бе ни ке
за
Татјана УредникКостић и одговорни уредник Татјана Костић Главни Уредникуредник и одговорни уредник Драгољуб Којчић Татјана уредник Костић Главни Драгољуб Којчић За издавача Главни уредник Драгољуб Којчић, Којчић директор За издавача Драгољуб Којчић, директор За издавача Драгољуб Којчић, директор
уџ
Рецензенти проф. др Милош Ковачевић, Рецензенти Филолошки факултет у Београду проф. др Милош Ковачевић, Рецензенти Филолошки факултетМилановић, у Београду проф. др Александар проф. др Милош Ковачевић, Филолошки факултетМилановић, у Београду проф. др Александар Филолошки факултет у Београду Филолошки факултет у Београду Марина Панић, проф. др Александар Милановић, професор српског језика и Марина Панић, Филолошки факултет у Београду књижевности, Гимназија професор српског језика иу Краљеву Марина Панић,Гимназија у Краљеву књижевности, професор српског језика и књижевности, Гимназија у Краљеву Уредник и одговорни уредник
во
д
Министар просвете просвете,Републике науке и технолошког развоја Србије решењем бројРепублике Србије, решењем број 650-02-425/2018-03 од 4. 4. 2019. године одобриоСрбије, је овај 650–02–425/2018–03 однауке 04. 04. 2019. године, одобрио је овај Министар просвете,Републике и технолошког развоја просвете Србије решењем бројРепублике уџбеник за издавање и употребу у првом разреду средње школе. издавање и употребу у 1. разреду средње школе. решењем број 650-02-425/2018-03 од 4. 4. 2019. године одобрио је овај 650–02–425/2018–03 од 04. 04. 2019. године, одобрио је овај уџбеник издавањеРепублике и употребу употребу у првом разреду средње школе. запросвете издавање инауке у 1. разреду средње школе. Министар просвете, и технолошког развоја Републике Србије, Србије решењем број решењем број 650-02-425/2018-03 од 4. 4. 2019. године одобрио је овај 650–02–425/2018–03 од 04. 04. 2019. године, одобрио је овај CIP - Каталогизација у публикацији уџбеник за издавање и употребу у првом разреду средње школе. издавање и употребу Народна библиотека Србије, Београд у 1. разреду средње школе. 37.016:811.163.41(075.3)
За
НИКОЛИЋ, Милка, 1975Српски језик : уџбеник за први разред средње школе / Милка Николић, Јелена Петковић, Јелена Братић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Београд : AMD систем). - 171 стр. : илустр. ; 27 cm Текст ћир. и лат. - Тираж 4.500. - Регистар. - Библиографија: стр. 170-171. ISBN 978-86-17-20196-6 1. Петковић, Јелена, 1975- [autor] 2. Братић, Јелена, 1977- [autor]
ISBN 978-86-17-20196-6 COBISS.SR-ID 278418188 ISBN 978-86-17-20196-6 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, УЏБЕНИКЕ,Београд, 2019 2019. © ЗАВОД ЗА © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, 2019фотокопирати Ово делоне не сме сеумножавати, умножавати, фотокопирати на било други Ово дело се и наибило којикоји други начинначин © ЗАВОД ЗАсме УЏБЕНИКЕ, Београд, 2019. ISBN 978-86-17-20196-6 репродуковати, целини нини уфотокопирати деловима, без без писменог одобрења издавача. репродуковати, ни у целини уфотокопирати деловима, одобрења издавача. Ово делоне несме смени сеуумножавати, умножавати, на било који други начин Ово дело се и наиписменог било који други начин © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, 2019 репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача. репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача. © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2019. Ово делоне несме смесесеумножавати, умножавати, фотокопирати на било други Ово дело фотокопирати и наибило којикоји други начинначин репродуковати, ни нини у деловима, без без писменог одобрења издавача. репродуковати, ниу целини у целини у деловима, писменог одобрења издавача.
Поштовани наставници, Српски језик – уџбеник за први разред средње школе написан је у складу с Наставним програмом из 2018. године.
бе ни ке
Уџбеник је конципиран на следећи начин: (а) градиво је распоређено у шест поглавља, (б) у завршном делу уџбеника налазе се помоћна поглавља, Регистар појмова; Решења тестова; Стандарди задатака у тестовима. На крају књиге налази се списак коришћене литературе.
уџ
Свако поглавље има четири целине: (а) на почетку поглавља наводе се исходи учења формулисани на начин разумљив ученицима, (б) централни део поглавља чине лекције, (в) претпоследњи део јесте тест за проверу знања стеченог у том поглављу; решења задатака налазе се на крају књиге; задаци су осмишљени према стандардима, а подаци о томе налазе се у посебном поглављу на крају књиге, (г) последњи део поглавља чине истраживачки задаци; циљ ових активности јесте да на другачији начин ученицима приближе науку о језику и да усмере ученике на то да језичким појавама приступе истраживачки.
За
во
д
за
Структура лекције осмишљена је према следећим принципима: (а) основни текст – градиво се углавном излаже монолошки, уз настојање да се с учеником успостави дијалог и да се проблемским сагледавањем и структурирањем садржаја ученик мисаоно активира, (б) на три графички различита начина издвајају се: (1) додатни текст (издвојен у оквиру с испрекиданим линијама); (2) питања за разматрање (издвојена у обојеном оквиру); (3) дефиниције и правила (издвојени у оквиру с пуним линијама), (в) рубрика ЗАПАЗИ – која је увек издвојена овим поднасловом, а садржи важне додатне детаље у вези с градивом, (г) ВЕЖБАЊЕ – на крају лекције, једина је стална рубрика у свим лекцијама, (д) објашњења значења мање познатих речи налазе се на маргини. Није предвиђено да ученик у Уџбенику исписује (попуњава) решења задатака у ВЕЖБАЊИМА и ТЕСТОВИМА. Одговарајућим вежбањима настојимо да мотивишемо ученика да самостално спроведе систематизацију знања на начин који му одговара. Аутори
Драги ученици,
бе ни ке
Пред вама је уџбеник који ће вам помоћи да овладате новим знањима из српског језика. Прво ћете се упознати с општим појмовима о језику – због чега је језик друштвена појава и на који начин функционише језички систем. Након тога вратићемо се у прошлост јер се тамо крије тајна о настанку српског књижевног језика, и пратићемо његов развој до деветнаестог века. Затим, бавићемо се раслојавањем, тј. различитим видовима испољавања језика, а посебно ћемо разматрати како се српским језиком говори у различитим крајевима. Потом ћемо испитивати својства гласова српског језика. На крају ћемо говорити о акцентима српског језика, а пажњу ћемо посветити и правопису. Да бисте се боље и лакше сналазили у коришћењу овог уџбеника, упознаћемо вас с његовом структуром.
за
уџ
Поглавља изгледају овако: (а) на почетку је наведено шта се учи у датом поглављу, (б) највећи део поглавља заузимају лекције, (в) претпоследњи део јесте тест за проверу знања стеченог у том поглављу; на крају књиге, у посебном поглављу налазе се решења задатака, (г) последњи део поглавља чине истраживачки задаци; те активности вам на другачији начин приближавају науку о језику и упућују вас на то како да језичким појавама приступате истраживачки, (д) на крају књиге налази се регистар појмова у ком су по азбучном реду нaведени појмови који се јављају у Уџбенику.
За
во
д
Лекције су осмишљене овако: (а) највећи део лекције заузима излагање новог садржаја, којим треба да овладате (то је главни текст лекције), (б) на три графички различита начина издвајају се: (1) додатни текст (издвојен у оквиру с испрекиданим линијама); (2) питања за разматрање (издвојена у обојеном оквиру); (3) дефиниције и правила (издвојени у оквиру с пуним линијама), (в) рубрика ЗАПАЗИ – која је увек издвојена овим поднасловом, садржи важне додатне детаље у вези с градивом, (г) ВЕЖБАЊЕ – омогућава да примените и проверите стечена знања, (д) објашњења значења мање познатих речи налазе се на маргини. Срећан полазак у средњу школу! Аутори
САДРЖАЈ
32
За
во
д
РАСЛОЈАВАЊЕ ЈЕЗИКА (Милка Николић) Раслојавање језика и врсте раслојавања Књижевни (стандардни) језик Територијално раслојавање језика А. Штокавски дијалекти екавског изговора Призренско-тимочки дијалекат Косовско-ресавски дијалекат Шумадијско-војвођански дијалекат Б. Штокавски дијалекти (и)јекавског изговора Зетско-рашки дијалекат Источнохерцеговачки дијалекат В. Штокавски дијалекти икавског изговора
Дијалекат у уметности Тест Истраживачки задаци ФОНЕТИКА (СА ФОНОЛОГИЈОМ И МОРФО(ФО)НОЛОГИЈОМ) (Јелена Петковић) А. Фонетика и фонологија Фонетика и фонологија Изговор гласова и улога говорних органа Подела гласова српског језика (по начину творбе) Вокали (самогласници) Сонанти (гласници) Шумни консонанти (прави сугласници) Фонолошки систем српског књижевног језика Слог и врсте слога Подела речи на слогове (фонетска и семантичка граница слога) Тест Б. Морфонологија Морфонологија Гласовне промене и гласовне алтернације Једначење сугласника по звучности (алтернације звучних и безвучних сугласника) Једначење сугласника по месту творбе (алтернације З : Ж, С : Ш, Х : Ш и Н : М) Губљење сугласника Асимилација вокала и сажимање вокала Палатализација (алтернација сугласника К : Ч, Г : Ж, Х : Ш) Сибиларизација (алтернација сугласника К : Ц, Г : З, Х : С)
бе ни ке
8 12 15 18 21 27 30 31
33
40 47 48
за
ИСТОРИЈА КЊИЖЕВНИХ ЈЕЗИКА КОД СРБА (Јелена Братић) Почеци словенске писмености и стварање старословенског језика Књижевни језици код Срба до 19. века: српскословенски језик, рускословенски језик, славеносрпски језик Тест Истраживачки задаци
7
уџ
ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ (Милка Николић) Место језика у људском животу Својства језика Језик и комуникација Језик као систем знакова Основне науке које се баве језиком Граматике и речници српског језика Тест Истраживачки задаци
49 50 52 56 61 61 62 64 65 65 66 68
70 72 74
76 77 77 80 82 84 86 88 91 92 94 96 98 98 99
100
104 106 108 109 111
113 115 116 117 118 119 120 121 123 124
Тест Истраживачки задаци
125 126 128 130
144
Регистар појмова Решења тестова Образовни стандарди задатака у тестовима Литература Извори
161 163
уџ
АКЦЕНАТ СРПСКОГ КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА (Милка Николић) Реченични акценат и акценат речи Елементи акценатског система и њихово обележавање Како одређујемо акценат речи Правила о распореду акцената у речи Сталне послеакценатске дужине Речи које немају свој акценат (клитике) Преношење силазног акцента на проклитику Акценат и значење речи Правописна правила у вези с акцентом Служење речником за одређивање правилног акцента Тест Истраживачки и стваралачки задаци
ПРАВОПИС (Јелена Братић) Основни принципи правописа српског књижевног језика Правопис, правописни приручници и служење њима Велико слово Подела речи на крају реда Писање цртице Предлошки спојеви Писање запете испред енклитике Тест
бе ни ке
Јотовање (алтернације ненепчаних сугласника с предњонепчаним сугласницима) Непостојано А (алтернација А : Ø) Промена Л у О (алтернација Л : О) Покретни вокали Преглас (алтернација О : Е) Превој вокала Сонант Ј Сугласник Х
За
во
д
за
131 132 134 136 138 139 141 142 143
145 146 148 152 154 156 158 159
169 170 171
бе ни ке
ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ
У овом поглављу ћеш научити:
уџ
да сагледаваш свој језик као биолошку, социолошку и психолошку појаву,
за
да издвојиш и објасниш функције језика у друштвеној заједници, као и у животу човека, да издвојиш и објасниш одлике језика као система знакова,
д
да објасниш однос између језика и говора,
во
да разврсташ језичке јединице по нивоима,
За
да наведеш научне дисциплине које се баве језиком и да објасниш којим аспектом језика се баве, да преиспитујеш однос између језика и културе, да процењујеш улогу језика у социјализацији појединца (његовом укључивању у друштво), да процењујеш улогу језика у самопотврђивању појединца (постизању личног идентитета), да преиспитујеш улогу коју савремени начини комуникације имају у животу човека, као и да издвајаш и разматраш њихове одлике.
Језик и наука о језику
ЈЕЗИК И НАУКА О ЈЕЗИКУ Језик чини човека најсавршенијим бићем. Проучавајући језик одређеног народа, упознајемо његову културу и поглед на свет његових говорника. Разумевање природе језика омогућава нам да боље разумемо људску природу са социолошког и психолошког становишта.
(2) Језик је социолошка појава – сваки појединачни језик јесте обележје одређене људске заједнице. Језик је средство комуникације и има значајну улогу у опстанку заједнице. Језик једне заједнице разликује се од језика друге заједнице.
(3) Језик је психолошка појава – језик има значајну улогу у психичком развоју човека, поготово у развоју мишљења. Појединац се служи језиком одређеног колектива, поштујући правила тог језика, а то чини на индивидуалан начин. Језик се разликује од појединца до појединца.
уџ
Језик се у људском животу испољава на три плана.
бе ни ке
Место језика у људском животу
во
д
за
(1) Језик је биолошка одлика човека уопште – језик представља универзалну општељудску особину, заједничку свим људским бићима, тј. способност човека да се споразумева помоћу вербалних знакова.
За
8
Шта се у следећем одломку подразумева под људским језиком, а шта под људским језицима? Узми у обзир три плана у оквиру којих се испољава језик, о чему смо претходно говорили.
Језик и језици Начин живота људске врсте одређен је и обликован човековом способношћу да се служи језиком. Кад говоримо о човековој интелектулној еволуцији, историји, култури и напретку, истовремено приповедамо о људском језику и људским језицима. Природа и особине нашег основног комуникативног система условљавају и одражавају човеков однос према свету и омогућују му да у том свету опстане, као и да га мења и прилагођава својим потребама. Такође, захваљујући језику, човек превазилази границе и ограничења свог физичког постојања у простору и времену и ствара нове универзуме. (Тијана Ашић, Наука о језику, прилагођени одломак)
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Језик има важну улогу: (а) у опстанку и развоју друштвене заједнице, (б) у животу и развоју појединца. Шта језик омогућава друштвеној заједници?
Језик има бројне функције у друштвеној заједници, као и у животу сваког појединца. Издвајамо следеће функције језика:
Језик је неодвојив од заједнице која се њиме служи. Промене у заједници утичу на језик, који опет утиче на формирање погледа на свет својих корисника. Бројни су примери који показују да језик исказује одређени поглед на стварност. То ћеш запазити ако упоредиш називе за боје у српском језику с називима за боје у страном језику који учиш, или ако упоредиш називе за родбинске односе, или називе за делове дана.
уџ
(1) Комуникативну – језик је основно средство комуникације, које омогућава размену информација у одређеној друштвеној заједници.
бе ни ке
Шта језик омогућава појединцу?
за
(2) Когнитивну – језик је средство мишљења, помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли (реч когниција означава сазнавање; реч когнитивни значи сазнајни).
д
(3) Експресивну – језик је средство изражавања мисли, ставова, идеја, намера, осећања.
За
во
(4) Културну – језик одражава културу одређене заједнице и утиче на начин размишљања и понашања њених чланова. Језик је најбољи преносилац сазнања и искустава која чине културу једног народа. (5) Симболичкo-идентитетску – језик доприноси осећању моћи или немоћи у односу на људе који говоре другачије. Начин на који неко говори, као и садржај његовог говора често пружају информације о његовом занимању, образовању, погледима на свет. Језик је један од главних симбола нације. (6) Поетску (естетску) – језиком се обликује исказ тако да се самим начином изражавања привуче пажња саговорника, слушалаца, читалаца. Начином језичког обликовања исказа могу се исказати посебне нијансе значења.
У речнику се најснажније одражавају промене кроз које пролази заједница. Овде мислимо на речник као део језика одређене заједнице, а не на речник као књигу. На пример, знаш ли шта тачно значе речи заова и јетрва? Данас већина млађих говорника српског језика отприлике зна да се те речи односе на родбинске односе, али можда не зна прецизно шта означавају. Међутим, пре неколико деценија није било тако. Променио се начин живота породице, па се самим тим променио и став према речима које означавају родбинске односе. Дакле, језик изражава културу, али истовремено и обликује културу одређене друштвене заједнице. Језик обједињује савременике, али и спаја поколења. Језик пружа информације о ставовима које припадници једне културе имају о животу, смрти, новцу, слободи и др. Зато је превођење с једног језика на други понекад отежано.
9
Језик и наука о језику
Шта може бити изгубљено у преводу
бе ни ке
Веза између језика и културе одређене заједнице посебно се огледа у значењима речи. Искуства преводилаца сведоче да је понекад за одређену реч једног језика тешко наћи одговарајућу реч истог значења у другом језику. Речи из два језика могу да буду исте у садржају на који се односе, а различите у погледу асоцијација које побуђују код својих говорника. Те асоцијације могу се изгубити у преводу, чиме се губи важна информација о погледу на свет говорника са чијег језика се преводи. Асоцијативни речник српског језика показује какве асоцијације имају говорници српског језика на најфреквентије речи из двадесетак доминантних тематских група (боје, звуци, облици, делови тела, емоције, простор, време и др.). За следеће речи упореди своје асоцијације с асоцијацијама забележеним у речнику: будућност – неизвесност, сутра, прошлост, садашњост, нада, срећа, живот, светла, светлост, свемир, посао, успех, далеко, футур, лепа, магла, напредак;
уџ
веран – пас, одан, пријатељ, неверан, друг, љубав, дечко, искрен, добар, прстен, момак, поштен, човек, вереник, брак, слуга, заљубљен; вода – живот, море, жеђ, река, пиће, ватра, течност, чиста, бистра, извор, чисто, чаша, плаво, бистро, Н2О, ваздух, чесма, чистоћа, хладна;
за
желети – хтети, волети, надати се, нешто, љубав, сањати, добити, имати, слобода, жудети, нада, немати, жеља, успех, моћи, срећа, сан, тежити, живети, поклон;
во
д
зашто – зато, питање, како, због чега, разлог, не знам, тако, упитник, што, знак питања, ја, јер, радозналост, узрок, због, због тога. (Предраг Пипер, Рајна Драгићевић, Марија Стефановић, Асоцијативни речник српског језика, прилагођени одломци)
За
10
Језичке функције које смо размотрили само су део онога што језик омогућава човеку и друштву. Шта нам језик омогућава у свакодневном животу? Поменућемо још две функције: (а) интеракцијска функција; (б) функција емоционалног ослобађања.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Здраво! Како си?
Ако нас неко поздрави и пита нас како смо, значи ли то да од нас очекује детаљан извештај о нашем здравственом стању и расположењу? Истина је да временске прилике утичу на расположење људи. Међутим, да ли је то једини разлог због којег људи разговарају о времену?
Испричај и биће ти лакше...
уџ
Општепозната је народна прича У цара Тројана козије уши. Хоће ли нам бити лакше ако некоме испричамо оно што нас оптерећује, што нам ствара напетост, што нас узнемирава? Ако је веровати општем искуству које преноси ова прича, а и научницима који се баве језиком – биће нам лакше.
бе ни ке
У свакодневним разговорима посебну пажњу поклањамо успостављању и одржавању контакта, као и постизању угодне атмосфере у разговору. Наши свакодневни разговори не подразумевају обавезну размену информација. Саговорницима је често на првом месту интеракција (реч интеракција означава међусобни утицај, узајамно деловање). На тај начин остварује се интеракцијска функција језика.
Језик омогућава комуникацију унутар колектива, а појединцу омогућава да сазнаје свет, да обликује и изражава искуства, мисли и осећања. Језик представља: (1) средство комуникације и интеракције међу људима; (2) средство за преношење различитих врста садржаја (ставова, идеја, намера, осећања); (3) средство уметничког изржавања и стварања.
За
Вежбање
во
д
за
Осим тога, постоје посебна језичка средства која нам стоје на располагању када покушавамо да се ослободимо лошег расположења, љутње, напетости. Таква језичка средстава су експресивни изрази, узвици, псовке. На тај начин остварује се језичка функција емоционалног ослобађања.
Језик је биолошка, социолошка и друштвена појава.
1. Језик омогућава: (а) изражавање социјалног идентитета, тј. припадности одређеној групи у друштву; (б) изражавање личног идентитета, тј. индивидуалности.
Објасни на који начин нам језик омогућава да покажемо: (а) да припадамо одређеној групи; (б) да се разликујемо од других говорника нашег језика.
2. Ево једне занимљиве функције језика – функција игре. Игра је исконска потреба човека, што се запажа и у односу према језику. У савременом друштву запажамо је посебно у говору омладине.
Комуникација путем различитих апликација мобилног телефона може да буде више од преношења порука јер осим речи користимо сличице и друге прилоге. Комуникација мобилним телефоном показује да креативна употреба комуникативних средстава може да буде веома важна особама које комуницирају. Зашто је тако?
11
Језик и наука о језику
Својства језика
бе ни ке
Језик је основно средство кумуникације у одређеном колективу, а повезан је са способношћу човека да се споразумева помоћу вербалних и писаних знакова. Језик сваког народа развијао се кроз историју и у том еволутивном току постајао је све сложенији и богатији. Исто тако, језик сваког појединца током његовог психичког и социјалног развоја постаје све сложенији и богатији. Проналаском писма као једног од највећих изума човечанства комуникација је постала ефикаснија.
Граматичко краљевство
уџ
Кад је писмо хтео да покаже уреднику, одлучио је, срећом, да га још једном прочита и био врло изненађен. Речи које је написао као да су се поиграле с њим: саме од себе, на белом папиру. Било је то право граматичко краљевство без краља. Именице су отимале значења једне другима, ни глаголи нису остали по страни; придеви и прилози били су прави бандити и шверцери налик људским посадама бродова што кријумчаре и робу и људе. Само су бројеви и предлози остали донекле имуни на ову бахату игру [...].
за
(Александар Гаталица, Велики рат, одломак)
д
Овај одломак послужиће нам да размотримо кључну одлику граматике и језика уопште. Писац говори о бахатој игри чланова граматичког краљевства. Такав неред у граматичком краљевству сасвим је неочекиван. Зашто?
во
Од граматике не очекујемо неред међу њеним јединцама. Од граматике управо очекујемо савршену организацију у којој се прецизно зна место и улога сваке граматичке јединице. То је систем. То је, дакле, граматичко краљевство онакво какво се очекује у уобичајеним условима.
За
12
Језик је систем знакова. Језик, дакле, није неуређени или неорганизовани скуп знакова, него целина коју одликују уређеност и организација – једном речју – структура. Језик као структура обухвата јединице и правила. Језичке јединице функционишу по одређеним правилима.
Свака језичка јединица припада одређеном нивоу језичке хијерархије (реч хијерархија означава подељеност по нивоима језичке структуре). Јединице сваког нивоа имају одређену функцију у језику. Навешћемо јединице различитих нивоа у језичкој структури (овом приликом дајемо само основне податке јер ћеш касније о свим једиицама учити детаљно).
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Гласовне јединице У српском језику постоји 30 гласова од којих се формирају све речи. Ти гласови омогућавају да се речи међусобно разликују. Гласови који имају функцију у формирању и разликовању речи једног језика представљају јединице тог језика и називају се фонеме (рад – ред; рад – рам; река – рука; лекар – пекар). Граматичке јединице
бе ни ке
Речи се према општем значењу и функцији у језику разврставају у врсте и подврсте (именице – заједничке, властите итд.; придеви – описни, присвојни итд.). У граматичке јединице спадају: (1) реч; (2) граматичка основа и наставак за облик (кућ-а, кућ-е, кућ-и, кућ-у итд.). Граматичке јединице учествују у промени облика променљивих речи. Творбене јединице
за
Синтаксичке јединице
уџ
У творбене јединице спадају: (1) реч; (2) творбена основа и творбени наставак (кућ-ица, кућ-ни, чист-ач). Творбене јединице омогућавају грађење (творбу) нових речи.
во
д
У синтаксичке јединице спадају: (1) реч, (2) синтагма, (3) реченица, с тим да се реченице деле на предикатске (граматичке) и комуникативне. Речи, синтагме и предикатске реченице учествују у формирању комуникативних реченица. Комуникатива реченица јесте највиша јединица у хијерархији синтаксичких јединица и уједно основна јединица комуникације.
За
Реч је основна језичка јединица, која у језику има функцију да именује и означава појмове. На који начин реч функционише као јединица именовања и означавања, говорићемо у наредним лекцијама. Језичке јединице нижег хијерархијског ранга међусобно се комбинују стварајући тако јединице вишег хијерархијског ранга. Начини на које се могу остварити ове комбинације одређени су језичким правилима. Правила могу имати специфичне случајеве и изузетке (одступања). Јединице вишег реда могу се разложити на јединице нижег реда.
Сигурно знаш многа правила српског језика. Наведи правила која се односе: (а) на гласовне промене – када се врше поједине гласовне промене, а када се од тога одступа (једначење по звучности, једначење по месту творбе итд.); (б) на степен поређења код придева – које врсте придева се могу поредити, на који начин се граде компаратив и суперлатив.
13
Језик и наука о језику
Језик се одликује следећим својствима: (1) Хијерархијска уређеност – језик је хијерархијски организована целина, тј. структура. Језик је систем знакова. Језичке јединице припадају одређеним нивоима. Јединице у оквиру сваког нивоа функционишу према одређеним правилима. (2) Продуктивност – од ограниченог скупа гласовних јединица може настати неограничен број речи, а од речи неограничен број реченица.
Језик је уређен и организован као структура. Структура је целина у којој се зна место и улога сваког члана. Језик као структура обухвата јединице и правила. Језичке јединице функционишу по одређеним правилима. Свака језичка јединица припада одређеном нивоу хијерархије. Постоје гласовне, граматичке, творбене и синтаксичке јединице.
бе ни ке
(3) Економичност – језик може да произведе неограничен број речи и реченица полазећи од ограниченог броја гласовних јединица, а да при томе не производи нове гласовне јединице.
Језик је систем знакова повезан с општељудском способношћу гласовне комуникације.
(4) Дислокација – помоћу језика се може представити (описати, испричати) нешто што је просторно и временски удаљено од тренутка и места говорења (речју дислокација означава се премештање).
за
уџ
(5) Променљивост – језик се непрестано мења пратећи развој друштва. Најбрже се мења лексика. Данас постоје многе нове речи које немају замену међу домаћим речима (на пример, термини из области информационих технологија). Исто тако, многе речи које су постојале у претходним епохама развоја српског језика више се не употребљавају (на пример: јестаственица – наука о природи; земљовид – географска карта; движење – кретање).
во
д
(6) Преношење културним путем – језик се учи и преноси с генерације на генерацију, при чему се чувају заједничка искуства чланова заједнице. Сваки језик показује поглед на свет одређене заједнице, а то се најбоље уочава у лексици.
Јединице нижег хијерархијског нивоа међусобно се комбинују стварајући тако јединице вишег хијерархијског нивоа. Начини њиховог комбиновања одређени су правилима. Јединице вишег хијерархијског нивоа могу се разложити на јединице нижег хијерархијског нивоа.
Вежбање
За
14
1. Одреди којим врстама зависних реченица припадају зависне реченице које се јављају у следећем исказу. Ако некоме поклањаш бомбоњеру, добро је погледај јер ће ти се сигурно једног дана вратити. 2. За речи у следећој реченици из приповетке Кула Ива Андрића (збирка Деца) одреди у коју врсту речи спадају, а за променљиве речи одреди у ком су облику. Непомична, она је више неодлучно него уплашено прелазила преко њих погледом својих великих плавих очију. 3. За следеће наслове књижевних дела (а) одреди жанр и како се зову писци тих дела; (б) издвој примере у којима се јавља напоредни синтаксички однос. Ево наслова: Поход на Мјесец; Дечак и пас; Мали Радојица; Босоноги и небо; Аска и вук; Зимско јутро; Плава звезда; Еро с оног свијета; Алиса у земљи чуда.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Језик и комуникација Када смо говорили о функцијама језика, поменули смо и комуникацијску функцију. Сада ћемо је детаљније сагледати. Комуникацијска функција представља основну карактеристику језика. Омогућава повезивање чланова друштвене заједнице, размену информација, мисли и идеја. Ово су основни елеменати комуникације:
бе ни ке
(1) говорник (пошиљалац одређене поруке), (2) саговорник (прималац поруке), (3) предмет о ком се говори, (4) порука која се обликује одређеним језиком, (5) језик (кôд), тј. систем знакова на ком се порука преноси, (6) канал којим се порука преноси. У сваком од ових елемената језик има посебну функцију.
Експресивна (емотивна) функција – усмерена је на говорника. Језиком се показује емоционално стање говорника, на пример, када желимо да изразимо радост, љутњу, страх.
за
Говорник
Конативна функција или функција деловања – усмерена је на саговорника. Језиком се делује на понашање саговорника, на пример, када дајемо савете, упутства, наређења.
д
Саговорник
Порука
Језик (кôд)
Канал
Референцијална функција или функција саопштавања – усмерена је на предмет о ком се говори. Језиком се саопштава информација о одређеном предмету, на пример, када описујемо неки догађај.
во
За
Предмет
Функција језика
уџ
Елеменат комуникације
Поетска (естетска) функција – усмерена је на начин изражавања, тј. обликовања поруке. Долази до изражаја када је начин обликовања поруке посебно важан, на пример, у књижевним делима.
Метајезичка функција – усмерена је на језик (кôд). Долази до изражаја када се објашњава или прецизира шта је речено, на пример, када објашњавамо шта значи одређени израз. Фатичка функција или функција успостављања и одржавања контакта – усмерена је на канал којим се порука преноси. Долази до изражаја када говорник покушава да предупреди или отклони сметње у комуникацији, на пример, када проверавамо да ли нас саговорник чује.
15
Језик и наука о језику
Елементе комуникације с одговарајућим језичким функцијама (које су с њима повезане) можемо приказати овако:
ПРЕДМЕТ референцијална функција
бе ни ке
ПОРУКА поетска функција ПОШИЉАЛАЦ > - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - > ПРИМАЛАЦ експресивна функција конативна функција КАНАЛ фатичка функција
уџ
ЈЕЗИК метајезичка функција
за
Шта говоримо ћутањем?
д
Ћутање је знак одобравања – каже пословица. Ћутање је знак негодовања – кажу филозофи. У ћутању је сигурност – каже јунак у приповеци Мост на Жепи Ива Андрића.
во
Ћутањем се може исказати негативан став, нерасположење, неслагање, љутња, увређеност. С друге стране, ћутање показује да постоји висок степен блискости саговорника, који могу угодно ћутати заједно. Људи који се добро познају могу се споразумевати – ћутањем!
За
16
Постоје разлике у схватању ћутања код различитих народа: код неких је ћутање мање пожељно, тј. ћутање се доживљава као неуспех комуникације. Код других народа ћутање током конверзације сматра се прихватљивим. (Марина Катнић Бакаршић, Стилистика, прилагођени одломак)
Како писац говори?
Поетска (естетска) функција језика у пуном сјају остварује се у књижевном тексту. На наше разумевање књижевног текста утиче не само значење исказа него и начин на који писац обликује исказ. Често се питамо: Откуда потиче моћ пишчевог исказа? И када су нам све речи у књижевном тексту познате, и када је писац наш савременик, текст вероватно нећемо моћи да протумачимо „без остатка”. Начином на који писац говори сугерише се (наговештава се) одређени смисао, који са значењем исказа учествују у укупном смислу текста. Зато питање: Како писац говори? – заправо, постаје саставни део питања: Шта писац говори? Провери то на примеру следећег одломка!
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
(Горан Петровић, Опсада цркве Светог Спаса, одломак)
Као друштвени феномен језик је средство комуникације и има значајну улогу у друштвеном животу. Комуникација је битан предуслов друштвеног и културног развоја. Језичке функције које се односе на поједине елементе комуникације (пошиљалац, прималац, предмет, порука, канал, језик) – јесу: (1) експресивна (емотивна) функција,
бе ни ке
Током читавог раног пролећа небом изнад Битиније плове големи облачни брегови. Подмукли мразеви леде на превару измамљене звезде. Ипак, некако с краја месеца марта, избију прве искре. Маглене санте се збуњено размичу. Напослетку, уз јек и шкрипу, једна по једна занемоћају. Неке и сасвим потону. Светлост, сада необуздана, снажније хрли из далеке дубине, укупном ширином свода извиру сазвежђа, а круг луне се препуни. Пенећа месечина, у дугим слаповима, пада низ висине.
(2) конативна функција (функција деловања), (3) референцијална функција (функција саопштвања),
(4) поетска (естетска) функција, (5) метајезичка функција,
уџ
(6) фатичка функција.
Вежбање
Ова четири исказа упућена су различитим саговорницима: (а) члан породице; (б) пријатељ; (в) непозната особа (на пример, у пошти); (г) службеник у некој установи. Запажамо да се ниво учтивости мења у зависности од тога колико је ситуација приватна или службена. У породици не инсистирамо на показивању учтивости на онај начин на који то чинимо у званичном разговору са службеним лицем. У неким ситуацијама наглашена учтивост била би неприродна, док је у неким другим неопходна.
За
во
д
за
1. У којој мери ћемо показати учтивост у одређеној ситуацији зависи од тога да ли је приватна или званична ситуација. Такође, то зависи и од саговорника коме се обраћамо. На пример, молба може изгледати овако: (а) Помози ми да попуним овај формулар. (б) Молим те, помози ми да попуним овај формулар. (в) Молим Вас, можете ли ми помоћи да попуним овај формулар. (д) Да ли смем да Вас замолим за помоћ у попуњавању овог формулара.
Објасни на који начин појачавамо степен учтивости, тј. којим језичким средствима постижемо виши степен учтивости.
2. Упореди начин учтивог обраћања на страном језику који учиш с учтивим обраћањем на српском језику у ситуацијама када је потребно да неког замолиш за помоћ. Узми у обзир разматрање из претходног задатка. Запажаш ли културолошке разлике? 3. Назив једне телевизијске емисије гласи: Твоје лице звучи познато. Објасни шта привлачи нашу пажњу у овом називу. Могу ли се именица лице и глагол звучати овако повезати? Која функција језика долази до изражаја у овом примеру?
17
Језик и наука о језику
Језик као систем знакова Однос између језика (као система) и говора (као реализације) можемо показати полазећи од примера из других области живота.
Језик је уређен и организован као структура, тј. као целина у којој се чланови налазе у одређеним релацијама. Структура обухвата јединице и правила по којима функционишу јединице. Када усвајамо матерњи језик, као и када учимо страни језик, неопходно је да овладамо: (1) језичким јединицама, (2) језичким правилима.
(а) У архитектури постоје правила градње (као правила у језику), а градња једне куће по тим правилима представља реализацију (као говор). (б) Игра шаха подразумева правила како се вуку фигуре (као језик), а једна партија шаха представља реализацију игре (као говор). Термин говор у овом случају обухвата и усмену и писану реализацију језика. Дакле, говор је звучна или писана манифестација језика.
уџ
Значајан корак који је наука о језику учинила у разумевању природе језика јесте уочавање разлике између језика и говора. Однос између језика и говора посматра се као однос између система и реализација система.
бе ни ке
У претходним лекцијама говорили смо о језику као систему. Наведи одлике језика као система! Од којих елемената се језик састоји?
(а) Језик је систем знакова којим се служи одређена заједница.
Језик и говор су у потпуности условљени један другим. Језик не би могао постојати да се не остварује у говору. Говор не би постојао када не би било језика из којег произлази.
во
д
за
(б) Говор је индивидуална реализација језика или индивидуална употреба језика од стране појединаца.
ЗАПАЗИ!
За
18
Термин говор има различита значења у науци о језику. Овом приликом важно је да запазимо два значења: (1) усмена реализација језика, тј. говорење; (2) реализација језика уопште, дакле, и усмена и писана реализација језика.
Шта се означава језичким знаком? Речи су језички знаци. Шта се означава речима? Погледајмо именице.
(а) Именица кућа – овом речју означавамо појам који у свести имамо о кући као објекту за становање (од земунице до облакодера). Међутим, овом речју можемо упутити и на појединачан (конкретан) предмет, на пример, на кућу у којој живомо. На овај начин функционише већина именица, глагола, придева и прилога. Ово су типични примери језичког знака. (б) Именица Београд – овом речју именујемо појединачан (конкретан) предмет у ствраности. На овај начин у језику функционишу властите именице.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
У типичним случајевима језички знак обухвата два елемента: (1) ознака – изговорена или написана реч,
Веза између речи и појма Размотрићемо кључне одлике речи као језичког знака.
(2) означено – појам на који та реч упућује.
ЗНАК ознака + означено реч + појам
Речима се може упутити и на појединачан (конкретан) предмет у ствраности, па ћемо зато у структуру знака укључити и тај елеменат (назваћемо га реалија).
Запажамо да је веза између гласовног склопа и појма који се њиме означава друштвено установљена (договорена). Другачије речено, веза између речи и појма настала је у друштву независно од одлика појединачних реалија које се повезују с појмом. Зато сваки језик има своју реч за одређени појам. Међутим, ово правило не важи за све речи. На пример, ономатопејске и њима сличне речи својим гласовним склопом одражавају одлике реалија на које се односе: шуштање, фијукање, фрктање, мукање.
за
уџ
појам
бе ни ке
Гласовним склопом к + у + ћ + а у српском језику означава се један појам. Зашто баш овим склопом? Постоји ли одређени разлог због којег се гласовним склопом к + у + ћ + а означава тај појам? У другим језицима за исти појам речи су другачије.
предмет (реалија)
д
реч
Човек као симболичко биће
(1) Арбитрарност – произвољан је избор гласовног склопа којим ће се означавати одређени појам (реч арбитраран значи произвољан).
Психолог Иван Ивић назвао је једну своју књигу Човек као animal symbolicum. Човек је једино биће које има способност да се служи симболима. Осим тога, човек је једино биће које има способност да производи симболичке системе. У симболичке системе спадају језик, уметност, религија, мит, култура.
За
во
Реч као језички знак одликује се следећим особинама:
(2) Конвенционалност – друштвено је установљено (договорено) којим ће се гласовним склопом означавати одређени појам (реч конвенционалан значи заснован на договору, споразуму). (3) Линеарност – гласовне јединице од којих се састоји реч нижу се сукцесивно и линеарно, тј. нижу се једна иза друге у облику линије.
Дакле, језик предстваља симболички систем. Шта је симбол? Какав је то знак? Симбол је врста знака код којег постоји конвенционална веза (друштвено установљена веза) између ознаке и означеног, тј. између речи и појма. Већина речи има ову одлику, али постоје изузеци, на пример, речи које својим гласовним склопом одражавају одлике реалија на које се односе (ономатопејске речи).
19
Језик и наука о језику
У језику, осим речи, постоје и друге јединице. Већ знамо да језичке јединице припадају одређеним хијерерхијским нивоима: гласови, обличке јединице, творбене јединице, речи, синтагме, реченице.
Разликујемо језик и говор:
Вежбање
1. Подсетићемо се неких граматичких правила.
уџ
Језик је уређен и организован као структура, тј. као целина у којој се чланови налазе у одређеним релацијама (односима). Структура обухвата: (а) јединице и (б) правила по којима функционишу јединице.
бе ни ке
Сваки хијерерхијски ниво у структури језика има своја правила на основу којих функционише у језику. У том смислу, сваки језички ниво представља засебан систем унутар језика као система. Можемо рећи да сваки језички ниво представља подсистем. Зато кажемо да језик представља систем системâ.
(а) Језик је систем знакова којим се служи одређена заједница,
(а) Наведи компаратив придева брз, тих, строг, висок.
(б) Говор је појединачна реализација језика. Остварује се индивидуалном употребом језика од стране појединаца. Односи се и на усмену и на писану реализацију језика. Говор је примена језика у комуникацији.
(б) Одреди у којем граматичком броју ће бити придев уз именицу биље, а у којем уз именицу биљке? На пример, уз обе именице употреби придев лековит.
(в) Објасни да ли су граматички правилни примери императива у овој реклами:
Језик представња систем системâ јер сваки језички ниво представља засебан систем (подситем) који има јединице и правила функционисања јединица.
Погледај испод затварача, пронађи два добитна симбола, споји и освоји!
во
д
за
За
20
2. Наведи предности и недостатке комуникације путем интернета у свакодневном животу (дакле изван пословних и службених ситуација). Ово је погодна тема за дебату у којој можеш учествовати с другарима у одељењу. Наставник српског језика помоћи ће вам да организујете дебату.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Основне науке које се баве језиком Наука која проучава језик као систем назива се лингвистика. Општа лингвистика проучава заједничка својства свих језика. На пример, све што смо у овом поглављу говорили о језику као систему, тј. о структури језика, хијерархији, језичким јединицама и правилима – јесте својство свих језика.
бе ни ке
Својства свих језика посматрали смо на примеру српског језика. Дакле, лингвистика се може бавити оређеним језиком, на пример српским, руским, енглеским, немачким, италијанским итд. У том случају употребљавају се називи србистика, русистика, англистика, германистика, италијанистика итд. Лингвистика обухвата више научних дисциплина које проучавају поједине делове језичке структуре. Навешћемо њихове називе и објаснити шта проучавају.
Лингвисти и филолози
за
уџ
За лингвистику смо нагласили да проучава језик као систем знакова. Постоји и друга наука која се бави језиком, а језику приступа на другачији начин – филологија. Помињемо је када говоримо о развоју српског књижевног језика у деветнаестом веку: за Вука Караџића и Ђуру Даничића кажамо да су српски филолози.
Језичке јединице се дела на: (1) јединице које имају само план израза – немају значење, то су глас, фонема и слог; (2) јединице које имају и план израза и план садржаја (двопланске јединице) – имају значење, то су морфема, реч, синтагма и реченица. Морфема је најмања јединица која може да буде носилац значења. Глас и слог јесу јединице које намају значење, а учествују у формирању значењских јединица. Осим тога, у гласовном уобличавању значењских јединица учествују и прозодијске појаве: акценат, интонација (промена висине тона), трајање изговора (дуго или кратко).
За
во
д
Филологија је наука која језик проучава као средство језичког стваралаштва и културе једног народа. Ова наука је знатно старија од лингвистике. Лингвистика почиње да се развија од тренутка када су проучаваоци схватили да језик треба посматрати као систем (као структуру), а то је било почетком двадесетог века.
Фонетика – лингвистичка дисциплина која проучава артикулационе и акустичке особине гласова, тј. како се гласови изговарају и како се запажају чулом слуха. Фонетика проучава: (1) глас, (2) слог и (3) акценат. Семантика је наука која пручава значење двопланских јединица, тј. јединица које имају значење.
Подсети се поделе сугласника: (1) по месту, (2) по начину изговора, (3) по звучности. Помоћу та три критеријума опиши сугласнике: п, ж, х, н. Колико акцената има у српском језику? Наведи: (1) како се називају акценти, (2) по један карактеристичан пример за сваки акценат.
21
Језик и наука о језику
Фонологија – лингвистичка дисциплина која проучава гласовни систем (фонолошки систем) једног језика, тј. проучава гласове као јединице које учествују у стварању речи (фонеме). Српски језик има 30 фонема, тј. гласовних јединица од којих настају све речи. Да би два гласовна склопа представљала две засебне речи српског језика, довољно је да се разликују у једној фонеми (рад – ред; рад – рам; река – рука; лекар – пекар).
Са фонемама одређеног језика суочавамо се кад почнемо да учимо страни језик. Док не овладамо фонолошким системом тог језика, често нам се дешава да фонеме тог језика изговарамо као фонеме свог језика, што може да буде погрешно. На пример, фонема р у српском језику изговара се као алвеоларни сонант, али тако не мора да буде у другим језицима. У страном језику који учиш издвој фонеме које се другачије изговарају него у српском језику.
бе ни ке
Дакле, фонема је најмања језичка јединица која може унети разлику у значење. Све фонеме једног језика чине фонолошки систем тог језика.
за
уџ
Фонологија проучава које комбинације фонема су прхватљиве у одређеним језику и какве промене код фонеме настају кад се она нађе у окружењу других фонема. На пример, фонема н различито се изговара у речима: Ана, Анка, нада, хладан. То је једна фонема у различитим позицијама у речи (окружена другачијим фонемама), услед чега се јављају мале разлике у гласовној реализацији фонеме н.
д
Морфологија – лингвистичка дисциплина која обухвата (1) морфологију у ужем смислу и (2) творбу речи.
во
Морфологија у ужем смислу – лингвистичка дисциплина која проучава врсте и подврсте речи, као и облике променљивих речи. Јединице којима се бави морфологија јесу: (1) речи; (2) граматичка основа и наставак за облик.
За
22
Творба речи – лингвистичка дисциплина која проучава начине грађења речи. Јединице којима се бави творба јесу: (1) речи (коренске речи, изведенице, сложенице); (2) творбена основа и творбени наставак.
1. Наведи по чему се разликује облик ових придева: Волим хладан чај. Волим ледени чај. 2. Одреди род, број и падеж именица: Лепа реч и гвоздена врата отвара. 3. Наведи прво лице једнине презента ових глагола: претрчати, претрчавати; ући, улазити. 4. Одреди творбене јединице у именицама: Моја кућица – моја слободица. Младост – лудост.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Синтакса – лингвистичка дисциплина која проучава: (1) функције речи у реченици; (2) врсте синтагми и реченица; (3) распоред (ред) речи у синтагми или реченици. Најмања синтаксичка јединица је реч. Највиша синтаксичка јединица је исказ (комуникативна реченица или реченица у ширем смислу), а то је уједно и најмања комуникативна јединица. Исказ је најмања језичка јединица која преноси целовиту поруку. Предикатска реченица (реченица у ужем смислу) означава одређену ситуацију (радњу, стање, збивање). Може да буде зависна и независна.
1. Одреди врсту синтагме. Забрањено је уношење хране и пића. Забрањено је уносити храну и пиће.
бе ни ке
2. Одреди функцију зависне реченице у строфи из песме Васка Попе. Очију твојих да није, не би било неба
уџ
у слепом нашем стану.
За
во
д
за
Лексикологија – лингвистичка дисциплина која проучава речи као јединце лексикона (лексикон представља скуп свих речи једног језика). Бави се значењима речи, начинима путем којих настају нова значења речи (метафора, метонимја итд.), значењским односима међу речима (синонимија, антонимија итд.). Речима се баве и следеће дисциплине: (а) терминологија (проучава термине одређене науке или струке); (б) фразеологија (проучава фразеологизме); (в) ономастика (проучава имена); (г) етимологија (проучава порекло речи). Лексикографија – лингвистичка дисциплина која се бави питањима израде речника.
1. Метафора може да буде: (1) стилска фигура; (2) један од начина путем којих речи добијају нова значења. Објасни разлику између метафоре као стилске фигуре и метафоре као начина за настајање нових значења. Најбоље је да пођеш од примера: (1) узми пример за метафору као стилску фигуру; (2) сети се примера који показује метафору као начин настанка новог значења речи. 2. Подсети се по чему се разликују полисемија и хомонимија. Наведи примере ове две појаве у језику (тј. у лексикону). У следећој лекцији детаљније ћемо говорити о речницима српског језика. Међутим, сигурно већ знаш како ћемо у речнику препознати полисемију и хомонимију. Објасни!
23
Језик и наука о језику
Стилистика – проучава начин изражавања, тј. избор и употребу језичких јединица у тексту, као и ефекат који се постиже одређеним начином изражавања. Начином изражавања можемо: (1) да привучемо читаочеву или слушаочеву пажњу; (2) да унесемо одређене значењске нијансе у смисао реченице или текста. Следеће исказе упоредићемо у погледу избора језичких јединица. (б) Тенисери су се борили као гладијатори.
бе ни ке
(а) Тенисери су играли на висини очекивања. Први исказ одликује се уобичајеним начином изражавања: (1) не одступа у погледу избора речи очекиваног за тему о којој се говори; (2) у значењима речи нема одступања. Овај исказ је стилски неутралан.
уџ
Други исказ одступа од очекиваног језичког израза: (1) уместо глагола играти употребљен је глагол борити се; (2) игра је сликовито описана поређењeм (као гладијатори – уместо: на висини очекивања). Овај исказ је стилски обележен.
за
У зависности од ситуације, говорник ће изабрати један или други начин изражавања (стилски наутралан или стилски обележен).
во
д
Да ли ће неки исказ бити стилски неутралан или стилски обележен, зависи од контекста. На пример, следећа реченица из приповетке Књига Ива Андрића има иронично значење (супротно од њеног основног значења), што откривамо на основу контекста: То су, дакле, те лепоте и та задовољства која човека чекају кад стекне право да се служи библиотеком!
За
24
Одређени начин изражавања добија стилску функцију када доприноси значењу реченице или шире текстовне целине. На пример, у наведеној реченици из приповетке Књига писац је посебно привукао читаочеву пажњу тиме што је показну заменицу употребио не само на почетку, него на још два места у реченици (То су, дакле, те лепоте и та задовољства...). То није било неопходно на комуникативном плану јер је информација јасна и без тог понављања (могао је рећи: То су, дакле, лепоте и задовољства). Међутим, понављање је допринело да се нагласи иронија.
ЗАПАЗИ!
Важно је да умемо да језичке јединице посматрамо са стилистичког становишта, тј. да откривамо на чему се заснива њихов стилски потенцијал. На пример, размотри следеће групе речи: (1) имају ли исти стилски потенцијал речи зуб, зубар, зубић и зубарчић; (2) упореди шта се речима син, синчић и синчина сугерише (наговештава) саговорнику. Запази да поједине речи имају посебне значењске нијансе: (1) зубарчић има ироничну нијансу, а зубић нема; (2) синчић може имати ироничну нијансу, а да ли има – одредићемо на основу контекста (ако се односи на дете, нема ироничну нијансу; ако се односи на одраслу особу, највероватније је има).
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Како настају стилске фигуре За сваку стилску фигуру можемо прецизно одредити како настаје.
(а) Људи су добри и зли. (б) Он је васпитан и учтив. Подвучени изрази представљају примере различитих стилских фигура.
уџ
Први пример припада стилској фигури која се назива антитеза. Антитеза се гради тако што се у напоредни синтаксички однос повежу две речи супротног значења (добри и зли). Запажамо да се у првом примеру два придева супротног значења повезују у напоредни синтаксички однос.
Погледајмо стих: Ја сам стена (из истоимене песме Ђуре Јакшића). Коју стилску фигуру овде запажаш? Одреди: (1) језичку јединицу у којој се јавља стилска фигура; (2) граматички облик те јединице; (3) синтаксичку функцију те јединице. Сваку стилску фигуру можемо разматрати на овај начин.
бе ни ке
Показаћемо то на примерима.
во
д
за
Други пример припада стилској фигури која се назива таутологија. Таутологија настаје тако што се у напоредни синтаксички однос повежу две речи сличног значења. У другом примеру употребљена су два придева сличног значења (васпитан и учтив).
За
Дакле, ове две стилске фигуре настају на исти начин (повезивањем речи у напоредни синтаксички однос), а разликују се по томе да ли се повезују речи супротног или сличног значења.
Лингвистика (наука о језику) – наука је која проучава језик као систем знакова. Лингвистичке дисциплине су: фонетика, фонологија, морфологија, мофофонологија, товорба речи, синтакса, лексикологија, семантика, стилистика.
25
Језик и наука о језику
Вежбање
бе ни ке
1. Подвучени изрази, ако их посматрамо са становишта свакодневне комуникације, делују неприхватљиво (неправилно). (а) Ноћ је, пада снег, свуда око нас је бела тама.
(б) Желим потпуну слободу, сањам далеке даљине.
(в) Његова изјава је пример лажне истине.
(г) Невреме је уништило све мале кућице.
Објасни шта неведене изразе чини неприхватљивим. Обрати пажњу на значење речи у подвученим изразима.
Писци и новинари употребљавају такве изразе стварајући од њих стилске фигуре. Такви изрази могу да буду или стилске грешке или стилске фигуре. Објасни од чега то зависи.
уџ
за
2. У следећим примерима запази фразеологизме. (а) Наши фудбалери нису имали довољно времена да се припреме за светско првенство и то им се обило о главу.
(б) Када се осећаш као да те је прегазио воз, када изгледаш као да те је поплава избацила, када си уморан као пас – време је да се напуниш добром енергијом! Пробај нову чоколаду пуњену кремом од лешника!
во
д
Први пример је из новина. Покушај да објасниш зашто су фразеологизми погодни за новински текст.
За
26
Други пример представља рекламу. Размотри какву улогу фразеологизми могу имати у рекламама.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Граматике и речници српског језика Навешћемо најпознатије граматике српског језика намењене за школску и универзитетску употребу.
Термин граматика односи се: (1) на граматички систем одређеног језика; (2) на научну дисциплину која се бави граматичким системом; (3) на књигу у којој је описан граматички систем одређеног језика. Термин речник односи се: (1) на скуп свих речи једног језика (лексички фонд); (2) на књигу у којој су објашњена значења речи с наведеним другим подацима (акценат, граматичке одлике, порекло, сфера употребе и др.); (3) на лексички фонд којим је овладао појединац (зато кажемо да нека особа има сиромашан или богат речник).
бе ни ке
(а) Душка Кликовац, Граматика српског језика за основну школу
ЗАПАЗИ!
(б) Живојин Станојчић, Љубомир Поповић, Граматика српског језика за гимназије и средње школе (в) Михаило Стевановић, Савремени српскохрватски језик I–II
Ове граматике описују систем савременог српског језика, наводе дефиниције граматичких појмова с примерима из књижевног језика и предочавају шта је правилно у књижевном језику.
Слично је и са следећим називима: терминологија (термини одређене науке или струке; научна дисциплина), фразеологија (фразеологизми одређеног језика; научна дисциплина), ономастика (имена; научна дисциплина), етимологија (порекло речи; научна дисциплина).
за
уџ
Ове граматике служе нам да сазнамо: (1) које су одлике српског књижевнога језика на различитим нивоима језичке хијерархије (од гласа до реченице); (2) шта је граматички правилно у српском језику. Дакле, омогућавају нам да проверимо да ли се граматички правилно изражавамо. Невешћемо најважније речнике српског језика.
За
во
д
(1) Речник српскохрватског књижевног и народног језика – израђује се у Институту за српски језик Српске академије наука и уметности (Београд), објављује се од 1959. године. Ово је општи описни (дескриптивни) речник великог обима. Још увек је у изради, а када буде завршен, имаће више од 30 књига и пола милиона обрађених речи. Садржи лексику књижевног језика, али и речи из народних говора од Вуковог времена до данас. Конципиран је тако да забележи све (скоро све) речи српског језика, као и сва значења речи која су потврђена у текстовима писаца и у усменом стваралаштву. (2) Речник српскохрватског књижевног језика – објављен је у издању Матице српске (Нови Сад) 1967–1976. године. Обухвата шест књига и сто педест хиљада обрађених речи. Ово је општи описни (дескриптивни) речник средњег обима. Садржи лексику књижевног језика од Вуковог времена до данас. Помоћу овог речника можемо проверити да ли одређена реч припада књижевном језику, која су њена значења, који су јој облици (ако је променљива) и њен акценат у књижевном језику. (3) Речник српскога језика – објављен је 2007. године у издању Матице српске (Нови Сад). Ово је једнотомни речник који обухвата око осамдесет пет хиљада речи. Садржи речи књижевног језика које су заступљене у Речнику српскохрватског књижевног језика, али и нове речи. Код вишезначних речи дата су најважнија значања и најчешће један пример.
Општи речници – обухватају језик у целини. Посебни речници – обухватају део лексичког фонда издвојеног према посебним критеријумима, на пример: регионални речници, терминолошки речници, речници страних речи; речници који обухватају речи пореклом из одређених језика итд.
27
Језик и наука о језику
Које податке пружа Речник српскохрватског књижевног и народног језика? Овај речник наводи бројне податке о речима: (1) значења; (2) граматичке одлике; (3) акценат; (4) област употребе – ако се реч употребљава у одређеној области науке, струке, технике, уметности; (5) ако је реч страног порекла, наводи се језик из којег потиче; (9) ако је застарела реч или је застарело неко њено значење или облик, наводи се податак о томе; (10) ако реч, неко њено значење или облик не припада књижевном језику, него дијалекту, наводи се податак о томе; (11) фразеологизми, пословице и други устаљени изрази у којима се реч јавља; (12) примери који показују начин употребе, с подацима о изворима из којих су преузети. Прочитај на почетку прве књиге Речника српскохрватског књижевног и народног језика које скраћенице се упоребљавају и какве податке дају. Изабери речи различитих врста (именица, глагол, придев, прилог, предлог итд.) и провери који су подаци о њима наведени у овом речнику.
бе ни ке
Подаци о речима дају се путем бројних скраћеница, на пример: (1) скраћенице за граматичке податке, као што су род, број, падеж, глаголски облик итд.; (2) скраћенице за области у којима се реч употребљава, тј. области науке, струке, технике, уметности; (3) скраћенице за језик из којег реч потиче; (4) скраћенице које показују да реч, или неко њено значење или облик припада дијалекту; (5) скраћенице које показују да је реч застарела, или је застарело неко њено значење или облик; (6) скраћенице које дају податак да је значење иронично, фигуративно, ублажено, погрдно, фамилијарно.
Речнике нових речи:
за
Од осталих речника издвајамо:
уџ
Посебно су важне скраћенице на основу којих закључујемо да се реч (или неко њено значење или облик) не употребљава у савременом књижевном језику. Такве су скраћенице: некњ. (некњижевно), дијал. (дијалекатско), покр. (покрајинско), заст. (застарело), арх. (архаизам).
д
1. Иван Клајн, Речник нових речи (1992); 2. Ђорђе Оташевић, Велики речник нових и незабележених речи (2004),
во
Речнике страних речи:
1. Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза (има више издњања); 2. Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза (2006),
За
28
Речник синонима:
1. Миодраг Лалевић, Синоними и сродне речи српскохрватског језика (1974, 2004), Речнике фразеологизама:
1. Josip Matešić, Frazeološki rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (1982); 2. Ђорђе Оташевић, Фразеолошки речник српског језика (2012), Речнике који обухватају речи пореклом из одређеног језика: 1. Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику (1966, 2015); 2. Vera Vasić, Tvrtko Prćić, Gordana Nejgebauer, Du yu speak anglosrpski? Rečnik novijih anglicizama (2001).
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
На крају, важно је да поменемо да постоје терминолошки речници ра зличитих наука и струка. Ако нам није познато значење одређеног научног термина, потражићемо га у одговарајућем терминолошком речнику. Дакле, у овом случају неће нам бити од помоћи општи описни речник.
Ако нам у књижевном тексту није позната нека реч, на пример, у делима Милована Глишића или Петра II Петровића Његоша, у ком речнику ћемо потражити објашњење њеног значења?
ЗАПАЗИ!
бе ни ке
Одмах да нагласимо: нећемо тражити у Речнику књижевних термина! У Речнику књижевних термина налазимо значења термина науке о књижевности, на пример: басна, бајка, приповетка, роман, епска песма, лирска песма, драма, стих, строфа, рима итд. Дакле, у том речнику не налазимо значења речи из књижевних дела.
За науку о језику и науку о књижевности познати су терминолошки речници:
Непознату реч из књижевног текста прво ћемо тражити у Речнику српскохрватског књижевног и народног језика. Уколико није објављена одговарајућа књига овог речника (где би требало, према азбучном реду, да се налази та реч), користимо Речник српскохрватског књижевног језика.
(а) Rikard Simeon, Enciklopedijski rječenik lingvističkih naziva (1969),
За поједине писце постоји речник језика њихових дела:
(б) Речник књижевних термина, уредник Драгиша Живковић (1986).
уџ
(а) Речник Његошева језика, уредник Михаило Стевановић (1983), (б) Васа Павковић, Речник поезије Милана Ракића (1984),
за
(в) Наташа Вуловић, Лексика у приповеткама Лазе Лазаревића (2010).
д
Вежбање
За
во
1. У овом поглављу поменули смо речи когнитивни, хијерархијски, интеракцијски, дислокација, арбитрарност, конвенционалност, при чему смо уз њих навели укратко шта значе. Провери како су у речницима објашњена значења тих речи: (а) Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, (б) Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза. 2. У ком речнику ћеш потражити значење следећих речи и израза: (а) речи из приповедака писаца српског реализма: ајдамак, аранжовати, арњеви, аршин, аков, (б) термине из области права: ванпарнични поступак, вансудско поравнање, вештачење, главни претерес, доказни поступак. 3. Направи речник кључних речи и израза који се јављају у овом поглаваљу: наведи кључне речи и изразе и објасни њихова значења. На овај начин направићеш свој мали лингвистички речник. Уједно, самостално ћеш систематизовати стечено знање. Увек је боље да самостално систематизујемо знања него да преузимамо већ урађене систематизације. Препоручујемо ти да знање утврђујеш тако што ћеш након учења одређеног дела градива правити лингвистички речник за тај део градива. Ако то чиниш на рачунару, на крају школске године све повежи у целину – у књигу. Ти си аутор те књиге!
29
Језик и наука о језику
Тест 9. (а) Једна од кључних одлика речи као језичког знака јесте арбитрарност. Објасни шта она подразумева. (б) Наведи код којих речи арбитрарност не долази до изражаја. 10. Наведи шта је предмет проучавања лексикографије. 11. Повежи следеће примере језичких јединица с лингвистичким дисциплинама у оквиру којих се проучавају. Узми у обзир то да се једна јединица може проучавати у оквиру различитих лингвистичких дисциплина:
уџ
2. Наведи који део језика највише одражава културу једне друштвене заједнице.
8. (а) Наведи по чему се разликују језик и говор. (б) Објасни зашто су језик и говор нераздвојни.
бе ни ке
1. У следећим исказима описане су поједине језичке функције. За сваки исказ наведи о којој функцији је реч. (а) Језик је најбољи преносилац сазнања, искустава и концепата, који чине културу једног народа. (б) Језик је основно средство споразумевања, које омогућава размену информација у одређеној друштвеној заједници. (в) Језик омогућава да се исказ обликује на такав начин да се самим начином изражавања привуче пажња саговорника, слушалаца, читалаца. (г) Језик је средство мишљења; помоћу језика се формирају, организују, усмеравају и контролишу мисли.
за
3. Наведи кључне појмове који одређују језик као систем знакова.
4. Језик је систем системâ. Објасни шта то значи.
во
д
5. За следеће примере језичких јединица одреди: (1) ком језичком нивоу припадају; (2) које лингвистичке дисциплине их проучавају: (а) реченица; (б) наставак за облик; (в) суфикс; (г) граматичка основа; (д) корен речи; (ђ) синтагма.
За
30
6. Језик се истовремено одликује продуктивношћу и економичношћу. Објасни како се испољавају те две особине. 7. За елементе комуникације наведи функције језика које се с њима повезују: (а) говорник; (б) саговорник; (в) предмет о ком се говори; (г) порука; (д) језик (кôд); (ђ) канал којим се порука преноси.
Марија
синтакса
отац
морфологија (у ужем смислу)
бити срећне руке
творба речи
-ац
ономастика
молекул
фразеологија
Не волим јагоде.
терминологија
12. Разврстај следеће јединице на (1) стилски неутралне и (2) стилски обележене: (а) мајка, мама, мамица, мати, (б) Ја сам стена. Ја сам снажна особа, (в) Милан је висок као његов отац. Милан је висак као бор, (г) У мојим мислима си ти. Ти си у мојим мислима.
Српски језик – уџбеник за први разред средње школе
Истраживачки задаци
бе ни ке
1. Терминолошки речници као помоћ у стицању научног и стручног знања Истражи терминолошке речнике из области за коју се школујеш (ако си ученик стручне школе) или из области по избору (ако си ученик гимназије). Узми у обзир и двојезичне и вишејезичне речнике. За овај задатак потребна је помоћ наставника српског језика, али и наставника страног језика, а у стручној школи – помоћ наставника стручног предмета.
За
во
д
за
уџ
2. Језичка слика света одражена у фразеологији једног језика У фразеологији једног језика одражава се језичка слика света, тј. слика спољашњег света коју имају говорници тог језика. Ево шта лингвисти кажу о томе. (а) Којим садржајем ће говорници једног језика испунити речи свог језика зависи од услова у којима то друштво живи, од природе којом је окружено, од степена културе итд. Дакле, народи који живе у различитим приликама испуниће своје речи другачијим садржајем. Биће речи које код већине народа имају исти садржај, но биће више таквих које се односе на исти појам, али се разликују по садржају (Александар Белић, Око нашег књижевног језика). (б) У фразеологији српског језика наталожене су и у колективном памћењу сачуване културне чињенице значајне за укупност културе српског народа као националне културе (Драгана Мршевић, Фразеологија и национална култура). Овај задатак можеш урадити у сарадњи с другим ученицима свог одељења. Формирајте више малих група (по 4 ученика). Након истраживања, у срадњи с наставником размотрите резултате истраживања. У речницима пронађите одреднице: (1) глава, (2) глас, (3) дан, (4) душа, (5) камен, (6) језик. За ове речи испитајте значења фразеологизама и других устаљених израза наведених у речницима. На основу тога закључите шта устаљени изрази предочавају о начину на који говорници српског језика схватају и доживљавају појмове означене тим речима. Можете изабрати и друге речи. Употребите следеће речнике: (а) Речник српскохрватског књижевног и народног језика; (б) фразеолошки речник српског језика који вам је доступан. 3. Како се говори на блогу Интернет је донео нове видове комуникације, од којих један јесте и блог. Реч блог је већ ушла у наш језик. Пронаћи ћемо је на пример у Великом речнику страних речи и израза Ивана Клајна и Милана Шипке: блог је „персонална страна на Интернету, на којој аутор води својеврстан дневник” наводећи своја размишљања и коментаре. Блог је често тематски оријентисан. Изаберите један од блогова који пружају информације корисне за савладавање градива које учимо у школи. То може да буде блог наставника. Полазећи од тог примера, опишите како изгледа комуникација на блогу. Покушајте да објасните шта овај вид споразумевања чини тако популарним у савременом свету.
31