније извршена − законом се одређују послови које може да врши сваки државни орган итд. За државну организацију карактеристична су и четири следећа принципа (начела): а) принцип хијерархије – подразумева да су државни органи поређани на хијерархијској лествици (која има облик пирамиде) према количини власти коју врше. Они који врше већу количину власти су виши, а они који врше мању количину власти су нижи. На врху хијерархијске лествице је највиши државни орган – суверени орган (парламент). Нижи органи имају већи или мањи степен самосталности у односу на више органе, б) принцип координације – састоји се у усклађивању рада између државних органа, без обзира на количину власти коју врше. Уколико је тај степен самосталности већи у односу на више државне органе, присутна је координација (на пример у судству), а уколико је мањи, присутна је субординација (на пример у војсци и полицији), в) принцип центропериферног повезивања – састоји се у повезивању централних и периферних органа. Централни органи врше државне послове на целој државној територији и њихови акти обавезују сва лица на тој територији (на пример републички органи код нас). Периферни (нецентрални) органи врше државне послове на делу државне територије и њихови акти обавезују само лица која живе на том делу државне територије (на пример градски, општински органи), г) подела власти – у модерној правној држави власт је подељена најчешће на законодавну, извршну и судску. Та подела онемогућава да се једна власт издигне изнад oсталих власти, јер свака власт представља ограничење за остале власти. О подели власти биће више речи у каснијем излагању. Непознате речи Монопол – искључиво право; економски – недостатак конкуренције на страни понуде или понуђача, који одређује цену робе и диктира услове на тржишту.
21
Кључне речи Организована моћ Државни органи – државни службеници Правила понашања и санкције Прецизна подела државних послова Хијерархија, координација, подела власти
Закључак
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
• Државна организација је друштвена организација с највећом количином организоване моћи, у којој је прецизно извршена подела послова. • Државна организација располаже различитим средствима за заштиту правног поретка, прописује правила понашања, санкције, органе који их изричу и поступке у којима се изричу и примењују. • Државни орган је организациона јединица државне организације. • Између државних органа постоје хијерархија и усклађивање рада. • Власт је најчешће подељена на законодавну, извршну и судску. • Постоји више подела државних органа (политички и стручни, одлучујући и извршни, оружани и цивилни, демократски и бирократски и др.).
Питања и задаци
1. Шта се подразумева под појмом државна организација? 2. Која су специфична обележја државне организације у односу на друге друштвене организације? 3. Наведите и објасните најзначајније принципе државне организације. 4. Дефинишите централне и нецентралне државне органе и наведите примере. 5. Побројте и објасните најзначајније поделе државних органа?
22
1.6. ВРСТЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНА Као што је познато, државна организација састоји се од државних органа. Државни орган је део државне организације (њена организациона јединца) који чини једно службено лице или више њих (државна службена лица) и који ради остварења одређеног циља врши послове које му је држава поверила (три елемента државног органа: лични, стварни и циљни). За обављање тих послова држава обезбеђује и распоређује одговарајућа средства свим државним органима. У државној организацији постоји више врста државних органа и њихов број разликује се од државе до државе. Према различитим критеријумима, могуће је извршити више подела државних органа.
ик е
1. ЗАКОНОДАВНИ, ИЗВРШНИ И СУДСКИ ОРГАНИ
За
во
д
за
уџ
бе н
У правној теорији постоје различита схватања о подели власти и функцијама тј. делатностима које су организоване ради остваривања одређених циљева у држави. Дуалистичке теорије сматрају да постоје две функције или делатности државе и то су законодавна и извршна. Тријалистичке теорије сматрају да постоје три функције: законодавна, извршна и судска, јер узимају у обзир и различитост аката које доносе органи државне управе као део извршне власти у односу на акте судске власти. Данас преовладава схватање о подели власти на законодавну, извршну и судску. Устав Републике Србије прописује да је уређење власти засновано на подели власти на законодавну, извршну и судску. Однос те три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли, и судска власт је независна. Стога се уставом као највишим правним актом државе одређују законодавни, извршни и судски органи. Законодавни орган је парламент, извршни је најчешће влада (која формира органе управе за непосредно извршавање закона у вршењу управних послова), а судску власт врше различите врсте судова.
2. ОРУЖАНИ И ГРАЂАНСКИ (ЦИВИЛНИ) ОРГАНИ Оружани органи располажу средствима физичке принуде о чијој употреби одлучује државна власт када је потребно заштитити правни поредак и његове вредности. То су војска и полиција. Војска је боље и теже наоружана и њен основни циљ je одбранa од спољне опасности и обезбеђење државне границе (осигурање спољне безбедности). Полиција је лако наоружана и њен основни циљ је заштита унутрашњег реда и мира (осигурање унутрашње безбедности). Цивилни 23
органи не располажу средствима физичке силе и то су сви остали органи у држави (парламент, влада, органи управе, судови и др.). За функционисање државе неопходни су и цивилни и оружани органи. У модерној правној држави цивилни органи треба да врше контролу над радом оружаних органа (супротно oд полицијске и милитаризоване државе).
3. ПОЛИТИЧКИ И СТРУЧНИ ОРГАНИ
бе н
ик е
Политички органи су највиши државни органи јер утврђују циљеве и правце друштвеног развоја – политику развоја државе. То је најчешће законодавни орган (скупштина или парламент) који законима утврђује политику и правце развоја државе. С обзиром на то да у највише модерних држава влада утврђује и спроводи политику државе, и она је делимично политички орган. Стручни органи врше стручне послове ради остваривања политике коју су утврдили политички органи. Ти органи састоје се од стручних лица, јер се у обављању послова који су им поверени захтева стручност (на пример судови, органи управе − министарства и др.).
уџ
4. ОДЛУЧУЈУЋИ И ИЗВРШНИ ОРГАНИ
во
д
за
Одлучујући органи доносе највише акте и одлуке, опште политичке одлуке и у хијерархији државних органа појављују се као виши (нпр. скупштина или парламент). Извршни органи извршавају одлуке одлучујућих државних органа, непосредно извршавају законе итд. (на пример органи управе и судови).
За
5. ДЕМОКРАТСКИ И БИРОКРАТСКИ ОРГАНИ Подела је извршена према начину формирања органа, односно начину стицања својства службеног лица. Демократски је орган чија службена лица бирају грађани (скупштина или парламент, на пример, јер посланике бирају грађани). Бирократски је орган за који службена лица не бирају грађани, већ их поставља или бира други државни орган (министрства, на пример, јер министре бира парламент). Стручни органи су по правилу бирократски. Подела на демократске и бирократске органе може се извршити и у ужем смислу према начину рада државних органа. Тако ће бирократски органи бити они чија су се службена лица „бирократизовала”, отуђила од народа и државне послове не врше у јавном, тј. општем интересу. Демократски органи, насупрот њима, негују јавност и одговорност у раду ради остварења општег интереса и за добро грађана. 24
6. ИНДИВИДУАЛНИ (ИНОКОСНИ) И ЗБОРНИ (КОЛЕГИЈАЛНИ) ОРГАНИ
уџ
бе н
ик е
Индивидуални (инокосни) органи су они у којима одлуку доноси једно лице које се налази на челу органа и одговорно је за његов рад – старешина или функционер органа (на пример министарства). Зборни (колегијални) органи су они у којима одлуку равноправно доноси више лица која чине тај орган (на пример парламент, влада). Да би колегијални орган могао да одлучује, мора да ради у седници на којој мора да буде присутан одређени, минималан број чланова, који се назива кворум. Да би одлука зборног органа била пуноважна, треба да се за њу изјаснила (гласала) потребна већина његових чланова, која може да буде: – проста већина (обична или релативна) – када је потребно да за одлуку гласа највећи број присутних чланова на седници, – апсолутна већина – када је потребно да за одређену одлуку гласа половина плус један од укупног броја чланова тог органа (натполовинска већина), – квалификована већина – када је потребно да за одлуку гласа већи број од апсолутне већине, на пример, две трећине чланова органа.
За
Закључак
во
д
за
Кључне речи
Државни орган − организациона јединица Врсте државних органа Кворум Проста, апсолутна и квалификована већина
• Државни орган је део државне организације и карактеришу га три елемента: лични, стварни и циљни. • Према различитим критеријумима, могу се извршити различите поделе државних органа. • Уставом као највишим правним актом државе одређују се законодавни, извршни и судски органи. • Службена лица демократских органа бирају грађани, а бирократских поставља или бира други државни орган. • Зборни (колегијални) орган одлуке доноси на седници прописаном већином гласова, и може пуноважно да одлучује када је присутан кворум – минимални број чланова тог органа.
25
Зграда Народне скупштине
Питања и задаци
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
1. Дефинишите појам државни орган и наведите његове елементе. 2. Побројте, објасните и упоредите врсте државних органа. 3. Објасните поделу на законодавни, извршни и судски орган. 4. Дефинишите појам кворум. 5. Који су органи демократски, а који бирократски према избору својих службених лица и према начину њиховог рада?
Сретењски устав је први устав Кнежевине Србије, из 1835. године, донет 15. фебруара!
↓
Зграда Владе
15. фебруар je Дан државности Републике Србије! Зграда Врховног касационог суда РС
26
Периферни − нецентрални
Цивилни
Одлучујући
Бирократски
Законодавни
Стручни
Државни органи Политички Извршни Демократски Зборни
ик е
Оружани Судски
за
уџ
11. Скупштина градске општине Чукарица 12. Веће градске општине Палилула 13. Комисија за називе делова насељених места и називе улица града… 14. Виши суд у Нишу 15. Министарство финансија РС 16. Апелациони суд у Нишу 17. Градоначелник Града Крагујевца 18. Народна скупштина РС 19. Влада РС 20. Војска Србије 21. Комисија за заштиту животне средине града… 22. Републички секретаријат за законодавство
За
во
д
1. Полицијска управа (ПУ) у Панчеву 2. Секретаријат за образовање Града Ниша 3. Начелник градске управе Града Крагујевца 4. Казнено-поправни завод у Нишу 5. Скупштина Града Крагујевца 6. Прекршајни суд у Крагујевцу 7. Министарство финансија РС 8. Секретаријат за планирање и изградњу 9. Министарство правде и државне управе РС 10. Врховни касациони суд РС
бе н
Централни
23. Министарство саобраћаја 24. Председник РС 25. Заштитник грађана 26. Апелациони суд у Новом Саду 27. Републички геодетски завод 28. Скупштина АП Војводине 29. Други основни суд у Београду 30. Републичко јавно тужилаштво 31. Управа за јавне набавке РС 32. Влада АП Војводине 33. Канцеларија за Косово и Метохију Владе РС 34. Виши суд у Сомбору
ЗАДАТАК. − Дата је табела слична укрштеници. Испод табеле‒укрштенице нумерисани су и исписани називи различитих државних органа. У одговарајућа поља укрштенице упишите одговарајући назив органа водећи рачуна о датим кровним појмовима у редовима (хоризонтално – сива боја) и колонама (вертикално – љубичаста боја). Да бисте попунили сва поља, можете више пута уписати исти понуђени орган, али само ако вам недостају одговарајући понуђени појмови. Упоредите и на часу анализирајте одговоре. 27
1.7. ДЕМОКРАТИЈА
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Демократија представља облик политичког режима, поретка или система у држави. Демократија води порекло од грчке речи „демос” (demos) – народ и „кратин” (cratein) − владати, што изворно значи владавина народа. Демократија је настала у античко доба, у Атини и заснивала се на принципима слободе и једнакости слободних људи (али не и робова), и на дијалогу као основном демократском инструменту. Данас је демократија основ сваке модерне правне државе. Власт у демократији произлази из народа, сувереност припада народу и грађани одлучују коме ће поверити да у њихово име врши власт. Они бирају власт на одређено време. Појам народне суверености је настао у борби народа против апсолутизма са жељом да се ограничи власт апсолутног монарха и део његових овлашћења пренесе на парламент. Демократија представља систем институција и процедура путем којих се изражава политичка воља народа и владавина већине. Неопходни услови за њено остваривање су: – вишестраначки систем (политички плурализам) и слободни вишестраначки избори, на којима грађани одлучују коме ће поверити вршење државне власти, – зајемчено остваривање и заштита људских и мањинских права и слобода грађана (право на живот, слобода кретања, слобода окупљања, слобода удруживања, савести и вероисповести, слобода мишљења и изражавања, забрана дискриминације, право на правично суђење, право на рад, право на штрајк, право на образовање, изборно право и др.), – власт је ограничена уставом и законом, – контрола и критика власти, – слобода медија, веома значајна за остваривање истинске демократије и др. Још је грчки филозоф Платон говорио о више облика демократије, али је посебно истицао да је најгори облик демократије у ком не владају закони, већ пука већина која намеће своју тренутну вољу. Данас су углавном присутна два најзначајнија облика демократије: непосредна демократија и посредна или представничка демократија. Непосредна демократија је облик демократије у ком државну власт народ врши непосредно. Остварује се народном иницијативом и референдумом. Народна иницијатива представља облик предлагања одлука и најчешће је присутна у законодавној области у виду покретања и давања предлога за доношење закона и других аката. Референдум представља облик доношења одлука од стране народа. 28
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Грађани, бирачи или гласачи на референдуму лично и тајно (писаним путем) учествују у доношењу одлуке. Одлука ће се сматрати донетом ако је за њу гласала прописана већина бирача. Референдум се организује када је потребно донети одлуке о питањима од посебног значаја, за опште добро, утврђеним највишим актом у држави. Најчешће се организује ради спровођења председничких или парламентарних избора. Грађани непосредно бирају лица (посланике) која ће у њихово име вршити власт. Посредна или представничка демократија је облик демократије у ком народ врши власт преко својих представника. Тако, на пример, посланици у парламенту доносе законе и друге одлуке у име грађана. Није увек могуће обезбедити да народ непосредно одлучује. Прво, није увек технички могуће окупити цео народ да врши власт и одлучује, а посебно када је потребно хитно донети одлуку; друго, референдум изискује велика финансијска средства; треће, за доношење стручних и политичких одлука захтева се стручност и политичко образовање, што се не може захтевати од већине народа и сл. Зато држава изборним законом комбинује облике посредне и непосредне демократије. Основни инструмент посредне демократије је изборно право. Оно се остварује као опште и једнако право гласа (лично и тајно) на слободним и непосредним изборима. Опште право гласа омогућује сваком пунолетном грађанину да, без обзира на пол, расу, вероисповест, националну припадност, политичко уверење, имовно стање и др., одлучује ко ће бити изабран за народног представника. Активно право гласа је право грађанина да бира народне представнике, а пасивно право гласа је право грађанина да буде на изборној листи, тј. да буде изабран за народног представника. Нема демократије без општег права гласа, непосредног и тајног гласања. За демократију је веома значајно и право кандидовања, које подразумева право предлагања кандидата за народне представнике. У модерној демократији не треба да постоји монопол једне партије у кандидовању, као ни монопол више партија, већ право предлагања кандидата треба да имају и друге организације и грађани. По истакнутој кандидатури спроводи се организована изборна пропаганда, у којој се идеолошким надметањем и политичким убеђивањем утиче на опредељење бирача. Као што је већ речено, у тој пропаганди велику улогу имају електронски и штампани медији. Постоје две врсте кандидовања и у вези с тим и две основне врсте изборних система, и то: појединачно кандидовање и кандидовање по листама. Код појединачног кандидовања гласа се за појединце, а код кандидовања по листама гласа се за листу, те се кандидати на 29
листи везују за носиоца листе (што може утицати на опредељење бирача). Већински изборни систем најчешће је присутан у појединачном кандидовању, у ком мандат припада кандидату који је освојио натполовинску већину гласова бирача, а пропорционални изборни систем у кандидовању по листама (расподела мандата врши се сразмерно броју гласова који је освојила свака листа). Постоји и мешовити изборни систем, који представља различите комбинације већинског и пропорционалног система. Сваки од изборних система има и предности и недостатке. Непознате речи
за
уџ
бе н
ик е
Облик политичког режима – облик вршења државне власти према учешћу мањине или већине народа у одлучивању (вршењу власти): кад влада воља мањине, то је аутократија (недемократски облик), а воља већине представља основ демократског система. Кандидовати – истакнути или предложити за кандидата; пријавити се као такмичар за неко звање, место или положај.
д
Кључне речи
За
во
Сувереност народа Демократске институције и процедуре Непосредна и посредна демократијa Изборно право Изборни систем
Закључак • Демократија је политички систем у ком власт припада народу (народна сувереност). • Непосредна демократија – народ непосредно врши власт (референдум и народна иницијатива). • Представничка демократија – народ врши власт преко својих представника (изборно право, право кандидовања). • Изборно право остварује се као опште и једнако право гласа.
30
ЗАНИМЉИВОСТИ Кандидат – у старом Риму значило је „у бело обучен”, јер су они који су се такмичили за неки положај за време избора били обучени у бело.
„Не одобравам то што кажеш, али ћу бранити до смрти твоје право да то кажеш.” Волтер
бе н
ик е
„Демократија живи од спора између две странке, од дискусије да би се пронашао прави пут. Због тога је за демократију значајно поштовање мишљења другог.” Ричард фон Вајзакер
за
уџ
„Мој политички идеал је демократија. Поштујмо сваког човека као биће и не правимо ни од кога идола.” Алберт Ајнштајн
За
во
д
„Демократске установе су карантин за чежњу ка тиранији.” Фридрих Ниче
„Држава је створена за људе, а нису створени људи за државу.” Ајнштајн „Држава постоји у корист доброг живота, а не само у корист живота.” Аристотел
Питања и задаци 1. Дефинишите појам демократија. 2. Наведите разлику између два основна облика демократије. 3. Шта подразумевају изборно право и право кандидовања? 4. Наведите и објасните врсте изборних система. 5. Које сте елементе демократије препознали у Србији? 6. Изложите свој став према демократији у Србији.
31
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ Носиоци суверености Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.
ик е
Устав Републике Србије, члан 2
бе н
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ Политичке странке
во
д
за
уџ
Јемчи се и признаје улога политичких странака у демократском обликовању политичке воље грађана. Оснивање политичких странака је слободно. Недопуштено је деловање политичких странака које је усмерено на насилно рушење уставног поретка, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање расне, националне или верске мржње. Политичке странке не могу непосредно вршити власт, нити је потчинити себи.
За
Устав Републике Србије, члан 5
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ Подела власти Правни поредак је јединствен. Уређење власти почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. Однос три гране власти заснива се на равнотежи и међусобној контроли. Судска власт је независна. Устав Републике Србије, члан 4
32