SUNT QUI LATĪNE LOQUI NON POSSINT
Nihil est in intellectu, quod antea non fuerit in sensu.
Лок (J. Locke), енглески филозоф, 1632–1704.
Nisi intellectus ipse!
Cogito, ergo sum. Latīne autem scribimus et loquimur, qui clare et distincte res exponāmus et explicēmus.
Et exsultāvit spiritus meus in Deeeo, salutāri meeoo! Latīne canimus, qui Deum adorēmus.
(J. S. Bach),
1684–1750.
Ego qui Germānus sim, tamen multa carmina Latīna composui: Tuuba miiirum sparget sooonum, per sepulchra regiooonum...
(R. Descartes),
1596–1650.
(G. W. Leibniz)
1646–1716.
Nemo est qui linguam Latīnam non didicerit. Sunt qui credant linguam Latīnam mortuam esse, quae semper usui sit scientiae...
(W. A. Mozart),
1756–1791.композитор,
РЕЧНИК
adōro, 1 . -āvi, -ātum – обожавати clare – јасно compōno, 3 . -sui, -situm – саставити distincte – разговетно ergo – дакле explico, 1 . -āvi, -ātum – разјаснити expōno, 3 . -sui, -situm – изложити exsulto, 1 . -āvi, -ātum – поскакивати, играти, узнети се intellectus, -us, m . – ум, разум
ГРАМАТИКА
Односне (релативне) реченице
Latīne – латински, на латинском језику mirus 3 – чудан, чудесан scientia, -ae, f . – наука, знање salutāris, -is, m . f . – спаситељ sensus, -us, m . – чуло, осет sonus, -i, m . – звук spargo, 3 . sparsi, sparsum – расипати spiritus, -us, m . – дах, дух, душа tuba, -ae, f . – труба usus, -us, m . – употреба
уводе
односне (релативне) речи:
1. oдносне заменице: qui, quae, quod – који, која, које; ко, шта; qualis, -e – какав, -a, -o; quantus, -a, -um – колики, -a, o; quicumque, quaecumque, quodcumque – који, -a, -e год; quisquis, quidquid – ко год, шта год;
2. oдносни прилози: ubi – где; unde – одакле; quo – куда (камо); qua – куда (којим путем); ubicumque – где год; quocumque – куда год. N . B . OДНОСНИ
Non qui parum habet, sed qui plus cupit pauper est. Није сиромашан онај ко
ко жели више.
Saepe dei, (eos) quos amant, protegunt. Богови често штите оне које воле.
Ubi bene, ibi patria (est). Где је добро, ту је отаџбина. Односне реченице у конјунктиву
Употреба конјунктива у односним реченицама веома је разнолика. Овде ћемо приказати већину таквих односних реченица у којима се јавља конјунктив.
1. Ако је конјунктив независно употребљен:
In illa schola, qua nulla sit melior, optimi discipuli et magistri sunt. У оној школи, од
2. Ако су изнутра зависне (износи се став
consecutio temporum:
Litteras, quas me sibi misisse diceret, recitāvit. Наглас је прочитао
сам му ја послао.
3. Ако се њима допуњава конјунктивна реченица, по правилу
(attractio modi), и према consecutio temporum:
Fit ut liberi faciant ea, quae facienda non sint
4. Ако зависе од инфинитива, према consecutio temporum: Vir quem vides pecuniam optat. Човек кога видиш
Али:
Dico virum quem videas pecuniam optāre.
5. Ако имају „померено
Te omnes amant mulieres, neque id iniuria, qui (cum) sis tam pulcher. Тебе све
правом, јер си тако леп.
Magister discipulos monuit, qui (cum ii) librum non legissent.
Filius meus, qui (cum is) piger sit, tamen bonus est
consecutio temporum.
Galba, qui (cum is) in collegio sacerdōtum esset, iudicio publico est condemnātus. Иако је
Tam clarа est, quаm (ut eаm) omnes sciant
Litterae in hoc libro tam parvae sunt, quae (ut eae) legi non possint
Persēus potentior erat quam qui (ut is) fugam necessariam duceret
est qui
sunt qui
inveniuntur qui nihil habeo quod
reperiuntur
quis est qui
quid est quod
Sunt qui ei credant
Quis est qui hoc faciat
I . Анализирајте и преведите дате реченице .
1. Quacumque possum ratiōne, amīcos hortor.
2. Ne ramum secētis, in quo sedeātis.
3. In pictūris saepe venit, ut imperīti laudent ea, quae laudanda non sint.
4. Poēta carmen scripsit quod regīnae placēret.
5. Nullus dolor est, quem tempus non minuat. II . Преведите дате реченице тако да
буду релативне .
1. Писала је књиге да би их други читали.
2. Плаше се човека који би могао да им нашкоди.
3. Ништа није толико лоше што не би
4.
QUI PINGIT FLOREM, FLORIS NON PINGIT ODŌREM.
Aa/ab/abs (са абл.) – од, са abdo, 3 . -didi, -ditum – сакрити abeo, abīre, abii, abitum – отићи abicio, 3 . -iēci, -iectum – одбацити, бацити abscēdo, 3 . -cessi, -cessum – одлазити absum, abesse, a(b)fui – бити одсутан ac – и, исто тако Academīa, -ae, f . – Академија accipio, 3 . -cēpi, -ceptum – узети; прихватити; чути accurro, 3 . -curri, -cursum – дотрчати acer, acris, acre – оштар, жесток; оштроуман acerbus, 3 – горак acētum, -i, n . – сирће Acropolis (грчка реч, ак. Acropolim) – Акропољ Actium, -ii, n . – Акциј actor, -ōris, m . – глумац ad (са ак.) – ка, према, за, на, до, код adamo, 1 . -āvi, -ātum – заволети addūco, 3 . -duxi, -ductum – довести adeo – тако adeo, adīre, -ii, -itum (+ ак.) – обићи, посетити adhibeo, 2 . -ibui, -itum – применити adhinnio, 4 . -īvi, -ītum – рзати adhuc – досад adicio, 3 . -iēci, -iectum – додати, придодати, добацити adiungo, 3 -iunxi, -iunctum – додати, припојити adiūtor, -ōris, m . – помагач adiuvo, 1 . -iūvi, -iūtum (+ ак.) – помагати admiratio, -ōnis, f . – дивљење admodum – веома, заиста adōro, 1 . -āvi, -ātum – обожавати adulatio, -ōnis, f . – ласкање adultus, 3 – одрастао advenio, 4 . -vēni, -ventum – доћи adventus, -us, m . – долазак adversus, adv. – насупрот; са ак. – против aedificatio, -ōnis, f . – грађење aedificium, -ii, n . – зграда aedifico, 1 . -āvi, -ātum – градити aedis, -is, f . – соба → пл. зграда, кућа
Aegeus, -ei, m – Егеј aegrōto, 1 . -āvi, -ātum – бити болестан aegrōtus, 3 – болестан Aegyptus, -i, f . – Египат
Aemilius, 3 – који припада роду Емилија Aenēas, -ae, m . – Енеја, тројански јунак aeque – једнако, исто тако aerarium, -ii, n . – благајна aestas, -ātis, f . – лето aestimo, 1 . -āvi, -ātum – ценити, проценити aetas, -ātis, f . – (животно) доба, време afficio, 3 . -fēci, -fectum – деловати на некога, утицати; погодити (некога или нешто); обузимати Africa, -ae, f . – (северозападна) Африка age – хајде! ager, -gri, m . – њива, земљиште aggredior, 3 . aggressus sum – напасти некога agito, 1 . -āvi, -ātum – узбуркати agmen, -inis, n . – скуп, поворка, чета, војска на путу ago, 3 . egi, actum – гонити, водити, радити → iter agere – путовати agricola, -ae, m . – земљорадник ala, -ae, f . – крило Alba Longa, -ae, f . – Алба Лонга, град у Лацију alea, -ae, f . – коцка Alexander, -dri m . – Александар aliēnus, 3 – туђ aliquando – једанпут, једном aliquis, aliquid – неко, нешто aliquot – неколико alius, alia, aliud – други (међу више њих) aliud–aliud – једно ... друго Alpes, -ium, f . – Алпи alter, -era, -erum – други altus, 3 – висок, дубок alte – високо, увис → altius – више alveus, -i, m . – корпа; корито Alyzia, -ae, f . – Ализија amātor, -ōris, m . – љубавник Ambiorix, -igis, m . – Амбиорикс (галски вођа) ambulo, 1 . -āvi, -ātum – шетати се, ходати amīca, -ae, f . – пријатељица amicitia, -ae, f . – пријатељство amīcus, -i, m . – пријатељ amitto, 3 . -mīsi, -missum – изгубити amo, 1 . -āvi, -ātum – волети amoenus, 3 – пријатан, љубак amor, -ōris, m . – љубав Amulius, -ii, m . – Амулије, Нумиторов брат, краљ у Алба Лонги
an – или, да ли ancilla, -ae, f . – служавка animal, -ālis, n . – животиња animus, -i, m . – дух, памет annus, -i, m . – година ante (са ак.) – испред, пре antea – раније, пре antiquus, 3 – стар, древан Antonius, -ii, m . – Марко Антоније anxius, 3 – забринут, немиран Apelles, -is, m – Апел, чувени грчки сликар aphractum, -i, n . – лађа apodyterium, -ii, n . – свлачионица appareo, 2 . -parui, -paritum – појавити се appello, 1 . -āvi, -ātum – називати (два ак.) appello, 3 . -puli, -pulsum – пристати, стићи aperio, 4 . -rui, -rtum – отворити, показати се, открити appropinquo, 1 . -āvi, -ātum – приближавати се apud (предлог са ак.) – код aqua, -ae, f . – вода aquila, -ae, f . – орао Aquilēia, -ae, f . – Аквилеја, град у горњој Италији aquilifer, -eri, m . – орлоноша, заставник Arabs, -abis, m . – Арабљанин arbor, -oris, f . – дрво Arcānum, -i, n . – Аркан, летњиковац Квинта Цицерона у близини Арпина ardens, -entis – који гори ardeo, 2 . arsi, arsum – горети, сијати, пламтети arduus, 3 – стрм Ariadne, -es, f . – Аријадна aries, -etis, m . – ован arma, -ōrum, n . – оружје armo, 1 . -āvi, -ātum – наоружати, опремити arripio, 3 . -ripui, -reptum – шчепати, зграбити ars, artis, f . – вештина; уметност artifex, -icis, m . f . – уметник artificium, -ii, n – уметничко дело arvum, -i, n . – ораница arx, arcis, f . – тврђава as, assis, m . – ас, ситан новчић Ascanius, -ii, m . – Асканије, син Енејин ascendo, 3 . -di, -sum – укрцати се на, попети се ascrībo, 3 . -scripsi, -scriptum – уписати, приписати Asia, -ae, f . – Азија aspergo, 3 . aspersi, aspersum – посути aspernor, 1 . aspernātus sum – одбијати, презирати assiduus, 3 – непрестан assimulo, 1 . -āvi, -ātum – чинити налик на нешто, претварати се
astūtus, 3 – лукав, домишљат at – али, но ater, atra, atrum – црн Athēna, -ae, f . – богиња Атина Athēnae, -ārum, f . – град Атина Atheniensis, -is, m . – Атињанин atque – и, а, исто тако atrium, -ii, n . – атријум atrociter, adv. – сурово Atticus, 3 – атички → Atticus, -i, m . – Атичанин; Атик (надимак) attingo, 3 . -tigi, -tactum – дотаћи, стићи auctor, -ōris, m . f . – аутор audacter – смело, одважно, храбро audax, -ācis – смео, храбар; слободан audeo, 2 . ausus sum – смети, усудити се audio, 4 . -īvi, -ītum – слушати augeo, 2 . auxi, auctum – повећати, величати augurium, -ii, n . – аугуриј, опажање и тумачење
знакова, прорицање aura, -ae, f . – горњи свет, ваздух, дух aurum, -i, n . – злато ausculto, 1 . -āvi, -ātum – прислушкивати auspicium, -ii, n . – ауспициј, прорицање по лету, цвркуту и понашању птица auster, -tri, m . – југо (ветар)
aut – или autem – а, пак auxilium, -ii, n . – помоћ avia, -ae, f – баба avis, -is, f . – птица
Bbarbarus, 3 – варварски, страни; (супст.) варварин Barbius Ulpiānus – Барбије Улпијан basilica, -ae, f . – базилика basium, -ii, n . – пољубац beātus, 3 – блажен, срећан → beāte, adv. – блажено, срећно bellum, -i, n – рат bene – добро bestia, -ae, f . – животиња beta, -ae, f . – блитва; цвекла bibo, 3 . bibi – пити bis – два пута bonus, 3 – добар → bonum, -i, n . – добро; корист bracchium, -ii n . – подлактица, рука brassica, -ae, f . – купус
brevis, -e – кратак (краткотрајан) → brevi, adv. – закратко, убрзо Britanni, -ōrum, m . – Британци Britannia, -ae, f . – Британија Brundisii – у Бриндизију Brundisīnus, 3 – бриндизијски Brundisium, -ii, n . – Бриндизи (Brundisii – у Бриндизију)
Brutus, -i, m . (M . Iunius) – Брут (Марко Јуније)
bulbus, -i, m . – црни лук
Ccado, 3 . cecidi, casum – пасти, умрети caelipotens, -ntis – моћан на небу caelum, -i, n . – небо Caesar, -aris, m . – Цезар calamitas, -ātis, f . – штета, невоља, зло, несрећа caldarium, -ii, n . – просторија с топлом водом calefacio, 3 . -fēci, -factum – грејати, угрејати calidus, 3 – топао, врућ callidus, 3 – лукав, превејан; вешт calor, -ōris, m . – топлота, врућина calumnia, -ae, f . – лажна оптужба, клевета Calypso, -us, f . – Калипсо candidātus, -i, m . – кандидат candidus, 3 – бео canis, -is, m . f . – пас, керуша cano, 3 . cecini, cantum – певати canticum, -i, n . – монодијска песма (у комедији)
canto, 1 . āvi, -ātum – певати, свирати cantrix, -īcis, f . – певачица capio, 3 . cepi, captum – узети, освојити; обузети → consilium capere – одлучити capitālis, -e – главни, смртни Capitolīnus, 3 – капитолски Capitolium, -ii, n – Капитол (један од седам брежуљака)
capra, -ae, f . – коза capto, 1 . -āvi, -ātum – хватати caput, -itis, n . – глава carcer, -eris, m – затвор careo, 2 . -ui (+ абл.) – бити без чега, немати нешто carmen, -inis, n . – певање; песма caro, carnis, f . – месо Carthaginiensis, -e – картагински Carthaginiensis, -is, m . – Картагињанин carus, 3 – мио, драг casa, -ae, f . – барака
Cassiopa, -ae, f . – Касиопа castīgo, 1 . -āvi, -ātum – грдити; казнити castrum, -i, n . – утврђење → пл. војни логор cathedra, -ae, f . – столица Catullus, -i, m . – Катул, чувени римски песник causa, -ae, f . – узрок, разлог; causa (псеудопредлог уз ген.) – ради, због caveo, 2 . cāvi, cautum – чувати се, бити на опрезу Cecrops, -opis, m . – Кекроп (први краљ Атике) cedo, 3 . cessi, cessum – ићи, одлазити; (+ дат.) попустити, прилагодити се celeber, -bris, -bre – славан, познат celebro, 1 -āvi, -ātum – славити celer, -eris, -ere – брз, хитар celeriter – брзо cena, -ae, f . – вечера, ручак (главни оброк) ceno, 1 . -āvi, -ātum – вечерати, ручати censeo, 2 -sui, -sum – проценити, мислити centum – сто centurio, -ōnis, m . – центурион cera, -ae, f . – восак cerātus, 3 – који је од воска certe, certo – сигурно, заиста cervīcal, -ālis, n . – јастук ceteri, -ae, -a – други, остали ceterum – уосталом Charon, -ontis, m . – Харон, чамџија у доњем свету Cicero, -ōnis, m . – Цицерон Cilicia, -ae, f . – Киликија circensis, -e – тркачки, у цирку circiter – око, близу circulus, -i, m . – круг circus, -i, m . – цирк; круг cithara, -ae, f . – китара citharista, -ae, m . – китариста, свирач на китари civīlis, -e – грађански civis, -is, m . f . – грађанин, грађанка civitas, -ātis, f . – држава clamo, 1 . -āvi, -ātum – викати clarus, 3 – славан → clare – јасно Claudius, 3 – који припада роду Клаудија claudo, 3 . clausi, clausum – затворити cogito, 1 . -āvi, -ātum – размишљати cognātus, -i, m . – рођак cognosco, 3 . -nōvi, -nitum – сазнати, упознати cogo, 3 coēgi, coactum – терати, водити; скупити, сјединити cohors, -rtis, f . – кохорта (војна јединица) collaudo, 1 . -āvi, -ātum – похвалити
collis, -is, m . – брежуљак colloco, 1 . -āvi, -ātum – сместити; collocāre in numero (+ ген.) убројати, уврстити colloquium, -ii, n . – разговор colloquor, 3 . -locūtus sum – разговарати, договарати се colluceo, 2 . -xi – сијати collustro, 1 . -āvi, -ātum – обасјавати colo, 3 . colui, cultum – обрађивати colonia, -ae, f . – колонија color, -ōris, m . – боја columba, -ae, f . – голубица coma, -ae, f – коса comedo, 3 . -ēdi, -ēsum – јести comitor, 1 . comitātus sum – пратити, следити commentarius, -ii, m . – спис comoedia, -ae, f . – комедија comparo, 1 -āvi, -ātum – скупљати, уредити, упоредити compesco, 3 . -scui – зауздати, укротити complector, 3 . complexus sum – загрлити; обухватити complūres, -ia – више њих compōno, 3 . -sui, -situm – саставити comprehendo, 3 . -prehendi, -prehensum – схватити concito, 1 . -āvi, -ātum – подбунити Concordia, -ae, f . – богиња Слога conditor, -ōris, m . – оснивач conditus, 3 – основан condo, 3 . -didi, -ditum – основати condormio, 4 . -īvi, -ītum – уснути, заспати confero, conferre, contuli, collātum – донети; скупити; поредити conficio, 3 . -fēci, -fectum – обавити; ослабити, сатрти; завршити confīdo, -fīsus sum (+ дат.) – веровати confirmo, 1 . -āvi, -ātum – утврдити, доказати, потврдити confluens, -entis, m . – ушће, спој двеју река confugio, 3 . -fūgi – побећи, одбећи confūsus, 3 – збуњен coniunctio, -ōnis, f . – везник coniunx, -ugis, m . f . – муж, жена coniurāti, -ōrum, m . – завереници conor, 1 . conātus sum – покушати conscendo, 3 -scendi, -scensum – укрцати се conscrībo, 3 . -scripsi, -scriptum – написати, пописати, сакупити consecrātus, 3 – посвећен
consecutio, -ōnis, f . – последица consequor, 3 . consecūtus sum – пратити, следити consero, 3 . -serui, -sertum – спојити consīdo, 3 . -sēdi, -sessum – сести consilium, -ii, n . – савет, намера, план, одлука conspicio, 3 . -spexi, -spectum – опазити constans, -ntis – постојан, чврст, поуздан constituo, 3 . -ui, -ūtum – поставити, саставити; уредити, организовати consto, 1 . -stiti – бити постојан; слагати се; коштати; constat – познато је construo, 3 . -struxi, -structum – саздати, створити, саградити consul, -ulis, m . – конзул contemno, 3 . -tempsi, -temptum – презирати, не ценити contemplor, 1 . contemplātus sum – мотрити, посматрати contentio, -ōnis, f . – напињање, борба, препирање contentus, 3 – задовољан contra (предлог са ак.) – против conturbo, 1 . -āvi, -ātum – пореметити, побркати convenio, 4 . -vēni, -ventum – састати се, скупити се, доћи convivium, -ii, n. – гозба, част convoco, 1 . -āvi, -ātum – сазивати, позвати copia, -ae, f . – мноштво → пл. чете coquus, -i, m . – кувар Corcȳra, -ae, f . – Коркира Cornelius, 3 – који припада роду Корнелија cornicularius, -ii, m . – разводник; официр corōna, -ae, f . – венац corpus, -oris, n . – тело corrigo, 3 . correxi, correctum – исправити corvus, -i, m . – гавран cottidie – сваки дан, свакодневно cras – сутра credo, 3 . credidi, creditum – веровати cresco, 3 . crevi, cretum – напредовати Creta, -ae, f . – Крит crucio, 1 . -āvi, -ātum – мучити crudēlis, -e – окрутан, свиреп crustulum, -i, n . – колач, слаткиш culīna, -ae, f . – кухиња cum (предлог са абл.) – са, уз, заједно; → (везник) –кад, чим, пошто, кад год, јер, мада, док cumīnum, -i, n . – ким cunctatio, -ōnis, f . – оклевање, затезање cupiditas, -ātis, f . – жеља, пожуда
cupīdo, -inis, f . – жеља, жудња cupidus, 3 – жељан cupio, 3 . -īvi, -ītum – желети cur – зашто cura, -ae, f . – брига, старање curia, -ae, f . – курија curo, 1 . -āvi, -ātum – лечити; бринути се curro, 3 . cucurri, cursum – трчати, журити; пловити currus, -us, m . – кола cursus, -us, m . – ток, пут, правац Cyclops, -ōpis, m . – Киклоп cynicus, 3 – кинички → Cynicus, -m . – киник, филозоф киничар
DDaedalus, -i, m . – Дедал damno, 1 . -āvi, -ātum – осудити, казнити; damnāre capitis – осудити на смрт Danai, -ōrum, m . – Данајци, Грци Danubius, -ii, m . – Дунав de (предлог са абл.) – о, са, из, од dea, -ae, f . – богиња debeo, 2 . debui, debitum – морати; дуговати decēdo, 3 . -cessi, -cessum – отићи, узмицати; преминути decem – десет decerno, 3 . -crēvi, -crētum – одлучити decerto, 1 -āvi, -ātum – борити се decido, 3 . -cidi – пасти decimus, 3 – десети decipio, 3 . -cēpi, -ceptum – узети; залуђивати, преварити decresco, 3 -crēvi, -crētum – опадати, нестајати decurio, -ōnis, m . – декурион, члан градског сената defendo, 3 . -fendi, -fensum – бранити defero, deferre, detuli, delātum – доносити, односити, достављати; додељивати, поверавати defleo, 2 . -flēvi, -flētum – оплакивати dein/deinde – потом delecto, 1 . -āvi, -ātum – забављати, веселити deleo, 2 . -ēvi, -ētum – збрисати, разорити, уништити delibero, 1 . -āvi, -ātum – промишљати, размишљати delitesco, 3 . delitui – сакривати се delphīnus, -i, m . – делфин Demetrius, -ii, m . – Деметрије demum – најзад, напокон denarius, -ii, m . – денариј
dens, -entis, m . – зуб densus, 3 – густ, чест depōno, 3 . -posui, -positum – одложити descendo, 3 . -scendi, -scensum – силазити, долазити desiderium, -ii, n . – чежња, жеља desino, 3 . -sīvi, -sītum – престати, оставити, одустати desum, deesse, defui – недостајати deus, -i, m . – бог devolo, 1 . -āvi, -ātum – слетети, долетети Dia, -ae, f . – Диа, старо име острва Наксос Diāna, -ae, f . – Дијана, богиња плодности dico, 3 dixi, dictum – казати, говорити; (два ак.)
назвати dicto, 1 . -āvi, -ātum – диктирати Dido, -ōnis, f . – Дидона, краљица Картагине dies, -ēi, m . – дан differo, differre, distuli, dilātum – разносити; разликовати се difficilis, -e – тежак → difficile (прилог) – тешко difficultas, -ātis, f . – тешкоћа dignitas, -ātis, f . – достојанство, част, углед dignus, 3 – достојан diiudico, 1 . -āvi, -ātum – процењивати, судити diligens, -entis – пажљив, марљив → diligenter – брижљиво diligentia, -ae, f . – марљивост diminuo, 3 . -ui, -ūtum – разбити, смањити dimitto, 3 . -mīsi, -missum – послати Diogenes, -is, m . – Диоген, филозоф Dionȳsius, -ii, m . – Дионисије Dionȳsus, -ii, m . – Дионис discēdo, 3 . -cessi, -cessum – отићи discipula, -ae, f . – ученица discipulus, -i, m . – ученик disco, 3 . didici – учити discus, -i, m . – колут од дрвета или камена disertus, 3 – речит; вешт, окретан disputo, 1 . -āvi, -ātum – расправљати dissimilis, -e – различит dissipātus, 3 – разбијен distincte – разговетно diu – дуго → diutius – дуже dives, -itis – богат divitiae, -ārum, f . – богатство divortium, -ii, n – развод do, 1 . dedi, datum – дати doceo, 2 . docui, doctum – подучавати, учити (некога); доказивати
Dolabella, -ae, f . – надимак рода Корнелија doleo, 2 . -ui, -itum – болети; жалити dolor, -ōris, m . – бол dolus, -i, m . – лукавство, превара domi – код куће dominus, -i, m . – господар, газда domus, -us, f . – кућа, дом (domum – кући domi –код куће) dono, 1 . -āvi, -ātum – поклонити donum, -i, n . – дар, поклон dormio, 4 . -īvi, -ītum – спавати dorsum, -i, n . – кичма dubito, 1 -āvi, -ātum – сумњати dubium, -ii, n . – сумња duco, 3 . duxi, ductum – водити; сматрати → uxorem ducere – узети за жену, оженити се dulcis, -e – сладак, пријатан dum – док duo, duae, duo – два, две, два duplex, -icis – двоструки durus, 3 – тежак dux, ducis, m . – вођа, војсковођа, командант
Ee/ex (са абл.) – из, од, са ebrius, 3 – пијан ecce – ево, ето edisco, 3 edidici – изучавати edo, 3 . -ēdi, -ēsum – јести educo, 1 . -āvi, -ātum – одгојити, подићи effugio, 3 . effūgi (+ ак.) – побећи ego (лична заменица) – ја egredior, 3 egressus sum – изаћи, искрцати се eho – е! еј! electrum, -i, n . – јантар, ћилибар eligo, 3 . elēgi, electum – бирати (два ак.) eloquentia, -ae, f . – речитост emigro, 1 . -āvi, -ātum – иселити се, селити се emo, 3 . emi, emptum – купити en – ево, ето enim – наиме eo – онамо, тамо eo, ire, -ii, -itum – ићи Ephesus, -i, f . – Ефес Epicūrus, -i, m . – Епикур, грчки филозоф epistula, -ae, f . – писмо eques, -itis, m . – коњаник equitātus, -us m . – коњица
equito, 1 . -āvi, -ātum – јахати equus, -i, m . – коњ Erechtēus, 3 – ерехтејски (templum, -i, n .)
ergo – дакле erro, 1 . -āvi, -ātum – грешити; лутати erumpo, 3 . -rūpi, -ruptus – избити (у) erus, -i, m . – домаћин, господар, газда Esquiliae, -ārum, f . – Есквилин, највећи од седам римских брежуљака esurio, 4 . -ītum – бити гладан et – и
etiam – и, такође etsi – иако, ако и, премда
Eurydice, -es, f . (грч. ак. Eurydicen) – Еуридика
evādo, 3 . -si, -sum – изаћи, избавити се evanesco, 3 . evanui – нестати evenio, 4 . -vēni, -ventum – изаћи; догодити се evolvo, 3 -volvi, -volūtum – одмотавати, котрљати excito, 1 . -āvi, -ātum – дићи, подићи exclāmo, 1 . -āvi, -ātum – викати, викнути excutio, 3 . -cussi, -cussum – истерати, избацити exedra, -ae, f . – екседра (велика просторија) exemplar, -āris, n . – примерак; пример exeo, exīre, -ii, -itum – излазити, изаћи exerceo, 2 . -cui, -citum – вежбати exercitatio, -ōnis, f . – вежба exercitus, -us, m . – војска exiguus, 3 – мален, незнатан, тесан, оскудан eximo, 3 . -ēmi, -emptum – извадити existimo, 1 . -āvi, -ātum – ценити, просудити; (два ак.) сматрати exitium, ii, n . – пропаст, погибија exitus, -us, m . – излаз; исход, судбина exonero, 1 . -āvi, -ātum – истоварити experientia, -ae, f . – искуство, вежба; знање expeto, 3 . -petīvi, -petītum – желети, тражити explico, 1 . -āvi, -ātum – разјаснити explorātor, -ōris, m . – војник у извидници expōno, 3 . -posui, -positum – изложити, поставити на, оставити expugno, 1 . -āvi, -ātum – освојити exquīro, 3 . -quisīvi, -quisītum – упитати exsilio, 4 . -silui – искакати exspecto, 1 . -āvi, -ātum – чекати, очекивати exstinguo, 3 . -stinxi, -stinctum – угасити, утрнути extrēmus, 3 – крајњи, последњи exsulto, 1 . -āvi, -ātum – поскакивати, играти; узнети се exūro, 3 . exussi, exustum – спалити
fabella, -ae, f . – приповетка; басна faber, -bri, m . – ковач fabula, -ae, f . – прича facilis, -e – лак, једноставан facinus, -oris, n . – дело, чин; злочин facio, 3 . feci, factum – чинити, радити → facere iter
– путовати fagus, -i, f . – буква fallacia, -ae, f . – превара, лукавштина fama, -ae, f . – глас, прича fames, is, f . – глад familiāris, -is, m . – (поуздан, близак) пријатељ farīna, -ae, f . – брашно fascis, -is, m . – сноп, свежањ fastidiōsus, 3 – мрзак, гадан fateor, 2 . fassus sum – признати, изјавити fatum, -i, n . – судбина Faustulus, -i, m . – Фаустул fax, facis, f . – буктиња, бакља feles, -is, f . – мачка felicitas, -ātis, f . – срећа, успех, задовољство felix, -īcis – срећан femina, -ae, f . – жена fenestra, -ae, f – прозор fere – око, скоро fero, ferre, tuli, latum – носити ferus, 3 – дивљи, суров, неотесан, груб fervefactus, 3 – ужарен, запаљен fessus, 3 – уморан festinanter – журно, хитро festīno, 1 . -āvi, -ātum – журити festus, 3 – свечан, слављенички fibula, -ae, f . – копча fidēlis, -e – веран fidus, 3 – веран filia, -ae, f . – ћерка filius, -ii, m . – син fingo, 3 . finxi, fictum – смислити, замислити, обликовати finio, 4 . -īvi, -ītum – завршити finis, -is, m . – граница, крај; пл. територије, области finitimus, 3 – гранични fio, fieri, factus sum – бивати, настати, постати firmus, 3 – чврст, издржљив flagro, 1 . -āvi, -ātum (+ абл.) – горети (од нечега)
flamma, -ae, f . – ватра flammeus, 3 – наранџастоцрвен
Flavius, 3 – Флавијев, флавијевски flebilis, -e – тужан, жалостан flecto, 3 . flexi, flexum – савити; окренути, управити flos, -oris, m . – цвет fluctus, -us, m . – талас flumen, -inis, n . – река fodio, 3 . fodi, fossum – копати foras – напоље formōsus, 3 – леп fortasse – можда forte – случајно fortis, -e – храбар → fortiter – храбро fortūna, -ae, f – срећа; судбина forum, -i, n . – форум (трг) fractus, 3 – згњечен, смрвљен fragmentum, -i, n . – комад frater, -tris, m . – брат fraus, fraudis, f – превара frigidus, 3 – хладан → frigida (подразумева се aqua) – хладна вода frigo, 3 . frixi, frictum – пржити frustra – узалуд fuga, -ae, f . – бег, бекство fugio, 3 . fugi – одлетети; (+ ак.) бежати fumus, -i . m . – дим fundus, -i, m . – имање fur, furis, m . f . – лопов futūrus, 3 – будући
GGaius Volusēnus – Гај Волузен Galli, -ōrum, m . – Гали Gallia, -ae, f – Галија Gallicus, 3 – галски garrio, 4 . -īvi, -ītum – ћеретати, брбљати garrulus, 3 – брбљив, језичав gaudeo, 2 . gavīsus sum – радовати се, веселити се gaudium, -ii, n . – срећа, радост gemellus, 3 – близаначки → gemellus, -i, m . – близанац geminus, 3 – близанац, близаначки, двострук gemma, -ae, f . – драги камен gener, -eri, m . – зет gens, gentis, f . – племе Germanicus, 3 – германски gero, 3 . gessi, gestum – носити, водити, обављати gladiātor, -ōris, m . – гладијатор gloria, -ae, f . – слава gloriōsus, 3 – хвалисав
gracilis, -e – танак Graecia, -ae, f . – Грчка Graecus, 3 – грчки → Graecus, -i, m . – Грк grammatica, -ae, f . – граматика gratiam (-as) agere – захвалити; gratiam habēre –бити захвалан gratulatio, -ōnis, f . – слава; честитање gratus, 3 – угодан, мио, драг gravis, -e – тежак gravo, 1 . -āvi, -ātum – отежати, притискати gubernaculum, -i, n – кормило guberno, 1 . -āvi, -ātum – крманити gusto, 1 . -āvi, -ātum – пробати
Hhabeo, 2 . habui, habitum – имати habito, 1 . -āvi, -ātum – становати Hadria, -ae, f . – Јадран (море) Hadriānus, -i, m . – Хадријан, римски цар Hannibal, -alis, m . – Ханибал herba, -ae, f . – трава heri – јуче Hermiona, -ae, f . – Хермиона heros, -ōis, m . – херој (полубог) heu, eheu – јао! куку леле! hibernus, 3 – зимски hīc – овде hic, haec, hoc – овај, ова, ово hiemo, 1 . -āvi, -ātum – зимовати Hispania, -ae, f . – Шпанија historia, -ae, f . – историја hodie – данас Homērus, -i, m . – Хомер homo, -inis, m . – човек honestus, 3 – угледан, поштен, честит, пристојан honor, -ōris, m . – част, углед hora, -ae, f . – сат, час Horatius, -ii, m . (Quintus Flaccus) – Хорације, чувени римски песник horribilis, -e – страшан, ужасан hortor, 1 . hortātus sum – бодрити, подстрекивати, охрабривати hospes, -itis, m . – гост hospitium, -ii, n . – гостопримство; преноћиште hostis, -is, m . f . – непријатељ huc – овамо humānus, 3 – људски humilis, -e – низак; неугледан, обичан; покоран humus, -i, f . – земља
Iiaceo, 2 . iacui, iacitum – лежати iacio, 3 . ieci, iactum – бацати iactātor, -ōris, m . – хвалисавац iaculum, -i, n . – копље iam – већ ianua, -ae, f . – врата Iazyges, -gum, m . – Јазиги, сарматско племе које је живело уз Дунав ibi – онде, онамо Icarus, -i, m . – Икар idem, eadem, idem – исти, иста, исто ideo – стога, зато iecur, iecoris, n . – џигерица, јетра igitur – дакле, стога ignāvus, 3 – лењ, беспослен ignis, -is, m . – ватра ignōro, 1 . -āvi, -ātum – не знати, не умети ignosco, 3 . -nōvi, -nōtum – опростити ille, illa, illud – онај, она, оно Illyricum, -i, n . – Илирик imāgo, -inis, f . – слика imber, -bris, m . – киша immolo, 1 -āvi, -ātum – жртвовати immortālis, -e – бесмртан immōtus, 3 – непомичан; непромењен impatiens, -entis – нестрпљив impedimenta, -ōrum, n . – опрема, пртљаг impedio, 4 . -īvi, -ītum – сметати, спречавати impello, 3 . -puli, pulsum – ударати о, бити impendo, 3 . -pendi, -pensum – трошити imperātor, -ōris, m . – заповедник, генерал; цар imperītus, 3 (са ген.) – невешт, неискусан, неупућен imperium, -ii, n . – империјум (војна и цивилна власт) impero, -āre, -āvi, -ātum (+ дат.) – наредити impiger, -gra, -grum – вредан impleo, 2 -ēvi, -ētum – напунити, испунити implicātus, 3 – заплетен, замршен impōno, 3 . -posui, -positum – натоварити imprimo, 3 . -pressi, -pressum – утиснути, штампати improbus, 3 – неваљао, безобразан in (предлог са ак. и абл.) – у, на, за, према incertus, 3 – несигуран, неизвестан incīdo, 3 . -cīsi, -cīsum – одсећи, разрезати; урезати incipio, 3 . -cēpi, -ceptum – почети incola, -ae, m . f . – становник, мештанин incolo, 3 . -colui, -cultum – настањивати, становати incommode – неудобно
incustodītus, 3 – нечуван inde – оданде indignus, 3 – недостојан, неприкладан, ружан induo, 3 . -dui, -dūtum – обући ineo, inīre, inii, initum – улазити, ступати у, почети inepte – незгодно, неприлично ineptio, 4 . -īvi – бунцати, трабуњати iners, inertis – неспретан; лењ infans, -antis – нејак, млад, мален; (поименичено) беба infēlix, -īcis – несрећан inferus, 3 – доњи inflammo, 1 . -āvi, -ātum – запалити ingens, -entis – огроман, дивовски, џиновски ingrātus, 3 – незахвалан ingredior, 3 . ingressus sum – ући, улазити initium, -ii, n . – почетак iniustus, 3 – неправедан inquit – рече insidiae, -ārum, f . – заседа, замка, превара insīdo, 3 . -sēdi, -sessum – спустити се, сести
у (нешто)
insilio, 4 . insilui, insultum – (у)скочити inspecto, 1 . -āvi, -ātum – надгледати institutio, -ōnis, f . – институција (установа); обичај insto, 1 . -stiti – стајати; предстојати insula, -ae, f . – острво integer, -gra, -grum – нетакнут, целовит intellectus, -us, m . – ум, разум intellego, 3 . intellexi, intellectum – разумети intendo, 3. -tendi, -tentum (-tensum) – напети; пру-
жити inter (са ак.) – између interdum – каткад, понекад interea, interim – у међувремену, за то време interficio, 3 . -fēci, -fectum – убити intermitto, 3 . -mīsi, -missum – ставити; прекинути interrogo, 1 -āvi, -ātum – питати intersum, interesse, interfui (дат. или in + абл.) –
учествовати intro, 1 . -āvi, -ātum (само + ак.) – улазити (у нешто) intus – унутра inutilis, -e – некористан inutilitas, -ātis, f . – некорисност invenio, 4 . -vēni, -ventum – наћи, наићи на, затећи invideo, 2 . -vīdi, -vīsum – завидети invidus, 3 – завидан invīto, 1 . -āvi, -ātum – позвати ipse, ipsa, ipsum – сам, сама, само ira, -ae, f . – срџба, гнев, љутња, бес
iracundia, -ae, f . – љутња, гнев iracundus, 3 – љутит, жесток irascor, 3 . irātus sum (+ дат.) – љутити се, гневити се, срдити се irātus, 3 – љут is, ea, id – онај, она, оно iste, ista, istud – тај, та, то Italia, -ae, f . – Италија ita – тако itāque – и тако itaque – стога, зато item – такође, исто тако iter, itineris, n . – пут, путовање iterum – поново Ithaca, -ae, f . – Итака iubeo, 2 . iussi, iussum – заповедати, наложити iucundus, 3 – пријатан, љубак → iucunde, adv. – пријатно iudex, -icis, m . f . – судија iudicium, -ii, n . – суд, судска истрага Iulia, -ae, f . – Јулија iungo, 3 . iunxi, iunctum – спојити, сјединити, склопити iunior, -ius (ген. -ōris) – млађи; пл. iuniōres, -um m . – млађи људи Iuno, -ōnis, f . – Јунона, заштитница брака и жена Iuppiter, Iovis, m . – Јупитер (Јов), врховни римски бог iurgium, -ii, n . – свађа iuro, 1 . -āvi, -ātum – заклињати се iussu (од iubeo, само у абл. сг.) – на заповест iustus, 3 – праведан, правичан iuvenis, -e – млад iuvenis, -is, m . f . (gen. pl. iuvenum) – младић iuventus, -ūtis, f . – младост iuvo, 1 . iuvi, iutum (са ак.) – помагати, допадати се, годити iuxta – тик до, сасвим близу
KKalendae, -ārum, f . – Календе
Llabor, -ōris, m – рад, напор laboriōsus, 3 – вредан labōro 1 . -āvi, -ātum – радити Labyrinthus, -i, m . – Лавиринт, зграда с много замршених ходника Lacedаemonii, -ōrum, m – Лакедемоњани, Спартанци
lacrima, -ae, f . – суза laetitia, -ae, f . – радост laetus, 3 – срећан Lalage, -es, f . (грч. ак. Lalagen) – Лалага, Хорацијева
пријатељица lana, -ae, f . – вуна Latīnus, -i, m . – Латин, име личности из Енеиде Latīnus, 3 – латински → Latīne, adv. – латински, на
латинском језику Latium, -ii, n . – Лациј latro, 1 -āvi, -ātum – лајати latus, -eris, n . – бок laudo, 1 . -āvi, -ātum – хвалити laureus, 3 – од ловора → corōna laurea – венац од
ловора, ловорика laurus, -i, f . – ловор laus, laudis, f . – похвала Lavinia, -ae, f . – Лавинија, Латинова кћи lavo, 1 . lavi, lavātum – прати, умивати lectīca, -ae, f . – носиљка legātus, -i, m . – легат, изасланик legio, -ōnis, f . – легија lego, 3 . legi, lectum – читати lenis, -e – благ leniter – благо, лагано lente – полако Lesbia, -ae, f . – Лезбија Leucas, -adis, f . – Леукада levis, -e – лак → leviter – лако lex, legis, f . – закон libenter – радо liber, -bri, m . – књига liberi, -ōrum, m . – деца libero, 1 . -āvi, -ātum – ослобађати, ослободити libertas, -ātis, f . – слобода libertīnus, -i, m . – ослобођеник, роб коме је дата слобода libertus, -i, m – ослобођеник licet – па ма, макар licium, -ii, n . – нит, конац lictor, -ōris, m . – ликтор ligneus, 3 – дрвен lignum, -i, n . – дрво limes, -itis, m . – граница, међа linea, -ae, f . – црта, линија lingua, -ae, f . – језик liquāmen, -inis, n . – ликвамен (прелив) liquesco, 3 . licui – топити се, отапати се; тећи littera, -ae, f . – слово → пл. писмо; књижевност litus, -oris, n . – обала
locus, -i, m . – место longe – далеко; сасвим longus, 3 – дуг loquor, 3 . locūtus sum – говорити lotus, 3 – опран lucerna, -ae, f . – светиљка Lucius Calpurnius – Луције Калпурније Lucius, -ii, m . – Луције ludibrium, -ii, n . – ругање; брука ludo, 3 . lusi, lusum – играти се ludus, -i, m . – школа (основна); игра luna, -ae, f . – месец lupa, -ae, f – вучица lupus, -i, m . – вук luteus, 3 – жут lux, lucis, f . – свитање; дан; светлост lyra, -ae, f . – лира Lysander, -dri, m – Лисандер, славни спартански војсковођа
MM . Ulpius Trophimus – Марко Улпије Трофим Macedonia, -ae, f . – Македонија macellum, -i, n . – пијаца macula, -ae, f . – мрља Maecēnas, -ātis, m . – Мецена, заштитник и пријатељ
Хорацијев maestus, 3 – тужан magister, -tri, m . – учитељ magister bibendi – онај који управља пијанком, наздравља magister dicendi – учитељ говорништва magistra, -ae, f . – учитељица magistrātus, -us, m . – магистрат (државни службеник)
magnificus, 3 – величанствен, сјајан, раскошан magnitūdo, -inis, f . – величина magnopere – веома, из све снаге magnus, 3 – велик malo, malle, malui – више волети malum, -i, n . – јабука malus, 3 – лош → malum, -i, n . – несрећа, невоља, опасност malus, -i, m – јарбол, катарка mane – ујутро maneo, 2 . mansi, mansum – остати, боравити; чекати manus, -us, f . – рука (шака); мала чета
Marcellus, -i, m . – надимак рода Клаудија Marcus, -i, m . – Марко mare, -is, n . – море marītus, -i, m . – муж Mars, -tis, m . – Марс, римски бог рата mater, -tris, f . – мајка matrimonium, -ii, n . – брак → in matrimonium dare – удати (некога) matrōna, -ae, f . – госпођа, дама matūrus, 3 – зрео medicus, -i, m . – лекар medius, 3 – средњи mel, mellis, n – мед membrum, -i, n . – члан memoria, -ae, f . – памет, памћење, сећање mendax, -ācis, 3 – лажљив; (супст.) лажљивац mens, mentis, f . – ум mensa, -ae, f – сто; јело mensis, -is, m . – месец mentior, 4 . mentītus sum – измислити, лагати mercātor, -ōris, m . – трговац mercor, 1 . mercātus sum – куповати, трговати mereor, 2 . meritus sum – заслужити merito – с правом, заслужено, по заслузи meritum, -i, n . – заслуга meto, 3 . messui, messum – жети meus, mea, meum – мој miles, -itis, m . f . – војник, ратник milito 1 . -āvi, -ātum – као војник служити у војсци mille – хиљада Minerva, -ae, f . – Минерва, богиња уметности и заната minime – ни најмање; не (одричан одговор) minitor, 1 . minitātus sum – претити Minos, -ōis, m . – Миној Minotaurus, -i, m . – Минотаур minuo, 3 . -ui, -ūtum – умањити minus – мање miror, 1 . mirātus sum – чудити се; дивити се mirus 3 – чудан, чудесан miser, -era, -erum – јадан → misere – јадно, жалосно mitesco, 3 . – припитомити се mitto, 3 . misi, missum – слати modo – само; недавно, донедавно modus, -i, m . – мера; начин moles, -is, f – бреме, тежина, напор, мука molestia, -ae, f . – тешкоћа, нелагода, досада molestus, 3 – досадан molior, 4 . molītus sum – трудити се, смерати
Molo, -ōnis, m . – Молон moneo, 2 . -ui, -itum – опоменути, саветовати monīle, -is, n . – огрлица, ђердан mons, -ntis, m . – планина monstro, 1 . -āvi, -ātum – показати monstrum, -i, n . – чудовиште, наказа monumentum, -i, n . – споменик Morini, -ōrum, m . – Морини, народ у северној Галији morior, 3 . mortuus sum – умрети → mortuus, -а, -um – умрли, мртав → mortuus, -i, m . – мртвац, мртав човек mors, -tis, f . – смрт mortālis, -е – смртан; (поименичено) смртник mos, moris, m . – обичај; морална норма Mosa, -ae, f . – Моза, Маас (данашњи назив) motus, -us, m . – кретање, покрет; terrae motus –земљотрес moveo, 2 movi, motum – кренути, покренути mox – ускоро muliebris, -e – женски mulier, -eris, f . – жена multus, 3 – многи; велик, изузетан; испуњен; интензиван → multum, multa – много mundus, -i m . – свет municipium, -ii, n . – градић munio, 4 . -īvi, -ītum – утврдити munitio, -ōnis, f . – утврђивање murus, -i, m . – бедем mus, -ris, m . – миш Musa, -ae, f . – муза, заштитница уметности musca, -ae, f . – мува muto, 1 .-āvi, -ātum – мењати Myndus, -i, f . – Минд, град у Малој Азији
Nnam – наиме, јер narro, 1 . -āvi, -ātum – причати natio, -ōnis, f . – род, племе natūra, -ae f . – природа nascor, 3 . natus sum родити се → natus, 3 – рођен nauta, -ae, m . – морнар navigatio, -ōnis, f . – пловидба navigo, 1 . -āvi, -ātum – пловити navis, -is, f . (navi – абл.) – лађа, брод; navis longa –ратни брод ne – не, ни nebula, -ae, f . – магла; облак nec … neque – ни … нити
necessarius, 3 – неопходан, нужан neco, 1 . -āvi, -ātum – убити necto, 3 . nexi, nexum – спајати neglego, 3 . -lexi, -lectum – запоставити, занемарити
nego, 1 . -āvi, -ātum – порицати negotium, -ii, n . – посао nemo (одрична заменица) – нико Neptūnus, -i, m . – Нептун, бог мора Nero, -ōnis m . – Нерон, римски цар Nervii, -ōrum, m . – Нерви, галски народ nervus, -i, m . – тетива, жица, струна nescio, 4 -īvi, -ītum – не знати nihil (одрична заменица) – ништа nimis, nimium – превише, сувише nisi – ако не nobilis, -e – познат, племенитог рода nocturnus, 3 – ноћни nolo, nolle, nolui – не хтети nomen, -inis, n . – име nomino, 1 . -āvi, -ātum – именовати, назвати non (негација) – не non modo . . . sed etiam – не само ... него и nondum – још не nonne – зар не nos (лична замница) – ми noster, nostra, nostrum – наш, наша, наше notus, 3 – познат novem – девет November, -bris, -bre – новембарски; ~ mensis –новембар novus, 3 – нов nox, -ctis, f . – ноћ nubes, -is, f . – облак nubo, 3 . nupsi, nuptum – удати се; оженити се nullus, 3 – ниједан num – зар numerus, -i, m . – број numquam – никад nunc – сад nuntio, 1 . -āvi, -ātum – огласити, јавити nuntius, -ii, m . – гласник nuper – недавно, ономад nupta, -ae, f . – млада, невеста nuptiae, -ārum, f . – венчање; свадба nuptiālis, -e – свадбени nutrio, 4 . -īvi, -ītum – хранити, дојити nux, nucis, f . – орах nympha, -ae, f . – нимфа
Oob (са ак.) – према, пред; због obeo, obīre, obii, obitum – умрети obiurgo, 1 . -āvi, -ātum – грдити obliviscor, 3 . oblītus sum (+ ген.) – заборавити obruo, 3 . -rui, rūtum – засути obscūrus, 3 – мрачан obsecro, 1 . -āvi, -ātum – молити, преклињати obses, -idis, m . – талац obsideo, 2 . -sēdi, -sessum – опседати obsto, 1 . -stiti – стајати на путу, супротставити се obtempero, 1 . -āvi, -ātum – покоравати се obvius, 3 – који је насупрот, преко пута → obviam ire – ићи у сусрет occido, 3 . -cidi, -cāsum – залазити; падати occīdo, 3 . -cīdi, -cīsum – убити, посећи; оборити occlūdo, 3 -clūsi, -clūsum – затворити occultum, -i, n . – тајна → in occulto – тајно occurro, 3 . -curri, -cursum – срести Octaviānus, -i, m . – Октавијан Август, први римски цар octo – осам octoginta – осамсто Octōber, -bris, -bre – октобарски; ~ mensis – октобар oculus, -i, m . – око odiōsus, 3 – мрзак, досадан Odyssēa, -ae, f . – Одисеја offendo, 3 . -fendi, -fensum – увредити, вређати officium, -ii, n . – дужност oleum, -i, n . – уље olim – некад, једном olīva, -ae, f . – маслина olla, -ae, f . – лонац omen, -inis, n . – коб, знамење omnis, -e – сав, сваки → пл. сви onerarius, 3 – теретни onero, 1 . -āvi, -ātum – натоварити onus, -eris, n . – терет opera, -ae, f . – посао opinor, 1 . opinātus sum – мислити, слутити oportet, 2 . -uit (безлични глагол) – треба, ваља oppidum, -i, n . – утврђени град, утврда oppressus, 3 – притиснут opprimo, 3 . -pressi, -pressum – притиснути oppugnatio, -ōnis, f . – напад, опсада oppugno, 1 -āvi, -ātum – нападати optimus, 3 – најбољи opus, -eris, n . – дело, рад ora, -ae, f . – крај, граница; област, свет
oratio, -ōnis, f . – говор orātor, -ōris, m . – говорник oratorius, 3 – говорнички Orbilius, -ii, m . (Pupillus) – Орбилије, Хорацијев
учитељ ordo, -inis, f . – ред origanum, -i, n . – оригано orīgo, -inis f . – постанак, порекло orior, 4 . ortus sum – дизати се, настати, букнути ornātus, 3 – уређен; украшен ornātus, -us, m – украс, накит orno, 1 . -āvi, -ātum – украшавати Orpheus, -ei, m . – Орфеј ostendo, 3 . -endi, -entum (-ensum) – показати; пру-
жати otium, -ii, n . – мир; доколица Ovidius, -ii, m . (Publius Naso) – Овидије (Публије Назон), римски песник ovis, -is, f . – овца
Ppaciscor, 3 pactus sum – обећати, уговорити paco, 1 . -āvi, -ātum – покорити, подјармити, уми-
рити paedagōgus, -i, m . – роб који је пратио децу paene – скоро, готово palla, -ae, f . – пала, женски одевни предмет pallium, -ii, n . – палијум, грчка кабаница paludamentum, -i, n . – војничка кабаница palumbis, -is, m . f . – голуб pando, 3 . pandi, pansum – разапети, пружити panis, -is, m . – хлеб parco, 3 . peperci (+ дат.) – штедети (некога) parens, -entis, m . f . – родитељ pareo, 2 . parui – покоравати се; приказати се paries, -etis, m – зид pario, 3 . peperi, partum – родити paro, 1 . -āvi, -ātum – припремати, спремати pars, partis, f . – део → пл. трупе Parthi, -ōrum, m . – Парћани parum – премало, недовољно parvulus, 3 – веома мален parvus, 3 – мали passer, -eris, m . – врабац pastor, -ōris, m . – пастир pastus, -us, m . – храњење, храна patefacio, 3 . -fēci, -factum – изнети, обелоданити, објавити pateo, 2 . -ui – бити очигледан, видљив
pater, -tris, m . – отац Patrae, -ārum, f . – Патра patria, -ae, f . – отаџбина pauci, -ae, -a – неколицина paulātim – помало paulum – мало pauper, -eris – сиромашан, оскудан pax, pаcis, f . – мир pecco, 1 . -āvi, -ātum – погрешити, грешити pecunia, -ae, f . – новац pello, 3 pepuli, pulsum – ударати, трзати (жице на лири), такнути pellucidus, 3 – провидан Penelopa, -ae, f . – Пенелопа penna, -ae, f . – перо, перје per (са ак.) – преко, кроз peragro, 1 . -āvi, -ātum – пропутовати perditus, 3 – пропао, несрећан, изгубљен pereo, perīre, perii, peritum – пропасти, погинути perfero, -ferre, -tuli, -lātum – донети; дојавити perficio, 3 . -fēci, -fectum – довршити, учинити perfidus, 3 – неверан, непоштен; perfide – лукавче, лијо perfundo, 3 . perfūdi, perfūsum – прелити periculōsus, 3 – опасан periculum, -i, n . – опасност peristȳlum, -i, n . – трем perlego, 3 . -lēgi, -lectum – прочитати permagnus, 3 – веома велик, превелик permultus, 3 – врло многи, премноги perpetior, 3 . -pessus sum – трпети, подносити perpetuus, 3 – непрекинут, трајан, сталан Persae, -ārum, m . – Персијанци Persephone, -es, f . (грч. ак. Persephonen) – Персефона perspicio, 3 . -spexi, -spectum – видети, упознати perturbo, 1 . -āvi, -ātum – помутити, побркати pervenio, 4 . pervēni, perventum – стићи pes, pedis, m – нога (стопало) peto, 3 . -īvi, -ītum – тражити; упутити се; напасти Philippensis, -e – који припада месту Филипи (у Македонији) philosophia, -ae, f . – филозофија philosophus, -i, m . – филозоф pictor, -ōris m . – сликар pictūra, -ae, f . – сликарство, слика piger, -gra, -grum – лењ pila, -ae, f . – лопта pinacothēca, -ae, f . – пинакотека (галерија) pingo, 3 . pinxi, pictum – сликати piper, -eris, n . – бибер
Piraeus, -i, m . – Пиреј piscīna, -ae, f . – базен; рибњак piscis, -is, m . – риба placeo, 2 . placui, placitum (+ дат.) – допадати се, свиђати се placidus, 3 – тих, миран Plato, -ōnis, m . – Платон Plautus, -i, m . – Плаут, славни римски писац комедија plecto, 3 . plexi, plexum – увијати plenus, 3 – пун plerīque, pleraeque, pleraque – највише њих plures, plura – многи, многобројни plurimum (суперлат. од multum) – највише
Pluto, -ōnis, m . – Плутон pluvia, -ae, f . – киша poēta, -ae, m . – песник
Polyphēmus, -i, m . – Полифем Pompeiānum, -i, n . – имање у Помпејима Pompeiānus, -i, m . – Помпејац (становник Помпеја)
Pompeii, -ōrum, m . – град Помпеји Pompeius, 3 – који припада роду Помпеја
Pomponia, -ae, f . – Помпонија Pomptīnus, 3 – који припада роду Помптина pono, 3 . posui, positum – ставити pons, pontis, m . – мост pontifex, -icis, m . – свештеник populus, -i, m . – народ porrigo, 3 . porrexi, porrectum – пружити, дати porro – даље, затим porta, -ae, f . – врата, капија porticus, -us, m . – портик (трем) portitor, -ōris, m . – возар porto, 1 . -āvi, -ātum – носити portus, -us, m . – лука posco, 3 . poposci – тражити posum, posse, potui – моћи post (прилог и предлог са ак.) – после postea – потом, затим posterus, 3 – следећи postquam – после тога, пошто postrēmo – напокон, напослетку postulo, 1 . -āvi, -ātum – тражити, захтевати Postumius, -ii, m . – Постумије potior, 4 . potītus sum (+ абл. или ген.) – присвојити нешто, докопати се potius – радије prae – од; prae (са абл.) – због praebeo, 2 . -ui, -itum – пружити, принети, поднети, дати
praeceptum, -i, n . – наредба praecipito, 1 . -āvi, -ātum – стрмоглавити се praeclāre – веома јасно, разговетно; предивно praeclārus, 3 – диван, славан praeda, -ae, f . – плен praefero, -ferre, -tuli, -lātum – носити испред; претпостављати praemitto, 3 . -mīsi, -missum – напред послати, послати praesertim – нарочито praesidium, -ii, n . – одбрана, стража praesum, praeesse, praefui (+ дат.) – предводити, бити на челу praeter (са ак.) – осим praetextus, 3 – оперважен гримизом, са гримизним порубом praetor, -ōris, m . – претор pratum, -i, n . – ливада premo, 3 pressi, pressum – притиснути pretiōsus, 3 – скуп pretium, -ii, n . – награда, цена, вредност primum; primo – прво, најпре primus, 3 – први prior, prius – претходни priusquam – пре него privo, 1 . -āvi, -ātum – лишити се pro (са абл.) – за, због probo, 1 . -āvi, -ātum – одобравати proconsul, -ulis, m . – проконзул proconsulātus, -us, m . – проконзулат procul – далеко procus, -i, m . – просац proelium, -ii, n . – битка profero, proferre, protuli, prolātum – изнети professor, -ōris, m . – учитељ, професор proficiscor, 3 . profectus sum – отпутовати, кренути progredior, 3 . -gressus sum – изаћи, напред ићи prohibeo, 2 . -hibui, -hibitum – забранити; одбијати proinde quasi – као да promitto, 3 . -mīsi, -missum – обећати prope (прилог и предлог са ак.) – близу propterea – стога, зато propylaea, -ōrum, n . – Пропилеји (у Атини) prora, -ae, f . – кљун protinus – напред, даље; одмах, сместа provincia, -ae, f . – провинција proximus, 3 – најближи prudenter – разборито, разумно, паметно, мудро Publius, -ii, m . – Публије puella, -ae, f . – девојка
puer, -eri, m . – дечак, младић → пл. дечаци, деца pugil, -ilis, m . – рвач pugno, 1 . -āvi, -ātum – борити се pulcher, -chra, -chrum – леп pullus, -i, m . – пиле pulto, 1 . -āvi, -ātum – лупати, ударати pulvis, -eris m . – прах, прашина Punicus, 3 – пунски (феничански), картагински punio, 4 . -īvi, -ītum – казнити puppis, -is, f . – крма puto, 1 -āvi, -ātum – мислити, сматрати
Qquadrīgae, -ārum f . – четворопрег quadringenti, -ae, -a – четири стотине quaero, 3 . quaesīvi, quaesītum – тражити; (+ab/ex/ de) – питати quaestorius, 3 – квесторски, који припада квестору qualis, -e – какав quam – како, као; него, од quam ob rem – зашто, због чега quamquam – премда quamdiu – колико дуго; докле, докад quamvis – ма колико quando – када quanti – пошто, колико quantus, 3 – колики (quantum, quanto – колико) quare – зато, стога quartus, 3 – четврти quasi – као да quattuor – четири quattuordecim – четрнаест quercus, -us, f . – храст qui, quae, quod – који, која, које quia – jer quicumque, quaecumque, quodcumque – који, -а, -е год quidam, quaedam, quoddam – неки, одређени, извесни, један quidam, quiddam – неко, нешто quidem – баш, заиста, чак → ne . . . quidem – чак ни quies, -ētis, f . – одмор quilibet, quaelibet, quodlibet – који, -а, -е му драго quin – да, да не quindecim – петнаест quinque – пет quintus, -a, -um – пети → Quintus, -i, m . – Квинт quis, quid – ко, шта quisnam, quaenam, quidnam – који, која, које ли
quisquis, quidquid – ко год, шта год quocumque – где год quo – куда, камо quod – што, јер quomodo – како quoque – такође quousque – до када, докле, колико дуго
Rradius, -ii, m . – зрак ramus, -i, m . – грана rapio, 3 . rapui, raptum – грабити, отимати rarus, 3 – редак rasus, 3 – празан, неисписан ratio, -ōnis, f . – ум, мишљење, памет, разум, начин recipio, 3 . -cēpi, -ceptum – примити recito, 1 . -āvi, -ātum – читати наглас recte – тачно recūso, 1 . -āvi, -ātum – не хтети, противити се reddo, 3 . -didi, -ditum – натраг дати, вратити redeo, redīre, redii, reditum – доћи, вратити се redigo, 3 . -ēgi, -actum – довести у пређашње стање reditus, -us, m . – повратак regīna, -ae, f . – краљица regio, -ōnis, f . – предео, крај regius, 3 – краљевски regno, 1 . -āvi, -ātum – владати rego, 3 . rexi, rectum (+ ак.) – управљати, владати Regulus, -i, m . – Марко Атилије Регул, ратовао против Картагињана relābor, 3 . -lapsus sum – натраг пасти, вратити се religio, -ōnis, f – вера; побожност religo, 1 . -āvi, -ātum – привезати relinquo, 3 . relīqui, relictum – оставити, напустити reliquus, 3 – остали, преостали remex, -igis, m . – веслач remus, -i, m . – весло Remus, -i, m . – Рем, Ромулов брат repello, 3 . -puli, -pulsum – одбијати repente – изненада reperio, 4 . reperi, repertum – открити, опет наћи, налазити res, -ei, f . – ствар, дело → res publica, f . – држава res adversae, rerum adversārum – несрећа, тешкоћа res gestae, rērum gestārum – дела, подвизи, походи rescindo, 3 . -scidi, -scissum – посећи; срушити respicio, 3 . -spexi, -spectum – обазирати се, пазити на, бринути се respondeo, 2 . respondi, responsum – одговарати
responsum, -i, m . – одговор retardo, 1 . -āvi, -ātum – успоравати retineo, 2 . -tinui, -tentum – задржавати се reverentia, -ae, f . – поштовање reverto, 3 . reverti, reversum – вратити се revertor, reverti, reverti, reversus – вратити се revoco, 1 . -āvi, -ātum – звати (некога) натраг, повратити revolvo, 3 . -volvi, -volūtum – унатраг ваљати, мотати rex, regis, m . – краљ Rhea Silvia, -ae, f – Реа Силвија, Нумиторова ћерка Rhenus, -i, m . – Рајна rhetorica, -ae, f . – реторика (говорништво, беседништво)
Rhodius, -ii, m . – Рођанин Rhodus, -i, f . – Родос rideo, 2 . risi, risum – смејати се ridiculus, 3 – смешан risus, -us, m . – смех robustus, 3 – чврст rogo, 1 . -āvi, -ātum – питати, тражити, замолити Roma, -ae, f . – Рим Romānus, 3 – римски → Romānus, -i, m . – Римљанин Romulus, -i, m . – Ромул, оснивач Рима rosa, -ae, f . – ружа Rufus, -i, m . – надимак рода Сулпиција rumor, -ōris, m . – гласина rupes, -is, f . – стена, литица, гребен rursus – натраг, поново rus, ruris, n . – село Rutuli, -ōrum, m . – Рутули, стари народ у Лацију
Ssacer, sacra, sacrum – свет sacrilegus, 3 – безбожан saeculum, -i, n . – век saepe – често → saepius – чешће sagax, -ācis – осетљив, оштроуман sagitta, -ae, f . – стрела salio, 4 . salui, saltum – скакутати, скакати salus, -ūtis, f . – здравље; спасење → salutem dicere – поздрављати salutāris, -e – спасоносан; здрав → salutāris, -is, m . f . – спаситељ salūto, 1 . -āvi, -ātum – поздрављати salve (поздрав при доласку) – здраво salvus, 3 – читав, здрав sane – баш, заиста sanus, 3 – здрав
sapiens, -entis – паметан sapientia, -ae f . – мудрост, разборитост satis – доста, довољно satura, -ae, f . – сатира Saturnus, -i, m . – Сатурн, бог усева и сетве Savus, -i, m . – Сава scaena, -ae, f . – позорница (сцена) scando, 3 . scandi, scansum – попети се, пењати се scelus, -eris, n . – злочин schola, -ae, f . – школа scientia, -ae, f – наука, знање scio, 4 . -ivi, -itum – знати scriba, -ae, m . – писар scribo, 3 . scripsi, scriptum – писати scriptor, -ōris, m . – писац se (лична повратна заменица) – себе, се secessus, -us, m . – самоћа seco, 1 . -cui, -ctum – сећи, пресећи secundus, 3 – други secus – друкчије sed – али sedeo, 2 . sedi, sessum – седети seditio, -ōnis, f . – устанак, побуна sella, -ae, f . – столица semel – једанпут, једном sementis, -is, f . – сетва semper – увек Sempronius, 3 – Семпроније senātor, -ōris, m . – сенатор senātus, -us, m . – Сенат Seneca, -ae, m . (Lucius Annaeus) – Сенека (Луције Анеј), филозоф senectus, -ūtis, f . – старост senex, -nis, m . – старац sensus, -us, m . – чуло, осет sententia, -ae, f . – реченица, мишљење, глас, суд sentio, 4 . sensi, sensum – осећати, мислити sepelio, 4 sepelīvi, sepultum – сахранити septem – седам septimus, 3 – седми septingentesimus, 3 – седамстоти sepulchrum, -i, n . – гроб sequor, 3 . secūtus sum – следити, пратити serēnus, 3 – ведар sermo, -ōnis, m . – разговор sero – касно serpens, -entis, f . – змија Servius, -ii, m . – Сервије servo, 1 . -āvi, -ātum – чувати, пазити servus, -i, m . – роб
sevērus, 3 – озбиљан, строг sex – шест sextīlis, -e – шести (месец)
sextus, 3 – шести si – ако, кад, да sic – тако, овако siccus, 3 – сув Sicilia, -ae, f . – Сицилија sicut – као (што), како sidus, -eris, n . – сазвежђе; звезда signum, -i, n – статуа; знак sileo, 2 . -ui, (silitum) – бити тих, ћутати silva, -ae, f . – шума similis, -e – сличан → similiter – слично, на сличан
начин simul – у исто време, заједно simulac – чим sin – ако пак, ако ли; sin aliter – иначе sine (са абл.) – без
Singidūnum, -i, n . – Сингидунум, римски
месту данашњег Београда sino, 3 . sivi, situm – дозволити societas, -ātis, f . – друштво, савез socius, -ii, m . – друг; савезник Socrates, -is, m . – Сократ sodālis, -is, m . f . – друг, пријатељ sol, -is, m . – Сунце solatium, -ii, n . – утеха solea, -ae, f . – сандала, папуча sollemnia, -ium, n . – свечаност soleo, 2 . solitus sum – имати обичај sollicitus, 3 – забринут solum – само solus, 3 – сам solvo, 3 . solvi, solūtum (+ абл.) – ослободити (из/од нечега); navem solvere – отпловити somnus, -i, m . – сан, спавање sonus, -i, m – звук spargo, 3 . sparsi, sparsum – расипати spectātor, -ōris, m . – гледалац specto, 1 . -āvi, -ātum – посматрати; односити се на, тицати се spelunca, -ae, f . – пећина spero, 1 . -āvi, -ātum – надати се spes, -ei, f . – нада → spem ponere (in + абл.) – уздати се (у); in spem venīre – надати се spiritus, -us, m . – дах, дух, душа spiro, 1 . -āvi, -ātum – дисати; живети splendidus, 3 – сјајан sponsus, -i, m . – вереник; младожења
sportella, -ae, f . – котарица stadium, -ii, n . – тркалиште statim – одмах statuo, 3 . statui, statūtum – постављати, одређивати, одлучивати status, -us, m . – стање, положај stella, -ae, f . – звезда stipendium, -ii, n . – плата sto, 1 . steti, statum – стајати stola, -ae, f . – стола, женски одевни предмет stomachus, -i, m – стомак strues, -is, f . – гомила struo, 3 . struxi, structum – слагати studeo, 2 . -ui (+ дат.) – трудити се, бавити се, учити се studium, -ii, n . – учење, студије stultus, 3 – луд, будаласт stylus, -i, m . – писаљка Styx, -ygis, f . – Стикс, река у подземном свету suadeo, 3 . -si, -sum (+ дат.) – саветовати, убеђивати, наговарати, уверавати suasor, -ōris, m . – саветодавац, наговарач suāvis, -e – сладак sub (са ак. и абл.) – испод, под subito – изненада subverto, 3 . -verti, -versum – оборити, преврнути subvolo, 1 . -āvi, -ātum – полетети, летети увис sudo, 1 . -āvi, -ātum – знојити се suffundo, 3 . -fūdi, -fūsum – усути Sulpicius, 3 – који припада роду Сулпиција sum, esse, fui – јесам, бити summus, 3 – највиши, изврстан supero, 1 . -āvi, -ātum – победити, савладати, надјачати superus, 3 – горњи, виши supersum, superesse, superfui – остати, преостати supplicium, -ii, n . – казна surgo, 3 . surrexi, surrectum – устајати suscipio, 3 . -cēpi, -ceptum – прихватити се, одлучити се, започети suspicor, 1 . suspicātus sum – сумњати, нагађати sustineo, 2 . -tinui, -tentum – подносити, издржати, истрпети suus, sua, suum (присвојна заменица) – свој, своја, своје
Ttaberna, -ae, f . – радња, крчма tabula, -ae, f . – таблица; плоча, даска tabularium, -ii, n . – табуларијум (архив) taceo, 2 . -ui, -itum – ћутати
talis, -e – такав, овакав, онакав talus, -i, m . – чланак, пета tam – тако tamen – ипак tamquam – као да tandem – најзад tango, 3 . tetigi, tactum – такнути, дирнути tantopere – толико, тако, тако јако tantus, 3 – толики → tantum – толико, веома; само, једино; tanto – за толико, тим више tarde – споро Tartarus, -i, m . (грч. aк. Tartara) – Тартар, подземни (доњи) свет taurīnus, 3 – биковски Taurus, -i, m . – Таурус (планина)
Telemachus, -i, m . – Телемах, Одисејев син temere – непромишљено tempestas, -ātis, f . – невреме; време templum, -i, n . – храм tempus, -oris, n . – време teneo, 2 . tenui, tentum – држати tenuis, -e – нежан, слаб tepidarium, -ii, n . – просторија с млаком водом Terentia, -ae, f . – Теренција tergeo, 2 . tersi, tersum – чистити tero, 3 . trivi, tritum – смрвити terra, -ae, f . – земља terribilis, -e – страшан, ужасан tertius, 3 – трећи theatrum, -i, n . – позориште, театар Themistocles, -i(s), m . – Темистокле, славни атински војсковођа thermae, -ārum, f . – терме thermopolium, -ii, n . – крчма thesaurum, -i, n . – благо Theseus, -ei, m . – Тезеј Tiberis, -is, m . (ак. Tiberim) – Тибар, река у Италији tibīcen, -inis, m – фрулаш, свирач timeo, 2 . -ui (+ ак.) – плашити се, бојати се Tiro, -ōnis, m . – Тирон, Цицеронов ослобођеник toga, -ae, f . – тога tot – толико totus, 3 – цео, сав, читав trado, 3 . -didi, -ditum – предати; причати traho, 3 . traxi, tractum – одвући Traiānus, -i m . – Трајан traicio, 3 . -iēci, -iectum – пребацити, превести traiectus, -us, m . – прелаз, превоз trames, -itis, m . – пут, стаза Tranio, -ōnis, m . – Транион, лик из
tranquille – мирно тихо, спокојно trans (са aк.) – преко transcrībo, 3 . -scripsi, -scriptum – преписивати transeo, -īre, -ii, -itum – прелазити, прећи transfīgo, 3 . -fixi, -fixum – пробости transilio, 4 . -silui – прескочити transporto, 1 . -āvi, -ātum – преносити trecenti, -ae, -a – три стотине tres, tria – три tribūnus, -i, m . – трибун tribūtus, -us, m – порез triennium, -ii, n . – три године triginta – тридесет tristis, -e – тужан triumphus, -i, m . – тријумф Troiānus, 3 – тројански → Troiānus, -i, m . – Тројанац truncus, -i, m . – дебло tu (лична заменица) – ти tuba, -ae, f . – труба Tullia, -ae, f . – Тулија Tulliola, -ae, f . – Тулијица Tullius, 3 – који припада роду Тулија tum – тада tumulus, -i, m . – гробна хумка, гроб
tunc – онда, тада tunica, -ae, f . – туника turba, -ae, f . – гужва, метеж, маса turbo, 1 . -āvi, -ātum – узнемиравати, пореметити; побркати Turnus, -i, m . – Турно, рутулски краљ turris, -is, f . – торањ, кула tuus, tua, tuum – твој, твоја, твоје tyrannus, -i, m . – тиранин; владалац
Uuber, -eris, n – виме, сиса ubi – где; када ubicumque – где год; гдегод, свугде Ulixes, -is, m . – Одисеј ullus, 3 – иједан ultimus, 3 – последњи, крајњи umerus, -i, m . – раме umquam – икада una – заједно unde – одакле undique – свуда, на све стране, одасвуд unguentaria taberna – парфимерија unguentarius, 3 – који се тиче креме unguentum, -i, n . – маст, крема
unīus assis aestimāre – ни пет пара не давати unus, -a, -um – један, једна, једно urbs, urbis, f . – град ursus, -i, m . – медвед usque – стално, непрестано usus, -us, m . – употреба utilis, -e – користан utinam – о да, дај боже; камо среће utor, 3 . usus sum (+ абл.) – употребити, служити се, окористити се ut – како, као, као што; чим; да; макар, па нека utrum … an – да ли … или uva, -ae, f – грозд, грожђе uxor, -ōris, f . – жена, супруга
Vvacca, -ae, f . – крава vacuus, 3 – празан vae (узвик – са дат.) – јао! куку! vafer, -fra, -frum – лукав, превејан valde – врло, веома vale (поздрав при одласку) – здраво, збогом Valentīna – Валентина, жена Улпија Трофима valeo, 2 . -ui, -itum – бити крепак, јак, снажан, здрав valetūdo, -inis, f . – здравље vallum, -i, n . – насип vapor, - ōris, m . – пара, топлота varius, 3 – разноврстан vasto, 1 . -āvi, -ātum – опустошити vastus, 3 – огроман, неизмеран; пуст, празан velociter, adv. – брзо velum, -i, n . – једро vendo, 3 vendidi, venditum – продати venio, 4 . veni, ventum – долазити venter, -tris, m . – трбух ventus, -i, m . – ветар Venus, Veneris, f . – Венера, римска богиња љубави Venusia, -ae, f . – Венузија, град у Апулији, Хорацијево родно место ver, -eris, n . – пролеће verbōsus, 3 – речит verbum, -i, n . – реч Vergilius, -ii, m . (Publius Maro) – Вергилије (Публије Марон), познати римски песник veritas, -ātis, f . – истина vero – а, али, пак; заиста, свакако versor, 1 . versātus sum – кретати се, дружити
versus, -us, m . – стих vertex, -icis, m . – врх verus, 3 – истинит, прави → verum, -i, n . – истина vesperi – увече vester, vestra, vestrum – ваш, ваша, ваше vestimentum, -i, n . – одело, хаљина veto, 1 . -tui, -titum – не дати, забранити vetustas, -ātis, f . – древност, старина, старост vexo, 1 . -āvi, -ātum – разорити via, -ae, f – пут, улица, друм victor, -ōris, m . – победник victoria, -ae, f . – победа video, 2 . vidi, visum – видети vigilia, -ae, f . – стража viginti – двадесет vilicus, -i, m . – управник имања vinarius, 3 – вински vinco, 3 . vici, victum – победити vinculum, -i, m . – конопац, врпца → пл. окови vindico, 1 . -āvi, -ātum – присвајати себи, приписивати себи vinōsus, 3 – пијан vinum, -i, n . – вино vir, viri, m . – мушкарац, муж, јунак virga, -ae, f . – прут virgo, -inis, f . – девојка, девица viridis, -e – зелен virtus, -ūtis, f . – храброст, врлина vis, f . (ак. vim, абл. vi, пл. vires, -ium) – сила, снага visito, 1 . -āvi, -ātum – посећивати viso, 3 . visi, visum – посетити vita, -ae, f . – живот vitium, -ii – мана, грешка, штета; кривица vito, 1 . -āvi, -ātum – клонити се, бежати од vitta, -ae, f . – врпца, трака vitupero, 1 . -āvi, -ātum – грдити vivo, 3 vixi, victum – живети vix – једва voco, 1 . -āvi, -ātum – звати, дозивати, позивати volātus, -us, m . – лет volo, 1 . -āvi, -ātum – летети volo, velle, volui – хтети, желети voluntas, -ātis, f . – воља, жеља voluptas, -ātis, f . – наслада, уживање, радост, задовољство vos (лична заменица) – ви vulnus, -eris, n . – рана vulpes, -is, f . – лисица vultur, -uris, m . – јастре б
А
Африка – Africa, -ae, f.
Б
добар – bonus, 3
В
већ – iam
вечера – cena, -ae, f.
вешт, -a, -o – perītus, 3 (са ген.)
видети – video, 2. vidi, visum
вино – vinum, -i, n.
више – plus
владати – rego, 3. rexi, rectum (+ ак.); regno, 1. -āvi, -ātum
власт – regnum, -i, n.
вода – aqua, -ae, f.
водити рачуна – curo, 1. -āvi, -ātum
волети – amo, 1. -āvi, -ātum
вођа → војсковођа
војник – miles, -itis, m.
војсковођа – dux, ducis, m.; imperātor, -ōris, m.
воћка, воће – fructus, -us, m.; pomum, -i, n.
врата – ianua, -ae, f.; porta, -ae, f.
вратити се – redeo, redīre, redii, reditum; revenio, 4. -vēni, -ventum
врт – hortus, -i, m.
говорити – loquor, 3. locūtus sum; dico, 3. dixi, dictum
грађански – civīlis, -e
густ, -а, -о – densus, 3
дати – do, dare, dedi, datum
добар, -a, -o – bonus, 3
добро, adv. – bene
долазити – venio, 4. veni, ventum
донети – affero, afferre, attuli, allātum
дочепати се – capio, 3. cepi, captum; capto, 1. -āvi, -ātum
дрво – arbor, -oris, f.
дремкати – dormito, 1. -āvi, -ātum
други (остали) – alius, alia, aliud
Е
Енеја – Aenēas, -ae, m.
З
заборавити – obliviscor, 3. oblītus sum
закон – lex, legis, f.
залутати – aberro, 1. -āvi, -ātum; pereo, perīre, perii, peritum
заповедaти – iubeo, 2. iussi, iussum
заробљеник – captīvus, -i, m.
захватити – capio, 3. cepi, captum
зашто – cur; quare
звезда – stella, -ae, f.; (сазвежђе) sidus, -eris, n.
злато – aurum, -i, n.
знати – scio, 4. scīvi, scitum
И
иако – etsi, tametsi, etiamsi
играти се – ludo, 3. lusi, lusum
изаћи – exeo, exīre, exii, exitum
избећи – vito, 1. -āvi, -ātum; fugio, 3. fugi
или – aut
имати – habeo, 2. habui, habitum
ипак – tamen
исмевати – derideo, 2. -rīsi, -rīsum; irrideo, 2. -rīsi, -rīsum
историја – historia, -ae, f.
ићи – eo, ire, ii, itum
Ј
јести – comedo, 3. -ēdi, -ēsum (-estum)
К
када – quando
камо среће – utinam
какав, -а, -о – qualis, -e
књига – liber, -bri, m.
ко – quis
који – qui, quae, quod
колач – crustulum, -i, n.
колико – quantum
конзул – consul, -ulis, m.
користити – prosum, prodesse, profui
краљ – rex, regis, m.
кратак, -a, -o – brevis, -e
кућа – domus, -us, f.
Л
лагати – mentior, 4. mentītus sum (+ дат.)
леп, -а, -о – pulcher, pulchra, pluchrum; (о месту) amoenus, 3
Ливије – (Titus) Livius, -ii, m.
лисица – vulpes, -is, m. f.
логор – castra, -ōrum, n.
лош – malus, 3
лукав, -а, -о – astūtus, 3; vafer, -fra, frum; callidus, 3
Љ
љут, -а, -о – irātus, 3; iracundus, 3
М
мајка – mater, -tris, f.
ма колико – quamvis
мало – paulum
мање – minus
мачка – feles, -is, f.
многи, -e, -a – multi, 3; plures, plura
много – multum
мост – pons, pontis, m.
моћи – possum, posse, potui
мудро – prudenter
Н
на – in (+ aк.; + абл.)
наредити – iubeo, 2. iussi, iussum; impero, 1. -āvi, -ātum
наћи – invenio, 4. -vēni, -ventum
наш, -а, -е – noster, nostra, nostrum
нашкодити – noceo, 2. -cui, -citum
недостајати – desum, deesse, defui (+ дат.)
не хтети – nolo, nolle, nolui
непријатељ – hostis, -is, m. f.; inimīcus, -i, m.
нико – nemo
ништа – nihil
Ообала – litus, -oris, n.
обичај – mos, moris, n.
оброк – prandium, -ii, n.
овца – ovis, -is, f.; pecus, -udis, f.
одсуствовати – absum, abesse, afui
одвести – abdūco, 3. -duxi, -ductum
одговорити – respondeo, 2. -di, -sum
опазити – animadverto, 3. -verti, -versum
Орфеј – Orpheus, -ei, m.
oстати – maneo, 2. mansi, mansum; remaneo, 2. -mansi
отац – pater, -tris, m.
отворити – aperio, 4. -erui, -ertum
отићи – abeo, abīre, abii, abitum
откупити – redimo, 3. -ēmi, -emptum
охол, -а, -о – superbus, 3
П
пас – canis, -is, m. f.
пастир – pastor, -ōris, m.
певати – cano, 3. cecini, cantum; canto, 1. -āvi, -ātum
Персефона – Persephone, -es, f. (грч. ак. Persephonen)
песма – carmen, -inis, n.
петао – gallus, -i, m.
писати – scribo, 3. -psi, -ptum
писмо – litterae, -arum, f.; epistula, -ae, f.
питати – rogo, 1. -āvi, -ātum; interrogo, 1. -āvi, -ātum
пити – bibo, 3. bibi, bibitum
плашити се – timeo, 2. -ui; metuo, 3. -ui
пловити – navigo, 1. -āvi, -ātum
побеђивати, победити – vinco, 3. vici, victum
побећи – effugio, 3. -fūgi
погрешити – erro, 1. -āvi, -ātum; pecco, 1. -āvi, -ātum
позвати – invīto, 1. -āvi, -ātum
показивати – monstro, 1. -āvi, -ātum; ostendo, 3. -tendi, -tensum (-tentum)
покушати – conor, 1. conātus sum
помоћи – adiuvo, 1. -iūvi, -iūtum (+ ак.)
поштовати – vereor, 2. veritus sum
правац (пут) – cursus, -us, m.; iter, itineris, n.
пре – ante (предлог са ак.)
предавати – doceo, 2. docui, doctum
премда – quamquam
прикупити – congrego, 1. -āvi, -ātum; colligo, 1. -āvi, -ātum
пријатељ – amīcus, -i, m.
прича се – fama est
променити – muto, 1. -āvi, -ātum
против воље, невољан – invītus, 3
путовати – proficiscor, 3. profectus sum; iter facere
Т
Тантал – Tantalus, -i, m.
толико – tantum
Трајан – Traiānus, -i, m.
Транион – Tranio, -ōnis, m.
треба, ваља – oportet, 2. -uit (безлични глагол)
трчати – curro, 3. cucurri, cursum
туговати, бити тужан – maereo, 2. maerui; maereor, 2. maestus sum
У
у – in (+ aк.; + абл.)
убити – neco, 1. -āvi, -ātum; interficio, 3. -fēci, -fectum
ујутру – mane
радовати се – gaudeo, 2. gavīsus sum
разболети се – in morbum incido, 3. -cidi, -cāsum
распуст – feriae, -ārum, f.
рат – bellum, -i, n.
река – flumen, -inis, n.; fluvius, -ii, m.; amnis, -is, m.
Рем – Remus, -i, m.
република – res publica, rei publicae, f.
рећи – dico, 3. dixi, dictum; loquor, 3. locūtus sum
Рим – Roma, -ae, f.
родитељ – parens, -entis, m. f.
Ромул – Romulus, -i, m.
С
сав, сваки – omnis, -e
савладати – supero, 1. -āvi, -ātum
саградити – exstruo, 3. -xi, -ctum
садa – nunc; iam
свашта – quidque
сведок – testis, -is, m. f.
сведочење → сведок
свој, -а, -е – suus, sua, suum
слушати – audio, 4. -īvi, -ītum
смејати се – rideo, 2. risi, risum
спавати – dormio, 4. -īvi, -ītum
спремити – paro, 1. -āvi, -ātum
спречити – impedio, 4. -īvi, -ītum
сребро – argentum, -i, n.
срећан, -а, -о – felix, -īcis; beātus, 3
старац – senex, senis, m.
стих – versus, -us, m.
сумњати – dubito, 1. -āvi, -ātum
Сципион – Scipio, -ōnis, m.
ухватити – capio, 3. cepi, captum; rapio, 3. rapui, raptum
ученик – discipulus, -i, m.
учествовати – intersum, interesse, interfui (дат. или in + абл.)
учитељ – magister, -stri, m.
учитељица – magistra, -ae, f.
учење – studium, -ii, n.
учити – disco, 3. didici
Ф
Фаустул – Faustulus, -i, m.
форум – forum, -i, n.
Х
Ханиб ал – Hannibal, -alis, m.
Хорације – Horatius, -ii, m.
хтети – volo, velle, volui
Ц
цвет – flos, floris, m.
Цезар – Caesar, -aris, m.
Ч
чекати – exspecto, 1. -āvi, -ātum
често – saepe
чинити – facio, 3. feci, factum; ago, 3. egi, actum
читати – lego, 3. legi, lectum
човек – (људско биће) homo, -inis, m.; (мушкарац) vir, viri, m.
чувати – servo, 1. -āvi, -ātum
чути – audio, 4. audīvi, audītum
Ш
шкодити – obsum, obesse, obfui (offui) (+ дат.); noceo, 2. -cui, -citum (+ дат.)
школа – schola, -ae, f.
шлем – galea, -ae, f.
шта – quid
шума – silva, -ae, f.
