JEЛЕНА ЂУРИЋ
ик е
ОСНОВИ РАДНОГ ПРАВА ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД ПРАВНЕ, ЕКОНОМСКЕ И ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
Образовни профил правни техничар
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд
Рецензенти др Горан ОБРАДОВИЋ, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Нишу др Слободанка ПЕРИЋ, доцент на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици дипл. правник Горица ПЛАНИЋ, професор правне групе предмета у Правно-пословној школи Ниш, у Нишу Уредник Мирјана МИСАИЛОВИЋ Одговорни уредник Татјана КОСТИЋ
ик е
Главни уредник Драгољуб КОЈЧИЋ
уџ
бе н
За издавача Драгољуб КОЈЧИЋ, директор
За
во
д
за
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је овај уџбеник решењем бр. 650-02-387/2015-06 од 17. 02. 2016. године за издавање и употребу у трећем разреду правне и пословне школе
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:349.22(075.3) ЂУРИЋ, Jелена, 1955– Основи радног права : за трећи разред правне, економске и пословне школе : образовни профил правни техничар / Јелена Ђурић. – 1. изд. – Београд : Завод за уџбенике, 2016 (Београд : Colorgrafx). – 141 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 2.000. – Речник непознатих појмова: стр. 138-139. – Библиографија: стр. 140-141. ISBN 978-86-17-19418-3 COBISS.SR-ID 222922764 ISBN 978-86-17-19418-3 © Завод за уџбенике, Београд (1995–2016) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ
Предговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1. тема УВОД У ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Врсте права запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Остваривање права запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
за
уџ
бе н
ик е
2. тема РАДНО ВРЕМЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Појам и врсте радног времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Врсте радног времена према трајању . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Пуно радно време. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Непуно радно време . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Скраћено радно време. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Прековремени рад. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Распоред радног времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Једнократно и двократно радно време. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Дневно радно време и ноћни рад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Рад у исто време и рад у сменама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Прерасподела радног времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22
За
во
д
3. тема ОДМОРИ И ОДСУСТВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Појам и значај одмора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Врсте одмора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Одмор у току дневног рада. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Дневни одмор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Недељни одмор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Годишњи одмор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Појам и врсте одсуства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Плаћено одсуство. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Неплаћено одсуство. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 Мировање радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 4. тема ЗАШТИТА ЗАПОСЛЕНИХ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43 Појам и врсте заштите запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Обавезе и одговорности послодавца у вези са безбедношћу и заштитом живота и здравља запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Права и обавезе запослених у вези са безбедношћу и заштитом живота и здравља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Заштита моралног интегритета запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Забрана дискриминације. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Забрана злостављања на раду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 Заштита личних података запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Заштита од злоупотребе права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 Кодекси професионалног и етичког понашања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53
4 Посебна заштита запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Заштита омладине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Заштита жена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Заштита особа са инвалидитетом и запосленог са здравственим сметњама. . . . . . . . . . . 59 5. тема ЗАРАДА, НАКНАДА ЗАРАДЕ И ДРУГА ПРИМАЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Појам и структура зараде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Зарада за обављени рад и време проведено на раду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Минимална зарада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Накнада зараде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 Накнада трошкова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Друга примања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 Обрачун зараде и накнаде зараде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Евиденција и заштита зараде и накнаде зараде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
уџ
бе н
ик е
6. тема ДИСЦИПЛИНСКА ОДГОВОРНОСТ ЗАПОСЛЕНИХ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Врсте одговорности запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Појам дисциплинске одговорности запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 Повреда радне обавезе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Облици одговорности за повреду радне обавезе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Покретање и вођење дисциплинског поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Врсте и одмеравање дисциплинских казни – мера . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 Застарелост покретања и вођења дисциплинског поступка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 Удаљење запосленог с рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94
д
за
7. тема МАТЕРИЈАЛНА ОДГОВОРНОСТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Појам и врсте материјалне одговорности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Одговорност запосленог за штету проузроковану послодавцу или трећем лицу. . . . . 100 Одговорност послодавца за штету проузроковану запосленом или трећем лицу. . . . 101 Утврђивање и накнада штете . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
За
во
8. тема ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Појам престанка радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Разлози за престанак радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Отказ од стране запосленог . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Отказ од стране послодавца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Поступак у случају отказа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Отказни рок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 9. тема ЗАШТИТА ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Облици заштите права запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Индивидуални радни спор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 Заштита појединачних права споразумним путем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 Судска заштита појединачних права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125 Инспекцијска заштита појединачних права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 Колективни радни спорови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 Штрајк као метод решавања колективних радних спорова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 Право запослених на информисање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 Права назапослених лица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Речник непознатих појмова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140
ДИВНА МЛАДОСТ УВЕК ЈЕ ВЕРОВАЛА, А И ДАНАС ВЕРУЈЕ, ДА ЈЕ ЛАКО ПОКРЕНУТИ СВЕТ Алфредо Панзини (1863–1939), италијански писац и лексикограф
ик е
ДЕЦА – ТО СУ НАШЕ СУТРАШЊЕ СУДИЈЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
Максим Горки (1868–1936), руски писац, драматург и политичар
6
ПРЕДГОВОР
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Уџбеник Основи радног права написан је у складу с Наставним програмом за предмет Основи радног права, за трећи разред образовног профила Правни техничар, а могу га користити и ученици других традиционалних и огледних образовних профила, посебно из подручја рада Економија, право и администрација. Садржај Уџбеника уса глашен је са променама прописа у радноправној материји, до краја 2014. године. Уџбеник наставља изучавање радног права започето у другом разреду и на приступачан и јасан начин обрађује појмове из области радног права, намењене ученицима трећег разреда. Додатни ликовни и текстуални садржаји имају циљ да развију заинтересованост и позитиван однос ученика према предмету, а обрађени садржаји имају и значајан васпитни циљ. Применом наставног програма предмета за трећи разред ученицима треба да се омогући стицање знања о правима из радног односа, а нарочито о радном времену, одморима и одсуствима, заштити безбедности и здравља запослених, затим о заради, накнади зараде и другим примањима, заштити зараде и накнаде зараде, дисциплинској и материјалној одговорности, престанку радног односа и заштити права запослених. Уџбеник обрађује девет наставних тема: увод у права запослених, радно време, одморе и одсуства, заштиту запослених на раду, зараду, накнаду зараде и друга примања, дисциплинску одговорност, накнаду штете, престанак радног односа и заштиту права запослених. Циљ уџбеника јесте да ученици овладају теоријским и практичним знањима о правима из радног односа и начинима остваривања и заштите тих права, која утичу на формирање и развијање одговарајућих ставова и радних навика и односе се на: тачно, савесно, одговорно, уредно, благовремено и систематично извршавање послова и радних задатака; ефикасно организовање рада; аргументовану и одговорну критику и дијалог са послодавцем; позитиван однос према професионално-етичким нормама и вредностима, учењу и образовању током целог живота у складу са концептом одрживог ра звоја; остваривање и заштиту права на раду и у вези с радом; унапређивање сарадње са другима, као и способности за тимски рад и неговање социјалних и емоционалних односа; примењивање стечених знања и вештина при доношењу одлука и решавању проблема, како у области радних односа, тако и у свакодневном животу;
унапређивање способности за прикупљање, анализу, организацију, критичку процену, примену и преношење релевантних информација;
унапређивање способности аргументације сопствених ставова и критичког
ик е
мишљења; неговање интелектуалне радозналости, моралног расуђивања, стваралачког мишљења и правног речника; развијање ставова и вредности значајних за живот у савременом друштву, заснованих на поштовању људских права, толеранцији, солидарности, уважавању ра зличитости и родној равноправности; љубазност, комуникативност, предузимљивост и флексибилност у односу према клијентима и сарадницима (с освртом на пословну и професионалну етику); развијање уверења о потреби међународне интеграције наше државе и поштовања међународног радног законодавства; развијање уверења о важности поштовања основних политичких, грађанских и социјално-економских слобода и права грађана, као и њихове правне и соци јалне сигурности.
За
во
д
за
уџ
бе н
Да би се ученицима приближио садржај Уџбеника, на почетку сваке теме изложени су називи функционалних целина (лекција) које се обрађују, као и исходи које ученик треба да оствари на крају тематске целине – наставне теме. Непознати појмови објашњени су у саставу функционалне целине у којој су споменути. На крају функционалних целина истакнути су кључни појмови, закључак, питања и задаци, а на крају тематске целине дати су питања и задаци, резиме и упућивање на друге изворе знања. Због специфичности садржаја, примери су често наведени у самом тексту функционалне целине, али има и издвојених примера којима се поткрепљује текст. Такође, уџбеник садржи и шеме које омогућавају боље разумевање одређених садржаја и њихову си стематизацију, као и посебно издвојене задатаке и примере аката, чија израда треба да оспособи ученике за студиозну, критичку и креативну примену теоријских знања. Доста занимљивости, илустрација и интересантних допунских садржаја треба да заинтересује ученике за радноправну материју – да је схвате у контексту друштва у коме живе, и мотивишу их да овладају захтевима наставног програма кроз интерактивну наставу. Препоручујем наставницима који реализују садржај предмета да помоћу уџбеника упуте ученике на коришћење допунских садржаја, нарочито одговарајућих прописа, у решавању постављених, али и сложенијих задатака и студија случаја, и на тај начин оспособе их за практичну примену теоријских знања (стицање функционалних знања). Захваљујем рецензентима на драгоценој помоћи и издавачу који је преузео одговорност издавања Уџбеника, уз очекивање да ће ово издање унапредити остваривање циљева и задатака наставе предмета Основи радног права, и ученицима олакшати остваривање прописаних исхода – посебно када ученици немају ни један одговарајући уџбеник за овај наставни програм. У Нишу, 20.3.2015.
Аутор
7
За во д за уџ бе н ик е
1. тема
УВОД У ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ Са д рж ај
ик е
Врсте права запослених Остваривање права запослених
За
во
д
за
уџ
бе н
По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да: • разликује појединачна и колективна права запослених, • наведе начине остваривања појединачних права, • наведе органе који одлучују о правима запослених.
УВОД У ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
ВРСТЕ ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Као што је познато из претходног разреда, права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују се Законом о раду и посебним законима (у складу са ратификованим међународним конвенцијама), као и колективним уговором, општим актима послодавца и уговором о раду (изузетно и правилником о раду – када код послодавца није закључен колективни уговор). Такође је познато да запослени остварује права и обавезе из радног односа даном ступања на рад. Ступањем на рад он првенствено преузима обавезу обављања послова на које је распоређен, али и друге обавезе на раду и по основу рада, као и права и одговорности. Право на рад једно је од основних људских права гарантованих Уставом. Из права на рад произлазе појединачна (индивидуална) и колективна права запослених. ПОЈЕДИНАЧНА ИЛИ ИНДИВИДУАЛНА ПРАВА из радног односа јесу она права која припадају запосленом као појединцу. Запослени их остварују појединачно. Таква права су, на пример, право на одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, здравствену заштиту, достојанство личности, право на ограничено радно време, на плаћени годишњи одмор, стручно усавршавање, материјално обезбеђење за време привремене незапослености, право на правну заштиту у случају престанка радног односа и друга права у складу са законом, општим актом и уговором о раду. КОЛЕКТИВНА ПРАВА запослени остварује као члан колектива заједно са осталим запосленима, а не као појединац. То су: право на удруживање, односно на организовање синдиката, право на учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, на мирно решавање колективних радних спорова, право на штрајк, на учешће запослених у одлучивању код послодаваца (савет запослених, односно код послодаваца на које се примењује посебан режим – преко представника запослених у органу управљања), информисање и консултовање запослених и др.
За
10
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Под остваривањем права запослених подразумева се њихово редовно остваривање код послодавца, под прописаним условима и на одређени начин. Ако је послодавац правно лице, о појединачним правима, обавезама и одговорностима запосленог првенствено одлучује надлежни орган послодавца (директор или други орган одређен законом, односно општим актом послодавца у складу са законом). Уколико послодавац нема својство правног лица (нпр. предузетник), одлучује предузетник или лице које он овласти. Дакле, за остваривање одређеног права, запослени се прво обраћа послодавцу. У поступку остваривања одређеног појединачног права код послодавца, запослени се може обратити и синдикату чији је члан. О остваривању права запослених, послодавац одлучује решењем. О врстама решења и њиховим саставним деловима биће више речи у каснијем излагању. Запослени има право да захтева остваривање и заштиту појединачних права и пред органима ван послодавца (нпр. пред инспекцијским органима, судовима и др.), када сматра да је послодавац поступио супротно закону, колективном уговору или другом одговарајућем општем акту. Закон о раду предвиђа и два мирна начина за заштиту појединачних права запослених и то су: споразумно решавање спорних питања између запосленог и послодавца (уколико је та могућност предвиђена општим актом послодавца или уговором о раду) и решавање радног спора посредством Републичке агенције за мирно решавање радних спорова. О поступку споразумног решавања спорних питања, индивидуалном радном спору и другим облицима заштите појединачних и колективних права биће више речи у деветој теми – Заштита права запослених. Кључне речи ступање на рад / појединачна права / колективна права / остваривање права запосленог / надлежни орган послодавца / предузетник / инспекцијски органи / судови Непознате речи појединачна права запослених – права која припадају запосленом као појединцу; остварују се и штите појединачно колективна права запослених – права која запослени остварујe и штити као члан колектива, заједно са осталим запосленима De lege lata. – Према постојећим (важећим) прописима. De lege ferenda. – По закону који треба донети (какав би требало донети). Acta, non verba. – Дела, не речи. Латинске изреке
11
УВОД У ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
ПРОШИРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ Обавезе послодавца и запосленог ,,Послодавац и запослени дужни су да се придржавају права и обавеза утврђених законом, општим актом и уговором о раду.” – Закон о раду, члан 17. Обавезе запослених ,,Запослени је дужан да: 1) с авесно и одговорно обавља послове на којима ради; 2) поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа; 3) обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на обављање послова утврђених уговором о раду; 4) обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и настанак материјалне штете.” – Закон о раду, члан 15.
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Обавезе послодавца ,,Послодавац је дужан да: 1) запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, општим актом и уговором о раду; 2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима; 3) з апосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада, правилима из члана 15 тачка 2) овог закона и правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду; 4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду; 5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним законом, а код послодавца код кога није образован синдикат од представника кога одреде запослени.” Закон о раду, члан 16
За
12
Симболично приказан радни тим послодавца (кључ успеха)
ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ
РЕЗИМЕ ТЕМЕ: УВОД У ПРАВА ЗАПОСЛЕНИХ Ступањем на рад запослени остварује права и обавезе из радног односа. Појединачна права запослени остварује самостално, лично, као појединац (нпр.: право на
бе н
ик е
одговарајућу зараду, безбедност и здравље на раду, право на здравствену заштиту, на до стојанство личности, на материјално обезбеђење за време привремене незапослености и др.). Колективна права запослени остварује као члан колектива заједно са осталим запосленима, а не као појединац (нпр: право на удруживање, односно на организовање синдиката, право на учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, на мирно решавање колективних радних спорова, право на штрајк и др.). Остваривање и заштиту појединачних права запослени има право да захтева пред органима послодавца и ван послодавца. Могуће је и споразумно решавање спорних питања између запосленог и послодавца, ако је то предвиђено општим актом послодавца или уговором о раду. Уколико је послодавац правно лице, о појединачним правима, обавезама и одговорностима запосленог одлучује надлежни орган послодавца. Код послодавца који нема својство правног лица одлучује предузетник или лице које он овласти.
во
д
за
уџ
Питања и задаци 1. Обновите градиво из другог разреда о заснивању радног односа. 2. Зашто је значајан појам ступање запосленог на рад? 3. Објасните разлику између појединачних и колективних права запослених. 4. Наведите најзначајнија појединачна и колективна права запослених. 5. Коме се запослени може обратити за остваривање и заштиту појединачних права?
За
Предузеће мора имати једноставне, јасне и јединствене циљеве. Уместо односа надређени–подређени, бољи је однос диригент–оркестар. Петер Фердинанд Дракер (1909–2005), рођен у Бечу, од 1934. живео и радио у САД-у, едукатор, писац, лидер у развоју менаџмента у образовању, аутор је концепта ,,управљање путем циљева”.
ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА Интернет – мноштво садржаја Др Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет, Нови Сад 2012. Др Боривоје Шундерић, Основи радног права, Београд 1994. Др Александар Николић, Радно право, Београд 1988. Др Драган Стојановић, Основна права човека, Ниш 1989. Закон о раду, „Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 75/2014.
13
За во д за уџ бе н ик е
2. тема
РАДНО ВРЕМЕ Са д рж ај
ик е
Појам и врсте радног времена Врсте радног времена према трајању Распоред радног времена Прерасподела радног времена
За
во
д
за
уџ
бе н
По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да: • објасни врсте радног времена према трајању, • разликује непуно и скраћено радно време, • објасни распоред радног времена, • разликује врсте радног времена према његовом распореду, • објасни разлоге за прерасподелу радног времена.
Мудрост је искористити време и знање на прави начин. Џон Вонамејкер (1838–1922), амерички трговац и политичар
РАДНО ВРЕМЕ
ПОЈАМ И ВРСТЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА Познато вам је из претходног разреда да у раном капитализму (крајем 18. и почетком 19. века) радно време није било регулисано. Његово трајање зависило је од воље послодавца. Због веома тешких услова рада, дугог радног дана и сурове експлоатације, положај радника био је веома тежак. То је довело до њиховог удруживања и до појаве радничког покрета. Први захтеви организованих радника односили су се на скраћивање радног времена, тј. радног дана, који је трајао по 16 или више часова. Прва интервенција државе у области радног односа такође се односила на скраћивање радног времена.
ик е
Радно време је временски период у коме је запослени дужан (односно на располагању) да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају, у складу са законом. Запослени и послодавац могу се договорити да један период радног времена (у оквиру уговореног радног времена) запослени обавља послове код куће.
уџ
бе н
Многобројни су фактори који утичу на одређивање дужине радног дана, тј. одређивање радног времена: продуктивност, организација рада, оплодња и акумулација капитала (стварање нове вредности и вишка вредности) и др. Одређено радно време има функцију да заштити запослене од претераног физичког и психичког исцрпљивања и да друштву обезбеди неопходну количину рада за производњу потребне количине производа и пружање услуга.
за
Радно време се може поделити према различитим критеријумима:
во
д
према трајању – на пуно радно време, непуно радно време, скраћено радно време и прековремени рад, према распореду – једнократно и двократно радно време, рад у исто време и у сменама, дневно радно време и ноћни рад, итд.
За
16
ВРСТЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА ПРЕМА ТРАЈАЊУ Најзначајнија подела радног времена јесте подела према трајању, и то на пуно радно време, непуно радно време, скраћено радно време и прековремени рад.
Пуно радно време Пуно радно време износи 40 часова недељно. Послодавац својим општим актом може да утврди радно време краће од 40 часова, али не краће од 36 часо ва недељно (због природе посла, организације рада и др.). Запослени који ради краће од 40, али не краће од 36 часова, остварује права из радног односа као да ради пуно радно време. Запослени који ради 40 часова недељно (пуно радно време) може да закључи уговор о допунском раду с другим послодавцем, а највише до је
ВРСТЕ РАДНОГ ВРЕМЕНА ПРЕМА ТРАЈАЊУ
дне трећине пуног радног времена. Тим уговором послодавац и запослени утврђују право на новчану накнаду и друга права и обавезе по основу допун ског рада.
Непуно радно време
за
уџ
бе н
ик е
Непуно радно време је радно време краће од пуног радног времена због мањег обима посла. Запослени са непуним радним временом остварује права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду (осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није другачије одређено). Запослени може да заснује радни однос са непуним радним временом на неодређено или одређено време. Послодавац је дужан да запосленом који ради са непуним радним временом обезбеди исте услове рада као и запосленом са пуним радним временом који ради на истим или сличним пословима. Он је дужан и да благовремено обаве сти запослене о доступности послова са пуним и непуним радним временом. Такође је дужан да размотри сваки захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и захтев запосленог са пуним ра дним временом за прелазак на непуно радно време. Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.
д
Скраћено радно време
За
во
Под скраћеним радним временом подразумева се радно време краће од пуног радног времена. Уводи се законом или општим актом послодавца за запо слене који обављају нарочито тешке, напорне и за здравље штетне послове, односно послове с повећаним ризиком (послови под земљом, под водом, у просторијама с јонизујућим зрачењем, под повишеним или смањеним атмо сферским притиском, на ниској температури, послови уз повећану буку и вибрације и др.). Запосленима на овим пословима радно време се скраћује сразмерно ште тном дејству услова рада на њихово здравље и радну способност (које се не може отклонити у потпуности и поред примене одговарајућих мера безбедности и заштите живота и здравља на раду). Зато су то послови с посебним усло вима рада. Може их обављати запослени који испуњава те услове и само ако је надлежни здравствени орган претходно утврдио да је запослени здравствено способан за рад на тим пословима. Скраћење радног времена може износити највише 10 часова недељно, што значи да скраћено радно време може да траје најмање 30 часова недељно. Запослени који ради скраћено радно време има сва права из радног односа као да ради пуно радно време.
17
РАДНО ВРЕМЕ
Прековремени рад
за
уџ
бе н
ик е
Под прековременим радом подразумева се радно време дуже од пуног ра дног времена. Он је по правилу забрањен (Устав прописује право запосленог на ограничено радно време), али Закон о раду предвиђа изузетке када је на захтев послодавца запослени дужан да ради дуже од пуног радног времена (прековремено): у случају више силе (земљотрес, поплава, експлозија, пожар, елементарна непогода и сл.), затим у случају изненадног повећања обима посла (епидемија, зараза, квар на инсталацији и сл.) као и онда када је неопходно да се у одређеном року заврши посао који није планиран. Закон предвиђа одређене категорије лица којима је забрањено увођење прековременог рада (малолетно запослено лице, самохрани родитељ са дететом до седме године живота или са дететом које је особа са тешким инвалидитетом, запосленом који ради на пословима за које је утврђено скраћено радно време, ако законом није другачије одређено итд.) Прековремени рад не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно. Запослени не може да ради дуже од 12 часова дневно, укључујући и прековремени рад. Ради обезбеђивања непрекидне болничке и ванболничке здравствене заштите у одређеним здравственим установама уводи се дежурство као прековремени рад који је уређен посебним законом (по правилу, не може да траје дуже од 10 часова у току радне недеље).
во
д
Кључне речи радно време / обављање послова према налозима послодавца / радно време према трајању / пуно радно време / непуно радно време / скраћено радно време / прековремени рад
Закључак
За
18
Радно време представља временски период у ком је запослени дужан (односно на
располагању) да обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају. Према трајању, радно време се дели на пуно радно време, непуно радно време, скраћено радно време и прековремени рад. Пуно радно време износи 40 часова недељно. Не може бити краће од 36 часова недељно. Непуно радно време представља радно време краће од пуног радног времена због мањег обима посла – запослени остварује права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду. Скраћено радно време уводи се законом или општим актом послодавца за запослене који обављају нарочито тешке, напорне и за здравље штетне послове, тј. послове с повећаним ризиком. Може да траје најмање 30 часова недељно. Прековремени рад подразумева радно време дуже од пуног радног времена – не може да траје дуже од осам часова недељно, нити дуже од четири часа дневно.
РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА
Тежак је терет немати шта да се ради. Тами Боало (глумица) Питања и задаци 1. Дефинишите радно време. 2. Које су врсте радног времена према трајању? 3. Објасните појам пуно радно време. 4. Објасните разлику између непуног и скраћеног радног времена. 5. Шта се подразумева под прековременим радом? 6. Када је запослени дужан да ради прековремено? 7. Зашто је, по вашем мишљењу, забрањен прековремени рад?
бе н
ик е
Човек делима слика себе. Фридрих Шилер (1759–1805), немачки песник, драмски писац, филозоф и историчар
уџ
РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА
За
во
д
за
Под распоредом радног времена у основи се подразумева организација радног времена код послодавца. Радно време се организује на тај начин што се утврђује његов почетак и завршетак, односно трајање и подела радног времена у току радног дана и радне недеље. Трајање радног времена уравнотежено је у току радног дана, односно радне недеље. Радна недеља, по правилу, траје пет радних дана, а радни дан, по правилу, осам часова. Распоред радног времена у оквиру радне недеље утврђује послодавац. Он може утврдити почетак и крај радног времена истовремено за све запослене. Код појединих послодаваца могу постојати разлози због којих сви запослени не могу да почну са радом истовремено. Ако природа посла и орга низација рада то дозвољава, почетак и завршетак радног времена могу се утврдити у одређеном временском интервалу – то се назива клизно радно време (на пример, од 8 до 18 часова). Скупштина општине или града може утврдити почетак и завршетак радног времена за поједине установе на својој територији. Руководиоци тих установа дужни су да организују рад, тј. утврде распоред радног времена свих служби, односно свих запослених у складу са скупштинском одлуком. Послодавац је дужан да запослене обавештава о распореду и промени распореда радног времена, у роковима који су прописани законом (најмање пет дана унапред, осим у случају увођења прековременог рада, или услед наступања непредвиђених околности). Према распореду радног времена, могу се разликовати следеће врсте: једнократно и двократно радно време, дневно и ноћно радно време, рад у исто време и рад у сменама.
19
РАДНО ВРЕМЕ
Једнократно и двократно радно време Једнократно радно време подразумева да се дневни фонд радних часова остварује континуирано, тј. непрекидно, у преподневним или у поподневним часовима. Запослени који ради једнократно радно време има право на одмор у току рада (опширније у трећој теми – Одмори и одсуства). Време трајања тог одмора урачунава се у радно време.
ик е
Двократно радно време постоји када дневни фонд радних часова запо слени остварује у два дела, у преподневним часовима (преподневни рад) и поподневним часовима (поподневни рад) – нпр. запослени ради пре подне од 8 до 12 часова и после подне од 16 до 20 часова. Време између преподневног и поподневног рада не сматра се временом проведеним на раду и не урачунава се у радно време.
Дневно радно време и ноћни рад
уџ
бе н
Дневно радно време остварује се у току дана, у интервалу од 6 до 22 часа. Под ноћним радом подразумева се рад који се обавља од 22 часа до 6 часова наредног дана. Послодавац је дужан да пре увођења ноћног рада затражи мишљење синдиката о мерама безбедности и заштите живота и здравља на раду запослених који рад обављају ноћу.
во
д
за
Ако би, по мишљењу надлежног здравственог органа, ноћни рад (уколико запослени ради ноћу најмање три часа сваког радног дана или трећину пуног радног времена у току једне радне недеље) довео до погоршања здравственог стања запосленог, послодавац је дужан да му обезбеди обављање послова у току дана, тј. дневно радно време.
За
20
Као што је познато из претходног разреда, Међународна организација рада (МОР) донела је више конвенција о ноћном раду. У почетку, циљ је био да се заштите поједине категорије лица (жене и деца) од исцрпљујућег ноћног рада. Закон о раду у Србији такође прописује заштиту појединих категорија лица од ноћног рада (опширније у четвртој теми – Заштита запослених).
Рад у исто време и рад у сменама Рад у исто време постоји када сви запослени код послодавца раде истовремено (по правилу у преподневном делу дана). Рад у сменама присутан је када запослени код послодавца не раде исто времено, већ раде у различито доба дана – у преподневној, поподневној и
РАСПОРЕД РАДНОГ ВРЕМЕНА
ноћној смени. Послодавац уводи рад у сменама када је неопходно да се рад обавља непрекидно и да запослени раде истим средствима рада у различито време. Постоје послови који подразумевају искључиво ноћни рад (послови чувања или обезбеђења објеката које током дана није потребно чувати). Ипак, већина послова која укључује ноћни рад обавља се у сменама. Рад у ноћној смени је најтежи. Ако је послодавац организовао рад у сменама које укључују ноћни рад, он је дужан да обезбеди измену смена, тако да запослени не ради непрекидно више од једне радне недеље ноћу. Запослени може да ради ноћу дуже од једне радне недеље само уз његову писану сагласност.
ик е
Кључне речи распоред радног времена – организација радног времена / радни дан / радна недеља / једнократно и двократно радно време / дневно радно време и ноћни рад / рад у исто време и рад у сменама
уџ
бе н
Време је једнако животу. Стога, упропасти своје време и упропастио си свој живот, или владај својим временом и владаћеш својим животом.. Едмунд Бурке (1729–1797), британски државник, парламентарни беседник, филозоф
Закључак
за
Распоред радног времена подразумева трајање радног времена у току радног да-
За
во
д
на и радне недеље. Радна недеља, по правилу, траје пет радних дана, а радни дан, по правилу, осам часова. Послодавац је дужан да запослене обавештава о распореду и промени распореда радног времена. Једнократно радно време подразумева да се дневни фонд радних часова остварује континуирано, тј. непрекидно. Двократно радно време постоји када дневни фонд радних часова запослени остварује у два дела, у преподневним и поподневним часовима. Дневно радно време остварује се у току дана, у интервалу од 6 до 22 часа. Ноћно радно време (ноћни рад) подразумева рад који се обавља од 22 часа до 6 часова наредног дана. Рад у исто време постоји када сви запослени код послодавца раде истовремено. Рад у сменама подразумева да запослени код послодавца не раде истовремено, већ раде у различито доба дана – у преподневној, поподневној и ноћној смени.
Питања и задаци 1. Објасните врсте радног времена према његовом распореду. 2. Повежите, сажмите и напишите или реците седам реченица које, по вашем мишљењу, објашњавају појам распоред радног времена. 3. Повежите поделу на дневни и ноћни рад са радом у сменама и искажите све шта знате о ноћном раду.
21
РАДНО ВРЕМЕ
Уколико немаш времена да нешто урадиш како треба, када ћеш имати времена да то урадиш поново? Бенџамин Френклин (1706 – 1790), амерички штампар, издавач, писац, државник, политичар, проналазач, научник Ако хоћете нешто да урадите – идите до краја. У супротном ни не почињите.
Чарлс Буковски (1920 – 1994), амерички песник, приповедач и романописац
ПРЕРАСПОДЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Као што је познато, распоредом радног времена уравнотежено је трајање радног времена у току радног дана, односно радне недеље. Радна недеља, по правилу, траје пет радних дана, а радни дан, по правилу, осам часова. Постоје, међутим, разлози који захтевају да у одређеном делу календарске године запослени раде дуже, а у другом делу краће од пуног радног времена. У том случају, трајање радног времена није уравнотежено, односно промењен је утврђен распоред радног времена. Под прерасподелом радног времена подразумева се промена распореда радног времена у оквиру које радно време током радног дана, односно радне недеље, у одређеном делу календарске године траје дуже, а у другом делу краће од пуног радног времена (у складу са законом). Послодавац може да изврши прерасподелу радног времена када то захтева: природа делатности, организација рада, боље коришћење средства за рад, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеном року. Радно време може се прерасподелити тако да укупно радно време запо сленог, у периоду од шест месеци у току календарске године, у просеку не буде дуже од уговореног радног времена запосленог. Закон о раду предвиђа да се колективним уговором може утврдити да се прерасподела радног времена не везује за календарску годину, односно да она може трајати и дуже од шест месеци, а најдуже девет месеци. У случају прерасподеле, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно. Прерасподела радног времена не представља прековремени рад. Запослени у једном периоду године ради дуже, а у другом периоду краће од пуног радног времена, али за период у коме се врши прерасподела радног времена, у просеку у радној недељи не ради дуже од 40 часова. Дакле, код прерасподеле радног времена запослени нема право на увећану зараду, као код прековременог рада.
За
22
ПРЕРАСПОДЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА
уџ
бе н
ик е
Послодавац не може да врши прерасподелу радног времена на пословима на којима је уведено скраћено радно време, јер су то тешки, напорни и за здравље запослених штетни послови. Дужи рад од прописаног у обављању послова с повећаним ризиком могао би да угрози или наруши здравље запо сленог. Такође, послодавац не може да прерасподели радно време запосленом млађем од 18 година, запосленој жени за време трудноће и запосленом родитељу са дететом млађим од три године или дететом са тежим степеном психофизичке ометености уколико се они са тим писмено не сагласе (то је облик заштите појединих категорија запослених – опширније у четвртој теми: Заштита запослених). Запослени коме је престао радни однос пре истека времена за које се врши прерасподела радног времена има две могућности, тј. права да захтева од послодавца: да му се часови рада дужи од уговореног радног времена за време прерасподеле прерачунају у радно време и признају у радни стаж, или да му се часови рада обрачунају и исплате као часови прековременог рада (кроз увећану зараду).
во
д
за
Чувајте се понедељка! То је дан када људи на вас највише наваљују, кад се послови јављају са свих страна. То је, често, дан пренагљених закључака и сувише брзих одлука. Иво Андрић (1892 – 1975), српски књижевник
За
Кључне речи прерасподела радног времена – промена распореда радног времена – разлози за прерасподелу радног времена / не дуже од 60 часова недељно Закључак Прерасподела радног времена подразумева промену распореда радног времена у
оквиру које радно време током радног дана, односно радне недеље у једном делу календарске године траје дуже, а у другом краће од пуног радног времена. Послодавац утврђује распоред и прерасподелу радног времена. Разлози због којих послодавац може да изврши прерасподелу радног времена могу бити: природа делатности, организација рада, боље коришћење средства за рад, рационалније коришћење радног времена и извршење одређеног посла у утврђеном року. Прерасподела радног времена није прековремени рад и запослени нема право на увећану зараду. Послодавац не може да врши прерасподелу радног времена на пословима за које је уведено скраћено радно време.
23
РАДНО ВРЕМЕ
ик е
Питања и задаци 1. Објасните разлику између распореда и прерасподеле радног времена. 2. Који су разлози због којих послодавац може донети одлуку о прерасподели радног времена? 3. Упоредите, анализирајте и објасните разлику између прековременог рада и прерасподеле радног времена. 4. Поделите се у одељењу на четири групе. Потребно је да успоставите контакт са реалним послодавцима – четири конкретна привредна друштва или установе (може вас упутити наставник или родитељ) код којих ћете тимски истражити проблематику распореда и прерасподеле радног времена. Разговарајте и са запосленима. Водите дневник бележака о истраживању. Анализирајте добијене резултате, изведите закључке по групама и предложите и образложите ефикаснији распоред радног времена. Дискутујте на часу о закључцима и предлозима група. Проследите предлоге група послодавцима које сте истраживали.
РЕЗИМЕ ТЕМЕ: РАДНО ВРЕМЕ
бе н
Радно време је временски период у коме је запослени дужан, односно расположив да
обавља послове према налозима послодавца, на месту где се послови обављају.
Радно време према трајању може бити: пуно радно време, непуно радно време, скраћено
во
д
за
уџ
радно време и прековремени рад. Пуно радно време износи 40 часова недељно. Распоред радног времена или организација радног времена подразумева утврђивање његовог почетка и завршетка односно трајања и поделе радног времена у току радног дана и радне недеље. Радно време према распореду може бити: једнократно и двократно, дневно и ноћно ра дно време, рад у исто време и рад у сменама. Прерасподела радног времена подразумева промену распореда радног времена тако што радно време током радног дана, односно радне недеље, у једном делу календарске године траје дуже, а у другом краће од пуног радног времена. У случају прерасподеле, радно време не може да траје дуже од 60 часова недељно. Послодавац не може да врши прерасподелу радног времена на пословима за које је уведено скраћено радно време. Послодавац одлучује о распореду и прерасподели радног времена и о тој одлуци обавештава запослене. Прерасподела радног времена није прековремени рад.
За
24
Дела уче човека, дела га и теше. Песталоци (1746–1827), швајцарски педагог и теоретичар Човек се не може развијати ако сам нема иницијативу деловања. Џ. Рабеманањара, мадагаскарски песник
ПРЕРАСПОДЕЛА РАДНОГ ВРЕМЕНА
ЗАНИМЉИВОСТИ Швајцарска је једна од последњих европских држава која је женама дала право гласа (само је Лихтенштајн касније увео то право). Разлог за то је и конзервативност Швајцараца. Деценијама је велики проценат жена био против давања права гласа женама. Оне су основале удружења жена за борбу против давања права гласа женама. Други парадокс био је сам референдум о том питању, на коме би гласали само мушкарци са правом гласа. Тако је, на пример, на националном референдуму о женском праву гласа, 1959. године, 67 процената швајцарских мушкараца било против женског права гласа. Први су право гласа женама изгласали француски кантони: Во (Le Canton du Vaud), Нешател (Canton de Neuchâtel) и Женева (Canton de Genève). Немачки кантони су каснили. Највећи противник био је кантон Апенцел Инероден (Canton de Apencel Ineroden), којег су притисци са светског нивоа присилили да 1990. године женама да право гласа. Извор: http://www.dnevno.rs/
ПРОШИРИТЕ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
бе н
ик е
Да се подсетите: из наставног предмета Државно уређење, у првом разреду, научили сте да је Швајцарска, по облику државног уређења – федерација, састављена из немачких, француских и италијанских кантона.
За
во
д
за
уџ
Иако право гласа није право из радног односа, оно је једно од основних демократских права. Право гласа жена доприноси равноправности полова. Равноправност полова искључује полну дискриминацију, а Закон о раду забрањује непосредну и посредну дискриминацију ,,лица која траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, породичне обавезе, сексуално опредељење, политичко или друго уверење, социјално порекло, имовинско стање, чланство у политичким организацијама, синдикатима или неко друго лично својство.”
ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА Интернет – мноштво садржаја Др Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет Нови Сад 2012. Др Боривоје Шундерић, Основи радног права, Београд, 1994. Др Александар Николић, Радно право, Београд, 1988. Др Драган Стојановић, Основна права човека, Ниш, 1989. Документ Владе РС, Предлози и разлози за доношење Закона о раду Закон о раду, „Службени гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 75/2014. Универзална декларација о правима човека, ОУН, 1948. Европска социјална повеља, Савет Европе, 1996. Конвенције Међународне организације рада: бр. 1/1919, бр. 89, 90 и др. Препорука Међународне организације рада, бр. 116/1962. и др.
25
За во д за уџ бе н ик е