Српски као нематерњи 18116 by Zavod za udžbenike

ГОРДАНА ШТАСНИ • НАТАША ДОБРИЋ

НЕДОКУЧИВЕ ТАЈНЕ УМА И СРЦА

Гордана Штасни Наташа Добрић

К.Б. 18116

www.zavod.co.rs

НЕДОКУЧИВЕ ТАЈНЕ УМА И СРЦА

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

ЧИТАНКА ЗА ОСМИ РАЗРЕД OСНОВНЕ ШКОЛЕ

ГОРДАНА ШТАСНИ • НАТАША ДОБРИЋ

НЕДОКУЧИВЕ ТАЈНЕ УМА И СРЦА

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК ЧИТАНКА ЗА 8. РАЗРЕД OСНОВНЕ ШКОЛЕ

Рецензенти Проф. др Павле Илић, ред. проф. Методике наставе српског језика и књижевности у пензији Проф. др Љиљана Петровачки, ред. проф. Методике српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Љиљана Церовац, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „Народни хероји” у Чантавиру Каролина Гашпаровски, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „15. октобар” у Пивницама Уредник Јелица Недић Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић, директор

Министар просвете Републике Србије решењем број 650-02-00155/2010-06 од 21.07.2010. године одобрио је издавање и употребу овог уџбеника у 8. разреду основне школе.

ISBN 978-86-17-19307-0 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2010–2016) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Драги о(3аци, Пред )а3а је 9итанка из (рп(ке к-и/е)но(ти Недокучиве тајне ума и срца која ће )а( и(пратити из о(но)ношко1(ког де9јег ()ета и (а којо3 ћете по1ако 01азити 0 ()ет одра(1их. У 9итанци је (нага 3и(1и, ре9и, 03а једна од те3а о који3а ћете 9итати и раз3ишљати. О нео7и9ни3 преде1и3а и не()акидаш-е3 /и)от0 о7и9ног (рп(ког 9о)ека 0 прош1о(ти (азнаћете из де1а (рп(ке народне к-и/е)но(ти (раз1и9итих к-и/е)них родо)а и )р(та), која дана( по(тоје 0 (рп(кој к01т0ри и к-и/е)но(ти зах)аљ0ј0ћи предано3 рад0 В0ка Стефано)ића Караџића. Чо)ек и природа, ()е3ир, (т)ара1ашт)о и 03етно(т, љ07а), з)езде, ди)ни 3ор(ки преде1и, 9е(ти (0 3оти)и 0 ода7рани3 (тихо)и3а љ07а)них и е1еги9них, де(крипти)них и 3и(аоних 1ир(ких пе(а3а )е1икана (рп(ке к-и/е)но(ти који (0 припада1и раз1и9ити3 к-и/е)ни3 епоха3а, а1и (0 7и1и ин(пири(ани )е9ни3 те3а3а, као што је то, на при3ер, љ07а) пре3а )ољеној /ени. Да (е о ђа9ки3 дани3а и шко1(ко3 /и)от0 3о/е пи(ати )ео3а д0хо)ито, 0)ерићете (е 9итај0ћи ко3едије Брани(1а)а Н0шића, 90)еног (рп(ког ко3едиографа. Сазнаћете шта је нај)ећи 71а3 за једног тинејџера, 9итати о љ07а)ни3 јади3а ()ога )рш-ака. Из 9итанке ћете (азнати и о 0(по3ена3а, до/и)љаји3а и (ећа-и3а, шко1о)а-0 зна3енитих (рп(ких на09ника, пи(аца, ко3позитора... И3аћете при1ике и за поход кроз 1епот0 и зна-е... Нада3о (е да ћете 0пра)о из тек(то)а које (3о ода7ра1е за )а( 0 о(3о3 разред0 не (а3о на09ити пра)и1но да го)орите и пишете (рп(ки језик, )ећ да ће )а3 они дати и одго)оре на разна пита-а која одра(та-е и 31адо(т по(та)љај0 пред 31аде љ0де )аших година. И на крај0 да )а( под(ети3о: као и 0 9итанка3а за претходне разреде, и о)ога п0та те/и и д0/и тек(то)и озна9ени (0 з)ездицо3. Ауторке

ВИШЕ УМ ЗАМИСЛИ НЕГО МОРЕ ПОНЕСЕ

КРАТКЕ

НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ

НАРОДНЕ ПОСЛОВИЦЕ

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 30дро(т, г10по(т, народна 03от)орина, народна по(1о)ица, народна пита1ица, народна загонетка

Боље празна ке(а него празна г1а)а. Те:ко нога3а под 10до3 г1а)о3. Г1а)а је (тарија од к-иге. Лак:е је ка3е-е 0з 7рдо )аљати него ( 10ди3 разго)арати. Да ти капа фа1и — к0пио 7их ти, а1и па3ет не 3ог0. Чега (е 30дар (тиди, ти3 (е 10д поно(и. Бољи је 0кор 30дрога него х)а1а 10дога. Па3етан 3и(1и :то го)ори, а 10д го)ори оно :то 3и(1и.

ДА СЕ ПОДСЕТИМО...

Корице др0гог изда-а Српских народних пословица из 1849. године

Познато ти је да (0 по(1о)ице кратке, језгро)ите 3и(1и који3а (е изра/а)а (0:тина и1и одно( пре3а раз1и9ити3 поја)а3а 0 др0:т)0 и1и породици, љ0ди3а и -ихо)и3 о(о7ина3а, рад0, о /и)от0 0оп:те. Оне (0 одраз народне 30дро(ти. Да 1и (е (1а/е: (а на)едени3 о7ја:-е-е3 по(1о)ица? Поткрепи ()оје 3и:ље-е и одго)арај0ћи3 при3еро3. Да 1и и3а: о3иљен0 по(1о)иц0 којо3 (е 0 /и)от0 р0ко)оди:?

Зна: 1и да (е под по(1о)ица3а 3ог0 (3атрати и закљ09ци који (0 (т)орени на о(но)0 /и)отног и(к0(т)а? О7ја(ни о)ак)о (х)ата-е по(1о)ица.

Објашњење непознатих речи и израза кеса, /. род — )рећица за но)ац, дана:-и но)9аник; фалити, фалим — недо(тајати; укор, 3. род — критика (негати)на)

И МУДРОСТ И ЛУДОСТ Које је заједни9ко ()ој(т)о на)едени4 по(1о)ица? О 9е30 оне го)оре? У ()акој поједина9ној по(1о)ици једно3 1инијо3 под)0ци ре9и и изразе који (е одно(е на 30дро(т као љ0д(к0 о(о7ин0, а д)е3а 1инија3а ре9и и изразе који (е одно(е на љ0д(к0 г10по(т. Која зна9е-а о(т)ар0је ре9 глава 0 на)едени3 по(1о)ица3а? Шта 3и(1и:, како (е (ти9е па3ет одно(но 30дро(т 0 /и)от0? На)едене по(1о)ице за(ни)ај0 (е на контра(т0. Наи3е, 0 -и3а (е (0прот(та)љај0 д)е љ0д(ке о(о7ине: позити)на (по/ељна) и негати)на (непо/ељна). У дати3 по(1о)ица3а (е 3еђ0(о7но (0прот(та)љај0 3атерија1не и д04о)не )редно(ти. Пронађи ре9и и изразе који (е ти90 3атерија1ног, конкретног, (т)арног, а пото3 потра/и ре9и и изразе који (е одно(е на д04о)не )редно(ти. Ст)ори и ти паро)е ре9и 0 који3а ће: при3енити контра(т (принцип (0протно(ти). ______________ и ______________ ______________ и ______________ ______________ и ______________ ______________ и ______________

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК На)еди ре9и које и3ај0 (1и9но зна9е-е (а ре9ј0 мудрост. _____________________________________________________________ А (ада на)еди оне ре9и које и3ај0 и(то и1и (1и9но зна9е-е (а ре9ј0 глупост. _____________________________________________________________

СТВАРАЈ РЕЧИ Од пон0ђени4 и3еница дода)а-е3 одго)арај0ћег (0фик(а (т)ори ре9и (а зна9е-е3 30:ке и /ен(ке о(о7е која по(ед0је одређене карактери(тике и1и ()ој(т)а:

30дро(т __________________

1е-о(т _______________________

10до(т ___________________

1епота _______________________

НАРОДНЕ ЗАГОНЕТКЕ И ПИТАЛИЦЕ Једна ћ0па од (еда3 р0па; 0(пи )од0 — не про1и)а. (Г1а)а.)

Ја и3адо4 једн0 тик)0; она 3и и г1еда, и једе, и го)ори.

(Г1а)а.)

Шта је нај7р/е на ()ет0?

(У3.)

ШТА СУ ЗАГОНЕТКЕ?

Објашњење непознатих речи и израза ћупа, /. род – (0о7и9ајен је 30:ки род о)е и3енице ћуп) зе3љани (0д (a :ири3, 7ока(ти3 те1о3 и 0/и3 гр1о3, кр9аг

Загонетке (0 )р(та го)орне игре. Поред загонетки, које јо: )р(те го)орни4 игaрa зна:? Да 1и ти је по:1о за р0ко3 да одгонетне: загонетке? На о(но)0 који4 е1е3ената откри)а: -и4о)о зна9е-е? У пр)ој загонетки о71ик пред3ета је г1а)на и1и о(но)на а(оцијација. Који (е део загонетке одно(и на о71ик? Шта пред(та)љај0 р0пе на ћ0пи? Који део загонетке (адр/и е1е3енат изненађе-а, оно :то је не0о7и9ајено, одно(но не3ог0ће 0 реа1но3 ()ет0? Др0га загонетка је )ео3а (1и9на пр)ој. Одгонетка и3 је и(та. И о)де (0 за(т0пљене а(оцијације по о71ик0 и ф0нкцији. Које (е ре9и одно(е на о71ик, а које на ф0нкциј0 г1а)е? У загонетка3а (е о7и9но пореди познато (а непознати3. Опи:и ()ој проце( одгонета-а: на који на9ин ни/е: а(оцијације, на о(но)0 9ега пра)и: из7ор 3еђ0 3ог0ћи3 одго)ори3а и како до1ази: до ре:е-а.

ПОНОВИМО Пита1ице (0 кратке прозне )р(те. Са(та)љене (0 од пита-а и одго)ора. Поента (е на1ази 0 одго)ор0. Е)о јо: једне пита1ице: Шта је нај(к0пље на о)о3 ()ет0?

Пре него :то про9ита: одго)ор, ка/и :та ти (3атра: нај(к0пљи3 на ()ет0. Одго)ор је: Ча(тан о7раз.

РАЗМИСЛИ ПА ОДГОВОРИ У 9е30 је раз1ика из3еђ0 по(1о)ица, загонетки и пита1ица? А :та и3 је заједни9ко?

Љ07одраг Јанко)ић, Школа у Троноши

Народна при9а

ТАМНИ ВИЛАЈЕТ Припо)једа (е како је накака) цар, до:а):и ( )ој(ко3 на крај ()ијета, по:ао 0 та3ни )и1ајет, гдје (е никад ни:та не )иди. Не знај0ћи како ће (е натраг )ратити, о(та)е ондје /дре7ад од ко7и1а да 7и и4 ко7и1е из по3ра9ине из)е1е. Кад (0 0:1и 0 та3ни )и1ајет и и:1и по -е30, ()е (0 под нога3а о(јећа1и некако о(итно ка3е-е, и из 3рака не:то по)и9е: — Ко о)ога ка3е-а поне(е кајаће (е, а ко не поне(е кајаће (е! Гдјекоји по3и(1и: — Кад ћ0 (е кајати, за:то да га но(и3? А гдјекоји: Српске народне приповијетке, о7ја)љене 1853. године — Дај 7а! један да поне(е3. Кад (е )!ате из та3е на ()ијет, а то оно ()е 7и1о д!аго ка3е-е. Онда они који није(0 поније1и (тан0 (е кајати :то није(0, а они :то (0 поније1и — :то није(0 )и:е.

У ТАМНОМ ВИЛАЈЕТУ Где (е на1ази та3ни )и1ајет? За:то је )и1ајeт та3ни? Кака) (е (ад!/ај наго)е:та)а на(1о)о3: а) нео7и9ан и 90де(ан 7) 3!а9ан и зао )) т0/ан? Заок!0/и један од пон0ђени4 одго)о!а и о7!аз1о/и ()ој из7о!.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: )и1ајет, каја-е, 3ате!ија1не )!едно(ти, д04о)не )!едно(ти, на!одна п!и9а

Објашњење непознатих речи и израза вилајет, 3. !од — о71а(т, пок!ајина, ()ет; оставити ждребад од кобила — од)ојити /д!е7ад од ко7и1а

Шта је те3а о)е на!одне п!и9е? Отк!иј (и37о1и9ни (3и(ао та3ног )и1ајета, 3е(та на к!ај0 ()ета. За:то ца! ( )ој(ко3 није 03ео да (е )!ати нат!аг? Уз 9иј0 по3оћ ће (е )!атити из та3ног )и1ајета? Шта (0 0 та3но3 )и1ајет0 о(ећа1и под нога3а ца! и -его)и )ојници?

Шта и3 го)о!и г1а( из та3е? Како (0 по(т0пи1и љ0ди након :то (0 901и 0позо!е-е из та3е? П!о9итај тај део тек(та. Које (е љ0д(ке о(о7ине (к!и)ај0 иза так)и4 по(т0пака?

ДРАГО КАМЕЊЕ И СРЕЋА Кака) је и(4од о)е на!одне п!и9е? Како !аз03е: каја-е и једни4 и д!0ги4 (они4 који ни(0 поне1и и они4 који (0 поне1и ка3ен9иће из та3ног )и1ајета)? Да 1и је 9о)еко)а (!ећа 0 д!аго3 ка3е-0? Које је (и37о1и9но зна9е-е д!агог ка3е-а 0 о)ој п!и9и?

КОМПОЗИЦИЈА ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА Који3 (е !едо(1едо3 из1а/0 догађаји 0 о)ој на!одној п!и9и? Како (е нази)а така) о71ик п!ипо)еда-а? Који (0 јо: о71ици п!ипо)еда-а за(т0пљени 0 Тамном вилајету? Да 1и и3а опи(а? На :та те под(ећа 0)одни део о)е п!и9е? Че30 доп!ино(и дија1ог 0 п!и9и?

ОТКРИЈМО СМИСАО ТАМНОГ ВИЛАЈЕТА Тамни вилајет је (и37о1: а) недо(ти/не (!еће; 7) (!еће која је 0 3ате!ија1но3 71аго(та-0; )) 9о)ека који је по п!и!оди ()ојој незадо)ољно 7иће. Оп!еде1и (е за један од одго)о!а и о7!аз1о/и ()ој из7о!.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Тамни вилајет је на!одна п!ипо)етка. Њен а0то! је непознати на!одни (т)а!а1ац. П!е3а то3е да 1и је -ен а0то! познат и1и не, це1ок0пна к-и/е)но(т де1и (е на 0(3ен0 (народну) и пи(ан0 (уметничку и1и ауторску). Ако пође3о од а0то!о)ог одно(а п!е3а (т)а!но(ти и на9ина на који (е она п!иказ0је, онда ће3о доћи до пој3а к-и/е)ног !ода. К-и/е)но(т (е де1и на т!и к-и/е)на !ода: лирику, епику и драму. О)а ти је поде1а (иг0!но )ећ позната. На)еди о(но)не од1ике ()аког од о)а т!и к-и/е)на !ода.

На!одна п!ипо)етка

У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ Био је један ца! који (е з)ао Т!ојан. У тога ца!а 7и1е (0 0:и козје, па је !едо3 з)ао 7е!7е!е да га 7!иј0; а1и како је који и:ао, није (е нат!аг )!аћао, је! како 7и га који о7!ијао, ца! Т!ојан 7и га запитао :та је )идео на -е30, а 7е!7е!ин 7и одго)о!ио да је )идео козје 0:и; онда 7и га ца! од3а4 по(екао. Тако дође !ед на једног 7е!7е!ина, а1и (е о)ај 09ини 7о1е(тан, па по:аље ()ога 3о3ка. Кад о)ај изађе п!ед ца!а, запита га ца! :то није 3ај(то! до:ао, а он одго)о!и да је 7о1е(тан. Онда ца! Т!ојан (еде те га 3о3ак о7!ије. Мо3ак, 7!иј0ћи ца!а, опази да (0 0 -ега козје 0:и, а1и кад га Т!ојан запита :та је 0 -ега )идео, он одго)о!и да није )идео ни:та. Онда 30 ца! да д)анае(т д0ката и !е9е 30 да од(ад 0)ек до1ази он да га 7!ије. Кад 3о3ак отиде к0ћи, запита га 3ај(то! како је 0 ца!а, а он 30 одго)о!и да је до7!о и да 30 је ца! казао да га ()агда он 7!ије и пока/е 30 д)анае(т д0ката :то је од ца!а до7ио, а1и 30 не ка/е да је 0 ца!а )идео козје 0:и. Од то до7а о)ај је 3о3ак једнако и:ао и Т!ојана 7!ијао, и за ()ако 7!ија-е до7ијао по д)анае(т д0ката, и није нико3е кази)ао да ца! и3а козје 0:и. А1и га најпо(1е (тане 309ити и г!и(ти где не (3е нико3е да ка/е, те (е по9не г07ити и )ен0ти. Мај(то! то опази, па га (тане питати :та 30 је, а он 30 на 3ного запитки)а-е најпо(1е одго)о!и да и3а не:то на (!ц0, а1и не (3е нико3е казати, „а да 3и је”, )е1и, „да ко3е год ка/е3, од3а4 7и 3и од1акн01о”. Онда 30 3ај(то! !е9е: — Ка/и 3ени, ја нећ0 нико3е казати; ако 1и (е 7оји: 3ени казати, а ти иди д04о)ник0: па ка/и -е30; ако 1и неће: ни -е30, а ти изађи 0 поље иза г!ада, па и(копај ја30 те за)0ци г1а)0 0 -0, па 0 т!и п0та зе3љи ка/и :та зна:, па онда опет ја30 зат!пај. Ша!ка за о!3а!, на!одна !0кот)о!ина

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 3оћ, по)е!е-е, тајна, на!одна п!ипо)етка

Објашњење непознатих речи и израза посећи, посечем — о)де: 07ити; учинити се, учиним се — нап!а)ити (е, п!ет)а!ати (е; венути, венем — о)де: физи9ки п!опадати од п!ете!ане 7!иге; имати нешто на срцу — и3ати тајн0 која те 309и; духовник, 3. !од — ()е:теник

Објашњење непознатих речи и израза јама, /. !од — !0па; зова, /. !од — /70на(та 7иљка (а 7е1и3 3и!и(ни3 ц)а(ти3а, )е!о)а1о (е да и3а 3и(ти9н0 (наг0, да 3о/е да отк!и)а тајне, 90)а од з1и4 (и1а и 1е9и од 7о1е(ти; препасти се, препаднем се — 0п1а:ити (е; исповедати се, исповедам се — и(к!ено и(п!и9ати не:то о (е7и, п!изнати ()оје 3и(1и, о(ећа-а (о7и9но ()е:теник0)

Мо3ак иза7е!е о)о т!еће: отиде иза г!ада 0 поље, па и(копа ја30, те 0 -0 за)09е г1а)0 и 0 т!и п0та !екне: — У ца!а Т!ојaна козје 0:и! Па онда заг!не зе3љ0, и тако (е (3и!и и отиде к0ћи. Кад по(1е тога п!ође неко )!е3е, а1и из оне ја3е изник1а зо)а, и т!и п0та на!а(1а 1епа и п!а)а као ()ећа. Чо7ан9ад, кад нађ0 зо)0, од(ек0 један п!0т и од -ега на9ине ()и!а10, а1и кад по9н0 ()и!ати, ()и!а1а издаје г1а(: — У ца!а Т!ојана козје 0:и! То (е од3а4 !азг1а(и по ()е30 г!ад0, а најпо(1е и ца! Т!ојан (а3 (о7о3 90је како деца ()и!ај0: — У ца!а Т!ојана козје 0:и! Ч0):и то, ца! Т!ојан од3а4 дозо)е онога 7е!7е!(ког 3о3ка, па га запита: — Мо!е, :то (и ти ог1а(ио на!од0 за 3ене? А он (е (и!о3а4 (тане п!а)дати да није нико3е ни:та казао, а1и да је )идео :та он и3а. Онда ца! и(т!гне (а7љ0 да га по(е9е, а он (е п!епадне, па ()е по !ед0 и(ка/е како (е зе3љи и(по)едао, па како је (ад на оно3 3е(т0 на!а(1а зо)а, од које ()ака ()и!а1а издаје онаки г1а(. Онда ца! (едне ( -и3 на ко1а, и пође на оно 3е(то да )иди је 1и и(тина; кад та3о, а1и јо: (а3о један п!0т нађ0. Ца! Т!ојан запо)еди да (е на9ини ()и!а1а од онога п!0та да )иди како ће ()и!ати. Кад они на9ине ()и!а10 и по9н0 ()и!ати, а ()и!ка издаје г1а(: — У ца!а Т!ојана козје 0:и! Онда (е ца! Т!ојан 0)е!и да (е на зе3љи не 3о/е ни:та (ак!ити, па оно3 7е!7е!ин0 оп!о(ти /и)от, и по(1е доп0(ти да ()аки 3о/е до1азити да га 7!ије.

НЕОБИЧАН ЦАР ТРОЈАН Ца! и1и к!аљ је један од г1а)ни4 1ико)а 0 3ноги3 на!одни3 п!и9а3а, п!ипо)етка3а и 7ајка3а. По 9е30 (е ца! Т!ојан !аз1ик0је од о(та1и4 љ0ди? Како је он то подно(ио? Шта је Т!ојан запитао ()аког 7е!7е!ина који 7и до:ао да га 7!ије? А :та 7и 7е!7е!ин одго)о!ио? Шта 7и након так)ог одго)о!а ца! 09инио? Кој0 је о(о7ин0 так)и3 по(т0пко3 и(поља)ао?

ТЕШКО БЕРБЕРИМА! П!о9итај део тек(та који (е одно(и на (0д7ин0 п!ет4одни4 ца!е)и4 7е!7е!а. Које 7и о(о7ине п!ипи(ао по(е9ени3 7е!7е!и3а? Да 1и ти је /ао з7ог -и4о)е не(!еће?

НАШАО СЕ ПРАВИ МЕЂУ БЕРБЕРИМА За:то је 3ај(то! по(1ао 3о3ка да о7!ије ца!а? Шта 3и(1и: о 3ај(то!о)о3 по(т0пк0? П!о9итај део п!ипо)етке који го)о!и о то3е како је ца! (текао по)е!е-е 0 3о3ка. Које ()е о(о7ине к!а(е о)ог 3о3ка? На)еди ()е детаље који го)о!е о -его)ој 0зд!/ано(ти, до3и:љато(ти, и(к!ено(ти и по(10:но(ти. У тек(т0 под)0ци !е9енице које (е на то одно(е.

МОМАК ПОЧИЊЕ ДА ВЕНЕ Мо3ак 0по!но ћ0ти о ца!е)и3 козји3 0:и3а. Како он подно(и то ()оје ћ0та-е? Да 1и (е ипак по)е!ио 3ај(то!0? Пот!а/и и п!о9итај тај део 0 п!ипо)еци. Како 3ај(то! (а)ет0је 3о3ка? Да (и ти на 3о3ко)о3 3е(т0, да 1и 7и (е по)е!ио 3ај(то!0? За:то? Мо3ак (е није /е1ео и(по)едити ни д04о)ник0. Шта 3и(1и:, за:то он не3а по)е!е-а 9ак ни 0 д04о)ника? Који је 3ај(то!о) (а)ет п!и4)атио?

ЗОВА РАЗОТКРИВА ЦАРА Из оне ја3е ник1а је зо)а, 1епа и п!а)а као ()ећа. Шта (0 деца од -е п!а)и1а? Шта је нео7и9но и не(т)а!но 0 )ези (а ()и!а1а3а нап!а)љени3 од те зо)е? Како је г1а( (тигао и до ца!а? Шта ца! п!ед0зи3а?

МОМАК СЕ БОРИ ЗА ЖИВОТ Како је 3о3ак пок0:ао да (е7и (па(е /и)от? Да 1и је ца!0 7и1а до)ољна (а3о -его)а !е9?

За:то је на к!ај0 ца! ипак по)е!о)ао 3о3к0? Како (е п!ипо)етка за)!:и1а?

НА ЗЕМЉИ СЕ НИШТА НЕ МОЖЕ САКРИТИ У који3 ца!е)и3 !е9и3а је (ад!/ана по!0ка о)е на!одне п!ипо)етке? П!о9итај и под)0ци 0 тек(т0 т0 !е9ениц0.

РАЗМИСЛИ И ОДГОВОРИ Које (е ка!акте!не о(о7ине )ез0ј0 за: − ца!а Т!ојана ________________________________________________ _________________________________________________________ − 7е!7е!е ____________________________________________________ _________________________________________________________ − 3ај(то!а ___________________________________________________ ________________________________________________________ − 3о3ка, 3ај(то!о)ог по3оћника ________________________________ _________________________________________________________ − 9о7ана _____________________________________________________ _________________________________________________________ Отк!иј (и37о1ик0: − козји4 0:иј0 ________________________________________________ _________________________________________________________ − зо)е и ()и!а1е ______________________________________________ _________________________________________________________ Која (е из!ека 3о/е одно(ити на на!одн0 п!ипо)етк0 У цара Тројана козје уши? О7!аз1о/и ()ој из7о!. Ако коза 1а/е, !ог не 1а/е, г1а(и једна на!одна из!ека. Мо/е 1и (е она о)де п!и3енити? Да те под(ети3о: Ако ка/е: нек0 тајн0 ()о3 п!ијатељ0, )оди !а90на о то3e да и он и3а ()ог п!ијатеља.

СТВАРАЈ И ТИ Напи:и (а(та) под на(1о)о3 У лажи су кратке ноге.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Ца! Т!ојан је и3ао козје 0:и. За оног ко и3а )е1ике 0:и ка/е3о да је 0:ат. Кака) је онај који и3а: )е1ике з07е

_____________________,

)е1ик0 г1а)0

_____________________,

д0га9к0 7!ад0

_____________________,

д0ге 7!ко)е

_____________________,

)е1ике ноге

_____________________,

)е1ик но(

_____________________.

Ланд:т!а(е, 7е9ко п!едг!ађе 0 ко3е је В0к Ка!аџић /и)ео по1а )ека

* КЉУЧНЕ РЕЧИ: з3ија, не30:ти језик, по:те-е, !адозна1о(т, е1е3енти д!а3(ке !ад-е, п!ипо)еда-е, фа701а, 3оти)и

Објашњење непознатих речи и израза писка, /. !од — и(п0:та-е )и(оког, о:т!ог, к!е:та)ог г1а(а, пи:та-е, пи(ак; запожарити се, запожарим се — јако (е !азго!ети, 7ити за4)аћен по/а!о3; избавити, избавим — (па(ити некога од не(!еће, з1а; стати, станем — о)де: по9ети; заискати, заиштем — 1епо зат!а/ити не:то, за3о1ити; затезати, затежем — о)де: од0го)1а9ити, п!едо3и:љати (е

На!одна п!ипо)етка

НЕМУШТИ ЈЕЗИК У некак)а 9о)ека 7ио један 9о7анин, који га је 3ного година )е!но и по:тено (10/ио. Једно3, ид0ћи за о)ца3а, 90је 0 :03и нек0 пи(к0, а не знадија:е :та је. Кад та3о, а1и (е запо/а!и1о, па 0 по/а!0 з3ија пи:ти. Кад 9о7ан то )иди, (тане да г1еда :та ће з3ија !адити, је! (е око -е (а ()иј0 (т!ана 7и1о запо/а!и1о, а по/а! (е једнако ка -ој п!и3ицао. Онда з3ија по)и9е из по/а!а: — Чо7ане, за7ога, из7а)и 3е из о)е )ат!е! Онда јој 9о7ан п!0/и ()ој :тап п!еко )ат!е, а она по :тап0 изађе, па -е30 на !0к0, па по !0ци до3и1и до )!ата и (а)ије 30 (е око )!ата. Кад 9о7ан то )иди, нађе (е 0 90д0, па !е9е з3ији: — Шта је то, 0 зао 9а(! Ја те7е из7а)и4, а (е7е пог07и4. З3ија 30 одго)о!и: — Не 7ој (е ни:та, него 3е но(и к0ћи 3о3е оц0. Мој је отац з3ији-и ца!. Онда јој (е 9о7ан (тане 3о1ити и изго)а!ати да не 3о/е о(та)ити ()оји4 о)аца, а з3ија 30 !е9е: — Не 7!ини (е ни3а1о за о)це, о)ца3а неће 7ити ни:та, (а3о 4ајде :то 7!/е. Онда 9о7ан пође (а з3ијо3 к!оз :030 и најпо(1е дођо:е на једн0 капиј0 која је 7и1а од (а3и4 з3ија. Кад дођ0 т0, з3ија на )!ат0 9о7ано)0 з)изне, а з3ије (е ()е од3а4 !а(п1ет0. Онда з3ија !е9е 9о7ан0: — Кад дође3о 0 д)о! к 3о3е оц0, он ће те7и да)ати :та год заи:те:: (!е7!а, з1ата и ка3е-а д!агог, а1и ти не 0зи3ај ни:та, него и:ти не30:ти језик. Он ће (е д0го затезати, а1и ће ти најпо(1е опет дати. У то3е дођ0 0 д)о! к оц0, и отац п1а90ћи запита з3иј0: Јо)ан Па9ић, Чобанин, ак)а!е1, детаљ — За7ога, (инко, где (и?

А она 30 ка/е ()е по !ед0 како ј0 је 7ио опко1ио по/а! и како је 9о7ан из7а)ио. Онда ца! з3ији-и !е9е 9о7ан0: — Шта ће: да ти да3 за то :то (и 3и (ина из7а)ио? Чо7ан одго)о!и: — Ни:та д!0го нећ0, него да 3и да: не30:ти језик. А ца! !е9е: — Није то за те7е, је! да ти то да3, па да ко3е ка/е:, ти 7и од3а4 03!о, него и:ти д!0го :та 4оће:, даћ0 ти. На то 30 9о7ан одго)о!и: — Ако ће: 3и :то дати, дај 3и не30:ти језик, ако 1и 3и то не да:, а ти з7ого3 о(тај! Мени д!0го не т!е7а ни:та. — Па пође да иде. Онда га ца! )!ати нат!аг го)о!ећи 30: — Стани! Ходи о)а3о, кад 7а: то 4оће:. Зини. Чо7ан зине, а з3ији-и 30 ца! пљ0не 0 0(та, па 30 !е9е: — Сада ти пљ0ни 3ени 0 0(та. Чо7ан 30 пљ0не 0 0(та, а з3ији-и ца! опет 9о7анин0. И тако т!и п0та пљ0н0 један д!0го3е 0 0(та, па 30 онда з3ији-и ца! !е9е: — Сад и3а: не30:ти језик. Иди з7ого3, а1и за г1а)0 ()ој0 нико3 не каз0ј, је! ако ка/е: ко3е год, од3а4 ће: 03!ети. Чо7ан пође к!оз :030, и ид0ћи 90ја:е и !аз03е)а:е ()е :то го)о!е тице и т!а)е и ()е :то је на ()ет0. Кад дође к о)ца3а и нађе и4 ()е на 7!ој0 и на 3и!0, 1е/е 3а1о да (е од3о!и. Тек :то 1егне, а1и до1ете д)а га)!ана те падн0 на једно д!)о и по9н0 (е !азго)а!ати ()оји3 језико3 го)о!ећи: — Кад 7и знао о)ај 9о7ан, о)де где 1е/и оно ц!но :иље/е и3а 0 зе3љи п0н под!03 (!е7!а и з1ата. Чо7ан, кад је то 90о, отиде ()о3е го(пода!0 те 30 ка/е, а го(пода! доте!а ко1а, па откопај0 )!ата од под!03а и к!ен0 71аго к0ћи. О)ај је го(пода! 7ио по:тен 9о)ек, па ()е 71аго даде 9о7ан0 го)о!ећи 30: — Е)о, (инко, о)о је ()е т)оје 71аго, то је те7и 7ог дао. Него ти на9ини (е7и к0ћ0, па (е /ени, те /и)и ( оти3 71аго3. Чо7ан 0з3е 71аго, на9ини к0ћ0 и о/ени):и (е (тане /и)ети, и 3а1о по 3а1о изађе он нај7огатији 9о)ек — не (а3о 0 оно3е (е10, него 0 ()ој око1ини није га 7и1о. И3ао је ()ога о)9а!а, го)еда!а, ко-0:а!а, ()и-а!а, 3ног0 и3о)ин0 и )е1ико 7огат(т)о. Једно3, 1ице3 на Бо/ић, !е9е он ()ојој /ени:

Објашњење непознатих речи и израза најпосле — на к!ај0; за главу своју (ником не казуј) — нипо:то, никако, ни (109ајно (нико3 не го)о!и); шиљеже, (!. !од — јаг-е од годин0 дана; лицем на (Божић) — 0о9и (Бо/ића)

— Сп!е3и )ина и !акије и ()ега :то т!е7а, па ће3о (0т!а ићи на (а1а: да но(и3о па(ти!и3а нека (е и они п!о)е(е1е. Жена га по(10:а и 0!ади ()е како је запо)едио. Кад (0т!адан отид0 на (а1а:, онда газда 0)е9е ка/е ()и3а па(ти!и3а: — Сад ()и (к0пите (е, па једите и пијте и )е(е1ите (е, а ја ћ0 7ити код (токе ()0 ноћ. И тако газда отиде и о(тане код (токе. Кад је 7и1о око поноћи, а1и к0!јаци за0!1ај0, а п(и за1ај0. К0!јаци го)о!е ()оји3 језико3: — Мо/е3о 1и доћи да 09ини3о :тет0, па ће 7ити 3е(а и )а3а и на3а? А п(и одго)а!ај0 ()оји3 језико3: — Дођите, да 7и(3о (е и 3и наје1и. А1и 3еђ0 п(и3а 7ија:е један 3ато!и па(, који (а3о јо: д)а з07а и3адија:е 0 г1а)и. Онај 3ато!и па( (тане го)о!ити к0!јаци3а: — Док (0 јо: о)а д)а з07а 3ени 0 г1а)и, нећете )и 09инити :тете 3о3е го(пода!0. А то газда ()е (10:а и !аз03е :та они го)о!е. Кад 0ј0т!0 ()ане, онда газда запо)еди да ()е п(е пот0к0, (а3о онога 3ато!ог п(а да о(та)е. С10ге (тан0 го)о!ити: — За7ога, го(пода!0, :тета је! А газда и3 одго)о!и: — Што !еко4, то да 09ините. Па (е оп!а)и (а /ено3 к0ћи, па пођ0 на ко-и3а: под -и3е 7ија:е ко-, а под /ено3 ко7и1а. Ид0ћи тако, 9о)ек из3акне нап!ед, а /ена зао(тане. Онда ко- под 9о)еко3 за!/е. Ко- )е1и ко7и1и: — Хајде 7!/е! Што (и о(та1а? А ко7и1а одго)а!а: — Ла(но је те7и: ти но(и: једног го(пода!а, а ја т!оје: но(и3 газда!иц0, и 0 -ој дете, па 0 (е7и /д!е7е. На то (е 9о)ек о7аз!е и на(3еје, а /ена то опази, па 7!/е о7оде ко7и10 и (тигне 9о)ека, па га запита за:то (е на(3еја. Он јој одго)о!и: — Низа:то, (а3о онако. А1и /ени не 70де то до(та, него (а1ети 30/а да јој ка/е за:то (е на(3ејао. Он (е (тане 7!анити: — П!ођи 3е (е, /ено, 7ог ( то7о3! Што ти је? Не зна3 ни (а3. А1и :то (е он )и:е 7!а-а:е, она ()е )и:е на)аљи)а:е на да јој ка/е за:то (е на(3ејао. Најпо(1е јој 9о)ек !е9е: — Ако ти ка/е3, ја ћ0 од3а4 03!ети.

Она опет, ни за то не 3а!ећи, једнако на)а1и го)о!ећи да д!0к9ије не 3о/е 7ити него да јој ка/е. Уто3 дођ0 к0ћи. Од(едн0):и ( ко-а, 9о)ек од3а4 на!09и 3!т)а9ки (анд0к, и кад 70де гото), 3етне га п!ед к0ћ0, па ка/е /ени: — Е)о, (ад ћ0 1ећи 0 (анд0к, па да ти ка/е3 за:то (а3 (е на(3ејао, а1и како ти ка/е3, од3а4 ћ0 03!ети. И тако 1егне 0 (анд0к, па јо: једанп0т о7аз!е (е око (е7е, кад а1и онај 3ато!и па( до:ао од (токе и (ео 30 9е1о г1а)е па п1а9е. Чо)ек, опази):и то, !е9е /ени: — Доне(и један ко3ад 41е7а те подај то3е п(0. Жена доне(е ко3ад 41е7а и 7аци п!ед п(а, а1и па( неће ни да г1еди, а петао дође и (тане кљ0)ати 0 ко3ад. Онда па( !е9е пет10: — Не(!ећо не(ита, те7и је до је1а, а )иди: где газда 4оће да 03!е! А петао 30 одго)о!и: — Па нек 03!е кад је 10д. У 3ене и3а (то /ена, па и4 ()а7и3 ()е на једно з!но п!оје кад где нађе3, а кад оне дођ0, ја га п!о/де!е3; ако 1и (е која (тане (!дити, ја је од3а4 кљ0но3; а он није )!едан једн0 да 03и!и. Кад то 9о)ек 90је, он 0(тане из (анд0ка, па 0з3е 7атин0 и позо)е /ен0 0 (о70: — Ходи, /ено, да ти ка/е3! — па ()е 7атино3 по -ој: — Ето то је, /ено! Ето то је, /ено! И тако (е /ена (3и!и и никад га )и:е не запита да јој ка/е за:то (е (3ејао.

НЕОБИЧАН ЈЕЗИК Кака) је то не30:ти језик? Ко го)о!и ти3 језико3? Која је п!едно(т о(о7е која и3а да! да !аз03е не30:ти језик? Да 1и 7и )о1ео да и3а: так)0 (по(о7но(т? Како 7и је ко!и(тио?

ЧОБАНЕ, ЗАБОГА, ИЗБАВИ МЕ ИЗ ОВЕ ВАТРЕ! Који3 (0 !едо3 и(п!ипо)едани догађаји 0 на!одној п!ипо)еци Немушти језик? На)еди !едо3 г1а)не догађаје. Који (0 3оти)и за(т0пљени 0 0)одно3 де10 п!ипо)етке?

Како (е 9о7ан одно(и п!е3а з3ији? Када је од109ио да јој п!и(ко9и 0 по3оћ? П!онађи 0 тек(т0 и п!о9итај дија1ог из3еђ0 9о7анина и з3ије. Шта је нео7и9но 0 то3 !азго)о!0? Како !аз03е: 9о7ано)е !е9и: — Шта је то, 0 зао 9а(! Ја те7е из7а)и4, а (е7е пог07и4.

ИШТИ НЕМУШТИ ЈЕЗИК Који3 (е 3оти)и3а надаље !аз)ија !ад-а? Шта (е к!ије иза 9о7ано)е 7!иге за 7ез7едно(т о)аца? Како га је з3ија 07еди1а да пође (а -о3 -ено3 оц0, з3иј(ко3 ца!0? Која (е 9о7ано)а о(о7ина ог1еда 0 -его)о3 п!и(танк0 да иде 0 ца!(т)о з3ија? На који на9ин з3ија /е1и да (е за4)а1и 9о7ан0 :то јој је (па(ио /и)от? Како га она (а)ет0је? За:то је не30:ти језик 7ољи да! од з1ата и д!агог ка3е-а? Како !аз03е: 9о7ано)о п!и4)ата-е з3ијиног п!ед1ога 0 )ези (а не30:ти3 језико3? Шта така) по(т0пак го)о!и о 9о7ано)о3 ка!акте!0? Како је он (текао по)е!е-е 0 з3иј0?

ЗМИЈИЊИ ЦАР ПОКУШАВА ДА ОДВРАТИ ЧОБАНА ОД ЊЕГОВЕ НАМЕРЕ П!онађи !е9енице 0 тек(т0 који3а з3ији-и ца! од)!аћа 9о7ана од за4те)а да 70де да!и)ан не30:ти3 језико3. Да 1и је 0 так)о3 по(т0пк0 за(т0пљена до7!а на3е!а з3ијиног оца? О7!аз1о/и ()ој одго)о!. Како (е за)!:и1о 07еђи)а-е? Опи:и на9ин на који је 9о7ан до7ио не30:ти језик. Који (е (и37о1и9ки 7!ој ја)ља 0 о)о3 9ин0? Уз не30:ти језик, 9о7ан је до7ио и 0позо!е-е. П!онађи га и п!о9итај. Да 1и те о)а на!одна п!ипо)етка под(ећа на 7ајке?

САД ИМАШ НЕМУШТИ ЈЕЗИК. ИДИ ЗБОГОМ Чо7ан запо9и-е но)и /и)от, д!0га9ији од о7и9ни4 љ0ди. Чије је !азго)о!е (10:ао п!о1азећи к!оз :030? Како је (текао ог!о3но 71аго? Чо7ано) го(пода! је 7ио по:тен 9о)ек. Кад је го(пода! и(пољио о)0 о(о7ин0? Како је го(пода! по(а)ето)ао 9о7ана?

ЧОБАН УЗМЕ БЛАГО Чо7ан (е /ени и по(таје нај7огатији 9о)ек 0 око1ини. Шта је ()е по(едо)ао? Како (е одно(ио п!е3а д!0ги3 љ0ди3а? У ко3 догађај0 (е то отк!и)а? Која је на3е!а (к!и)ена 0 о)и3 -его)и3 !е9и3а: — Сад ()и (к0пите (е, па једите и пијте и )е(е1ите (е, а ја ћ0 7ити код (токе ()0 ноћ.

Шта је те ноћи дознао? П!о9итај !азго)о! из3еђ0 к0!јака и па(а. Ко је 9о7ано) нај7ољи п!ијатељ? Како (0 (10ге !еаго)а1е на -его)0 запо)е(т? Како (е 9о7анин одно(и п!е3а ()оји3 (10га3а?

ПОВРАТАК СА САЛАША Шта је 0 по)!атк0 (а (а1а:а 9о7ан дознао? Како (е ко- о7!аћа ко7и1и? Шта је из -еног одго)о!а 9о7анин (азнао? За:то (е на(3ејао? Шта 3и(1и: о то3е?

ЖЕНСКА РАДОЗНАЛОСТ Шта је изаз)а1о /енин0 !адозна1о(т? Које о(о7ине она и(поља)а 0 ()ојој на3е!и да (азна !аз1ог 30/е)ље)ог (3е4а? Како (е 30/ 7!ани од /ениног на)аљи)а-а? На)еди -его)е !е9и. Чо7ан је (п!е3ан да ода тајн0 /ени иако ће з7ог тога 03!ети. Ко га је (п!е9ио 0 тој на3е!и? Како (0 на -ега 0тица1е пет1о)е !е9и: — Па нек 03!е кад је 10д. Како (е п!ипо)етка за)!:а)а? С1о/иће3о (е, к!ај п!ипо)етке није ни3а1о 7ајко)ит. Да 1и (е п!о71е3и !е:а)ај0 на(иље3 и да 1и по(тоји оп!а)да-е за така) по(т0пак? Шта ти 3и(1и: о 30/е)ље)о3 по(т0пк0? Шта 3и(1и: о /ениној љ07опитљи)о(ти? Мо/е 1и љ07опитљи)о(т 0 неки3 (ит0ација3а 7ити по/ељна о(о7ина?

ОТКРИЈМО ОСОБИНЕ ЖИВОТИЊА Е)о неки4 зани3љи)о(ти о з3ији, д!е)но3 (и37о10. З3ија је као (и37о1 п!и(0тна 0 !аз1и9ити3 к01т0!а3а од нај!анији4 )!е3ена. З3аје)и и з3ије (0 71и(ки !ођаци и 0 3ито1огији (е гото)о не !аз1ик0ј0. З3ај (е и3ен0је и г!9ко3 !е9ј0 dracon, која зна9и „нај)ећа з3ија”. Код (е)е!ноа3е!и9ки4 Индијанаца з3ија је п!ед(та)љана по!ед !азни4 от)о!а 0 зе3љи, пећина и1и поно!а, а (и37о1и9ки је озна9а)а1а г1а(ника подзе3ног и зе3аљ(ког ()ета. У неки3 к01т0!а3а з3ија п!ед(та)ља г!аниц0 из3еђ0 ()ета љ0ди и ()ета 7ого)а. О(и3 тога, она 3о/е 7ити и (и37о1 7е(3!тно(ти и о7на)ља-а ене!гије. На)еди које (е ()е /и)оти-е 0 п!ипо)еци поја)љ0ј0 и 0 који3 (ит0ација3а. Које 7и и3 о(о7ине п!ипи(ао/п!ипи(а1а?

РАЗМИШЉАЈ И ПОВЕЗУЈ У о)ој (е п!ипо)еци 3ог0 0о9ити е1е3енти д!а3(ке !ад-е: 0)од и1и ек(позиција, зап1ет, к013инација, пе!ипетија и !а(п1ет. Ра(по!еди (1едеће 3оти)е п!е3а е1е3енти3а д!а3(ке !ад-е тако :то ће: на 1инија3а 0 д!0гој ко1они и(пи(ати 7!оје)е који озна9а)ај0 одго)а!ај0ће 3оти)е.

Мотиви

Елементи драмске радње

1. Чо)ек (п!е3а (анд0к

0)од:

2. Па нек 03!е кад је 10д

_________________________

3. З3ија 0 ог-0 4. Чо7ан (па(а)а з3иј0 5. З3ија од)оди 9о7ана ()о3е оц0

6. Чо7ан до7ија не30:ти језик 0з 0позо!е-е

зап1ет: _________________________

7. Чо7ан (е /ени и по(таје 7огат 9о)ек 8. Чо7ан (азнаје да ће по(тати отац

к013инација:

9. Жена на)аљ0је да дозна за:то (е 9о7ан

_________________________

на(3ејао 10. Чо7ан и /ена на (а1а:0 0о9и Бо/ића 11. Одано(т (та!ог п(а 12. Покољ к0!јака

пе!ипетија: _________________________

13. Чо7ан 0 :03и 14. Чо7ан п!она1ази 71аго

!а(п1ет:

15. Го(пода! (е од!и9е 71ага

_________________________

ОДАБЕРИ И ОБРАЗЛОЖИ СВОЈ ОДГОВОР На!одна п!ипо)етка Немушти језик на3 по!090је: а) да је (3и(ао по(тоја-а /и)и4 7ића 0п!а)о ко30никација; 7) да је те:ко (а90)ати тајн0; )) да :то )и:е зна:, то 7оље /и)и:; г) да )!еди: то1ико љ0ди ко1ико језика го)о!и:.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ П!ипо)етк0 Немушти језик В0к Стефано)ић Ка!аџић је о7ја)ио 0 з7и!ци Српске народне приповијетке, 1853. године. Како пи:е 0 п!едго)о!0 к-иге, о)0 п!и90 „п!ипо)иједао 30 је и пи(ао 1829. године, 0 Зе30н(ко3 1аза!ет0 [7о1ници], Г!0јо Ме4анџић из Сенто3а:а [С!7о7!ана]”. С)е на:е на!одне п!ипо)етке В0к је поде1ио 0 д)е г!0пе: /ен(ке и1и 7ајке — за које ка/е да (е 0 -и3а „п!ипо)једај0 којекак)а 90де(а, оно :то не 3о/е 7ити,” и п!а)е и1и 30:ке п!ипо)етке — „0 који3а не3а 90де(а, него :то (е п!ипо)једа !екао 7и 9о)јек да је заи(та 3ог1о 7ити”. Немушти језик 7и, п!е3а тој В0ко)ој поде1и, (падао 0 на!одне __________________. У то3 де10 и3а и д!а3(ки4 е1е3ената, а1и оно :то п!ео)1ада)а је п!и9а-е — приповедање о догађаји3а. Оно је о(но)на ка!акте!и(тика епског дела. О(но)0 з7и)а-а 0 еп(ко3 де10 9ини фабула — п!и9а, која је (а9и-ена из низа мотива по)езани4 п!е3а 0з!о9но-)!е3ен(ко3 на9е10. Многи 3оти)и 0 на!одној к-и/е)но(ти (0 инте!национа1ног ка!акте!а — заједни9ки (0 3ноги3 на!оди3а ()ета: 3оти) за4)а1но(ти кој0 /и)оти-е о(ећај0 п!е3а 9о)ек0 који и3 је по3огао, 3оти) з1е (та!ије 7!аће и1и (е(та!а, 3оти) до1а(ка 30/а на /енин0 ()ад70, 3оти) з3ије 31адо/е-е... И 3оти) до7ија-а не30:тог језика је, такође, инте!национа1ни 3оти).

* КЉУЧНЕ РЕЧИ: В0к Стефано)ић Ка!аџић, п!)и !е9ник (!п(ког језика, Је!неј Копита!, Ђ0!о Дани9ић

Објашњење непознатих речи и израза дефинитиван, дефинитивна, дефинитивно — кона9ан, за)!:ен, потп0н; цензор, 3. !од — п!ег1еда9, п!оценитељ к-ига, 9а(опи(а, фи13о)а, :та3пе

В0к Стефано)ић Ка!аџић

СРПСКИ РЈЕЧНИК В0к је (а(та)ио и издао п!)и !е9ник (!п(ког језика 1818. године 0 Бе90. То је 7ио ог!о3ан по(ао. У !е9ник0 је 7и1о п!еко 26.000 !е9и, акценто)ани4 и п!е)едени4 на не3а9ки и 1атин(ки језик, )ео3а 9е(то п!оп!аћени4 етног!аф(ки3, геог!аф(ки3, и(то!иј(ки3 и д!0ги3 о7ја:-е-и3а. У о)о3 по(10 В0к0 је не(е7и9но по3агао С1о)енац Је!неј Копита!, цензо! (!п(ки4 к-ига 0 Бе90. С)оје (1о7одно )!е3е токо3 1816. и 1817. године он је по()етио (а!ад-и на Српском рјечнику. До1азио је код В0ка ()аке )е9е!и и, до д07око 0 ноћ, В0к је 9итао за7е1е/ене Па)1е Ђ0!ко)ић, Вук Караџић, 1816. !е9и, о7ја:-а)ао и4, а Копита! и4 је п!е)одио на не3а9ки и 1атин(ки. Чи3 је !е9ник иза:ао, В0к је по(тао ()е(тан -его)е непотп0но(ти и не(а)!:ено(ти. Д!0го изда-е, на које3 30 је по3агао Ђ0!о Дани9ић, поја)и1о (е 0 Бе90 1852. и (ад!/а)а1о је п!еко 47.000 !е9и. Но, ни то изда-е В0к није (3ат!ао дефинити)ни3. И даље је неп!е(тано (к0пљао но)0 г!ађ0, кој0 (0 (!еди1и и изда1и 1898. 0 Беог!ад0 Пе!а П. Ђо!ђе)ић и Љ07о3и! Стојано)ић. Ре9ник је де1о од ог!о3ног зна9аја за (!п(к0 к01т0!0. Он је !изница на!одног /и)ота, о7и9аја, )е!о)а-а, и(то!ије и на!одног (т)а!а1а:т)а.

О ВУКОВОМ РЈЕЧНИКУ Када и где је о7ја)љен п!)и !е9ник (!п(кога језика? Ко је 7ио В0ко) (а!адник на о)о3е )е1ико3 по(10? Ко1ико !е9и (ад!/и о)ај !е9ник? По!ед тога :то (0 на)едене !е9и акценто)ане, оне (0 и п!е)едене на д!0ге језике. На)еди нази)е

ти4 језика. У 9е30 (е ог1еда доп!ино( Је!неја Копита!а 0 !ад0 на !е9ник0? З7ог 9ега је В0к од109ио да о7ја)и д!0го изда-е ()ога !е9ника? Ко 30 је по3агао 0 -его)ој из!ади? Када и где (е поја)и1о о)о изда-е? Ко1ико !е9и (ад!/и о)о изда-е? Ко је и када п!и!едио и издао но)0 г!ађ0 кој0 је В0к на(та)ио да (ак0пља? Где је о7ја)љено то изда-е? У 9е30 (е ог1еда зна9ај !е9ника?

Из ВУКОВОГ СРПСКОГ РЈЕЧНИКА Уз !е9и које је 0но(ио 0 ()ој Српски рјечник, В0к је запи(и)ао и на!одна )е!о)а-а, о7и9аје, 1егенде, т03а9е-а... Тако је о(та)ио 7е1е:к0 и о по!ек10 и На(1о)на (т!ана Српског рјечника зна9е-0 ()ога и3ена. И3е В0к ти је (ииз 1818. године г0!но познато. Које о(о7ине и3а /и)оти-а по којој је из)едено о)о и3е? П!о9итај од!едниц0 о )0к0 из Српског рјечника. ˆ 3. 1) der Wolf, lupus. 2) Mansname, nomen viri. Кад (е как)ој /ени Вук, не дад0 дјеца, онда надјене дјетет0 и3е В0к, је! 3и(1е да и3 дјец0 )је:тице јед0, а на )0ка да неће (3јети 0да!ити (зато (0 и 3ени о)ако и3е надје1и). Да 1и о)о и3е по(тоји (а3о 0 (!п(ко3 језик0? П!и(ети (е и3ена )е1иког ко3позито!а Моца!та. За:то је В0к Ка!аџић до7ио о)о и3е? Од 9ега је и3е т!е7а1о да га за:тити? Да 1и (и 90о/901а за 30:ка и3ена: Го107, Па0н, С1а)0ј, Је1енко? Шта 3и(1и: како (0 на(та1а /ен(ка и3ена Љиљана, Р0/ица, Ја(3инка, Љ07ица, Бо(иљка? Шта п!и3ећ0је: када и4 0по!еди: (а 30:ки3 и3ени3а? Зна: 1и јо: нека /ен(ка и3ена која (0 на(та1а на (1и9ан на9ин? Како дана( !одитељи 7и!ај0 и3ена ()ојој деци? И(п!и9ај како (и ти до7ио/до7и1а и3е? Ако не зна:, питај ()оје !одитеље. Пог1едај (ада о7!ад0 !е9и вук 0 Речнику српскога језика, који је Матица (!п(ка о7ја)и1а 0 Но)о3 Сад0, 2007. године. ˆ 3 (3н. )0ко)и, 0 но3. и дат. -ин(т!. -1ок. и )0ци) ˆ вук 1. а. зоо1. врста сисара месождера, крвожедна звер Canis lupus из породице паса (Cаnidae). б. вучје крзно; бунда од вучјег крзна. 2. фиг. а. хрaбар, одважан и искусан, прекаљен борац, јунак, јуначина: го!(ки )0ко)и.

Објашњење непознатих речи и израза дати се, дâ се — 0(пе)ати, по1азити за !0ко3; надјенути име — наз)ати, и3ено)ати; готов, готова, готово — о)де: (п!е3ан

б. вредна, снажна, енергична особа. в. окрутан човек, насилник, тиранин, звер-човек. Ма1а по3оћ: (к!аћеница зоол. озна9а)а да о)а !е9 п!ипада на0ци о /и)оти-а3а, зоо1огији. (к!аћеницо3 фиг. (е о7е1е/а)ај0 п!ене(ена зна9е-а, за !аз1ик0 од о(но)ног и(п!ед којег (тоји 7!ој 1.

По 9е30 (е о)е д)е о7!аде !аз1ик0ј0? На :та је В0к Ка!аџић /е1ео да 0ка/е кад је т03а9ио !е9, а :та ()е о о)ој !е9и (азнаје3о 9итај0ћи о7ја:-е-е из Речника српског језика? Сиг0!но зна: да по(тоје ф!азео1о:ки !е9ници 0 који3а (е на)оде ф!азе — из!ази који (е ()акодне)но ко!и(те 0 го)о!0. То (0 (интаг3е и1и 9ита)е !е9енице које и3ај0 по(е7но зна9е-е. У -и3а !е9и и3ај0 д!0га9ије зна9е-е од оног о(но)ног, 0о7и9ајеног, које и3ај0 )ан о)и4 0(таљени4 из!аза: забрањено воће (оно :то је по )а/ећи3 д!0:т)ени3 но!3а3а неп!и4)аћено), мачји кашаљ (не:то 7ез)!едно), крстити се левом руком (јако (е не9е30 90дити)... 2!азе (е не 3ог0 п!е)одити до(1о)но (а једног језика на д!0ги. Када 09и: неки језик, 3о!а: да 09и: не (а3о !е9и )ећ и ф!азе тог језика. Њи4о) до(1о)ан п!е)од 7ио 7и 7е(3и(1ен. Пог1едај (ад како је В0к 0з о7ја:-е-е !е9и до7а, по!ед -еног п!е)ода на 1атин(ки и не3а9ки језик, 0нео и 0(таљене из!азе 0 који3а (е та !е9 ја)ља. Доба, (Genit. von до7?), die Zeit, tempus: г10)о до7а; по(1ено до7а; ˆ )е9е!-е до7а; 0 о)о до7а године; /ена на то3 до7а (тј. гото)а (е по!одити). Шта ти 3и(1и:, које од пон0ђена т!и зна9е-а одго)а!а из!аз0 глуво доба: а) до7а (пе!иод) дана када од 70ке 3о/е да (е ог10)и; 7) до7а дана (део ноћи) када )1ада потп0на ти:ина је! ()и (па)ај0; )) )!е3е поподне)ног од3о!а када т!е7а 7ити ти4 је! (е ()и од3а!ај0. О7!аз1о/и ()ој одго)о!. П!о)е!и је(и 1и 7ио/7и1а 0 п!а)0. П!о)е!и 0 неко3 од !е9ника да 1и (е и3еница доба ја)ља 0 јо: неки3 0(таљени3 из!ази3а. Ако и3а јо: так)и4 из!аза, на)еди и4 заједно (а -и4о)и3 о7ја:-е-и3а. П!епо!090је3о ти Школски речник српскохрватског језика Ве!е Ва(ић и Ми!јанe Јоцић. _________________________________________________________ _________________________________________________________ Већ зна: да поједине !е9и 3ог0 и3ати д)а, па и )и:е !аз1и9ити4 зна9е-а. О)а поја)а (е зо)е вишезначност (по1и(е3ија). Која ()е зна9е-а 3о/е и3ати !е9 коса 0 (!п(ко3 језик0? Ако ни(и (иг0!ан/ (иг0!на, п!о)е!и 0 !е9ник0.

П!о9итај како је В0к о7ја(нио !е9 жито. Жѝто, n. 1) Getreide, frumentum. 2) Weizen, triticum. У С!7ији, 0 Бо(ни и 0 Е!цего)ини, /ито (е зо)е ()аки 0(је), од кога (е о7и9но 7!а:но 3еље и ље7 3ије(и (:еница, је9а3, к0к0!0з, о)а(, !а/, ељда, п!оја, к!0пник...); а 0 С!ије30, 0 Ба9кој и 0 Банат0 (о(о7ито по )а!о:и3а) (а3о :ениц0 зо)0 /ито3. 3) и(под /ита (оти:ао, !ади) heimlich, auf einem Schleichwege, clam.

Како је В0к !е9 жито п!е)ео на не3а9ки и 1атин(ки језик? На :та је 0казао го)о!ећи о зна9е-и3а о)е !е9и? У ко3 зна9е-0 (е ко!и(ти !е9 жито 0 т)о3 к!ај0? На)е:ће3о д)е !е9и које (0 од -е из)едене: /ита!ица, /итница. Зна: 1и -и4о)а зна9е-а? По(тоје 3е(та 0 С!7ији која (е зо)0 Жито!ађа и Жити:те. Шта 3и(1и:, како (0 до7и1а и3ена?

О7!ати па/-0 на о7ја:-е-е под 7!оје3 т!и 0з о)0 од!едниц0 0 Рјечнику. Шта запа/а:? У Српском рјечнику ће: п!онаћи и 9ита)е на!одне п!и9е, 1егенде, опи(е о7и9аја и о7!еда, анегдоте и (1. П!о9итај тек(т који (тоји 0з !е9 кукавица. Ку̀кавица, f. der Gudgud, cuculus: под3еће као к0ка)ица јаје. С!7љи п!ипо)једај0 да је к0ка)ица 7и1а /ена и и3а1а 7!ата, па јој 7!ат 03!о и она за -и3 тако 31ого т0/и1а и к0ка1а, док (е није п!ет)о!и1а 0 тиц0 (једни ка/0 да (е 7!ат0 до(ади1о -ено к0ка-е и ја0ка-е, па је он п!ок1ео те (е п!ет)о!и1а 0 тиц0, а једни опет ка/0, да (е Бог на -0 !а(!дио :то је тако 31ого т0/и1а за 7!ато3, кога је он 7ио 0зео, па је п!ет)о!ио 0 тиц0); зато гото)о ()ака С!пки-а којој је 7!ат 03!о, и дана( оп1а9е кад 90је к0ка)иц0 ђе к0ка. — Да 1и (е к0ка)ица по)ез0је (а п!ијатни3 и1и неп!ијатни3 о(ећа-и3а? Шта 3и(1и:, за:то је то тако? Упо!еди (!п(ки, 1атин(ки и не3а9ки нази) о)е птице. Шта п!и3ећ0је:? Како (е о)а птица нази)а 0 т)о3 3ате!-е3 језик0? Зна: 1и за кога С!7и ка/0 да је к0ка)ица?

Објашњење непознатих речи и израза усјев, 3. !од — !од, 1етина; крупник, 3. !од — )!(та /ита!ице 9ије (е з!но 0пот!е7ља)а за (то9н0 и(4!ан0

ПАЖЉИВО ЧИТАЈ И ПРОНАЂИ У п!и3е!и3а на)едени3 из Рјечника п!о9итај о7ја:-е-а. На 1иније и(пи:и !е9и које и3ај0: етног!аф(ка о7ја:-е-а ()езана за на!одне о7и9аје и )е!о)а-а): _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ геог!аф(ка о7ја:-е-а: _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

ИСПРИЧАЈ На)еди који3 !е9ници3а (е ти (10/и: 09ећи (!п(ки језик. Да 1и (0 то д)ојези9ни и1и једнојези9ни !е9ници? У 9е30 је !аз1ика из3еђ0 о)е д)е )!(те !е9ника?

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК В0к је п!ипадао романтизму, 03етни9ко3 п!а)ц0 ( к!аја 18. и п!)е по1о)ине 19. )ека. Нази)и 03етни9ки4, фи1озоф(ки4, на09ни4, !е1игиј(ки4 п!а)аца о7и9но (ад!/е (0фик( -изам. Доп0ни одго)а!ај0ћи3 нази)и3а запо9ете !е9енице: К-и/е)но03етни9ки п!а)ац за(но)ан на и3п!е(ији (0ти(к0) нази)а (е ________________________, а к-и/е)но03етни9ки п!а)ац за(но)ан на !еа1но3 п!иказ0 1ико)а и догађаја нази)а (е _________________________; д!0:т)енопо1ити9ко 0!еђе-е за(но)ано на (оција1ној једнако(ти је ______________________; 09е-е које неги!а по(тоја-е Бога је ________________________; )е!о)а-е 0 Б0д0 је _____________________.

По:тан(ке ко9ије как)и3 је В0к, )е9ити п0тник, 9е(то п0то)ао

В0к Стефано)ић Ка!аџић

О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА В0к Ка!аџић је за )е1ики 7!ој пе(а3а које је 0)!(тио 0 ()оје з7и!ке о(та)ио запи( и о то3е од кога и4 је 90о и за7е1е/ио.

„Пје(3е ј0на9ке по на!од0 нај)и:е !азно(е (1ијепци, и п0тници и 4ајд0ци. С1ијепци !ади п!о:-е ид0 једнако по ()о3е на!од0 од к0ће до к0ће, и п!ед ()ако3 к0ћо3 и(пје)ај0 по једн0 пе(30, па онда и(т0 да и3 (е 0дије1и, а гдје и4 ко пон0ди, ондје пје)ај0 и )и:е; а о п!азници3а ид0 к 3ана(ти!и3а и к ц!к)а3а на (а7о!е, па пје)ај0 по 9ита) дан. Тако п0тник кад дође 0 как)0 к0ћ0 на конак, о7и9но је да 0)е9е 0з г0(1е пје)а, а о(и3 тога, п0те3 по 4ано)и3а и по к!93а3а ()0д и3ај0 г0(1е, па п0тници 0)е9е пје)ај0 и (10:ај0; 4ајд0ци зи3и на јатак0 да-0 1е/е 0 потаји, а по ()0 ноћ пје)ај0 0з г0(1е, и то нај)и:е пје(3е од 4ајд0ка.”

КЉУЧНЕ РЕЧИ: на!одни пе)а9и, на!одне пе)а9ице, г0(1е, :и!е-е на!одни4 пе(а3а, на!одна к-и/е)но(т, на!одна поезија, на!одна п!оза, 1и!(ке )!(те, еп(ке )!(те, 1и!(ко-еп(ке )!(те

2ИЛИП ВИШЊИЋ, СЛЕПИ ПЕВАЧ (1767—1834)

„Ја заце1о 3и(1и3 да је ()е о)е но)е пе(3е, од Ка!а-Ђо!ђијина )!е3ена, 2и1ип (а3 (пе)ао. Како 3и је кази)ао, он је о(1епио 0 31адо(ти од 7оги-а и пото3 је и:ао не (а3о по це1о3 7о(ан(ко3 па:а10к0, него и 0 Скада!, те п!о(ио пе)ај0ћи 0з г0(1е. Ја (а3 га онда наго)а!ао да иде опет 0 С!7иј0, /е1ећи да 7и она3о јо: кој0 пе(30 (пе)ао, но никако га на то ни(а3 3огао наго)о!ити, је! 30 је 7и1о )!1о до7!о 0 С!е30.”

2и1ип Ви:-ић

Од 2и1ипа Ви:-ића В0к је запи(ао 7!ојне пе(3е, 3еђ0 који3а (0 Почетак буне против дахија, Бој на Мишару.

Објашњење непознатих речи и израза конак, 3. !од — о)де: 3е(то за п!еноћи:те; хан, 3. !од — го(тионица, к!93а која је (10/и1а и као кона9и:те за п0тнике; зацело — (иг0!но, ()акако, дои(та

ТЕШАН ПОДРУГОВИЋ (?—1820) В0к га је )ео3а ценио 3еђ0 пе)а9и3а. Као -его)0 г1а)н0 )!1ин0 и(такао је да је пе(3е „!аз03је)ао и о(јећао” и да и4 је знао „1ијепо и по !ед0” кази)ати. Нај)ећ0 по4)а10 одао 30 је т)!д-о3 „да 7и он и најго!0 пе(30”, кад је 90је, „по(1ије неко1ико дана казао онако 1ијепо по !ед0, као :то (0 и о(та1е -его)е пје(3е”. „Он је )!1о 1ијепо знао 0да!ати 0 г0(1е, а1и пје)ати није знао (и1и није 4тио) никако, него је пје(3е кази)ао као из к-иге; и за (к0пља-е пје(а3а так)и (0 љ0ди нај7ољи, је! они о(о7ито пазе на !ед и на 3и(1и, а пје)а9и (о(о7ито који (0 (а3о пје)а9и) 3ноги пје)ај0 и не 3и(1ећи :та, и знад0 !едо3 (а3о пје)ати, а кази)ати не знад0 (( так)и3а (а3 ја ка:то и3ао 30к0).” Од Те:ана Под!0го)ића је В0к за7е1е/ио д)аде(етак пе(а3а, а 3еђ0 -и3а (0: Женидба Душанова, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Цар Лазар и царица Милица, и једн0 од најнео7и9нији4 и нај7ољи4 (!п(ки4 на!одни4 п!ипо)едака Међедовић. Објашњење непознатих речи и израза ударати у гусле — ()и!ати г0(1е; емоционалност, /. !од — ()ој(т)о онога ко је е3оциона1ан, о(ећајан, о(етљи)

СТАРАЦ МИЛИЈА (?—по(1е 1822) В0к је 90о да Ми1ија зна пе(3е Женидба Максима Црнојевића и Бановић Страхиња, и 0з по3оћ кнеза Ми1о:а 0(пео да га до)еде 0 К!аг0је)ац 1822. године. „А1и кад (е ( Ми1ијо3 (а(тане3, онда 3и (е тек !адо(т ок!ене на но)0 тего70 и 30к0: не (а3о :то он (...) није знао пје(3е кази)ати !едо3 до (а3о пје)ати, него 7ез !акије, није 4тео ни запје)ати...” Од -ега је В0к за7е1е/ио (а3о 9ети!и пе(3е иако је „Ми1ија знао јо: 3ного онаки4 пје(а3а, а1и 3и (е није да1о да јо: кој0 п!епи:е3.” Јо)ан Де!етић, 0 ()ојој Историји српске књижевности, ка/е: „Пе)а9 (а (3и(1о3 за :и!оке еп(ке ко3позиције и за д!а3ати9не (0ко7е и (ит0ације, Ми1ија је )и:е него д!0ги В0ко)и пе)а9и 03ео заг1едати 0 д0:0 ()оји4 ј0нака.”

ВУКОВЕ ПЕВАЧИЦЕ — СЛЕПЕ ЖЕНЕ Јо)ан Де!етић на)оди да (е 0 пе(3а3а (1епи4 пе)а9ица 3о/е 0о9ити поја9ана е3оциона1но(т, (ао(ећа-е п!е3а (т!ада-и3а и (т!ада1ници3а, 1и!(ка 3екоћа, (3и(ао за догађаје из по!оди9ног /и)ота и за по!оди9не одно(е. Док (0 пе)а9и нај)ећ3а из 7!д(ки4

к!аје)а Ц!не Го!е и Хе!цего)ине, пе)а9ице (0 из !а)ни9а!(ки4 п!еде1а (е)е!не С!7ије и С!е3а. Међ0 -и3а је нај7оља С1епа Жи)ана (03!1а 1828), која пе)а о по!оди9ној љ07а)и, п!ијатељ(т)0 и 30:кој 1епоти. Међ0 пе(3а3а које (0 од -е за7е1е/ене најпознатије (0: Војвода Кајица, Наход Момир и Иво Сенковић и ага од Рибника. Жи)ана је под09а)а1а и д!0ге /ене пе)а9ко3 занат0. Њена 09еница 7и1а је С1епа Јеца, од које је В0к до7ио једн0 од нај1еп:и4 пе(а3а ()оје з7и!ке, Срeдњовековне гусле — Кентаур са гуслама, 3ана(ти! Ка1енић око 1413. године Смрт војводе Пријезде.

ВУКОВИ ПЕВАЧИ И ПЕВАЧИЦЕ На који (0 на9ин (1епи љ0ди :и!и1и на!одне пе(3е? Где (0 и4 нај9е:ће пе)а1и? Како (0 п0тници на конак0 по к0ћа3а и 4ано)и3а п!о)оди1и )е9е!и? И 4ајд0ци (0 и3а1и )а/н0 01ог0 0 :и!е-0 на!одни4 пе(а3а. На који (0 на9ин они то о(т)а!и1и? Ко (0 В0ко)и најпознатији, па и нај7ољи пе)а9и? Од 2и1ипа Ви:-ића В0к је запи(ао нај)ећи 7!ој пе(а3а о 7о!7а3а 0 П!)о3 (!п(ко3 0(танк0. Како је В0к наз)ао то до7а? Које је пе(3е (а то3 те3атико3 В0к запи(ао од -ега? Које В0ко)е !е9и го)о!е о Ви:-ић0 као )е1ико3 пе)а90? З7ог 9ега је В0к од пе)а9а по(е7но ценио Те:ана Под!0го)ића? По 9е30 (е он по(е7но !аз1ико)ао од о(та1и4 пе)а9а? П!о9итај тај део тек(та. Које познате пе(3е је В0к запи(ао од Те:ана Под!0го)ића? Ко је пе)ао В0к0 пе(3е Женидба Максима Црнојевића и Бановић Страхиња? Које је поте:коће и3ао В0к 0 !ад0 (а Ста!це3 Ми1ијо3? П!онађи и п!о9итај !е9енице које (0 о -е30 запи(ане 0 Историји српске књижевности. В0к је )ео3а 1епе и дана( познате пе(3е за7е1е/ио и од (1епи4 /ена. Које (0 -его)е најпознатије (1епе пе)а9ице? О 9е30 (0 оне нај9е:ће пе)а1е? На који је на9ин С1епа Жи)ана 0тица1а на даље п!ено:е-е на!одне поезије? Шта је о пе(3а3а (1епи4 пе)а9ица !екао познати и(то!и9а! (!п(ке к-и/е)но(ти Јо)ан Де!етић?

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Ск0пљај0ћи и 7е1е/ећи на!одне 03от)о!ине, В0к је о(етио пот!е70 да и4 (и(те3атиз0је. Тако (е )ећ 0 п!)ој з7и!ци пе(а3а из 1814. ја)и1а поде1а на!одни4 пе(а3а на 30:ке — ј0на9ке и /ен(ке — „љ07о)не и -е/не”. У з7и!ка3а које (0 (е ка(није поја)и1е ја)ља (е поде1а пе(а3а п!е3а п!и1ика3а 0 који3а (0 (е пе)а1е и1и п!е3а о7и9аји3а и о7!еди3а 9ији (0 (а(та)ни део 7и1е. Тако је 1и!(ке пе(3е !азде1ио на д)аде(ет к!0го)а: љ07а)не, ()ато)(ке, /ете1а9ке, по!оди9но-о7!едне, 3ито1о:ке... Дана( на!одн0 к-и/е)но(т де1и3о на поезију и прозу. У поезиј0 (е 07!ајај0 лирске, епске и лирско-епске пе(3е, а п!оза (е де1и на дуже и краће п!ипо)едне фо!3е.

Бак!о!езна (1ика 0з II к-иг0 на!одни4 пе(а3а из 1823; 0 г0(1а!0 је В0ко) 1ик

НАРОДНА КЊИЖЕВНОСТ ПОЕЗИЈА МУШКЕ ПЕСМЕ ЕПСКЕ

ЖЕНСКЕ ПЕСМЕ ЕПСКО-ЛИРСКЕ ПЕСМЕ ЛИРСКЕ

— 3ито1о:ке а) к!атки (ти4 — де(ете!а9ке — !е1игиозно-)е!(ке 7) д0ги (ти4 — о7!едне и — 70га!:тице о7и9ајне — по(1ени9ке — љ07а)не — по!оди9не — :аљи)е

ПРОЗА

— 7а1аде — !о3ан(е

ПРИПОВЕТКЕ а) оз7иљне — но)е1е — 7ајке и1и /ен(ке п!ипо)етке — п!а)е и1и 30:ке п!ипо)етке — 1егенде — 7а(не 7) :аљи)е п!ипо)етке )) к!атке на!одне 03от)о!ине — по(1о)ице — загонетке — пита1ице...

ИСКРЕ СВЕТЛОСТИ Де(анка Мак(и3о)ић

ПАУКОВО ДЕЛО С10:а3 пти9ије !е9и ко!а9ај0ћи к!оз :030 0(ко3 козјо3 п0та-о3 ()е (т!3ијо3 и та-о3 кад па0ко)а 3!е/а п0т 3и наједно3 п!еп!е9и. С!ед 3!е/е !а(ко!а9ен па0к газдин(ки (тао као (ељак на -и)и кој0 је 0зо!ао. Мог1а (а3 пок!ето3 !0к0 зде!ати то п1ети)о, ()0 па0ко)0 30к0 (3!(ити 0 к10п9е (и)о, а1и 3и 7е:е /ао. Уда!и4 :03о3 1е)о к!оз д07ок0 9е(т0 ()е/0: ко зна :та је па0к (ни)о док1е је п1ео 3!е/0; и он је 3о/да (!це 0 танане нити п!ео, 0 3!е/0 га (т)о!ио ()ега. О7аз!е3 (е јо: једно3 иза г!а-а на -ега, и )иди3 како и он за 3но3 (е о7аз!ео.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 03етно(т, (т)а!а1а:т)о

Објашњење непознатих речи и израза путања, /. !од — о)де: 0зан п0т, (таза; стрм, стрма, стрмо — 0(п!а)ан, око3ит; раскорачен, раскорачена, раскорачено — !а:и!ени4 ног0; узорати, узорем — о7!адити п!ип!е3ити зе3љ0 за (еја-е; плетиво, (!. !од — 3ате!ија1 који (10/и за п1ете-е; смрсити, смрсим — запетљати, за3!(ити конац, 0/е и (1.; клупче, (!. !од — конац и1и )0ница на3отани 0 1оптиц0; ударити, ударим — о)де: поћи, к!ен0ти; снивати, снивам — 3а:тати, (а-а!ити; честа, /. !од — г0(та, неп!о4одна 31ада :03а, 9е(та!; танан, танана, танано — танак; обазрети се, обазрем се — о()!н0ти (е, пог1едати 0назад

КОРАЧАЈУЋИ КРОЗ ШУМУ П!о9итај пе(30 неко1ико п0та. Пок0:ај 0 ()ојој 3а:ти да до9а!а: а37ијент 0 које3 (е пе(ники-а на1ази. На)еди п!иде)е који3 опи(0је (таз0 којо3 п!о1ази. Зна: 1и које (тазе љ0ди нази)ај0 козји3, и за:то? Које з)0ке о(10:к0је пе(ники-а п!о1азећи :03о3? Чини јој (е да птице не ц)!к0ћ0, )ећ го)о!е. Шта 3и(1и:, !аз03е 1и она -и4о)е !е9и? Раз3и(1и и пок0:ај да одгонетне: о 9е30 јој птице го)о!е. Под(ети (е на!одне 7ајке о 9о7ан0 који од з3ије до7ија 3оћ да !аз03е језик /и)оти-а. Кака) је то језик?

МОГЛА САМ ПОКРЕТОМ РУКУ ЗДЕРАТИ ТО ПЛЕТИВО О7!ати па/-0 на то како пе(ники-а до/и)ља)а па0ка и -его)0 3!е/0. На кога је па0к под(ећа? Који3 !е9и3а нази)а 3!е/0 кој0 је он и(п1ео? Да је 4те1а, 3ог1а је једни3 пок!ето3 !0ке поде!ати па0ко)0 3!е/0. На)еди (ти4о)е који о7ја:-а)ај0 за:то то није 09ини1а.

СРЦЕ УПРЕДЕНО У ТАНАНЕ НИТИ Како !аз03е: (ти4о)е: „ ...и он је 3о/да (!це 0 танане нити п!ео...” ? Шта пе(ники-а о)и3 (ти4о)и3а го)о!и о (е7и? Пе(ники-а па0ка до/и)ља)а као 03етника, (т)а!аоца и пои(то)ећ0је (е ( -и3. Како 7и (е о(ећа1а да је покида1а фине нити 3!е/е? Ст)а!а-е пе(3е је као 0п!еда-е танани4 нити па09ине. Раз3и(1и 3а1о и одго)о!и за:то је то тако. Шта пе(ник 0п!еда 0 ()ој0 пе(30? Од как)и4 нити је г!ади? О 9е30 !аз3и:ља и :та пок0:а)а да п!ене(е 9итаоц0?

И ОН СЕ ЗА МНОМ ОБАЗРЕО Шта је пе(ники-а п!и3ети1а кад (е о()!н01а да јо: једно3 пог1еда па0ка? Мо/да јој (е то (а3о 09ини1о, а1и и3а1а је о(ећај: а) да је он !аз03е и о(ећа за4)а1но(т п!е3а -ој;

7) да он (4)ата пе(ники-0, је! до/и)ља)а и(те (т)а!а1а9ке 30ке као и она. Заок!0/и (1о)о и(п!ед одго)о!а ( који3 (е (1а/е: и о7!аз1о/и ()оје 3и:ље-е.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Шта је та-е: танан и1и танак? Шта је 3ек:е: 3ек и1и 3екан? На о(но)0 ког де1а !е9и то закљ090је:? Плетиво је и3еница којо3 (е озна9а)а !ез01тат !ад-е озна9ене г1аго1о3 плести. Дода)а-е3 на(та)ка -иво из)еди и3енице од (1едећи4 г1аго1а:

Де(анка Мак(и3о)ић

пећи _______________________; )а!ити _____________________; п!е(ти _____________________. Дода)а-е3 и(тог на(та)ка од г1аго1а (е 3ог0 из)одити и и3енице које озна9а)ај0 (!ед(т)о који3 (е !ад-а )!:и и1и нека 3ате!ија: (ећи ________________________; го!ети ______________________; г!адити _____________________.

Ва(ко Попа

* КЉУЧНЕ РЕЧИ: љ07а), /и)отна !адо(т и )ед!ина, 3етафо!а, 1и!(ка пе(3а, љ07а)на пе(3а

Пе(3а Очију твојих да није о7ја)љена је 0 з7и!ци пе(а3а Кора 0 д!0го3 де10 те3ат(ког цик10(а који но(и нази) Далеко у нама. О)ај део цик10(а Ва(ко Попа је по()етио љ07а)и и 1епоти /ене. „О9и )ољене /ене отк!и)ај0 не7о 0 слепом стану, -ен (3е4 по3е!а зидо)е, -ене !0ке дози)ај0 (0нце и от)а!ај0 дан, -ени дланови обасјавају наше две замишљене грудве земље кад сунце касни. Љ07а) и 1епота /ене не 0(!ећ0ј0 (а3о -еног д!агог )ећ љ07а) д)оје 7ића п!ео7!а/а)а ()ет који и4 ок!0/0је и 9ини га !адо(ни3 и 1еп:и3...” (Александар Петров).

ОЧИЈУ ТВОЈИХ ДА НИЈЕ

О9иј0 т)оји4 да није Не 7и 7и1о не7а У (1епо3 на:е3 (тан0 С3е4а т)ога да не3а Зидо)и не 7и никад Из о9иј0 не(таја1и С1а)0ја т)оји4 да није В!7е не 7и никад Не/но п!еко п!ага п!е:1е

Ва(ко Попа (а (0п!0го3 Ха:о3

Р0к0 т)оји4 да није С0нце не 7и никад У (н0 на:е3 п!еноћи1о

ОТКРИВАЈ ТАЈНУ ПЕСМЕ Читај пе(30 Очију твојих да није па/љи)о, )и:е п0та 0 (е7и, и пок0:ај из ()аке (т!офе да изд)оји: па!о)е 3оти)а који (е на1азе 0 3еђ0(о7ној )ези. По3оћи ће3о ти: 0 п!)ој (т!офи то (0 3оти)и о9иј0 и не7а, 0 д!0гој _________________ и __________________, 0 т!ећој __________________ и ___________________, и 0 9ет)!тој ___________________ и ___________________.

Пок0:ај да о7ја(ни: п!е3а как)ој (1и9но(ти је пе(ник до)ео 0 )ез0 3оти)е о9иј0 и не7а. Под(ети (е пе(3е Небо Сте)ана Раи9ко)ића, кој0 (те 9ита1и п!о:1е године, и пе(нико)е пот!аге за го107о3 по )!тог1а)о3 п1а)етни10 не7а. Шта (и37о1из0је не7о и 0 Попиној и 0 Раи9ко)иће)ој пе(3и? Која !е9 0 п!)ој (т!офи (е на1ази 0 (0п!отно(ти (а !е9и3а не7о и о9и?

СМЕХ КОЈИ РУШИ ЗИДОВЕ С3е4 0п0ћ0је на /и)отн0 !адо(т и )ед!ин0. Шта 9ини (3е4 )ољене /ене 0 о)ој пе(3и?

Моти) (1а)0ја но(и (к!и)ено (3етафо!и9но) зна9е-е. Пок0:ај да отк!ије: :та пе(ник пои(то)ећ0је (а (1а)0ји3а?

Метафора је (ти1(ка фиг0!а 0 којој (е д)а п!ед3ета и1и пој3а по!еде, и п!ено:е-е3 зна9е-а до)оде 0 3еђ0(о7н0 )ез0 п0те3 а(оцијација. Да 7и 7и1а 0(пе1а и (ти1(ки )!една, она 3о!а да 0(по(та)ља но)е )езе 3еђ0 п!ед3ети3а. Јо: је А!и(тоте1 (3ат!ао да је (т)а!а-е 0(пе:не 3етафо!е „знак генија”: „је! на9инити 0(пе10 3етафо!0 зна9и 0о9ити (1и9но(т.” Упо!едити д)а п!ед3ета, по)езати и4 на изненађ0ј0ћи и 0падљи) на9ин, циљ је које3 ()аки пе(ник те/и. Метафо!а је д0го (3ат!ана (а3о пе(ни9ки3 0к!а(о3, а1и она је и оп:те на9е1о језика. С)акодне)но (е 0 го)о!0 3ог0 90ти 3етафо!е „к!и1о п!озо!а”, „нога (то1а” и (1и9не, а1и те (0 3етафо!е )ећ 0о7и9ајене, оне (0 (е 0(та1и1е 0 го)о!0. „Метафо!а 0 поезији 3о!а 7ити непоно)љи)а и т!ен0тна као 7ље(ак” (Зденко Ле:ић, Језик и књижевно дело).

Ва(ко и Ха:а

За !аз1ик0 од по!еђе-а, 3етафо!а је зг0(н0та, з7ијена и з7ог тога и тајан(т)ена. Није 0)ек 1ако отк!ити -ено п!ик!и)ено зна9е-е. Под(ети (е 0(пе1и4 3етафо!а из пе(а3а које (те 9ита1и п!о:1е године: И ()е не3о ћ0ти, не 3и9е (е ни:та, Та, најбољи витез паде (а 7оји:та! Ђ. Јак:ић, Вече

У 3о3 (!ц0 поноћ. У -ој каткад ти-а Ми(ô да јо: /и)и:, мој пределе млади. Моја лепа звезда, мајка и робиња, Бо/е! Шта 1и дана( 0 С!7ији !ади? В. Петко)ић Ди(, Међу својима

С0нце (е 0 пе(3и Ђ0!е Јак:ића по!еди (а нај7ољи3 )итезо3 који г07и /и)от на 7оји:т0, а )ољена /ена 0 пе(3и В1ади(1а)а Петко)ића Ди(а је за пе(ника 31ади п!едео, 1епа з)езда, 3ајка и !о7и-а. Ако ти није 0(пе1о да по(1е о)и4 о7ја:-е-а отк!ије: које је 3етафо!и9но зна9е-е (1а)0ја 0 Попиној пе(3и, по3оћи ће3о ти. Пе(ника г1а( )ољене /ене под(ећа на пе(30 (1а)0ја.

СУНЦЕ НЕ БИ НИКАД У СНУ НАШЕМ ПРЕНОЋИЛО Пе(3а Очију твојих да није је љубавна лирска песма. О как)ој љ07а)и пе(ник пе)а? Како (е пе(ник о(ећа 0 п!и(0(т)0 )ољене /ене? Чега (е п!и7оја)а? Шта 7и (е догоди1о да из -его)ог /и)ота не(тан0 -ене о9и, -ени (3е4 и г1а(, -ене !0ке?

ЧИТАЈ И РЕЦИТУЈ На09и пе(30 напа3ет и п!ип!е3и (е да је :то из!а/ајније од!ецит0је: на (1едеће3 9а(0.

ПОДСЕТИ СЕ И ЗАПАМТИ Алегорија је (ти1(ка фиг0!а (!одна 3етафо!и. И а1его!ија (е за(ни)а на п!ене(ено3 зна9е-0, а1и (е она о(т)а!0је 0 це1ој пе(ни9кој (1ици, а не!етко и 0 це1ој пе(3и и1и п!и9и. Чита1ац

т!е7а да отк!ије (3и(ао (ад!/ан 0 3етафо!и9ној и1и а1его!иј(кој (1ици. Једна од нај1еп:и4 а1его!ија је 0, те7и познатој, на!одној еп(кој пе(3и из 0(ко9ког цик10(а Ропство Јанковић Стојана. Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија. Шта зап!а)о зна9е о)и (ти4о)и? Пот!а/и јо: так)и4 пе(ни9ки4 (1ика 0 на)еденој пе(3и.

Ва(ко и Ха:а

Ми1ица Јанко)ић Ми1ица Јанко)ић је (пи(атељица која је (т)а!а1а за дец0 и о31адин0 д)аде(ети4 година п!о:1ог )ека. Њене (0 п!и9е топ1е и (енти3ента1не, п0не 1епи4 опи(а, а1и (0 и (1ика (оција1не неп!а)де. Она пи:е до/и)љено, као да о(ећа д0:0 детета.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: з)езда, не7о, 7е(к!ајна п!о(т!ан(т)а, недо(ти/но(т, не04)атљи)о(т, к-и/е)но03етни9ки (ти1, на09ни (ти1

ЗВЕЗДЕ Не зна3 ко је донео т0 3и(ао. Једно од деце је 901о да негде код једнога д!0га ()и (па)ај0 напољ0. Би1е (0 јаке ј01(ке )!0ћине и цео ()ет (е /а1ио да не 3о/е да за(пи. Не (ећа3 (е да (0 3ени (3ета1е )!0ћине да (па)а3, а1и (е )!1о до7!о (ећа3 да (а3 ( нај)ећо3 !адо:ћ0 п!и4)ати1а т0 3и(ао да и 3и (па)а3о напољ0. Мајка не п!и(таде од3а4. Но деца 3ного )о1е но)о(ти и п!о3ене. Ста!ији не 3а!е да к)а!е ()ој (та!и !ед, да 3е-ај0 ()оје на)ике. А1и 3и ()и ок0пи(3о то1ико да к0ка3о, да доказ0је3о, да 3о1и3о и да (е п!ене3а/е3о да на3 је 0/а(но )!0ћина да и она напо(1етк0 поп0(ти. )))))))))))))))))))))))))))))

Објашњење непознатих речи и израза окупити, окупим ) о)де: по9ети; пренемагати се, пренемажем се ) нећкати (е, п!ет)а!ати (е; антипод, 3. !од ) (0п!отно(т, п!оти)ник, (0па!ник; декламовати, декламујем ) го)о!ити напа3ет 7е(едни9ки3 тоно3 и1и 03етни9ки !ецито)ати (ти4о)е и1и тек(т напа3ет

Не:то но)о, и 7е(к!ајно п!ијатно. Ле/и: на 1еђи3а и г1еда: 0 не7о. Зад07и: (е, зане(е: (е, и 9ини ти (е да (0 з)езде до1е 0 д07окој даљини. ) Сад (4)ата3 :та (0 то антиподи ) !е9е нај(та!ија (е(т!а. ) О(ећа: (е антипод ()оји4 антипода. Чини ти (е да ти је г1а)а до1е? ) питао је 7!ат. ) И је(те до1е ) !е9е једно од 3а1е деце. ) Ти то не !аз03е:! ) О7ја(ните јој ) ка/е 3ајка, (3е:ећи (е. Мајка је (еде1а 0 ни(кој (то1и9ици 0 т!а)и и 0/и)а1а 0 на:ој !адо(ти. Она није (па)а1а напољ0. То јој (е 3о/да 9ини1о дети-а(то, неоз7иљно. На1ази3 да је то (4)ата-е 7и1о пог!е:но. По(1е т!9а-а, (3е4а и не(та:но(ти на(таде д07ока оз7иљно(т. Утон0(3о 0 по(3ат!а-е з)езда. ) О, 9ини 3и (е да (а3 7огат, 7огат, да (0 ()е з)езде 3оје! ) :апн0 7!ат неки3 к!отки3 90дни3 г1а(о3. ) И је(0 ) одго)о!и 30 нај(та!ија (е(т!а. ) Ми (3о 3ного 7огатији него :то 3и(1и3о. Лепота п!и!оде је ()а9ија.

) З)езда! ) !е9е (е(т!а од тетке, )ећ ги3нази(тки-а, ()е9ано као да дек1а30је. ) И 1епа (т)а!, и 1епо и3е. Зато (е и ка/е 0 п!ено(но3 зна9е-0 за 1епотиц0: з)езда, за )е1ик0 03етниц0: з)езда. Ј0наци, за(10/ни љ0ди (е наг!ађ0ј0 о!дено3 који (е зо)е з)езда. ) У и!онији (е ка/е: као да 30 је з)езда на 9е10 ) !е9е 7!ат. ) Да (0 з)езде д0кати, не 7и(3о и4 3ог1и из7!ојати ) 0паде д!0го дете. ) А4, ти, (!е7!ољ0п9е! ) Не, него ти, з1атољ0п9е. ) Ко1ико и3а з)езда на не70? ) пита1о је једно 3а1о. ) Око пет 4иљада (е 3о/е )идети го1и3 око3, а1и 3и ипак (ад не )иди3о )и:е од д)е 4иљаде ) !е9е нај(та!ија (е(т!а. ) К!оз те1е(коп (е )иди 3ного )и:е и 3ного 7оље. Она је ()!:и1а т!ећи !аз!ед ги3назије и 9ини1а на3 (е 30д!а као неки а(т!оно3. Ја (а3 тада (азна1а да з)езде ни(0 на не70 зато да на3 0)е9е не 70де (0)и:е 3!а9но и да на3 70де 1епо, )ећ да (0 то )е1ика не7е(ка те1а, ()ето)и који ј0!е п!о(то!о3. Ни(а3 3ог1а да )е!0је3. То 3и (е 9ини1о 90дније него нај90дно)атија 7ајка. ) Видите 1и он0 3а10 з)езд0 )и:е оне т!и :то п!а)е као неки т!о0гао? ) пита1а је )е1ика (е(т!а показ0ј0ћи !0ко3 п!а)ац. ) Види3! ) Не )иди3! ) )ика1а (0 деца. ) Ето по з)езда3а 3о/е да (е )иди ко је к!атко)ид, ко је да1еко)ид. Мени (е 9ини1о 9а( да је )иди3, 9а( да (е изг07и, заг-0!и (е 0 не7е(ко п1а)етни1о. То је 7и1а (а)и3 3а1а з)езда.

Објашњење непознатих речи и израза иронија, /. !од — фино п!ик!и)ена по!0га која зна9и 7а: (0п!отно од онога :то (е каз0је; среброљубац, 3. !од — о(о7а која )о1и 7огат(т)о; кратковид, кратковида, кратковидо — о(о7а која и3а по!е3ећај )ида така) да не )иди п!ед3ете који (0 0 даљини; далековид, далековида, далековидо — о(о7а која и3а по!е3ећај )ида така) да не )иди п!ед3ете који (0 71из0

) Мо/да је она )ећа него о)е :то изг1едај0 )е1ике, а1и је 3ного даља. ) Како је ()е то 90дно и 1епо! ) А која је оно з)езда, ја(на и з!ака(та, 71из0 Сто/е!нице? ) питао је 7!ат. ) То је Вега ) одго)о!и (е(т!а. ) Вега, Вега! ) како з)езде и3ај0 нео7и9на и 1епа и3ена! П!о:1е године (3о (е 7!ат и ја ()ађа1и око Сто/е!нице, је! он није знао да (е она зо)е и Сто/е!ница, а ја ни(а3 зна1а да (е зо)е и По1а!на з)езда... )))))))))))))))))))))))))))))

Објашњење непознатих речи и израза постарати се, постарам се ) о)де: пот!0дити (е; Кастор и Полукс ) 71изанци Зе)(а и Леде који, по:то (0 п!ет)о!ени 0 з)езде, (10/е 3о!на!и3а као )е9ити за:титници, о1и9е-е не!азд)ојног п!ијатељ(т)а

) Где је „з)ијезда Даница” :то је г1еда1а Дио70 Јак:ића? ) 0пита једно од 31ађе деце. ) То је Вене!а. Ено је! ) показа )е1ика (е(т!а !0ко3. ) Она (е зо)е јо: и Зо!-а9а и Ве9е!-а9а. Она (е на1ази из3еђ0 С0нца и Зе3ље, и некад је )иди3о 0)е9е, некад 0ј0т!0. И 3ајка је зна1а и3ена 3ноги3 з)езда3а, а1и (а()и3 д!0к9ија него )е1ика (е(т!а, је! -0 је 09ио деда, а не п!офе(о!. ) Ма1и 3ед)ед и Ве1ики 3ед)ед! ) како (е то ја(но )иди. ) Ма1а ко1а и Ве1ика ко1а! ) о7ја:-а)а1а је 3ајка на д!0гој (т!ани... Ми (3о на1ази1и да је и3е Ма1а и Ве1ика ко1а оп!а)даније. ) Ма1а ко1а 7а: 1и9е на ко1ица: 9ети!и з)езде као п!а)о0гаоник, па онда !0да и ко-и ) з)езда Сто/е!ница и јо: једна до -е. Ве1ика ко1а (0 )ећ (1о/енија и 7огатија, као :то и п!и1и9и нази)0 )е1ика. А1и кад (3о (е по(та!а1и, на:1и (3о да та г!0па 1и9и и на /и)оти-0 и да (е 3о/е (а()и3 з)ати и Мед)ед. ) Ка(то! и По10к(! Д)а не!азд)ојна д!0га! ) 0з)икн0 (е(т!а. ) Шта је то? ) пита1и (3о 3и о(но)ци. О, како 1епа п!и9а о п!ијатељ(т)0. Љ0ди (0 (кида1и з)езде на зе3љ0 да к!0ни:0 за(10/не љ0де, а1и (0 понеке !етке по )!1ина3а љ0де пе1и на не7о, дај0ћи -и4о)а и3ена )е9ни3 з)езда3а. А 3ајка, која је ( )е1ико3 па/-о3 (а(10:а1а п!и90 о Ка(то!0 и По10к(0, ка/е да (е 0 на!од0 те д)е з)езде зо)0 Б1изанци. ) У (та!о )!е3е (0д7ина (е погађа1а по з)езда3а. Го)о!и1о (е „!ођен је под (!ећно3 з)ездо3” за онога ко је 0)ек 0(пе)ао 0 /и)от0. И3а љ0ди који ка/0: „)е!0је3 0 ()ој0 з)езд0”, :то зна9и: и3а3 по0зда-а 0 (е7е (а3ога, и1и 0 ()ој0 (0д7ин0... ) А :та је оно као з1атна п!а:ина п!о(0та по не70?

) То је К03о)а (1а3а ) !е9е 3ајка. ) То је М1е9ни п0т ) !е9е 0 и(то )!е3е (та!ија (е(т!а. ) то (0 з)езде, цео један (и(те3 )!1о )а/ни4 з)езда, а1и (0 оне (т!а4о)ито да1еко од на(. У на!од0 (е зо)0 К03о)а (1а3а. Мајка на3 је и(п!и9а1а п!и90. О, то да1еко не7о није (а3о 0к!а( на:е зе3ље, оно и3а ()ој /и)от, ()оје п!и9е и ()оје ј0наке. И одједно3 ()е те 7е(к!ајне даљине по(тадо:е 71и(ке де9ијој д0:и /ељној зна-а и 1епоте. З)езде, з)езде ) п1а)е, з1атне, !0/и9а(те. П!(кај0, т!епе!е, г-0!ај0 (е, п1о)е по п1а)и10 не7а... ))))))))))))))))))))))))))))) Најзад (3о за(па1и, (покојни, као да на( 90)а не7о (а з)езда3а. ) Си!иј0(, Си!иј0(! ) пона)ља1а (а3 ја 0 по10(н0, као дози)ај0ћи т0 з)езд0. Чини1о 3и (е да је и (а3о -ено и3е п0но ()ет1о(ти и даљине. Б0ди1а (а3 (е, 901а (а3 от)а!а-е )!ата. Мајка је из1ази1а и о7и1ази1а, пок!и)а1а на( да не озе7е3о. П!ене3 (е 3а1о ) :та је то? Није (о7а, ни та)аница о()етљена ()ет1о:ћ0 канди1а. Не:то д!0го, 3ного )е1и9ан(т)еније. А4, да! И о(3е4 ти је на 1иц0. И д0:а (е :и!и да заг!1и 7е(к!ајне п!о(то!е. А1и (ан ти је опет (к1опио о9и. А !0ка ти 04)ати не:то кади)а(то, 41адо)ито ) !0ко)ет т!а)е. Спа)а:, (а-а:, а 31ада ти д0:а п0на з)езда... Од1о3ци из п!ипо)етке Звезде

НЕШТО НОВО И БЕСКРАЈНО ПРИЈАТНО На как)0 идеј0 је до:1о једно од деце? За:то (е 3ајци та идеја не допада? Како (0 је ипак 07еди1и да п!и(тане?

Објашњење непознатих речи и израза кандило, (!. !од ) 3а1а (так1ена ()етиљка 0 којој го!и /и/ак 0 0љ0, о7и9но 0 ц!к)и, п!ед иконо3 ()еца и1и на г!о70; кадиваст, кадиваста, кадивасто ) 3ек поп0т кадифе (фина тканина која (е нази)а и (о3от и1и 7а!:0н); руковет, /. !од ) :то (е 3о/е о704)атити !0ко3, (тати 0 !0к0 (о)де т!а)а)

И(п!и9ај как)а о(ећа-а и !аз3и:ља-а под(ти9е 0 деци (па)а-е под )ед!и3 не7о3.

ЧИНИ МИ СЕ ДА СУ СВЕ ЗВЕЗДЕ МОЈЕ! Нај(та!ија (е(т!а о7ја:-а)а деци как)а ()е (и37о1и9на зна9е-а и3ај0 з)езде.

) О, 9ини 3и (е да (а3 7огат, 7огат, да (0 ()е з)езде 3оје! ) 0з)икн01о је једно од деце. О как)о3 7огат(т)0 дете го)о!и? Као :то ти је )ећ познато, з)езда3а пе(ници 9е(то п!идај0 !азна (и37о1и9на зна9е-а. (Под(ети (е пе(3е Ми!о(1а)а Антића Плава звезда.) Раз3и(1и и пок0:ај да одго)о!и: за:то је то тако. И 0 ()акодне)но3 го)о!0 9е(то (е 3ог0 90ти 0(таљени из!ази 0 који3а (е по3и-е з)езда. На)е:ће3о неке од -и4. По)е/и ()аки из!аз (а одго)а!ај0ћи3 зна9е-е3: Бити рођен под срећном звездом.

Те/ак је п0т до 0(пе4а.

Као да му је звезда на челу.

И3ати 0)ек (!еће 0 /и)от0.

Преко трња до звезда.

Некога јако 4)а1ити.

Ковати некога у звезде.

О(етити јак 7о1.

Видети све звезде.

У9инити за неког ()е :то (е 3о/е.

(По)скидати (неком) све звезде

Бити 0о7!а/ен.

(с неба).

ДУША ТИ СЕ ШИРИ ДА ЗАГРЛИ БЕСКРАЈНЕ ПРОСТОРЕ Шта је де)ој9ица из о)и4 !азго)о!а под ноћни3 не7о3 (азна1а о з)езда3а? Как)а о(ећа-а и /еље (0 (е 0 -ој п!о70ди1е? Која и3ена з)езда (0 јој одз)а-а1а 0 0:и3а? С как)и3 3и(1и3а је 0тон01а 0 (ан?

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ

П!о9итај (ад и од1о3ак из Енциклопедије питања и одговора о то3е :та је з)езда. „З)езде (0 ог!о3не к0г1е го!0ћег га(а !аза(0те по 0ни)е!з030. Оне го!е 3и1иони3а година, одај0ћи за то )!е3е ()ет1о(т и топ1от0. З)езде п!оиз)оде ене!гиј0 п0те3 п!оце(а з)аног н0к1еа!на ф0зија. Нај41адније з)езде (0 ц!)ене и 71еде, док оне нај)!е1ије одај0 п1а)и9а(т0 ()ет1о(т... З)езда нај71и/а Зе3љи је на:е С0нце, које је 152 3и1иона ки1о3ета!а да1еко од на(. По(1е С0нца, нај71и/е з)езде (0 П!ок(и3а Кента0!и и Ба!на!до)а з)езда... Већина з)езда (аго!е)а (та7и1но, и кад 7и(3о 3ог1и да и4 )иди3о из ()е3и!а, не 7и(3о п!и3ети1и никак)о т!епе!е-е. Међ0ти3,

док п!о1ази к!оз Зе3љин0 ат3о(фе!0, ()ет1о(т з)езда (е 1о3и 0(1ед п!о3ене те3пе!ат0!е )азд04а. З7ог тога је 3и опа/а3о као т!епе!а)0...” Упо!еди тек(т из енцик1опедије (а п!ипо)етко3 Ми1ице Јанко)ић. Ба)е (е и(то3 те3о3. У приповеци

У енциклопедији

З)езде (0... ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ О7а тек(та по3и-0 С0нце. Шта о -е30 ка/е један, а :та д!0ги тек(т? С0нце је... ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ На)еди и3ена з)езда која (е по3и-0 0 п!и9и Звезде и и3ена која по3и-е енцик1опедија. _____________________________

______________________________

_____________________________

______________________________

Како (е (јај и т!епе!е-е з)езда опи(0ј0 0 п!ипо)еци Ми1ице Јанко)ић, а како 0 енцик1опедији? ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________ ______________________________

Тек(т из енцик1опедије пи(ан је научним стилом, а п!и9а Звезде књижевноуметничким стилом. Пон0диће3о неке ка!акте!и(тике о)а д)а (ти1а, а ти заок!0/и (1о)а и(п!ед они4 које (0 типи9не за на09ни (ти1: а) о(ећајно(т (е3оциона1но(т), 7) 30зика1но(т и !ит3и9но(т језика, )) 0пот!е7а !е9и 0 п!а)о3 зна9е-0, г) 0пот!е7а !е9и 0 п!ене(ено3 зна9е-0, д) 1оги9но(т, концизно(т и (и(те3ати9но(т 0 из1ага-0, ђ) 0пот!е7а (т!ани4 те!3ина и (т!09ни4 из!аза.

ПОТРАЖИ И ИСПРИЧАЈ

Спи(атељица Ми1ица Јанко)ић 0 ()ојој п!и9и по3и-е 3ито)е и на!одна )е!о)а-а која (0 0 )ези (а з)езда3а. Пот!а/и неке од -и4. П!о9итај г!9ки 3ит о Ка(то!0 и По10к(0 (Дио(к0!и3а) и1и 3ит о то3е како је по(тао М1е9ни п0т. Под(ети (е по9етка пе(3е Диоба Јакшића, наћи ће: је 0 9итанци за (ед3и !аз!ед. П!ип!е3и (е да на (1едеће3 9а(0 п!и9а: о то3е. Мо/да (и 7ио 0 п!и1ици да по(ети: оп(е!)ато!иј0 и по(3ат!а: з)езде к!оз те1е(коп. Опи:и тај до/и)љај.

СТВАРАЈ И ТИ Иза7е!и једн0 од те3а и напи:и (а(та). Ако ти )и:е одго)а!а к-и/е)но03етни9ки (ти1, напи:и (а(та) на те30: Загледан/Загледана у звездано небо. Ако )и:е )о1и: на0к0, напи:и (а(та) на те30: Шта знам о звездама.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Ре9ј0 среброљубив озна9а)а (е о(о7а која )о1и 7огат(т)о. На и(ти на9ин (а(та)и !е9и који3а ће: озна9ити оног који: )о1и 3и!

_______________________________________

)о1и да је на )1а(ти _______________________________________ )о1и да из)09е ко!и(т _______________________________________ )о1и п!а)д0

_______________________________________

Vladimir Andrić

ZVEZDE Trepere iznad usnulog sveta mrve svetlosti zvezdano zrnje srebrni polen kosmičkog cveta ognjene klice večnosti trunje Gledaju jasne oči nebeske to kuca tiho puls vasione i sva žar-slova plavetne sveske na povetarcu svemirskom zvone Leprša ptica nebeskih jato svetluca dalek pčelinji roj i zvoni srebro i tinja zlato i sve ih vidiš i ne znaš broj

SREBRNI POLEN KOSMIČKOG CVETA Čitaj pesmu pažljivo, više puta, u sebi. Čije treperenje privlači pesnikovu pažnju? Kako je pesnik oživeo i oduhovio kosmička prostranstva? Odredi mesto i vreme odakle lirski subjekt posmatra prostor koji opisuje. Koje boje dominiraju u tom prostranstvu?

KLJUČNE REČI: prirodne lepote, kosmička prostranstva, čovek i kosmos, emocionalnost, ritmičnost i muzikalnost pesničkog jezika, asonanca, aliteracija

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza zrnje, sr. rod P zbirna imenica od zrno, zrnevlje; klica, ž. rod P mala nerazvijena biljka, koja tek započinje svoj rast i razvoj; trunje, sr. rod P zbirna imenica od trun, sićušni delići nečega, mrvice; tinjati, tinjam P goreti slabim plamenom

KUCA TIHO PULS VASIONE Već ti je poznato značenje pojma metafore. Izdvoj splet pesnikovih metafora koje su dovedene u vezu sa zvezdama. Podseti se odakle pesnik posmatra kosmička prostranstva i tumači metafore iz prve strofe. Koja pesnikova čula su probuđena u drugoj i trećoj strof? Zamisli nebo kao plavetnu svesku ispisanu zvezdanim žar-slovima. Kakve tajne se otvaraju pred nama dok pokušavamo da iščitamo ta slova?

ZVONI SREBRO I TINJA ZLATO Na šta pesnika u trećoj strof asocira nebo posuto zvezdama? Potraži u svojoj čitanci pesmu Izjeden ovčar. Obrati pažnju na prva dva stiha. Na šta narodnog pevača podseća nebo osuto zvezdama? „I zvoni srebro i tinja zlato.” Pokušaj da dočaraš u mislima zvuk srebra. Kojim bi ga pridevima opisao? Kada je nebo vedro, zvezde će te iznenaditi svojom lepotom i brojnošću. Šta zapažaš dok ih posmatraš? Šta tada poželiš? Pokušaj da objasniš u kakvoj je vezi pesnik sa prostranstvom koje opisuje. Izdvoj stih u kojem se oseća da je on prisutan u tom prostoru. Šta pesnik vidi i shvata?

ČITAJ I RECITUJ Čitaj pesmu više puta i nauči je napamet. Pripremi se da je što izražajnije odrecituješ.

STVARAJ I TI Roj i jato su formacije u kojima se kreću neke životinje. Kaži koje životinje formiraju jata, a koje rojeve. Pokušaj sad da imenicama roj i jato dodaš imenice u prisvojnom genitivu i stvoriš metafore. roj _______________________________________________________ jato ______________________________________________________

DOBRO JE DA ZNAŠ Za razliku od epskog dela u kojem je dominantno pripovedanje, osnovna odlika lirike je iskazivanje osećanja ) ljubavi, sreće, bola, tuge, nade, razočarаnja... Lirske forme su kraće i sažetije od epskih i mogu biti pisane u stihu i, nešto ređe, u prozi. U lirici postoji jedinstvo između značenja reči, njihovog zvučanja i ritmičnosti. Emocionalnost, ritmičnost i muzikalnost su važne odlike pesničkog jezika. Muzikalnost je poseban kvalitet i svojstvo lirskih pesama. Jedna od mogućnosti za postizanje ovog umetničkog efekta jeste ponavljanje i kombinovanje određenih glasova: suglasnika i samoglasnika. Stilska fgura zasnovana na ponavljanju suglasnika, naziva se aliteracija, а stilska fgura zasnovana na ponavljanju samoglasnika, naziva se asonanca. Podseti se stihova iz Dučićeve pesme Polje. Osim suglasnika ž još jedan suglasnik se ponavlja više puta. Koji? Kakav utisak pesnik postiže ponavljanjem ovih glasova? Put prašnjav kud se mrâva vučе Za četom crna četa; Železnu žicu cvrčak suče, Najdužu ovog leta. Evo i primera za asonancu u stihovima iz pesme Miroslava Antića Plava zvezda: Ali pazi: ako nije sasvim plava, sasvim prava, mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja. U navedenim stihovima muzikalnost je postignuta ponavljanjem _________ _________________________________________________________ _________________________________________________________.

Jovan Dučić

* KLJUČNE REČI: more, ostrvo, podnevni mir, harmonija, ritam, opkoračenje, rima, personifkacija

Pesma Podne objavljena je u ciklusu pesama Senke po vodi. „Jovan Dučić podseća na onog mitskog kralja Midasa koji je bio uklet da pretvara u zlato sve čega se dotakne. Njegov stav u životu bio je u tolikoj meri estetski da je, izlazeći iz njegovih ruku, blistao svaki stih, svaka pesma, svaka tema.” „...niko u našoj književnosti nije oduhovio prirodu koliko Dučić”, u njegovoj poeziji „prirodne pojave izgledaju kao pojave neke kosmičke drame, i sve je zato veličanstveno i tajanstveno” (Pero Slijepčević).

PODNE Nad ostrvom punim čempresa i bora, Mlado, krupno sunce prži puno plama; I trepti nad šumom i nad obalama Slan i modar miris proletnjega mora. Ljubičaste gore, granitne, do svoda, Zrcale se u dnu; mirno i bez pene, Površina šušti i celiva stene, Svod se svetli topal, staklen iznad voda.

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza granitni, granitna, granitno ) koji je načinjen od granita, veoma čvrstog kamena koji se koristi u građevinarstvu; zrcaliti se, zrcalim se ) ogledati se; celivati, celivam ) ljubiti; hrid, ž. rod ) stena; vresak, m. rod ) niska drvenasta biljka sa sitnim lišćem i medonosnim ljubičastim cvetovima; oleandar, m. rod ) ukrasni žbun koji uspeva na primorju sa belim, crvenim ili žutim cvetovima; 50 ) vidokrug obzor, m. rod

Prah sunčani trepti nad ispranim peskom, I srebrni galeb ponekad se vidi, Svetluca nad vodom. I mirišu hridi Mirisom od riba i modrijem vreskom. Sve je tako tiho. I u mojoj duši Produženo vidim ovo mirno more; Šume oleandra, ljubičaste gore, I bled obzor što se proteže i puši. Nemo stoje u njoj srebrnaste, rodne Obale i vrti; i svetli i pali Mlado krupno sunce; i ne šušte vali ) Galeb još svetluca. Mir. Svud je podne.

SLAN I MODAR MIRIS MORA Čitaj pažljivo pesmu i pokušaj da odrediš tačku sa koje pesnik posmatra predeo koji opisuje. Koja su sve čula pesnikova probuđena pred veličanstvenim morskim predelom koji se otvara pred njim? Prati igru svetlosti i zvukova i pokušaj da izdvojiš glagole kojima su dočarani plamsanje sunca i zvuci mora. Šta primećuješ? Kako vreli sunčevi zraci utiču na prirodu koju pale i prže? Uoči boje i mirise koji dominiraju na ostrvu i oko njega. Obrati pažnju na pesničku sliku „slan i modar miris mora”. Šta ti je neobično u njoj? Izdvoj epitete kojima su opisane gore i svod koji ih okružuje. Zašto pesnik ima utisak da je svod od stakla‚ i da je galeb srebrne boje? Kakav miris odaju hridi? Pročitaj šta je veliki srpski književni kritičar Jovan Skerlić, u svom delu Pisci i knjige, rekao o Dučićevom osećaju za boje i zvuke: „On je više deskriptivan no intelektualan, više pesnik osećaja no osećanja. Bilo bi logično pomisliti da je kod njega osećaj za boje poglavito razvijen, što treba da je kod pesnika te vrste. No ne, on boje slabo raspoznaje. Boja koju on poglavito vidi, upravo nije boja: to je sivo, mutno, tamno, bezbojno, kako on sam kaže („bezbojan svod”). Druga boja koju on dobro oseća dokazuje istu pretpostavku: on vidi jako crvenilo, rujnu, bakarnu boju. Za ostale, sudite po tome što je za njega zapad plav, nebo ljubičasto, „ljubičaste gluhe gore”, magla rujna. Osećaj preliva gotovo se i ne opaža. Ali u naknadu za to, što je veoma zanimljivo, Dučić ima vanredno razvijen osećaj šumova. Malo koji od naših pesnika tako jako i tako potpuno oseća ta treperenja zvuka... I usled tog živog osećaja spoljnog sveta, Dučićevi opisi su tako potpuni, impresivni, lepi da im je malo ravnih u celoj našoj poeziji.”

S kojim Skerlićevim tvrdnjama se slažeš, a sa kojima ne? Obrazloži zašto.

I U MOJOJ DUŠI PRODUŽENO VIDIM OVO MIRNO MORE Kako na pesnika utiče ovaj potpuni podnevni mir? Potraži i pročitaj naglas stihove koji o tome govore. Sve je utihnulo u podnevnom miru, bledi obzor se proteže u daljini, obale i vrtovi stoje nemo, vali ne šušte. Šta se jedino pokreće u čitavom prostoru?

GALEB JOŠ SVETLUCA Podseti se završetka Dučićeve pesme Polje, koju ste čitali u šestom razredu: S topola jastreb mladi Baci u sunčev sjaj i zlato Svoj krik večite gladi. Uporedi ovu pesničku sliku sa završnom slikom pesme Podne. Šta zapažaš? Dučić je i u životu i u poeziji bio opsednut visinama i uvek je težio ka njima. On slavi krila, privlače ga visine i letenje. Razmišljaj o trenutku kad se pesnikova duša stapa sa predelom koji opisuje i pokušaj da protumačiš simboliku galeba koji jedini još svetluca nad podnevnim mirom ostrva.

POTRAŽI U PESMI... Potraži u pesmi personifkacije kojima je pesnik oživeo slike prirode. Prebroj slogove u stihu, obeleži ih i utvrdi gde se nalazi odmor (cezura) u svakom stihu. Ritam pesme određuju broj slogova u stihu, mesto pauze i akcenat. Ova pesma ispevana je u stihu od ______ slogova. Kraći stihovi od pet, šest ili osam slogova _________________ ritam pesme, a duži stihovi od deset, jedanaest, dvanaest slogova ___________________ ritam. (Upiši na linijama da li usporavaju ili ubrzavaju ritam.) U pesmi se poklapaju misaone i rečenične celine sa ritmičkim, ali ponekad pesnik i zarad potreba stiha ) broja slogova ili rime, prelama stih i deo misaone celine prenosi u novi red: Sve je tako tiho. / I u mojoj duši Produženo vidim / ovo mirno more; Tako se u pesmi postiže poseban ritmički efekat. Ovakav pesnički postupak naziva se opkoračenje. Ovako prelomljene stihove moramo čitati kao jednu logičku celinu, pazeći na smisao onoga što je rečeno. Utvrdi kakva je rima u pesmi. Razmisli sada o svemu rečenom o formi ove pesme (vrsti stiha, ritmu, rimi) i kaži u kakvom odnosu su forma i sadržina pesme.

Јо)ан Јо)ано)иH З3ај

VУЛИЋИ Ђулићи (0 з7и!ка 1и!(ки4 J07а)ни4 пе(а3а које је Јо)ан Јо)ано)иH З3ај по()етио ()ојој (0п!0зи Р0/и Ли9анин. V01 зна9и !0/а, а K01иHи (0 !0/ице. З7и!ка је зап!а)о пе(нико) 1и!(ки дне)ник о заједни9ко3 /и)от0, J07а)ној (!еHи и о !адо(ти !одитеJ(т)а. З7и!ка Ђулићи увеоци, која (1еди за з7и!ко3 Ђулићи, опе)а пат-0 и 7о1 пе(нико) по(1е Р0/ине (3!ти и (3!ти -и4о)е деце. П!е него :то по9не: да 9ита: пе(3е из Ђулића, п!о9итај пи(3о 0 које3 Јо)ан Јо)ано)иH З3ај, п!)и п0т из!а/а)а ()ој0 J07а) п!е3а Р0/и.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: !0/а, K01, Р0/а Ли9анин, J07а), J07а)на 1и!(ка пе(3а

/ила госпођице, Ружо! Увек сам се ч!дио кад је ко писмо писао тамо где би се речима изразити могао; сад ви- Јо)ан Јо)ано)иH З3ај дим да нисам имао право. Сад најбоље видим да има ствари које се ни речима ни писмом довољно казати не дад!, а затајити, прећ!тати P никако. Ви читај!ћи сад ово писмо или сте се намргодили или P или сте се можда мало застидели осећај!ћи да вам сасвим неповољно није. (ко се мргодите, дерите писмо таки, молим Вас; немојте даље читати, P што и да знате где помоћи не можете, P подерите га таки, па заборавите да сте икад добили, P заборавите сасвим, P Ви ћете лако P а ја ћ! како !змог!. (ли ако га подерали нисте, ако сте (не само из љ!бопитства) и на ов! стран! прешли, то седите, па ми напишите да ли је Р!жино срце сасвим њено, па ако је, P и ако ја Р!жи сасвим немио нисам, ако би могао милији бити, то ми шаљите брзо то неколико речи, да их пољ!бим онако како се само еванђеље љ!би.

Објашњење непознатих речи и израза дерати, дерем P цепати; таки P од3а4; узмоћи, узмогнем P 3оHи; љубопитство, (!. !од P !адозна1о(т

Објашњење непознатих речи и израза шатула, /. !од P к0тија за д!агоцено(ти

Да знам да ћете Ви ово писмо иоле радо читати, п!стио бих срц! на вољ! P али онда бих Вам могао толико писати и казати да ! Ваш! шат!л! заиста не би стало. Од како знам, цвеће сам !век волео, зато што је лепо, добро и невино, што мирише, што се човек њиме накитити и поносити може P али никад још нисам толико, тако слатко и озбиљно о цвећ! мислио као сад и то о р!жи и р!змарин!... 5. дек. 1861. Ј. Јовановић П!о9итај и Р0/ин одго)о!.

Поштовани господине! Кад сам Ваше писмо примила, нисам знала јесам ли б!дна или ми је на сн! дошло. Д!го сам се м!чила хоћ! ли детињ! д!жност прест!пити и без материног знања жељ! Вам исп!нити, најпосле одважим се !верити Вас да је срце још сасвим моје, да чије би било, кад све досад нисам знала да се може коме поклонити, сл!шала сам више п!та, али осећала и веровала нисам. Р!жа

Р0/а Ли9анин, (0п!0га Ј. Ј. З3аја

РАЗГОВАРАЈМО Шта пе(ник не 3о/е до)оJно до7!о да из!ази ни !е9и3а ни пи(3о3, а не 3о/е да п!еH0ти? Чега (е п!и7оја)а, а 9е30 (е потајно нада? Шта о9ек0је од де)ојке кад је пита: „...да 1и је Р0/ино (!це (а()и3 -ено...” ? Како 7и јој пи(ао кад 7и знао да Hе она пи(3о !адо 9итати? Шта З3ај наго)е:та)а кад по3и-е !0/0 и !0з3а!ин? Кака) одго)о! је до7ио од Р0/е? Читај (ада пе(3е из з7и!ке Ђ!лићи и отк!иј како (е даJе !аз)ија1а -и4о)а J07а).

ИЗ ЂУЛИЋ( XII

О, пог1едај з)езде ја(не, О, пог1едај ноHи тије, О, на(1они 3и10 г1а)0 Т0 где (!це 3оје 7ије. Па :то (и 3и тако (етна, Па :то (и 3и тако 71еда? О, ка/и 3и :та ти (!це ) Моје (!це п!ипо)еда. Ка/е 1и ти 3и1е (но)е, Бајн0 т0г0, (1атке )аје, Пе)а 1и ти з1атне наде И !03ене 0зди(аје? Види3, )иди3, ()е )еH знаде:, Издај0 те (јајне о9и, Издаје те о)а !03ен, О)а (0за то ()едо9и. XVII Ка/и 3и, ка/и, Како да те зо)е3, Ка/и 3и как)о и3е да ти да3, ) XоH0 1и !еHи: Дико, и1и (наго,

XоH0 1и: 1ане, И1и: 3оје 71аго, XоH0 1и: д0:о, И1и: 3оје д!аго ) Ка/и 3и как)о и3е да ти да3! С)е (0 то 3и1а И3ена и 1епа, Који3а С!7ин С)о3е з1ат0 тепа. А1’ ја 7и4 п!о)ео Чита) један )ек Т!а/еHи 1еп:е, Ми1ије и (1аKе ) Ди9није и3е, Што јо: не 90 ()ет, Да -и3 назо)е3 Мој !03ени ц)ет. XXXI А1а (0 на3 (!ца 71из0! ) С10:ај, д!ага, ти:ина је, По к0ца-0 !екао 7и4, Зак1ео 7’ (е једно да је. О4, како 7и 7и1а п!азна, Једно д!0го да не 90је! Д)оје г!0ди, д)а (0 (!ца, ) Једно д!0го доп0-0је.

Објашњење непознатих речи и израза тио, тија, тијо P ти4; сетан, сетна, сетно P т0/ан; бајан, бајна, бајно P ди)ан, 9а!о7ан, као из 7ајке; вај, 3. !од P т0/ан 0зди(ај, )апај; дика, /. !од P поно(; дичан, дична, дично P поно(ан

О, КАЖИ МИ ШТА ТИ СРЦЕ — МОЈЕ СРЦЕ ПРИПОВЕДА Пе(ник пози)а д!аг0 да о(10:не -его)о (!це. О 9е30 јој оно п!ипо)еда? Шта га 7!ине док по(3ат!а -ено (етно и 71едо 1ице? О 9е30 је пе(ник 3а:тао и (а-ао 0 д0ги3 ноHи3а 3и(1еHи на -0?

За:то је т0га заJ07Jеног 7ајна, )аји (1атки, а 0зди(аји !03ени? Шта одаје (јај о9иј0 и !03ени1о на 1иц0 )оJене /ене?

КАЖИ МИ, КАЖИ... Как)о и3е пе(ник т!а/и за ()ој0 д!аг0? Из3еK0 који4 и3ена (е д)о03и? За:то 30 (е ниједно од -и4 не 9ини до)оJно до7!и3? Док1е је 0 (та-0 да иде 0 ()оји3 т!ага-и3а? За:то то т!е7а да 70де и3е које „јо: не 90 ()ет”? З3ај и Р0/а

АЛА СУ НАМ СРЦА БЛИЗУ... Читај па/Jи)о и т!еH0 иза7!ан0 пе(30 из з7и!ке Ђ!лићи. Шта о(10:к0је пе(ник 0 ти:ини? Кака) 0ти(ак и3а док (10:а отк0цаје ()ојег и -еног (!ца? О как)ој J07а)и ()едо9е -и4о)а (!ца? Заок!0/и (1о)а и(п!ед одго)о!а ( који3 (е (1а/е:.

а) неи(п0-еној;

7) о(т)а!еној;

)) (!еHној;

д) неи(к!еној;

K) о7о(т!аној;

е) 0га:еној.

г) по)!:ној;

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ...

П!е3а те3а3а о који3а пе)ај0, 1и!(ке пе(3е де1е (е на опи(не, J07а)не, (оција1не, !одоJ07и)е, 3и(аоне и д!. Моти)и и о(еHа-е (е 9е(то п!еп1иH0, па 0 опи(ној пе(3и 3ог0 да (е поја)е и J07а)на о(еHа-а и1и пе(нико)а !аз3и:Jа-а о /и)от0 и -его)о3 (3и(10, 01ози пе(нико)ој 0 ()ет0 и (1. По(тоје и д!0ге поде1е 1и!(ке поезије: п!е3а на3ени, )!(та3а е3оција, )!(та3а (ти4о)а и (т!офа, одно(но -и4о)о3 !а(по!ед0 (е1егија, (онет, (е(тина, ода, 4и3на, дити!а37 и д!).

Пе(3е из Ђ!лића (0 љубавне лирске песме. Под(ети (е пе(3е Ва(ка Попе Очиј! твојих да није. Как)а J07а) је 0 -ој опе)ана? И пе(3е из Ђ!лића пе)ај0 о J07а)ној (!еHи, а1и није ()ака J07а) (!еHна. Пе(ници 9е(то п!ого)а!ај0 и о нео(т)а!еној J07а)и, пат-и и 9е/-и, !а(танк0 (а )оJено3 о(о7о3. П!и(ети (е пе(а3а које (те 9ита1и и на)еди неке J07а)не пе(3е које пе)ај0 о не(!еHној и1и нео(т)а!еној J07а)и.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК... За озна9а)а-е 7оје (1а7ијег интензитета ко!и(ти (е (0фик( -аст, -каст и -ичаст 0з нази) о(но)не 7оје: (3еK P (3еKка(т, !иK ) _____________________, (!е7!н P _____________________. Напи:и нази)е нијан(и задати4 7оја дода)а-е3 (0фик(а -каст: ц!)ен _____________________, зе1ен ______________________, п1а)

_____________________, (и)

______________________,

!03ен _____________________, 7!аон _______________________. П!и71и/н0 7ој0 зна9е и !е9и (а (0фик(о3 -ичаст. Оно :то није потп0но 7е1о нази)а3о 7е1и9а(ти3, оно :то није потп0но п1а)о _____________________. И нази)и J0д(ки4 о(о7ина 3ог0 (е г!адити (0фик(о3 -аст: 70да1а(т, онај који је (к1он )!аго1ија3а нази)а (е _____________________, који је као нека 7а7а _____________________, који је као 7е7а _____________________. П!иде)и који3а (е из!а/а)а (1и9но(т по о71ик0, такоKе и3ај0 0 ()о3 (а(та)0 (0фик( -аст: који је на1ик на: коцк0 P коцка(т; 1опт0 P _________________________________,

е1ип(0 P _________________________________, з)езд0 P _________________________________. Ако (е неко о7е1е/је пона)Jа )и:е п0та, !е9 којо3 (е то ()ој(т)о из!а/а)а такоKе и3а (0фик( -аст: који је: на п!0ге P п!0га(т, на та9ке P __________________, на т0фне P ___________________.

Де(анка Мак(и3о)иH

ПРОЛЕЋНА ПЕСМА КЉУЧНЕ РЕЧИ: п!о1еHе, 9е/-а, J07а)

О(еHа3 )е9е!а( док по(3ат!а3 1а(те и п0поJке !ане како 3оје (!це по1агано !а(те к’о )идик 0 1епе на(3ејане дане; како ( 31ади3 7иJе3 по(таје ()е )еHе и 1ако к’о к!и1о, и како 30 це1о једно не7о (!еHе и пакaо 7о1а не 7и до(та 7и1о;

Објашњење непознатих речи и израза

видик, 3. !од ) п!о(то! који (е 3о/е о704)атити пог1едо3, )идок!0г; плима, /. !од ) о)де: на(таја-е, надо1а/е-е не9ега 0 )е1икој ко1и9ини

како 9езне за ()и3 :то 7и /и)от 3ог’о 1епог да 30 даде, и да 30 ни9ега не 7и 7и1о 3ного; тако (0 )е1ике 9е/-е 30 и наде. О(еHа3, да до(ад ()е је 7и1о :а1а 3ога (!ца )!е1а; да јо: нико3 ни(а3 J07а) ()ој0 да1а ко1ико 7и4 3ог1а и ко1ико 4те1а. Да 0 3ени и3а це1а не/на п1и3а !е9и не!е9ени’, да 7и4 (!це 3ог1а пок1а-ати ()и3а и да опет 3ного о(тане га 3ени.

НЕБО СРЕЋЕ И ПАКАО БОЛА Шта о(еHа пе(ники-а 0 т!ен0ци3а ()еоп:тег п!о1еHног 70Kе-а п!и!оде? Как)и3 о(еHа-и3а и /еJа3а (е и(п0-а)а -ено 0(т!епта1о (!це? Заок!0/и (1о)а и(п!ед одго)о!а ( који3а (е (1а/е:. а) !адо:H0; 7) 0(4иHе-е3; )) 7о1о3; г) !а)нод0:но:H0; д) 9е/-о3 за J07а)J0; K) (е7и9но:H0; e) да!е/Jи)о:H0. Уо9и по!еKе-е 0 п!)ој (т!офи и п!о9итај га наг1а(. Како !аз03е: пе(ни9к0 (1ик0 насмејан дан? Док1е на: пог1ед до(е/е када је дан )еда!, 1еп и на(3ејан? Шта пе(ники-а о(еHа кад ка/е да јој (!це по(таје 1ако као к!и1о?

П!от03а9и (ти4о)е: ...и како м! цело једно небо среће и пакaо бола не би доста било;

ДОСАД СВЕ ЈЕ БИЛО ШАЛА МОГА СРЦА ВРЕЛА За 9и3 9езне -ено (!це? Како (ада !аз3и:Jа о п!еKа:-и3 J07а)и3а? П!онаKи (ти4о)е на о(но)0 који4 (и то закJ09ио/закJ09и1а и п!о9итај и4 наг1а(. За:то јој (е (ад 9ини да ниједна од ти4 J07а)и није 7и1а п!а)а, да није 0 потп0но(ти и(п0ни1а -ено (!це?

ПЛИМА НЕИЗРЕЧЕНИX РЕЧИ Пе(ники-а о(еHа да 0 -ој и3а 9ита)а п1и3а неиз!е9ени4 !е9и. Ко3е она /е1и да и4 0п0ти? П1и3а !е9и из -е јед)а 9ека да: изаKе из7ије из1ије (е пок0Jа Под)0ци г1аго1 за који 3и(1и: да Hе нај(1ико)итије до9а!ати пе(ники-ин0 пот!е70 да :то п!е 0п0ти !е9и J07а)и )оJеној о(о7и. На)еди :то )и:е п!иде)а који3а Hе: опи(ати !е9и J07а)и: не/не, ___________________________________________________ Како !аз03е: за)!:не (ти4о)е пе(3е: да бих срце могла поклањати свима и да опет много остане га мени.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Поклањати срце некоме зна9и да!о)ати неко3е ()ој0 J07а). И3а 0 (!п(ко3 језик0 3ного из!аза 0 који3а (е по3и-е и3еница срце. На)е:Hе3о неке од -и4, а ти по)е/и из!аз (а о(еHа-е3 које 30 п!е3а зна9е-0 одго)а!а. П!и!а(ти (ко3е) за (!це т0га, пат-а Си:1о је (неко3е) (!це 0 пете о(етJи)о(т С1о3ити (ко3е) (!це (т!а4 Бити т)!да (!ца задо)оJ(т)о Сад је (неко3е) (!це на 3е(т0 J07а) П!и3ити к (!ц0 7езо(еHајно(т Када ка/е3о да из неког речи навир! као плима, то зна9и да то1ико тога и3а да ка/е да не 3о/е да (е за0(та)и. В!1о (1и9но зна9е-е и3а и из!аз б!јица речи. Зна: 1и :та зна9е из!ази: (не) бирати речи, погазити реч, остати без речи, пов!ћи реч, !пасти ! реч, !зети некоме реч из !ста, водити главн! реч?

ОД КОЛЕВКЕ ПА ДО ГРОБА... Gradimir Stojković

JEDNOSTAVNIJE NE MOŽE BITI

KLJUČNE REČI: zaljubljenost, simpatija, unutrašnji nemir, pripovedač

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza kinjiti, kinjim P mučiti koga, zadavati nekome tegobe, probleme; ostaviti (koga) na cedilu P ostaviti koga bez pomoći, da se sam snalazi; naoko P naizgled; zabavljati se na nečiji (tuđ) račun P šaliti se i podsmevati se nekome zbog njegovih postupaka, osobina ili izgleda

Dve godine je voleo Jelenu i onda je sve prošlo. Bilo je jednostavno, da jednostavnije ne može biti, mada do tada nije smeo ni da pomisli da će sve jednom da se završi. Ona je, međutim, imala naviku da ga istinski kinji, ostavljajući ga povremeno na cedilu, sasvim iznenada, naoko bez ikakvog razloga, izbegavajući svaki susret s njim. Trpeo je sve, zaljubljen, ne znajući drugi način zaljubljenosti. Nije ni slutio da se na njegov račun zabavljao isprva uži krug njenih drugarica, pa čitav razred i, napokon, gotovo svi iz smene. Njemu je bilo dobro tako kako je bilo. U osmom razredu, prvoga dana u školi, prestao je da je voli. Seo je u klupu, na svoje mesto, izvadio svaštaru, osvrnuo se. Ona je baš prolazila između redova. Pogledao ju je i, bez imalo iznenađenja, sasvim mirno, zaključio da je ne voli. Na velikom odmoru, u onom pušačkom ćošku ispod kestenova, dok je dovršavao cigaretu koja mu nikako nije prijala ) pušio je samo u školi, samo u društvu da ne bi bio „klinac” i „žena” ) rekao je nešto vrlo značajno: ) Rešio sam. Idem u pilotsku školu. Niko se nije nasmejao. Znao je da su mu zavideli: prvi je došao na tu zamisao. Ona je pokušala da vrati stvari na svoje mesto, ne sluteći da se on promenio. Sledećih dana je primenila sve oprobane metode. Uzalud. On je, zaista, više nije voleo. Posle je rešio da bude dobar učenik. U razredu su svi znali za njegovu odluku da postane pilot. I da više nije zaljubljen. I niko se više nije smejao na njegov račun. Nekako jednovremeno i ona se izmenila. Ostavila ga je na miru. Iako ga nije zanimalo, doznao je, onako uzgred, da ona više ne ide ni u bioskop, niti ikuda izlazi. Ostao je ravnodušan. Zbilja ga se nije ticalo. Dan pošto je pao prvi sneg, dobio je zauške. Sedeo je u stanu i na smrt se dosađivao. Niko nije smeo da ga poseti. S prozora je mogao da razgovara s Dulejom ili Vaskom, koji su stanovali tu blizu. Rekli su mu da

se i ona razbolela. Nije upamtio od kakve bolesti jer mu je na jedno uvo ušlo a na drugo izašlo. Daleko je važnije bilo to što nije mogao da učestvuje na šahovskom turniru. Ove godine bi sigurno bio prvi da je učestvovao. Posle bolesti sve je bilo po starom. Ili gotovo sve. Slučajno je, ušavši u učionicu, u onoj gužvi pred geografju, primetio da nje nema. Primetio i sigurno bi to odmah zaboravio da mu na malom odmoru nisu kazali kako se ona ozbiljno razbolela, kako već nedeljama ne dolazi u školu i kako niko u razredu ne zna od čega je obolela. Više kao uzgred pitao je kako to ne znaju i zar je niko ne posećuje. Odgovorili su mu da ona ne prima posete, nikoga baš, i da su joj roditelji upravo zbog toga očajni. Tako je prošlo toga dana. Hteo je da bude pošten. Uveče je, zavukavši se u postelju, pošteno sebi postavio pitanje šta oni to imaju međusobno nerešeno i dugo se mučio da sebi sve razjasni. Pošteno je priznao da јu je tе dve godine zaista voleo, tamo od šestog razreda i ceduljice koje mu je poslala, pa sve do ove jeseni. Pošteno je priznao i da je ispadao bezbroj puta smešan i da bi zbog toga imao jake razloge da je mrzi, da joj se sveti, ali da niti želi, niti hoće, jer je, eto, potpuno ravnodušan. Zaspao je umiren, čiste savesti, negde pred zoru i sutradan zakasnio na prvi čas. Dogodilo se da je na poslednjem času dobio dvojku iz matematike, prvu slabu ocenu iz tog predmeta za osam godina koliko ide u školu, samo zbog toga što nije umeo da ponovi šta je nastavnik pitao. Razlog glupav, ali dovoljan. Spavalo mu se, drеmuckao je čitavo prepodne, na svim časovima, pa zbog čega bi matematika bila izuzetak? Posle časova, šljapkajući po ostacima snega, sav naduren i mrzovoljan, odjednom je postao svestan da stoji pred njenom kapijom. „Pa dobro”, pomislio je, „biću pošten do kraja.” Otvorio je kapiju, odlučno prošao kroz dvorište, otresao cipele pred vratima i pozvonio, dva puta kratko i jednom duže. Još je bio zauzet brisanjem cipela kada su se otvorila vrata. Pred njim je stajala ona. Ravnodušno joj je pružio ruku, potpuno ravnodušno dodirnuo njen suvi i vreli dlan i još ravnodušnije kazao: ) Znaš, mnogo te volim. I sve je, zaista, prošlo.

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza svaštara, ž. rod P sveska u koju se beleže razni podaci iz različitih predmeta, beležnica za sve; jednovremeno P istovremeno, u isto vreme; naduren, nadurena, nadureno P ljutit; neraspoložen; uvređen

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Koja je tema ove priče? Šta misliš o dečakovim problemima? Da li je ova priča uzburkala tvoja osećanja? Šta bi ti učinio da si na mestu ovoga dečaka ili na Jeleninom mestu?

Na šta se odnose dečakove reči: „Bilo je jednostavno, da jednostavnije ne može biti...”? Šta je povremeno kvarilo njihovo druženje? Pročitaj taj deo teksta. Zašto je dečak sve to trpeo? Zašto je on mislio da ne postoji „drugi način zaljubljenosti”? Ko se sve smejao na njegov račun? Kako je on to podnosio? Kako je dečak znao da više ne voli Jelenu? Šta je radio za vreme velikog odmora? Šta misliš o tome? U vašem uzrastu često je razlog za sticanje takvih štetnih navika želja da se dokažete, da budete stariji nego što jeste. Nijedan razlog nije opravdanje za narušavanje zdravlja. Šta dečak kaže o pušenju? Šta ti o tome misliš? Kad je dečak ponovo zadobio poštovanje svojih drugova? Zašto su mu zavideli? Upravo je ta odluka dovela do promene u Jeleninom razmišljanju o dečaku. Kojim je rečima pisac izrekao njenu nameru u vezi sa njim? Pronađi tu rečenicu u tekstu. Šta je sve ona pokušavala kako bi ostvarila svoj cilj? Zašto nije imala uspeha u tome? Zašto se niko više nije smejao na njegov račun? Da li je dečak odabrao pravi način da pokaže svoja osećanja i svoje stavove? Kad se promenila Jelena? Šta je o tome mislio dečak? Šta mu se dogodilo prvog snežnog dana? Kako su mu prolazili dani dok je ležao bolestan? Šta je saznao? Pročitaj rečenicu koja govori o tome. Šta je bilo posle njegove bolesti? Šta je saznao o Jeleni kad je ponovo krenuo u školu? Šta je sve sebi dečak pošteno priznao? Kako je nakon toga zaspao? Koji događaji i dečakovi postupci govore o njegovim osećanjima i njegovom unutrašnjem nemiru? Kako se dečak našao pred Jeleninom kapijom? Zašto se nije dvoumio treba li da pozvoni ili ne? Šta je rekao Jeleni kad se pojavila na vratima? Da li je moguće ravnodušno izgovoriti takve reči?

PRIPOVEDAČ U kom licu je ispričana ova ljubavna priča? Šta se na taj način postiže? Ispričaj ovu priču, ali u prvom licu.

IZMENJENI PRIPOVEDAČ Od koga doznajemo o tome kakva je Jelena i koja osećanja dečak prema njoj gaji? Kako su se razvijala dečakova osećanja? Čime su ona izazvana? Međutim, mi ne znamo zbog čega se Jelena tako ponašala. Zašto je ona uticala na to da mu se svi podsmevaju? Razmisli o tome, pa ispričaj priču u Jelenino ime kao da je ona pripovedač. Najpre sastavi plan i detaljno ga razradi, a onda ispričaj svoju verziju priče.

Го!дана Ма1етиH

ИЗМЕVУ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ

Г1а)ни ј0нак В1ада и г!0па де9ака и де)ој9ица, 0п0:тај0 (е на !а(п0(т0 из3еK0 (ед3ог и о(3ог !аз!еда, 0 зано(не и(т!а/и)а9ке а)ант0!е. У (!еди:т0 -и4о)ог и(т!а/и)а-а је д!е)ни и по 3ного 9е30 зани3Jи) г!ад ) Беог!ад. О)ај нео7и9ни !о3ан (паја т!адициј0 и (а)!е3ено(т. Док г!0па 09еника 0познаје (та!0 7еог!ад(к0 т)!Kа)0 и -ене тајне, и д)ојица !адозна1аца кон(т!0и:0 ()оје на09не 3а:ине, дот1е (е 0 (!ед-о)еко)но3 Беог!ад0 де(пота Стефана Лаза!е)иHа од)ија /и)от -его)ог )!е3ена...

T0ди (0 0/и)а1и 0 п!ијатно3 дан0, !азго)а!а1и, д!/а1и (е за !0ке, је1и (1адо1ед. Ме(то на ко3е (0 (е на1ази1и то1ико (е п!о3ени1о од )!е3ена када је (10/и1о ()ојој ()!(и да о -ој нико )и:е није 3и(1ио. О(таци т)!Kа)е 7и1и (0 (ада део па!ка и )иде1и (е око3 дана:-ице. Т)!Kа)а је дана( и3а1а (а()и3 д!0г0 на3ен0. С10/и1а је !азоноди, па је J0ди3а, ок!ен0ти3 (е7и и ()ојој за7а)и тај де9ак који опипа)а зидо)е изг1едао 90дно. В1ада најзад на једно3 ка3ен0 запази некак)е 0!езе. Пог1еда и4 3а1о 7оJе и (4)ати да је то запи(. „Ето Де(пот Стефан Лаза!е)иH 3ени по!0ке!”, по3и(1и (а) оза!ен. „Шта 1и т0 пи:е?”, т!0дио (е да !аз03е, а1и је ка3ен 7ио тако по(та)Jен да је запи( 7ио ок!ен0т наопа9ке и ти3 п!е га је 7и1о те/е одгонетн0ти. И(к!и)и (е не 7и 1и га п!о9итао, но 7ез 0(пе4а. „Па ипак”, 3и(1ио је, „то је(те некак)а по!0ка из п!о:1о(ти. Да (а3 (та!ији, ја 7и4 је 1ако п!о9итао. О)ако... О)ако 3е она пози)а да је п!о9ита3 0 )!е3ен0 када (е )иде1а, док је јо: )ета!, ки:а и )!е3е ни(0 ог1ода1и. То је по!0ка”, по3и(1и задо)оJно. „А ја 4оH0 да иде3 0 оно )!е3е када (е на: језик го)о!ио 0 о)о3 г!ад0 и !аз03еH0 ()е.”

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Беог!ад, Ка1е3егдан, д!0/е-е, и(т!а/и)а-е, а)ант0!а, дија1ог, 0н0т!а:-и 3оно1ог

Објашњење непознатих речи и израза урез, 3. !од P т!аг о(та)Jен но/е3 и1и неки3 д!0ги3 о:т!и3 п!ед3ето3 и1и а1ато3 на т)!дој по)!:ини, 0!езано 3е(то; оглодати, оглођем P о)де: из!а)нати, из71едети, по(тати не9итак

Ма!ко Радо(а)Jе)иH, Средњовековни :еоград, фотог!афија из ко3пј0те!(ке ани3ације 600 година престонице

Објашњење непознатих речи и израза опсерваториј(ум), 3. !од и опсерваторија, /. !од ) о(3ат!а9ница (а које (е по(3ат!а (п!о09а)а) не7о; трупкати, трупкам ) 0да!ати нога3а о т1о; панцир, 3. !од ) за:титни ок1оп (!ед-о)еко)ног )ојника; шанац, 3. !од ) и(копана зе3Jа као јендек, !о) за од7!ан0 (0 !ат0); бедем, 3. !од ) за:титни зид око т)!Kа)е

У ти3 3и(1и3а попео (е 0 Го!-и г!ад. Оти:ао је до Де(пото)е к01е. Од109ио је да 0Kе 0 Оп(е!)ато!иј0 која је (ада 7и1а т0 (3е:тена. Са о(3ат!а9нице Hе 3оHи да г1еда на ()е 9ети!и (т!ане. По(3ат!ао је д!)ене (тепенице 3и(1еHи како (0 т0да т!0пка1и )ојници док (0 (е пе1и на о(3ат!а9ниц0. За3и:Jао и4 је 0 1аки3 панци!и3а (а :1е3о)и3а на г1а)а3а. Попе (е за -и3а на )!4. Сада је пог1ед п0као п!ед -и3. Видео је г!ад п!о(т!т по 7!е/0Jци3а како (е :и!и 0 недог1ед. Г1едао је !еке како )иј0гај0 и ог!о3но не7о. Сп0(тио је пог1ед и по(3ат!ао о(татке некада:-ег г!ада. Виде1е (0 (е (тепенице које (0 некад )оди1е 0 0н0т!а:-о(т т)!Kа)е, 10ко)и )е1ики4 капија и п!о1аза, зидо)и, п!озо!9иHи, п0:ка!ница, :анци, 9и(тине које је запо(е1а т!а)а, д!)еHе. Т0 негде 0 0н0т!а:-о(ти зидо)а по(та)иHе ()ој0 3а:ин0. ))))))))))))))))))))))))))))) У(ко!о је опет 7ио по!ед )е1иког 7еде3а. Т!е7а1о 30 је )!е3ена да п!онаKе т!а/ено 3е(то, а1и (е оно, по(1е неког )!е3ена поно)о 0каза. А1и ни:та 30 није по1ази1о за !0ко3. Пок0:а)ао је да п!епи:е к!и)а, неједнака (1о)а, а1и и4 није до7!о !аз03ео. Најзад (е (ети да п!и(1они папи! на -и4 и да и4 п!ец!та. Но папи! 30 (е поцепао. Онда из 71ок9ета из)ади д!0ги и пок0:а поно)о. У(!ед о)ог по(1а за90 г1а( иза 1еKа: ) Шта то !ади:? В1ада (е т!/е. О(еHао (е као 1опо) зате9ен 0 к!аKи. О9еки)ао је да )иди по1ицајца и1и неког 90)а!а који Hе га опо3ен0ти :то ди!а (та!ин0. Ипак, г1а( је 7ио и(0)и:е 31адо1ик... Када (е ок!ен0о, 0г1едао је Ма!ка ( инте!нета како га по(3ат!а ( о(3е4о3 на 1иц0.

) Е ти (и ) ( о1ак:а-е3 Hе В1ада, а1и када је Ма!ко поно)ио ()оје пита-е, јо: 0)ек није знао :та да 30 одго)о!и. ) П!она:ао (а3 о)де један 3а1и запи( ) најзад п!изнаде ) па 4оH0 да га п!епи:е3. ) Кака) запи(? ) Е)о пог1едај. Ма!ко п!иKе 3е(т0 које 30 је В1ада показао и 0д07и (е 0 к!и)0да)е знаке. ) Мени о)о 1и9и на део неког надг!о7ног (по3еника ) најзад !е9е ()оје 3и:Jе-е. ) Нај)е!о)атније и је(те тако. Пог1едај о)ај к!(тиH. ) Да, 3ог1о 7и 7ити ) п!о3031а В1ада, не (а()и3 задо)оJан отк!иHе3 ()ога д!0га. За:то (е он тога није п!)и (етио? Изг1еда да и3 је ка3е-е 7и1о п!еко пот!е7но, па (0 0зи3а1и !едо3 до 9ега (0 до:1и, и1и о)ај запи( 0оп:те ни(0 п!и3ети1и. С0)и:е је (итан. Ма!ко је за то )!е3е пок0:а)ао да п!о9ита :та пи:е, а1и није 0(пео. То и3е, које је да је, није (е да1о п!о9итати. P Не зна3 ) најзад од3а4н0 !0ко3. P А1и и3а јо: о)ак)и4 запи(а. XоHе: 1и да ти пока/е3? P На!а)но ) о7!адо)а (е В1ада. P И3а један т0 71из0 и (а()и3 (е до7!о )иди. P Је 1, до1ази: о)де 9е(то? P 0пита В1ада о7!адо)ан зани3а-е3 ()ог но)ог познаника. P С )!е3ена на )!е3е. Много )о1и3 о)о 3е(то. Зна:, ()е 3и о)о некад 1и9и на позо!ниц0, и1и на фи13. С)е је т0, као на д1ан0. Са3о фа1е г103ци. P Как)и г103ци? P Па J0ди из 70д0Hно(ти. P Не !аз03е3 P изненаKено Hе В1ада. P Не зна3 :та 7и4 дао да 3ог0 да и4 )иди3. А о)и 0!ези 3и (е 9ине као неки п0токази. P Как)и п0токази? P 90дио (е В1ада ()е )и:е. P За оно :то Hе 7ити 0 70д0Hно(ти. И(то!ија (е пона)Jа. В1ада је 7ио од0:е)Jен, а1и јо: ни:та није !екао. Са3о га је па/Jи)о (10:ао. А Ма!ко (е от)а!ао ()е )и:е. P Зна:, ја (та1но о то3е 3и(1и3. Како Hе о)о 3е(то изг1едати к!оз д)е(та, т!и(та година! И цео о)ај г!ад! P Па је(те P п!и4)ати В1ада P а1, 3ене зани3а п!о:1о(т. Ја 3и(1и3 и(то к,о ти, (а3о 7и4 ја за)и!ио 0 оно :то је 7и1о. Во1ео 7и4 да )иди3 Стефано) г!ад и /и)от 0 -е30. Ја (та1но 3и(1и3 да (0 J0ди 0 п!о:1о(ти /и)е1и д!0га9ије него :то 3и (3ат!а3о.

Објашњење непознатих речи и израза отварати се, отварам се ) о)де: и(к!ено го)о!ити о (е7и и ()оји3 на3е!а3а

Објашњење непознатих речи и израза деспот, 3. !од ) тит01а (!п(ког (!ед-о)еко)ног )1ада!а

P П!а)о да ти ка/е3, не 7и4 и:ао 0 т0 г0/)0. Зна: 1и да (0 по(1е неке 7итке о)де п!она:1и )!апца п!о7оденог (а т!и (т!е1е? P Зна3, а1и ја 7и4 да )иди3 Де(пота и -его)о до7а. P У (т)а!и, на:е /еJе (0 зап!а)о и(те. И једно и д!0го је )ан о)ог т!ен0тка P !аз3и:Jао је Ма!ко. О7ојица (0 H0та1а неко )!е3е, а онда је Ма!ко по(та)ио но)о пита-е: Је 1, )о1и: да 9ита: на09н0 фанта(тик0? P Онако P 7ио је неод!еKен В1ада који је, и(к!ено, !адије 9итао к-иге о и(то!ији. P Је(и 1и 9итао Временск! машин! од Xе!7е!та Eо!Aа Ве1(а? P Ни(а3 P ( о(3е4о3 Hе В1ада, 9екај0Hи :та Hе даJе 7ити. P За3и(1и једн0 так)0 3оHн0 3а:ин0! Седне: 0 -0 и од)еде те 0 неко д!0го )!е3е! То 3е је од0)ек од0:е)Jа)а1о откад зна3 за (е7е, то је(т за т0 к-иг0. P П!а)о да ти ка/е3 P и(к!ено Hе В1ада P и (а3 3а:та3 о једној так)ој. P А онда не изд!/а. P Је 1, 3ог0 да ти ка/е3 не:то, а1, да 3и о7еHа: да нико3 неHе: !еHи. P О7еHа)а3 P ()е9ано Hе Ма!ко. P Један 3ој д!0г и ја (п!е3а3о (е на така) ко!ак. Зато (а3 дана( о)де P !е9е г1а(о3 из3е-ени3 од 0з70Kе-а. P Ст)а!но? P зап!епа:Hено Hе Ма!ко и до7!о га од3е!и. P Чекај, како то? P Тај 3ој д!0г P по)е!Jи)о Hе В1ада P п!а)и је генија1ац. У(пео (а3 да га наго)о!и3 и он (ада п!а)и так)0 3а:ин0! P Не 3ог0 да )е!0је3! P 0з)икн0 Ма!ко и пJе(н0 !0ка3а. P С)ака )а3 9а(т! Ја не 7и4 (3огао (наге за тако не:то, а )и, ни пет ни :е(т, к,о да то није ни:та. Не 3ог0 да )е!0је3 P поно)и као е4о. Ма!ко Радо(а)Jе)иH, Средњовековни :еоград, фотог!афија из ко3пј0те!(ке ани3ације 600 година престонице

P XоHе: 1и да на3 по3огне:? P Јо: пита:? О)и3 је п!ијатеJ(т)о из3еK0 д)а д!0га 7и1о запе9аHено. P Иде3о код Зо!ана P п!ед1о/и В1ада, па о7ојица (3е(та за7о!а)и:е на неп!о9итане запи(е 0 т)!Kа)и и /0!но к!ен0:е Зо!ано)ој к0Hи. Тако је Ма!ко, 7ез 3ного це!е3онија, 7ио 0п0Hен 0 тајн0 и п!и4)аHен 0 д!0:т)о. Од1о3ак из !о3ана П!товање ! седмоврхи град

РАЗГОВАРАЈМО О ОДЛОМКУ ИЗ РОМАНА

Објашњење непознатих речи и израза

церемонија, /. !од ) ()е9ано(т која (е из)оди по 0(таJени3 п!а)и1и3а

Како за3и:Jа: изг1ед некада:-е т)!Kа)e? Која је 0 п!о:1о(ти 7и1а -ена ()!4а? Как)0 на3ен0 т)!Kа)а и3а дана(? За:то је де9ак 0 тој 7ез7!и/ној го3и1и :ета9а и п!о1азника изг1едао 90дно? В1ада (е изненада оза!ио. Које отк!иHе га је )ео3а о7!адо)а1о? За:то је он по3и(1ио да је то нека по!0ка из п!о:1о(ти? З7ог 9ега 30 је 7и1о те:ко да п!о9ита и !аз03е тај запи(? Које (0 га 3и(1и п!ати1е на п0т0 0 Го!-и г!ад? Где (е на1ази Оп(е!)ато!ија? О 9е30 је !аз3и:Jао док (е пе-ао (тепени:те3? П!онаKи део тек(та који го)о!и о то3е :та је ()е де9ак )идео (а о(3ат!а9нице. Како (е нази)а по(т0пак који3 је пи(ац до9а!ао око1ин0 кој0 је де9ак по(3ат!ао? Шта је де9ак пок0:а)ао да 0!ади када (е поно)о на:ао код 7еде3а? Да 1и је о)ога п0та -его) пок0:ај 7ио 0(пе:ан? Чији г1а( је 0п1а:ио В1ад0? За:то (е o(еHао као да је 04)аHен 0 к!аKи? Шта је В1ада о(етио када је 0г1едао Ма!ка 03е(то 90)а!а и1и по1ицајца? О 9е30 (0 Ма!ко и В1ада !азго)а!а1и? На :та је Ма!ка под(еHао тај 3а1и запи(? Како је он до:ао до так)ог закJ09ка? Како (е 0 то3 т!ен0тк0 о(еHао В1ада? Из који4 !аз1ога о7а де9ака по(еH0ј0 о)о 3е(то? Шта о то3е ка/е Ма!ко? П!онаKи де1о)е тек(та који В1адине !аз1оге )ез0ј0 за п!о:1о(т и и(то!иј0. Ма!ко)и3 !е9еница3а из од1о3ка пока/и -его)о )иKе-е 70д0Hно(ти 0 )ези (а о)и3 3е(то3. Како !аз03е: Ма!ко) и(каз: „И(то!ија (е пона)Jа”? Њи4о)е /еJе (0 зап!а)о и(те. Како је то о7ја(нио Ма!ко?

На кој0 те30 (0 на(та)и1и !азго)о!? Како 7и )!е3ен(ка 3а:ина 3ог1а да задо)оJи и В1адине и Ма!ко)е /еJе? Шта је В1ада п!изнао Ма!к0? Чи3е је -и4о)о п!ијатеJ(т)о 7и1о запе9аHено? К0да (0 (е зати3 де9аци /0!но 0п0ти1и?

РАЗГОВАРАЈМО И О ЛИКОВИМА... Ко је г1а)ни 1ик 0 о)о3 од1о3к0? Како за3и:Jа: В1ад0? Које -его)е о(о7ине најп!е 0о9а)а:? Да 1и је В1адина !адозна1о(т 0о7и9ајена, ()акида:-а? Ако није, !еци онда как)а је? Шта 3и(1и:, да 1и и на09ници и3ај0 т0 )!(т0 !адозна1о(ти? Који п!ед3ети В1ад0 по(е7но зани3ај0? Да 1и и ти )о1и: и(то!иј0? Који п!ед3ет 0 :ко1и о7!аK0је о71а(т која те7е нај)и:е инте!е(0је? Кака) је В1ада д!0г? Где (е то 0 тек(т0 нај7оJе )иди? Како је В1ада 0познао Ма!ка? Кака) је Ма!ко? Да 1и је и он де9ак (а и(т!а/и)а9ки3 д04о3? Шта -ега инте!е(0је? Как)а инте!е(о)а-а по)ез0ј0 о)е де9аке, па и Зо!ана који није 7ио п!и(0тан? Мо/е: 1и да за3и(1и: (е7е као 91ана -и4о)е д!0/ине? Како (е о(еHа: када, на п!и3е!, (а3о(та1но !е:и: неки п!о71е3(ки задатак из 3ате3атике и1и физике? Да 1и по/е1и: да и(т!а/0је: п!и!од0, д!0:т)о, па и ()е3и!?

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ

О В1адини3 и Ма!ко)и3 !аз3и:Jа-и3а, /еJа3а, на3е!а3а, о3иJени3 те3а3а и к-ига3а, (азнаје3о из -и4о)ог !азго)о!а. Шта (е по(ти/е п!и3ено3 дија1о:ке фо!3е? Па/Jи)о п!о9итај (1едеHи део тек(та из о)ог од1о3ка: В1ада најзад на једно3 ка3ен0 запази некак)е 0!езе. Пог1еда и4 3а1о 7оJе и (4)ати да је то запи(. „Ето 3ени по!0ке!”, по3и(1и (а) оза!ен. „Шта 1и т0 пи:е?”, т!0дио (е да !аз03е, а1и је ка3ен 7ио тако по(та)Jен да је запи( 7ио ок!ен0т наопа9ке и ти3 п!е га је 7и1о те/е одгонетн0ти. И(к!и)и (е не 7и 1и га п!о9итао, но 7ез 0(пе4а. „Па ипак”, 3и(1ио је, „то је(те некак)а по!0ка из п!о:1о(ти. Да (а3 (та!ији, ја 7и4 је 1ако п!о9итао. О)ако... О)ако 3е она пози)а да је п!о9ита3 0 )!е3ен0 када (е )иде1а, док је јо: )ета!, ки:а и )!е3е ни(0 ог1ода1и. То је по!0ка”, по3и(1и задо)оJно. „А ја 4оH0 да иде3 0 оно )!е3е када (е на: језик го)о!ио 0 о)о3 г!ад0 и !аз03еH0 ()е.”

Под)0ци оне !е9енице које п!ед(та)Jај0 В1адине 3и(1и. Он тада није и3ао (аго)о!ника и није и3ао ко3е г1а(но да и4 изго)о!и. Дак1е, то (0 В1адине неиз!е9ене 3и(1и. Така) о71ик п!ипо)еда-а нази)а (е унутрашњи монолог. Која је 01ога и (3и(ао 0н0т!а:-ег 3оно1ога? За !аз1ик0 од неиз!е9ени4 3и(1и ј0нака и1и 1ика 0 неко3 к-и/е)но3 де10, по(тоји и о71ик из!е9ени4 3и(1и и о(еHа-а. Така) )ид п!ипо)еда-а нази)а (е ____________________. Доп0ни (1едеH0 !е9ениц0: Моно1ог, дија1ог и 0н0т!а:-и 3оно1ог (0 ка!акте!и(ти9ни за __________________ к-и/е)ни !од.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК На :та 3и(1и3о када ка/е3о „ни пет ни :е(т”? Како (е јо: 3о/е !еHи када неко доно(и од10ке 7!зо, 7ез д)о03Jе-а? Ре9и 3ог0 да и3ај0 )и:е зна9е-а: Тако !е9 деспот озна9а)а тит010 (!п(ког (!ед-о)еко)ног )1ада!а. У и(то!ији је познат де(пот Стефан Лаза!е)иH. МеK0ти3, деспот је и )1ада! који и3а ап(о10тн0, неог!ани9ен0 3оH ) ап(о10ти(та. У ()акодне)но3 го)о!0 де(пото3 (е нази)а (а3о)оJна о(о7а, о(о7а која пот9и-а)а д!0ге J0де ()ојој )оJи. Који3 (е јо: !е9и3а 3о/е и3ено)ати 9о)ек (а так)и3 о(о7ина3а?

ПРЕПОРУЧУЈЕМО ТИ ДА ПРОЧИТАШ О)о је један )ео3а зани3Jи), а)ант0!и(ти9ки !о3ан за 31аде. Сазнај :та је ()е п!е/и)е1а д!0/ина а)ант0!и(та, и(т!а/и)а9а, п!она1аза9а, J07итеJа на0ке и и(то!ије... Так)и под04)ати никога не о(та)Jај0 !а)нод0:ни3. РодиHе ти (е (1и9не идеје ако п!о9ита: о)ај !о3ан до к!аја. У то (3о (а()и3 (иг0!ни.

Ја(3инка Пет!о)иH

ОВО ЈЕ НАЈСТРАШНИЈИ И ДАН У МОМ ЖИВОТУ

ЗЕМTО, ОТВОРИ СЕ КЉУЧНЕ РЕЧИ: по!одица, :ко1а, п07е!тет, конт!а(т

P Ст!а4и-а, т)ој !ад је нај7оJи 0 одеJе-0. К!атак, (ад!/ајан и на7ијен е3оција3а. Једино (и на3 ти до9а!ао топ10 ат3о(фе!0 ()ог до3а. Из ()аке т)оје !е9енице из7ија J07а) п!е3а 91ано)и3а по!одице. То је дана( )ео3а !етко! Док п!и9а, 3инK0:е јој 1ете 1е)о-де(но. P Није ни 90до :то (и 1епо )а(питан де9ак кад поти9е: из једне тако зд!а)е и 4а!3они9не (!едине. Са3о да (и јо: 3а1о 0!еднији, 7и1а 7и 9и(та петица. О)ако је пет 3ин0(. С1едеHи п0т к!ени да пи:е: на )!е3е, па неHе: 3о!ати да /)!Jа: и п!ец!та)а: по ()е(ци. XоHе: 1и, 3о1и3 те, (ад да на3 п!о9ита: ()ој (а(та)?... P Шта 9ека:, Ст!а4и-а? К!ени да 9ита:! P по/0!0је 3е на(та)ница.

МОЈА ПОРОДИЦА Објашњење непознатих речи и израза набијен емоцијама P )ео3а о(еHајан, 7огат, и(п0-ен о(еHа-и3а; дочарати, дочарам P )е!но п!иказати не:то; хармоничан, хармонична, хармонично P који је (к1адан; упућени једни на друге P )ео3а (0 по)езани, 0(3е!ени једни на д!0ге, (а!аK0ј0, (а)ет0ј0 (е

/ој! породиц! сачињавај!: тата, мама и сестра. -етка и теча не живе с нама, али с! код нас тако често скоро као -омислав, да их ја рач!нам ! најближе чланове породице. /и смо сви веома !п!ћени једни на др!ге. -о се види већ за дор!чком. 0писаћ! вам како изгледа једно обично ј!тро ! нашој к!ћи. /ој тата је велики љ!битељ телевизије здравог живота, зато он рано леже и рано !стаје. Пре него што се ми проб!димо, он је већ попио пола литра кафе оптрчао два кр!га око наше зграде, био ! к!повини, !мио се и обријао. Њем! је породични дор!чак најгл!пља најважнија ствар на свет!, јер смо тада сви нервозни и бесни ведри и весели. 6им мама отвори очи, она плаче пева. Зато није ни ч!до што се мени не !стаје из кревета б!дим лако и брзо. Њен глас је радост за моје !ши. /ој! мам! воле сви ! комшил!к!. а нарочито тетка /ира. Кад ! к!хињ! !ђе моја сестра Јелена, ја одмах знам да нас чека неки хорор велико изненађење. Док мама пронађе столњак поста-

ви сто, док тата проспе пиксл! од салвета направи ждралове, Јелена је већ решила три математичка задатка са звездицом замесила тесто и испржила крофне. Ја их п!ним џемом и ређам на срчани посл!жавник посл!жавник ! облик! срца. P Како 1а/е! P 90је3 Ми!ка из по(1ед-е к10пе, а1и 4!а7!о на(та)Jа3 даJе. P Пре него што се сви посвађамо загриземо први залогај, на вратима се појављ!ј! тетка и теча. 0ни ! р!кама носе шоље са топлим млеком за свакога од нас. Њима ништа није тешко да !раде за наш! породиц!, па чак ни да нам праве др!штво за дор!чком. иако стан!ј! на Д!шановц!. Док нам се крофне топе ! !стима, теча нас забавља својим веселим доживљајима из војске ране младости. Пре него што завршимо дор!чак и ждраловима салветама обришемо р!ке, сви заједно прилазимо прозор! да хранимо птичице. Како је лепо бити ! пол!кр!г! своје породице. Да њих нема, живот би нам био сто п!та лакши п!ст као р!ска степа. Први с!нчеви зраци обасјавај! наша срећна и насмејана лица. P Ла/е! Опет 90је3 и(ти г1а(. Зна9и, тај Ми!ко је до(адан као )а:ка. На 3ој0 (!еH0, на(та)ница не о7!аHа па/-0 на до7аци)а-а из по(1ед-и4 к10па. P Де9ице, 4ајде да по!азго)а!а3о о Ст!а4и-ино3 задатк0. Кака) 0ти(ак је на )а( о(та)ио о)ај -его) (а(та)? Ко Hе да на3 ка/е?...

Објашњење непознатих речи и израза ждрал, 3. !од P птица (а д0ги3 из)ијени3 )!ато3

Од1о3ци из !о3ана 0во је најстрашнији дан ! мом живот!

ОВО ЈЕ НАЈСТРАШНИЈИ ДАН У МОМ ЖИВОТУ Уп!а)о (те п!о9ита1и од1о3ке из к-иге 0во је најстрашнији дан ! мом живот!. Как)а о(еHа-а (0 0 те7и изаз)а1и Ст!а4и-ини до/и)Jаји? Да 1и (ао(еHа: (а -и3?

ЗЕМTО, ОТВОРИ СЕ! Када (е и за:то ка/е „Зе3Jо, от)о!и (е”? Ка/е (е јо: „Од (!а3оте да п!опадне3 0 зе3J0”. Када је Ст!а4и-а по/е1ео да (е (ак!ије од (!а3оте? Кака) је 7ио -его) !ад? П!о9итај !е9и који3а га на(та)ница 4)а1и. Шта зна9и да из ()аке -его)е !е9енице „из7ија J07а)” п!е3а 91ано)и3а по!одице? За:то је то дана( !етко? А да 1и је заи(та тако и 0 Ст!а4и-ино3 до30? Који де1о)и -его)ог (а(та)а то отк!и)ај0?

МОЈА ПОРОДИЦА П!о9итај (ад -его) (а(та) (а они3 п!ец!тани3 де1о)и3а. За:то је Ст!а4и-а ода7!ао да опи:е једно о7и9но ј0т!о 0 ()ојој по!одици? Кака) је -его) тата? Да 1и је он, 0 (т)а!и, J07итеJ те1е)изије и1и зд!а)ог /и)ота? Шта он 9ини као J07итеJ те1е)изије, а :та као J07итеJ зд!а)ог /и)ота? Како он до/и)Jа)а -и4о) заједни9ки до!09ак? Шта !ади 3а3а 9и3 (е п!о70ди? Шта 3и(1и:, да 1и она од3а4 п1а9е и1и пе)а? За:то је -ен г1а( „!адо(т за Ст!а4и-ине 0:и”? Шта (е де:а)а кад Је1ена 0Kе 0 к04и-0? Како Ст!а4и-а до/и)Jа)а теткино и те9ино п!и(0(т)о на -и4о)о3 до!09к0?

ДА ЊИX НЕМА ЖИВОТ БИ НАМ БИО СТО ПУТА ЛАКШИ ПУСТ КАО РУСКА СТЕПА

Који 7и део !е9енице п!е п!и4)атио, 0)а/ио као закJ09ак Ст!а4и-иног !ада? За:то?

ГЛАС ИЗ ПОСЛЕДЊЕ КЛУПЕ У9еници не знај0 :та је 0 Ст!а4и-ино3 задатк0 п!ец!тано. Ми!ко !еаг0је на Ст!а4и-ине !е9и. Шта он ка/е? За:то Ст!а4и-а ка/е да је Ми!ко „до(адан као )а:ка”? Који је део Ст!а4и-иног !ада и(к!ен? За:то на(та)ница не !еаг0је на Ми!ко)е !е9и? Шта 3и(1и:, да 1и је она 0зе1а 0 о7зи! онај п!ец!тани део Ст!а4и-иног задатка?

КОНТРАСТ (СУПРОТНОСТ) У как)о3 (0 одно(0 п!ец!тане !е9и и оне које (0 део Ст!а4и-иног задатка? (тата) љ!битељ телевизије здравог живота; (по!оди9ни до!09ак) најгл!пља најважнија ствар на свет!; (91ано)и по!одице) сви нервозни и бесни ведри и весели. На(та)и да поп0-а)а: де1о)и3а тек(та (0п!от(та)Jене (та)о)е и 3и(1и 0 )ези (а мамом: _________________________________________________________ _________________________________________________________

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК Да 1и је и(ти зна9е-(ки одно( за(т0пJен и 0 о)о3 п!и3е!0: ...на срчани посл!жавник посл!жавник ! облик! срца. Шта зна9и п!иде) срчан? Ко 3о/е 7ити така)? Како (е јо: 3о/е !еHи да је неки п!ед3ет „0 о71ик0 (!ца”? _________________________________________________________ У 9е30 је !аз1ика п!е3а (а(та)ни3 е1е3енти3а из3еK0 !е9и срцолик и срцаст? Ре9 срцолик (а(тоји (е од !е9и ____________ и _________ и зна9и да је не:то на1ик, да 1и9и на (!це. Д!0ги део !е9и одно(и (е на о71ик (1ик), а п!)и го)о!и о то3е как)ог је о71ика не:то. Ре9 срцаст и3а и(то зна9е-е као !е9 срцолик. Да је !е9 о о71ик0 го)о!и на3 (0фик( -аст, а да је !е9 о п!ед3ет0 0 о71ик0 (!ца, го)о!и на3 п!)и део !е9и, т)о!7ена о(но)а !е9и срце. По 0зо!0 на !е9 срцолик (т)а!ај и ти (1и9не !е9и: који је на1ик на !и70

____________________________________

који је на1ик на ц)ет

____________________________________

који је на1ик на з)езд0

____________________________________

Мо/е: (е и поиг!ати и 7ити д04о)ит 0 из3и:Jа-0 но)и4 !е9и које Hе: г!адити на о)ај на9ин. Дода)а-е3 (0фик(а -аст (т)о!и !е9и које (0 по о71ик0 (1и9не: коцки __________________,

)аJк0 __________________,

јајет0 __________________,

1опти __________________.

На(та)ница ка/е: „Из ()аке т)оје !е9енице из7ија J07а) п!е3а 91ано)и3а по!одице.” Шта ()е 3о/е да из7ија? А :та зна9е из!ази: из7ија !ат ________________________________________________, из7ијај0 7оги-е ___________________________________________, из7ија ди3 из оAака ________________________________________, из7ија и(тина на )иде1о ____________________________________?

Milutin Milanković

USPOMENE, DOŽIVLJAJI, SEĆANJA

KLJUČNE REČI: matematika, Milutin Milanković, školovanje, prirodne nauke, eksperiment, naučnopopularni tekst

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza baktati se, bakćem se ) raditi nešto s teškoćama; svedodžba, ž. rod ) svedočanstvo o završenоm razredu sa ocenama; realka, ž. rod ) gimnazija u kojoj su se izučavale prirodne nauke, nacionalne grupe predmeta i živi jezici; opit, m. rod ) ogled, eksperiment; retorta, ž. rod ) posuda u obliku kugle sa dugačkim prema dole savijenim grlom, za izvođenje hemijskih eksperimenata; epruveta, ž. rod ) uzana staklena posuda u obliku cevčice koja služi za hemijske analize i oglede

Treći razred donese s početka sama razočarenja. Dobismo nove nastavnike, slabije od prethodnika. Predmeti neinteresantni, istorija: srednji vek, dosadan sam po sebi, geografja: učenje naziva i imena, bez veze i upotreba geografskih karata. Dvojkaša u izobilju, profesori se bakću samo sa njima, a ja se spremam tek toliko da se svojim jadnim drugovima u nevolji nađem. U svedodžbi prvog semestra imam dva „dobra”, a ostalo „veoma dobro”... U četvrtom i svim ostalim razredima realke učila se hemija, pa sam se za nju, kao za svaku novu stvar živo zainteresovao, a imali smo i dobra profesora toga predmeta, doktora hemije. Zato sam, u ime božićna poklona, poručio iz Beča Milutin Milanković kao razne sprave za hemijske opite, retoručenik nižih razreda te, epruvete, pneumatsku kadu i raznu Osečke gimnazije (1891) drugu skalameriju, pa tronožac, stalke, grejalicu sa špiritusom i još štošta. Malo sopče prvog sprata koje je služilo za umivaonicu, a bilo patosano ciglom, preudesio sam u hemijsku laboratoriju i za vreme Božića otpočeo u njoj da ozbiljno radim. Uspeo sam da izlučim vodonik i kiseonik i vršim njima one eksperimente koje nam je naš profesor pokazao. A kad stigoh u četvrti razred, dođe nam za novog direktora Franja Divić, matematičar od struke. Baš te godine publikovao je na nemačkom jeziku svoju raspravu o osnovnim računskim operacijama opštim brojevima. Ona mu posluži kao uvod u predavanja matematike koja nam je držao. Upotrebio je nekoliko časova dok nam je, sedeći za svojom katedrom, saopštio njen sadržaj. Za vreme svog predavanja gledao mi je pravo u oči, već zbog toga što sam sedeo u prvoj klupi, baš ispred same

katedre, a možda sam mu i izgledao inteligentniji od mojih drugova, a valjda je i čuo da sam prvi đak u razredu. Njegovim pogledom, uprtim u mene, bio sam prinuđen da ga pažljivo slušam. Kada je svoja uvodna predavanja završio, pozva me pred tablu. I ja počeh da pričam sve što sam iz njegovih predavanja shvatio i zapamtio. On me nije prekidao, već me je pažljivo slušao kao lekar što sluša bolesnika kada mu ovaj priča svoju istoriju. Tako je to išlo pun čas. Kada, naposletku, završih i ispričah sve što sam znao, on me samo zapita kakvu sam ocenu imao dotle iz matematike. P Veoma dobru! P odgovorih mu pun ponosa. Svedočanstvo o završenoj P Vrlo me čudi! P na to reče on. osnovnoj školi u Dalju Pretrnuh na te reči, a on ponovi: P Čudi me, zaista, jer si ti izvanredna matematičarska glava, kakvu još nisam sreo u svojoj nastavničkoj praksi. Nehotice, valjda od čuda, uhvatih se za glavu, a ceo razred prsnu u smeh. Ali direktor osta pri svome sudu, a kada se završi semestar, dade mi najvišu ocenu. Taj uspeh omili mi matematičku nauku. Odlomak iz knjige Uspomene, doživljaji, sećanja

S POČETKA SAMA RAZOČARENJA Kakva razočarenja je Milankoviću doneo treći razred gimnazije? Kako su učili istoriju i geografju? Zašto mu ovi predmeti nisu bili interesantni? Kakav uspeh su postizali njegovi drugovi? Ima li njihov uspeh veze sa metodama kojima su se nastavnici služili u radu? Opiši metode koje bi učenicima olakšale učenje i pomogle da bolje shvate predmete koje su izučavali. Da li je pisac zadovoljan svojim uspehom? Potkrepi odgovor rečenicom iz teksta koja govori o tome.

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza pneumatska kada, ž. rod ) dublja staklena posuda za izvođenje eksperimenata; skalamerija, ž. rod ) zbir predmeta koji su iskrivljeni, nesrazmerni, neugledni; tronožac, m. rod ) ovde: stočić na tri noge na koji se stavljaju posude za hemijske opite; špiritus, m. rod ) vrsta alkohola; patosan, patosana, patosano P popločan, obložen, prekriven (pod); preudesiti, preudesim P drugačije namestiti, preurediti; izlučiti, izlučim P ovde: izdvojiti; biti od struke P biti dobar stručnjak; publikovati, publikujem P izložiti publici, objaviti; pretrnuti, pretrnem P uplašiti se; semestar, m. rod P polugodište

U ČETVRTOM RAZREDU Koji novi predmet su dobili u četvrtom razredu? Zašto se budući naučnik za nju toliko zainteresovao? Kakav je bio profesor hemije? Šta je u Milankoviću podstakao? Kakvim božićnim poklonom je Milanković sam sebe obradovao? U šta je pretvorio sobicu koja mu je služila kao umivaonica? Kakve eksperimente je u njoj izvodio?

NOVI DIREKTOR Novi direktor je bio matematičar od struke. Pogledaj još jednom u objašnjenjima nepoznatih reči i izraza šta znači biti čovek od struke. Kakav treba da bude profesor matematike od struke, prema tvom mišljenju? Kakva su bila predavanja Milankovićevog profesora matematike? Zbog čega ih je on tako pažljivo pratio? Zašto je profesor „hvatao” njegov pogled? Šta je osetio? Ispričaj šta se desilo kad ga je profesor prozvao da odgovara. Kad je budući naučnik pretrnuo od straha? Kojim rečima ga je profesor pohvalio? Koliko su ove pohvalne reči uticale da Milanković zavoli ovaj predmet, i kasnije se posveti nauci.

VASIONSKI UM

Milutin Milanković (1879)1958) potvrdio je reči svog profesora da je izvanredna matematičarska glava. Postao je naučnik svetskog glasa P matematičar, fzičar i astronom. Doktorirao je tehničke nauke na Politehničkoj školi u Beču i tako postao prvi srpski doktor tehničkih nauka. Predavao je na Beogradskom univerzitetu nebesku mehaniku i teorijsku fziku i bio redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti. Milanković je tvorac najpreciznijeg kalendara čiju bi tačnost trebalo korigovati tek za 28.000 godina. Predvideo je da će ljudi istraživati površinu Meseca, Venere i Marsa. Kada su naučnici otkrili Pluton i proglasili ga planetom, on je tvrdio da to nebesko telo nema odlike planete. Da li je Milanković bio u pravu? Šta sada znamo o Plutonu?

Najveći doprinos nauci je njegova „heliocentrična” teorija ledenih doba ) matematičkim putem je izračunao i pokazao kako promena intenziteta sunčevog zračenja utiče na promenu klime na Zemlji i dovodi do pojave ledenih doba na Zemlji. Prema Milankovićevim proračunima, Zemlja će prirodnim putem ući u novo ledeno doba za 30.000 godina. U tekstu Uspomene, doživljaji i sećanja ovaj velikan svetske nauke opisuje svoje školovanje, period kada je bio vaš vršnjak. Već tada se naslućivalo da će postati naučnik svetskog glasa. Navedi čime se on već tada izdvajao, po čemu se razlikovao od svojih vršnjaka.

OPIŠI I ti od prošle godine imaš novi nastavni predmet P hemiju. Da li ti se dopada ova nauka? Kakve pojave i zakone izučavate na časovima hemije? Sigurno izvodite i razne eksperimente. Eksperiment je postupak koji koriste naučnici radi proučavanja pojava u prirodi da bi dokazali neku naučnu istinu ili opovrgli neku pretpostavku. Na kojim časovima vi izvodite eksperimente? Opiši jedan eksperiment. Ispričaj kako ste se pripremili za njega. Koje ste sve sprave i posude koristili pri tome? S kojim hemikalijama ste radili? Opiši kako je tekao sam eksperiment. Da li je bio uspešan? Šta ste eksperimentom dokazali ili opovrgli?

BOGATI SVOJ REČNIK Sufksom -ar grade se reči kojima se označavaju osobe koje se bave nekim zanimanjima: vetrinar, električar, zlatar, grafčar i sl., ali i imenice kojima se označavaju ljudi koji se bave nekom naukom. Čovek koji izučava matematiku je matematičar. Naučnik koji se bavi fzikom je ____________________, hemijom ___________________, botanikom ____________________, istorijom __________________. Istim nastavkom grade se i neke druge imenice muškog roda. Planinar nije naučnik, već čovek koji se penje na planinske vrhove. Pokušaj svojim rečima da objasniš značenje sledećih reči: gospodar _________________________________________________, podstanar _________________________________________________, romantičar ________________________________________________, astmatičar ________________________________________________. Ako nisi siguran/sigurna, odgovore potraži u rečniku.

* КЉУЧНЕ РЕЧИ: Нико1а Те(1а, (еHа-а, :ко1о)а-е, физика, идеја, (п!о)оKе-е идеје 0 де1о

Објашњење непознатих речи и израза конструкција, /. !од ) !а(по!ед е1е3ената, (а(та)ни4 де1о)а как)е нап!а)е, нац!та, !ада и (1.; турбина, /. !од ) 3ото! за п!оиз)од-0 е1ект!и9не ене!гије; избалансиран, избалансирана, избалансирано ) 0(к1аKен, који (к1адно !ади, ф0нкциони:е; конкретан, конкретна, конкретно ) (т)а!ан, !еа1ан, опипJи); демонстрација, /. !од ) о)де: о9иг1едно п!икази)а-е, да)а-е о9иг1едни4 п!и3е!а

Нико1а Те(1а

МЛАДОСТ И ПРВИ ИЗУМИ Чи3 3и (е ја)и идеја, од3а4 по9и-е3 да је !аз)ија3 0 ()ојој 3а:ти. Ме-а3 кон(т!0кциј0 нап!а)е, 0(а)!:а)а3 је и она !ади 0 3оји3 3и(1и3а. Са()и3 је не)а/но да 1и 3оја т0!7ина !ади 0 3и(1и3а и1и је п!о7а3 0 ()ојој !адионици. Чак п!и3ети3 ако није из7а1ан(и!ана. Би1о :та да је, не3а !аз1ике, !ез01тати (0 и(ти. На о)ај на9ин (а3 0 (та-0 да 7!зо !аз!ади3 и доте!а3 за3и(ао, а да ни:та не доди!не3. А када по(тигне3 така) (тепен 0(а)!:ено(ти ()ога из03а да не )иди3 нигде никака) недо(татак, онда 30 даје3 конк!етан о71ик, )а кона9ни п!оиз)од 3ога 03а. Редо)но 3оја нап!а)а !ади онако како (а3 и за3и(1ио и !ез01тат ек(пе!и3ента је 0п!а)о онака) кака) (а3 п1ани!ао да 70де. За д)аде(ет година није 7и1о никак)ог из0зетка. А за:то 7и 7и1о д!0га9ије?

Te(1а из (т0дент(ки4 дана 1874P1878. године

ЧУДЕСНА СИЛА У КАБИНЕТУ ЗА 2ИЗИКУ Кад 3и је 7и1о де(ет година, по:ао (а3 0 Реа1н0 ги3назиј0, но)0 и (а()и3 п!и(тојно оп!е3Jен0. У ка7инет0 за физик0 на1ази1и (0 (е !азни 3оде1и к1а(и9ни4 на09ни4 апа!ата, е1ект!и9ни4 и 3е4ани9ки4. О9а!а)а1и (0 3е по)!е3ене де3он(т!ације и ек(пе!и3енти које (0 )!:и1и на:и на(та)ници, и не(03-и)о (0 7и1и (на/ан под(т!ек 3о3 из03итеJ(т)0. Ст!а(но (а3 )о1ео 3ате3атик0 и 9е(то од п!офе(о!а до7ијао по4)а1е за 7!зо !а90на-е. А т0 7!зин0 п!ипи(0је3 1акоHи да за3и:Jа3 7!ојке и !а90н(ке !ад-е, а1и не на 0о7и9ајен на9ин, него као 0 (т)а!но3 /и)от0. До из)е(ног (тепена (1о/ено(ти 7и1о 3и је (а)!:ено ()еједно да 1и (а3 и4 напи(ао на та71и и1и (а3 и4 за3и(1ио 0 3а:ти. А1и (1о7одно ц!та-е, ко3е је 7и1о по()еHено до(та 9а(о)а, 7и1о 3и је до(адно и те:ко (а3 га подно(ио. Би1о је п!и1и9но нео7и9но, је! (е )еHина 91ано)а 3оје по!одице и(тица1а 0 ц!та-0. Мо/да је 3оја од7ојно(т једно(та)но до1ази1а од (к1оно(ти да

(1о7одно !аз3и:Jа3. Да није 7и1о неко1ико из0зетно г10пи4 де9ака, који заи(та ни(0 зна1и ни:та да !аде, 3оје оцене из тог п!ед3ета 7и1е 7и најго!е. По:то је п!е3а тада )а/еHе3 о7!азо)но3 п!ог!а30 ц!та-е 7и1о о7а)езно, 7и1а је то оз7иJна поте:коHа. О)ај недо(татак п!етио је да 0г!ози це10 3ој0 ка!ије!0 и 3ој отац и3ао је оз7иJне те:коHе да 3е п!ог0!а из !аз!еда 0 !аз!ед... У ток0 ()и4 ти4 година 3оји !одитеJи (0 о(та1и непоко1е7Jи)и 0 ()ојој од10ци да 3е нате!ај0 да (е п!и4)ати3 ()е:тени9ког пози)а, а (а3а 3е је по3и(ао на то 0/а(а)а1а. Био (а3 )ео3а заинте!е(о)ан за е1ект!ицитет под )е1ики3 0тицаје3 ()ог п!офе(о!а физике, 03ног 9о)ека, који је 9е(то де3но(т!и!ао о(но)не законе на апа!ати3а које је (â3 из03ео. Од -его)и4 из03а (еHа3 (е једног 0 о71ик0 (1о7одно !оти!ај0Hе (ија1ице о73отане а103иниј03(ко3 фо1ијо3, која (е 7!зо ок!ета1а када је 7и1а по)езана (а е1ект!о(тати9ко3 3а:ино3. Не3ог0Hе 3и је да потп0но о7ја(ни3 (и1ин0 о(еHа-а које 3е је о70зи3а1о док (а3 п!и(0(т)о)ао из)оKе-0 о)и4 тајан(т)ени4 поја)а. С)аки 0ти(ак је (т)а!ао на 4иJаде одјека 0 3ојој ()е(ти. Же1ео (а3 да (азна3 :то )и:е о тој 90де(ној (и1и. Ж0део (а3 за ек(пе!и3енти3а, за и(т!а/и)а-и3а и п!едао (а3 (е (0д7ини те:ка (!ца.

СТРАШНА БОЛЕСТ И ПОВРАТАК У ЖИВОТ Уп!а)о када (а3 (е п!ип!е3ао за д0го п0то)а-е к0Hи п!и3ио (а3 )е(т да отац /е1и да иде3 0 1о). Био је то 90дан за4те) ( о7зи!о3 на то да је он 0)ек 7ио п!оти) о)е )!(те (по!та. А1и неко1ико дана ка(није дознао (а3 да 0 на:е3 к!ај0 4а!а ко1е!а и, и(ко!и(ти):и п!и1ик0, )!атио (а3 (е 0 Го(пиH, не о7ази!0Hи (е на /еJе ()оји4 !одитеJа. Не)е!о)атно је ко1ико (0 J0ди 3а1о зна1и о 0з!оци3а о)ог з1а које (е поја)Jи)а1о 0 зе3Jи ()аки4 петнае(т до д)аде(ет година. Ве!о)а1и (0 да (е (3!тоно(ни 0з!о9ници п!ено(е )азд04о3, и(п0-а)ај0Hи га о:т!и3 3и!и(о3 и ди3о3. И(то)!е3ено, J0ди (0 пи1и загаKен0 )од0 и 3а(о)но 03и!а1и. Рaз7о1ео (а3 (е од те (т!а:не 7о1е(ти п!)ог дана по по)!атк0 и 3ада (а3 п!е/и)Jа)ао к!изе, де)ет 3е(еци (а3 7ио )езан за по(теJ0, гото)о непок!етан. С)а 3оја /и)отна ене!гија 7и1а је потп0но и(ц!пена и по д!0ги п0т 0 /и)от0 (а3 (е на:ао на (а3!ти. У једно3 од (а3!тни4 т!ен0така, за који (0 3и(1и1и да 3и је по(1ед-и, отац је 01етео 0 3ој0 (о70. Јо: 0)ек па3ти3 -его)о

Објашњење непознатих речи и израза одбојност, /. !од ) ()ој(т)о онога :то изази)а непо)оJан 0ти(ак; непоколебљив, непоколебљива, непоколебљиво P који, не од0(таје од идеје, за3и(1и, на3е!е; електрицитет, 3. !од P о71ик ене!гије 9ији (0 но(иоци е1ект!они, п!отони и позит!они; физи9ка поја)а к!ета-а ти4 9е(тица, е1ект!и9ни на7ој, е1ект!и9на (т!0ја; ротирајући, ротирајућа, ротирајуће P који !оти!а, који (е о7!Hе, )!ти (!оти!ај0Hа 3а:ина); електростатичка машина P 3а:ина која п!оиз)оди е1ект!ицитет; харати, харам P п0(то:ити, одно(ити ог!о3не /!т)е

Објашњење непознатих речи и израза Лазар, 3. !од ) 7и71иј(ка 1и9но(т, кој0 је )а(к!(ао, подигаo из 3!т)и4, о/и)ео И(0(

71едо 1ице док је пок0:а)ао да 3е !аз)е(е1и, не(иг0!ни3 г1а(о3. Реко4 30: „Мо/да 7и4 3огао да (е опо!а)и3, ако 3и доп0(ти: да (т0ди!а3 те4ник0.” „ИHи Hе: 0 нај7оJ0 те4ни9к0 :ко10 на ()ет0”, одго)о!ио 3и је ()е9ано, а знао (а3 да тако и 3и(1и. Ве1ики те!ет 3и је пао (а (!ца, а1и о1ак:а-е 7и (тиг1о п!ека(но да не 7е:е 90дот)о!ног 1ека који (е до7ијао д0ги3 к0)а-е3 једне )!(те па(0Jа. На ог!о3но зап!епа:Hе-е ()и4, )!атио (а3 (е 0 /и)от, као д!0ги Лаза!. Отац је 0по!но за4те)ао да п!о)еде3 годин0 дана 0 к!ета-0 на 9и(то3 )азд040, :то (а3 не!адо п!и4)атио. Нај)еHи део )!е3ена 10тао (а3 п1анина3а, нато)а!ен 1о)а9ко3 оп!е3о3 и за)е/Jаје3 к-ига. О)ај доди! (а п!и!одо3 3и је о()е/ио д0:0 и те1о. Раз3и:Jао (а3 и п1ани!ао и запо9ео 3ноге идеје које (0, по п!а)и10, 7и1е )а!Jи)е... По за)!:етк0 !а(п0(та, по(1а1и (0 3е на По1ите4ни9к0 :ко10 0 Г!ац 0 Штаје!(кој, кој0 је 3ој отац иза7!ао као једн0 од нај(та!ији4 :ко1а и они4 које (0 0/и)а1е нај)еHи 0г1ед. Био је то т!ен0так који (а3 /еJно и:9еки)ао и по9ео (а3 ()оје (т0дије 9)!(то !е:ен да 0(пе3. Моје п!ет4одно :ко1о)а-е је 7и1о изнад п!о(ека, за4)аJ0ј0Hи о9е)о3 под09а)а-0 и п!0/ени3 3ог0Hно(ти3а. На09ио (а3 неко1ико језика и ко!и(тио (е к-ига3а из неко1ико 7и71иотека, (ак0пJај0Hи из -и4 3а-е-)и:е ко!и(не инфо!3ације. А онда (а3 п!)и п0т 3огао да иза7е!е3 п!ед3ете који (0 3и (е допа1и и ни(а3 )и:е 3о!ао да (е г-а)и3 (а (1о7одни3 ц!та-е3. Од109ио (а3 да изненади3 ()оје !одитеJе и токо3 це1е п!)е године 0(тајао (а3 ()аког дана 0 т!и 0ј0т!0 и !адио цео дан до једанае(т ноH0. По:то је )еHина 3оји4 ко1ега (т0дената (4)ата1а (т)а!и о1ако, п!и!одно је да (0 3оји !ез01тати над3а:и1и о(та1е. У ток0 те године по1о/ио (а3 де)ет и(пита и п!офе(о!и (0 (3ат!а1и да за(10/0је3 оцене )и:е од нај7оJи4... Од1о3ци из к-иге /ладост и први из!ми

МОЋ СПРОВОVЕЊА ИДЕЈЕ У ДЕЛО З7ог 9ега (0 Нико1и Те(1и идеје )ео3а )а/не? Како и4 он о71ик0је и !аз)ија? Да 1и он п!а)и !аз1ик0 из3еK0 3и(аоног п!оце(а који (е 0 -е30 од)ија док !аз!аK0је идеј0 и конк!етног о(т)а!и)а-а те идеје 0 !адионици? Док !аз3и:Jа о неко3 3е4аниз30, :та он ()е

п!и3еH0је? Када Нико1а Те(1а даје конк!етан о71ик ()о3е из030? Как)и (0 !едо)но, 7ез из0зетка, 7и1и !ез01тати Те(1ини4 ек(пе!и3ената токо3 -его)ог д)аде(етогоди:-ег !ада?

ЧУДЕСНА СИЛА У КАБИНЕТУ ЗА 2ИЗИКУ Ко1ико је и3ао година Нико1а Те(1а када је по:ао 0 Реа1н0 ги3назиј0? Како је 7ио оп!е3Jен -и4о) ка7инет за физик0? Шта га је о9а!а)а1о 0 :ко1и? Как)а је 01ога на(та)ника 0 -его)о3 /и)от0? На који је на9ин Нико1а Те(1а и(поJа)ао 3ате3ати9ки та1енат? Који 30 је п!ед3ет 0 :ко1и п!ед(та)Jао п!о71е3? Одак1е је потица1а та од7ојно(т п!е3а (1о7одно3 ц!та-0? Шта је, п!е3а /еJа3а -его)и4 !одитеJа, т!е7а1ао да 70де /и)отни пози) Нико1е Те(1е? Како је он !еаго)ао и на (а30 по3и(ао на то? За :та је, 0 (т)а!и, 7ио заинте!е(о)ан? Ко је и3ао )ео3а )е1ики 0тицај на -ега? Кака) је 7ио -его) на(та)ник физике? Којег (е -его)ог из03а (еHа Нико1а Те(1а? Како (е Нико1а Те(1а о(еHао док је п!и(0(т)о)ао из)оKе-0 ти4 тајан(т)ени4 поја)а? Шта је он /е1ео и за 9и3 је /0део?

Те(1а по!ед т!ан(фо!3ато!а 0 !ад0, 1а7о!ато!ија 0 Ко1о!адо Сп!инг(0 1899. године

СТРАШНА БОЛЕСТ И ПОВРАТАК У ЖИВОТ Как)а је 7о1е(т ()аки4 петнае(т до д)аде(ет година 4а!а1а Те(1ини3 к!аје3? Који (0 0з!о9ници те 7о1е(ти? Шта (0 о -ој зна1и J0ди? Да 1и је и Те(1а 7ио /!т)а те 7о1е(ти? Како је тек1о -его)о 7о1о)а-е и опо!а)ак? Када 30 је пао те!ет (а (!ца? Шта га је подиг1о из по(теJе? За:то ка/е да (е )!атио 0 /и)от као д!0ги Лаза!? Како је Те(1а п!о)ео годин0 након озд!а)Jе-а? Како је на -ега 0тицао доди! ( п!и!одо3? У кој0 га је :ко10 0пи(ао отац? За:то је 7а: -0 иза7!ао? Како је Те(1а запо9ео ()оје (т0дије, (а как)о3 на3е!о3? Как)о је 7и1о -его)о п!ет4одно :ко1о)а-е? За4)аJ0ј0Hи ко3е је 7и1о так)о? Шта је 31ади Те(1а од109ио? Како је он о(т)а!ио ()ој0 на3е!0? Как)и3 је оцена3а оце-ен?

РАЗМИСЛИ И ПОВЕЖИ П!еп!и9ај део 7иог!афије Нико1е Те(1е 0 које3 (е го)о!и о -его)о3 на09но3 (т)а!а-0. Нека ти на)едени из!ази 70д0 под(тицај: (нага идеје

(нага 3а:те

(нага на0ке

(нага )оJе

СТВАРАЈ И ТИ Спој на0ке и п!и!оде је не!а(киди). Како о7ја:-а)а: -и4о)0 0заја3но(т? Која (е г!0па на0ка 7а)и из09а)а-е3 п!и!одни4 поја)а и фено3ена? У3етни9ко (т)а!а1а:т)о је 0)ек о7ојено и пок!ен0то 03етнико)и3 о(еHа-и3а, до/и)Jаји3а. У ко3 к-и/e)но3 !од0 до3ини!ај0 о(еHа-а пи(ца? За кој0 1и!(к0 )!(т0 је о)о п!и3а!но о7е1е/је? Нео7и9но је када (0 те3е из на0ке, физике, 3е4анике, као и поја)е које (0 0 )ези (а -и3а, а које (е де3он(т!и!ај0 0 на09ни3 1а7о!ато!ија3а, о7ојене е3оција3а. Када те п!еп1а)и (и1ина о(еHа-а 0 )ези (а на0ко3 кој0 из09а)а: 0 ок)и!0 неког на(та)ног п!ед3ета? Би1о да је !е9 о на09но3, 7и1о о 03етни9ко3 (т)а!а1а:т)0, )а/но је да (т)а!а1ац о(ети !адо(т (т)а!а-а. Без те !адо(ти, не3а 0(пе4а. Како !аз03е: о)ај (та)? И(п!и9ај и1и напи:и када (и ти о(етио !адо(т (т)а!а1а:т)а.

Т!и)а Ми1ита!

КАКО СУ СЕ ЗАБАВTАЛИ

VАЦИ НЕКАДАШЊЕ НОВОСАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ К-ига Нови Сад на раскрсници мин!лог и садањег века на(та1а је на о(но)0 (еHа-а Но)о(аKанина Т!и)е Ми1ита!а (1889P1977), но)ина!а, к-и/е)ника и п!е)одиоца, 7и):ег Kака С!п(ке ги3назије 0 Но)о3 Сад0. У -ој опи(0је изг1ед (та!ог Но)ог Сада, ()оје 0(по3ене из дети-(т)а, :ко1о)а-е, д!0:т)ени, к01т0!ни, п!и)!едни и по1ити9ки /и)от 0 Но)о3 Сад0 ( по9етка и 0 п!)ој по1о)ини 20. )ека.

У ок)и! :ко1(ког /и)ота 0 некада:-ој Но)о(ад(кој ги3назији (пада дакако и на9ин како (0 (е п!е 3ного деценија Kаци за7а)Jа1и, как)е (0 7и1е Kа9ке иг!е и как)е !азоноде и п!о)оди.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Т!и)а Ми1ита!, С!п(ка ги3назија 0 Но)о3 Сад0, :ко1(ки /и)от, (1о7одно )!е3е, за7а)а, на09нопоп01а!ни тек(т

))))))))))))))))))))))))))))) И:1и (0 0 то )!е3е Kаци Но)о(ад(ке ги3назије, !еKе 0 3а-и3 г!0па3а, на из1ете 0 Ка3ени9ки па!к, на Венац, 0 Ка!1о)це и 0 о71и/-е ф!0:кого!(ке 3ана(ти!е. И:1о (е пе:ке, је! је за Kаке 7ио „)е1ик” издатак и они4 неко1ико к!ајца!а :то (е п1аHа1о за ка3ени9к0 1аKиц0, а ки!иAије (0 за )о/-0 таJига3а до Ка!1о)аца т!а/и1и и по де(ет к!ајца!а од о(о7е, а за де(ет к!ајца!а (е 3ог1о к0пити д)е ки1е 41е7а. Ка!1о)ци (0 и онда п!и)1а9и1и из1етнике з7ог Ст!а/и1о)а, а ф!0:кого!(ки 3ана(ти!и з7ог (!п(ки4 (та!ина. Из1ети 0 2!0:к0 го!0 да)а1и (0 о7и9но ин(пи!ације они3а који (0 д!/а1и да 0 (е7и и3ај0 пе(ни9к0 /иц0, а1и (0 !едо)но и(ко!и:Hени као те3а за пи(3ене :ко1(ке задатке. То (0 7и1е !азоноде но)о(ад(ки4 ги3нази(та 0 је(е-е и п!о1ет-е 1епе дане. У 1ето (е и:1о на к0па-е, :то је зада)а1о 3ного 7!иге ди!екто!0 и п!офе(о!и3а, је! и по!ед опо3ена и ка/-а)а-а )еHина Kака и:1а је на (1о7одни Д0на) да (е к0па из1а/0Hи (е опа(но(ти да)Jе-а. Како 0 оно )!е3е није 7и1о 0 Но)о3 Сад0 ни (та1ног позо!и:та, ни 7ио(копа, а није !адио ни за7а)ни па!к, то је за Kаке 7и1о 3а1о п!и1ика за !азонод0 и п!о)оде. Но Kаци )и:и4 !аз!еда ипак (0 и3а1и !азоноде: неки (0 по(еHи)а1и :ко10 иг!а-а, а )еHина (е (а(таја1а да 09и и )е/7а ()и!а-е на та370!а3а. Уз та370!а-е

Објашњење непознатих речи и израза крајцара, /. !од P некада:-и а0(т!иј(ки 7ака!ни но)ац 3а-е )!едно(ти; кириџија, 3. !од P онај који (е 7а)и п!е)озо3 т0Kе !о7е, то)а!а и (1. о7и9но ()оји3 ко1и3а, ко-и3а, 1аKо3 и (1.; таљиге, /. !од ((а3о 3н.) P )!(та зап!е/ни4 ко1а (која о7и9но )09е (а3о један ко-); инспирација, /. !од P нада4н0Hе; имати песничку жицу P и3ати (3и(1а 83 за пи(а-е поезије

Објашњење непознатих речи и израза серенада, /. !од ) пе(3а која (е пе)а )оJеној /ени, ноH0 под п!озо!о3; расплашити, расплашим ) 0п1а:ити кога; осујетити, осујетим ) (п!е9ити кога 0 как)ој на3е!и; предстража, /. !од ) (т!а/а која је по(та)Jена и(п!ед г1а)не )ој(ке као за:тита од изненадног напада; седељка, /. !од ) (к0п познаника !ади !азго)о!а и за7а)е

(е дакако и пе)а1о, а како је онда 7ио о7и9ај да (е ноH0 де)ојка3а под п!озо!о3 даје (е!енада, то (0 и (та!ији Kаци то 9ини1и, :то је тако и(то зада)а1о 7!иге ди!екто!0 који није 4тео да 30 (е (а (т!ане по1иције и г!аKана 0п0H0ј0 п!иго)о!и како Kаци на!0:а)ај0 ноHни 3и!. Vаци3а је 7и1о за7!а-ено да (е по(1е де)ет 9а(о)а 0)е9е на1азе по 01ица3а, па је и (а3 ди!екто! (а по -его)о3 за4те)0 и п!офе(о!и) п!о:етао 01ица3а да 7и тако !а(п1а:ио Kаке; но (е!енаде (е ни(0 да1е (п!е9ити и о(0јетити, је! (0 Kаци 0)ек и3а1и по(та)Jене ()оје п!ед(т!а/е и за )!е3ена (е (к1а-а1и под т0Kе капије, 9и3 7и (е изда1ека поја)ио ди!екто! и1и који п!офе(о!. П!и9а1о (е, 3еK0ти3, да то није 7ио !едак (109ај да (0 ди!екто!, и1и п!офе(о!, и (а3и за(та1и и (10:а1и 1епо пе)а-е и та370!а-е Kака, а до7!и4 пе)а9а и ()и!а9а је 0 то )!е3е заи(та 7и1о. На ја)не за7а)е и иг!анке 3ог1и (0 иHи (а3о Kаци )и:и4 !аз!еда, но Kаци (0 и4 3а-е по(еHи)а1и; !адо (0 и 3ного (0 3еK0ти3 7и1и пози)ани 0 п!и)атне к0Hе на (едеJке, к!(не (1а)е и !азне до3аHе п!и!ед7е и то понај)и:е з7ог пе(3е и ()и!ке. Тако (0 некада но)о(ад(ки Kаци ()оје (1о7одно )!е3е п!о)оди1и 0з !азне иг!е, п!о)оде и !азоноде. Од1о3ак из к-иге Нови Сад на раскрсници мин!лог и садањег века

Ги3назија „Јо)ан Јо)ано)иH З3ај” 0 Но)о3 Сад0

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ О 9е30 (е го)о!и 0 о)о3 тек(т0? Да 1и је о)ај тек(т п!и3е! к-и/е)но03етни9ког де1а и1и на09нопоп01а!ног? Како (0 онда:-и Kаци Но)о(ад(ке ги3назије п!о)оди1и (1о7одно )!е3е 0 п!о1еHне и је(е-е дане? К0да (0 и:1и на из1ете? Како (0 они до(пе)а1и на /еJено 3е(то? За:то (0 Ка!1о)ци п!и)1а9и1и из1етнике? А з7ог 9ега (0 по(еHи)а1и ф!0:кого!(ке 3ана(ти!е? Чине 1и то и дана:-и из1етници, па и т0!и(ти? Ко је и3ао на!о9ите ко!и(ти од из1ета на 2!0:кој го!и? Како (0 (е за7а)Jа1и 0 1ет-е до7а? Како (0 некада /и)е1и Kаци 0 Но)о3 Сад0? П!онаKи и п!о9итај тај део тек(та. Чега ()е није 7и1о? Како (0 (е за7а)Jа1и (та!ији Kаци? Да 1и је -и3а недо(таја1о позо!и:те, 7ио(коп, за7а)ни па!к? Че30 (0 (е они по()ети1и? За:то је -и4о) из7о! 7ио :ко1а иг!а-а, па та370!а-е, пе)а-е... Шта 3и(1и: о онда:-е3 о7и9ај0 да (е де)ојка3а пе)ај0 (е!енаде ноH0 под п!озо!о3? СеHа: 1и (е !о3ана Поп Ћира и поп Спира? Мо/да (и г1едао/г1еда1а фи13? Ко је та3о пе)ао (е!енаде и ко3е? Онда зна: како (0 3о3ци о7и9но п!о1ази1и пе)ај0Hи д!агој под п!озо!о3? Како (0 !еаго)а1и ди!екто! и п!офе(о!и на та ноHна та370!а-а? П!онаKи !е9ениц0 0 тек(т0 0 којој (е го)о!и о једној за7!ани за Kаке. Шта 3и(1и: о то3е? Многи !одитеJи 7и /е1е1и да (е поно)о 0)еде так)а за7!ана. За:то? Ко је (3ео иHи на ја)не за7а)е? Да 1и (0 они то !адо 9ини1и? Шта (0 )и:е )о1е1и?

ПОТРАЖИ У ТЕКСТУ П!онаKи 0 тек(т0 и и(пи:и нази)е и они4 о71ика за7а)е и на9ина Kа9ког /и)ота који (0 п!и(0тни и 0 дана:-е до7а, а зати3 и они4 Kа9ки4 !азонода и акти)но(ти које )и:е не по(тоје. Дана:-е Kа9ке за7а)е: _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

Некада:-е Kа9ке за7а)е: _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ Под)0ци 0 тек(т0 оне !е9и које ти (е 9ине за(та!е1и3, које дана( !етко 0пот!е7Jа)а3о. Го)о!е и4 понекад (а3о (та!ији J0ди. Како (е дана( нази)а 09еник ги3назије? ___________________________. Како је наз)ан 0 тек(т0? _____________________________________ А 09еница ги3назије? __________________________________________ Да 1и ти 9е:Hе ка/е: Kак и1и 09еник? У (!п(ко3 језик0 од и3енице ђак не3а о71ика за де)ој9иц0 и1и де)ојк0, као :то п!е3а !е9и !ченик по(тоји !е9 !ченица. Поиг!ај (е и (т)о!и так)0 !е9. Мо/да неHете 3оHи ни да је изго)о!ите... У !аз!ед0 Hете (е (3ејати и 7иHе за7а)но!

РАЗМИСЛИ МАЛО Дато3 из!аз0 п!ид!0/и одго)а!ај0Hе зна9е-е:

дати (неко3е) (е!енад0 дати (неко3е) (!це дати (неко3е) !0к0

п!и4)атити п!о(ид70 0з)!атити J07а) и(казати J07а) неко3

СТВАРАЈ И ТИ Напи:и (а(та) о то3е како п!о)оди: и1и како 7и /е1ео//е1е1а да п!о)оди: (1о7одно )!е3е и1и Kа9ке !а(п0(те. Пи:и и о ()оји3 д!0го)и3а, о то3е како (е за7а)Jате, :та )а3 је !азонода...

ОПРОБАЈ СЕ У НОВИНАРСТВУ Ако не /е1и: да пи:е: (а(та), а ти инте!)ј0и:и ()оје !одитеJе, 3о/е: и 7ак0 и дек0. По(та)Jај и3 пита-а 0 )ези (а ти3 како (0 они /и)е1и када (0 7и1и Kаци. Не питај и4 (а3о о за7а)и и !азоноди, питај и4 како (0 ина9е /и)е1и, :та и4 је 309и1о, (а 9и3е (0 (е 7о!и1и, да 1и (0 и3а1и до)оJно (!ед(та)а за /и)от, :ко1о)а-е, о п!)и3 J07а)и3а...

Ми10тин Та(иH М1ади (т0дент Ве1ике :ко1е 0 Беог!ад0, 0з ()е(!дн0 по3оH Беог!ад(ког пе)а9ког д!0:т)а и -его)ог п!ед(едника Сте)ана Тодо!о)иHа, од1ази на (т0дије 30зике 0 Мин4ен, а1и :ко1а!ине (0 )и(оке, а но)ца поне(таје...

СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ По(1е д)е године (т0дија Сте)ан Мок!а-ац (е о7!аHа 3ини(т!0 п!о()ете и о7ја:-а)а :та из09а)а и :та 7и јо: т!е7а1о да 0!ади. У из)е:тај0 3ини(т!0 пи:е: „Из годи:-е ()едоA7е, кој0 п!и1а/е3, )идеHе Го(подин 3ини(та! :та (а3 иза7!ао за (пеција1н0 (т!0к0 и 0једно 0(пе4 0 -ој и о(та1и3 (по!едни3 (т!0ка3а. И 3ада је (а3о та ()едоA7а до)оJан доказ о (а)е(но3 )!:е-0 3ојега по(1а, опет H0 7ити тако (1о7одан да 7а! 0 к!атки3 потези3а о7е1е/и3 3ој о)огоди:-и !ад, на!о9ито онај )ан :ко1е, 0з Сте)ан Стојано)иH то H0 јо: изнети 3и(1и за 3ој 70д0Hи !ад. Мок!а-ац 1894. године Најп!е !ад (а3 да оп!а)да3 за:то (а3 7а: 30зи9к0 тео!иј0 иза7!ао за ()ој0 (т!0к0. Кад (а3 п!о:1е 1879/80. године т!о:ко3 Беог!ад(ког пе)а9ког д!0:т)а по(1ат да из09а)а3 30зик0, и кад 3и (е )аJа1о !е:ити :та да иза7е!е3 за (пеција1н0 (т!0к0, да 1и тео!иј0 30зике и1и кака) ин(т!03ент P тада (а3 и3ао на 030 (е7е и на:е п!и1ике и пот!е7е. Рез01тат 3ојег 3и:Jе-а 7и1о је !е:е-е да иза7е!е3 30зи9к0 тео!иј0, је! (а3 (3ат!ао да 0 о)и3 година3а ()оји3 не 7и4 3огао на поједино3 ин(т!03ент0 до(тиHи он0 )и(ин0, (а које 7и4 до(тојно и (а ()ет1и3 о7!азо3 3огао оп!а)дати но)ац који је на 3ене 0т!о:ен: за из09а)а-е как)ога ин(т!03ента (а на!о9ито к1а)и!, )ио1ин0 и1и )ио1он9е1о, за које (а3о и )!еди т!о:ити), н0/не (0 (а()и3 31аде године; )аJа1о је отпо9ети 7а! 0 12-тој години. Д!0ги !аз1ог )а/нији од о)ог тај је :то (3ат!а3, да је за на( да1еко пот!е7није да и3а3о тео!ети9а!а, ко3позито!а, који Hе, ако је та1енто)ан, (т)а!ати (!п(к0 30зик0 на 3оти)и3а на-

КЉУЧНЕ РЕЧИ: 30зика, Сте)ан Стојано)иH Мок!а-ац, ко3позито!, (т0дије, !0ко)ет

Објашњење непознатих речи и израза сведоџба, /. !од P ()едо9ан(т)о о за)!:ено3 !аз!ед0 (а оцена3а; свесрдан, свесрдна, свесрдно P који (е 9ини од ()ег (!ца, )ео3а (!да9ан, и(к!ен

Објашњење непознатих речи и израза виртуоз, 3. !од P о(о7а (о7и9но 03етник) који показ0је (а)!:ен0 )е:тин0 и1и )!40н(ко 03еHе 0 не9е30; руковет, /. !од P те3ат(ки о7једи-ена з7и!ка 30зи9ки4 ко3позиција; специјална струка P о)де: г1а)ни п!ед3ет на (т0дија3а; визија, /. !од P да1еко(е/на за3и(ао о п!ед)идJи)о3 и /еJено3 !аз)ој0 догаKаја и1и неког под04)ата

:и4 на!одни4 напе)а, и1и, ако (а3 не 3о/е ни:та да 0!ади, он Hе 7а! 0т!ти п0т доцнији3 та1енто)ани3 (!п(ки3 ко3позито!и3а. Ви!т0озе, ()и!а9е на поједини3 ин(т!03енти3а, ако 0(т!е7ај0, 3о/е3о до7ити одак1е 4оHе3о, а1и ко3позито!а, који Hе (!п(ки да о(еHа, (!п(ки да ко3пон0је, не 3о/е3о (а (т!ане до7ити ни по које но)це, он 3о!а да је С!7ин д0:о3 и те1о3. P Ја зна3 да 7и нај7оJе 7и1о да (а3 3огао о7оје (појити, као :то то на запад0 )еHино3 (а1и не 0)ек) и 7и)а, нај7оJе 7и 7и1о да (е (п!е3а3 и за тео!ети9а!а и за )и!т0оза, а1и на /а1о(т то је не3ог0Hе из !аз1ога које (а3 го!е на)ео.” На (!еH0 (!п(ке п!о()ете и Сте)ана Мок!а-ца, 3ини(та! је 0 то )!е3е 7ио из0зетно о7!азо)ан на09ник, пи(ац на09ни4 (т0дија и 0A7еника, Стојан Но)ако)иH. Он не (а3о да је одо7!ио п!ог!а3 даJи4 (т0дија 31адо3е Мок!а-ц0, него 30 је и по)еHао (типендиј0. МеK0ти3, з7ог недо(татка (!ед(та)а на к!ај0 године до:1о је до тога да је Сте)ан Мок!а-ац 3о!ао да (е )!ати, па је (типендиј0, на!а)но, изг07ио. У Беог!ад0 п!и3а (е 3е(та ди!игента пе)а9ког д!0:т)а „Ко!не1ије”. Са о)и3 4о!о3 п!ип!е3а и из)оди ()ој0 Прв! р!ковет: „Из моје домовине”, кој0 је напи(ао 1884. године. У о)ој !0ко)ети о7!адио је пе(3е: :ојо ми, :ојо, драга д!шо моја, Јарко с!нце одскочило, Што ти је, Стано, мори... О)а !0ко)ет из)едена је п!)и п0т 0 На!одно3 позо!и:т0 0 Беог!ад0 20. ј0на 1884. године, на к!ај0 позо!и:не (езоне. Р0ко)ет је из)е1а Ц!к)ено-пе)а9ка д!0/ина „Ко!не1ије” а ди!иго)ао је а0то!, Сте)ан Мок!а-ац. Мок!а-ац је и(те године п!ип!е3ио и Др!г! р!ковет: „Из моје домовине” која (ад!/и пе(3е: 0с! се небо звездама, Смиљ Смиљана покрај воде брала, Јесам ли ти Јелане, /аро Ресавкињо и У :!дим! град! ч!дно ч!до каж!. И3ао је д)аде(ет де)ет година. Није 7ио п!)и 0 (!п(кој 30зици који је на о(но)0 на!одни4 пе(а3а, тек(та и 3е1одије, 03етни9ки !аз!аKи)ао 3е1одиј0. А1и 7ио је једин(т)ен. Од ог!о3ног 71ага које 30 је п!0/ао (!п(ки и ј0/но(1о)ен(ки 3е1о( (а9и-а)ао је 30зи9ке !0ко)ети које (0 7и1е оно нај1еп:е 0 30зици и !е9и. По9ео је да (к0пJа на!одно 71аго 0 ()о3 !одно3 к!ај0, )и:е година п!е него :то је к!ен0о да о(т)а!0је ()оје )изије о 30зици и !е9и. И на(та)ио је до к!аја /и)ота. Од1о3ак из к-иге Српски великани !метности

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ... Да 1и (те на 9а(о)и3а 30зи9ког (10:а1и Мок!а-9е)0 30зик0? Како (те до/и)е1и -его)е ко3позиције? Как)а о(еHа-а (е 70де док 0/и)а3о 0 -и3а? Мок!а-9е)е !0ко)ети п!ед(та)Jај0 неизо(та)ни део !епе!тоа!а 3ноги4 :ко1(ки4 4о!о)а. Да 1и и )а: :ко1(ки 4о! из)оди Мок!а-9е)а де1а? Која ти (е ко3позиција нај)и:е допада?

С. С. Мок!а-ац, !0копи( XIII р!ковети „Из Србије”

Ко3е (е о7!аHа Сте)ан Мок!а-ац по(1е д)е године (т0дија и з7ог 9ега? Шта ()е (азнаје3о о Мок!а-ц0 из из)е:таја који је 0п0тио 3ини(т!0? Који део из)е:таја је по(е7но )а/ан?

Шта је ()е из о71а(ти 30зике Мок!а-ац 3огао да иза7е!е за из09а)а-е, (т0ди!а-е? За:то (е Мок!а-ац оп!еде1ио за тео!иј0 30зике? Шта је ()е он и3ао на 030 доно(еHи о)ак)0 од10к0? У тек(т0 пот!а/и !аз1оге који (0 0тица1и на то да (е не оп!еде1и за из09а)а-е как)ог ин(т!03ента. На)одеHи !аз1оге, он ка/е „за нас је да1еко )а/није... ”. На кога он то, 0 (т)а!и, 3и(1и? Как)0 7и 30зик0 т!е7а1о да (т)а!а 70д0Hи ко3позито!? Која је јо: -его)а д!0:т)ена 01ога? П!онаKи т0 !е9ениц0 0 тек(т0, п!о9итај је и !еци :та ти о то3е 3и(1и:. За који3 је (т!09-аци3а пот!е7а 0 (!п(кој к01т0!и )еHа? Кака) т!е7а да је ко3позито!? Ко је 0 то )!е3е, на (!еH0 31адога Мок!а-ца, 7ио 3ини(та!? З7ог 9ега је 0 (!п(кој к01т0!и и на0ци зна9ајан Стојан Но)ако)иH? За:то је Мок!а-ац до:ао 0 Беог!ад? Ког (е „3е(та п!и3а” 0 Беог!ад0? Када и где је 7и1а п!)а из)ед7а -его)е Прве р!ковети? Када је п!ип!е3ио Др!г! р!ковет? Иако није 7ио п!)и 0 (!п(кој 30зици „који је на о(но)0 на!одни4 пе(а3а, тек(та и 3е1одије, 03етни9ки !аз!аKи)ао 3е1одиј0”, он је 7ио једин(т)ен. О7ја(ни за:то. Који3 (е по(1о3 7а)ио до к!аја /и)ота? На ког (!п(ког )е1икана те је под(етио Сте)ан Мок!а-ац?

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Ве1ика :ко1а 0 Беог!ад0 ()е9ано је от)о!ена 31. а)г0(та 1808, a на(та)а је к!ен01а (1едеHег дана. О(ни)а-е о)е :ко1е је 7и1о од из0зетног зна9аја за !аз)ој (!п(ког :ко1(т)а и (!п(ке к01т0!е. О(и3 тога, након по7еде 0(таника 0 П!)о3 (!п(ко3 0(танк0 1804. године, т!е7а1о је о!ганизо)ати д!/а)0, а за !0ко)оKе-е д!/а)ни3 апа!ато3 7и1и (0 пот!е7ни (т!09ни и п!а)но о7!азо)ани J0ди. Ве1ика :ко1а је, (тога, п!ед(та)Jа1а )!(т0 3е:а)ине (!ед-е и )и(оке :ко1е. У п!)е д)е године 09и1и (0 (е (!ед-о:ко1(ки п!ед3ети: и(то!ија, геог!афија, !а90ница, (ти1и(тика, не3а9ки језик, а 0 т!еHој 0ни)е!зитет(ки п!ед3ети: д!/а)но п!а)о, к!и)и9но п!а)о и 3еK0на!одно п!а)о. О)а :ко1а 7и1а је ()оје)!(на (т!09на :ко1а, о!ијенти(ана на о7!азо)а-е 9ино)ника и ја)ни4 (10/7еника. Један од о(ни)а9а и п!)и4 п!офе(о!а Ве1ике :ко1е 7ио је До(итеј О7!адо)иH, а -его) је 09еник 7ио В0к Стефано)иH Ка!аAиH. Зг!ада :ко1е по(тоји и дана(, и 0 -ој је (3е:тен 30зеј В0ка Ка!аAиHа и До(итеја О7!адо)иHа.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК О7ја(ни :та зна9е (1едеHи из!ази и (а(та)и !е9енице 0 који3а Hе: и4 0пот!е7ити: 31аде године _________________________________________________ 10де године __________________________________________________ 3ага!еHе године ______________________________________________ позне године _________________________________________________ У ко3 је из!аз0 !е9 (а п!о3е-ени3 зна9е-е3 _____________________ О7ја(ни зна9е-а (1едеHи4 из!аза и по(1о)ица: И3ати на 030 Па(ти на 03 Што на 030, то на д!030. У3 ца!0је, а (нага к1аде )аJа. Са(та)и па! (а (0п!отни3 зна9е-е3: о()ет1ати о7!аз ___________________________________________

Стани(1а) Жи)ко)иH

ЧУДЕСНИ ЖИВОТ СЛИКЕ Пи:0Hи ()оја и(к0(т)а на те30 90де(ног /и)ота (1ике, ниједног т!ен0тка ни(а3 за7о!а)ио да (0 (1и9на, а 3о/да и 0з70дJи)ија и(к0(т)а до/и)Jа)а1и и д!0ги појединци. Уп!а)о, д)а (0 3е !аз1ога потак1а да за7е1е/и3 једн0 „т0K0 п!и90”: п!)и, да и10(т!0је3 по(тоја-е т0Kи4 и(к0(та)а; д!0ги, да опи:е3 један од !еKи4 п!и3е!а не0ни:ти)о(ти 03етни9ког де1а. Најзад, као 3оје и(к!ено п!изна-е 7!ојни3, нај9е:Hе анони3ни3 т!ага9и3а за заг07Jени3 (1ика3а, е)о нео7и9не п!и9е једног од -и4, И1ије P Ике Vо!Kе)иHа:

„Као о7и9но, једне (07оте о7и1азио (а3 Ка1ениHе)0 пијац0. Во1и3 да ц0-а3, 9о)ек никад не зна на :та 3о/е да наиKе. У г!0пи ди)Jи4 п!ода)аца, они4 :то на т!отоа!0 из1а/0 (та!е (1а)ине, за!Kа1е а1атке, к-иге 0 !а(пада-0 и (1и9не од7а9ене п!ед3ете, за0(та)ио (а3 (е и(п!ед једног Циганина. Па/-0 (0 3и п!и)0к1е д)е-т!и к0тије (а !еп!од0кција3а 0 7оји на го!-е3 пок1опц0. У7!зо, по!ед -и4 0г1едао (а3 једно не0г1едно, 3а1о п1атно, доз1а7ога п!Jа)о и поцепано по (!едини. И(под децениј(ке патине и п!Jа):тине 09ини1о 3и (е да п!о)и!0је п!а)а (1ика. Узео (а3 то па!9е п1атна 0 !0ке и заг1едао: 7ио је то типи9ан 3а1и пејза/. Пота3нео и о:теHен, а1и (е и о)ако )иде1о да је (1ика! 7ио п!офе(иона1ац. Заг1едао (а3 јо: па/Jи)ије и 0 до-е3 де(но3 0г10 0г1едао иниција1е P Б. С. 1910! Да 1и је 3ог0Hе да је то Бо!и)оје Сте)ано)иH? П!и(еHао (а3 (е на 7!зин0 Сте)ано)иHе)и4 (1ика (а из1о/7е „С!п(ки и3п!е(иони(ти” и кон(тато)ао и(т0 те4ник0 (итног потеза, и(ти ко1о!ит. Није 7и1о никак)е (03-е за 3ене: то је (1ика Бо!и)оја Сте)ано)иHа! Пот!0дио (а3 (е да 3е не изда 0з70Kе-е. Узео (а3 0 1е)0 !0к0 једн0 од они4 к0тија (а !еп!од0кцијо3, док (а3 поцепано п1атно д!/ао 0 де(ној. Наизг1ед 3и!но (а3 запитао: P По:то о)о, а по:то о)о? П!ода)ац 3е је од3е!ио: P К0тија д)а дина!а, а о)о т!и дина!а. Знао (а3 да је ценка-е једини но!3а1ан !азго)о! 0 о)ак)ој (ит0ацији: P А за:то к0тија д)а, а о)о т!и дина!а? P Па, 7!е, о)о је ипак неко па!9е п1атна. Раз3и(1ио (а3 као 3а1о, па (а3 од109ио:

КЉУЧНЕ РЕЧИ: (1ика!(т)о, Бо!и)оје Сте)ано)иH, и3п!е(иониза3, т!го)ина 03етнина3а, „Беог!ад(ка 7а:та”

Објашњење непознатих речи и израза цуњати, цуњам P к!етати (е по1ако и 7ез од!еKеног циJа, :етати (е и !азг1едати :то; импресионист(а), 3. !од P 03етник који (т)а!а 0 д040 и3п!е(иониз3а, 03етни9ког п!а)ца ( к!аја 19. и по9етка 20. )ека, 0 ко3 до3ини!а из!аз 1и9ни4, т!ен0тни4 !а(по1о/е-а 03етника; колорит, 3. !од ) 0ти(ак по(тигн0т одно(о3 и интензитето3 7оја на некој (1ици; репродукција, /. !од P копија 03етни9ке (1ике неког а0то!а

Објашњење непознатих речи и израза платно, (!. !од P о)де: 03етни9ка (1ика из!аKена на п1атн0 о7и9но 0Jани3 7оја3а; патина, /. !од P зе1енка(ти, (3еKи и1и 3!ки танки (1ој који (е под 0тицаје3 )1аге и ок(идације )!е3ено3 (т)а!а на по)!:ини (та!и4, д0го не9и:Hени4, о7и9но 3ета1ни4 п!ед3ета; рестаураторски, рестаураторска, рестаураторско ) који (е одно(и на !е(та0!ациј0, о7на)Jа-е 03етни9ки4 де1а и )!аHа-е на (та!и о71ик; чистилиште, (!. !од ) 0 4!и:Hан(т)0 3е(то из3еK0 !аја и пак1а где д0:е г!е:ника по(1е (3!ти т!пе и 9и(те (е п!е 01а(ка 0 !ај

P До7!о, 0зеH0 о)о за т!и дина!а. П1атио (а3, 0зео п1атно и к!ен0о, да 7и4 (е за0(та)ио по(1е де(етак ко!ака. За0(та)и1а 3е је по3и(ао: как)а Hе то (1ика 7ити кад (е !е(та0!ато!(ки 0!еди! В!атио (а3 (е и изненадио Циганина: P Е)о ти јо: де(ет дина!а. П!и4)атио је )идно о7!адо)ан: P X)а1а, :ефе, 4)а1а! Опет (а3 по:ао и (тигао до из1аза (а пијаце, кад 3и (ин0 к!оз г1а)0: где је на7а)ио о)о п1атно? Мо/да на то3 3е(т0 3о/е да (е наKе јо: нека (1ика, 7и1о Сте)ано)иHе)а 7и1о неког д!0гог (1ика!а (та!ије гене!ације? Дак1е, јо: једно3 (а3 (е )!атио за90Kено3 Циганин0: P Е)о ти јо: д)аде(ет дина!а, а1и да 3и ка/е: одак1е ти о)о па!9е п1атна. Т!ен0так (е ко1е7ао. Мо/да је по(03-ао да (а3 неки по1ицајац који 3о/е да 30 нап!а)и п!о71е3е. К!атко је одго)о!ио: P Из контејне!а. Т0 )и:е није и3а1о :та да (е т!а/и, па (а3 о)ај п0т дефинити)но оти:ао. ))))))))))))))))))))))))))))) О)а п!и9а Ике Vо!Kе)иHа не(03-и)о је ка!акте!и(ти9ан п!и3е! за (1ик0 која је, 7ез )1а(тите к!и)ице, о(0Kена на (3!т: 0нака/ена и поцепана 7а9ена је 0 контејне!! А1и ни то није 7и1о до)оJно да кона9но 70де 0ни:тена! Ба9ена као отпадак она Hе на 90де(ан на9ин )а(к!(н0ти и на(та)ити г!07о п!екин0т /и)от. Уп!а)о о)ај (109ај до)ео 3е је до закJ09ка да, по (0д7ини која и3 је на3е-ена, п!епознаје3 д)е катего!ије (1ика: оне које /и)е п!)и /и)от и оне које /и)е д!0ги /и)от. Ма1о7!ојне (0 оне које од т!ен0тка на(танка /и)е непо(!едно п!)и /и)от. То (0 0г1а)но3 оне које и3ај0 (!еH0 да п!а)о из 03етнико)ог атеJеа (тигн0 0 неки 30зеј и1и (1и9н0 ин(тит0циј0. Много је )еHи 7!ој они4 које тек к!оз д!0ги /и)от о()ајај0 3е(то које као 03етни9ке т)о!е)ине за(10/0ј0. А1и п!е тога 3о!ај0 да п!оK0 к!оз п!а)о 9и(ти1и:те! То зна9и да по(1е !е1ати)но к!атког п!)ог /и)ота, п!е/и)е ()е по(1едице !а)нод0:но(ти )1а(ника, о3а1о)а/а)а-а на(1едника, патине )!е3ена и за7о!а)а, ()е до (а3е г!анице физи9ког 0ни:те-а. То (е де(и1о и (а по3ен0то3 (1ико3 Бо!и)оја Сте)ано)иHа. Она је п!о:1а к!оз

Бо!и)оје Сте)ано)иH: :еоградска башта 0Jе на п1атн0, 38×34 cm (игн. д. д: БС 1910. )1а(ник: Га1е!ија зад0/7ина Ђорђевић, Беог!ад

()е фазе и(к0:е-а, да 7и поцепана и п!ек!и)ена пони/а)ај0Hо3 п!Jа):тино3 за)!:и1а 0 контејне!0. С!еHни3 (109аје3, !0ка (0д7ине 0 )ид0 !0ке једног Циганина (тиг1а је п!е г!ад(ке 9и(тоHе, из)ади1а је из 3!т)а9нице и тако јој о3ог0Hи1а тај д!0ги, надај3о (е, д0го)е9ни /и)от. Од1о3ак из к-иге Живот слика

ВАЖНО ЈЕ ДА ЗНАШ К-ига Живот слика, кој0 је напи(ао Стани(1а) Жи)ко)иH, (ад!/и п!и9е које го)о!е о „/и)отно3 п0т0” једног 03етни9ког де1а, о нео7и9ни3 (0д7ина3а -и4о)и4 т)о!аца, а1и и J0ди који (0 и4 на најне)е!о)атније на9ине (а90)а1и од (иг0!ног п!опада-а и тако и3 о7ез7еди1и д0го)е9но(т и ди)Jе-е по(3ат!а9а 0 30зеји3а и га1е!ија3а, 3е(ти3а до(тојни3 -и4о)е )!едно(ти. О 9е30 ()едо9и о)а п!и9а? За:то је Стани(1а) Жи)ко)иH, пи(ац о)е к-иге, од109ио да за7е1е/и једн0 „т0K0 п!и90”? Које !аз1оге за то он на)оди? Ко на3 п!ипо)еда о)0 нео7и9н0 п!и90 о једној 03етни9кој (1ици?

Како је И1ија Vо!Kе)иH наи:ао на -0? Како је изг1едао „т!го)а9ки п!о(то!” ди)Jи4 п!ода)аца, где је и Циганин п!ода)ао ()ој0 „!о70”? За:то (0 зани3Jи)а 3е(та где (е п!одај0 !азне (та!е (т)а!и и (итнице? Во1и: 1и да на пијаца3а п!она1ази: неке 1епе и !етке п!ед3ете? За:то те п!и)1а9и пија9но :а!ени1о и /аго! к0паца и п!ода)аца? И3а 1и 0 т)о3 3е(т0 пијаца по1о)ни4 (т)а!и? Опи:и је.

ИСПОД ДЕЦЕНИЈСКЕ ПАТИНЕ И ПРTАВШТИНЕ УЧИНИЛО МИ СЕ ДА ПРОВИРУЈЕ ПРАВА СЛИКА

Шта је п!и)0к1о па/-0 а0то!0 о)е п!и9е? Како је он п!епознао )!едно 03етни9ко де1о (ак!и)ено децениј(ко3 патино3 и п!Jа):тино3? Как)о га је о(еHа-е о70зе1о када је 0г1едао иниција1е Б. С. и, 0з -и4, 1910. годин0? Ко3 03етни9ко3 п!а)ц0 п!ипада (1ика! Бо!и)оје Сте)ано)иH? Које (0 о(о7ине (1ике !азотк!и1е -еног т)о!ца?

ЦЕНКАЊЕ НА ПИЈАЦИ Како је Ика Vо!Kе)иH пок0:ао да (ак!ије 0з70Kе-е п!ед пија9ни3 п!ода)це3? За:то 30 је то 7и1о )а/но? Након 0(пе:не к0по)ине 03етни9ког п1атна, од109ио је да (е поно)о о7!ати п!ода)ц0. Шта га је на)е1о да тако по(т0пи? По(та)ио је пија9но3 п!ода)ц0 јо: једно пита-е. Пот!а/и тај део тек(та и п!о9итај га наг1а(. Да 1и те је изненадио Циганино) одго)о!? Како !аз03е: 9и-ениц0 да је (1ика п!онаKена 0 контејне!0? Шта (и 0 то3 т!ен0тк0 по3и(1ио/по3и(1и1а? Как)о (е о(еHа-е 0 те7и ја)и1о након о)ог (азна-а о (1ици познатог (1ика!а?

НЕОБИЧНО СВЕДОЧАНСТВО О 9е30 ()едо9и п!и9а Ике Vо!Kе)иHа? Как)а је даJа (0д7ина о)е (1ике? Како Hе она на(та)ити ()ој г!07о п!екин0т /и)от? До как)ог је закJ09ка до:ао пи(ац о)е к-иге !аз3и:Jај0Hи о п!онаKеној (1ици? Опи:и „/и)отни п0т” они4 (1ика „које /и)е п!)и /и)от”. А (ада и(п!и9ај о нео7и9но3 /и)от0 „они4 које тек к!оз д!0ги /и)от о()ајај0 3е(то које као 03етни9ке т)о!е)ине за(10/0ј0”. За:то оне

3о!ај0 да п!оK0 к!оз „п!а)о 9и(ти1и:те”? Кака) је -и4о) п0т до за(10/еног 3е(та 0 ()ет0 03етно(ти? К!оз која је ()е и(к0:е-а п!о:1а (1ика Бо!и)оја Сте)ано)иHа? Када јој (е на(3е:и1а (!еHа? Ко ј0 је (па(ио од „(иг0!не (3!ти”?

ПРИЧА У ПРИЧИ Ко (0 п!ипо)еда9и 0 од1о3к0 из к-иге Живот слика? Ко на3 (аоп:та)а „т0Kе п!и9е”? Ко го)о!и (а30 „т0K0 п!и90”? Који3 (е на!ати)ни3 те4ника3а (10/е п!ипо)еда9и? Који3 по(т0пци3а (е по(ти/е дина3и9но(т и 0)е!Jи)о(т п!ипо)еда-а о (1ици наKеној 0 контејне!0? Када пи(ац к-иге поно)о 0зи3а !е9? Који тон до3ини!а 0 пи:9е)о3 закJ09к0 о /и)от0 (1ика?

БЕОГРАДСКА БАШТА П!о9итај па/Jи)о податке о (1ици. Кад је (1ика на(та1а? Ко1ико је п1атно )е1ико? Како је (1ика потпи(ана? Кој0 (1ика!(к0 те4ник0 је (1ика! ко!и(тио? Који је нази) (1ике и :та је на -ој п!иказано? По(3ат!ај :еоградск! башт! и !еци које 7оје на -ој до3ини!ај0. Које годи:-е до7а је (1ика! „04)атио” ()ојо3 9еткицо3? У тек(т0 (е о (1ици ка/е да је !аKена те4нико3 (итног потеза. П!и3еH0је: 1и ти на -ој те (итне потезе? На који3 де1о)и3а (1ике (0 они нај0о9Jи)ији? Упо!еди д)а (та71а која (0 п!иказана на (1ици. Шта запа/а:? Заг1едај (е 0 па!9е не7а изнад 7а:те. Да 1и је оно )ед!о, (03о!но, 71и(та)о, о71а9но... Који3 п!иде)о3 7и га нај)е!није опи(ао/опи(а1а? Пот!а/и 0 тек(т0 ко3 03етни9ко3 п!а)ц0 је п!ипадао (1ика! Бо!и)оје Сте)ано)иH. С1ика! је п!енео ()ој0 и3п!е(иј0, ()ој 1и9ни 0ти(ак и !а(по1о/е-е. Шта 3и(1и:, 0 как)о3 (е !а(по1о/е-0 на1азио док је (т)а!ао о)0 (1ик0? Как)0 и3п!е(иј0 (и ти (текао/(тек1а о :еоградској башти?

НЕДОКУЧИВЕ ТАЈНЕ УМА И СРЦА

Branko Ćopić

KAKO SAM DOŠAO DO PRVIH KNJIGA KLJUČNE REČI: sećanje, školovanje, lektira, literatura, umetnička literatura, šund-literatura

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza duljiti, duljim P dužiti; iskamčiti, iskamčim P teškom mukom izmoliti od nekog nešto

U osnovnoj školi došao sam do prvih knjiga. Istina, bilo ih je vrlo malo, ali svaku sam zapamtio. Duga je to priča kako sam naučio da čitam ćirilicu još prije polaska u osnovnu školu, pa kako sam pronašao u nekom sanduku jednu knjigu narodnih pjesama, pa kako sam se neobično uzbudio čitajući je, pa kako je djed mislio da sam se razbolio zato što sam bio sav uplakan, pa kako... Dakle, da mnogo ne duljim, ta pjesmarica je bila prva knjiga koja mi je dospjela u ruke. U školi sam, tek negdje u trećem razredu, kupio od učiteljice knjigu Miguel Servantes. Za nju sam Korice Servantesovog Don Kihota iskamčio s velikom mukom dva diiz 1931. godine nara od strica Nidže. (Djed mi je već bio umro.) U toj knjizi bio je opisan život slavnog španskog pisca Servantesa i štampano nekoliko odlomaka iz njegovog romana Don Kihot. Sledeća pročitana knjiga bila je Doživljaji jednog vuka, zatim Doživljaji jedne kornjače. Sve su bile ilustrovane. Čitajući te knjige, bio sam tako uzbuđen i zanesen, tako razigrane mašte, da sam sve ono što sam pročitao, zamišljao življe nego stvarni

svijet oko sebe. Preda mnom su se otkrivali novi nepoznati krajevi, ljudi, životinje. Sve mi se činilo ljepše, bolje i čudesnije nego u običnom životu. Jednom je neki moj daljni rođak dobio na lutriji paket knjiga. Znajući kako on voli kruške, ja mu odnesem punu svoju školsku torbu krušaka, a on mi, zauzvrat, pokloni dvije knjige: zbirku narodnih priča i zbirku priča engleskog pisca Oskara Vajlda. Kako je taj rođak živio u jednom dosta udaljenom selu, tom prilikom preduzeo sam i svoje dotad najveće samostalno putovanje. Na dva-tri mjesta umalo me ne ujedoše psi, ali se ipak sve dobro svršilo: i ja i knjige čitavi stigosmo kući... Da imam smisla za pisanje to sam najprije čuo od svog nastavnika srpskohrvatskog jezika. Donese on jednog dana u razred naše đačke sveske s ispravljenim zadacima, spusti ih na sto i ozbiljno upita: P Koji je među vama Branko Ćopić? Meni se odsjekoše noge. Gotov sam, pomislih, sigurno me je neko tužio zbog mog „lajanja”. Lagano ustadoh i promucah: P Molim, to sam ja. P Napisao si vrlo dobar zadatak! P grmnu on, a ja od velikog iznenađenja i olakšanja P coc! P ponovo sjedoh u klupu, opet mi se noge podsjekoše. Tih godina pročitao sam čitav niz odabranih knjiga koje su mi preporučili moji nastavnici. Skoro isto toliko pročitao sam i raznih drugih knjiga koje su mi do ruku slučajno došle. Među njima je bilo dosta petparačke, šund-literature, ali ja sam i to halapljivo gutao. Čak mi se ponekad činilo da su te knjige bolje od one prave, umjetničke literature, a tek sam kasnije počeo uočavati razliku između njih...

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza (p)odsjekoše mi (mu i sl.) se noge P ne moći se pomeriti od straha; grmnuti, grmnem P ovde: vrlo glasno progovoriti; petparački, petparačka, petparačko P koji ne vredi ni pet para, bezvredan; šund-litreratura, ž. rod P literatura bez umetničkih vrednosti

Odlomci iz dela Moj život i književni rad

PRIJE POLASKA U OSNOVNU ŠKOLU Šta je Branko Ćopić znao još pre nego što je krenuo u osnovnu školu? Šta ti ovaj podatak govori o njegovim interesovanjima? Koja je bila prva knjižica koju je pročitao? Kako se osećao dok ju je čitao? Zašto se djed zabrinuo?

KAD JE KRENUO U ŠKOLU Ispričaj kako je došao do svoje prve knjige. Koja je to knjiga bila? Roman Don Kihot nalazi se u programu lektire za prvi razred srednje škole, ali Branko nije kupio taj roman, već knjigu o njenom piscu. Šta misliš o tome koliko je ta knjiga bila primerena učeniku trećeg razreda osnovne škole? Zašto ju je on ipak kupio? Posle ove knjige uspeo je da dođe do nekih knjiga koje su više odgovarale njegovom uzrastu i interesovanjima. Koje su to knjige bile? Kakav svet se otvarao pred njegovim očima dok ih je čitao? Potraži u tekstu rečenice koje govore o tome i pročitaj ih naglas. Zašto mu se svet opisan u knjigama činio lepšim i boljim nego stvarni svet? Ponekad se, dok čitamo neku vrlo uzbudljivu knjigu, toliko saživimo s njom da ne možemo da prekinemo čitanje. Neke knjige se čitaju toliko brzo da kažemo da se čitaju „u jednom dahu”. Je li ti poznat ovaj izraz? Znaš li šta znači? Da li si ti neku knjigu pročitao/pročitala „u jednom dahu”? Koja je to knjiga bila? Kako je Branko Ćopić došao do zbirki narodnih priča i priča Oskara Vajlda?

DAR ZA PISANJE I ŽEĐ ZA KNJIGOM Ko je prvi shvatio da Branko ima dara za pisanje? Kako je to saopštio dečaku? Zašto se dečak uplašio kad ga je nastavnik prozvao? Pisac kaže da je tih godina pročitao mnoge knjige koje su mu nastavnici preporučili, ali i mnoge koje su mu slučajno došle do ruku. Šta znači kad kažemo da neko čita sve što mu dođe pod ruku? Među takvim knjigama često bude i onih koje nemaju umetničkih kvaliteta. Kako pisac naziva tu literaturu? Kad je počeo da oseća razliku između umetničke i šund-literature?

POTRAŽI U REČNIKU Potraži u nekom od rečnika stranih reči i izraza koja sve značenja ima reč literatura i iz kog jezika potiče. Prepiši to što saznaš u svoju svesku. Sastavi rečenice u kojima ćeš reč literatura upotrebiti u svakom od zapisanih značenja.

ISPRIČAJ Kada pisac ovog teksta koristi reč literatura, on ima na umu njeno prvo značenje P književnost i pominje da je čitao i narodnu i umetničku književnost. Koju književnost ti više voliš P narodnu ili umetničku? Obrazloži zbog čega.

PREPORUČI Preporuči nam knjigu koja je na tebe ostavila poseban utisak.

BOGATI SVOJ REČNIK Branko Ćopić kaže da je halapljivo gutao knjige. Šta znači izraz gutati knjige: a) ne birati šta čitaš; b) ne moći prekinuti čitanje kad počneš; c) voleti knjige i mnogo čitati? Zaokruži slovo ispred tačnog odgovora. Od reči knjiga načini nove reči kojima ćeš označiti: umetničke tvorevine kojima je osnovno izražajno sredstvo reč _________________________________________________________ mušku osobu koja piše knjige _________________________________ žensku osobu koja piše knjige _________________________________ malu ili tanku knjigu ________________________________________ veliku ili debelu knjigu _______________________________________ prodavnicu u kojoj se prodaju knjige ____________________________ pridev sa značenjem koji se tiče književnosti ______________________ osobu koja vodi poslovne i blagajničke knjige (u frmama i ustanovama) _________________________________________________________ osobu koja povezuje listove knjige i koriči ih _________________________________________________________

* KLJUČNE REČI: mladost, knjiga, knjižara, književnost, literatura, jezik književnosti, slikovitost, emocionalnost

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza ubog, uboga, ubogo ) sirotinjski; kalendar, m. rod ) ovde: zbornik tekstova raznovrsnih sadržaja koji su izlazili jednom godišnje i bili namenjeni širokoj čitalačkoj publici; aranžiran, aranžirana, aranžirano ) koji je lepo složen, uređen i ukrašen

100

Ivo Andrić

KAKO SAM ULAZIO VNOSTI U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI Ne sećam se i ne bih mogao odrediti kad sam počeo da pišem, jer se u meni moja prva želja za pisanjem i potreba za izrazom u toku vremena pomešala sa stvarnim počecima moga pisanja. Čini mi se da je uz prve knjige koje sam čitao, ili samo gledao, vezana i prva pomisao da nešto i sam napišem ili bar u mašti uobličim. A knjiga, to je bila velika strast i velika muka naših mladih godina. Ona je bila i ostala želja moga detinjstva. Dečak u trećem razredu gimnazije, ja sam patio od prave žeđi za knjigom. Ta žeđ je bila utoliko veća što se do knjige teže dolazilo. A knjiga u našem tadašnjem životu bila je retka i skupa, gotovo nedostižna stvar. U našim sirotinjskim stanovima nije bilo knjiga, osim udžbenika ili nekog ubogog kalendara. Škola je pružila malo ili ništa, a o kupovini nije moglo biti govora. U tadašnjem Sarajevu postojale su tri ili četiri knjižare, i svaka od njih je pored knjiga prodavala, naravno, i kancelarijski i školski materijal. U stvari, bolje bi to bilo kazati obrnutim redom, jer su knjige bile sporedan, a kancelarijski materijal glavni artikal. Najveća i najbolja takva „knjižara i papirnica”, svojina nekog doseljenika, bila je jedina koja je, pored nešto naših, imala i dosta stranih knjiga, na nemačkom jeziku, u jednom na savremen način aranžiranom, dobro osvetljenom izlogu. Knjige su bile ponajviše bečka ili minhenska izdanja, uglavnom lakša, zabavna književnost, namenjena za lektiru austrijskim činovnicima i ofcirima, a uz to i ponešto nemačkih prevoda sa ruskog ili iz skandinavskih književnosti, koje su tada bile u velikoj modi. Uostalom, za mene su bile sve jednake, jer ni o jednoj nisam ništa znao. Znao sam samo da su knjige, da me svojom sjajnom opremom, tajanstvenim naslovima i nepoznatom sadržinom neodoljivo privlače, i da ih strasno želim. Pred tim izlogom proveo sam, u ranim đačkim godinama, mnoge časove. To je bio moj prvi i dugo jedini „prozor u svet”, moja „veza” sa velikom svetskom književnošću (tako sam mislio!) o kojoj ja ništa nisam znao osim to da mora negde da postoji, a o kojoj mi niko, pa ni naš nastavnik književnosti, koji nit je bio pravi nastavnik nit je imao mnogo

veze sa književnošću, nije ni tada ni docnije mogao ništa da kaže. U kišnim popodnevima, kad dečaci mojih godina čeznu za nečim novim, lepim i uzbudljivim, traže hranu duhu i mašti, hranu koja im je potrebna isto kao hleb i voda, a koju im u našim tadašnjim prilikama ni kuća ni škola ni društvo nisu mogli da pruže, ja sam često napuštao našu neveselu sobu i strmim sokacima, po izlokanoj krupnoj kaldrmi slazio dole u ravni deo grada. Išao sam pravo do knjižare i stajao dugo pred njenim izlogom, koji sam tako dobro poznavao da sam primećivao svaku i najmanju promenu i radovao Ivo Andrić u svojoj radnoj sobi u Beogradu joj se kao ličnom doživljaju. Po nekoliko puta sam odlazio od tog izloga pa se opet vraćao, sve tako dok ne stane da se spušta jesenje veče i dok u izlogu ne plane svetlost, i njen odsjaj ne padne po mokrom asfaltu. Tada je valjalo napustiti sve to i vratiti se gore u mahalu svom stvarnom životu. Ali osvetljeni izlog nije bilo lako zaboraviti. U noćnim dečačkim snovima i polusnovima on je bleštao i kružio u fantastičnim preobražajima; to i nije bio više običan gradski izlog sa knjigama, nego vasionska svetlost, deo nekog sazvežđa kome sam težio sa silnom željom, ali sa bolnim saznanjem da mi je nedostižno. I svakog dana tako. Po stotinu puta sam čitao meni nepoznata imena pisaca i naslove tih knjiga. Ne imajući nikoga da me obavesti i uputi, ja sam tim naslovima sam davao neki smisao i značenje, nalazio među njima svoje simpatije i antipatije. Svaki od tih naslova izazivao je moju maštu da radi i da nagađa šta bi moglo iza njega da se krije i da, posle uzaludnog nagađanja, sama izmišlja sadržinu tih nepristupnih knjiga. P Tu su negde nicale i tu odmah propadale moje prve zamisli pripovedaka i romana. Tu su stala da sviću u meni i druga saznanja. Kao toliki drugi dečaci, moji drugovi, vrlo rano sam po mnogo koječem osetio i naučio šta je to sirotinja, šta znači imati i nemati, i kakav je onaj neprelazni zid koji deli mnoge ljude od onog što vole i žele, ali ni po čem tako jasno i

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza izlokan, izlokana, izlokano ) rastočen, razoren vodom; kaldrma, ž. rod ) grubo, neravno kamenje kojim se popločavaju ulice i putevi; mahala, ž. rod ) deo grada, gradska četvrt

101

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza pregoreti, pregorim ) ovde: preboleti što

oštro kao po ovim knjigama u izlogu i mojoj prekoj potrebi i neostvarljivoj želji da ih imam, listam i čitam. Mnogo je godina prošlo od tada. Mnogo sam knjiga video u svom veku, dosta pročitao, nekoliko i napisao, ali knjige iz skromnog izloga provincijske knjižare u Sarajevu P nisam nikad potpuno zaboravio. Sećanje na njih zadržalo se u onim skrovitim predelima moćnih a neispunjenih detinjskih želja koje, i kad čovek pregori i prividno zaboravi, ostaju i žive celog veka, pritajene negde duboko u nama, i javljaju se čudno i neočekivano u noćnim snovima ili u nesvesnim postupcima dnevnog života.

VELIKA STRAST I MUKA MOJIH MLADIH GODINA Kada se u Andriću javila prva želja i potreba za pisanjem? Čime je ona bila podstaknuta? Zašto je knjiga bila velika strast i muka njegovih mladih godina? Kakve knjige su mu bile dostupne? Šta je škola mogla da mu pruži? Kako su izgledale tadašnje knjižare? Šta je u njima bio glavni, a šta sporedni artikal?

TO JE BIO MOJ PRVI I DUGO JEDINI „PROZOR U SVET” Po čemu pisac pamti najbolju i najveću sarajevsku knjižaru? Kakve knjige su se tamo mogle kupiti? Zašto su za pisca sve te knjige bile jednake? Potraži u tekstu rečenicu koja govori o tome čime su ga one privlačile. Kakvu želju u njemu je budio pogled na njih? Pisac kaže: „To je bio moj prvi i dugo jedini „prozor u svet”, moja „veza” sa velikom svetskom književnošću (tako sam mislio!)...” Obrati pažnju na reči u zagradi. Zašto je tada tako mislio i šta je kasnije shvatio? Šta je, gledajući tu sjajnu opremu i fantastične naslove knjiga, naslutio? Gde je provodio kišna popodneva svojih đačkih godina? Pravi li mu društvo neki od njegovih školskih drugova? Pisac kaže da su ta popodneva dečaci provodili u čežnji za nečim novim, uzbudljivim, tražeći hranu duhu i mašti. Razmisli i reci čime su njegovi vršnjaci hranili svoj duh i maštu. Čime ti i tvoji vršnjaci hranite svoj duh i maštu?

102

Potraži i pročitaj naglas deo teksta koji govori o tome šta je sve pisac kao dečak primećivao stojeći pred izlogom knjižare. Šta mu je najteže padalo? Kako je osvetljeni izlog doživljavao u snovima? Šta je dečak svakodnevno činio čitajući nepoznata imena pisaca i naslove knjiga? „Tu su negde nicale i tu odmah propadale moje prve zamisli pripovedaka i romana.” P Obrati pažnju na ovu rečenicu. Obavesti se o tome koliko je pripovedaka i romana napisao Ivo Andrić i kakva književna veličina je postao. Čega je veliki pisac svestan dok priziva u mislima sliku osvetljenog izloga sarajevske knjižare?

Izlog knjižare Gece Kona u Knez Mihailovoj ulici u Beogradu, 1934. godine

NEPRELAZNI ZID Kakva su još piščeva saznanja i iskustva povezana sa izlogom knjižare? On o ovim događajima govori sa velike vremenske distance i sa iskustvom priznatog književnika. Autobiografski zapis Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti objavljen je prvi put 1953. godine u časopisu Polet. Do tada je Andrić već napisao i objavio zbirku lirske proze Ex ponto, pesme u prozi Nemiri, nekoliko zbirki pripovedaka, i značajne romane Gospođica, Na Drini ćuprija, Travnička hronika. Svoju neispunjenu detinju želju je pregoreo, ali nikad nije zaboravio. O njoj govori sa: a) strašću; b) ravnodušnošću; c) ushićenjem; d) tugom. Razmisli i među ponuđenim odgovorimа zaokruži one s kojima se slažeš. Obrazloži svoje mišljenje i potkrepi ga delovima teksta koji to potvrđuju.

103

OBRAZLOŽI, POTRAŽI, ISPRIČAJ Pisac kaže da je patio od prave žeđi za knjigom i da je tada tražio hranu duhu i mašti. Slikoviti izrazi žeđ za knjigom i duhovna glad označavaju dečakovu potrebu za _____________________________________

_____________________________________________________ _____________________________________________________ _____________________________________________________ ____________________________________________________ . Umesto termina književnost koristi se i termin literatura. Potraži u nekom od rečnika stranih reči i izraza koja sve značenja ima reč literatura i iz kog jezika potiče. Prepiši objašnjenja iz rečnika u svoju svesku. Sastavi rečenice u kojima ćeš reč literatura upotrebiti u svakom od pronađenih značenja. Pripremi se da na sledećem času govoriš o knjizi koja je na tebe ostavila poseban utisak.

DOBRO JE DA ZNAŠ Književnost je vrsta umetnosti čije je izražajno sredstvo reč. Umetnik rečju prenosi na čitaoca svoja razmišljanja, osećanja, želje, težnje, sumnje, radosti, nespokojstva... Postoji značajna razlika između umetničkog i neumetničkog izražavanja. Nije sve što se napiše ili iskaže književnost. Jezik književnosti, pesnički jezik, razlikuje se od svakodnevnog jezika po tome što se u njemu svakidašnja jezička značenja preobražavaju i proširuju. Pesnik unoseći u svoje delo razna stilska sredstva, jeziku daje slikovitost, a izražavajući svoja najintimnija osećanja, boji ga emociоnalnošću.

104

Б!ани(1а) Н0:иH

КИРИЈА ЛИЦА: ОТАЦ МАЈКА СТАРИЈА КЋЕР МЛАVА КЋЕР СТАРИЈИ СИН МЛАVИ СИН

КЉУЧНЕ РЕЧИ: п0то)а-е, по!одица, (и!о3а:т)о, опти3иза3, једно9инка

(Деца об!чена да бог сач!ва, искрпљена по т!р! и коленима, ! одел! прекројеном и исхабаном, ср!че се ! соб!.) 0тац: Ка/ите, децо: д!аги9ка! Деца: Д!аги9ка! 0тац: П0т0је3о, иде3о на Б!ани(1а) Н0:иH п0т! Деца: Жи)ео! 0тац: Је 1, )о1ите да п0т0јете? Деца: Во1и3о! 0тац: Тако. Е то је 1епо од )а(. А где 7и ти, киHо (најмлађем), )о1ео да п0т0је:, на п!и3е!? /лађи: Ја 0 Зе30н. 0тац: Ти не3а: )е1ики4 п!етензија и то је 1епо од те7е! (Старијем): А ти? Старији: Ја 0 В!а-е. 0тац: В!1о до7!о, то је ионако 0з п0т кад (е поKе 0 Зе30н. (/лађој): А ти, где 7и ти )о1е1а да п0т0је:? /лађа: Ја, тата, 0 Ита1иј0. Тако 7и4 )о1е1а да п0т0је3 0 Ита1иј0. 0тац: Са()и3. Ита1ија је 1епа зе3Jа, т!е7а та3о да п0т0је3о. /лађа: Па за! Hете 3е )одити? 0тац: Раз03е (е. ,Ајде, (п!е3и (е! /лађа (Скаче весело.): Јаој, а1а је то ди)но, п0то)аH0 0 Ита1иј0.

Објашњење непознатих речи и израза кирија, /. !од ) но)9ана надокнада која (е даје (танода)ц0 за ко!и:Hе-е изнај3Jеног (тана, (тана!ина; претензија, /. !од ) о9еки)а-е; по1ага-е п!а)а на не:то

105

Деца на дирижабл!, !азг1едница

Објашњење непознатих речи и израза залагивати, залагујем ) 1агати, )а!ати, о73а-и)ати; уобразити, уобразим ) 03и(1ити

106

0тац (Старијој): А ти? Старија: Ја 7и4 тако )о1е1а 0 Ш)ајца!(к0. 0тац: У Ш)ајца!(к0? /лађа: Она, знате, и3а зи3(ки кап0т па зато )о1и да иде 0 Ш)ајца!(к0, а ја не3а3 па зато )о1и3 да иде3 0 Ита1иј0. 0тац: ИHи Hе3о и 0 Ш)ајца!(к0, и 0 Ита1иј0, и 0 Зе30н, и 0 В!а-е. ,Ајде, ,ајде (п!е3ите (е, пак0јте (е! Деца: Жи)ео! (Хоће да пођ!.) 0тац: Стојте! По)едите и 3ајк0, нек, (е и она (пак0је. /ајка: А3а о(та)и ти 3ене. Ето ти деца па и4 за1аг0ј. 0тац: По)едите 3ајк0 кад )а3 ка/е3, ина9е неHе3о п0то)ати. Деца (0пколе мајк! и г!рај! је ! др!г! соб!.): ,Ајде, 7о1ан, не3ој да пок)а!и:, ,ајде, ,ајде, ,ајде!... 0тац (Сам, шета кр!пним корацима.): Оди(та, 7и1а 7и то ди)на (т)а! кад 7и (е 9о)ек 3огао тако по(10/ити 0о7!а/е-е3. Оде3, на п!и3е!, к0Hе)1а(ник0 и ка/е3 30: До7а! дан, газда! До:ао (а3 да )а( за3о1и3 да 0о7!азите да (а3 п1атио ки!иј0. /али (на вратима): Тата, 3ог0 1и да по)еде3 Xекто!а? 0тац: По)еди, 7!ате, да7о3е да га по)еде:. /али (Пов!че се.)

0тац (Наставља размишљање.): И1и, оде3, !еци3о, го(подин0 3ини(т!0... /лађа (на вратима): Татице, је 1, 3ог0 да поне(е3 3ој0 10тк0? 0тац: А3а поне(и, !аз03е (е, и 10тк0, и о7!09, и ()е поне(и, ()е! /лађа (Пов!че се.) 0тац (Наставља размишљање.): Оде3, !еци3о, го(подин0 3ини(т!0 и ка/е3 30... /ајка (на вратима): Ка/и 3и, 9о)е9е, јо: једанп0т, је 1, оз7иJно да пак0је3? 0тац: Раз03е (е, најоз7иJније пак0ј. /ајка: Шта? 0тац: С)е :то и3а3о 0 к0Hи, ()е! /ајка: И т)ој зи3(ки кап0т? 0тац: Он је, и(тина, (а) и(цепан, а1и даHе3о га 0 Ита1ији да (е ок!пи. /ајка (Крсти се.) 0тац: Не3ој (е к!(тити, 3о1и3 те, него пак0ј (е! ВидеHе: (а3о како (е 3о/е и 7ез па!а п0то)ати. /ајка (Крстећи се повлачи се.) 0тац (Наставља размишљање.): Оде3, !еци3о, го(подин0 3ини(т!0 и ка/е3 30: До7а! дан, го(подине 3ини(т!е. До:ао (а3 да )а( за3о1и3 да 0о7!азите да ја и3а3 п0не године (10/7е. И он је 1епо 0о7!ази. Би1о 7и то оди(та ди)но! (Споља се ч!је !жасна дрека и ларма.) А4а, е)о и4, ид0 п0тници! (Наилазе жена и деца об!чена за п!т, носећи све што с! стигла. Старија, која п!т!је ! Швајцарск!, об!кла зимски кап!т и ш!бар!, носећи хармоник! под мишком; млађа која п!т!је ! Италиј!, летње одело, сламни шешир и носи л!тк! од крпа направљен!. /лађи води за !зиц! нек! џ!кел! и има тр!мбет! ! р!ци, старији понео кавез са птицом.) В!1о до7!о! В!1о до7!о! Изг1едате 3и као изи(тин(ки п0тници који п0т0ј0 0 Ита1иј0 и Ш)ајца!(к0. Деде! да за0з3ете 3е(та, је!, као :то )идите, )е1ика је на)а1а, а д0г је п0т, па т!е7а да за0з3е3о :то п!е 3е(та. (-о говорећи намешта крај отворена прозора столице по ред!, као што с! отприлике седишта ! вагонима.) Тако... тако... ,Ајде, (ад (едајте, за0зи3ајте 3е(та! /ајка: А3а иди, 9о)е9е 7о/ији, не те!ај 7а! (а 3но3 ко3ендиј0. Деца: Па за! неHе3о оди(тин(ки да п0т0је3о? 0тац: Па неHе3о, да7о3е, кад, ето, неHе 3а3а.

Објашњење непознатих речи и израза служба, /. !од ) о)де: године п!о)едене на неко3 по(10; трумбета, /. !од ) т!07а; терати комендију (с неким) ) :а1ити (е ( неки3

107

Објашњење непознатих речи и израза подражавати, подражавам ) и3ити!ати; квартир, 3. !од ) (тан, (к1они:те, конак; Коштана, /. !од ) 1ик из д!а3е Бо!е Станко)иHа; знаменитост, /. !од ) зна9ајнo 3е(тo којe по(еH0ј0 т0!и(ти

108

Деца: ,Ајде, 7о1ан, 3а3а! 0тац: Не к)а!и деци )оJ0. Седи, (еди 3о1и3 те! /ајка (Крстећи се седа.) 0тац (деци): О)де ти, а ти о)де. Тако. Ти (еди о)де, а ти онде. С3е(тите (т)а!и. Тај кофе! 3етни о)де да ти не (3ета, а т0 к0тиј0 3акни о)а3о... Тако. Е)о ја H0 о)де к!ај 3а3е. /лађи: Па је 1, 3и то ко7ајаги? 0тац: Ко7ајаги, да7о3е. Деца (разочарана): Аааааа!... 0тац: Ко7ајаги, а1и Hе изг1едати (а()и3 као и оди(тин(ки, )идеHете )и (а3о. Е, деде!, 0о7!азите (ад ()и да је )оз к!ен0о. С)и!ај ти 0 т0 т!037ет0. /лађи (Свира.) 0тац: Е, ,ајд, (ад за 3но3, по3а/ите, )и9ите као ја: Т!0па-т!0п Т!0па-т!0п Т!0па-т!0па-т!0п... (Деца пристај!, те почн! ! хор! певати, л!пати ногама тако да !неколико подражавај! железниц!.) Стој! С)и!ај! (Устане. /лађи засвира.) Зе30н пет 3ин0та. Е, пог1едајте, децо, та3о. Оно :то )идите то је Зе30н. Зе30н 1е/и на Д0на)0 и г1еда 0 Беог!ад. Зе30н је г!ад 9ије (е (тано)ни:т)о п!е ()ет(ког !ата 7а)и1о п!ег1едо3 па(о:а, а по(1е ()ет(ког !ата, то је )а!о: 0 којој (тан0ј0 они 9ино)ници који не 3ог0 да наK0 к)а!ти! 0 Беог!ад0. С)и!ај! По1ази! (Седа. /лађи свира.) Хор: Т!0па-т!0п Т!0па-т!0п Т!0па-т!0па-т!0п... 0тац (Устаје): Стој! С)и!ај! (/лађи свира.) В!а-е, пет 3ин0та. То :то )идите (ад, то је В!а-е. Та је )а!о: !аније 7и1а на (а3ој г!аници д!/а)ној, а (ад (е по)0к1а )и:е 0 0н0т!а:-о(т. В!а-е је 90)ено по то3е :то је т0 Ко:тана Циганка п!она:1а Бо!0 Станко)иHа к-и/е)ника. (Седа.) По1ази! С)и!ај! (/лађи свира.) Хор: Т!0па-т!0п Т!0па-т!0п Т!0па-т!0па-т!0п... 0тац (Устаје): Стој! С)и!ај! (/лађи свира.) Е, децо, о)о је Ита1ија. Г1едајте, децо, г1едајте и 0/и)ајте. То :то )идите, то је Ита1ија, зе3Jа п0на зна3енито(ти и 1епота. Оно та3о, )идите 1и, оно је 90)ено језе!о Лаго МаKо!е, које је зна3енито по то3е

:то је папа Бонифације 9ет!де(ет д!0ги, п!и1ико3 једне ф0д7а1(ке 0так3ице, п!еп1и)ао то језе!о на 1а70д0. А оно та3о, :то (е и(к!и)и1о као го(подин Си3а (0дија, то је 90)ена к01а 0 Пизи, која је зна3енита по то3е :то је к!и)а. А оно та3о, (а()и3 да1еко, оно је зна3енита п1анина К)и!ина1, на )!40 које је Ро3ео п!)и п0т изја)ио J07а) Ј01ији. Стано)ни:т)о Ита1ије је 3ного7!ојно и нај)и:е (е 7а)и ()и!а-е3 0 3андо1ин0 и /де!а-е3 3ака!она. К1и3а је 0 Ита1ији п!о3енJи)а, а та п!о3енJи)о(т за)и(и од 7а!о3ет!а. Ипак је нај)еHи3 де1о3 топ1а к1и3а, тако да (е не но(е зи3(ки кап0ти и непот!е7на (0 д!)а за ог!е), 0(1ед 9ега 9ино)ници 0 Ита1ији и3ај0 3а-и додатак на (к0поH0. Ита1ија је )!1о п1одна зе3Jа и 0 -ој !аKај0 нај)и:е зејтин, )ино, по3о!анAе и атентато!и. Ето, то )а3 је ()е :то т!е7а да знате из геог!афије Ита1ије... Је(те 1и, дак1е, )иде1и Ита1иј0? Деца: Је(3о! 0тац: Воз по1ази. С)и!ај! (Седне.) Хор: Т!0па-т!0п Т!0па-т!0п Т!0па-т!0па-т!0п... 0тац (Устаје): Стој! С)и!ај! (/лађи свира.) Е, децо, о)о :то )идите, то је Ш)ајца!(ка, која (е ина9е 0 геог!афији зо)е и Мон71ан. Г1едајте те 1епоте и ди)ите (е, 0/и)ајте. П1анина Мон71ан, )е9ито пок!и)ена (него3, 90)ена је једино по то3е :то (е на -0 ()аке године пе-0 7е(по(1ени J0ди. П!е(тоница Ш)ајца!(ке је Бе!н, који је 90)ен по то3е :то 0 -его)ој зоо1о:кој 7а:ти и3а и 3ед)еда, а д!0ги г!ад, Жене)а, 90)ена је з7ог 3ноги4 језе!а која никад не п1а)е око1ин0, па (тога 0 Ш)ајца!(кој и не по(тоји 3ини(та!(т)о )ода као 0 на(. У Ш)ајца!(кој је 1ети зи3а а зи3и 1ето, и зато -0 !адо по(еH0ј0 г!0до7о1ници и )ојни9ки дезе!те!и ()иј0 зе3аJа. Код Ш)ајца!аца је )е!а и на!одно(т п!и)атно зани3а-е, а (тано)ни:т)о (е нај)и:е 7а)и јод1о)а-е3 и 70:е-е3 !0па 0 (и!0 који (е, з7ог ти4 !0па, зо)е :)ајца!(ки (и!. Се3 :)ајца!(ког (и!а, (тано)ни:т)о (е 0 Ш)ајца!(кој 7а)и јо: и п!оиз)од-о3 (нега и г1е9е!а. Ето, то )а3 је ()е :то т!е7а да знате о геог!афији Ш)ајца!(ке. А (ад, по:то (3о о7и:1и и Зе30н и В!а-е и Ита1иј0 и Ш)ајца!(к0, ,ајд,3о даJе! С)и!ај! (/лађи свира.) Хор: Т!0па-т!0п Т!0па-т!0п Т!0па-т!0па-т!0п...

Објашњење непознатих речи и израза мандолина, /. !од ) /и9ани 30зи9ки ин(т!03ент; атентатор, 3. !од ) из)!:и1ац атентата, 07и(т)а и1и пок0:аја 07и(т)а неке ја)не 1и9но(ти; грудоболник, 3. !од ) о(о7а која 7о10је од 7о1е(ти п10Hа; дезертер, 3. !од ) о(о7а која (а3о)оJно нап0(ти )ојн0 (10/70, )ојни 7ег0нац; јодловање, (!. !од ) пе)а-е по(е7ни3 г!1ени3 г1а(о3, 0о7и9ајено 0 а1п(ки3 зе3Jа3а

Од1о3ак из једно9инке Кирија

109

КАЖИТЕ: ДРАГИЧКА! Ко (0 г1а)ни 1ико)и о)е једно9инке? О7!ати па/-0 на !е9енице 0 који3а пи(ац опи(0је изг1ед ()оји4 ј0нака. Шта из о)ог опи(а (азнаје: о -и4о)о3 3ате!ија1но3 (та-0? Кад т!а/и3о од некога да ка/е „Д!аги9ка!”, зна9и да 30 п!ип!е3а3о неко изненаKе-е. Как)о изненаKе-е отац п!ип!е3а деци? К0да 7и деца /е1е1а да п0т0ј0? Как)е /еJе и3ај0 31аKи, а как)е (та!ији? За:то (та!ија де)ој9ица /е1и да п0т0је 0 Ш)ајца!(к0, а 31аKа 0 Ита1иј0?

ПА ЈЕ Л, МИ ТО КОБАЈАГИ? У о)о3 од1о3к0 3ајка ка/е: „А3а о(та)и ти 3ене. Ето ти деца па и4 за1аг0ј.” За:то она тако го)о!и? Отац ј0 је ипак 07едио да (е (пак0је. Под)0ци дија1ог који (е )оди из3еK0 оца и 3ајке 0 које3 он -0 најоз7иJније 07еK0је да (е пак0је је! заи(та п0т0ј0. П!о9итај га ( д!0го3/д!0га!ицо3 наг1а(. Пот!0дите (е да :то )е!није до9а!ате 3ај9ин0 не)е!иц0 и оз7иJно(т о9е)е на3е!е. П!о9итај 0 (е7и за3и:Jене дија1оге које отац )оди (а к0Hе)1а(нико3 и 3ини(т!о3. Шта из -и4 (азнаје: о оц0? Када деца (4)атај0 да неHе оди(тин(ки п0то)ати? Да 1и и3 та 9и-еница (3ета да на(та)е иг!0 кој0 је отац запо9ео? З7ог 9ега је оц0 то1ико (та1о да ()ој0 дец0 по)еде на о)о из3а:тано п0то)а-е? За:то то1ико ин(и(ти!а да и 3ајка „п0т0је” ( -и3а и не /е1и да к!ене 7ез -е?

КОБАЈАГИ, АЛИ ЋЕ ИЗГЛЕДАТИ САСВИМ КАО И ОДИСТИНСКИ О7!ати па/-0 на на9ин на који отац о7ја:-а)а по 9е30 (0 зна3енита 3е(та која „о7и1азе” ? Как)а (0 та о7ја:-е-а? С 9и3 (е он ()е :а1и? За:то то 9ини? П!онаKи и под)0ци 3е(та која (0 ти 7и1а по(е7но д04о)ита и п!о9итај и4 г1а(но. Раз3ени 3и:Jе-е (а ()оји3 д!0го)и3а и д!0га!ица3а из одеJе-а. Да 1и (0 и они озна9и1и и(та 3е(та? Ка/и по 9е30 (0 заи(та познате Ита1ија и Ш)ајца!(ка.

110

МОЋ УОБРАЗИTЕ Раз3и:Jај о оц0 и п!ип!е3и (е да т03а9и: -его) 1ик. Как)ог (0 3ате!ија1ног (та-а он и -его)а по!одица? У как)ој (е (10/7и отац на1ази? П!и(ети (е „!азго)о!а” ( к0Hе)1а(нико3 и 3ини(т!о3. Пате 1и -его)а деца з7ог тога :то ни(0 и30Hни? На који на9ин и3 отац надокнаK0је оно :то и3 је 0(к!аHено, а /е1ео 7и да и3 п!0/и? На)еди о9е)е о(о7ине које 0ти90 на то да је -его)а по!одица (!еHна и задо)оJна 7ез о7зи!а на то :то није и30Hна. Раз3и(1и и !еци как)а ат3о(фе!а 7и )1ада1а 0 к0Hи да је отац 3!зо)оJан 9о)ек, незадо)оJан ()оји3 /и)ото3 и по1о/аје3 0 д!0:т)0. П!о9итај (1едеHе по(1о)ице о (и!о3а:т)0. Заок!0/и (1о)о и(п!ед оне која по ()о3 зна9е-0 одго)а!а о)ој једно9инки. а) Си!оти-о, и (е10 (и те:ка, а ка3о1и к0Hи 0 којој (и. 7) БоJе је (и!ото)ати него (!а3ото)ати. )) Си!о3а:т)о зд!а)Jе !аKа. г) Си!о3а:т)о го(под(т)о не г07и. д) И нај7огатији да п!ода ()е :то и3а, не 3о/е к0пити ()е :то не3а.

ГЛУМИ Иза7е!и једн0 од 01ога и п!ип!е3и (е да (а д!0го)и3а и д!0га!ица3а из !аз!еда на (1едеHе3 9а(0 :то д04о)итије одг103ите о)0 једно9инк0.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК... Пок0:ај да од!еди: најп!е зна9е-е, а зати3 и !е9и од који4 (0 (а(та)Jени (1едеHи (1о/ени п!иде)и: г!0до7о1ан _______________________________________________, )!ато1о3ан _______________________________________________, !ато7о!ан ________________________________________________, )ат!ога(ни _______________________________________________.

111

* КЉУЧНЕ РЕЧИ: дети-(т)о, 3ајка, !0кот)о!ина, о!игина1, и3итација, к-и/е)ни 1ик, ка!акте!изација, ка!акте!

Објашњење непознатих речи и израза

погубан, погубна, погубно ) који је )ео3а опа(ан; амрел, 3. !од ) ки:о7!ан; паок, 3. !од ) део то9ка на зап!е/ни3 ко1и3а који по)ез0је цента! то9ка (а (поJа:-и3 о7!09о3; коломаз, 3. !од ) 3а(т за под3ази)а-е o(о)ине на то9ко)и3а; хрбат, 3. !од ) о)де: п!е)ој на го!-ој (т!ани п!(та; ангорска вуна, /. !од ) )0на од анго!(ки4 коза и1и к0ниHа (а по(е7но д0го3 ()и1енка(то3 д1ако3; сујета, /. !од ) из!а/ена 7!ига за (е7е и ()оје )!едно(ти, (а3оJ07Jе, та:тина

112

Дани1о Ки:

ЗАВИТЛАНЕ ИГЛЕ ЗА ПЛЕТЕЊЕ ВаJда под 0тицаје3 на:ег оца, 0тицаје3 9ији3 (е пог07ни3 за3ка3а опи!а1а ()е док је он 7ио /и), 3оја 3ајка (е по9и-е и (а3а зано(ити 3и:J0 да кон(т!0и:е 3а:ин0 за п1ете-е P од да(ака и од /ица (та!и4 а3!е1а. Мада је ()ој0 !0кот)о!н0 )е:тин0 7и1а до)е1а до (а)!:ен(т)а, једнако 0 7!зини као и 0 1епоти из!аде, о(т)а!и):и ()оји3 иг1а3а од паока то9ко)а 7ицик1а 9ита)0 3а10 3ан0факт0!0, до)оJн0 да (на7де цео ок!0г ()оји3 п!оиз)оди3а, 3оја (е 3ајка (п!е3а1а да ()ој0 !адиониц0 п!о:и!и то3 !0кот)о!но3 3а:ино3 за п1ете-е и да по9не да (на7де)а не (а3о ок!0г него и це10 /0паниј0. То Hе јој о3ог0Hити да на(, Ан0 и 3ене, „по)09е (а -и)а”, како је го)о!и1а, и да на3 )!ати на:е г!аKан(ко до(тојан(т)о. На/а1о(т, т0 ()ој0 идеј0 3оја 3ајка нап0:та, те:ка (!ца, )еH по(1е п!)и4, п!ип!е3ни4 !адо)а P није 0(пе1а да наKе (та!е а3!е1е. Рад на(та)Jа, дак1е, !0ко3, ноH0, 0з пет!о1ејк0 0 којој јо: 0)ек го!и !атни ко1о3аз по3е:ан ( пет!о1еје3 и па(то3 за о70H0, )ит1а ()оји3 иг1а3а (јајни3 поп0т п1атине. Те д)е иг1е... Ка/е3 д)е иг1е, а т!е7а1о 7и, зап!а)о, !еHи да (0 0 тај п!и7о! за п1ете-е 01ази1и и -ени п!(ти, (а()и3 !а)ноп!а)но, не (а3о као део !0ке и из)!:иоци )оJе него и као део п!и7о!а за п1ете-е, као иг1е; т0 3и(1и3, 0 п!)о3 !ед0, на и(п!0/ене ка/ип!(те, који3а (0 оне д)е 3ета1не иг1е (и оне п!а)Jене -ено3 !0ко3) додате (а3о као доп0на. И не знај0Hи за то, 3оја 3ајка 7е:е о(т)а!и1а ()ој0 3а:ин0 за п1ете-е: п!еко не/ног 4!пта ка/ип!(та, та3о где једнако те9е 3ека нит, 0!езао (е танак кана1, као под о:т!о3 9е1и9но3 /ицо3 ин(т!03ента. Из тог т0цета за)ит1ани4 ига1а, из тог 90де(ног !0копи(а, и(п!еда1е 7и (е, поп0т 7ајке, д0ге 7е1е (т!анице п1ети)а од анго!(ке )0не, и када 7и(те д04н01и 0 то па40Jа(то папе!је да 7и (е 3а1о !аз3ак1о, наз!е1и 7и(те 90де(не :а!е, поп0т они4 (а и(то9-а9ки4 Hи1и3о)а. Тајна 3ај9ине )е:тине 7и1а је п!о(та P она (е никад није пона)Jа1а. Када 7и го(поKа 2аника на!09и1а и(ти онака) Aе3пе! кака) је го(поKице Ма!ије, 3оја је 3ајка, не 3ога):и да доказ0је ()оје !аз1оге (итној (0јети (ео(ки4 1епотица, п!и4)ата1а на!0A7ин0

7ез п!и3ед7е, а1и је на задат0 те30 п!а)и1а но)0 )а!ијациј0, (а3о на изг1ед (1и9н0 0зо!0, па је, 3е-ај0Hи !0копи( и :а!0, (т)а!а1а један (а()и3 но)и (ти1, (а3о на изг1ед (1и9ан п!ет4одно3, тек то1ико да (е по -е30 п!епозна !0ка 3ај(то!а, -его) 1и9ни пе9ат, непоно)Jи). Она је то 9ини1а из (а()и3 п!акти9ни4 !аз1ога P -ени п!оиз)оди, з7ог п!е(ти/а фи!3е, 3о!ај0 7ити 0никати, дак1е непоно)Jи)и, 9ак и за -0 (а30. Њена је !ад-а ц)ета1а, а1и не зад0го. Сео(ке /ене и !атне 0до)ице, поне(ене -ени3 п!и3е!о3 и и(к!ени3 ди)Jе-е3 (које (е, на!а)но, како то о7и9но 7и)а, Ми1ица Ки:, 3ајка Дани1а Ки:а, 1926. године 0(ко!о п!ет)о!и1о 0 за)и(т и ого)а!а-е), по9е:е и (а3е да п1ет0 за д0ги4 зи3(ки4 )е9е!и, ( по9етка не)е:то, а зати3 ()е (п!етније, !0копи( и3 по(таја:е )!1о (1и9ан -ено3, (а)!:ена и3итација о!игина1а, а1и и3итација, но до)оJно )е:та е да 7и не0п0Hени 3ог1и )идети !аз1ик0 и 0о9ити ()0 7ед0 ти4 1а/ни4 т)о!е)ина 7ез танане и(к!ено(ти п!а)ог нада4н0Hа и п!а)ог до/и)Jаја. У по9етк0 је 3оја 3ајка пок0:а)а1а да (е (0п!от(та)и тој на)а1и опона:а-а ти3е :то је по9е1а да 3е-а ()ој !0копи(, да ()ојој )е:тини даје о71ик неп!и)1а9не )и!т0озно(ти која о7е(4!а7!0је, а1и 0за10д. Њено 3ај(то!(т)о, (те9ено д0ги3 7е(ани3 ноHи3а, 30ко3 и !адо3, п1ете-е3 и нада4н0Hе3, па!а-е3 и !а(па!и)а-е3, !аз)1а9и1о (е по (ео(ки3 !адионица3а, под!а/а)ано ( 7езо9но:H0. У)иде):и да (0 :а!1атани 0 (та-0 да опона:ај0 )и!т0озно(т 3ај(то!а, она је п!и7ег1а једно(та)но(ти, го1оти-и (ти1а и из!аза, не п!оп0:тај0Hи п!ито3 да 0 тај „г1ат” 0п1ете нек0 тајан(т)ен0 :а!0, 3и(ти9н0 !0/0 нада4н0Hа, пе9ат 3ај(то!а. Уза3ан, 1а/не (0 !0/е по9е1е да (е поја)J0ј0 0 анго!(ко3 п1ети)0 на и(то3 оно3 3е(т0 где и -ене и, 3ада )е:та9ке, не0п0Hени ни(0 зна1и да и4 !аз1ик0ј0 од п!а)и4. (А т!е7а1о је

Објашњење непознатих речи и израза уникат, 3. !од P једини из!аKени п!и3е!ак који је по ()е30 једин(т)ен, из0зетан и непоно)Jи); виртуозност, /. !од P )!40н(ко 03еHе, (а)!:ена )е:тина; шарлатан, 3. !од P о(о7а која 7ез п!а)ог зна-а пок0:а)а да (е п!ед(та)и као (т!09-ак, )а!а1ица; узаман P 0за10д

113

Објашњење непознатих речи и израза заврзлама, /. !од P за3!:ена, запетJана (т)а!; з7!ка; пабирчити, пабирчим P (ак0пJати на -и)и, поJ0 и (1. о(татке по(1е /ет)е и1и 7е!7е

(а3о за)и!ити 0 на1и9је 3ај9иног п1ети)а, та3о где 7е:е 0ти(н0т (и3ет!и9ни негати) -ене !0кот)о!ине, па )идети, по 9)о!иHи3а и )еза3а, по (итно3 ко!е-0 п1ети)а, ко1ико је т!0да 7и1о пот!е7но да (е из ти4 !а(па!ани4 нити, из отпадака и к!атки4 кон9иHа нап!а)и 1ице п1ети)а, где та1ог и т)о!а9ке за)!з1а3е не 7е40 )идJи)е, него је ()е де1о)а1о 9и(то и 1ако, као п!а)Jено од једне нити, 0 једно3 једино3 за3а40.) Најзад је 3оја 3ајка, по(1е те:ки4 и(к0:е-а и не(аница, диг1а !0ке од ()ега и поно)о иза:1а на -и)е да па7и!9и P 7е:е о(та1а 7ез иједне на!0A7ине. Од1о3ак из де1а Рани јади

РАНИ ЈАДИ АНДРЕАСА САМА П!и(ети (е од1о3ка Дечак и пас, који је такоKе из де1а Дани1а Ки:а Рани јади. Чита1и (те га 0 (ед3о3 !аз!ед0. У -е30 де9ак Анд!еа( Са3 п!и9а о ()о3 дети-(т)0, :ко1о)а-0, ()оји3 !одитеJи3а и (е(т!и Ани, ()оји3 д!0го)и3а, 09итеJици Риго, го(поди код који4 (0 !ади1и да 7и п!е/и)е1и те:ка !атна и по(1е!атна )!е3ена...

РУКОТВОРНА МАШИНА ЗА ПЛЕТЕЊЕ Је(и 1и некад и3ао/и3а1а п!и1ик0 да )иди: (а)!е3ен0 3а:ин0 за п1ете-е? Како она изг1еда? Како ф0нкциони:е? Шта (е ()е на -ој 3о/е нап!а)ити? Опи:и за3и:Jен0 3ај9ин0 3а:ин0 за п1ете-е. Од как)ог 3ате!ија1а је из!аKена? Ко Hе 3ај9ин0 за3и(ао (п!о)е(ти 0 де1о? За:то јој је пот!е7на так)а 3а:ина? З7ог 9ега ()ој0 идеј0 нап0:та )еH по(1е п!)и4 п!ип!е3ни4 !адо)а?

ЗАВИТЛАНЕ ИГЛЕ ЗА ПЛЕТЕЊЕ Де9ак је, о9иг1едно, )ео3а па/Jи)о по(3ат!ао 3ајк0 док !ади. До как)ог закJ09ка до1ази по(3ат!ај0Hи -ен0 )е:тин0? П!о9итај јо: једно3 г1а(но од1о3ак 0 ко3 он опи(0је (п!етно(т -ени4 п!(тиј0. Опи:и 0 как)ој ат3о(фе!и она п1ете. О 9е30 ()едо9и 0!езани танак кана1 п!еко 4!пта -еног ка/ип!(та?

114

СТРАНИЦЕ ПЛЕТИВА ОД АНГОРСКЕ ВУНЕ

Шта (е и(п!еда1о из т0цета за)ит1ани4 ига1а? Одго)о!и !е9еницо3 из тек(та. Уо9и (а 9и3 пи(ац по!еди 3ај9ин0 !0кот)о!ин0. У 9е30 је 7и1а тајна 3ај9ине )е:тине? Шта 7и она 9ини1а кад једна (ео(ка 1епотица на!09и и(ти Aе3пе! кака) је )еH нап!а)и1а д!0гој? Запази поједино(ти 0 о)ој п!и9и које, 3ада го)о!е о 3ај9иној „3ан0факт0!и”, по(!едно каз0ј0 о на(танк0 03етни9ког де1а и о одно(0 03етника п!е3а -е30. Које )!едно(ти т!е7а да и3а де1о да 7и 7и1о једин(т)ено и непоно)Jи)о? Дани1о Ки:, 1972. године

Упо!еди о!игина1 (а -его)о3 и3итацијо3. Шта и3итацији недо(таје?

Да 1и ти је познат поја3 „п1агијат”? Најго!е :то 03етник0 3о/е да (е де(и је да неко п1аги!а, и3ити!а и1и к!аде -его)о а0то!(ко де1о. Уп!а)о то (е догоди1о де9ако)ој 3ајци. Како (е онa 0 по9етк0 7!ани1а од и3итато!а? Че30 је јо: п!и7ега)а1а? За:то (0 -ени пок0:аји 7и1и 7ез0(пе:ни?

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ ПЛЕТИВА Не0п0Hени ни(0 03е1и да !аз1ик0ј0 1а/не !0/е од п!а)и4. Ко је 7ио 0п0Hен 0 тајн0 !аз1ико)а-а о!игина1а од и3итације? Шта је једино т!е7а1о 09инити да 7и (е п!епознао о!игина1? Пот!а/и и п!о9итај наг1а( како изг1еда на1и9је п1ети)а. О 9е30 оно ()едо9и? Шта де9ак ()е запа/а на -е30 и :та (4)ата по(3ат!ај0Hи га?

115

О7!ати па/-0 на о)ај део опи(а 1ица п1ети)а где: „...т)о!а9ке за)!з1а3е не 7е40 )идJи)е, него је ()е де1о)а1о 9и(то и 1ако, као п!а)Jено од једне нити, 0 једно3 једино3 за3а40...” У(по(та)и (ад поно)о па!а1е10 (а на(танко3 03етни9ког де1а. Шта ти по(1ед-е !е9енице го)о!е о т!0д0 03етника да (т)о!и непоно)Jи)о де1о, и на3а који га по(3ат!а3о кад је )еH гото)о и ди)и3о (е -его)ој (а)!:ено(ти?

РАЗМИШTАЈ И СТВАРАЈ... Карактеризација је низ по(т0пака који (е ко!и(те 0 г!аKе-0 књижевног лика. Ако пи(ац (та)Jа акценат на п!икази)а-е п(и4и9ки4 о(о7ина 1ика P -его)и3 о(еHа-и3а, !аз3и:Jа-и3а, 0н0т!а:-е3, д04о)но3 ()ет0, онда го)о!и3о о карактеру. Ми Hе3о запо9ети, а ти и(такни и о(та1е ка!акте!не о(о7ине г1а)ног 1ика из о)е п!ипо)етке P 3ајке Анд!еа(а Са3а. Мајка P но(и1ац ино)ато!(ког да!а, ______________________________ _____________________________________________________________

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК По)е/и (1о/енице (а одго)а!ај0Hи3 зна9е-е3.

116

!0кот)о!ина

ко1ико (е п0:ко3 до3етне (до(егне)

03от)о!ина

7!од који пок!еHе па!а

!0копи(

:то (е 03о3 т)о!и

па!о7!од

:то (е !0ко3 пи:е

J07о3о!а

:то J07а)J0 3о!и

п0:ко3ет

:то (е !0ко3 (т)а!а (из!аK0је)

Ко(та Т!ифко)иH

ИЗБИРАЧИЦА Раз3а/ен0 1епотиц0 Ма19ик0 п!о(е т!и 0д)а!а9а, а1и (е она п!е3и:Jа и 7и!а, и о(та)Jа и4 да 9екај0. Б!анко и Штанцика, који (0 7и1и 7оJе п!и1ике, /ене (е -ени3 д!0га!ица3а, а Ма19ики п!ео(таје да (е 0да за То:иц0, оног који јој (е нај3а-е допадао.

ЛИЦА Ма19ика, !аз3а/ена 1епотица Соко1о)иH, Ма19икин отац Јеца, Ма19икина 3ајка Са)ета, Ма19икина !оKака Јо)ан, (10га

КЉУЧНЕ РЕЧИ: п!о(ид7а, из7и!Jи)о(т, неод109но(т, !аз3а/ено(т, д!а3а, ко3едија, дија1ог, 3оно1ог, дида(ка1ије

ДРУГИ ЧИН Т!еHа поја)а ЈОВАН И ПРЕVАШЊИ Јован: Е)о једно пи(3о! /алчика: Дај о)а3о. (Јован преда и оде P /алчика чита адрес!.) „Го(поKици Ма19ики”... Г1е, г1е, јо: Hе 7ити как)о J07а)но пи(3о!... (0твори и прочита.) Ко 7и (е то3е надао?! (Смеје се.) Соколовић и Јеца: Шта је?... Шта је? /алчика: Ч0јте и пазите! (6ита.) „Го(поKице Ма19ика, Ви (те за 3е п!и1ика, То (а3 од3а4 )идео, Са3о (а3 (е (тидео, Сцена из позо!и:не п!ед(та)е Избирачица Да )а3 ка/е3 0(3ено. 0 из)оKе-0 На!одног позо!и:та из Беог!ада 1950. године (О1га Спи!идоно)иH ) Савета Зато е)о пи(3ено, и Миод!аг Лаза!е)иH ) :ранко) По:тено је 3и:Jено: Б0дите 3и /еница. То )а( 3о1и То:ица.” (Смеје се.) ... Xа, 4а, 4а?...

117

Објашњење непознатих речи и израза

сатинирати, сатинирам P 9инити да не:то изг1еда (јајно и г1атко поп0т фине тканине која (е зо)е (атен, 0г1адити, 0г1а9ати; намоловати, намолујем P на(1икати; отирач, 3. !од P па!9е п1а(ти9ног и1и т)!Kег п1атненог 3ате!ија1а за 7!и(а-е ципе1а које (тоји и(п!ед 01азни4 )!ата; сахат, 3. !од P (ат

118

Соколовић: Та то је п!о(ид7а! Јеца: Од го(подина То:ице? /алчика: И то 0 (ти4о)и3а, на 1епо3 (атини!ано3 папи!0, (а на3о1о)ани3 п!о7одени3 (!це3; а1, г1е, и3а јо: и по(т-(к!ипт03! (6ита.) „Јо: (е о)о додаје, По(1о)ица (!п(ка је, Она г1а(и: Из7и!а9 НаиKе на оти!а9!” ...А, г1едај ти (а3о го(подина То:ице!... Кака) 7езо7!аз10к тако :то напи(ати?! О)а3о 3о39е за из7о!!... Xа, 4а, 4а! То:ица P 3ој п!о(и1ац... (а П1акат за позо!и:н0 п!ед(та)0 Избирачица Ко(те Т!ифко)иHа, -его)и3 но(о3! Xа, 4а, 4а!... 0 из)оKе-0 но)о(ад(ког Српског Јован (ст!пи): Е)о јо: једно пи(3о! народног позоришта 14. ј0на /алчика: Јо: једно? Да (е није го- 1873. године 0 В!:ц0 (подин То:ица п!едо3и(1ио?... (Прими писмо P Јован оде.) „Го(поKи Соко1о)иHки” P то је за )а(, 3ати! Јеца: От)о!и пи(3о, дете 3оје, па п!о9итај! /алчика: (Учини и чита.) „По:то)ана го(поKо! Ја (а3 тако (1о7одан 7ио заJ07ити (е 0 )а:0 кHе!.” ...Шта? „Зато (а3 тако (1о7одан 03о1ити )а( за -ен0 !0к0.” ...Дак1е, и он?... „И 7иH0 тако (1о7одан к!оз један (а4ат за одго)о! доHи. Штанцика ЛазиH”... П!ек!а(но, та то је )еH и д!0ги 31адо/е-а! Соколовић и Јеца: Д)а п!о(иоца! Савета: Заи(та, Ма19ика, то (е зо)е (!еHа! /алчика: С!еHа?... За:то (!еHа?... П!а)о да ти ка/е3 3ене није ни нај3а-е изненади1о! Шта)и:е не 7и4 (е 90ди1а да доKе и т!еHи! Савета: Т!еHи? /алчика: Т!еHи п!о(и1ац! Јован (ст!пи): Е)о јо: једно пи(3о. /алчика: Шта )е1и:, Са)ета? Ја 7и4 (е 9и(то опк1ади1а!... Но, а1, од3а4 Hе3о )идети... (Узме писмо P Јован одлази.) „Го(подин0 Соко1о)иH0.” Соколовић: Мени? /алчика: Да, отац, и ако не3ате ни:та п!оти)но, ја H0 га от)о!ити... (Учини.) Потпи(ан је Б!анко. Савета (за себе): Б!анко?!

Сцена из 7а1ета Избирачица (30зика: Зо!ан М01иH) 0 из)оKе-0 Српског народног позоришта 0 Но)о3 Сад0, Ок(ана Сто!о/0к и Ми1ан ЛазиH

/алчика: А г1а(и: „По:то)ани го(подине! T07азно(т и до7!ота којо3 3е је )а:а 3и1а по!одица 0)ек п!ед0(!ета1а, о4!а7!и1а је 0 3ени 3и(ао да 7и4 3огао цео ()ој /и)от 0 -ено3 п!ијатно3 к!0г0 п!о)е(ти. Стога (е 0(0K0је3 пон0дити )а3 (е за зета, 3о1еHи за !0к0 )а:е 3и1е кHе!ке Ма19ике. До1ази3 по одго)о! за један (а4ат!” Соколовић и Јеца: Т!еHи п!о(и1ац! /алчика: Но, Са)ета, је(а3 1и погоди1а? Савета: Је(и, (а()и3 (и погоди1а! Како (и зна1а? /алчика: Ти (и (е з70ни1а? Савета: З70ни1а? За! (а3 з70-ена?! Ти (е )а!а:, д!ага Ма19ика, ја ни(а3 ни нај3а-е з70-ена, ни нај3а-е! /алчика: Што 30 д!аго! До(та да и3а3 т!и п!о(иоца. Мог0 7и!ати по )оJи! Савета: За! Hе: ти тек да 7и!а:? /алчика: А за:то да не? Из3еK0 т!ојице 3о/е (е 7и!ати. Савета: А1и ја (а3 3и(1и1а да т)оје (!це (а3о за једни3 3о/е к0цати, а онда је из7о! ()!:ен! /алчика: А ако 3оје (!це не к0ца ни за једни3! Савета: Онда не т!е7а ни да 7и!а:! /алчика: Ти (е :а1и:! Ја H0 да 7и!а3 P да (е п!о3и(1и3, ионако 3и неHе 0теHи ниједан!

Објашњење непознатих речи и израза

предусретати, предусрећем P до9еки)ати ( J07азно:H0

119

Објашњење непознатих речи и израза

журналиста, 3. !од P но)ина!; луцкаст, луцкаста, луцкасто P неоз7иJан, :а:а)

Соколовић: Д!аго дете 3оје, кад 7и 3ене пита1а, ја 7и4 (а)ето)ао да поKе: за Штанцик0 P он је 7огат! /алчика: Не (пада 0 инте1игенциј0! Савета: А ти 0з3и Б!анка. Он је /0!на1и(та. /алчика: Он 3и је (и!о3а4, п, онда је и оз7иJан. Јеца: А ти 0з3и То:иц0, он је 0)ек !а(по1о/ен. /алчика: С0)и:е је 10цка(т! Соколовић: А1, о)и J0ди 9екај0 одго)о!а! /алчика: Нека 9екај0... Шта је 3ени 7!ига! Ако 9екај0, 9екај0 за 3но3! Раз03ете 1и? За 3но3! (0де.) Од1о3ак из ко3едије Избирачица

„ГОСПОVИЦЕ МАЛЧИКА, ВИ СТЕ ЗА МЕ ПРИЛИКА” О7!ати па/-0 на пи(3о 0 (ти4о)и3а које го(подин То:ица :аJе Ма19ики. Как)0 пон0д0 јој он изно(и? Како пи(3о изг1еда? На как)о3 је папи!0 напи(ано? Шта је на -е30 нац!тано? Како Ма19ика !еаг0је на -его)о пи(3о? Које (е !е9и на1азе 0 по(т(к!ипт030 То:иног пи(3а? Шта (е де:а)а (а они3 ко је неод109ан и 3ного 7и!а? У (!п(ко3 језик0 по(тоји по(1о)ица Избирач наиђе на отирач. Оно3е ко 3ного из7и!а, о(тане оно нај1о:ије, оно :то нико није 4тео да 0з3е. Шта То:ица по!090је Ма19ики о)и3 !е9и3а? Шта (азнаје: о Ма19ики на о(но)0 -ене !еакције на пи(3о које је п!и3и1а? Шта она 3и(1и о го(подин0 То:ици?

ЈОШ ДВА ПРОСИОЦА Ко :аJе д!0го пи(3о и ко3е је оно 0п0Hено? Как)0 пон0д0 (ад!/и Штанцикино пи(3о? Шта Са)ета 3и(1и о то3е :то Ма19ика и3а д)а п!о(иоца? Да 1и и Ма19ика то (3ат!а изненадно3 (!еHо3? Че30 (е није ни3а1о за90ди1а? Ко је т!еHи Ма19икин п!о(и1ац? Шта 3и(1и:, за:то је Са)ета з70-ена о)о3 т!еHо3 п!о(ид7о3? Како она пок0:а)а да (е од7!ани од Ма19икини4 напада? Шта Ма19ика 3и(1и о пон0да3а које је до7и1а? За:то је неод109на кога да иза7е!е?

120

А, АКО МОЈЕ СРЦЕ

НЕ КУЦА НИ ЗА ЈЕДНИМ?

Са)ета ка/е: „За! Hе: ти тек да 7и!а:!” О7!ати па/-0 на о)е -ене !е9и. Чи3е је Са)ета изненаKена? Шта она 3и(1и о то3е како т!е7а иза7!ати 31адо/е-0? Пот!а/и !е9и које то пот)!K0ј0. Да 1и је и Ма19ика и(тог 3и:Jе-а? Како Hе она 7и!ати? „Ја H0 да 7и!а3 P да (е п!о3и(1и3, ионако 3и неHе 0теHи ниједан!” Како !аз03е: о)е Ма19икине !е9и? Шта јој (а)ет0ј0 !одитеJи? Как)е ()е за3е!ке Ма19ика п!она1ази ()оји3 п!о(иоци3а? О7!ати па/-0 на по(1ед-е !е9енице које изго)а!а Ма19ика 0 т!еHој поја)и д!0гог 9ина. Как)о 3и:Jе-е она и3а о (е7и? П1акат за 7а1ет Избирачица 0 из)оKе-0 Српског народног позоришта

РАЗМИСЛИ И РЕЦИ Шта ти 3и(1и:, кога Hе Ма19ика „иза7!ати”? О7!аз1о/и ()оје 3и:Jе-е. Как)е по!0ке :аJе ко3едија Избирачица? Ма19ика и Са)ета (е )ео3а !аз1ик0ј0 по ()оји3 о(о7ина3а, на9ин0 !аз3и:Jа-а и пог1ед0 на /и)от. На 1инија3а по!ед -и4о)и4 и3ена, од пон0Kени4 иза7е!и и п!епи:и одго)а!ај0Hе п!иде)е: !аз3а/ена, (к!о3на, (е7и9на, (0јетна, на(!тJи)а, по)09ена, !а(ипна, по:тена Ма19ика _____________________________________________________ _____________________________________________________________ Са)ета _______________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________

121

СТВАРАЈ У к!атко3 (а(та)0 ока!акте!и:и Ма19икин 1ик.

ГЛУМИ Поде1ите 01оге и п!ип!е3ите (е да на (1едеHе3 9а(0 одиг!ате од1о3ак из о)е ко3едије.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Драмско дело је (пецифи9но по то3е :то је пи(ано за позо!ниц0. Драма је !е9 г!9ког по!ек1а и зна9и !ад-0. Она о704)ата т!и к-и/е)не )!(те: комедију, трагедију и драму у ужем смислу. Рад-а д!а3е (е !аз)ија на позо!ници к!оз дијалоге и монологе драмских јунака до9а!а)ај0Hи (т)а!ни /и)от као да (е од)ија т0, п!ед на:и3 о9и3а. О(и3 :то п!ати3о !аз)ој !ад-е, п0те3 дија1ога и 3оно1ога 0познаје3о и 1ико)е P -и4о)е ка!акте!е. Део д!а3(ког тек(та (0 и дидаскалије (!е3а!ке), које (е о7и9но на1азе 0 заг!ада3а, а -и3а пи(ац 0п0H0је на по(т0пке г103аца (3и3ик0, ге(то)е), изг1ед (цене, изг1ед 1ико)а...

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК С0фик(о3 -ист(а) т)о!е (е !е9и који3а (е озна9а)ај0 о(о7е које (е 7а)е неко3 п!офе(ијо3, (по!то3, (1ед7еници неки4 идеја, п!а)аца 0 на0ци и 03етно(ти, (1ед7еници как)ог по1ити9ког и !е1игиозног 09е-а... Ж0!на1и(т је о(о7а која (е 7а)и /0!на1и(тико3 (но)ина!(т)о3). О(о7а која (е 7а)и так(и!а-е3 P п!е)озо3 п0тника а0то3о7и1о3 је ____________________________________________________________. Иг!а9 )ате!по1а је ____________________________________________. С1ед7еник п!а)ца 0 03етно(ти који (е нази)а !еа1иза3 је ____________________________________________________________. Пи(ац који пи:е но)е1е је _____________________________________. Атеи(та је онај који не )е!0је 0 __________________________________.

122

Б!ани(1а) Н0:иH

Ко3едиј0 С!мњиво лице Б!ани(1а) Н0:иH је напи(ао 1888, а п!)и п0т је по(та)Jена на (цен0 тек 1924. године. О то3е за:то је о)а из)ан!една ко3едија тако д0го 9а3и1а 0 3!ак0 пи:9е)е фиоке, Н0:иH )ео3а нада4н0то п!и9а 0 п!едго)о!0 о)о3 де10. П!о9итај га и (азнаHе: 0 9е30 је 7ио )е1ики „г!е4” С!мњивог лица. П!ед то7о3 (0 0)одне (цене из п!)ог 9ина ко3едије 0 који3а Hе: (е 0познати (а -ени3 г1а)ни3 1ико)и3а.

СУМЊИВО ЛИЦЕ ЛИЦА Је!отије ПантиH, (!е(ки капетан АнKа, -его)а /ена Ма!ица, -и4о)а кHи Vока, Ма!и9ин 0д)а!а9 ВиHа, (!е(ки пи(а! ЧИН ПРВИ

КЉУЧНЕ РЕЧИ: С!7ија, 19. )ек, по1ициј(ка )1а(т, 4ап:е-е, етапе д!а3(ке !ад-е, ко3едија, ко3едија ка!акте!а, ко3едија на!а)и, ко3едија инт!иге, и!онија, (ати!а, 403о!

Со7а па1ана9ки на3е:тена. В!ата (а (т!ане и 0 дн0. I ЈЕРОТИЈЕ, АНVА Јеротије (шета, !зб!ђено с :ранислав Н!шић р!кама позади и држећи једно писамце). (нђа (долази из леве собе): Шта (и 3е з)ао? Јеротије (подмеће јој писмо под нос): По3и!и:и! (нђа: А1а 1епо 3и!и:е! Јеротије. На :та? (нђа (досећа се): Чекај!... Ми!и:е на п!о3инц1е. Јеротије: Ба: (и погоди1а! (нђа: Него? Јеротије: Ми!и:е на Vок0.

Објашњење непознатих речи и израза

проминцла, /. !од ) )!(та 7о37она (а 0к0(о3 3ет)ице

123

Објашњење непознатих речи и израза

распис, 3. !од ) 03но/ен (10/7ени акт који 0п!а)а 0п0H0је ()оји3 о!гани3а; деловодни протокол, 3. !од ) к-ига 0 кој0 (е 0но(е (10/7ени подаци; персона, /. !од ) о(о7а, 1и9но(т

124

(нђа: Как)ог Vок0, 7ога ти? Јеротије: Ето так)ог! (нђа: Го)о!и, 9о)е9е, :та је; ни:та те не !аз03е3. Јеротије: И3а: 1и ти как)ог Vок0 0 фа3и1ији? (нђа (домишљај!ћи се): Не3а3! Јеротије: Е, ако ти не3а:, т)оја Hе!ка и3а. (нђа: А3а :та го)о!и:, 7ога ти? Јеротије: Не го)о!и3 ја, АнKо, он го)о!и, он! (нђа: А3а ко? Јеротије: Па Vока! (нђа: Опет! Го)о!и једанп0т, 9о)е9е, да те !аз03е3! Јеротије: Је 1, 4оHе: да !аз03е:? Е, па на, п!о9итај о)о, па Hе: !аз03ети! (Даје јој писмо). (нђа (чита писмо): „Vока”. Јеротије: Њега зна3о )еH. О(та)и -ега, па по9ни озго. (нђа (чита озго): „Ма!ице, д0:о 3оја!” Јеротије: А4а, је 1, ти (ада 3и!и:е на п!о3инц1е? (нђа (наставља читање): „П!и3ио (а3 т)оје (1атко пи(3о и изJ07ио га (тотин0 п0та.” Јеротије: Ч0до није изJ07ио и пи(3оно:0 и 0п!а)ника по:те и... (нђа (чита даље): „По(т0пиH0 та9но по 0п0т(т)и3а која (и 3и 0 -е30 из1о/и1а.” Јеротије: Ди)ота! Т)оја Hе!ка :аJе 0п0т(т)а! Ако тако поте!а, 3о/е по9ети јо: и да :аJе !а(пи(е; 3о/е 9ак и да за)еде де1о)одне п!отоко1е па да по9не по(ао под н03е!о3... (нђа (чита даље): „Јед)а 9ека3 (!еHан 9а( да п!ити(не3...” Јеротије (престрави се): Шта да п!ити(не? (нђа (чита даље): „ПоJ07ац на т)оја 0(та.” Јеротије: Ч0до не ка/е: „Да 0да!и3 пе9ат на т)ој !а(пи(.” (нђа (завршава читање): „Т)ој до г!о7а )е!ни Vока.” (Згран!та.) Јеротије: Vока! Ето ти га ( 3и(1и и ( пе!(оно3! Сад зна: ко је Vока. (нђа (крсти се): Ј0, ј0, ј0, ј0!! Го(под је не 07ио! П!(те H0 јој и(еHи, да га 3ајци никад )и:е не напи:е пи(3о!... Јеротије: Мо!е Hе га напи:е но(е3. Но(е3 Hе да га напи:е, (а3о кад 4оHе. (нђа: Отк0д ти о)о пи(3о? Јеротије: Донео по:та!. (нђа: За -0? Јеротије: За -0, да7о3е!

Сцена из позо!и:не п!ед(та)е С!мњиво лице 0 из)оKе-0 Звездара театра из Беог!ада, 2009. године, Иго! Vо!Kе)иH P Вића, (!е(ки пи(а!, Ми1ан Лане Г0то)иH P Јеротије Пантић, (!е(ки капетан, Б!анко Је!иниH P -аса, п!актикант, Лепо3и! И)ко)иH P /илисав, (!е(ки пи(а!, М1аден Анд!еје)иH P Жика, (!е(ки пи(а!

(нђа: И ти га от)о!ио? Јеротије: От)о!ио, да7о3е. (нђа: БоJе да ни(и; 7оJе, 7ога 3и, него о)ако :то 3и п!е(еде. И како H0 да јој ка/е3 да (и јој от)о!ио пи(3о? Јеротије: Ето ти (ад! Ч0до 7о/је! От)а!ао (а3 ја пи(3а 3а1о )еHе го(поде, па неH0 Vокино! (нђа: От)а!ао (и, а1, (и з7ог тога и (10/70 изг07ио. Јеротије: Изг07ио, па :та? По(едео 3а1о, ко1ико да (е за7о!а)и, па по(1е опет до7ио (10/70. (нђа: Па је(те, а1, не3ој (ад опет да от)а!а: пи(3а. Јеротије: Мо!а3! Није :то 4оH0, него 3о!а3. Зна: како је то, о(тане 9о)ек0 0 к!)и. И3а J0ди који )о1е т0Kе пи1е, и3а и4 који )о1е т0K0 /ен0, а ја )о1и3 т0Kа пи(3а. У 3оји3 је !0ка3а, г1еда3 га, а не зна3 :та 0 -е30 пи:е. Не 3о/е: да изд!/и:, па то ти је. С1аKе је 3ени п!о9итати т0Kе пи(3о но поје(ти т!и по!ције (0т1ија:а (а ци3ето3, а ти, АнKо, зна: ко1ико ја )о1и3 (0т1ија: (а ци3ето3. Ето, до:1о ј0т!о( п0но пи(а3а: из 3ини(та!(т)а, из ок!0га, из оп:тине. Кад, једно пи(3о 3и!и:е. Зна3, пи(3а из 3ини(та!(т)а не 3и!и:0; не 3и!и:0 ни она из ок!0га, а она из (ео(ки4 оп:тина... 3о/е: 3и(1ити )еH!... Уз3е3 о)о пи(3о, пог1еда3, кад „Го(поKици Ма!ици ПантиHе)ој”. „О4о”, !еко4, „т0 (3о!” От)о!и3 га, по3и!и:е3, кад... за3и!и(а Vока. Ето ти!...

Објашњење непознатих речи и израза

пресести, преседне ) о)де: о(еHати (е )!1о 1о:е з7ог не9ега

125

Сцена из позо!и:не п!ед(та)е С!мњиво лице 0 из)оKе-0 Звездара театра из Беог!ада, 2009. године, Д0:ко А:ко)иH P Газда Спаса, Иго! Vо!Kе)иH P Вића, (!е(ки пи(а!, В1а(та Ве1и(а)Jе)иH P Газда /иладин

II ГОСПОДИН ВИЋА, ПРЕVАШЊИ

Објашњење непознатих речи и израза

натрљати (некоме) нос ) некога изг!дити

Вића (долази из канцеларије са телеграмом ! р!ци): До7а! дан, /е1и3! Јеротије: А ти (и, го(подин-ВиHо. Ба: (ад не:то о те7и го)о!и3о. Вића: Те1ег!а3, знате, па !еко4... Јеротије: Из ок!0га?... Вића: Није, из 3ини(та!(т)а. Јеротије (са већом пажњом): Из 3ини(та!(т)а? Шта је? Вића: Шиф!а. Јеротије: Шиф!а? По)е!Jи)о? Вића: В!1о по)е!Jи)о. Јеротије: АнKо, (к1они (е ти! Зна:, по)е!Jи)е (т)а!и ни(0 за /ене. (нђа: Зна3 де, !аз03е3 ја то! (Полази). Јеротије: А је 1, поне(е оно пи(3о? (Спази га ! њеној р!ци. ) Па о)ај, нат!Jај јој но( и ка/и да ја то не т!пи3. Нека не 9ека да ја... (нђа (оде). IV ЈЕРОТИЈЕ, ВИЋА Јеротије (на вратима, из којих је дошао): ,Оди, го(подине ВиHо.

126

Вића: Је(те 1и (а3и? Јеротије: Са3. Не 3о/е: 0 це1ој к0Hи да наKе: 3е(та где 3о/е: по)е!Jи)о да !азго)а!а:. Она на:а канце1а!ија п!а)а је ј0!ија; тек зине:, неко 0падне! О)де, опет, 3о/е3о! (Седа.) Деде! (ад, 3о1и3 те, го(подине ВиHо, п!о9итај 3и јо: једанп0т депе:0, а1и по1ако, !е9 по !е9. (/етн! шкољк! од шаке на !во.) Вића (обзир!ћи се да ко не сл!ша): „Ст!ого по)е!Jи)о. П!е3а (азна-0 и т!аг0 до(ада 0о9ено3е...” Јеротије: А4а, а4а! Вића (наставља): „...0 то3е (е (!ез0 (ада на1ази из)е(но (03-и)о 1ице...” Јеротије: Упа3ти, го(подине ВиHо, „(03-и)о 1ице”. Вића (наставља): „...које но(и (о7о3 !е)о10циона!не и антидина(ти9ке (пи(е и пи(3а...” Јеротије: П!о9итај то, 3о1и3 те, јо: једанп0т! (/етне на оба !ва шкољке.) Вића (понавља): „...које но(и (о7о3 !е)о10циона!не и антидина(ти9ке (пи(е и пи(3а...” Јеротије (!зима депеш!): Дај да п!о9ита3. (6ита.) „Које но(и (о7о3 !е)о10циона!не и антидина(ти9ке (пи(е и пи(3а...” (Враћа м! депеш!.) Читај даJе! Вића (чита): „...(а на3е!о3 да и4 п!ене(е п!еко г!анице...” Јеротије: А4а, а4а! Деде! даJе! Вића (чита): „...Та9ан опи( о)ог (03-и)ог 1ица непознат је )1а(ти3а! Једино (е зна да је то 31ад 9о)ек. У9ините ()е :то је 3ог0Hе да (е о)о 1ице 0 )а:е3 (!ез0 п!онаKе, (пи(и и пи(3а од -ега од0з30 и под јако3 (т!а/о3 (п!о)еде 0 Беог!ад. Уд)ојте пог!ани9не (т!а/е да 7и 30 (е (п!е9ио п!е1азак п!еко г!анице и, ако )а3 зат!е7а по3оH, о7!атите (е 0 3оје и3е (0(едни3 (!е(ки3 )1а(ти3а.” Јеротије: А4а, го(подине ВиHо, о)о није п1а)а !и7а и ()а(тикин 70т? О)о је )а/на и оз7иJна (т)а!. А? Дај о)а3о т0 депе:0! (Ставља је на длан и !зноси као да би хтео да јој одмери тежин!.) Шта 3и(1и: ти, го(подине ВиHо, ко1ико је те:ка о)а депе:а? Вића: Бо3е! Јеротије: Ако 4оHе: да јој из3е!и: те/ин0, т!е7а да зна: :та но(и. Шта 3и(1и:, го(подине ВиHо, :та но(и о)а депе:а? Вића (слеже раменима). Јеротије: Но(и к1а(0, го(подине ВиHо, к1а(0! Вића: Ва3а, го(подине капетане!

Објашњење непознатих речи и израза

јурија, /. !од ) г0/)а, ј0!-а)а; депеша, /. !од P те1ег!а3; антидинастички, антидинастичка, антидинастичко ) који је п!оти) дина(тије, )1ада!(ке по!одице; срез, 3. !од P ад3ини(т!ати)ноте!ито!ија1на јединица која је о704)ата1а )и:е оп:тина, дана( (!езо)и не по(тоје; класа, /. !од P о)де: (тепен на 1е(т)ици (10/7ени4 9ино)а, до7ити к1а(0 зна9и 7ити 0нап!еKен

127

Јеротије: Па 3ени, да7о3е! Уо(та1о3 ти, го(подине ВиHо, и не 3а!и: 3ного за к1а(0! Па је(, :та Hе те7и? Вића: Не ка/е3 да 3и не т!е7а к1а(а, а1и 7и4 )о1ео да (е онако (!еди3, одо3аHи3... Јеротије: Зна3 :та 4оHе: да ка/е:. Не 7!ини, го- Сцена из позо!и:не п!ед(та)е С!мњиво лице 0 из)оKе-0 (подине ВиHо; ако Звездара театра из Беог!ада, 2009. године, В1а(та Ве1ио)ај по(ао ()!:и3о, (а)Jе)иH P Газда /иладин, М1аден Анд!еје)иH P Жика, 3ени к1а(а, а те7и (!е(ки пи(а! не)е(та 0 к0H0. Вића: То )и тако ка/ете, а де)ојка? Јеротије: Де)ојка и3а да H0ти и да (10:а !одитеJе, (а3о ако 3и по3огне: да 04)ати3о о)о 1ице... Од1о3ци из ко3едије С!мњиво лице

ПИСМО КОЈЕ МИРИШЕ НА ПРОМИНЦЛЕ Који 1ико)и (е поја)J0ј0 0 п!)ој (цени ко3едије? Је!отије ПантиH је (!е(ки по1ициј(ки капетан. О7!ати па/-0 на то како !азго)а!а (а ()ојо3 /ено3 АнKо3. На :та те о)ај -и4о) !азго)о! под(еHа? Чије пи(3о је от)о!ио? Шта је Је!отија под(так1о да от)о!и 7а: то пи(3о? На :та је Је!отиј0 „3и!и(а1о” Vокино пи(3о? Изне(и 0к!атко (ад!/ај тог пи(3а. Шта АнKа 3и(1и о Hе!киној п!епи(ци (а апотека!(ки3 по3оHнико3? О7!ати па/-0 на !е9и које је изго)о!и1а кад је п!о9ита1а пи(3о, а зати3 и на (1едеH0 !е9ениц0: „И како H0 да јој ка/е3 да (и јој от)о!ио пи(3о?” Шта из о)а д)а АнKина ко3ента!а (азнаје: о -ено3 одно(0 (а Hе!ко3? Мо/е: 1и на о(но)0 -и4 да на(10ти: как)0 на!а) Ма!ица и3а?

128

П!ати па/Jи)о и и!они9не Је!отије)е ко3ента!е који3а он п!екида АнKино 9ита-е. П!о9итај и4 г1а(но. Кака) ефекат они изази)ај0 код 9ита1аца/г1еда1аца? Н0:иH (е 9е(то поиг!а)а !е9и3а изази)ај0Hи 0!не7е(ни (3е4 0 п071ици. О)ак)а )!(та ко3ике зо)е (е вербална комика. Пот!а/и 0 ко3едији јо: 0(пе1и4 п!и3е!а )е!7а1не ко3ике.

ОТВАРАО САМ ЈА ПИСМА И МАЛО ВЕЋЕ ГОСПОДЕ Шта из даJег !азго)о!а (азнаје: о Је!отије)ој ка!ије!и? Как)а је то )1а(т 0 којој (10/7еници по(еде 3а1о док (е за7о!а)и, па по(1е опет до7иј0 (10/70? П!о9итај г1а(но !е9енице који3а Је!отије опи(0је ()ој0 (т!а(т за 9ита-е3 т0Kи4 пи(а3а. Шта он и(к!ено п!изнаје?

ТЕЛЕГРАМ ИЗ МИНИСТАРСТВА У д!0гој (цени ко3едије поја)J0је (е и један од (!е(ки4 пи(а!а, го(подин ВиHа. Њега, а не Vок0, Је!отије (3ат!а до7!о3 п!и1ико3 за ()ој0 Hе!к0. Е)о :та о -е30 3и(1и: „Он (а3о нак!0пно 4)ата. Њего)а је (т!0ка по1итика и на -ој, 7о3е, до7!о за!аK0је. Нај)и:е за!аK0је на дина(тији. За -ега је дина(тија к!а)а 30за!а. А 30зе, 7!ате, )е:то! Тек )иди: п!ит)о!и как)ог газд0, )е1и: „Лајао п!оти) дина(тије!” и нато)а!и 30 о)о1ика акта... (еда3, о(а3, д)анае(т ()едока... пет година !о7ије. А једног дана, тек не(та1а акта, и1и: и(кази ()едока (а()и3 д!0га9е г1а(е него кад (и и4 п!)и п0т 9итао, и онај... тек )иди: P 0 (1о7оди.” Шта из о)е Је!отије)е !еп1ике (азнаје: о ВиHи? Кака) је он 9о)ек? Чи3е (е 7а)и? За:то (е така) 9о)ек допада капетан0 Је!отиј0? Как)0 )е(т капетан0 доно(и ВиHа? О7!ати па/-0 на Је!отије)е ко3ента!е док ВиHа 9ита де:иф!о)ан те1ег!а3 из 3ини(та!(т)а. Које ()оје о(о7ине Је!отије отк!и)а? Како (е ВиHа оп4оди п!е3а Је!отиј0? Да 1и 3еK0 -и3а )1адај0 и(к!ени п!ијатеJ(ки одно(и? Под)0ци !е9и за које (3ат!а: да нај7оJе опи(0ј0 одно(е који 3еK0 -и3а )1адај0: д)о1и9но(т и(к!ено(т 1ице3е!је одано(т !аз03е)а-е О7!аз1о/и ()ој из7о! и потк!епи га од1о3ци3а из ко3едије. Депе:а из 3ини(та!(т)а но(и инфо!3ације о (03-и)о3 1иц0 које је п!и3еHено 0 -и4о)о3 (!ез0. П!о9итај поно)о опи( (03-и)ог 1ица. Как)е 3ог0Hно(ти о)ај опи( о(та)Jа по1ицајци3а?

129

З7ог 9ега је -и3а (та1о да 04)ате (03-и)ца? Шта ј0!и капетан Је!отије, а :та пи(а! ВиHа? Ко1ико је и једно3 и д!0го3 (та1о до (иг0!но(ти д!/а)е? О7!ати па/-0 на (1едеHи дија1ог: Јеротије: Па 3ени, да7о3е! Уо(та1о3 ти, го(подине ВиHо, и не 3а!и: 3ного за к1а(0! Па је(, :та Hе те7и? Вића: Не ка/е3 да 3и не т!е7а к1а(а, а1и 7и4 )о1ео да (е онако (!еди3, одо3аHи3... Шта из -ега јо: (азнаје: о одно(и3а из3еK0 капетана и пи(а!а ВиHе?

ТО ВИ ТАКО КАЖЕТЕ, А ДЕВОЈКА? XоHе 1и (е де)ојка, када је !е9 о 0даји, (1о/ити (а 3и:Jе-е3 ()ог оца? Како Hе капетан и -его)и пи(а!и 04)атити (03-и)о 1ице и :та Hе (е даJе 0 ко3едији де:а)ати, (азнаHе: кад је п!о9ита: до к!аја. П!ати па/Jи)о и о(та1е 1ико)е који (е 0 ко3едији поја)J0ј0. Уо9и -и4о)е ка!акте!не о(о7ине. О7!ати па/-0 на ат3о(фе!0 која )1ада 0 9ино)ни9кој канце1а!ији. Как)и (0 01ога и 3е(то (а3ог (03-и)ог 1ица 0 ко3едији? Шта о -е30 (азнаје:? И о)а ко3едија (ад!/и ()и4 пет етапа драмске радње: експозицију (0)од), заплет, кулминацију ()!40нац), перипетију (п!еок!ет) и расплет. Када је п!о9ита:, од!еди који де1о)и ко3едије п!ипадај0 којој етапи 0 !аз)ој0 !ад-е. ек(позиција

________________________________________________

зап1ет

________________________________________________

к013инација Са(10:а-е (03-и)ог 1ица. п!еок!ет

________________________________________________

!а(п1ет

________________________________________________

О9еки)ано 7и 7и1о да (а3о 4ап:е-е (03-и)ог 1ица 70де п!иказано као к013инација ко3едије. Ипак, пи(ац на3 (а3 9ин 4ап:е-а не п!иказ0је. Од кога о то3е по(!едно (азнаје3о? Које ()оје о(о7ине Је!отије показ0је п!и1ико3 4ап:е-а и (а(10:а-а (03-и)ог 1ица? Ко је зап!а)о „04ап(ио” (03-и)о 1ице? Раз3и(1и и о одно(0 ко3едиогафа п!е3а ()оји3 ј0наци3а. И3а 1и он (и3патија за -и4о)е 3ане? Шта (е на к!ај0 де:а)а (а капетано3 Је!отије3 и по!ед ()и4 г!е:ака које је на9инио? П!и(ети (е ко3едије Покондирена тиква. Како Сте!ија ка/-а)а г1а)н0 ј0наки-0 ()оје ко3едије?

130

ГЛУМИ П!ип!е3и (е да (а д!0го)и3а и д!0га!ица3а из одеJе-а одг103и: један део из С!мњивог лица. Поде1ите 01оге и 0)е/7ајте тек(т најп!е од)ојено, а зати3 (е (а(таните и нап!а)ите п!о70. Пот!0дите (е да :то )е!није одиг!ате ()оје 01оге.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Комедија је )!1о (та!а к-и/е)на )!(та. На(та1а је 0 анти9кој Г!9кој на п!е1аз0 из 6. 0 5. )ек (та!е е!е. Један од о(но)ни4 п!ед0(1о)а за !аз)ој анти9ке ко3едије 7и1а је (1о7ода го)о!а, 3ог0Hа (а3о 0 де3ок!ат(кој Атини, где (е 3ог1о от)о!ено и под!0гJи)о !а(п!а)Jати о по1ити9ки3, д!0:т)ени3 и ети9ки3 пита-и3а из /и)ота заједнице. Под(ети (е Н0:иHе)ог п!едго)о!а С!мњивом лиц! и !еци как)а је 7и1а (1о7ода го)о!а 0 )!е3е кад је о)а ко3едија на(та1а. Ко3 к-и/е)но3 !од0 ко3едија п!ипада? Ста!и Г!ци (0 !адије пи(а1и и из)оди1и трагедију него ко3едиј0, је! (е она 7а)и1а 0з)и:ени3, 4е!ој(ки3 те3а3а. С)оје 3е(то и зна9ај ко3едија је до7и1а не:то ка(није. Токо3 )!е3ена !аз)и1о (е )и:е )!(та ко3едије P комедија карактера, 0 којој (е ка!ики!ај0 и и(3е)ај0 негати)не о(о7ине г1а)ног ј0нака ко3едије; комедија нарави, 0 којој (е из)!га)ај0 под(3е40 негати)не о(о7ине д!0:т)ене г!0пе и1и (1оја; комедија интриге, која (е г!ади на за3!:ено3 зап1ет0, (п1етка3а и не(по!аз03и3а из који4 (е !аKај0 ко3и9не (ит0ације. Којој )!(ти ко3едије 7и, на о(но)0 о)и4 ка!акте!и(тика, п!ипада1а ко3едија С!мњиво лице? Иронија, сатира, хумор (0 (ти1(ка (!ед(т)а који3а (е ко3едиог!афи 9е(то (10/е да 7и ока!акте!и(а1и 1ико)е ()оји4 де1а. Ако и3 је циJ да и4 и(3еј0 и о(0де, !адије Hе ко!и(тити иронију P (ти1(ко (!ед(т)о где !е9и зна9е (0п!отно од онога :то (е каз0је и сатиру, којо3 (е на под!0гJи) на9ин о:т!о о(0K0је нека 3ана. Ако (е пи(ац ( !аз03е)а-е3 одно(и п!е3а J0д(ки3 (1а7о(ти3а и 3ана3а, ако 30 циJ није да и4 о:т!о о(0ди )еH да на(3еје 9итаоца, онда го)о!и3о о хумору. Е)о :та (а3 Н0:иH ка/е о 403о!0: „За 3ој 403о! ка/0 да је 1ак. Ја не зна3 да 1и 0 1ите!ат0!и по(тоје 1ак и те/ак 403о!. Ја зна3 (а3о за један 403о!, један и једини који изази)а (3е4 на 0(на3а.” Упо!еди ј0наке Н0:иHе)е ко3едије (а г1а)ни3 ј0наки-а3а ко3едија Избирачица и Покондирена тиква. Који ко3едиог!афи за циJ и3ај0 да о(0де J0д(ке (1а7о(ти, а који и3ај0 !аз03е)а-а за 3ане ()оји4 ј0нака?

131

ПУТОВАЊЕ КРОЗ

ЛЕПОТУ И ЗНАЊЕ Го!дана Ма1етиH КЉУЧНЕ РЕЧИ: О4!ид, (та!и г!ад, г!адитеJ(т)о, (к1ад, О4!ид(ко језе!о, конт!а(т, п0топи(

Објашњење непознатих речи и израза

смерност, /. !од ) о(о7ина онога који је нена3етJи), (к!о3ан, о7зи!ан; од памтивека ) од да)нина, од0)ек; стреха, /. !од ) к!ај к!о)а који п!е1ази (поJне и)ице зидо)а зг!аде; поклонички ) по7о/но, као :то пок1оници, )е!ници по(еH0ј0 ()ети-е; врвети, врвим ) 7ити п0н не9ега (/и)ота); хрид, /. !од ) (тена; плавет, /. !од ) п1а)а 7оја, п1а)етни1о

ОXРИД P ГРАД БИСЕРА И СМЕРНOСТИ У ()оји3 к!ета-и3а по ()ет0, 9о)ек т!а/и зани3Jи)а 3е(та која Hе га од3о!ити и1и ин(пи!и(ати, а она 3ог0 7ити )ео3а !аз1и9ита. А1и, када је !е9 о г!адо)и3а, 9о)ек !адо иде 0 оне 0 који3а (е /и)и од па3ти)ека. Као птице (е1ице које гене!ација3а до1азе на и(то д!)о, под и(т0 (т!е40 и1и на и(ти п!озо!, тако (е J0ди )!аHај0 3е(ти3а 0 који3а по(тоје знаци д0гот!ајног /и)Jе-а. Та3о конт!а(т из3еK0 (та!ог и но)ог !ад0је око. На 3е(та 0 који3а (е )и:е не /и)и, 9о)ек оде пок1они9ки и )!аHа (е к0Hи. И (а()и3 но)а на(еJа ни(0 п!е)и:е зани3Jи)а. И та3о (е 9о)ек за7а)и, па опет оде к0Hи. А1и та3о где на (та!и3 ог-и:ти3а )!)и /и)от, та3о је 1епо. У О4!ид, п!а(та!и г!ад на 4!иди, J0ди !адо до1азе. Вазд04 и )и(ина (0 30 до7!и, на1ази (е по!ед )оде која, (3е:тена из3еK0 п1анина, п!и)1а9и ()ојо3 :и!ино3 и п1а)ети, ()оји3 )одени3 и копнени3 7иJка3а. Он и3а нек0 пито3о(т кој0 0 (адеј(т)0 н0де 1епота п!и!оде и де1а J0д(ки4 !0к0. Чо)ек је т0 задо)оJан, је! је (та1но п0н п!ијатни4 0ти(ака и о(еHа једин(т)ено(т 3е(та на ко3 (е на1ази. У1ица 0 О4!ид0

132

Објашњење непознатих речи и израза

Пано!а3а О4!ида

Г!ад к!а(е нео7и9не г!адитеJ(ке за3и(1и и ди)на једно(та)но(т. О)де је ()е г!адио (3е!ан и п!и!одан 9о)ек P к0Hе, 01ице, 7ого3оJе. И то је г!адитеJ(т)о )е1и9ан(т)ено 0 некој 7ези3еној (к!о3но(ти 9ији нази) тек т!е7а п!онаHи. Чо)ек је о)де (к!о3ан, так)и (0 30 оде1о и 4!ана, а он (а3 3и!ан. Так)а 30 је и а!4итект0!а. Xа!3они9на 0 неко3 90дно3 не!ед0. А пог1ед )о1и з7!к0 из1о3Jени4 1инија к0Hа 71е:та)и4 зидо)а (а и(т0!ени3 док(ати3а и та3ни3 д!)ени3 ок)и!и3а п!озо!а. И ц!)ени1о к!о)о)а. С)е је т0 неп!а)и1но и нео9еки)ано, а опет (к1адно. Чак (0 и т!го)и так)и. И они (0 т0 )оJо3 неког 90дног (4)ата-а и законито(ти које 0(по(та)Jај0 (а3е г!аKе)ине. ИзненаKе-а и3а ()0да. Чо)ек не зна :та (е к!ије 0 ти3 к0Hа3а, а1и ни :та је из3еK0 и1и иза -и4. И(то)!е3ена из1о/ено(т пог1ед0 и (к!и)ено(т једна је од -его)и4 9а!и. Из3еK0 9е3п!е(а, (3!ека и (3ока)а, (3е(ти1и (0 (е J0ди (а ()оји3 к0Hа3а, !0/а3а и 4о!тензија3а, 3и3оза3а, 3а9ка3а, 3!е/а3а. И па0ци и3ај0 ()оје. Разапи-0 и4 из3еK0 ог!ада од ко)аног г)о/Kа и (ак(ија. С)и они, на ()ој на9ин, дај0 доказа о ()о3 заједни9ко3 по(тоја-0 и /и)о(ти, а1и (е )и:е него д!0где 9о)ек 0 некој !адозна1о(ти пита :та на то3 загонетно3 3е(т0 јо: није )идео, а :та никада 0г1едати неHе.

богомоља, /. !од P ц!к)а; доксат, 3. !од P и(т0!ено 3е(то на п!о9еJ0 к0Hе ( п!озо!и3а на т!и (т!ане, о7и9но на п!)о3 (п!ат0; хортензија, /. !од P 0к!а(на 7иJка 7е1и4, ()ет1оп1а)и4 и1и !0/и9а(ти4 ц)ето)а (к0пJени4 0 1опта(те ц)а(ти; мимоза, /. !од P /70на(та 7иJка која даје г!оздо)е (итни4 /0ти4 ц)ето)а јаког 3и!и(а

133

Објашњење непознатих речи и израза

река понорница, /. !од P !ека која не(таје под зе3Jо3, пони!е; ћорсокак, 3. !од P 01ица 7ез из1аза на к!ај0, (1епа 01ица; рачвати се, рачвам се P !азд)ајати (е 0 д)а и1и )и:е п!а)аца (!а9)и); чун, 3. !од P 9а3ац

134

У1ица 0 (та!о3 О4!ид0 к!еHе нек0да на 0о7и9ајен на9ин - п!а)о и :и!око. П0тник иде не !аз3и:Jај0Hи; )е!0је да Hе га -ена по0здано(т нек0да од)е(ти. Но, к0да? О)е 01ице, као !еке поно!нице, )о1е да не(тан0 п!ед )а3а и1и да (е п!ет)о!е 0 (тепенице, но)0 к0H0, (та!о зда-е, Hо!(окак и1и да (е нео9еки)ано !а9)ај0 0 )и:е п!а)аца. Пе:ак је 0 недо03ици који3 да к!ене даJе. За:то 7и један п!а)ац 7ио 7оJи од д!0гог, пита (е он, инфо!3ације 30 недо(тај0. Стога иде на(03це, 0з7!до па низ7!до, 1агано, т0 /0!7е не 3о/е 7ити. И:ао 7и и даJе, пок0:а)ао да га (аг1еда 0 це1о(ти, кад га 03о! и (0нце не 7и ог!ани9а)а1и, па 3нога изда1ека п!и)1а9на 3е(та о(тај0 0 даJини, па3те (е за д!0ги п0т. )))))))))) А1и ни:та 0 о)о3 г!ад0 не 7и 7и1о како је(те да није језе!а. Зап!а)о ни оне ц!)енка(те 4!иди, (ад!/ане 0 -его)о3 и3ен0, не 7и 7и1о. П!и!ода је од!еди1а где Hе (е !а(по!едити J0ди, где птице и /и)оти-е, где које 7иJке. О)ај !а(по!ед даје једин(т)ено(т, непоно)Jи)о(т ()е30. И J0ди из1азе на језе!о. Од)ајкада п!а)е 90но)е и оти(к0ј0 (е на п1а)0 )од0. Ло)е !и70, п!а)е 7и(е!е. К!еH0 ка д!0гој о7а1и ( на3е!о3 да т!г0ј0, да (е (на7деј0, да )иде како је д!0где. К0пај0 (е 0 -е30. Мо/да ни(0 0)ек ни ()е(ни -его)е )е1ике д07ине, У1ица 0 О4!ид0 а1и 1епоте и ко!и(ти за (е7е и ()ој г!ад, је(0.

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Који г!ад је ин(пи!и(ао а0то!к0 о)ог тек(та? Зна: 1и где (е он на1ази? За:то J0де )и:е п!и)1а9е г!адо)и 0 који3а (е /и)и од па3ти)ека, него но)а на(еJа и1и 3е(та 0 који3а (е )и:е не /и)и? Шта !ад0је J0д(ко око 0 3е(ти3а 0 који3а по(тоје знаци д0гот!ајног /и)Jе-а? Шта 0 тек(т0 (азнаје: о и3ен0 г!ада? У как)ој (0 )ези -его)о и3е и 3е(то на које3 је подигн0т? Па/Jи)о п!о9итај тек(т и опи:и 3е(то на које3 О4!ид 1е/и. У как)о3 одно(0 (е о)де на1азе де1а п!и!оде и де1а J0д(ки4 !0к0? Кака) 0ти(ак на (пи(атеJиц0 о(та)Jа о)ај (к1ад? Који3 п!иде)и3а је опи(а1а г!адитеJ(т)о О4!ида? Шта 3и(1и о J0ди3а који (0 га подиза1и? Кој0 -и4о)0 о(о7ин0 нај)и:е и(ти9е? Како ти за3и:Jа: а!4итект0!0 која је „4а!3они9на 0 неко3 90дно3 не!ед0”? Как)а изненаKе-а )!е7ај0 на ()ако3 ко!ак0? Как)е (0 01ице 0 (та!о3 О4!ид0? У :та (е нео9еки)ано п!ет)а!ај0? Како пе:ак иде о)и3 01ица3а? Шта га „ог!ани9а)а” да и4 ()е о7иKе? Ко1ик0 )а/но(т за г!ад и -его)е (тано)нике и3а језе!о? Чега (0 они 0)ек ()е(ни?

НЕПРАВИЛНО, А СКЛАДНО Многе (1ике 0 о)о3 тек(т0 за(но)ане (0 на конт!а(т0 ((0п!отно(ти). Пот!а/и и доп0ни (1едеHе конт!а(тне (1ике. Конт!а(т из3еK0 (та!ог и ____________________ !ад0је око. А!4итект0!а је и(то)!е3ено и ______________________ и 0 неко3 90дно3 не!ед0. Г!ад к!а(е нео7и9не г!адитеJ(ке за3и(1и и ди)на __________________. И(то)!е3ена из1о/ено(т пог1ед0 и ____________________ једна је од 9а!и О4!ида. У1ице к!еH0 на ____________________ на9ин, а онда (е нео9еки)ано п!ет)а!ај0 0 (тепенице и1и Hо!(окак.

135

ПОДСЕТИ СЕ Под(ети (е п!а)и1а о пи(а-0 )е1иког (1о)а и п!епи:и о)ај тек(т 0 ()ој0 ()е(к0 пи(ани3 (1о)и3а. ГРАД ОXРИД ЛЕЖИ НА ОБАЛАМА ОXРИДСКОГ ЈЕЗЕРА. ОВАЈ ГРАД ЈЕ У 10. И 11. ВЕКУ БИО ПРЕСТОНИЦА ЦАРА САМУИЛА (976P1014). У ЊЕМУ СЕ НАЛАЗЕ БРОЈНЕ ЦРКВЕ ОД КОЈИX СУ НАЈПОЗНАТИЈЕ ЦРКВА СВЕТЕ СО2ИЈЕ ИЗ 11. ВЕКА И ЦРКВА СВЕТОГ ЈОВАНА БОГОСЛОВА. ОXРИДСКО ЈЕЗЕРО СЕ НАЛАЗИ НА АЛБАНСКО-МАКЕДОНСКОЈ ГРАНИЦИ И ОКРУЖЕНО ЈЕ ПЛАНИНАМА ГAЛИЧИЦОМ, МОКРАЊСКОМ ПЛАНИНОМ И ЈАБЛАНИЦОМ. ИЗ ЈЕЗЕРА ИСТИЧЕ РЕКА ЦРНИ ДРИМ. НА ОБАЛИ ЈЕЗЕРА ЛОВЕ СЕ ЧУВЕНЕ ОXРИДСКЕ ПАСТРМКЕ И ЈЕГУTЕ.

РАСПИТАЈ СЕ, ПОТРАЖИ О4!ид(ки 7и(е!и (0 нада1еко 90)ени по ()ојој 1епоти и п!ефи-ено(ти, а1и (е !аз1ик0ј0 од они4 које п!оиз)оде 7и(е!не :коJке. Ра(питај (е о то3е како (е п!оиз)оде о4!ид(ки 7и(е!и.

СТВАРАЈ Опи:и један г!ад који те је зади)ио ()оји3 изг1едо3.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Путопис је п!озна к-и/е)на )!(та. Он (ад!/и опи( J0ди, п!еде1а и 3е(та к!оз која к-и/е)ни (т)а!а1ац п0т0је и изно:е-е 0ти(ака и !аз3и:Jа-а о оно3е :то (е )иде1о и 901о на то3 п0т0. Њего)а је (пецифи9но(т 0 то3е :то (паја !еа1не, геог!аф(ке податке који (0 0 )ези (а п0то)а-е3 и (07јекти)ни3 до/и)Jаји3а п0топи(ца. На који на9ин п0топи( заок!0/0је п0то)а-е, доп0-а)а га и 9ини ко3п1етни3? О7!аз1о/и ()ој одго)о!.

136

ZEMLJANE FIGURE

Đavolja varoš

Lokalitet čudnog naziva Đavolja varoš pripada selu, takođe čudnog imena Đake (potiče od albanske reči gjak što znači krv) koje se nalazi na području opštine Kuršumlija na visini između 660 i 700 m nadmorske visine. Zemljane fgure ili kako ih lokalno stanovništvo naziva „kule” smeštene su u dve jaruge podeljene uskom vododelnicom čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu erozivnu čelenku, strahovito razorenu erozivnim procesima. Jaruge takođe imaju čudne nazive: jedna je Đavolja jaruga, a druga Paklena jaruga. Ukupno ima 202 zemljane fgure, različitih oblika i dimenzija, visine od 2 do 15 m, širine od 0,5 do 3 m, sa kamenim kapama na vrhu. One nastaju kao rezultat specifčnog erozivnog procesa, koji traje vekovima. Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo se stvaraju. Pod udarom kišnih kapi dolazi do rastvaranja i odnošenja rastresite podloge zemljišta. Međutim, materijal koji se nalazi ispod kamenih blokova biva zaštićen od „bombardovanja” kišnih kapi i spiranja, pa ostaje u terenu u vidu začetnih zemljanih stubova P fgura. Povećanje visine stubova potpomaže ubrzana linijska, usmerena erozija vode, koja otiče oko njihovog podnožja spirajući materijal. Kako je nagib terena na kom se stvaraju fgure vrlo strm, vertikalna erozija preovlađuje nad bočnom, što ubrzava odnošenje materijala i stvaranje stubova. Ovako nastale zemljane stubove ostali klimatski faktori (vetar, sunčevi zraci, promena temperature i dr.) oblikuju u zemljane fgure čudnog

KLJUČNE REČI: Đavolja varoš, reljef, erozija, izvor, legenda

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza lokalitet, m. rod P mesto, predeo, kraj sa specifčnim obeležjima; jaruga, ž. rod P kanal, jarak, jendek; vododelnica, ž. rod P mesto gde se voda deli, razvođe; erozivan, erozivna, erozivno P koji vrši eroziju, razara; čelenka, ž. rod P ovde: najistureniji deo

137

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza statički, statička, statičko P nepokretan; postojanost, ž. rod P trajnost; geomorfološki, geomorfološka, geomorfološko P koji je u vezi sa nastankom i razvojem reljefa Zemljine površine; fenomen, m. rod ) ovde: retka, neobična pojava; ekstreman, ekstremna, ekstremno ) koji dostiže najviši stepen, krajnji, granični; mineralizacija, ž. rod ) razgradnja organskih supstanci u prosta neorganska jedinjenja; aluvijalna terasa, ž. rod ) terasa nastala taloženjem rečnih nanosa; atraktivno ) vrlo privlačno; mistika, ž. rod ) vera u postojanje neprirodnih sila koje borave u biljkama, životinjama, nebeskim telima i dr.

138

oblika i izgleda koje, kada se duže posmatraju, deluju nestvarno kako u pogledu oblika i veličine tako i neverovatne statičke postojanosti. Deluje nestvarno da se jedna zemljana fgura, u osnovi široka tri metra a visoka deset i više metara, u vrhu završava debljinom 20P30 cm i takva opstaje decenijama i vekovima pod teretom kamenog bloka teškog i do sto i više kilograma. Ovaj geomorfološki fenomen je jedinstven u našoj zemlji i vrlo redak u svetu. U Evropi ima sličnih pojava u Alpima (sa obe strane prevoja Brener u Austriji i Italiji, kod Bolcana, zatim u Valerijenu, u pokrajini Gornja Savoja, u Francuskoj i dr.). U Americi je poznata „Bašta bogova”. Međutim, u Đavoljoj varoši „kule” su brojnije, većih dimenzija i znatno postojanije.

ĐAVOLJA VODA I CRVENO VRELO Druga prirodna retkost u Đavoljoj varoši su dva izvora vode čudnih svojstava. Đavolja voda, koja se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih piramida u Đavoljoj jaruzi, hladan je i ekstremno kiseli (pH 1,5) izvor sa visokom mineralizacijom (15 g/l vode). Sadržaj nekih elemenata (aluminijum, gvožđe, kalijum, bakar, nikl, sumpor) ekstremno je visok u odnosu na obične vode za piće, odnosno povećan je za 10 do 1000 puta. Crveno vrelo je drugi izvor koji se nalazi nizvodno, oko 400 m od prvog na aluvijalnoj terasi, odnosno na ravnom terenu. On je manje kiseo (pH 3,5 ) i sa nižom opštom mineralizacijom (4372 mg/l vode). Njegova voda se, usled ravnog terena, razliva u veoma tankom sloju i otiče u korito obližnjeg Žutog potoka. Usled oksidacije gvožđa, koga voda sadrži u velikim količinama, stvara se crvena terasa lepezastog oblika, koja u prostoru deluje veoma atraktivno.

ĐAVOLSKA POSLA U ĐAVOLJOJ VAROŠI Čudno izvajane a još čudnije poređane zemljane fgure, divljina erozivne čelenke, voda čudnoga ukusa i mirisa, mistika i tajanstvenost koju stvaraju zvučni efekti dok duva vetar, uticali su na maštu meštana da lokalitetu da naziv Đavolja varoš, a sve ove čudne prirodne pojave objašnjava legendama koje je vekovima izmišljao. O Đavoljoj varoši postoje mnoge legende od kojih izdvajamo nekoliko. Po jednoj legendi, otac je zabranio ćerki udaju, pa je ona odlučila da se uda za rođenog brata. Taj plan je pokušala da spreči vila koja,

prema legendi, i dan-danas drži pod svojom zaštitom ovaj kraj. Pošto nije uspela da urazumi svatove, neka viša sila skamenila ih je na putu, pa do venčanja nikada nije došlo. Prema drugoj legendi, zemljane fgure predstavljaju okamenjene đavole, koje su neki ljudi dugo nosili na svojim leđima, a oni su im donosili zlo i nevolje. Otarasili su ih se prenoćivši jednu noć pored crkvišta Svete Petke, koje se nalazi u neposrednoj blizini zemljanih fgura. A po trećoj legendi, to su okamenjeni đavoli koje su nadmudrili đaci u opkladi. Preuzeto sa sajta www.djavoljavaros.com

LOKALITET ČUDNOG NAZIVA Gde se tačno nalazi Đavolja varoš? Na kojoj je nadmorskoj visini? Opiši teren na kom se nalazi. Čime je teren razoren? Na terenu voda pravi neobičan reljef. „Kule” su smeštene u dve jaruge podeljene uskom ____________________, čiji se izvorišni delovi spajaju u jedinstvenu celinu. Vododelnica je mesto gde se voda deli. Objasni značenja ovih složenica: vodopad __________________________________________ vodoskok __________________________________________ vodonoša __________________________________________ vodoplavan __________________________________________ Pročitaj pažljivo deo teksta koji govori o tome kako nastaju ove čudesne zemljane fgure. Navedi najpre sve klimatske faktore koji utiču na njihovo obrazovanje, a zatim pokušaj samostalno, ne gledajući u tekst, da opišeš taj proces. Klimatski faktori koji utiču na obrazovanje zemljanih stubova su: _________________________________________________________ _________________________________________________________ Zemljani stubovi se formiraju na sledeći način: _________________________________________________________ _________________________________________________________

139

_________________________________________________________ _________________________________________________________ _________________________________________________________ „Figure se obrazuju, rastu, menjaju, skraćuju, postepeno (vrlo sporo) nestaju i ponovo stvaraju.” U tekstu se navode glagoli koji označavaju kako se ove fgure stvaraju i menjaju: obrazovati se, rasti, menjati se, formirati se, skraćivati se, nestajati, stvarati se. Od tih glagola načini imenice po sledećem modelu: obrazovati se

obrazovanje

stvarati se

_____________________

menjati se

______________ formirati se _____________________

skraćivati se

______________ nestajati

_____________________

Potraži u tekstu odgovor na pitanje kakav je fenomen Đavolja varoš. _________________________________________________________ Navedi gde se još u Evropi i svetu može sresti ovakav prirodni fenomen. _________________________________________________________ _________________________________________________________

ĐAVOLJA VODA Šta je druga prirodna retkost Đavolje varoši? Kako se nazivaju ti izvori? Kakva je njihova voda? Opiši hemijski sastav vode iz Đavoljeg izvora. Kakva je u poređenju sa vodom koju pijemo? Koja je manje kisela P Đavolja voda ili voda Crvenog vrela? Kakvu terasu stvara Crveno vrelo? Odgovori rečenicom iz teksta.

ĐAVOLSKA POSLA U ĐAVOLJOJ VAROŠI Kako na ljude deluje ovo mesto? Šta sve utiče na to da ovaj predeo izgleda mistično? On zaista izgleda kao da je tu „đavo umešao svoje prste”.

140

O đavolu u srpskom jeziku ima dosta neobičnih izraza. Pokušaj svaki izraz da povežeš sa odgovarajućim značenjem. Bojati se kao đavo krsta Došao (je) đavo po svoje Đavo bi ga znao zašto Đavo ga vuče za jezik Jedan te isti đavo Ne da mu (ti i sl.) đavo mira Pravi đavo Tu je đavo umešao svoje prste Znati gde đavo spava Koji ti je đavo? Ušao (neki) đavo (u nekoga).

a) kad se nešto čudno dešava b) kad neko priča ono što ne treba c) jedno te isto d) kad niko ne zna nešto e) kad se neko nečega jako plaši f) Šta ti je? g) kad neko zna što niko drugi ne zna h) kad je neko jako nestašan, nemirna duha i ) kad diramo nešto što ne treba j) kad neko odjednom počne da se ponaša neobično k) kad ćemo ispaštati za nešto loše što smo pre učinili

Kakve su legende ljudi ispredali o nastanku Đavolje varoši? Legenda je priča o nekom neobičnom, izuzetnom događaju ili o životu neke ličnosti sa elementima neverovatnog, čudesnog. Koje se čudesne ličnosti pojavljuju u legendama o Đavoljoj varoši?

STVARAJ Pusti mašti na volju. Smisli neku neobičnu legendu koja govori o tome kako je nastao ovaj čudesni prirodni fenomen. Ako nemaš ideju kako da počneš, pokušaj da ispričaš treću legendu koja se samo pominje na kraju teksta, a koja govori o tome kako su đaci nadmudrili đavole u opkladi.

PODSETI SE Đavolja varoš, Resavska pećina, Žuti potok, Žuta reka, Velika Morava, Suva planina, Julijski Alpi, Stenovite planine, Smederevska Palanka, Bajina Bašta, Petrovac na Mlavi, Gornja Savoja, Sjedinjene Američke Države… Pažljivo pročitaj nazive navedenih geografskih pojmova. Svi su višečlani (sastavljeni od dve ili tri reči). Na osnovu njih izvedi pravilo o pisanju velikog slova kod višečlanih geografskih pojmova. Napiši ga na linijama. _________________________________________________________ _________________________________________________________

141

Ми1ан Шипка

ВЕЖБА КЉУЧНЕ РЕЧИ: )е/7а-е, )е:тина, напо!, по!одица !е9и

Објашњење непознатих речи и израза хет-трик, 3. !од P (по!т(ки из!аз који (е 0пот!е7Jа)а када један иг!а9 по(тигне 0(пе4 т!и п0та за !едо3 и1и из т!и 0за(топна пок0:аја; партер, 3. !од P подна под1ога за )е/7а-е и )е/7е које (е на -ој из)оде

У /и)от0 ()аког 9о)ека )е/7а је )ео3а )а/на. Чо)ек (е )е/7а и 09и док је /и). Ве/7а (е, је! 7ез )е/7е не3а 4ода-а, не3а го)о!а; 7ез )е/7е не3а 09е-а, не3а до7!и4 оцена; 7ез )е/7е не3а 1епог 9ита-а и пи(а-а, не3а та9ног и 7!зог !а90на-а, не3а го1о)а и 4ет-т!ико)а. Не3а 7ез )е/7е 9ак ни (а3е )е/7е P !еци3о, оне ди)не )е/7е кој0 ги3на(ти9а!и из)оде на (п!а)а3а и1и 0 па!те!0. Ко ()е )е/7а и :та (е ()е 3о/е )е/7ати? Ве/7ај0 )ојници, Kаци, (по!ти(ти, 03етници... Војници )е/7ај0 да 7и 7и1и )е:ти 0 !0ко)а-0 о!0/је3, да 7и 3ог1и 7оJе 90)ати зе3J0. Они )е/7ај0 ()оје око и !0к0 да 7и та9но и )е:то гаKа1и. Vаци )е/7ај0 да (а)1адај0 :ко1(ко г!ади)о: 0)е/7а)ај0 п!а)опи(, 3ате3атик0, физик0, 4е3иј0; )е/7ај0 да 7и 7и1и )е:ти 0 ()е30 оно3е :то и4 9ека 0 /и)от0, а 0 /и)от0 нај7оJе п!о1азе они који (0 )е:ти 0 ()о3 по(10. Ги3на(ти9а!и )е/7ај0 како 7и 3ог1и (иг0!но и та9но из)одити !азне ги3на(ти9ке )е:тине. С)и, дак1е, који 0 /и)от0 /е1е не:то да по(тиг0 P )е/7ај0. С)е )е:тине на ()ет0: (1ика!(ке, 30зи9ке, ци!к0(ке, п1е(не, из)иKа9ке, ф0д7а1(ке, ко:а!ка:ке и д!0ге, ()е те )е:тине по(тигн0те (0 (а3о )е/7о3 и )е/7а-е3: )е/7а-е3 на )е/7а1и:ти3а и 0 )е/7аоница3а, ( )е/7анка3а и1и )е/7еница3а 0 !0ка3а. И (а3а !е9 вежба то на3 каз0је. И она је на(та1а од п!иде)а вешт. П!)о је 7и1а вешт-ба, вештба, па вешба и, на к!ај0 P вежба. Ве:т7а је зато по(та1а вежба, је! је вештба 7и1о те:ко изго)а!ати. Т!е7а1о 7и )е/7ати језик да (е изго)о!и вештба. У9еници )и:и4 !аз!еда о(но)не :ко1е знај0 и да о7ја(не как)е (0 (е ()е г1а(о)не п!о3ене де(и1е 0 тој !е9и. Ипак, то нај7оJе знај0 на(та)ници и п!офе(о!и (!п(ког језика. У9еници који то јо: не знај0, не т!е7а тога да (е (тиде. С)е (е 3о/е на09ити. Т!е7а (а3о 3а1о )и:е )е/7ати г!а3атик0 и п!а)опи(. Дод0:е, 3а1о (е 3о!а и по309ити, је! ()ака )е/7а за4те)а напо!. А1и, 7ез )е/7е, 7ез 30ке, не3а ни P на0ке. Из к-иге Приче о речима

142

У ЖИВОТУ ЧОВЕКА ВЕЖБА ЈЕ ВЕОМА БИТНА

За:то је )е/7а )ео3а )а/на 0 /и)от0 ()аког 9о)ека? Које ()е акти)но(ти 9о)еко)е за)и(е и !аз)ијај0 (е )е/7а-е3? На)еди !аз1оге з7ог који4 )е/7ај0: а) )ојници 7) Kаци )) ги3на(ти9а!и. П!онаKи те де1о)е тек(та и ()ој одго)о! доп0ни детаJи3а из -и4. За:то је )а/но да 9о)ек и3а 0(пе4а 0 по(10, да по(тигне и о(т)а!и ()оје циJе)е? Како (е 0 /и)от0 једино 3ог0 (теHи !аз1и9ите )е:тине?

ПОТРАЖИ У ТЕКСТУ Тек(т Ми1ана Шипке запо9и-е и за)!:а)а (е по09ни3 !е9и3а. П!онаKи и4 и запи:и: ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ ______________________ У фи(к01т0!ној (а1и

______________________

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Ре9и: вежба, вежбати, вежбање, вежбалиште, вежбаоница, вежбанка, вежбеница )ео3а (0 по)езане. О)е !е9и (0 3еK0(о7но (!одне је! (0 ()е 0 71и/ој и1и даJој )ези (а п!иде)о3 вешт. С)е оне заједно 9ине породицу речи зато :то )оде по!ек1о од и(те !е9и.

143

Уз на)едена зна9е-а напи:и одго)а!ај0H0 !е9: !адити, из)одити )е/7е ____________________________________ г1аго1(ка и3еница од вежбати ______________________________ 3е(то где (е )е/7а _________________________________________ зат)о!ен п!о(то! за )е/7а-е ________________________________ ()е(ка за )е/7а-е ____________________ и ___________________ 30:ка о(о7а која )е/7а ____________________________________ /ен(ка о(о7а која )е/7а ____________________________________

СТВАРАЈ И ТИ г1аго1(ка и3еница од градити ______________________________ 3е(то где (е г!ади __________________________________________ 30:ка о(о7а која г!ади _____________________________________ /ен(ка о(о7а која г!ади _____________________________________ који п!ипада г!адитеJ0 _____________________________________ који п!ипада г!адитеJки ____________________________________ Од о(но)а дати4 г1аго1а и (0фик(а -ба (т)о!и и3енице (а зна9е-е3 !ад-е: из1о/ити _________________________________________________ п!и!едити ________________________________________________ на!едити _________________________________________________

144

ЧОВЕК И СПОРТ Нико не (по!и да је о1и3пиј(ки :а3пион, 7!и/Jи)о ода7!ан и т!ени!ан година3а да по7оJ:а ()оје 3ак(и3а1не !ез01тате, (по!ти(та. А1и (по!ти(та је, и(то тако, и 09еник који ()оје (1о7одно )!е3е по()еH0је иг!а-0 ф0д7а1а, и1и канце1а!иј(ки (10/7еник који, да 7и „од!/а)ао фо!30”, 0п!а/-а)а ги3на(тик0, )е/7е !а(теза-а ((т!е9инг), Aоги!а-е, 4ода-е и1и )о/-0 7ицик1а.

КОРИШЋЕЊЕ СОПСТВЕНОГ ТЕЛА Уп!ко( !е1ати)ној физи9кој (1а7о(ти, 9о)ек је 7!зо п!она:ао ()оје 3е(то 0 п!и!оди. Да 7и п!е/и)ео 0 9е(то те:ки3 0(1о)и3а, он је најп!е 3о!ао да :то 7оJе и(ко!и(ти потенција1е ()ога те1а, тако да је !аз)ио (наг0, ок!етно(т, гипко(т и изд!/Jи)о(т. Да 7и (е7и п!и7а)Jао 4!ан0, (а)1ада)ао п!еп!еке и1и (е (0п!от(та)Jао неп!ијатеJи3а, на09ио је и 0(а)!:ио т!9а-е, пе-а-е, (кака-е, 7аца-е п!ед3ета, 7о!70. По(тепено, о)е !аз1и9ите акти)но(ти по9е1е (0 да 30 (е допадај0; 0(ко!о (е (тао -и3а 7а)ити из 9и(тог задо)оJ(т)а на(та1ог з7ог (а3ог так3и9е-а и по(тигн0ти4 !ез01тата. Тако (0 7и1и 3оти)и(ани п!)и (по!то)и који (0 (е одо3аHи1и 0 ()и3 типо)и3а д!0:т)а. У анти9ко до7а (0 по(тоја1е д)е )!(те физи9ки4 акти)но(ти: једне (0 7и1е (т!ого )ојне, д!0ге (0 7и1е (по!т(ке иг!е )е!(ког ка!акте!а. По(тепено је, 3еK0ти3, (по!т изг07ио ()ој )е!(ки ка!акте! да 7и по(тао део о7!азо)а-а и1и !азоноде. У (!ед-о)еко)ној Е)!опи на(тај0 ко1екти)ни (по!то)и, као нп!. иг!а 1опто3. С д!0ге (т!ане, ат1етика којо3 (0 (е то1ико 7а)и1и Г!ци и Ри3Jани, о(таHе 0 запеHк0 д0го )!е3ена.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: (по!т, анти9ка Г!9ка, а3ате!и, п!офе(иона1ци, т!енинг, Ка1ипат!ија, О1и3пиј(ке иг!е

Објашњење непознатих речи и израза

спорити, спорим ) о(по!а)ати, (03-ати 0 и(тинито(т не9ега; одржавати форму P 7ити физи9ки (п!е3ан и и3ати до7а! изг1ед; упражњавати, упражњавам P !адити, )!:ити как)0 акти)но(т; потенцијал, 3. !од ) о)де: (по(о7но(т; мотивисати, мотивишем ) о)де: изаз)ати, пок!ен0ти, 0(1о)ити; остати у запећку ) 7ити неп!и3еHен

145

ОСЕЋАЈ НАПОРА

Објашњење непознатих речи и израза

повластица, /. !од ) 3ог0Hно(т кој0 неко ко!и(ти као ()оје из0зетно п!а)о, п!и)и1егиј0; престиж, 3. !од ) 0г1ед који неко и3а 0 од!еKеној (!едини; интензиван, интензивна, интензивно ) који (е и(ти9е поја9ано3 акти)но:H0, (наго3; формално ) на фо!3а1ан на9ин, да (е 0до)оJи за4те)и3а, п!и)идно

За4)аJ0ј0Hи нај)и:е Енг1ези3а, токо3 19. )ека 0)оди (е о!ганизо)ано(т 0 (по!т(ке акти)но(ти. У по9етк0 по)1а(тица 3а-ине, (по!то)и по(тај0 ()е поп01а!нији. Њи3а (е дана( 7а)е 3и1иони J0ди. У !аз)ијени3 д!0:т)и3а 9о)ек 3а1о т!о:и (оп(т)ен0 физи9к0 ене!гиј0. Ба)Jе-е (по!то3 о3ог0H0је да (е 0(по(та)и те1е(на и 3ента1на !а)ноте/а: о(еHај напо!а, по:то)а-е п!а)и1а, (а!ад-а (а (аиг!а9и3а, п!и4)ата-е по!аза 09е на( да /и)и3о заједно. С)е о)о је и(то то1ико )а/но ко1ико и физи9ка (п!е3но(т.

БОГОВИ СТАДИОНА УкJ09ен 0 о7!азо)ни (и(те3, под(тицан 0 ()и3 зе3Jа3а ()ета, (по!т до)оди до )е1ики4 (09еJа)а-а. Он и3а по(е7н0 д!0:т)ен0 )!едно(т, је! и(то)!е3ено 09е(т)0је 0 о7!азо)а-0 о31адине и 0 одно(и3а 3еK0 г!0па3а J0ди. П!е(ти/ :а3пиона п!ено(и (е 0 г!адо)е и д!/а)е које они п!ед(та)Jај0. Тако (по!т (т)а!а но)0 катего!иј0 „4е!оја”.

АМАТЕРИ И ПРО2ЕСИОНАЛЦИ Че(то је те:ко по)0Hи г!аниц0 из3еK0 а3ате!а и п!офе(иона1аца. Тео!иј(ки, п!офе(иона1ци (0 (а3о они који /и)е од (по!т(ке акти)но(ти. За !аз1ик0 од -и4, а3ате!и (е 7а)е (по!то3 неза)и(но од ()оје п!офе(ије. А1и од!еKена п!е(ти/на так3и9е-а, на који3а 3ог0 0 п!инцип0 09е(т)о)ати (а3о а3ате!и (као, на п!и3е!, О1и3пиј(ке иг!е), за4те)ај0 интензи)не п!ип!е3е, које не о(та)Jај0 3е(та ни за как)0 д!0г0 акти)но(т. Један 7!ој :а3пиона онда 3о!а да зао7иKе о)е п!опи(е: они фо!3а1но и3ај0 неко зани3а-е ((т0денти, (по!т(ки (а)етници итд.), а1и 0 (т)а!но(ти ()е ()оје )!е3е по()еH0ј0 т!енинзи3а.

У ЗДРАВОМ ТЕЛУ ЗДРАВ ДУX У те10 које је 0 до7!ој физи9кој кондицији, зд!а) је и д04, го)о!и1и (0 (та!и Латини. У (т)а!и, нико од на( не т!е7а да о(тане неакти)ан д0/е него :то на3 је пот!е7но да 7и (е од3о!ио. Ми Hе3о т!пети ако на( за4те)и 3оде!ног /и)ота (09е-е и1и !ад) п!и(и1е да д0го о(тане3о физи9ки неакти)ни. Стога, да 7и одго)о!и1и п!и!одној пот!е7и за к!ета-е3, неки ид0 0 к0по)ин0 :етај0Hи 01ица3а, д!0ги иг!ај0 го1ф, а неки т!еHи !аде ги3на(тик0

146

Ае!о7ик (т0дио

и1и (е 7а)е ја4а-е3 итд. И3а и они4 који (е потп0но по()еH0ј0 физи9кој акти)но(ти и по(тај0 п!офе(иона1ни (по!ти(ти. С)едо9ан(т)а из п!о:1о(ти на3 показ0ј0 да (0 к!ета-е и (по!т од0)ек 7и1и део /и)ота J0ди.

КАЛИПАТРИЈА, ПРВИ „СПОРТСКИ СИМПАТИЗЕР” Нак1оно(т (та!и4 Г!ка п!е3а (по!т0 је 7и1а по)езана (а јаки3 так3и9а!(ки3 д04о3: О1и3пиј(ке иг!е (0 наг!аKи)а1е (а3о по7едника. По7еда је 7и1а нео(по!ан доказ нак1оно(ти 7ого)а и по7едник је (3ат!ан за 4е!оја. Ч0)ена епизода (а Ка1ипат!ијо3 ()едо9и о оп(едн0то(ти по7едо3 0 г!9кој к01т0!и. Ка1ипат!ија, 3ајка једног так3и9а!а, /е1е1а је по ()ак0 цен0 да )иди (ина на так3и9е-0. С0п!от(та)и1а (е ()ето3 закон0 О1и3пије који је за7!а-и)ао /ена3а да п!и(0(т)0ј0 Иг!а3а ) (а из0зетко3 ()е:теницe Xе!е, Зе)(о)е /ене ) тако :то (е п!е!0:и1а 0 30:ка!ца да 7и до(пе1а 0 ()ете п!о(то!ије. Када је -ен (ин по7едио 0 так3и9е-0, она није 3ог1а да (ак!ије ()оја о(еHа-а и заг!1и1а га је. Ти3е (е ја)но отк!и1а. Оп!о:тено јој је и(кJ09и)о зато :то је 7и1а 3ајка о1и3пиј(ког по7едника и пото3ак 0)а/ене по!одице (по!ти(та.

147

ЦЕЛЕР, ЛОВОР О1и3пиј(ке иг!е, на(та1е 0 9а(т )!4о)ног 7о/ан(т)а Зе)(а, ни(0 7и1е једини (по!т(ки (0(!ет код д!е)ни4 Г!ка. Ма-е познате Не3еј(ке иг!е 0 9а(т Зе)(а од!/а)а1е (0 (е ()аке д!0ге године 0 г!ад0-д!/а)и Не3еји. По7едник је до7ијао к!0н0 од це1е!а. И(т3иј(ке иг!е 0 9а(т По(ејдона (0 (е, такоKе, од!/а)а1е ()аке д!0ге године на Ко!инт0; о)де је наг!ада такоKе 7и1а к!0на од ди)Jег це1е!а. С)аке 9ет)!те године, г!ад Де1фи је 7ио до3аHин Питиј(ки4 ига!а 0 9а(т Апо1она; по7едници (0 до7ија1и )енац од 1о)о!а. Ук0пно 9ети!и 3анифе(тације (0 ()аке године ок0пJа1е (по!ти(те и 9ини1е периодос (цик10(), а 09е:Hе на -и3а је 7ио нај)еHи циJ ()аког (по!ти(те антике. Спорт, енцик1опедија за 31аде Larousse

КОРИШЋЕЊЕ СОПСТВЕНОГ ТЕЛА Шта је ()е 9о)ек 9инио да 7и п!е/и)ео 0 п!и!оди 0 )ео3а те:ки3 0(1о)и3а? Како је о7ез7еKи)ао 4!ан0? Када је по9ео да (е 7а)и физи9ки3 акти)но(ти3а из задо)оJ(т)а и за:то? Које (0 )!(те физи9ки4 акти)но(ти по(тоја1е 0 анти9ко до7а? Када је (по!т по(тао (а(та)ни део о7!азо)а-а и1и !азоноде? Када и где (0 на(та1и ко1екти)ни (по!то)и? Који је (по!т о(тао д0го )!е3ена 0 запеHк0? Када (по!то)и по(тај0 ()е поп01а!нији? Шта ()е 9о)ек0 (а)!е3еног до7а о3ог0H0је 7а)Jе-е (по!то3?

БОГОВИ СТАДИОНА За:то (по!т и3а по(е7н0 д!0:т)ен0 )!едно(т? Како (е 0 (по!т0 (т)а!а но)а катего!ија „4е!оја”? За:то је те:ко по)0Hи г!аниц0 из3еK0 п!офе(иона1из3а и а3ате!из3а? За:то так3и9а!и на )е1ики3 так3и9е-и3а, поп0т О1и3пијаде фо!3а1но и3ај0 нека зани3а-а? Как)а је, 0 (т)а!и, -и4о)а !еа1но(т? За:то је )а/но да 9о)ек 70де физи9ки акти)ан? Како J0ди 0 3оде!но3 ()ет0 задо)оJа)ај0 пот!е70 за к!ета-е3?

148

КАЛИПАТРИЈА, ПРВИ „СПОРТСКИ СИМПАТИЗЕР” На)еди податке из тек(та који го)о!е о )а/но(ти него)а-а так3и9а!(ког д04а 0 г!9кој к01т0!и. О 9е30 ()едо9и 90)ена епизода (а Ка1ипат!ијо3? Који је закон она п!ек!:и1а и за:то? Како је на -0 0тица1а (ино)Jе)а по7еда? За:то јој је оп!о:тено к!:е-е закона? У 9иј0 9а(т (0 из)оKене О1и3пиј(ке иг!е? Пот!а/и 0 тек(т0 које (0 (е јо: (по!т(ке иг!е из)оди1е 0 то до7а и како (0 по7едници наг!аKи)ани.

РАЗМИСЛИ И ИЗНЕСИ СВОЈЕ МИШTЕЊЕ „Ба)Jе-е (по!то3 о3ог0H0је да (е 0(по(та)и те1е(на и 3ента1на !а)ноте/а: подно:е-е напо!а, по:то)а-е п!а)и1а, (а!ад-а (а (аиг!а9и3а, п!и4)ата-е по!аза P 09е на( да /и)и3о заједно. С)е о)о је и(то то1ико )а/но ко1ико и физи9ка (п!е3но(т.” Да 1и (е (1а/е: (а на)едени3 (та)о)и3а 0 )ези (а 7а)Jе-е3 (по!то3? О7!аз1о/и ()оје 3и:Jе-е. О7ја(ни за:то је неоп4одно да (е 0(по(та)и те1е(на и 3ента1на !а)ноте/а 0 9о)ек0. Да 1и, 3о/да, даје: п!едно(т 9о)еко)ој 3ента1ној (п!е3но(ти? О7ја(ни за:то тако 3и(1и:. Шта 3и(1и: да 1и и3а до)оJно 9а(о)а физи9ког )а(пита-а 0 на:и3 :ко1а3а? Који3 (е ()е (по!т(ки3 акти)но(ти3а 7а)и: 0 :ко1и? Да 1и (3ат!а: да је то до)оJно за т)ој 0к0пан физи9ки и 3ента1ни !аз)ој? Как)и (0 0(1о)и 0 т)ојој :ко1и за (по!(ке акти)но(ти 09еника? Как)е 7и из3ене 0)ео 0 )ези (а физи9ки3 )а(пита-е3 0 :ко1и? У који3 (109аје)и3а 7а)Jе-е (по!то3 за4те)а ап(о10тн0 по()еHено(т? Шта 3и(1и:, да 1и је )!едно од!ицати (е д!0ги4 акти)но(ти 0 циJ0 по(тиза-а )и(оки4 !ез01тата на (по!т(ки3 так3и9е-и3а? С1о/иHе3о (е да је так3и9а!(ки д04 )а/ан. У који3 (е ()е о71а(ти3а /и)ота и !ада он нег0је? МеK0ти3, 3о!а3о 7ити оп!езни! Да 1и (е 0(пе4 по ()ак0 цен0 (3ат!а д!0:т)ено п!и4)атJи)и3? За:то је то тако? Как)е (0 наг!аде за из0зетна (по!т(ка до(тигн0Hа 7и1е 0 (та!о до7а? Шта 3и(1и: о то3е? Кака) је зна9ај наг!ада 0 )ид0 це1е!о)ог и1и 1о)о!о)ог )енца и3а1а за -еног до7итника? Шта 3и(1и: о но)9ани3 наг!ада3а 0 (по!т0? Че30 оне доп!ино(е? Поде1ите (е 0 д)е г!0пе и о то3е изне(ите ()оје к!ити9ко 3и:Jе-е. Једна г!0па нека за(т0па (та) ЗА, а д!0га ПРОТИВ но)9ани4 наг!ада 0 (по!т0. С09е1ите ()оје а!г03енте и !а(п!а)Jајте о -и3а.

149

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК По)е/и !е9и (а (0п!отни3 зна9е-е3: задо)оJ(т)о

изг07ити

!е1ати)но

п!Jа)

п!онаHи

ап(о10тно

9и(т

незадо)оJ(т)о

2о!3и!ај па!о)е допи(и)а-е3 !е9и (а (1и9ни3 зна9е-е3: п!ијатеJ _________________________________________________ одо3аHити (е ______________________________________________ до7ити ___________________________________________________ Напи:и од који4 (0 !е9и по(та1е и3енице (а зна9е-е3 од!еKеног ()ој(т)а и1и о(о7ине: (1а7о(т од ________________________________________________ ок!етно(т од ______________________________________________ гипко(т од ________________________________________________ изд!/Jи)о(т од ___________________________________________ Који3 (0 (0фик(о3 оне из)едене? ________________________________ Напи:и од који4 (0 !е9и на(та1е (1едеHе и3енице: т!9а-е од

_____________________________

пе-а-е од _____________________________ (кака-е од _____________________________ 7аца-е од

_____________________________

Како (0 на(та1е (1едеHе !е9и: п!е/и)ети, до/и)ети, за/и)ети, над/и)ети? По 0зо!0 на на)едене п!и3е!е (т)о!и и ти но)е !е9и од г1аго1а трчати:

150

по_____________,

_____т!9ати,

и(_____________,

_____т!9ати.

на______________,

POSPANKO Vreme je za spavanje! Da li ti to zvuči poznato? Verovatno si čuo ove reči već milion puta. Verovatno moliš roditelje da ostaneš još malo jer treba da odigraš novu igru ili želiš da još malo gledaš televiziju. Možda ti se to ne sviđa, ali tvoj mozak se slaže s tvojim roditeljima. Biće ti zahvalan ako budeš imao dovoljno sna. Tvom mozgu je to daleko važnije od video igre. Osoba koja ti kaže da je vrema za spavanje misli ti dobro. U stvari, tvoj mozak ima svoj način da te natera da spavaš. Kako se polako smrkava, tvoje oči šalju signal tvom mozgu. On se baca na posao i stvara supstancu koja se zove melatonin. Melatonin te čini pospanim. Vreme je za spavanje! Kada tvoje oči ponovo vide svetlo, mozak prestaje da proizvodi melatonin. Tvoje telo se budi. Vreme je da počneš dan. Tvom mozgu potreban je ovaj ciklus spavanja svake noći da bi pravilno funkcionisao. Ako mu ne obezbediš san koji mu je potreban, biće problema! Dok ti spavaš, tvoj mozak je i dalje veoma aktivan. Tada on beleži sve stvari koje si radio u toku dana. Sve P od matematičkog problema koji si rešio do smešne šale koju si čuo P pakuje se u tvoju memoriju. Nažalost, mnoga deca danas ne spavaju dovoljno. Ima puno stvari zbog kojih si zauzet. Video igre te nose u nove uzbudljive svetove. Kompjuteri privlače tvoju pažnju. I, naravno, tu je uvek domaći koji moraš da uradiš. Zbog svih ovih stvari deca ostaju budna do kasno uveče. Ti verovatno to znaš. Ali da li znaš i da to može ozbiljno da se odrazi na tvoj mozak ako ne spavaš dovoljno?

KLJUČNE REČI: zdravlje, spavanje, nedostatak sna, mozak, faze spavanja

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza memorija, ž. rod ) pamćenje, sećanje

151

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza šema aktivnosti, ž. rod ) uobičajeni redosled dnevnih aktivnosti; režanj, m. rod ) ovde: deo mozga; cerebelum ) mali mozak

Manjak sna ne čini te samo umornim. On remeti celu šemu aktivnosti tvog mozga. Ništa ne radi onako kako bi trebalo. Na primer, mogao bi da primetiš da tvoje pamćenje nije baš najbolje. Prednji režanj mozga zadužen je za tvoje pamćenje. Kao i ostatku tvog mozga potreban mu je san da bi obradio stvari koje si radio tog dana i da bi funkcionisao onako kako treba. Kada se prednji režanj umori, mogao bi da ne upamtiš šta ste učili u školi. Ili možda ne možeš da izvedeš svoje sjajne trikove na fudbalskom treningu. Tras! Mogao bi čak i da budeš pogođen u glavu na fzičkom jer su ti reakcije usporene. Pa, koliko je to sna dovoljno? Zavisi od tvojih godina. Bebe spavaju veći deo dana. Deci je potrebno oko deset sati sna dnevno. Svaki od tih deset sati podjednako je važan. Delovi tvog mozga odmaraju se u različitim delovima ciklusa spavanja. Moraš da odspavaš svih deset sati da bi svaki deo dobio svoju priliku za odmor. Sledeći put kad ti neko kaže da je vreme za odmor, možda bi trebalo da ga poslušaš. Sa pravom količinom sna bićeš u vrhunskoj formi. Isključi kompjuter ili televizor malo ranije. Obuci svoju najudobniju pidžamu i umotaj se u ćebe. Tvoj mozak će uraditi ostalo. Manjak sna takođe utiče na način na koji čuješ i razumeš ljude. Ove važne funkcije kontroliše slepoočni režanj. Ako ne spavaš dovoljno, slepoočni režanj kreće u štrajk. Aktivnost prestaje. Kada se ovo desi, drugi deo tvog mozga pokušava da Tvoja kapa za razmišljanje pomogne. On se zove temeni Cerebelum je deo tvog mozga koji režanj. Temeni režanj nije nati omogućava da razmišljaš. On vikao da radi ovaj posao, tako ima četiri dela zvana režnjevi. Oni da se muči da sve postigne. upravljaju tvojom mogućnošću da Razgovor sa prijateljima čitaš, maštaš, igraš se, pa čak i da može da postane otežan. Mogovoriš. žeš da imaš problema da se Čeoni režanj upravlja tvojim učekoncentrišeš na ono što drunjem i donošenjem odluka. gi ljudi pričaju. Ne možeš baš lepo da objasniš šta hoćeš da Slepoočni režanj upravlja tvojim kažeš. Možda čak govoriš i sluhom i pomaže ti oko pamćenja. sporije ili gutaš slova. Kako Temeni režanj kontroliše tvoje čulo možeš ovo da popraviš? Dobro dodira. se naspavaj jednu noć! Potiljačni režanj kontroliše tvoj vid.

152

Iz časopisa Nacionalna geografja junior

RAZGOVARAJMO Da li i tebe roditelji još uvek opominju da je vreme za spavanje ili su prepustili tebi da odlučuješ o tome kad ćeš leći? Ideš li rano na spavanje ili si „noćna ptica”? Ispričaj kada obično ležeš i šta uglavnom uveče radiš.

Imaš li neki uobičajeni redosled aktivnosti pred spavanje P gledanje televizije, čitanje, tuširanje...? Šta se dešava ako poremetiš taj redosled, npr. želiš do kraja da odgledaš neki flm, dođe ti neko u posetu i sl.? Kako nam mozak šalje signal da je vreme za spavanje ili da je vreme da se probudimo? San nam je potreban da bismo se odmorili i skupili snagu za novi dan. Šta se dešava s nama ako ne obezbedimo organizmu dovoljno sna? Opiši kako se osećaš kad se ne naspavaš dovoljno. Ispričaj kako manjak sna deluje na naš mozak. Koji deo mozga je zadužen za pamćenje? Koliko sati sna je potrebno bebama, koliko deci, a koliko odraslima? Kako se mozak odmara dok mi spavamo? Da li je i on neaktivan? Kako manjak sna utiče na opažanje i razumevanje? Koji deo mozga kontroliše ove funkcije? Na koji način drugi delovi mozga pokušavaju da pomognu onim režnjevima koji su umorni? Tokom spavanja telo štedi energiju i oporavlja se. Navešćemo prideve koji opisuju kako se osećamo kad ustanemo: nervozan, mrzovoljan, okrepljen, usporen, zbunjen, odmoran, bistar, osvežen, malaksao, čio, raspoložen, pospan. Ti ih razvrstaj u dve grupe P jednu, koja opisuje naspavanu, i drugu, koja opisuje nenaspavanu osobu. Naspavan: ____________________________________________________ _____________________________________________________________ _____________________________________________________________ Nenaspavan: __________________________________________________

___________________________________________________________ _____________________________________________________________

153

ISPRIČAJ Spavanje se sastoji od nekoliko faza koje se više puta smenjuju u toku noći. Kako sve dublje padamo u san, usporava nam se rad srca i ritam disanja, pada nam telesna temperatura, a mišići se opuštaju. Posle dva sata spavanja svi se mišići opuste, jedino se pokreću očne jabučice i tada sanjamo. Pamtiš li svoje snove? Jesu li oni prijatni ili neprijatni? Prepoznaješ li u snovima situacije koje si doživeo/doživela na javi, ličnosti s kojima se u toku dana susrećeš, mesta na kojima si bio/bila? Šta ti misliš, zašto je to tako? Obrati pažnju na sledeću rečenicu: Dok ti spavaš, tvoj mozak je i dalje veoma aktivan. Tada on beleži sve stvari koje si radio u toku dana. Sve P od matematičkog problema koji si rešio do smešne šale koju si čuo P pakuje se u tvoju memoriju. Šta misliš, imaju li ove aktivnosti mozga veze sa onim što sanjamo? Ponekad ne možemo da se setimo onoga što smo sanjali koliko god to pokušavali. Da li svoje snove upamtiš onda kad te nešto probudi iz sna ili kad se sam polako budiš?

NOVE REČI P BOGATIJI REČNIK Imenica pospanko nastala je dodavanjem sufksa -ko na pridev pospan. Dodavanjem istog sufksa načini imenice od prideva: brbljiv, prljav, plačljiv, proždrljiv, blesav, brljiv: ______________________________________ _________________________________________________________ _________________________________________________________ Ovim imenicama se obično ismevaju nečije negativne osobine. Slično značenje imaju i sledeće imenice: brbljivac, plačljivac, proždrljivac, brljivac. Šta primećuješ kada ih uporediš sa imenicama brbljivko, plačljivko, proždrljivko, brljivko? Šta oštrije zvuči – kada nekoga nazovemo brbljivkom ili brbljivcem?

154

SAČUVATI ZDRAVLJE Biti zdrav ne znači samo ne biti bolestan. Ako vaši organi funkcionišu kako valja, imaćete energije da živite punim plućima i osećaćete se zdravo. To će uticati i na vaš um.

ŠTA IZAZIVA BOLEST? Mnoge bolesti su infekcije izazvane bakterijama ili virusima. Ostale prouzrokuju nepravilnosti u funkcionisanju telesnih organa ili tkiva. Ponekad se deo organizma istroši ili ne nadomesti kako valja, ali većina zdravstvenih problema nastaje tako što se organizam ne održava kako bi trebalo. Zglobovi mogu da se „istroše”, što izaziva artritis ili sistem za varenje može da se „ulenji”, izazivajući razne želudačne neugodnosti. Neke druge bolesti mogu da nastanu kao posledica određenog načina života, na primer, nedostatka fzičke aktivnosti ili loših navika u ishrani.

ZAŠTO JE PUŠENJE ŠTETNO? Zna se da je pušenje cigareta glavni uzrok kancera pluća. Takođe, izaziva bronhitis, bolesti srca i druge probleme vezane za cirkulaciju. Dim cigareta sadrži brojne škodljive supstance, koje se sve talože u plućima. Dim sadrži sitne čestice čađi koje mogu da začepe vazdušne prolaze. Katran u dimu sadrži supstance za koje je poznato da izazivaju kancer. Nikotin u cigaretama je droga koja stvara snažnu zavisnost i može da negativno utiče na rad srca i cirkulaciju. Štetni efekti pušenja mogu da se jave tek posle više godina pušačkog staža. Međutim, čak i ako se pušač oslobodi svoje navike, mogu da prođu godine pre no što se ublaži šteta nanesena zdravlju.

DA LI SU SVE DROGE OPASNE? Ljudi uzimaju takozvane reaktivne droge, kao što su marihuana i heroin, zbog efekta koji one imaju na mozak. Te supstance su sasvim drugačije od lekova koje ljudi uzimaju kad su lošeg zdravlja ili kada su bolesni. Reaktivne droge su opasne po zdravlje. Neke od njih čine da ljudi osećaju uzbuđenje i priliv energije, druge ih čine pospanima, a neke ih, pak, odnose u neki zamišljeni svet. Sve ove droge loše utiču na funkcionisanje mozga, a ako se redovno uzimaju, mogu trajno da oštete zdravlje.

KLJUČNE REČI: bolest, bolesti zavisnosti, pušenje, narkomanija

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza živeti punim plućima P uživati u svim aktivnostima, u svakom trenutku života; nadomestiti, nadomestim P popuniti upražnjeno mesto, nadoknaditi; artritis, m. rod P zapaljenje zglobova; kancer, m. rod P zloćudni tumor, rak, karcinom; supstanca, ž. rod P ovde: materija koja ima posebnu građu; reaktivan, reaktivna, reaktivno P ovde: koji deluje u suprotnom smeru, koji ima suprotno dejstvo

155

Ove droge stvaraju zavisnost. To znači da mogu izazvati promene u mozgu zbog kojih ljudi ne mogu više bez njih, čak iako prvobitnog prijatnog dejstva više nema.

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Kakve bolesti izazivaju virusi i bakterije? Objasni koja je razlika između zaraznih i nezaraznih bolesti. Koje od sledećih bolesti su zarazne: grip, sida, astma, čir na želucu, boginje, rak, zauške, besnilo. Šta se dešava ako svoj organizam ne održavamo kako bi trebalo P ne bavimo se fzičkim aktivnostima, loše se hranimo, nedovoljno spavamo? Znaš li koje bolesti nazivamo bolestima zavisnosti? Koje sve bolesti izaziva pušenje? Sve droge loše utiču na rad čovekovog mozga... Šta sve sadrži duvanski dim? Ako neko u tvom okruženju puši, uzmi paklicu cigareta i pročitaj koje se sve supstance nalaze u cigaretama. (To je obično napisano vrlo sitnim slovima.) Prepiši njihove nazive i raspitaj se kakve su to supstance.

Koja supstanca u cigaretama izaziva jaku zavisnost? Koliko vremena je potrebno da bi se, po prestanku pušenja, ublažila šteta nanesena zdravlju? Zašto su droge vrlo opasne po zdravlje? Kakav efekat na mozak imaju reaktivne droge? Kako one utiču na funkcionisanje mozga? Navešćemo neka od štetnih dejstava koji droge imaju na mozak: neke droge prouzrokuju gubitak pamćenja, neke izazivaju halucinacije i panične strahove, pojedine droge usporavaju disanje, što može dovesti do gušenja, neke povećavaju krvni pritisak što izaziva pregrevanje tela i dehidraciju, neke od njih izazivaju pospanost i gubitak svesti, neke ometaju koordinaciju pokreta i dovode do gubitka ravnoteže...

156

ISTRAŽI Od pre nekoliko godina proizvođači cigareta su u obavezi da pušače upozore na opasnosti kojima se izlažu ako puše. Ta upozorenja su uokvirena debelim crnim okvirom i nalaze se na prednjoj strani paklice. Pozajmi je od nekog pušača i prepiši ta upozorenja u svoju svesku. Navedi što više razloga koji govore u prilog tome da ne treba pušiti.

____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________ ____________________________________________________________

BOGATI SVOJ REČNIK Nastavkom -lo grade se imenice kojima se označava stanje onoga što ima osobinu koja se kazuje pridevom u osnovi. lud besan

ludilo _________________

rumen _________________

bled

_________________

žut

_________________

mrtav

_________________

157

* KLJUČNE REČI: grip, virus, širenje bolesti, epidemija, pandemija

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza nagoveštaj, m. rod P ono što se na nedovoljno primetan, neuočljiv, okolišan način kazuje ili pojavljuje; skrasiti se, skrasim se P mirovati na nekom mestu, smiriti se; ribonukleinska kiselina (RNK), ž. rod P kiselina koja se nalazi u ćelijskoj citoplazmi gde je vezana za ribozome i deluje kao posrednik u funkcionisanju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK) hemaglutinin, m. rod P proteinski šiljak na površini virusa; on je ključ za prodor virusa u ćeliju; neuraminidaza, ž. rod P belančevina koja se nalazi u omotaču virusa

158

VIRUS,

SVETSKI PUTNIK

Imali ste grip? Ništa zato. Biće prilike da ga ponovo „pokupite” jer u našim krajevima, prema nepisanom pravilu, „boraviće” u decembru.

Svaki put počinje na gotovo istovetan način. Jedno za drugim uklapaju se povišena temperatura, bol u grlu, otežano disanje, kašalj, glavobolja, curenje iz nosa, iscrpljenost... To su prepoznatljivi i pouzdani znaci gripa, najčešće bolesti čovečanstva. Počinje naglo, zahvata uglavnom veći broj ljudi, jer grip izazivaju virusi koji se prenose kapljicama u vazduhu, nastalim kad zaražena osoba kija ili kašlje. „Pokupi” se veoma lako od nekog člana porodice, prijatelja, kolege ili komšije u lifu. Naravno, malo ko se, i kad oseti prve nagoveštaje bolesti, skrasi u krevetu kod kuće. Grip se naziva i infuenca, od latinske reči infuentia, što znači uticaj. Taj naziv dali su mu Italijani, početkom 16. veka, zato što su mislili da bolest nastaje pod uticajem nebeskih tela. Danas je poznato da grip izaziva virus. On se sastoji od genetskog materijala RNK, okruženog belančevinastim i masnim omotačem iz koga izlaze štapići belančevine hemaglutinina i neuraminidaze. Štapići se ponašaju kao antigeni, izazivajući imunu reakciju kod čoveka i drugih bića. Postoje tri tipa virusa gripa: tip A, najopasniji, koji napada mnoge sisare i ptice i izaziva epidemije i pandemije, tip B, koji napada ljude i ptice i može da izazove epidemiju, i tip C, koji utiče samo na ljude i ne izaziva epidemije. Ma koliko da je grip česta bolest, svake godine u određeno vreme naprosto hara u nekom kraju sveta. Kao da je u pitanju neka ustaljena prirodna pojava, grip ima svoju početnu i završnu stanicu na putu oko sveta. U septembru polazi iz Azije. Sledeće dve odrednice su Australija i Novi Zeland. Do njih stiže za mesec dana. U narednih devet meseci polako osvaja najpre Evropu i Severnu Ameriku, gde najčešće hara u decembru, a odatle nastavlja put do Južne Amerike, Virus gripa podvrste AH5N1, pod elektronskim da bi se tu smirila krajem maja. mikroskopom

ODAKLE POTIČE GRIP? Naučna istraživanja pokazala su da svi virusi gripa potiču od virusa u divljim patkama i vodenoj peradi. Veruje se da je još pre više hiljada godina neki od tih virusa prešao na čoveka i izazvao veliki broj obolelih. Ipak, zvanični podaci o prvim epidemijama u Evropi potiču tek iz 16. veka, kad su zabeležene tri: 1510, 1557. i 1580. godine. Poslednja je bila Virus najveća i poprimila je razmere pandemije, jer se te godine proširila i na Afriku i Aziju. Najsurovija pandemija gripa, za koju se ne zna odakle je krenula, a od koje je tokom 1918. i 1919. stradalo oko dvadeset miliona ljudi, nazvana je „španski grip” jer je u Španiji bilo najviše žrtava bolesti. Među nastradalima bilo je najviše osoba od 20 do 40 godina, što je potpuno nesvojstveno gripu.

KAKO SE BOLEST RAZVIJA? Virus se prenosi kapljicama izbačenim kijanjem i kašljanjem. Kad osoba udahne kapljicu ispunjenu virusom, hemaglutanin na površini virusa vezuje se za enzime koji se nalaze u sluzokoži disajnih organa. Enzim koji se naziva proteaza, a nalazi se u disajnom i probavnom traktu, deli hemaglutanin napola i tako omogućava da genetski materijal uđe u ćeliju i počne da se razmnožava. Tako grip najčešće izaziva tegobe baš disajnih i probavnih organa... Iz Politikinog zabavnika, br. 2962, 14. 11. 2008.

RAZGOVARAJMO O TEKSTU Određene promene u organizmu koje lekarima ukazuju na bolest nazivaju se simptomi ili znaci bolesti. Navedi prepoznatljive simptome gripa.

Objašnjenje nepoznatih reči i izraza antigen, m. rod P svaka supstanca koja unesena u organizam uzrokuje stvaranje antitela imuna reakcija, ž. rod P reakcija pri kojoj organizam pokušava da se odupre zaraznoj bolesti; epidemija, ž. rod P zarazna bolest koja se veoma brzo širi i zahvata veliki broj stanovnika; pandemija, ž. rod ) epidemija svetskih razmera; harati, haram ) nanositi štetu, satirati, pustošiti; odrednica, ž. rod ) ovde: cilj; perad, ž. rod, zbirna imenica kojom se označavaju životinje koje imaju perje; enzim, m. rod ) organsko jedinjenje koje izaziva ili ubrzava hemijske procese u živim organizmima; probavni trakt ) sistem organa za probavu, varenje (usta, jednjak, želudac, creva)

Zašto od gripa oboleva veliki broj ljudi? Gde sve grip može da se „pokupi”?

159

Zašto se retko koji bolesnik skrasi u krevetu kod kuće? Kako to utiče na dalje širenje gripa? Šta misliš, da li je pristojno ići u društvo (u školu, u posete, na rođendane) kad si bolestan? Obrazloži svoj odgovor.

IZAZIVAČ JE VIRUS Koji je drugi, stručni naziv za grip? Iz kog jezika ova reč potiče i šta znači? Objasni kako je grip dobio naziv infuenca. Izazivači bolesti mogu biti virusi, bakterije, gljivice... Grip izaziva virus. Sigurno ste na časovima biologije učili o izazivačima bolesti. Razlikuješ li viruse od bakterija? Navešćemo neka svojstva virusa i bakterija, a ti odredi koje svojstvo pripada virusima, a koje bakterijama. jednoćelijski mikroskopski organizam

______________________

antibiotik zaustavlja razvoj ovog organizma

______________________

moraju ući u živu ćeliju da bi se razmnožavali

______________________

razmnožava se prostom deobom

______________________

parazitski organizam koji izaziva zarazne bolesti ______________________

sastavljen od nukleinske kiseline (RNK ili DNK) u proteinskom omotaču _______________________ Pročitaj još jednom u sebi opis virusa gripa i reakciju koju izaziva kad uđe u živi organizam. Pokušaj sada da ispričaš to svojim rečima. Koji tipovi virusa gripa postoje i po čemu se razlikuju? Iz kog dela sveta virus gripa svake godine polazi? Opiši njegov put preko sveta, navedi redom sve odrednice kojima prolazi. U kom mesecu najviše hara po našim krajevima? Kad i gde se smiruje? Šta su naučna istraživanja otkrila o poreklu ovog virusa? Šta se pretpostavlja o tome kako je prešao na ljude? Otkad imamo i zvanične podatke o epidemijama gripa? Koja je bila najsurovija epidemija gripa? Koliko žrtava je odnela? Šta je kod nje bilo neobično? Pročitaj još jednom ovaj deo teksta u sebi, a zatim pokušaj da dopuniš reči koje nedostaju.

160

Virus se prenosi _____________ izbačenim tokom kijanja i kašljanja. Kad osoba udahne kapljicu ispunjenu ________________, hemaglutanin na površini virusa vezuje se za enzime koji se nalaze u _______________ disajnih organa. _______________ koji se naziva proteaza, a nalazi se u disajnom i _______________ traktu, deli hemaglutanin napola i tako omogućava da ___________________ materijal uđe u ćeliju i počne da se razmnožava. Tako grip najčešće izaziva tegobe baš _______________ i ______________ organa...

ANTIGENI I ANTITELA Antigeni su supstance koje prodiru u organizam i prouzrokuju stvaranje antitela P supstanci koje stvaraju bela krvna zrnca, koja služe za odbranu organizma od štetnih materija koje su u njega prodrle. Na ovaj način se organizam brani od virusnih bolesti. Nakon što je virus uništen, ćelije koje prave antitela ostaju u organizmu i štite ga ako se isti napadač vrati. Zato od virusnih bolesti koje smo preležali ne obolevamo ponovo.

POTRAŽI I PRIPREMI SE Pripremi se da na sledećem času govoriš o jednoj od virusnih ili bakterijskih zaraznih bolesti (boginje, zauške, AIDS, tuberkuloza...). Šta je izaziva P virus ili bakterija? Kako se prenosi? Kako se manifestuje? Kako se leči? Na koji način se možeš sačuvati od nje? Potraži u udžbenicima iz biologije (u časopisima, na internetu) o tome kako nas vakcina štiti od bolesti.

BOGATI SVOJ REČNIK Prefksom anti- označava se onaj koji deluje suprotno, naspramno ili naporedno s nekim drugim.

161

Antitela deluju protiv štetnih tela. Dodavanjem prefksa anti- načini nove reči kojima ćeš označiti: lek koji ubija mikroorganizme ili sprečava njihov rast P ________________________________________________;

osobu koja je protivnik uživanja alkoholnih pića P _________________; ono što nije privlačno, simpatično P ____________________________; osobu bez talenta za nešto P __________________________________; satansko biće, protivnika Hrista P ______________________________ Naučnik koji proučava viruse zove se virusolog. Objasni čime se bave sledeći naučnici ili stručnjaci za neku oblast: biolog ____________________________________________________ arheolog __________________________________________________ psiholog ___________________________________________________ ekolog ____________________________________________________ stomatolog _________________________________________________ tehnolog __________________________________________________

162

НЕРАЗУМTИВИ ЈЕЗИЦИ БИБЛИЈСКА ЛЕГЕНДА О ПОСТАНКУ РАЗЛИЧИТИX ЈЕЗИКА НА СВЕТУ У по9етк0 (0 Ноини пото3ци 10та1и од једног до д!0гог 3е(та ид0Hи п!е3а и(ток0. А1и, по(1е 3ного година, једна г!0па (тиг1а је 0 п1одн0 !а)ниц0 0 Ва)и1он0 и од109и1а да (е т0 на(е1и. T0ди (0 од!/а1и (а(танак и од109и1и да подигн0 )е1ики г!ад 0 ко3е Hе /и)ети. Xте1и (0 да га (aг!аде од цига1а које Hе нап!а)ити од 71ата и (1а3ки и и(пеHи и4 на (0нц0, и које Hе (а(та)ити кат!ано3. Нај)еHа г!аKе)ина 7и1а 7и )е1и9ан(т)ена к01а, тако )и(ока да 7и -ен )!4 до(езао до о71ака. И, тако (0 J0ди по9е1и да г!аде ()ој г!ад. „И3аHе3о до3 и неHе3о )и:е 3о!ати да 10та3о ()ето3. А кад о(та1и J0ди )иде како (3о 7и1и па3етни :то (3о (аг!ади1и тако )е1и9ан(т)ен г!ад, по(таHе3о (1а)ни”, го)о!и1и (0 поно(но 3еK0 (о7о3.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: Стари завет, Ноје, Ва)и1он, Ва)и1он(ка к01а, (по!аз03е)а-е, језици, 1егенда, јези9ка по!одица, јези9ка заједница, (1о)ен(ки језици

Објашњење непознатих речи и израза

Вавилон, 3. !од P г1а)ни г!ад Ва)и1он(ког ца!(т)а и један од нај(та!ији4 к01т0!ни4, по1ити9ки4 и т!го)а9ки4 цента!а; катран, 3. !од P ц!на, г0(та (3о1а(та 3а(а која (10/и за (п!а)Jа-е а(фа1та

Пите! Б!ојге1, Градња Вавилонске к!ле, 1563. године

163

Објашњење непознатих речи и израза

ташт, ташта, ташто P 0о7!а/ен, (0јетан

А1и, -и4о) поно( 7ио је -и4о)а п!опа(т. Кад је Бог пог1едао -и4о) г!ад и па/Jи)о из!аKен0 к010, није 7ио задо)оJан. „О)и J0ди (0 та:ти. Мене (0 за7о!а)и1и и (а3о 3и(1е на то како (0 они )а/ни”, !екао је Бог. „Ако и4 п0(ти3 да о)ако на(та)е, 0(ко!о Hе 4тети да 0п!а)Jај0 ()и3 на ()ет0. А1и, за0(та)иH0 и4 3е:ај0Hи -и4о)е !е9и тако да неHе 3оHи да !аз03еј0 један д!0гог. Тада неHе 3оHи да (п!о)ед0 ()оје за3и(1и 0 де1о.” У(ко!о (е 0 г!ад0 901о (а3о 7!7Jа-е. Г!ад-а је 3о!а1а да (е о70(та)и је! нико није 3огао да !аз03е :та го)о!и -его) (0(ед. С)и J0ди го)о!и1и (0 !аз1и9ите језике и ни(0 3ог1и да (е (по!аз03еј0, па (0 оти:1и 0 !азне к!аје)е ()ета. Из Политикиног забавника, 7!. 2859, 24. 11. 2006.

КО ЈЕ БИО НОЈЕ? Ноје је 7и71иј(ка 1и9но(т позната по 7а!ци кој0 је (аг!адио да 7и /и)и ()ет (па(ао од 0ни:те-а 0 ()еоп:те3 потоп0. П!и9а о -е30 је (ад!/ана 0 Старом завет!, 0 к-изи Постања. Би71ија ка/е да је Ноје (ин Ла3е4а и да је једанае(та гене!ација по(1е Ада3а. У3!о је 350 година по(1е потопа када 30 је 7и1о 950 година (Постање 9, 28P29).

РАЗГОВАРАЈМО О ЛЕГЕНДИ Где (е на1ази Ва)и1он, о којој је п1одној !а)ници !е9, на 9ији3 је она о7а1а3а? Ако не зна: одго)о! на о)о пита-е, пот!а/и га 0 енцик1опедији, 0A7еник0 за и(то!иј0 и1и на инте!нет0. Ко је 10тај0Hи п!е3а и(ток0 до:ао и на(е1ио (е 0 Ва)и1он0? Шта (0 J0ди од109и1и на(тани):и (е 0 тој !а)ници? Од как)ог 3ате!ија1а и које )е1и9ине 7и 7и1а -и4о)а к01а-г!ад? Који3 је из!ази3а 0 тек(т0 до9а!ана )е1и9ан(т)ено(т к01е? Које је о(еHа-е го(пода!и1о J0ди3а док (0 г!ади1и к010? За:то је поно( J0ди 0 Ва)и1он0 7ио -и4о)а п!опа(т? За:то Бог није 7ио задо)оJан -и4о)о3 г!аKе)ино3? За:то није до7!о да о)и J0ди, г!адитеJи, 0п!а)Jај0 ()и3 на ()ет0? Пот!а/и и п!о9итај тај део тек(та. Како и4 је Бог за0(та)ио 0 на3е!и да на(та)е да г!аде „к01е до о71ака”? Шта (е догоди1о када J0ди )и:е ни(0 3ог1и да (е (по!аз03е)ај0?

164

ЈЕЗИЦИ СВЕТА О)а п!и9а је, ипак, (а3о 1егенда. Раз1и9ити језици на ()ет0 на(та1и (0 на д!0га9ији на9ин него :то је то опи(ано 0 о)ој 1егенди. Зна: 1и ко1ико језика и3а на ()ет0? Те:ко је одго)о!ити на то пита-е, а1и, како (3ат!ај0 на09ници који (е 7а)е п!о09а)а-е3 језика на ()ет0, по(тоји 71из0 5.000 !аз1и9ити4 језика. Отк0д то1ики 7!ој језика? Раз1и9ити језици (0 по(1едица !аз1и9ито(ти 0(1о)а 0 који3а /и)е г!0пе J0ди који и4 го)о!е и -и4о)и4 ко30никациј(ки4 пот!е7а. О)е !аз1ике (0 (е )!е3ено3 ()е )и:е 0)еHа)а1е је! (0 (е поједине г!0пе J0ди, који (0 некад го)о!и1и и(ти језик, !азд)аја1е 0(1ед !аз1и9ити4 пот!е7а и на(та)Jа1е /и)от од)ојено. Тако (е некада заједни9ки језик де1ио на дија1екте који (0 (е ()е )и:е 0даJа)а1и, дот1е да -и4о)и го)о!ници )и:е ни(0 3ог1и да (е 3еK0(о7но !аз03еј0. На о)ај п!оце( 0ти90 (1едеHи факто!и: геог!аф(ке п!еп!еке ()и(оке п1анине, 3о!а...), (ео7е, !аз)ој на0ке и те4нике, !ато)и и о()аја-а, пот!е7а за по)ези)а-е3, т!го)ина, к01т0!ни контакти и д!. Пок0:ај да о7ја(ни: како о)и факто!и, поједина9но а1и и заједно, 0ти90 на „0даJа)а-е” и1и „п!и71и/а)а-е” језика.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ С)аки језик п!ипада )еHој јези9кој (к0пини, по!одици језика. Једна од најп!о:и!енији4 јези9ки4 по!одица је по!одица индое)!оп(ки4 језика. Она о704)ата гото)о ()е е)!оп(ке језике и знатан 7!ој језика 0 ј0гозападној и ј0/ној Азији. Ти језици показ0ј0 (!одно(т и под0да!на о7е1е/ја 0 фонетици, 3о!фо1огији и 1ек(ици, па (е 3о/е закJ09ити како (0 они 0 (та!ије до7а 7и1и 3еK0(о7но по)езани, и да (0 9ини1и јези9к0 заједниц0. Дак1е, (1о)ен(ки језици п!ипадај0 ______________________________ по!одици језика.

165

Ми1ан Шипка

ВЕЛИКА СЕОБА КЉУЧНЕ РЕЧИ: Ста!и С1о)ени, до(еJа)а-е, и3ено)а-е пој3о)а, (1о)ен(ки језици, к1а(и9ни језици, инте!национа1из3и

Објашњење непознатих речи и израза

постојбина, /. !од P 3е(то и1и к!ај одак1е неко и1и не:то поти9е; таманити, таманим P 0ни:та)ати, не о(та)Jати никога 0 /и)от0, и(т!е7Jи)ати

166

У :ко1и (те, (иг0!но, )еH не:то 09и1и о )е1икој (ео7и на!ода и о до(еJа)а-0 Ста!и4 С1о)ена из да1еке по(тој7ине иза Ка!пат(ки4 п1анина. Тако (0 и п!еци С1о)ена п!е гото)о 4иJад0 и пет(то година до:1и 0 о)е к!аје)е, 0 зе3J0 0 којој дана( /и)и3о. Ста!и С1о)ени 7и1и (0 (то9а!и, !ата!и и 1о)ци. Жи)е1и (0 0 п!и!оди и до7!о позна)а1и зе3J0, /и)оти-е и 7иJке. А кад (0 к!ен01и на )е1ики п0т, по:1и (0 заједно (а (токо3 и о!0Kе3 за !ад. Иза -и4 (0 о(та1е (а3о ди)Jе з)е!и и птице. Њи4 ни(0 3ог1и по)е(ти. Је!, како 7и (е 3ог1о поте!ати јато )!ана, ()!ака, 9а)ки, (еница и1и ја(т!е7о)а? Ли(ице и )0ко)е ионако не 7и )оди1и (а (о7о3, је! 7и и3 и 0 но)о3 к!ај0 та3ани1и /и)ин0, к1а1и о)це и јага-це. Па ипак, (а Ста!и3 С1о)ени3а до:1и (0 0 на:е к!аје)е и )!ана, и 9а)ка, и ()!ака, и (еница, и ја(т!е7, па и 3ед)ед, )0к, 1и(ица и зец. До:1и (0, зап!а)о, (а3о нази)и ти4 /и)оти-а, а -и4 (0 на:и п!еци затек1и и 0 о)и3 к!аје)и3а, на Ба1кан0. Тако (3о 0з )е1ик0 (ео70 на!ода и3а1и и )е1ик0 (ео70 !е9и, тј. нази)а /и)оти-а, 7иJака и (т)а!и. И С1о)ени који (0 о(та1и 0 п!адо3о)ини, и1и (0 к!ен01и на д!0г0 (т!ан0, зад!/а1и (0, на!а)но, те и(те нази)е, па (е и дана( 0 !0(ко3 језик0 врана нази)а ворóна ()а!она), као :то је 0 поJ(ко3 wrona, а 0 9е:кo3, као и 0 (!п(ко3, vrana. И(то тако, врабац је 0 !0(ко3 воробéй ()а!а7еј), 0 поJ(ко3 wróbel, а 0 9е:ко3 ) vrabec, као и код С1о)енаца. Е)о неко1ико п!и3е!а: Српски

Руски

Пољски

Чешки

го107 о!ао 30)а/304а је1ен )0к 1ипа је1а )!7а

го107 о!ë1 (а!јо1) 304а о1ень (о1е-) )о1к 1ипа е1ь (јеJ) )е!7а

goląb (го1о37) orzeł (о/е1) mucha (304а) jeleń (је1е-) wilk ()иJк) lípa jodła wierzba ()је/7а)

holub orel mouha jelen vlk lipa jedla vrba

Ми С!7и, Р0(и, ПоJаци и Че(и, као и о(та1и (1о)ен(ки на!оди, и3а3о заједни9ке нази)е и за 3ноге д!0ге /и)оти-е и 7иJке. Заједни9ки (0 и нази)и за 3ноге поJоп!и)!едне а1атке, зати3 !е9и њива, семе, сејати, жито, нази)и за нај71и/е (!однике: отац, мати, син, кћи, дед, баба, за де1о)е те1а, пок0H(т)о и 3ноги д!0ги. С)е на3 то го)о!и да (3о, као :то је )еH !е9ено, и3а1и не (а3о )е1ик0 (ео70 на!ода него и )е1ик0 (ео70 !е9и. П!и9а о тој (ео7и го)о!и о да1екој п!о:1о(ти. А1и она (е т0 не за)!:а)а. Ако за!они3о 0 јо: даJ0 п!о:1о(т, доHи Hе3о до одго)о!а на јо: једно зани3Jи)о пита-е: одак1е С1о)ени3а нази)и врана, јастреб, сврака, в!к и1и зец? Из к-иге Приче о речима

РАЗГОВАРАЈМО О ТЕКСТУ Одак1е (0 и када Ста!и С1о)ени на(е1и1и дана:-и п!о(то!? Који3 (0 (е по(1о)и3а они 7а)и1и? Где (0 /и)е1и? Шта (0 и кога (0 до7!о позна)а1и за4)аJ0ј0Hи /и)от0 0 п!и!оди? Шта (0 поне1и када (0 к!ен01и на п0т? Кога (0 иза (е7е о(та)и1и? П!онаKи тај део тек(та и поно)о га п!о9итај. Шта је, ипак, до:1о 0 но)е к!аје)е заједно (а Ста!и3 С1о)ени3а? Как)а је (0д7ина поједини4 !е9и 0 го)о!0 они4 С1о)ена који ни(0 нап0:та1и п!адо3о)ин0, и1и (0 оти:1и на нек0 д!0г0 (т!ан0? Који (е п!и3е!и заједни9ки4 нази)а 0 (!п(ко3, поJ(ко3, 9е:ко3 и !0(ко3 језик0 на)оде 0 тек(т0 Ми1ана Шипке? О7ја(ни )ез0 из3еK0 (ео7е на!ода и (ео7е !е9и. П!онаKи те податке 0 тек(т0 и о то3е !еци ()оје 3и:Jе-е 0 !азго)о!0 (а ()оји3 д!0го)и3а из одеJе-а. Јо4ана А37!0:о)а, Глагољица, ко37ино)ана те4ника, 1997. године

167

Ре9и на)едене 0 тек(т0 п!ипадај0 )еHи3 те3ат(ки3 це1ина3а. Оне (е, дак1е, за4)аJ0ј0Hи ()о3 зна9е-0 0кJ090ј0 0 (к0пине !е9и (а (1и9ни3 зна9е-е3. Које (е те3ат(ке це1ине (по3и-0 0 на)едено3 тек(т0? Шта 3и(1и:, да 1и је -и4о) из7о! (109ајан? На!а)но да није, то (0 о71а(ти које (0 9о)ек0 од /и)отне )а/но(ти, и то (0, 0г1а)но3, нај(та!ије !е9и 0 језици3а С1о)ена, а1и и д!0ги4 на!ода.

ИСТРАЖИ Шта зна: о )е1икој (ео7и на!ода? Када (те о то3е 09и1и 0 :ко1и? Под(ети (е ти4 )а/ни4 и(то!иј(ки4 података и за7е1е/и и4 0 ()ојој ()е(ци.

РАЗМИСЛИ Сети (е !е9и које (0 (тиг1е 0 т)ој језик из неки4 д!0ги4 језика. И(пи:и и4 и од!еди и3 језик по!ек1а. У о)о3 по(10 Hе ти од )е1ике по3оHи 7ити неки од !е9ника.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ

Зна: 1и да по(тоје !е9и које (е 0 3ноги3 језици3а (1и9но изго)а!ај0 и пи:0? Те !е9и (0 1атин(ког и1и г!9ког по!ек1а и нази)ај0 (е инте!национа1из3и. Е)о та7е1е 0 којој (0 п!иказане поједине !е9и из неко1ико е)!оп(ки4 језика, ()е (0 г!ециз3и, !е9и г!9ког по!ек1а, и 3ог0 (е (3ат!ати инте!национа1из3и3а. Пог1едај та7е10 и пок0:ај да п!о9ита: !е9и које (0 0 -ој и(пи(ане на неко1ико !аз1и9ити4 е)!оп(ки4 језика. Шта п!и3еH0је:?

168

(!п(ки

г!9ки

!0(ки

енг1е(ки

ф!анц0(ки

не3а9ки

акаде3ија

Ακαδημία

Акадé3ия

Academy

Académie

Akademie

ана1иза

Ανάλυση

Анá1из

Analyse

а!4ео1огија

Αρχαιολογία

А!4ео1óгия

Archeaology

Archéologie

Archäologie

7иог!афија

Βιογραφία

Биог!áфия

Biography

Biographie

7ио1огија

Вιολογία

Био1óгия

Bilogy

Biologie

ги3на(тика

Γυμναστική

Ги3на(тика

Gymnastic

Gymnastique

Gymnastic

дип1о3атија

Διπλωματία

Дип1о3áтия

Diplomacy

Diplomatie

Е)о и неко1ико 1атиниза3а, !е9и 1атин(ког по!ек1а: адвокат, елемент, пасиван, моралан, цитирати, ст!дирати, диск!товати, оперисати. Напи:и како о)е !е9и г1а(е 0 т)о3 језик0. Задатак (е одно(и и на 1атиниз3е и на г!ециз3е. Шта 3и(1и: о 0тицај0 г!9ког и 1атин(ког језика и к01т0!е на језике и к01т0!е д!0ги4 на!ода? За:то (е (3ат!а да (0 к1а(и9ни језици, 1атин(ки и г!9ки, језици на0ке? Да 1и зна: за:то (е 1атин(ки језик (3ат!а „3!т)и3” језико3? Ако не зна:, пот!а/и одго)о! 0 некој енцик1опедији.

Јо4ана А37!0:о)а, Глагољица, ко37ино)ана те4ника, 1997. године

169

ИЗ ЛЕКТИРЕ

* КЉУЧНЕ РЕЧИ: ант!опо3о!физа3, од04о)Jено(т п!и!оде, г!адација

Објашњење непознатих речи и израза луг, 3. !од P :03а!ак; луч, 3. !од P 7акJа, 70кти-а; капиџија, 3. и /. !од P 90)а!/90)а!ка на капији, )!ата!; шкерлет, 3. !од P (к0поцена тканина J07и9а(тоц!)ене 7оје; ђевер, 3. !од P /енин 7!ат, де)е! 170

Лирске народне песме и1и, како и4 је В0к нази)ао, /ен(ке пе(3е п!)а је з7и!ка кој0 је он о7ја)ио из о71а(ти (!п(ке на!одне к-и/е)но(ти. Иза:1е (0 0 Бе90 1814. и 1815. године. Ка(није је о7ја)ио и д)е зна9ајније з7и!ке „!аз1и9ни4 /ен(ки4 пје(а3а”, једн0 0 Лајпциг0 1824, а д!0г0 0 Бе90 1841. У ()оји3 з7и!ка3а В0к је из)!:ио и те3ат(к0 (и(те3атизациј0 1и!(ки4 на!одни4 пе(а3а. Најп!е Hе: (е 0познати (а нај(та!ији3 пе(а3а3а P митолошким, обредним и обичајним. „На!одни пе(ник као да јо: 9ини једно (а п!и!одо3 око (е7е, јо: 90је како ц)еHе !а(те, како (е пи1е 1е/е из јајета, како (е з)езде 3но/е. У -его)ој пе(3и (а3а зе3Jа и (0нце (!це от)о!е и ог1а(е (е J0д(ки3 г1а(о3. Њего)и !ит3о)и из!а/а)ај0 и (а30 иг!0 (0н9е)и4 з!ако)а и )ет!о)а и г!ана. Њего)и3 о9и3а и (а3 ка3ен и д!)о п!ог1едај0 и (та(ај0 како (а3о он, 9о)ек-пе(ник, 03е да (та(а” (Ва(ко Попа, 0д злата јаб!ка).

ИЗБОР МИТОЛОШКИX САМА ЛИРСКИX НАРОДНИX ПЕСАМА ИЗЈЕДЕН ОВЧАР О(0 (е не7о з)езда3а, И !а)но поJе о)ца3а, О)ца3а не3а 9о7ана, До једно дете Радоје, И оно 10до за(па1о; Б0ди га Ја-а (е(т!ица: „У(тани го!е, Радоје! О)це ти за 10г заKо:е.” „Нека и, (ејо, не 3ог0; Ве:тице (0 3е изе1е: Мајка 3и (!це )ади1а, Ст!ина јој 109е3 ()ет1и1а.”

АНVА КАПИEИЈА Ви(око (е (око )ије, Јо: (0 )и:а г!ад0 )!ата; АнKа и3 је капиAија; С0нце3 г1а)0 по)еза1а; Ме(ецо3 (е опа(а1а; А з)езда3а накити1а.

ВИЛА ЗИДА ГРАД Г!ад г!ади1а 7’је1а )и1а Ни на не7о ни на зе3J0, Но на г!ан0 од о71ака: На г!ад г!ади т!оје )!ата: Једна )!ата ()а од з1ата, Д!0га )!ата од 7и(е!а, Т!еHа )!ата од :ке!1ета. Што (0 )!ата (04а з1ата, На -и4 )и1а (ина /ени; Што (0 )!ата од 7и(е!а, На -и4 )и1а кHе! 0да)а; Што (0 )!ата од :ке!1ета, На -и4 )и1а (а3а (једи, Са3а (једи, пог1ед0је, Vе (е 30-а ( г!о3о3 иг!а, Ми1а (е(т!а (0 д)а 7!ата, А не)је(та ( д)а Kе)е!а. М0-а г!о3а надиг!а1а, Ми1а (е(т!а о7а 7!ата, А не)је(та д)а Kе)е!а.

Уни)е!за1на од1ика 3ито1о:ки4 пе(а3а је антропоморфизам P С0нце, Mе(ец, з)езде и3ај0 од1ике J0д(ки4 7иHа: Ме(ец (е /ени 30-о3 од о71ака, 30-а (е иг!а ( г!о3о)и3а, С0нце и3а (е(т!0, а 9о)ек ( -и3а )оди дија1оге као (а ()оји3 нај71и/и3а.

ОСУ СЕ НЕБО ЗВЕЗДАМА О7!ати па/-0 на па!а1е10 0 п!)и3 (ти4о)и3а пе(3е Изједен овчар. С 9и3 је 0по!еKена (1ика з)езданог не7а? Запази наи)но(т и непо(!едно(т да1еког п!етка који Ме(ец пои(то)еH0је (а 0(н01и3 детето3 Радоје3. Шта (е де(и1о (а -его)и3 (тадо3 P з)езда3а? Ко га 70ди? За:то Ме(ец P Радоје не 3о/е да 0(тане? Не3ој да те з70ни наизг1ед (0!о)а (1ика детета које (0 „изје1е )е:тице, 3ајка 30 (!це )ади1а, а (т!ина јој 109е3 ()ет1и1а”. Ко (е к!ије иза о)и4 (т!а:ни4 1ико)а P 3ајке и (т!ине? Чо)ек и п!и!ода (0 (топJени и ()е :то је под ()одо3 не7е(ки3 од04о)Jено је P и3а J0д(ка ()ој(т)а. П!и!одне поја)е (0 3етафо!е J0д(ки4 (та-а. Раз3и(1и и пок0:ај да одго)о!и: на пита-е з7ог 9ега онда:-и 9о)ек п!и!од0 тако )иди и до/и)Jа)а.

СУНЦЕМ ГЛАВУ ПОВЕЗАЛА Ко (тоји на г!ад(ки3 )!ати3а? О7!ати па/-0 на то где (е и )!ата и г!ад на1азе. Зано(на де)ојка капиAија је г!ада 0 не7е(ки3 )и(ина3а. Чак и -ено и3е P АнKа (од АнKе1ка, АнKе1а) 0п0H0је на !ај(ка не7е(ка п!о(т!ан(т)а.

Пок0:ај на о(но)0 ()ега :то је !е9ено о 3ито1о:ки3 пе(3а3а да п!етпо(та)и: кака) 7и то г!ад 3огао 7ити, 9ија то )!ата АнKа 90)а. Запази и -ене ат!и70те. Чи3е (е де)ојка по)еза1а, опа(а1а и накити1а? С)ет1о(т и (јај С0нца, Ме(еца и з)езда 0 на!одној 1и!ици (0 (и37о1и: а) 70Kе-а /и)ота; 7) (3ене годи:-и4 до7а; )) који3а (е и(ти90 /и)отне )!едно(ти.

171

ГРАД НА ГРАНИ ОД ОБЛАКА Как)о 7иHе је )и1а п!е3а на!одни3 )е!о)а-и3а? Где она г!ади г!ад 0 о)ој пе(3и? Ко1ико )!ата г!ад и3а? Од 9ега (0 она на9и-ена? Који3 (0 !едо(1едо3 по!еKана п!е3а зна9ај0 који и3 )и1а п!идаје? П!)а )!ата (0 од ___________________, д!0га од __________________, а т!еHа од __________________. На п!)и3 )!ати3а )и1а /ени _______________, на д!0ги3а 0даје _______________, а на т!еHи3а ________________________. О)ака) (ти1(ки по(т0пак нази)а (е: а) 3етафо!а, 7) г!адација, )) пе!(онификација. Заок!0/и (1о)о и(п!ед та9ног одго)о!а. Ви1а (еди (а3а на )!ати3а од (ке!1ета P J07и9а(тоц!)ене тканине. О7!ати па/-0 на то :то )и1а по(3ат!а, па закJ09и ( 9и3 0 пе(3и је о)а 7оја по)езана. Чије о7и9аје и )е!о)а-а је пе)а9 п!ипи(ао )и1и и -еној по!одици? Кога је јо: на!одни пе)а9 п!ед(та)ио 0 о)ој пе(3и као /и)о 7иHе? Па!а1е1но и и(то)!е3ено док (е на не70 иг!ај0 30-а и г!о3о)и, на зе3Jи (е поиг!а)а ________________ (а д)а _________________ и не)е(та (а д)а ____________________. Ко из1ази као по7едник и на не70 и на зе3Jи? О7ја(ни како !аз03е: то :то је 30:ки !од 0 надиг!а)а-0 по7еKен. Сети (е ко је (т)а!ао и пе)ао 1и!(ке на!одне пе(3е.

172

ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ О7!едне пе(3е и неке о7и9ајне ()ато)(ке (падај0 0 нај(та!ији (1ој (!п(ке на!одне 1и!ике. Поједине к!аJи9ке и додо1(ке пе(3е на(та1е (0 јо: п!е 4иJад0 година. О)е пе(3е поти90 из 3ного7о/а9ки4 )!е3ена, и 0 -и3а је 9о)ек ок!ен0т п!и!оди и -ени3 (и1а3а. „С0о9ен (а и(поJа)а-е3 п!и!одни4 3оHи и (ти4ија, ( п!а)и1но3 (3ено3 годи:-и4 до7а, (а о7на)Jа-е3 и опада-е3 п!и!одни4 ене!гија, 0 за)и(но(ти од (0н9е)ог по1о/аја и ги7а-а, да1еки п!едак )идео је одго)а!ај0Hе п!оце(е и п!о3ене 0 J0д(ко3 /и)от0, 0 (е7и (а3о3е. На(10тио је закон да (е поједина9ни /и)от га(и, а1и да п!оце( /и)ота 7е(кона9но т!аје 0 )!е3ен0 и п!о(то!0, о7на)Jај0Hи (е к!0/но но)и3 !аKа-е3 по(1е п!и)!е3еног по3!а9е-а и1и зи3(ке (3!ти” (XатиAа К!-е)иH, 6етири годишња доба).

КАД ИДУ ПРЕКО СЕЛА Ми иде3о п!еко (е1а Ој додо, ој додо 1е! А о71аци п!еко не7а Ој додо, ој додо 1е! А 3и 7!/е, о71ак 7!/е,

Ој додо, ој додо 1е! О71аци на( п!етеко:е, Ој додо, ој додо 1е! Жито, )ино по!о(и:е, Ој додо, ој додо 1е!

КЉУЧНЕ РЕЧИ: о7!ед, к!аJи9ки о7!ед, ко1еда!(ки о7!ед, додо1е, о7и9ај, ()ато)(ки о7и9ај, к!аJи9ке пе(3е, ко1еда!(ке пе(3е, додо1(ке пе(3е, ()ато)(ке пе(3е, (и37о1ика

Додолске песме (0 (та!ин(ке о7!едне пе(3е које (0 (е из)оди1е п!е3а пот!е7и, 0г1а)но3 0 (0:ни3 пе!иоди3а. Додо1е (0 31аде де)ојке п!е!0:ене 0 п!и!одне ко(ти3е од 1и:Hа, т!а)а и ц)еHа. Оне ид0 од к0Hе до к0Hе пе)ај0Hи и 0т!к0ј0Hи (е (а о71аци3а. До3аHин, и(п!ед 9ије к0Hе пе)ај0, т!е7а да и4 по1ије )одо3 :то, заједно (а низо3 (1и9ни4 (и37о1и9ни4 !ад-и, т!е7а да п!изо)е ки:0.

А МИ БРЖЕ, ОБЛАК БРЖЕ Запа/а: 1и !ита3 о)е пе(3е? Кака) је и :та (е -и3е опона:а? Који (е (ти4о)и 0 пе(3и !ит3и9но пона)Jај0? Ко (е 0 пе(3и (а ки3 0т!к0је?

173

Објашњење непознатих речи и израза шиком шикосан P 0к!а:ена, о71епJена :ико3 ) з1ато3 и(та-ени3 поп0т фо1ије; ковиље, (!. !од P 7иJка из по!одице т!а)а која и3а д0га9ко и 3екано о(је, одно(но 7одJике; смиље, (!. !од P )и:егоди:-а зеJа(та 1еко)ита 7иJка п!ијатног 3и!и(а; босиље, (!. !од P )и:егоди:-а зеJа(та 7иJка, п!ијатног 3и!и(а и 1еко)ити4 ()ој(та)а, 7о(иJак; виторог, виторога, виторого P који је )итки4, (а)ијени4, из)ијени4 !ого)а; путоног, путонога, путоного P који и3а п0та(те ноге, одно(но 7е1и 7е1ег на копит0 (ко-); боран, борна, борно P о)де: (а 3ного на7о!а, на7о!ан; скут, 3. !од P п!ед-и део одеHе који п!и (еде-0 пок!и)а ко1ена; разборит, разборита, разборито P о)де: :и!ок, (а 3ного на7о!а; саборит, саборита, саборито P на7!ан и (ак0пJен на (т!0к0; баш-терзија, 3. !од P к!оја9

174

За:то (е додо1е 0т!к0ј0 (а о71аци3а? Ко 0 тој т!ци по7еK0је? Шта та по7еда доно(и?

КАД ДОЛАЗЕ КОЛЕVАНИ ПРЕД КУЋУ От)о!ите )!ата! В!ата (0 )и з1атна! Шико3 :ико(ана, Пе!је3 и(киHена, Пе!је3 и ко)иJе3, С3иJе3 и 7о(иJе3!

КАД УЛАЗЕ КОЛЕVАНИ У КУЋУ До7а! )е9е, ко1едо! До3аHине ко1едо! Затеко(3о, где )е9е!а, На т!пези )ино пије, Т)ој го)еда! код го)еда; К!а)е ти (е и(те1и1е,

С)е )о1о)е )ито!оге; Ко7и1е (е и/д!е7и1е, С)е ко-ице п0тоноге; О)це ти (е изјаг-и1е, С)е о)9ице ()и1о!0не. Чо7анин (е на(1онио На г!ан9иц0 о!ао)0; Т0д, п!о1ази 31ада 3о3а, Да поткине т0 г!ан9иц0; П!ого)а!а 9о7анине: „Дје)ој9ице, 7е1о 1ице! Ко ти !еза 7о!н0 (0к-0, У (к0то)и !аз7о!ит0, У поја(0 (а7о!ит0?” — „И3а3 7!ата 7а:-те!зиј0, Те 3и !еза 7о!н0 (0к-0, У (к0то)и !аз7о!ит0, У поја(0 (а7о!ит0.”

ЗАНИМTИВОСТИ У на!одни3 пе(3а3а (е (3иJе по3и-е као 1еп и 3и!и(ни ц)ет за киHе-е де)ојака и 3о3ака („... нит је (3иJе нити 7о(иJе, )еH 3и!и:е д0:а де)оја9ка...”). З7ог 1епоте и 3и!и(а ц)ета и деци (0 да)ана и3ена: С3иJа, С3иJана и1и С3иJка. Бо(иJак је 4!и:Hан(ки (и37о1. Бо(иJак (е на7е!е, (1о/и 0 70кет, 0)е/е (е 0 (т!0к и о(0:и. Така) (е 90)а п!еко це1е године и изно(и (е када ()е:теник ()ети )одиц0 да -и3е к!опи 0к0Hане. Бо(иJак и -его) п!ијатни 3и!и( (и37о1из0ј0 71агодат Д04а С)етога. Коледарски обред је зи3(ки о7!ед који (е из)одио на дан зи3(ке к!аткодне)ице. С1а)и т!ен0так од када дан по9и-е да (е п!од0/а)а а (0н9е)е 3оHи да !а(т0. Ко1еда!и (0 7и1и п!)и

)е(ници који (0 наја)Jи)а1и до1азак но)е године. Ко1еда!(ки о7!ед из)оди1и (0 31адиHи који (0 (е п!ед(та)Jа1и као )и:а 7иHа 0 J0д(ко3 о71и9ј0. О7!ед је (то9а!(ког ка!акте!а, и циJ 30 је да о7ез7еди п1одно(т (токе. Ко1еда!и ид0 од к0Hе до к0Hе и пе)ај0 о7!аHај0Hи (е до3аHини3а и 0п0H0ј0Hи и3 нај1еп:е /еJе за (!еH0 и 7е!иHет 0 но)ој години. Пе(3е и3ај0 п!ипе) коледо, који је из)еден од 1атин(ке !е9и calendae ) а озна9а)а п!)и дан 0 но)ој години.

ВРАТА ОД ЗЛАТА... Раз3и(1и о ()е30 :то је !е9ено о ко1еда!(ки3 пе(3а3а и одго)о!и за:то ко1еKани (1о/но 0з)ик0ј0: „От)о!ите )!ата, )!ата (0 )и з1атна!” Чи3е (0 ()е )!ата и(киHена? Си37о1и9ни3 от)а!а-е3 „(0н9е)и4 )!ата” наја)J0је (е до1азак _________________ и 70Kе-е ________________.

ДОБАР ВЕЧЕ, КОЛЕДО! Ко3е ко1еда!и 0п0H0ј0 позд!а) и нај1еп:е /еJе? Как)е /еJе (е на1азе 0 п!)о3 де10 пе(3е? Шта оне т!е7а да о7ез7еде?

БЕЛО ЛИЦЕ И БОРНА СУКЊА О7!ати па/-0 на изненадни о7!т 0 пе(3и. Шта из7ија 0 п!)и п1ан 0 д!0го3 де10 пе(3е? О7!едни једног1а(ни 3оно1ог за3е-ен је ______________ из3еK0 _____________ и __________________. На 9е30 (е 3о3ко) пог1ед за0(та)ио? О 9е30 3о3ак и де)ојка !азго)а!ај0? Шта (и37о1из0је о)ај !азго)о! д)оје 31ади4 о (0к-и :и!око на7о!аној на (к0то)и3а и 0тегн0тој поја(о3 на (т!0к0? Б1аго(иJа (е ()е :то до3аHин по(ед0је – го)еда, ко-и, о)це, а1и и оно нај)а/није -его)и пото3ци. Шта Hе (е п!еко -и4 на(та)ити?

175

МОМКУ Мо39е, пе!јани9е! Ц!н ти о7!аз 7ио! Као г!0да (нега; А (!це ти 1адно! Као ја!ко (0нце.

Објашњење непознатих речи и израза перјаник, 3. !од P онај који но(и пе!јаниц0, 0к!а(но пе!о на капи и1и :е:и!0

Краљички обред је 1ет-и о7!ед и из)оди1е (0 га 31аде де)ојке 0 до7а најд0/ег дана 0 години. О7!ед је )езан за зе3J0 и т!е7а1о је да о7ез7еди 7огат !од и зд!а)е 0(е)е. Де(ет до петнае(т 1епо о709ени4 и и(киHени4 де)ојака ид0 од к0Hе до к0Hе пе)ај0 и иг!ај0. Једна де)ојка је „к!аJ”, д!0га „к!аJица”, т!еHа „7а!јакта!”, а 9ет)!та „д)о!ки-а”... Иг!а и пе(3а по9и-0 од к!аJе)е к0Hе, а пото3 ид0 !едо3 о7и1азеHи ()е к0Hе 0 (е10. П!ед ()ако3 к0Hо3 запо)еде до3аHин0 и1и до3аHици да изне(е (то1иц0 на кој0 (еда к!аJица, а зати3 де)ојке пе)ај0 !едо3 ()и3а који /и)е 0 к0Hи.

ЦРН ТИ ОБРАЗ БИО! КАО ГРУДА СНЕГА Ко3е (е о7!аHај0 „к!аJице” 0 о)ој пе(3и? Оне, на)одно, п!ок1и-0 3о3ка. П!о9итај наг1а( јо: једно3 к1ет)0 кој0 30 0п0H0ј0. За:то је она нео7и9на? Кака) ефекат (е по(ти/е о)о3 о7!н0то3 к1ет)о3, к1ет)о3 ) 1епо3 /еJо3? Која о(еHа-е (е к!ије 0 позадини?

Сватовске песме п!ипадај0 г!0пи о7и9ајни4 пе(а3а и оне п!ате ()е етапе 0 ()ад7ено3 це!е3онија10 P из7о! 31аде одно(но 31адо/е-е, п!о(ид70, п!(тено)а-е, од)оKе-е де)ојке, до1азак ()ато)а... О)е пе(3е (0 п0не )ед!ине, 0 -и3а (е о(еHа д04 )е!е и нада-а, а до3инантни (и37о1и 0 -и3а (0 31адо (0нце, (јај 3е(еца и з)езда, )енци, п!(тено)и, цео цик10( је по(0т п!о1еHни3 ц)еHе3 P (3иJе3, 7о(иJко3, (е1ено3, !0/а3а, J07и9ица3а... О)о ц)еHе (и37о1из0је п!о1еHе и )!е3е J07а)и.

176

КАД ПОЛАЗЕ СВАТОВИ ПО ДЈЕВОЈКУ Мо1и1а (е 31ада Пет!а 3ајка (та!о3 ()ат0 и )јен9ано3 к030: „За!ан’ на3а (на40 до)едите, 0 ко(а3’ јој (0нца доне(ите, 0 -ед!и3а ја(нога 3је(еца, да ог!ије 7’је1е д)о!е на:е.”

КАД ДОЛАЗЕ СВАТОВИ „Б!е не дај, не дај, дје)ојко! Је1ен ти 0 д)о! 0:ета, Бо(иJак 7е1 ти попа(е!” „Нека га, д!0ге, нека га; За -ега (а3 га (еја1а.”

СУНЦЕ НА НЕБО, СВАТИ НА ДРУМЕ С0нце на не7о, ()ати на д!03е, Р09ни де)е!е на (0нце 3а:е: „По(10/и тако, (0на:це ја!ко, У 3оје (наје !0)о од з1ата, Да не поки(не з1аHано !0)о, Да јој не к1оне зе1ени )енац И 7ео паHео на !0(ој ко(и!”

У КОСАМ’ ЈОЈ СУНЦА ДОНЕСИТЕ

Објашњење непознатих речи и израза стари сват, 3. !од ) д!0ги ()едок на )ен9а-0, п!)и је к03; (та!е:ина ()ато)а; ручни девер, 3. !од ) п!ати1ац 31аде на )ен9а-0, о7и9но 31адо/е-ин 7!ат; двор, 3. !од ) о)де: к0Hа; друга, /. !од ) д!0га!ица; руво, (!. !од ) оде1о, !04о; паћео, 3. !од ) танка п!ози!на тканина кој0 31ада но(и п!еко г1а)е и 1ица; )ео

Как)0 3о1ит)0 0п0H0је Пет!о)а 3ајка к030 и (та!о3 ()ат0? Вен9ани к03 и (та!и ()ат и3ај0 )а/не 01оге 0 ()ад7ено3 це!е3онија10. К03 је ()едок 31аденци3а на )ен9а-0. Вео3а га по:т0ј0 и 31адина и 31адо/е-ина по!одица. Код С!7а (е к03(т)о не од7ија, и ако некога позо)0 на к03(т)о, он т!е7а да га п!и4)ати. Ста!и ()ат је као (та!е:ина 0 ()ато)и3а и 7!ине о то3е да 0 ()ад7еној це!е3онији ()е п!отекне 0 нај7оJе3 !ед0. О7!ати па/-0 на о)е 3етафо!и9не (1ике: „0 ко(а3’ јој (0нца доне(ите, 0 -ед!и3а ја(нога 3је(еца”

177

На кога (е оне одно(е? Шта (и37о1из0је з1атна 7оја? Шта за 3ајк0 зна9и до1азак (на4е 0 к0H0? Који3 Hе ()оји3 о(о7ина3а она „ог!ејати -и4о)е д)о!е”?

ЈЕЛЕН ТИ У ДВОР УШЕТА... Ко наја)J0ј0 де)ојци до1азак 31адо/е-е? Как)о3 3етафо!и9но3 (1ико3 је он п!ед(та)Jен? Пои(то)еH0ј0Hи 31адо/е-0 (а је1ено3, 0 пе(3и (е наг1а:а)а -его)а: а) 30/е)но(т и (нага; 7) 31адо(т; )) заJ07Jено(т; г) поно( и до(тојан(т)о; д) нео70здано(т; Заок!0/и (1о)а и(п!ед одго)о!а ( који3а (е (1а/е: и о7!аз1о/и и4. Шта 3о3ак (и37о1и9но 0зи3а де)ојци па(0Hи 7е1и 7о(иJак који је она (еја1а и него)а1а, а зати3 30 д!аго)оJно п!еп0(ти1а?

СУНЦЕ НА НЕБО, СВАТИ НА ДРУМЕ Пе(3е поп0т о)е пе)а1е (0 (е док ()ато)и ( де)ојко3 п0т0ј0 31адо/е-иној к0Hи. П!и!ода и 9о)ек (0 0 (а)!:ено3 (к1ад0. С0нце на не7о, _____________ Де)ојк0 п!ати де)е!. Р09ни де)е! је јо: једна )а/на 01ога 0 ()ато)(кој це!е3онији. То је 31адо/е-ин 7!ат, и1и ако 31адо/е-а не3а 7!ата, неки до7а! п!ијатеJ. Он п!ати де)ојк0, 90)а је п0те3 да не 7и па1а ( ко-а, и ()е док т!аје ()ад7а ( -о3 д)о!и к03а и (та!ог ()ата. Он до9ек0је и и(п!аHа ()ато)е. Как)0 3о170 де)е! 0п0H0је (0нц0? Уо9и до3инантне (и37о1е 0 о)ој пе(3и. Које 7оје п!ео)1аK0ј0? З1атна (и37о1из0је ______________________________________, зе1ена ________________________, 7е1а ____________________________.

178

TУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ Нај1еп:и и нај7огатији !аз1и9ити3 е3оција3а је те3ат(ки к!0г на!одни4 1и!(ки4 J07а)ни4 пе(а3а. „Она [J07а)] (е о7ја)J0је и и(поJа)а ко1ико не/но и (0зд!/ано, то1ико (т!а(но и от)о!ено. Она је п!и!одно (та-е, д0:е)на пот!е7а и п!а)о на (1о7од0 из7о!а...” (XатиAа К!-е)иH, 6етири годишња доба).

ДРАГИ И НЕДРАГИ

ТУЖБА НА ПОTЕ

Ко- зе1енко !о(н0 т!а)0 па(е! За 9а( па(е, за д)а п!и(10:к0је Где де)ојка ()ој0 3ајк0 3о1и: „Не дај 3ене, 3ајко, за нед!ага! Во1и3 ( д!аги3 по го!и 4одити Г1ог зо7ати, ( 1и(та )од0 пити, Нег’ ( нед!аги3 по д)о!0 :етати, ШеHе! је(ти, 0 ()и1и (па)ати!”

Ра)но поJе, /ао 3и је на те, где 3ој д!аги отиде низа те. Он не !е9е: з7ого3 о(тај, д!ага! )еH он к1о70к на о9и на3и9е, ц!не о9и 0 зе3J0 о7а!а, де(н0 !0к0 на (!да:це 3еHе. Што он к1о70к на о9и на3и9е, то он )е1и: з7ого3 о(тај, д!ага! Што он о9и 0 зе3J0 о7а!а, то он )е1и: д!а/а од о9иј0! Што он !0к0 на (!да:це 3еHе, то он )е1и о(та)ит те неH0!

ДРАГИ И НЕДРАГИ Које о(еHа-е до3ини!а 0 о)ој пе(3и? Ст!а4 од на(и1не 0даје, 0даје за нед!агог и1и (та!ог једна је од 9е(ти4 те3а J07а)ни4 пе(а3а. Ко (т!а40је 0 пе(3и Драги и недраги? Ко3е она 0п0H0је ()оје 3о17е? О7!ати па/-0 на п!и!одни деко! 0 које3 (е одиг!а)а д!а3а о)е 31аде де)ојке. Ко о(10:к0је -ене 3о17е? Мо/е: 1и да п!етпо(та)и: ко је (к!и)ен 0 3етафо!и9но3 1ик0 ко-а зе1енка који )и:е п!и(10:к0је него :то па(е?

КЉУЧНЕ РЕЧИ: J07а), !а(танак, 1епота, )!1ине, (3е!но(т, г!адација, 4ипе!7о1а

Објашњење непознатих речи и израза зеленко, 3. !од ) козе1енка(то(и)е д1аке; глог, 3. !од ) д!)ена(та 7иJка из по!одице !0/а о7и9но ( 7е1и3 ц)ето)и3а; зобати, зобљем ) је(ти зо7 и1и (1и9н0 4!ан0; клобук, 3. !од ) :е:и!

179

ВОЛИМ С ДРАГИМ ПО ГОРИ XОДИТИ На који на9ин (е 0 пе(3и и(ти90 )!едно(т и )е1и9ина J07а)и? Пот!а/и 0 пе(3и па!а1е1не пе(ни9ке (1ике. Во1и3 ( д!аги3... / нег ( нед!аги3... по го!и 4одити / ___________________________________________ г1ог зо7ати / ______________________________________________ ( 1и(та )од0 пити / _________________________________________ Изд)ојене пе(ни9ке (1ике на1азе (е 0 ____________________________. И(тица-е3 о)и4 (0п!отно(ти де)ојка даје до зна-а 3ајци да _________ _________________________________________________________.

РАВНО ПОTЕ, ЖАО МИ ЈЕ НА ТЕ О(но)ни 3оти) о)е пе(3е је: а) не0з)!аHена J07а), 7) !а(танак, )) 0(а3Jено(т. Иза7е!и један од пон0Kени4 одго)о!а и о7!аз1о/и ()ој из7о!. Де)ој9ин пог1ед 0(3е!ен је на неп!ег1едно !а)но поJе које (е п!0/а п!ед -ени3 о9и3а. Кој0 (1ик0 0 ()е(ти она п!изи)а г1едај0Hи то п!о(т!ан(т)о? Које (и37о1и9но зна9е-е и3а поJе 0 о)ој пе(3и? За:то (е де)ојка о7!аHа 7а: -е30? З7ог 9ега она /а1и, т0/и?

ОН НЕ РЕЧЕ: ЗБОГОМ ОСТАЈ, ДРАГА! Од1азеHи, 31адиH (е не позд!а)Jа (а де)ојко3, )еH јој :аJе низ (к!и)ени4 по!0ка, (игна1а. За:то (0 те по!0ке (а3о -ој !аз03Jи)е? З7ог 9ега на3и9е :е:и! на о9и? Шта јој по!090је ти3е :то „о9и 0 зе3J0 о7а!а”? Како је де)ојка п!от03а9и1а то :то 31адиH: „...де(н0 !0к0 на (!да:це 3еHе”?

РАЗМИСЛИ И РЕЦИ Шта ти 3и(1и:, да 1и је о)ај !а(танак дефинити)ан, кона9ан? XоHе 1и (е 3о3ак )!атити и1и је оти:ао за0)ек?

180

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ О7!ати јо: једно3 па/-0 на знаке које 31адиH :аJе де)ојци: на3и9е к1о70к на о9и; ц!не о9и 0 зе3J0 о7а!а; де(н0 !0к0 на (!да:це 3еHе. Они (0 по!еKани п!е3а (тепен0 који3 он из!а/а)а ()ој0 J07а) п!е3а -ој, од ________________________ ка ()е_____________________.

О)ака) (ти1(ки по(т0пак нази)а (е градација. Г!адација (е за(ни)а на по!еKе-0. О7и9но (ад!/и т!и 91ана п!и 9е30 (е д!0ги и т!еHи по!еде ( п!)и3, а (тепен из!а/ено(ти !а(те.

СРПСКА ДЈЕВОЈКА У Ми1ице д0ге т!епа)ице, П!ек!и1е јој !03ен’ јагодице, Јагодице и 7ије1о 1ице; Ја је г1еда4 т!и године дана, Не 3ого4 јој о9и (аг1едати, Ц!не о9и, ни 7ије1о 1ице, ВеH (ак0пи4 ко1о Kе)ојака, И 0 ко10 Ми1иц0 Kе)ојк0, Не 7и4 1и јој о9и (аг1едао. Када ко1о на т!а)и иг!а:е, Бје:е )ед!о, па (е нао71а9и,

По о71ак0 за(’је)а:е 30-е, С)е Kе)ојке к не70 пог1еда:е, А1’ не г1еда Ми1ица Kе)ојка, ВеH п!еда (е 0 зе1ен0 т!а)0. Vе)ојке јој ти4о го)о!и:е: „Ој, Ми1ице, на:а д!0га!ице! И1’ (и 10да, и1’ од)и:е 30д!а, те ()е г1еда: 0 зе1ен0 т!а)0, А не г1еда: ( на3а 0 о71аке, Vе (е 30-е )иј0 по о71ак0?” „Нит’ (а3 10да, нит’ од)и:е 30д!а, Нит’ (а3 )и1а, да з7ија3 о71аке, ВеH Kе)ојка, да г1еда3 п!еда (е.”

Објашњење непознатих речи и израза јагодица, /. !од P и(т0!ени део на 1иц0 и(под о9иј0; збијати облаке P (а7ијати, зг0:-а)ати о71аке

У МИЛИЦЕ ДУГЕ ТРЕПАВИЦЕ О7!ати па/-0 на опи( Ми1и9ине 1епоте на по9етк0 пе(3е. Чи3е је 31адиH оп9и-ен? Шта (е к!ије иза Ми1и9ини4 д0ги4 т!епа)ица? З7ог 9ега 31адиH то1ико /е1и да (аг1еда -ене о9и? Које од о)и4 на!одни4 по(1о)ице о о9и3а нај7оJе о7ја:-а)ај0 31адиHе)0 /еJ0 да (аг1еда Ми1и9ине о9и? а) Што око не )иди, (!це не за/е1и. 7) Да1еко од о9иј0, да1еко од (!ца. )) О9и (0 п!озо! од (!ца. г) На о9и3а капиAије не3а.

181

О7!аз1о/и ()ој из7о!. Как)0 9а! на!одни пе)а9 даје Ми1и9иној 1епоти и(ти90Hи д0/ин0 -ени4 т!епа)ица и (ак!и)ај0Hи -ен пог1ед?

СВЕ VЕВОЈКЕ К НЕБУ ПОГЛЕДАШЕ, АЛ’ НЕ ГЛЕДА МИЛИЦА VЕВОЈКА О7ја(ни за:то Ми1ица (к!и)а пог1ед п!ед 31адиHе3. Које -ене 3о!а1не о(о7ине пе)а9 и(ти9е? Ми1и9ин0 9едно(т и (тид и(к0:а)а и п!и!ода. На који на9ин? Шта о Ми1ици го)о!и то да ни кад (0 30-е за(е)а1е није пог1еда1а п!е3а не70? Који3 !е9и3а је она 0ко!и1а и опо3ен01а ()оје д!0га!ице? На о(но)0 ()ега п!о9итаног 3еK0 (1едеHи3 о(о7ина3а ода7е!и д)е за које 3и(1и: да и4 на!одни пе)а9 (3ат!а најпо/еJнији3 за де)ојк0. 1епота 9едно(т п!о3и:Jено(т поно( !адозна1о(т (тид _________________________________________________________ По!еKај (ада ()е о(о7ине п!е3а (тепен0 )а/но(ти од оне за де)ојк0 најпо/еJније до непо/еJне. _________________________________________________________ Упо!еди ()ој одго)о! (а одго)о!и3а ()оји4 д!0га!ица и д!0го)а. О7!аз1о/и ()ој (та) и (а(10:ај :та они 3и(1е о то3е. Да 1и (е и дана( по:т0је о)ака) (и(те3 )!едно(ти? Разго)а!ајте о то3е.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Же1еHи да и(такне 1епот0 и загонетно(т Ми1и9иног 1ица и пог1еда, и 31адиHе)0 /еJ0 да (аг1еда -ене о9и, на!одни пе)а9 ко!и(ти (ти1(к0 фиг0!0 која (е зо)е хипербола. То је фиг0!а којо3 (е п!е0)е1и9а)ај0 о(о7ине и1и интензитет !ад-е и тако поја9а)а из!аз. Че(то (е 90је 0 ()акодне)но3 го)о!0, нп!.: Чека3 те )еH (то година, По10деH0 од те7е... Xипе!7о1а је и 9е(то (ти1(ко (!ед(т)о 0 на!одној поезији. П!е0)е1и9а)а (е ()е оно :то пе)а9и /е1е да наг1а(е P поја)е, изг1ед ј0нака, о(о7ине, интензитет !ад-е, о(еHа-а, п(и4и9ка (та-а... Пот!а/и 4ипе!7о1е 0 пе(3и Српска дјевојка. Реци јо: једно3 :та (0 п!ек!и1е Ми1и9ине д0ге т!епа)ице. Ко1ико д0го 3о3ак пок0:а)а да (!етне -ен пог1ед?

182

Б!анко ЋопиH П!ед то7о3 је од1о3ак из !о3ана /агареће године. У -е30 ЋопиH опи(0је згоде и незгоде из ()оји4 ги3назиј(ки4 дана п!о)едени4 0 7и4аHко3 инте!нат0. Пот!а/и и п!о9итај о)ај !о3ан и 0познаHе: неза7о!а)ног инте!нат(ког (нагато!а Бај0-Бајазита, :аJи)Aиј0 Xа3ида Р0(а, 4ит!оногог о7е:е-ака К!(т0 Б0)0, ()ојег1а)ог п!зниц0 Д01ета Да7иHа з)аног Де-Де-Xа, 7и):ег зат)о!(ког кJ09а!а Јо)0 Шканда1а...

ПРВО

TУБАВНО ПИСМО

Сј0т!адан, по(1ије !09ка, Баја 3е 0зе за 3и:иц0 и по)09е 0 Hо:ак т!пеза!ије. P Ч0ј, и3а3 ( то7о3 један !азго)о!, а1и о то3 нико3 ни !ије9и, је! Hе: погин0ти. Видје4 га како па/Jи)о опипа ()ој 90)ени „ги)икт” 0 Aеп0, па (е оз7иJно п!епадо4 и о7еHа4 30: P НеH0, (0нца 3и ни з0цн0ти. Да7огда до7ио де(ет јединица ако ка/е3. То је, канда Баји 7и1о до(та. Он 3е из)еде 0 д)о!и:те и од)еде иза ()и-ца и по9е: P Ч0је:, ти нај7оJе (а(та)Jа: задатке из (!п(ког језика, па о)ај... 7и 1и ти знао да напи:е: једно пи(3о које пи:е један 3о3ак једној ц0!и кој0 )о1и? P Па, :та ја зна3 P отегао (а3. P А :та он -ој пи:е? P И4, :та? Па то ти т!е7а да зна:. За3и(1и, на п!и3е!, да (и ти тај 3о3ак, а она да (е зо)е Ма!а. P Ма!а је С3!до-ина дје)ојка, неH0 то и3е! P 70нио (а3 (е. P До7!о, неH0 ни ја, а1и онда нека 70де, о)ај... нека 70де та3о нека Зо!а. P Е, Зо!а 3и (е ()иKа P по/0!и4 ја. P Која Зо!а?! P J07о3о!но г!3н0 Баја и поKе !0ко3 за ()ој „ги)икт”. P Ма, никак)а, 7!ате. Допада 3и (е и3е Зо!а. P Тако ка/и, да не гине: п!а)-зд!а)... Пи(аHе:, дак1е, некој Зо!и од та3о неког који је )о1и.

КЉУЧНЕ РЕЧИ: :ко1о)а-е, инте!нат, 3ага!еHе године, заJ07Jено(т, !о3ан, к1а(ификација !о3ана

Објашњење непознатих речи и израза гивикт, 3. !од P г)оздени тег; зуцнути, зуцнем P ог1а(ити (е, !еHи не:то; грмнути, грмнем P о)де: )!1о г1а(но п!ого)о!ити

183

Објашњење непознатих речи и израза интернат, 3. !од P :ко1а 0 којој 09еници и3ај0 и (тан; убојан, убојна, убојно P који 3о/е јако да по)!еди неког па и да 07ије; посадити се, посадим се P о)де: на3е(тити (е, (е(ти; препасти се, препаднем се P 0п1а:ити (е

184

P А како (е зо)е тај? P Како! Та !екао (а3 )еH, за3и(1и да (и ти тај заJ07Jени. P Е4е, а :та Hе: ти 3ени дати за то? P До7!о, до7иHе: 1ијеп ко3ад 3е(нате (1анине, а не 70де: 1и до7!о напи(ао, 9ека те о)о P Баја из)09е из Aепа ()ој 07ојни г)оздени тег. Са) тај !азго)о! од)ијао (е ти4о, (ко!о :апато3, 0 (јенци )е1иког ()и-ца, који тако по(таде п!)и H0тJи)и ()једок на:и4 J07а)ни4 до/и)Jаја. По(1ије тога дого)о!а Баја 3е од)еде на та)ан инте!ната, и го!е, 0з 3а1и ок!0г1и п!озо!, на3је(ти3о неки (та!и (то и (анд0к на који (е ја по(ади3, (п!е3ан за пи(а-е. P Е)о ти о)е ()е(ке из 3ате3атике, па Hе: 0 -ој (а(та)Jати пи(3о, а онај п!а)и заJ07Jени п!епи(аHе га на9и(то P !е9е 3и Баја и по1о/и п!еда 3е на (то п1а)0 Kа9к0 ()е(к0 и о1о)к0. P Са3о, п!ије него :то по9не: пи(3о, пог1едај 3а1о и оне д)ије (т)а!и. Т0 Баја по(та)и на један к!ај (то1а подо7а! ко3ад (1анине, а на д!0ги (та)и ()ој 90)ени „ги)икт”, и на!ог0:ено поп!ијети: P Види:, 70де: 1и до7!о (а(та)ио, 9ека те о)а ца!(ка (1анина, а 70де: 1и (1а7о напи(ао, не гине ти ги)икт 0 1еKа! Тако је 3ој п!)и )ан:ко1(ки пи(3ени (а(та) по9ео да (е (т)а!а из3еK0 3а(не наг!аде и г)оздене казне. P Шта је, :то не по9не:? P не(т!пJи)о (е ја)и Баја. P На :та (ад 3и(1и:? P До7!о, до7!о, од3а4 H0! П!ед 3ене из!они (1ика на:ег !аз!еда и (а()и3 71из0, (ко!о п!ед 3оји3 но(е3, т!епн0:е к!0пне (јајне о9и на:е ко1егинице из п!)е к10пе, Зо!е Танко)иH... Да, да, од ти4 о9иј0 (а3 нај)и:е 7је/ао, а ипак и4 нај)и:е т!а/ио, п1а:ио (е -и4о)а пог1еда, а 0 (е7и опет п!и/еJки)ао да (е 7а: тај пог1ед на 3ени зад!/и. Е4, -ој H0 ја пи(ати! П0н т!е3е, 0з 70!но 0да!а-е (!ца, напи(а4 п!)е !ије9и: „Д!ага, Зо!о”, п!о9ита4 0 (е7и тај к!атак !едак и тога и(тог т!ена 09ини 3и (е да ја то -ој пи:е3, да Hе то Зо!а (ј0т!а 9итати, па за7о!а)и4 и Бај0, и та)ан, и (1анин0, и на(та)и4 да ни/е3 !е9ениц0 за !е9еницо3. Чини1о 3и (е да Jеп0:ка(т0, не(та:н0 Зо!0 познаје3 )еH (то година, да 7и 7ез -е оп0(ти1а и (!0:и1а (е 9ита)а ги3назија, а ја од /а1о(ти 03!о и за0)ек о(тао 3!та).

Баја је па/Jи)о, 7ез :0:ка-а п!атио 3ој !ад, а када ја 3а1о за(тадо4, п!атеHи 0 3а:ти Зо!ин 1ак 4од п!еко !аз!еда, Баја (е п!епаде да (а3 (е )еH за3о!ио, па ната9е на но/ један !е/а- (1анине и п!о)!ти 3и га под но(о3. P Пог1едај :та те 9ека, па !а(па1и даJе. А ја (а3 пи(ао и пи(ао, а када 3и (е 09ини да (а3 ()е и(казао, п!ен04 (е као иза (на, је! (е (јети4 да (ада до1ази оно нај)а/није: потпи(. А4, како 7и4 од ()ег (!ца (та)ио и(под пи(3а онако како (а3 9итао 0 некој к-изи: „Во1и те Б!анко.” „В!ага, кака) Б!анко, P по3и(1и4 P о)о је пи(3о за Бај0!” Ипак, п!а)еHи (е да ни:та не зна3, ја наг1а( п!о9ита4 пи(3о и 3и!но 0пита4 ()ог к!0пног д!0га!а: P А кога Hе3о потпи(ати? P X3, о)ај... зна:, то је за једног на:ег ко1ег0 из )а!о:и, не 3ог0 (ад !еHи који је... он Hе то )еH (а3 потпи(ати. По:тено 3и је п!0/ио 3ој0 за!ад0, онај ко3ад (1анине, и јо: једно3 3е опо3ен0о: P Нико3 ни !ије9и, је(и 1и 90о... А 7а: (и до7!о напи(ао, онако како (а3 ја /е1ио... то је(т онај д!0г који )о1и Зо!0. Иако (а3 п!и3ио 7а: до7!0 наг!ад0 за ()ој т!0д, ипак (а3 з7ог не9ега 7ио јако !а(т0/ен. Како и не 7и4! Ми(1ио (а3 о Зо!и, г1едао -ене окице, пи(ао јој, и (ад P ()е то да: неко3 за један о7и9ан ко3ад (1анине! Е4, Б!анко, Б!анко, за! (е тако п!одаје оно :то )о1и:? Да некако (3и!и3 т0 ()ој0 п!)0 г!и/0 (а)ије(ти, ја 0)е9е к!адо3, по)0ко4 Д01ета 0 3!а9ан Hо:ак д)о!и:та и показа4 30 он0 (1анин0. Мота1и (3о он0 (1анин0 0 топ1ој ноHи, под је(е-и3 з)ијезда3а и о7а (3о задо)оJно H0та1и. Д01е (!еHан з7ог изненадног 9а:Hе-а, а ја (а) 71а/ен з7ог )е(е1и4 к!0пни4 о9иј0 које H0 (ј0т!а )идјети 0 п!)ој к10пи на:ег !аз!еда.

Објашњење непознатих речи и израза режањ, 3. !од P од!езани ко3ад не9ега, од!езани део неке це1ине; распалити, распалим P о)де: на(та)ити интензи)но ( !адо3; блажен, блажена, блажено P и(п0-ен о(еHа-е3 нај)еHег задо)оJ(т)а и (!еHе

Од1о3ак из !о3ана /агареће године

185

ПОВЕРTИВ РАЗГОВОР Кака) по)е!Jи)и !азго)о! (е )оди иза инте!нат(ког ()и-ца? Из3еK0 кога? Шта из тог !азго)о!а (азнаје: о Баји, а :та о Б!анк0? За:то Баја не п!изнаје да је он тај „заJ07Jени”, )еH из3и:Jа та3о неког д!0га? Како 0 о9и3а ()ог д!0га изг1еда з7ог тога? На који на9ин п!ик!и)а ()ој0 з70-ено(т? Пот!а/и и п!о9итај наг1а( !е9енице које отк!и)ај0 да је тај „заJ07Jени” 7а: Баја, а не „неки та3о 3о3ак”.

...ОВАЈ... НЕКА БУДЕ ТАМО НЕКА

ЗОРА

За:то Б!анко ин(и(ти!а да 30 Баја ка/е ко3е Hе пи(ати пи(3о? Када је Баја по(егн0о !0ко3 за ()ој 07ојити „ги)икт”? Шта тада дознаје3о и о (а(та)Jа90 пи(3а? Как)а наг!ада га о9ек0је ако пи(3о до7!о (а(та)и? А ако не 0(пе?

...СКОРО ПРЕД МОЈИМ НОСЕМ, ТРЕПНУШЕ КРУПНЕ СЈАЈНЕ ОЧИ

ЗОРЕ ТАНКОВИЋ

Чији 1ик Б!анко п!изи)а 0 3и(1и3а да 7и запо9ео пи(3о? О Зо!ино3 изг1ед0 не (азнаје3о 3ного. Како је ти за3и:Jа:? Как)о о(еHа-е га о70зи3а док на папи! запи(0је п!)е !е9и? Када де9ак за7о!а)Jа и Бај0, и та)ан, и (1анин0 и п!еп0:та (е о(е-Hа-и3а? О 9е30 !аз3и:Jа док ни/е !е9ениц0 за !е9еницо3?

А КОГА ЋЕМО ПОТПИСАТИ? Када (е де9ак п!ен0о као иза (на? Шта га је )!ати1о 0 (т)а!но(т? Мада је J07о3о!ан на Бај0, ипак (е п!а)и да ни:та не зна. За:то? Ко1ико је Баја задо)оJан пи(3о3? П!о9итај наг1а( !е9ениц0 којо3 и(каз0је ()оје задо)оJ(т)о. Како (е о(еHа Б!анко? На који на9ин је пок0:ао да 03и!и г!и/0 (а)е(ти? Чи3е (е на к!ај0 0те:ио?

186

МАГАРЕЋЕ ГОДИНЕ Ста!ији и3ај0 о7и9ај да ка/0 да (0 деца 0 т!инае(тој, 9ет!нае(тој, петнае(тој... 0 3ага!еHи3 и1и 10ди3 година3а. Сиг0!но и ти „на ()ојој ко/и” о(ети: деј(т)о о)и4 10ди4 година. И(п!и9ај како де10ј0 на те7е. Во1и: 1и да (е 01еп:а)а: п!ед ог1еда1о3? И3а: 1и )еH и нек0 (и3патиј0? Чини 1и ти (е 9е(то да те нико не !аз03е, по(е7но т)оји нај71и/и? У1ази: 1и 0 (0ко7е и ()аKе ( -и3а? И(п!и9ај како о)е п!о71е3е !е:а)ате.

СТВАРАЈ О)ако Б!анко запо9и-е ()оје пи(3о: „Д!ага Зо!о...” Шта (е даJе 0 пи(30 на1ази1о, не (азнаје3о. Зна3о једино да је 0 пита-0 J07а)но пи(3о и да је Баја -его)и3 (ад!/аје3 7ио п!езадо)оJан. Пок0:ај да за3и(1и: :та је Б!анко тада о(еHао, па ти напи:и то пи(3о.

ИСПРИЧАЈ И ЗАБАВИ СЕ Некада (0 J0ди !адо пи(а1и пи(3а P J07а)на, п!ијатеJ(ка, по(1о)на... Дана( (е пи(3а !етко пи:0. За:то је то тако? На који на9ин дана( J0ди !аз3е-0ј0 инфо!3ације? Как)а по:та (е дана( пи:е? Једна де)ој9ица (е, 9екај0Hи п!инца из ()оји4 (но)а, 7а)и (ак0пJа-е3 зани3Jи)и4 SMS-по!0ка. Е)о неки4 по!0ка из -ене з7и!ке. П!о9итај и4 и !еци која (е те7и 9ини најзани3Jи)ијо3. Разговарам с фотељом, шармирам телевизор, дор!чк!јем с тостером... /олим те, позови ме пре него што започнем озбиљн! вез! са !сисивачем. *** Не дор!чк!јем P јер те волим! Не р!чам P јер те волим! Не вечерам P јер те волим! Не мог! да заспим: гладна сам! *** Волим те више од једначине са две непознате. -и си Питагорина теорема мог живота. Управо вршим ротациј! око тебе, али никако да изв!чем твоје срце испред заграде!

187

*** Већ д!го пок!шавам да ти нађем ман! и коначно ми је пошло за р!ком: анђеле, па ти немаш крила! И3а: 1и ти 0 ()ојој ко1екцији нек0 за3и3Jи)0 SMS-по!0к0?

ЧИТАЈ Пот!а/и 0 7и71иотеци !о3ан /агареће године и п!о9итај га. Сиг0!но Hе: (е до7!о за7а)ити и од (!ца на(3ејати.

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Де1о Б!анка ЋопиHа /агареће године је !о3ан. Роман je eп(ка к-и/е)на )!(та, који (е од п!ипо)етке, из3еK0 о(та1ог, !аз1ик0је и по о7и30. Наи3e, !о3ани (0 )ео3а оп:и!на к-и/е)на де1а. Те!3ин роман ја)ио (е 0 ф!анц0(кој к-и/е)но(ти 0 12. )ек0, а1и (е о)а к-и/е)на )!(та по9е1а зна9ајније !аз)ијати 0 е)!оп(ки3 к-и/е)но(ти3а 0 18. и 19. )ек0, и до дана( je п!ет!пе1а знатне из3ене, и на п1ан0 (ад!/аја и на п1ан0 фо!3е. По(тоји )е1ики 7!ој )!(та !о3ана, 0 за)и(но(ти од тога који к!ите!иј03 0з3е3о за -и4о)0 к1а(ификациј0. Ако је по1ази:те те3атика !о3ана, oни 3ог0 7ити: историјски, др!штвени, психолошки, на!чнофантастични, љ!бавни, авант!ристички... У !о3ан0 /агареће године опи(0ј0 (е згоде и незгоде п!ипадника једне де9је д!0/ине. E)о неки4 !о3ана који (е на1азе 0 п!ог!а30 т)оје 1екти!е. Пок0:ај да на о(но)0 -и4о)е г1а)не те3е од!еди: којој )!(ти !о3ана п!ипадај0. 2е!енц Мо1на!, Дечаци Павлове !лицe ___________________________ Даније1 Дефо, Робинзон Кр!со __________________________________ Жи1 Ве!н, 20.000 миља под морем _______________________________ Ма!к Т)ен, Доживљаји -ома Сојера ______________________________ Антоан де Сент Егзипе!и, /али принц ___________________________ Ми1о: Ц!-ан(ки, Сеобе ______________________________________

188

И)о Анд!иH

З7и!ка п!ипо)едака Деца о704)ата т!инае(т п!ипо)едака: Деца, Књига, Прозор, К!ла, У завади са светом, На обали... С)е оне (е 7а)е од!а(та-е3 P 01а(ко3 деце 0 не!аз03Jи)и ()ет од!а(1и4 који доно(и (т!а4о)е, 7о1 и пат-0. Нека 3оHна (т!0ја те!а дете да (па( и 0то9и:те пот!а/и код 71и/-и4, а1и по3оHи и1и не3а и1и дете не (3е да је т!а/и. „У -е30 (0 -его) (т!а4 и -его)а од109но(т 4)ата1и (ад нек0 но)0 !а)ноте/0 и (п!е3а1и (е да /и)е тако једно по!ед д!0гог, 0 о9еки)а-0 онога :то Hе наиHи, :то 3о!а наиHи” (И)о Анд!иH, У завади са светом).

ДЕЦА

На: д!0г, п!о(еди ин/е-е!, п!и9ао на3 је једне )е9е!и о)о (еHа-е из ()ог дети-(т)а: „Би1а је Ве1ика недеJа. Деца не )о1е то п!етп!о1еHно )!е3е, кад је зе3Jа јо: п0(та и г!ане го1е, када не3а ни (нега ни ц)еHа ни )оHа, ни зи3(ки4 ига!а, ни к0па-а. У так)е дане, к1атеHи (е на ко3:иј(ки3 та!а7а3а и /3и!кај0Hи на 3а!то)(ко3 (0нц0, о)и 3а1и J0ди из3и:Jај0 но)е, 9е(то 90дне и ()и!епе иг!е. Де9је )оKе из на:ег (окака 7и1и (0 неки Ми1е и Па1ика. Ми1е је 7ио пека!о) (ин, 71ед, о:та!, (а 1ице3 (0)и:е из!аKени3 за -его)е године. Па1ика је 7ио 70ц3а(т и !03ен, МаKа! по оц0, па иако је 7ио !оKен 0 тој и(тој 01ици 0 којој и 3и о(та1и, и3ао је неки отегн0т и те/ак изго)о!, као да (0 30 0(та п0на те(та. Њи4 д)ојица (0 )оди1а /е(токе 7о!7е (а )оKо3 де9ака из (0(едне 3а4а1е. То је 7ио неки на: )!:-ак Стјепо Ћо!о, који је )еH (тигао да изг07и једно око. Ми о(та1и 7и1и (3о )ој(ка, не(та1на и неди(цип1ино)ана, а1и 7о!7ена и г!1ата. Као 0 ()акој 7о!7и, и т0 је 7и1о п!и)!/ено(ти и 4!а7!о(ти, ко1е7а-а и не)е!(т)а, (0за, к!)и, издаје и зак1ет)и. Гото)о ()ако п!ед)е9е, док (3о (еде1и и(к0пJени око ка3ене 9е(3е, п!и1ази1е (0 )оKе понеко3 од на(, од)оди1е га 0 (т!ан0, и оз7иJни3, 30к1и3 г1а(о3 по(та)Jа1е 30 пита-е: P Је(и 1и 3и д!0г? Једнога од ти4 п!о1еHни4 дана, 7ио је Ве1ики 9ет)!так, 0 једно так)о п!ед)е9е поз)а:е 3е Ми1е и Па1ика да (0т!а по(1е подне иде3 ( -и3а да 7ије3о Је)!еје. На те ек(педиције 0 је)!еј(ке 3а4а1е и:1о (е (а3о неко1ико п0та п!еко године, !едо)но о на:и3

КЉУЧНЕ РЕЧИ: )е!(ка нет!пеJи)о(т, д!0/е-е, (т!а4, 7о1, пони/е-е, по!т!ет, п!ипо)етка

Објашњење непознатих речи и израза свиреп, свирепа, свирепо P 7ез 3и1о(ти, (0!о); сокак, 3. !од P 01ица; махала, /. !од P део г!ада, г!ад(ка 9ет)!т; мукао, мукла, мукло P који је 7ез г1а(а, :03а, 7езг1а(ан

189

Објашњење непознатих речи и израза клинац, 3. !од P ек(е!; жиока, /. !од P д0/а 0(ка да(ка, 1ет)а; Чифуче, (!. !од P Је)!еј9е

190

и1и је)!еј(ки3 п!азници3а. За 3ене, који дотад ни(а3 никад 09е(т)о)ао 0 так)и3 под)изи3а, 7и1а је то )е1ика по9а(т од (т!ане д)ојице )оKа. Ми(1и3 да (а3 (0т!адан !09ао на 7!зин0 и (а 0з70Kе-е3. К!ен01и (3о од3а4 по(1е !09ка. П!е него :то (3о (е (п0(ти1и низ 7!ег и п!е:1и !ек0, за0(та)и1и (3о (е на једној !а(к!(ници. Се1и (3о на )е1ик0 0г1а9ан0 ка3ен0 п1о90, и т0 (0 Ми1е и Па1ика (а 3ного па/-е и !аз03е)а-а !азг1еда1и на:е о!0/је. Па1ика је и3ао неки 90дан 1о)а9ки :тап, који је он поко)ао к1инци3а и за:иJио на )!40. Ми1е је и3ао на!о9ито о!0Kе које је (а3 нап!а)ио. То је 7и1а нека це) од г03е, кој0 је он п!и )!40 нап0нио о1о)о3 а на д!0го3 к!ај0 )езао канапо3 око !09ног зг1о7а. Поно(ио (е ти3 )итки3 :тапо3 од г03е и о1о)а и з)ао га „70да1а:”. Он је и (ада, онако 41адан и о:та!, 7ио нагн0т над ()оји3 о!0/је3 и доте!и)ао га 3а1и3 но/иHе3. Мени (0 да1и једн0 за1о3Jен0 1ет)0, откин0т0 3а1о9а( од неки4 та!а7а, на којој је п!и до-е3 к!ај0 јо: )и(ио к1инац који3 је 7и1а п!ико)ана за /иок0. Ја (а3 (е (тидео ()ог о!0/ја, које 3и је изг1еда1о п!о(та9ко и недо)оJно. Ми1е 3и је 0зео 1ет)0, одеJао је )е:то на к!ај0 где (е д!/и !0ко3 и за3а4н0о неко1ико п0та око (е7е, (а фиј0ко3. У9инио (а3 од3а4 за -и3 и(то, а1и фиј0к није 7ио и(ти као код Ми1а. Сп0(ти1и (3о (е 0 01иц0 где (е о7и9но (а9ек0ј0 је)!еј(ка деца !ади т09е. P Њи4о) је п!азник. Они (ада ид0 око )оде P го)о!ио је Па1ика (а и(к0(т)о3 и з)е!ај0Hи оп!езно као 1о)ац. А1и Је)!еја није 7и1о. T0тито и запо)едни9ки, Ми1е је п!ед1о/ио да п!еKе3о 0 Ча!:иј0. ВеH 0 п!)ој 01ици Па1ика за(таде и )икн0 п!иг0:ено: P Ено Чиф09ади! Заи(та, 0 дн0 01ице, око ка3ене 9е(3е иг!а1а (0 (е 9ети!и де9ака 0 п!азни9но3 оде10. Ми1е га (а3о п!еко!но пог1еда и даде знак да иде3о за -и3 и !ади3о :то и он. Он је (ак!ио ()ој0 це) од г03е иза 1еKа и и:ао по1агано, п!а)еHи (е као да заг1еда к0Hе и д0Hане. Тако (3о (е п!и3ица1и 9е(3и. А1и, 7и1о да на( је ода)ао на: изг1ед, 7и1о да (0 је)!еј(ка деца )еH на)ик1а на так)е по(ете, она (е 0зне3и!и:е, као (!не на :03(кој 9и(тини, и (к1они:е (е за 9е(30. Мени је (!це т0к1о наг1о. Г1едао (а3 нет!е3ице Па1ики 0 потиJак.

Да за)а!а п!оти)нике, Ми1е (е п!а)ио као да Hе п!оHи д!0го3 (т!ано3 01ице, а кад га је од -и4 де1и1о ()ега неко1ико ко!ака, он )икн0 нео9еки)ано (на/но и о:т!о, и ј0!н0 на -и4. У п!)и 3а4 је изг1еда1о као да (0 де9аци !е:ени да (е 7!ане, а1и кад он 0да!и ()ојо3 (т!а4о)ито3 це)и п!)ога по !0ци и кад )иде:е да (3о и 3и п!ит!9а1и, на(таде ди)Jе 7е/а-е на ()е (т!ане. Раз7е/а:е (е де9аци, а1и ја ни(а3 то1ико г1едао -и4 ко1ико наг1и пок!ет који3 је Ми1е и(ко9ио из оног п!ит)о!ног 3и!а и одједно3 (е п!ет)о!ио 0 не:то но)о и непознато. Потп0но од)ојене од -ега, )идео (а3 и 90о -его) 0да!ац и 0з)ик. О(етио (а3 и4 као (т)а!и за (е7е, као п!)е поја)е 3ени непознатог, )е1иког, 0з70дJи)ог, (т!а:ног ()ета 0 ко3 (е но(и ко/а на паза!, 0 ко3 (е дај0 и п!и3ај0 0да!ци, 3!зи и 1ик0је, пада и по7еK0је P једног ()ета 0 ко3 (а3 на(10Hи)ао непознате !изике и неке )е1ике, (јајне т!ен0тке. За де9аци3а (е дадо:е 0 т!к Ми1е и Па1ика, а ја за -и3а. Т!ојица де9ака 0(пе:е да 0падн0 0 капије ()оји4 и1и т0Kи4 к0Hа, из који4 (е од3а4 за на3а о(0:е )!и(ка и к1ет)е је)!еј(ки4 /ена. Чет)!ти, најк!0пнији, 7е/ао је као о7не)идео из 01ице 0 01иц0, док (е не изг07и иза неког 7е1ог зида. Кад (а3 ја п!и(тигао, Ми1е и Па1ика (0 га )еH т!а/и1и по )е1икој )1а/ној а)1ији, као ке!о)и. Би1и (3о 0 неко3 нап0:тено3, !0:е)но3 3екте70. П!оKо(3о к!оз (!ед-и 4одник и (п0(ти(3о (е низ неко1ико нат!01и4 7а(а3ака 0 једн0 3а-0, 9ет)о!о0гаон0 а)1иј0. Са ()е 9ети!и (т!ане )и(ок зид. О(и3 )!ата на која (3о 0:1и, (а3о јо: 0 п!оти)но3 зид0 једна 3а1а )!ата као капиAик, о9иг1едно зат)о!ена и1и зако)ана ода)но. У једно3 Hо:к0 неке позе1ене1е да(ке, о(татак од неког к!о)а, п!и(1о-ене 0за зид и подигн0те до-и3 к!аје3 на једн0 г!ед0. У п!о(то!0 који је о(тајао од г!еде до зе3Jе, отп!и1ике један до7а! педаJ, ја 0г1еда4 не9ије д)е ципе1е, непо3и9не и г!9е)ито п!ипијене једна 0з д!0г0. Поне(ен то3 90дно3 4ајко3, доз)а4 Ми1а знако3 и 0каза4 30 поно(но п!(то3 на 3оје отк!иHе. Не г1едај0Hи 3ене, него 0ко9ени3 пог1едо3 0 оне ципе1е, п!и:апн0 3и да о(тане3 т0 на 01аз0 и да не да3 де9ак0 на )!ата. Он и Па1ика (иKо:е (а по(1ед-ег 7а(а3ка 0 а)1иј0. Па1ика (е, опет на не30 запо)е(т Ми1о)0, 0п0ти они3 3а1и3 зат)о!ени3 )!ати3а и т0 (таде !а:и!ени4 ног0 и подигн0те тоJаге. Од3а4 за0зе4 и ја така) (та).

Објашњење непознатих речи и израза притворан, притворна, притворно P који (е п!ет)а!а; ликовати, ликујем P и(поJа)ати )е1ик0 !адо(т з7ог по7еде; обневидети, обневидим P изг07ити 901о )ида; мектеб, 3. !од P и(1а3(ка )е!(ка :ко1а; басамак, 3. !од P (тепеник; капиџик, 3. !од P (по!една )!ата, )!ата на ог!ади; хајка, /. !од P поте!а

191

Објашњење непознатих речи и израза тољага, /. !од P де7е1и :тап; гувно, (!. !од P зе3Jи:те на ко3е (е )!:е /ито, г03но; подланица, /. !од P 0н0т!а:-а по)!:ина :аке; слабина, /. !од ) део J0д(ког те1а од паз04а до к0ка, 7ок

192

А Ми1е (е п!и3ицао оној го3и1и да(ака неки3 !атни9ки3 4одо3, не (кидај0Hи о9иј0 (а циJа. Тај -его) не90јан ко!ак и о:т!о 0пе!ен пог1ед изг1еда1и (0 3и (т!а:нији и 0з70дJи)ији од ()аке т!ке и т09е. А1и п!е него :то је он (тигао да (е п!и3акне, је)!еј(ки де9ак п!4н0 из о)ог зак1она као птица из /ита и по9е да 7е/и по а)1ији. Па1ика, који је оп!о7ао 3а1а )!ата и )идео да (0 зат)о!ена, (иKе такоKе 0 а)1иј0. Отпо9е ј0!-а)а и )ије-е, 0 ко3 је де9ак нат!9а)ао 9а( на Па1икин0 тоJаг0, 9а( на Ми1о)0 це) од г03е. А1и ниједанп0т ни(0 0(пе1и да га 0да!е по г1а)и и1и по 1еKи3а. За4)ата1и (0 га (а3о (к!аја, по !0ка3а и1и нога3а. Па1ика је )и:е т!9ао. Ми1е је (тајао као (еJак на г0)н0 и г1едао да до9ека 0да!це3 /!т)0 кад 30 је Па1ика нате!а. У тој ј0!-а)и п!и3ица1и (0 (е ()е 71и/е 3ени. Тако (е око 01о)Jеног де9ака ()е )и:е (тезао т!о0гао од 1ет)е, тоJаге и г03ене це)и. Сад (а3 3огао да га )иди3 из71иза. Био је 0 но)о3 је)тино3 оде10, 3ока! и каJа) од зак1она под да(ка3а, 0гојен и к!атак, 7ез капе на ко)!9а(тој ко(и. П!оти)но од Ми1о)и4, -его)и пок!ети ни(0 и3а1и за 3ене ни9ег (т!а:ног ни 0з70дJи)ог. К!етао (е одједно3 це1и3 те1о3, 7езг1а)о, и 1етео као 7а9ен. У једно3 т!ен0тк0, кад га је Па1ика п!и(тигао и кад је т!е7а1о да га 0да!и, по(!ед г1а)е, је)!еј(ки де9ак (е нео9еки)ано и некако ко3и9но (агн0 и 7аци ()о3 те/ино3 Па1ики на г!0ди. Тако је из7егао 0да!ац. Ми1е п!ит!9а. На(таде г0/)а. Док (е Па1ика п!и7!ао, де9ак и(ко!и(ти т!ен0так, откиде (е од -и4, 0(т!9а оно неко1ико 7а(а3ака и наKе (е одједно3 1ице 0 1ице (а 3но3. За један т!ен ока )иде4 га п!ед (о7о3, (а 0здигн0ти3 !0ка3а, једна 30 је под1аница ()а 0 к!)и, (а за7а9ено3 г1а)о3 као код (а3!тника. У то3 т!ен0тк0 0г1еда4 п!)и п0т -его)о 1ице. У(та (0 30 напо1а от)о!ена, 0(не 7е1е, о9и 7ез пог1еда, !аз1и)ене као )ода, 7ез икак)а из!аза )и:е, и ода)но из7ез03Jене. Т0 је т!е7а1о 0да!ити. Шта (е тада де(и1о? P Ко1ико (а3 п0та по(та)ио (е7и то пита-е и ти4 дана и доцнији4 година. И никад ни(а3 3огао дати одго)о!а. Ко1ико (а3 по(1е 3огао да (е (ети3 и п!о(0ди3, де9ак (е 3а1ко (агн0о (7ио је то онај и(ти пок!ет за од7!ан0 као 3а1о9а( п!е3а Па1ики), одг0!н0о 3е 1агано, доди!н0):и 3е оно3 непо)!еKено3 !0ко3 0 (1а7ин0, отк1онио 3е као нај1ак:0 за)е(0, и

п!от!9ао (а т0т-е3 к!оз 0зак 4одник, по!ед 3ене непо3и9на и по!ед 3оје 0здигн0те 1ет)е, којој је на к!ај0 (т!9ао о:та! и )е1ики к1инац. П!и7!ао (а3 (е тек кад (0 по!ед 3ене п!от!9а1и, одг0!н0):и 3е г!07о и п!ез!и)о, Ми1е и Па1ика. Стајао (а3 јо: на и(то3 3е(т0 и (10:ао као 0 (н0 како под -и4о)и3 нога3а јо: ја9е одјек0ј0 поднице 0 4одник0. Зати3 (а3 иза:ао по1ако, )0к0Hи ()ој0 1ет)0 као те!ет. У дн0 01ице )идео (а3 Ми1а и Па1ик0 како т!9е. О4!а7!ено Је)!еј9е 7и1о је из3ак1о. Т!9а1и (0 јо: 3а1о, па за(тадо:е, п!)о један па д!0ги. Не:то (0 !азго)а!а1и једно )!е3е, а зати3 к!ен0:е п0те3 који3 (3о 7и1и до:1и, не о7ази!0Hи (е на 3ене. П!е него :то (0 до:1и до 3о(та, (тигао (а3 и4. И:ао (а3 тако иза -и4, а1и (0 (е они п!а)и1и да 3е не п!и3еH0ј0. Тај 3е по1о/ај 309ио. За0(ти4 не:то да ка/е3. P К0:! P п!екиде 3е Па1ика. И на ()е 3оје пок0:аје да (е п!а)да3, да ка/е3 3а :та, он је одго)а!ао 41адно и гне)но ()оји3: к0:! Го!е од те п(о)ке 7!ин01о 3е и 309и1о Ми1о)о H0та-е. Тако (3о п!е:1и 3о(т и п!и3ица1и (е на:ој 3а4а1и. И:ао (а3 д)а ко!ака иза -и4, 0)иKај0Hи и (а3 ко1ико (а3 г10п и (3е:ан. С3и:Jао (а3 неп!е(тано :та 7и т!е7а1о казати и како (е о7ја(нити. Мо/да (а3 0 то3 !аз3и:Jа-0 и г1а(но !екао нек0 !е9. Тада (е Ми1е наг1о за0(та)и, ок!ен0 (е и, п!е него :то (а3 3огао и:та да ка/е3 0 ()ој0 од7!ан0, пJ0н0 на 3ене, за(0 3е ()ега пJ0)а9ко3. Да 3е је 0да!ио ()ојо3 це)и од г03е, )е!о)атно 7и4 (е 3а-е з70нио и 3о/да знао како да (е 7!ани3 и1и да 30 )!ати3 0да!ац. О)ако, (тајао (а3 на(!ед 01ице и 7!и(ао (е !0ка)о3, док (0 -и4 д)ојица од3ица1и, како (е 3ени 9ини1о, не)е!о)атно 7!зо. Изг1еда1о је да они 1ете, а да )!е3е (тоји. Ма1и J0ди, које 3и зо)е3о „деца”, и3ај0 ()оје )е1ике 7о1о)е и д0ге пат-е, које по(1е као 30д!и и од!а(1и J0ди за7о!а)Jај0. Уп!а)о, г07е и4 из )ида. А када 7и(3о 3ог1и да (е (п0(ти3о нат!аг 0 дети-(т)о, као 0 к10п0 о(но)не :ко1е из које (3о да)но иза:1и, 3и 7и(3о и4 опет 0г1еда1и. Та3о до1е, под ти3 0г1о3, ти 7о1о)и и те пат-е /и)е и даJе и по(тоје као ()ака (т)а!но(т. Дана(, по(1е то1ико година и догаKаја, те:ко је, не3ог0Hно је 3е!о3 на:и4 (ада:-и4 и(к0(та)а и из!ази3а (ада:-и4 о(еHа-а казати как)е (0 7и1е те п!)е не(анице 0 /и)от0, как)е 30ке и (03-е п!ед п!ези!о3 )оKа Ми1а и Па1ике, п!ед под(3е4о3 це1е

Објашњење непознатих речи и израза подница, /. !од ) да(ка којо3 је пок!и)ен под

193

Објашњење непознатих речи и израза прокажен, прокажена, прокажено ) који је на 1о:е3 г1а(0, г07а); денути се, денем се ) 0п0тити (е, к!ен0ти нек0да

194

де9је 9ете из 3а4а1е. С)аки пок0:ај да (т)а! 01еп:а3 и1и поп!а)и3 и(падао је на 3ој0 :тет0 и г0!ао 3е 0 јо: го!а пони/е-а и )еH0 0(а3Jено(т. Па1ика је п!и9ао ()и3а 3ој0 7!0к0 и, ка!ики!ај0Hи 3е, покази)ао на(!ед (окака како (а3 г10по п!оп0(тио Чиф09е, док (0 (е деца око -ега г!о4ото3 (3еја1а и п!а)и1а :а1е на 3ој !а90н. Ми1е је (а3о H0тао, и није 4тео ни да 3е )иди ни да 90је за 3ене. Покази)а1и (0 3е п!(то3 деци из д!0ги4 3а4а1а. А је (а3 о7а!ао пог1ед п!ед ()и3а, (ак!и)ао (е 0 :ко1и за )!е3е од3о!а 0 н0/ник, и )!аHао (е к0Hи (по!едни3 01ица3а, као п!ока/ен. Код к0Hе ни(а3 3огао да ка/е3 нико3 ни:та, ни да т!а/и3 за:тите и1и 0те4е. Чини 3и (е да (а3 )еH тада на(10тио оно :то H0 по(1е ја(но 0)идети: да на3 0 на:и3 најд07Jи3 д0:е)ни3 30ка3а на:и !одитеJи 3а1о 3ог0 по3оHи; 3а1о и1и ни:та. П!о1ази1и (0 тако дани а ја ни(а3 г07ио, 9ини 3и (е, ниједног т!ен0тка ()е(т о ()о3 пони/е-0. Са) 3ој дети-(ки ()ет (!0:ио (е и, !аз7ијен 0 ко3аде, 1е/ао код 3оји4 ног0. Стајао (а3 над -и3 не3оHан, не !аз03е)ај0Hи ни:та и знај0Hи (а3о једно: да пати3. Стајао (а3 и ни(а3 знао где да (е дене3 под о)и3 не7о3, тако о(!а3оHен, из)!гн0т под(3е40, (â3. Како да од!еди3 ()ој одно( п!е3а Ми10, Па1ики и о(та1и3 д!0го)и3а који3а 7и4 /е1ео ()о3 д0:о3 да 70де3 !а)ноп!а)ан д!0г, а1и не 0(пе)а3, а како п!е3а је)!еј(ки3 де9аци3а које т!е7а, изг1еда, нападати и т0Hи, а ја то не 3ог0 и не 03е3? Најпо(1е, и то (е некако п!ет0!и1о, иако никад ни(а3 0(пео да наKе3 одго)о! на та пита-а. Из3и!ио (а3 (е по3а1о (а д!0го)и3а. Изг1еда1о је да (0 3и оп!о(ти1и. И1и (0 (а3о за7о!а)и1и? Сад (е )и:е не (еHа3. А1и 3е никад )и:е ни(0 по)е1и на (1и9не под)иге. А ја (а3 јо: д0го па3тио цео догаKај и понекад га (ни)ао. У (н0 (а3 )иKао гото)о 0)ек и(то: је)!еј(ки де9ак (а 309ени9ки3 1ице3 п!от!9а)а по!ед 3ене, 1ак и незад!/Jи) као анKео, а ја га и опет п!оп0:та3 7ез 0да!ца, иако зна3 0нап!ед :та 3е з7ог тога 9ека. И1и: (тоји3 на(!ед 01ице, попJ0)ан и (â3, под не3и1о(!дно3 ()ет1о:H0 поподне)а, док )!е3е (тоји непо3и9но а д!0го)и (е наг1о 0даJ0ј0. Тек доцније, 31адиHке године из7!и(а1е (0 потп0но тај (по3ен из 3ога (еHа-а и и(ти(1е т0 (1ик0 из 3оји4 (но)а. А1и то је )еH 7ио за7о!а), (3!т дети-(т)а.”

СЕЋАЊЕ ИЗ ДЕТИЊСТВА Од!еди на о(но)0 0)ода ко је на!ато! (п!ипо)еда9) 0 о)ој п!ипо)еци? Са3о 0)одна !е9еница и(п!и9ана је 0 т!еHе3 1иц0. У ко3 1иц0 (е на(та)Jа п!ипо)еда-е? Ко1ика је )!е3ен(ка ди(танца из3еK0 догаKаја и -его)ог п!ипо)еда-а? За:то је тај догаKај о(тао тако /и)о 0!езан 0 п!ипо)еда9е)о3 (еHа-0?

ВОVЕ ИЗ НАШЕГ СОКАКА Од!еди 3е(то и )!е3е догаKаја опи(ани4 0 п!ипо)еци. На који на9ин )!е3е догаKа-а 0ти9е на ток !ад-е и по(т0пке г1а)ни4 ј0нака? Опи:и де9ије )оKе Ми1ета и Па1ик0. З7ог који4 ()оји4 о(о7ина (0 они и3а1и то1ики 0тицај на о(та10 дец0? У как)е по4оде (0 они )оди1и о(та1е де9аке? О7!ати па/-0 на то како 7и!ај0 онога ко Hе иHи ( -и3а 0 (1едеHи по4од: „Гото)о ()ако п!ед)е9е, док (3о (еде1и и(к0пJени око ка3ене 9е(3е, п!и1ази1е (0 )оKе понеко3 од на(, од)оди1е га 0 (т!ан0, и оз7иJни3, 30к1и3 г1а(о3 по(та)Jа1е 30 пита-е: ) Јеси ли ми др!г?” Који3 3етода3а (е (10/е? Шта 3и(1и:, :та (е догаKа1о ако је неки иза7!аник од7ио да иде ( -и3а?

ВЕЛИКА ЈЕ ЧАСТ БИТИ ИЗАБРАН Једног п!о1еHног дана и п!ипо)еда9 је поз)ан да 09е(т)0је ( Ми1ето3 и Па1ико3 0 т09и. Како (е он о(еHао з7ог тога :то је иза7!ан? Да 1и је икада п!е тога и:ао да (е т09е? Зна 1и он 0оп:те 0 :та (е 0п0:та? Опи:и о!0/је које (0 но(и1и Ми1е и Па1ика. Как)и3 о!0/је3 (0 нао!0/а1и ()ог (а09е(ника? Како је -е30 то о!0/је изг1еда1о?

ЕНО ЧИ2УЧАДИ! Анд!иH је 0 ()оји3 де1и3а о()ет1ио подједнако и С!7е, и М0(1и3ане, и Је)!еје, и X!)ате, ()е национа1но(ти, )е!ои(по)е(ти и д!0:т)ене (1оје)е. П!и3еH0је: 1и да J0ди !аз1и9ити4 национа1но(ти и )е!ои(по)е(ти /и)е од)ојени једни од д!0ги4, 0 !аз1и9ити3 г!ад(ки3 9ет)!ти3а? Како та подеJено(т 3еK0 J0ди3а 0ти9е на дец0? У как)о3 д040 и4 )а(пита)ај0 -и4о)и !одитеJи? Шта ти 3и(1и: о то3е?

195

Је(0 1и је)!еј(ки де9аци (109ајно иза7!ани за /!т)е? За:то је 7а: Ве1ики петак од!еKен за дан по4ода? Опи:и паник0 је)!еј(ки4 де9ака кад је Ми1е 0з)икн0о и ј0!н0о п!е3а -и3а.

...ИЗ ПРИТВОРНОГ МИРА СЕ ПРЕТВОРИО У НЕШТО НОВО И НЕПОЗНАТО И(п!и9ај как)е п!о3ене де9ак запа/а код ()оји4 д!0го)а. Шта 30 (е 9ини док по(3ат!а Ми1ета како напада је)!еј(ке де9аке? Читај па/Jи)о (1едеH0 !е9ениц0: „О(етио (а3 и4 као (т)а!и за (е7е, као п!)е поја)е 3ени непознатог, )е1иког, 0з70дJи)ог, (т!а:ног ()ета 0 ко3 (е но(и ко/а на паза!, 0 ко3 (е дај0 и п!и3ај0 0да!ци, 3!зи и 1ик0је, пада и по7еK0је P једног ()ета 0 ко3 (а3 на(10Hи)ао непознате !изике и неке )е1ике, (јајне т!ен0тке.” За:то га тај непознати ()ет и п!и)1а9и и од7ија 0 и(то )!е3е? Шта 7и /е1ео, а :та о(еHа и на(10H0је? П!ипада 1и он то3 ()ет0?

ЧЕТВРТИ, НАЈКРУПНИЈИ, БЕЖАО ЈЕ КАО ОБНЕВИДЕО

Т!ојица де9ака (0 0(пе1а да по7егн0, а где (е (ак!ио 9ет)!ти? С)оји3 !е9и3а опи:и нап0:тени 3екте7. Кака) је тај а37ијент? Шта је ода1о де9ака (к!и)еног 0 3екте70? У как)о3 је (та-0 он 7ио? Који3 детаJи3а пи(ац до9а!а)а -его) (т!а4? Ко је 0г1едао (к!и)еног де9ака? Шта је 1ет)о3 нао!0/ани де9ак о(еHао 0 т!ен0тк0 када га је 0г1едао? Како (0 (е токо3 тог догаKаја (3е-и)а1а -его)а о(еHа-а? Шта је на к!ај0 до/и)ео? Које о(о7ине и(поJа)ај0 Ми1е и Па1ика 0 о)ој (0!о)ој акцији п!оти) 3а1ог Је)!еја? Да 1и је и п!ипо)еда9 така)? За:то он /е1и да 70де као Па1ика и Ми1е? Да 1и је 0(пео да по7еди (е7е и да 70де као они? За:то није 3огао и1и није 4тео да за0(та)и нападн0тог де9ака? Пот!а/и 0 тек(т0 !е9ениц0 која го)о!и о то3е :та га је (п!е9и1о да то 09ини. Шта (и о(еHао/о(еHа1а 9итај0Hи о)ај део п!ипо)етке?

ШТА СЕ ТАДА ДЕСИЛО? За:то је о)о пита-е п!ога-а1о п!ипо)еда9а? За:то није 3огао да дâ одго)о! на -ега? Њего)а „(1а7о(т” изаз)а1а је Ми1о) и Па1икин п!ези! п!е3а -е30. На који на9ин (0 они и(поJа)а1и п!ези!? За:то га је )и:е од H0:ка-а и п(о)а-а 7!ин01о Ми1о)о H0та-е? Који3 га је по(т0пко3 на к!ај0 Ми1е (т!а4о)ито по)!едио и понизио?

196

МАЛИ TУДИ, КОЈЕ МИ ЗОВЕМО „ДЕЦА”, ИМАЈУ СВОЈЕ ВЕЛИКЕ БОЛОВЕ И ДУГЕ ПАТЊЕ

Које 7!иге и пат-е 309е дец0, 3а1е J0де? Да 1и од!а(1о до7а 0к1а-а т!аго)е го!9ине, по)!еKено(ти, пони/е-а из 31адо(ти? За:то од!а(1и 3ог0 да за7о!а)е, одно(но да и(ти(н0 из (еHа-а ()оји4 некада:-е 7о1о)е и пат-е? Шта закJ090је пи(ац о одно(0 из3еK0 !одитеJа и деце када (0 0 пита-0 де9је не(анице и 7!иге? Шта ти 3и(1и: о то3е и з7ог 9ега је тако? Д07око пони/е-е до)оди до )е1ике пат-е. П!онаKи де1о)е тек(та који о то3е го)о!е.

ДО ПРАВИX СЕ ОДГОВОРА ТЕШКО СТИЖЕ „Како да од!еди3 ()ој одно( п!е3а Ми10, Па1ики и о(та1и3 д!0го)и3а који3а 7и4 /е1ео ()о3 д0:о3 да 70де3 !а)ноп!а)ан д!0г, а1и не 0(пе)а3, а како п!е3а је)!еј(ки3 де9аци3а које т!е7а, изг1еда, нападати и т0Hи, а ја то не 3ог0 и не 03е3?” Отк!иј (0:тин0 о)ога пита-а. Шта о)а )е1ика ди1е3а једнога по)!еKеног и пони/еног де9ака отк!и)а? За:то није никада 3огао да наKе одго)о! на то пита-е? Шта га је 0 (но)и3а п!ога-а1о? Како је знао да је до:1о до „(3!ти дети-(т)а”? Шта је онда на(т0пи1о?

РАЗМИСЛИ, ПОТРАЖИ, ОДГОВОРИ Која је те3а о)е п!ипо)етке? Изд)ој о(но)не 3оти)е и по)е/и и4 (а одго)а!ај0Hи3 догаKаји3а, (цена3а и о(еHа-и3а де9ака који (0 0 -и3а 09е(т)о)а1и.

СТВАРАЈ И ТИ Портрет (е г!ади опи(и)а-е3 спољашњих (физичких) и !н!трашњих (д!ховних) о(о7ина к-и/е)ног 1ика. О7!ати па/-0 на то како Анд!иH по9и-е да г!ади по!т!ет Ми1а и Па1ике: „Ми1е је 7ио пека!о) (ин, 71ед, о:та!, (а 1ице3 (0)и:е из!аKени3 за -его)е године. Па1ика је 7ио 70ц3а(т и !03ен, МаKа! по оц0, па иако је 7ио !оKен 0 тој и(тој 01ици 0 којој и 3и о(та1и, и3ао је неки отегн0т и те/ак изго)о!, као да (0 30 0(та п0на те(та.” Опи:и 1ико)е који (е поја)J0ј0 0 п!ипо)еци и п!и то3е )оди !а90на да 0 опи(0 не зане3а!и: -и4о)е 0н0т!а:-е, ка!акте!не о(о7ине.

197

На који на9ин п!ипо)етка запо9и-е? Шта даJе 0 де10 п!ео)1аK0је P опи( физи9ког изг1еда и1и 0н0т!а:-и4 о(о7ина? Иза7е!и један 1ик из п!ипо)етке Деца и п!е3а детаJи3а које 0о9и: к!еи!ај -его) по!т!ет. А (ада (е 0(3е!и на отк!и)а-е одно(а из3еK0: а) Ми1а и Па1ике; 7) де9ака и Ми1а и Па1ике; )) Ми1а и Па1ике и о(та1е 4!и:Hан(ке деце; г) Ми1а и Па1ике п!е3а је)!еј(кој деци; д) де9ака п!е3а је)!еј(кој деци; K) 4!и:Hан(ке и је)!еј(ке деце.

БОГАТИ СВОЈ РЕЧНИК П!онаKи које (е о(о7ине к!иј0 иза (1едеHи4 по!еKе-а: (Па1ика) ...као да (0 30 0(та п0на те(та... __________________________________ (је)!еј(ка деца) ...као (!не на :03(кој 9и(тини... _________________________________ (Ми1е и Па1ика) ...т!а/и1и [(0 де9ака] по )е1икој )1а/ној а)1ији, као ке!о)и. _____________________________________________________________ (Ми1е) Стајао је као (еJак на г0)н0. _____________________________________________________________

ДОБРО ЈЕ ДА ЗНАШ Приповетка је п!озна еп(ка )!(та, 3а-ег о7и3а од !о3ана, 0 којој (е п!ипо)еда (п!и9а) о неко3 догаKај0. Нај9е:Hе (ад!/и један догаKај и неко1ико 1ико)а P ка!акте!а, а1и пи:9е)а па/-а је 0(3е!ена на један и1и д)а ка!акте!а. З7и)а-е је п!о(то!но и )!е3ен(ки ог!ани9ено. П!ипо)етка (е 7а)и поједина9ни3 J0д(ки3 (0д7ина3а. Нај)еHи 3ај(то!и (!п(ке п!ипо)етке 7и1и (0 И)о Анд!иH, Пета! Ко9иH, Си3о Мата)0J, Бо!а Станко)иH, Лаза Лаза!е)иH, Ми1о)ан Г1и:иH...

198

РЕЧНИК НЕПОЗНАТИX РЕЧИ И ИЗРАЗА ИЗ ЋИРИЛИЧНИX ТЕКСТОВА A

амрел, 3. !од P ки:о7!ан ангорска вуна, /. !од P )0на од анго!(ки4 коза и1и к0ниHа (а по(е7но д0го3 ()и1енка(то3 д1ако3 антидинастички, антидинастичка, антидинастичко P онај који је п!оти) дина(тије, )1ада!(ке по!одице антипод, 3. !од P (0п!отно(т, п!оти)ник, (0па!ник атентатор, 3. !од P из)!:и1ац атентата, 07и(т)а и1и пок0:аја 07и(т)а неке ја)не 1и9но(ти

бајан, бајна, бајно P ди)ан, 9а!о7ан, као из 7ајке басамак, 3. !од P (тепеник баш-терзија, 3. !од P к!оја9 бедем, 3. !од P за:титни зид око т)!Kа)е блажен, блажена, блажено P и(п0-ен о(еHа-е3 нај)еHег задо)оJ(т)а и (!еHе богомоља, /. !од P ц!к)а боран, борна, борно P 0 пе(3и Кад !лазе колеђани ! к!ћ! 0 зна9е-0 (а 3ного на7о!а, на7о!ан босиље, (!. !од P )и:егоди:-а зеJа(та 7иJка, п!ијатног 3и!и(а и 1еко)ити4 ()ој(та)а, 7о(иJак

Вавилон, 3. !од P г1а)ни г!ад Ва)и1он(ког ца!(т)а и један од нај(та!ији4 к01т0!ни4, по1ити9ки4 и т!го)а9ки4 цента!а вај, 3. !од P т0/ан 0зди(ај, )апај венути, венем P 0 на!одној п!ипо)еци У Цара -ројана козје !ши (а зна9е-е3 физи9ки п!опадати од п!ете!ане 7!иге видик, 3. !од P п!о(то! који (е 3о/е о704)атити пог1едо3; )идок!0г визија, /. !од P да1еко(е/на за3и(ао о п!ед)идJи)о3 и /еJено3 !аз)ој0 догаKаја и1и неког под04)ата

визијски, визијска, визијско P који (е одно(и на )изиј0, тј. на оно :то Hе 7ити 0 70д0Hно(ти вилајет, 3. !од P о71а(т, пок!ајина, ()ет виртуоз, 3. !од P о(о7а (о7и9но 03етник) који показ0је (а)!:ен0 )е:тин0 и1и )!40н(ко 03еHе 0 не9е30 виртуозност, /. !од P )!40н(ко 03еHе, (а)!:ена )е:тина виторог, виторога, виторого P који је )итки4, (а)ијени4, из)ијени4 !ого)а врвети, врвим P 7ити п0н не9ега (/и)ота)

Г гивикт, 3. !од P г)оздени тег глог, 3. !од P д!)ена(та 7иJка из по!одице !0/а о7и9но ( 7е1и3 ц)ето)и3а готов, готова, готово P 0 тек(т0 о Срп– ском рјечник! В0ка Ка!аAиHа (а зна9е-е3 (п!е3ан грмнути, грмнем P 0 од1о3к0 из !о3ана /агареће године Б!анка ЋопиHа (а зна9е-е3 )!1о г1а(но п!ого)о!ити грудоболник, 3. !од P о(о7а која 7о10је од 7о1е(ти п10Hа гувно, (!. !од P зе3Jи:те на ко3е (е )!:е /ито, г03но

Д далековид, далековида, далековидо P о(о7а која и3а по!е3еHај )ида така) да не )иди п!ед3ете који (0 71из0 дати се, да се P 0(пе)ати, по1азити за !0ко3 двор, 3. !од P 0 на!одној о7и9ајној пе(3и Кад полазе сватови по дјевојк! (а зна9е-е3 к0Hа. дезертер, 3. !од P о(о7а која (а3о)оJно нап0(ти )ојн0 (10/70; )ојни 7ег0нац

199

декламовати, декламујем P го)о!ити напа3ет 7е(едни9ки3 тоно3 и1и 03етни9ки !ецито)ати (ти4о)е и1и тек(т напа3ет деловодни протокол, 3. !од P к-ига 0 кој0 (е 0но(е (10/7ени подаци демонстрација, /. !од P 0 тек(т0 Нико1е Те(1е /ладост и први из!ми 0 зна9е-0 о9иг1едно п!икази)а-е, да)а-е о9иг1едни4 п!и3е!а денути се, денем се P 0п0тити (е, к!ен0ти нек0да депеша, /. !од P те1ег!а3 дерати, дерем P цепати деспот, 3. !од P тит01а (!п(ког (!ед-о)еко)ног )1ада!а дефинитиван, дефинитивна, дефинитивно P кона9ан, за)!:ен, потп0н дика, /. !од P поно( дичан, дична, дично P поно(ан доксат, 3. !од P и(т0!ено 3е(то на п!о9еJ0 к0Hе ( п!озо!и3а на т!и (т!ане, о7и9но на п!)о3 (п!ат0 дочарати, дочарам P )е!но п!иказати не:то друга, /. !од P д!0га!ица духовник, 3. !од P ()е:теник

заврзлама, /. !од P за3!:ена, запетJана (т)а!, з7!ка заискати, заиштем P 1епо зат!а/ити не:то, за3о1ити залагивати, залагујем P 1агати, )а!ати, о73а-и)ати запожарити се, запожарим се P јако (е !азго!ети, 7ити за4)аHен по/а!о3 затезати, затежем P 0 на!одној п!ипо)еци Нем!шти језик (а зна9е-е3 од0го)1а9ити, п!едо3и:Jати (е збијати облаке P (а7ијати, зг0:-а)ати о71аке зеленко, 3. !од P ко- зе1енка(то(и)е д1аке знаменитост, /. !од P зна9ајнo 3е(тo којe по(еH0ј0 т0!и(ти зобати, зобљем P је(ти зо7 и1и (1и9н0 4!ан0 зова, /. !од P /70на(та 7иJка (а 7е1и3 3и!и(ни3 ц)а(ти3а, )е!о)а1о (е да и3а 3и(ти9н0 (наг0, да 3о/е да отк!и)а тајне, 90)а од з1и4 (и1а и 1е9и од 7о1е(ти зуцнути, зуцнем P ог1а(ити (е, !еHи не:то

избавити, избавим P (па(ити некога од не(!еHе, з1а избалансиран, избалансирана, избалансирано P 0(к1аKен, који (к1адно !ади, ф0нкциони:е имати песничку жицу P и3ати (3и(1а за пи(а-е поезије имати нешто на срцу P и3ати тајн0 која те 309и импресионист(а), 3. !од P 03етник који (т)а!а 0 д040 и3п!е(иониз3а, 03етни9ког п!а)ца ( к!аја 19. и по9етко3 20. )ека, 0 ко3е до3ини!а из!аз 1и9ни4, т!ен0тни4 !а(по1о/е-а 03етника инспирација, /. !од P нада4н0Hе интензиван, интензивна, интензивно P који (е и(ти9е поја9ано3 акти)но:H0, (наго3 интернат, 3. !од P о7!азо)на и )а(питна ин(тит0ција 0 којој пито3ци, по1азници, и3ај0 на(та)0, (тан и 4!ан0

ђевер, 3. !од P /енин 7!ат, де)е!

електрицитет, 3. !од P о71ик ене!гије 9ији (0 но(иоци е1ект!они, п!отони и позит!они; физи9ка поја)а к!ета-а ти4 9е(тица, е1ект!и9ни на7ој, е1ект!и9на (т!0ја електростатичка машина P 3а:ина која п!оиз)оди е1ект!ицитет

Ж ждрал, 3. !од P птица (а д0ги3 из)ијени3 )!ато3 жиока, /. !од P д0/а 0(ка да(ка, 1ет)а журналиста, 3. !од P но)ина!

за главу своју (ником не казуј) P нипо:то, никако, ни (109ајно (нико3 не го)о!и)

200

интернатлија, 3. !од P по1азник инте!ната, пито3ац иронија, /. !од P фино п!ик!и)ена по!0га која зна9и 7а: (0п!отно од онога :то (е каз0је исповедати се, исповедам се P и(к!ено и(п!и9ати не:то о (е7и, п!изнати ()оје 3и(1и, о(еHа-а (о7и9но ()е:теник0)

јагодица, /. !од P и(т0!ени део на 1иц0 и(под о9иј0 јама, /. !од P !0па јодловање, (!. !од P пе)а-е по(е7ни3 г!1ени3 г1а(о3, 0о7и9ајено 0 а1п(ки3 зе3Jа3а јурија, /. !од P г0/)а, ј0!-а)а

кадиваст, кадиваста, кадивасто P 3ек поп0т кадифе (фине тканине која (е нази)а (о3от и1и 7а!:0н) кандило, (!. !од P 3а1а (так1ена ()етиJка 0 којој го!и /и/ак 0 0J0, о7и9но 0 ц!к)и, п!ед иконо3 ()еца и1и на г!о70 капиџија, 3. и /. !од P 90)а!/90)а!ка на капији, )!ата! капиџик, 3. !од P (по!една )!ата, )!ата на ог!ади Кастор и Полукс P 71изанци Зе)(а и Леде који, по:то (0 п!ет)о!ени 0 з)езде, (10/е 3о!на!и3а као )е9ити за:титници, о1и9е-е не!азд)ојног п!ијатеJ(т)а катран, 3. !од P ц!на, г0(та (3о1а(та 3а(а која (10/и за (п!а)Jа-е а(фа1та квартир, 3. !од P (тан, (к1они:те, конак кирија, /. !од P но)ац који (е п1аHа (танода)ц0 за изнај3Jи)а-е (тана, (тана!ина кириџија, 3. !од P онај који (е 7а)и п!е)озо3 т0Kе !о7е, то)а!а и (1. о7и9но ()оји3 ко1и3а, ко-и3а, 1аKо3 и (1. класа, /. !од P 0 ко3едији Б!ани(1а)а Н0:иHа С!мњиво лице (а зна9е-е3 (тепена на 1е(т)ици (10/7ени4 9ино)а; до7ити к1а(0 зна9и 7ити 0нап!еKен клинац, 3. !од P ек(е!

клобук, 3. !од P 0 на!одној 1и!(кој J07а)ној пе(3и -!жба на поље (а зна9е-е3 :е:и! клупче, (!. !од P конац и1и )0ница на3отани 0 1оптиц0 ковиље, (!. !од P 7иJка која и3а д0га9ке и 3екане 7одJике колекцијa, /. !од P з7и!ка коломаз, 3. !од P 3а(т за под3ази)а-е o(о)ине на то9ко)и3а колорит, 3. !од P 0ти(ак по(тигн0т из7о!о3, интензитето3 и (к1опо3 7оја на (1ици конкретан, конкретна, конкретно P (т)а!ан, !еа1ан, опипJи) конструкција, /. !од P !а(по!ед е1е3ената, (а(та)ни4 де1о)а как)е нап!а)е, нац!та, !ада и (1. Коштана, /. !од P ј0наки-а из д!а3е Бо!е Станко)иHа крајцара, /. !од P некада:-и а0(т!иј(ки 7ака!ни но)ац 3а-е )!едно(ти кратковид, кратковида, кратковидо P о(о7а која и3а по!е3еHај )ида така) да не )иди п!ед3ете који (0 0 даJини крупник, 3. !од P )!(та /ита!ице 9ије (е з!но 0пот!е7Jа)а за (то9н0 и(4!ан0

Лазар, 3. !од P 7и71иј(ка 1и9но(т, кој0 је )а(к!а(ао, подигаo из 3!т)и4, о/и)ео И(0( ликовати, ликујем P и(поJа)ати )е1ик0 !адо(т з7ог по7еде лицем на (Божић) P 0о9и (Бо/иHа) луг, 3. !од P :03а!ак луцкаст, луцкаста, луцкасто P неоз7иJан, :а:а)

љубопитство, (!. !од P !адозна1о(т

мандолина, /. !од P /и9ани 30зи9ки ин(т!03ент махала, /. !од P део г!ада, г!ад(ка 9ет)!т мектеб, 3. !од P и(1а3(ка )е!(ка :ко1а

201

мимоза, /. !од P /70на(та 7иJка која даје г!оздо)е (итни4 /0ти4 ц)ето)а јаког 3и!и(а мотивисати, мотивишем P изаз)ати, пок!ен0ти на акциј0, 0(1о)ити мукао, мукла, мукло P који је 7ез г1а(а, :03а, 7езг1а(ан

Н набијен емоцијама P )ео3а о(еHајан, 7огат, и(п0-ен о(еHа-и3а наврети, навре P надо1азити, ја)ити (е 0 3но:т)0 надевати/над(ј)енути име, надевам име P да)ати/дати и3е, и3ено)ати најпосле P на к!ај0 намоловати, намолујем P на(1икати натрљати (некоме) нос P некога из-г!дити не презати, не прежем P не п1а:ити (е; не из7ега)ати, не 1и7ити (е, 7ити од109ан немарност, /. !од P ()ој(т)о онога који је не3а!ан, 7ез7!и/ан, 7ез7!и/но(т непоколебљив, непоколебљива, непоколебљиво P који не од0(таје од идеје, за3и(1и, на3е!е

О обазрети се, обазрем се P о()!н0ти (е, пог1едати 0назад обневидети, обневидим P изг07ити 901о )ида оглодати, оглођем P 0 од1о3к0 Измеђ! прошлости и б!д!ћности: из!а)нати, из71едети, по(тати не9итак одаја, /. !од P п!о(то!ија, (о7а одбојност, /. !од P ()ој(т)о онога :то изази)а непо)оJан 0ти(ак од памтивека, 3. !од P од да)нина, од0)ек одржавати форму P 7ити физи9ки (п!е3ан и и3ати до7а! изг1ед окупити, окупим P из п!и9е Ми1ице Јанко)иH ?везде (а зна9е-е3 по9ети опсерваториј(ум), 3. !од и опсерваторија, /. !од P о(3ат!а9ница (а које (е о(3ат!а, п!о09а)а не7о

202

оставити ждребад од кобила P од)ојити /д!е7ад од ко7и1а; ко(е од1и9но (на1ази на п0те)и3а и да-0 и ноH0, па (0 J0ди од0)ек и3а1и по)е!е-а да Hе и4 од)е(ти та9но та3о где т!е7а остати у запећку P 7ити неп!и3еHен осујетити, осујетим P (п!е9ити кога 0 как)ој на3е!и отварати се, отварам се P 0 од1о3к0 Из3еK0 п!о:1о(ти и 70д0Hно(ти: и(к!ено го)о!ити о (е7и и ()оји3 на3е!а3а отирач, 3. !од P па!9е п1а(ти9ног и1и т)!Kег п1атненог 3ате!ија1а за 7!и(а-е ципе1а које (тоји и(п!ед 01азни4 )!ата

П пабирчити, пабирчим P (ак0пJати на -и)и, поJ0 и (1. о(татке по(1е /ет)е и1и 7е!7е панцир, 3. !од P за:титни ок1оп (!ед-о)еко)ног )ојника паок, 3. !од P део то9ка на зап!е/ни3 ко1и3а који по)ез0је цента! то9ка (а (поJа:-и3 о7!09о3 партер, 3. !од P подна под1ога за )е/7а-е и )е/7е које (е на -ој из)оде патина, /. !од P зе1енка(ти, (3еKи и1и 3!ки танки (1ој који (е под 0тицаје3 )1аге и ок(идације )!е3ено3 (т)а!а на по)!:ини (та!и4, д0го не9и:Hени4, о7и9но 3ета1ни4 п!ед3ета паћео, 3. !од P танка п!ози!на тканина кој0 31ада но(и п!еко г1а)е и 1ица; )ео перјаник, 3. !од P онај који но(и пе!јаниц0, 0к!а(но пе!о на капи и1и :е:и!0 персона, /. !од P о(о7а, 1и9но(т пир, 3. !од P гоз7а, за7а)а писка, /. !од P и(п0:та-е )и(оког, о:т!ог, к!е:та)ог г1а(а; пи:та-е, пи(ак плавет, /. !од P п1а)а 7оја, п1а-)етни1о платно, (!. !од P о)де: 03етни9ка (1ика из!аKена на п1атн0, о7и9но 0Jани3 7оја3а

плетиво, (!. !од P 3ате!ија1 који (10/и за п1ете-е плима, /. !од P 0 Пролећној песми Д. Мак(и3о)иH: на(таја-е, надо1а/е-е не9ега 0 )е1икој ко1и9ини повластица, /. !од P 3ог0Hно(т кој0 неко ко!и(ти као ()оје из0зетно п!а)о, п!и)и1егиј0 погубан, погубна, погубно P који је )ео3а опа(ан подланица, /. !од P 0н0т!а:-а по)!:ина :аке подница, /. !од P да(ка којо3 је пок!и)ен под подражавати, подражавам P и3ити!ати поклонички P по7о/но, као :то пок1оници, )е!ници по(еH0ј0 ()ети-е посадити се, посадим се P 0 тек(т0 Б!анка ЋопиHа Прво љ!бавно писмо (а зна9е-е3 на3е(тити (е, (е(ти посећи, посечем P 0 на!одној п!ипо)еци У цара -ројана козје !ши (а зна9е-е3 07ити постарати се, постарам се P 0 п!и9и Ми1ице Јанко)иH ?везде (а зна9е-е3 пот!0дити (е постојбина, /. !од P 3е(то и1и к!ај одак1е неко и1и не:то поти9е потенцијал, 3. !од P 0 тек(т0 6овек и спорт: (по(о7но(т предстража, /. !од P (т!а/а која је по(та)Jена и(п!ед г1а)не )ој(ке као за:тита од изненадног напада предусретати, предусрећем P до9еки)ати ( J07азно:H0 пренемагати се, пренемажем се P неHкати (е, п!ет)а!ати (е преображење, (!. !од P п!о3ена препасти се, препаднем се P 0п1а:ити (е пресести, преседне P 0 ко3едији Б!ани(1а)а Н0:иHа С!мњиво лице (а зна9е-е3 о(еHати (е )!1о 1о:е з7ог не9ега престиж, 3. !од P 0г1ед који неко и3а 0 од!еKеној (!едини претензија, /. !од P по1ага-е п!а)а на не:то, о9еки)а-е

притворан, притворна, притворно P који (е п!ет)а!а прокажен, прокажена, прокажено P који је на 1о:е3 г1а(0, г07а); проминцла, /. !од P )!(та 7о37она (а 0к0(о3 3ет)ице путања, /. !од P 0 пе(3и Де(анке Мак(и3о)иH Па!ково дело (а зна9е-е3 0зан п0т, (таза путоног, путонога, путоного P који и3а п0та(те ноге, одно(но 7е1и 7е1ег на копит0 (ко-)

разборит, разборита, разборито P 0 на!одној пе(3и Кад !лазе колеђани ! к!ћ! (а зна9е-е3 :и!ок, (а 3ного на7о!а раскорачен, раскорачена, раскорачено P !а:и!ени4 ног0 распалити, распалим P 0 од1о3к0 из !о3ана Б!анка ЋопиHа /агареће године (а зна9е-е3 на(та)ити интензи)но ( !адо3 распис, 3. !од P 03но/ен (10/7ени акт који 0п!а)а 0п0H0је ()оји3 о!гани3а расплашити, расплашим P 0п1а:ити кога рационалистички дух P 0 д040 !ациона1из3а, одно(но фи1озоф(ко3 09е-0 и 03етни9ко3 п!а)ц0 (18. )ек) који даје п!едно(т !аз030 над о(еHа-и3а рачвати се, рачвам се P !азд)ајати (е 0 д)а и1и )и:е п!а)аца (!а9)и) режањ, 3. !од P од!езани ко3ад не9ега, од!езани део неке це1ине река понорница, /. !од P !ека која не(таје под зе3Jо3, пони!е репродукција, /. !од P копија 03етни9ке (1ике неког а0то!а рестаураторски, рестаураторска, рестаураторско P који (е одно(и на !е(та0!ациј0, о7на)Jа-е 03етни9ки4 де1а и )!аHа-е на (та!и о71ик романтичар, 3. !од P (1ед7еник !о3антиз3а, 03етни9ког п!а)ца ( к!аја 18. и 0 п!)ој по1о)ини 19. )ека, 0 које3 (0 нај9е:Hе те3е 0 )ези (а 03етнико)и3 1и9ни3 до/и)Jаје3 ()ета и 9о)ека, за-

203

ти3 пејза/и да1еки4 и непознати4 к!аје)а, и(то!иј(ка те3атика 0 ф0нкцији 70Kе-а национа1не ()е(ти, фанта(ти9ни 3оти)и и (1. ротирајући, ротирајућа, ротирајуће P који !оти!а, који (е о7!Hе, )!ти (!оти!ај0Hа 3а:ина) руво, (!. !од P оде1о, !04о руковет, /. !од P 1. :то (е 3о/е о704)атити !0ко3, (тати 0 !0к0; 2. те3ат(ки о7једи-ена з7и!ка 30зи9ки4 ко3позиција (о)ак)о зна9е-е је 0 тек(т0 М. Та(иHа С. С. /окрањац) ручни девер, 3. !од P п!ати1ац 31аде на )ен9а-0, о7и9но 31адо/е-ин 7!ат и1и !оKак

саборит, саборита, саборито P на7!ан и (ак0пJен на (т!0к0 сатинирати, сатинирам P 9инити да не:то изг1еда (јајно поп0т (атена (фина тканина), 0г1адити, 0г1а9ати сахат, 3. !од P (ат сведоџба, /. !од P ()едо9ан(т)о о за)!:ено3 !аз!ед0 (а оцена3а свесрдан, свесрдна, свесрдно P који (е 9ини од ()ег (!ца, )ео3а (!да9ан, и(к!ен свиреп, свирепа, свирепо P 7ез 3и1о(ти, (0!о) седељка, /. !од P (к0п познаника !ади !азго)о!а и за7а)е серенада, /. !од P пе(3а која (е пе)а )оJеној /ени, ноH0 под п!озо!о3 сетан, сетна, сетно P т0/ан скут, 3. !од P п!ед-и део одеHе који п!и (еде-0 пок!и)а ко1ена слабина, /. !од P део J0д(ког те1а од паз04а до к0ка, 7ок служба, /. !од P 0 Н0:иHе)ој једно9инки Кирија (а зна9е-е3 године п!о)едене на неко3 по(10 смерност, /. !од P о(о7ина онога који је нена3етJи), (к!о3ан, о7зи!ан смиље, (!. !од P )и:егоди:-а зеJа(та 1еко)ита 7иJка п!ијатног 3и!и(а

204

смрсити, смрсим P запетJати, за3!(ити конац, 0/е и (1. снивати, снивам P 3а:тати, (а-а!ити сокак, 3. !од P 01ица специјална струка P 0 тек(т0 Ми10тина Та(иHа о Сте)ан0 Стојано)иH0 Мок!а-ц0 (а зна9е-е3 г1а)ни п!ед3ет на (т0дија3а спорити, спорим P о(по!а)ати, (03-ати 0 и(тинито(т не9ега среброљубац, 3. !од P о(о7а која )о1и 7огат(т)о срез, 3. !од P ад3ини(т!ати)но-те!ито!ија1на јединица која је о704)ата1а )и:е оп:тина, дана( (!езо)и не по(тоје стари сват, 3. !од P д!0ги ()едок на )ен9а-0, п!)и је к03; (та!е:ина ()ато)а стати, станем P 0 на!одној п!ипо)еци Нем!шти језик (а зна9е-е3 по9ети стреха, /. !од P к!ај к!о)а који п!е1ази (поJне и)ице зидо)а зг!аде стрм, стрма, стрмо P 0(п!а)ан, око3ит сујета, /. !од P из!а/ена 7!ига за (е7е и ()оје )!едно(ти, (а3оJ07Jе, та:тина

Т таки P од3а4 таљиге, /. !од ((а3о 3н.) P )!(та зап!е/ни4 ко1а (која о7и9но )09е (а3о један ко-) таманити, таманим P 0ни:та)ати, не о(та)Jати никога 0 /и)от0; и(т!е7Jи)ати танан, танана, танано P танак ташт, ташта, ташто P 0о7!а/ен, (0јетан терати комендију (с неким) P :а1ити (е ( неки3 тио, тија, тијо P ти4 тољага, /. !од P де7е1и :тап трумбета, /. !од P т!07а

трупкати, трупкам P 0да!ати нога3а о т1о турбина, /. !од P 3ото! за п!оиз)од-0 е1ект!и9не ене!гије

ћорсокак, 3. !од P 01ица 7ез из1аза на к!ај0, (1епа 01ица ћупа, /. !од P (о7и9нији је 30:ки !од о)е и3енице ћ!п) зе3Jани (0д ( :и!и3, 7ока(ти3 те1о3, као 7ока1, и 0/и3 г!1о3; к!9аг

убојан, убојна, убојно P који 3о/е јако да по)!еди неког па и да 07ије ударити, ударим P 0 пе(3и Де(анке Мак(и3о)иH Па!ково дело (а зна9е-е3 поHи, к!ен0ти 0за3ан P 0за10д узмоћи, узмогнем P 3оHи узорати, узорем P о7!адити, п!ип!е3ити зе3J0 за (еја-е уникат, 3. !од P једини из!аKени п!и3е!ак који је по ()е30 једин(т)ен, из0зетан и непоно)Jи) уобразити, уобразим P 03и(1ити упражњавати, упражњавам P !адити, )!:ити как)0 акти)но(т упућени једни на друге P )ео3а (0 по)езани, 0(3е!ени једни на д!0ге, (а!аK0ј0, (а)ет0ј0 (е урез, 3. !од P т!аг о(та)Jен но/е3 и1и неки3 д!0ги3 о:т!и3 п!ед3ето3 и1и а1ато3 на т)!дој по)!:ини, 0!езано 3е(то усјев, 3. !од P !од, 1етина учинити се, учиним се P нап!а)ити (е, п!ет)а!ати (е

формално P на фо!3а1ан на9ин, да (е 0до)оJи за4те)и3а, п!и)идно

хајка, /. !од P поте!а харати, харам P п0(то:ити, одно(ити ог!о3не /!т)е хармоничан, хармонична, хармонично P који је (к1адан хет-трик, 3. !од P (по!т(ки из!аз који (е 0пот!е7Jа)а када један

иг!а9 по(тигне 0(пе4 т!и п0та за !едо3 и1и из т!и 0за(топна пок0:аја хортензија, /. !од P 0к!а(на 7иJка 7е1и4, ()ет1оп1а)и4 и1и !0/и9а(ти4 ц)ето)а (к0пJени4 0 1опта(те ц)а(ти хрбат, 3. !од P 0 од1о3к0 ?авитлане игле за плетење из де1а Дани1а Ки:а Рани јади (а зна9е-е3 п!е)ој на го!-ој (т!ани п!(та хрид, /. !од P (тена

Ц цензор, 3. !од P п!ег1еда9, п!оценитеJ к-ига, 9а(опи(а, фи13о)а, :та3пе церемонија, /. !од P ()е9ано(т која (е из)оди по 0(таJени3 п!а)и1и3а цуњати, цуњам P к!етати (е по1ако и 7ез од!еKеног циJа, :етати (е и !азг1едати :то

Ч честа, /. !од P г0(та, неп!о4одна 31ада :03а, 9е(та! чистилиште, (!. !од P 0 4!и:Hан(т)0 3е(то из3еK0 !аја и пак1а где д0:е г!е:ника по(1е (3!ти т!пе и 9и(те (е п!е 01а(ка 0 !ај Чифуче, (!. !од P Је)!еј9е чувствен, чувствена, чувствено P који је о(еHајан чун, 3. !од P 9а3ац

Ш шанац, 3. !од P и(копана зе3Jа као јендек, !о) за од7!ан0 0 !ат0 шарлатан, 3. !од P о(о7а која 7ез п!а)ог зна-а пок0:а)а да (е п!ед(та)и као (т!09-ак, )а!а1ица шатула, /. !од P к0тија шиком шикосан P 0к!а:ена, о71епJена :ико3 (з1ато3 и(та-ени3 поп0т фо1ије) шиљеже, (!. !од P јаг-е од годин0 дана шкерлет, 3. !од P (к0поцена тканина J07и9а(тоц!)ене 7оје

205

REČNIK NEPOZNATIH REČI I IZRAZА IZ LATINIČNIH TEKSTOVA A

aluvijalna terasa, ž. rod P terasa nastala taloženjem rečnih nanosa antigen, m. rod P svaka supstanca koja unesena u organizam uzrokuje stvaranje antitela aranžiran, aranžirana, aranžirano P koji je lepo složen, uređen i ukrašen artritis, m. rod P zapaljenje zglobova atraktivno P vrlo privlačno

baktati se, bakćem se P raditi nešto s teškoćama biti od struke P biti dobar stručnjak

celivati, celivam P ljubiti cerebelum m. rod P mali mozak ciklus, m. rod P ukupnost pojava koje se ponavljaju u krug

čelenka, ž. rod P iz teksta Zemljane fgure sa značenjem najistureniji deo

duljiti, duljim P dužiti

ekstreman, ekstremna, ekstremno P koji dostiže najviši stepen, krajnji, granični enzim, m. rod P organsko jedinjenje koje izaziva ili ubrzava hemijske procese u živim organizmima epidemija, ž. rod P zarazna bolest koja se veoma brzo širi i zahvata veliki broj stanovnika epruveta, ž. rod P uzana staklena posuda u obliku cevčice koja služi za hemijske analize i oglede erozivan, erozivna, erozivno P koji vrši eroziju, razara

fenomen, m. rod P u tekstu Zemljine fgure: retka, neobična pojava

206

geomorfološki, geomorfološka, geomorfološko P koji je u vezi sa nastankom i razvojem reljefa Zemljine površine granitni, granitna, granitno P koji je načinjen od granita, veoma čvrstog kamena koji se koristi u građevinarstvu grmnuti, grmnem P u odlomku Kako sam došao do prvih knjiga Branka Ćopića sa značenjem vrlo glasno progovoriti

harati, haram P nanositi štetu, satirati, pustošiti hemaglutinin, m. rod P proteinski šiljak na površini virusa; on je ključ za prodor virusa u ćeliju hrid, ž. rod P stena

imuna reakcija, ž. rod P reakcija pri kojoj organizam pokušava da se odupre zaraznoj bolesti iskamčiti, iskamčim P teškom mukom izmoliti od nekog nešto izlokan, izlokana, izlokano P rastočen, razoren vodom izlučiti, izlučim P u tekstu Uspomene doživljaji, sećanje M. Milankovića: izdvojiti

jaruga, ž. rod P kanal, jarak, jendek jednovremeno P istovremeno, u isto vreme

kaldrma, ž. rod P grubo, neravno kamenje kojim se popločavaju ulice i putevi kalendar, m. rod P u tekstu Ive Andrića Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti sa značenjem zbornik tekstova raznovrsnih sadržaja koji su izlazili jednom godišnje i bili namenjeni širokoj čitalačkoj publici kancer, m. rod P zloćudni tumor, rak, karcinom

kinjiti, kinjim P mučiti koga, zadavati nekome tegobe, probleme klica, ž. rod P mala nerazvijena biljka, koja tek započinje svoj rast i razvoj

mahala, ž. rod P deo grada, gradska četvrt melatonin, m. rod P materija koju luči organizam i koja nas čini pospanima memorija, ž. rod P pamćenje, sećanje mineralizacija, ž. rod P razgradnja organskih supstanci u prosta neorganska jedinjenja mistika, ž. rod P vera u postojanje neprirodnih sila koje borave u biljkama, životinjama, nebeskim telima i dr.

perad, ž. rod P zbirna imenica kojom se označavaju životinje koje imaju perje petparački, petparačka, petparačko P koji ne vredi ni pet para, bezvredan pneumatska kada, ž. rod P dublja staklena posuda za izvođenje eksperimenata (p)odsjekoše mi (mu i sl.) se noge P ne moći se pomeriti od straha postojanost, ž. rod P trajnost pregoreti, pregorim P u tekstu Ive Andrića Kako sam ulazio u svet knjige i književnosti sa značenjem preboleti što pretrnuti, pretrnem P uplašiti se preudesiti, preudesim P drugačije namestiti; preurediti probavni trakt, m. rod P sistem organa za probavu, varenje (usta, jednjak, želudac, creva) publikovati, publikujem P izložiti publici, objaviti

L lokalitet, m. rod P mesto, predeo, kraj sa specifčnim obeležjima

nadomestiti, nadomestim P popuniti upražnjeno mesto, nadoknaditi naduren, nadurena, nadureno P ljutit; neraspoložen; uvređen nagoveštaj, m. rod P ono što se na nedovoljno primetan, neuočljiv, okolišan način kazuje ili pojavljuje naoko P naizgled neuraminidaza, ž. rod P belančevina koja se nalazi u omotaču virusa neuron, m. rod P nervna ćelija

O obzor, m. rod P vidokrug odrednica, ž. rod P u tekstu Virus, svetski putnik sa značenjem cilj oleandar, m. rod P ukrasni žbun koji uspeva na primorju sa belim, crvenim ili žutim cvetovima opit, m. rod P ogled, eksperiment ostaviti (koga) na cedilu P ostaviti koga bez pomoći, da se sam snalazi

P pandemija, ž. rod P epidemija svetskih razmera patosan, patosana, patosano P popločan, obložen, prekriven (pod)

reaktivan, reaktivna, reaktivno P u tekstu Sačuvati zdravlje: koji deluje u suprotnom smeru, koji ima suprotno dejstvo reakcija, ž. rod P dejstvo koje nastaje kao odgovor na prethodno dejstvo realka, ž. rod P gimnazija u kojoj su se izučavale prirodne nauke, nacionalne grupe predmeta i živi jezici režanj, m. rod P u tekstu Pospanko sa značenjem: deo mozga retorta, ž. rod P posuda u obliku kugle sa dugačkim prema dole savijenim grlom za izvođenje hemijskih eksperimenata ribonukleinska kiselina (RNK), ž. rod P kiselina koja se nalazi u ćelijskoj citoplazmi gde je vezana za ribozome i deluje kao posrednik u funkcionisanju dezoksiribonukleinske kiseline (DNK)

semestar, m. rod P polugodište skalamerija, ž. rod P zbir predmeta koji su iskrivljeni, nesrazmerni, neugledni skrasiti se, skrasim se P mirovati na nekom mestu, smiriti se

207

statički, statička, statičko P nepokretan supstanca, ž. rod P u tekstovima Pospanko i Sačuvati zdravlje: materija koja ima posebnu građu svaštara, ž. rod P sveska u koju se beleže razni podaci iz različitih predmeta, beležnica za sve svedodžba, ž. rod P svedočanstvo o završenоm razredu sa ocenama

šema aktivnosti, ž. rod P uobičajeni redosled dnevnih aktivnosti špiritus, m. rod P vrsta alkohola šund-literatura, ž. rod P literatura bez umetničkih vrednosti

tinjati, tinjam P goreti slabim plamenom tronožac, m. rod P u tekstu Milutina Milankovića Uspomene, doživljaji, sećanja sa značenjem stočić na tri noge na koji se stavljaju posude za hemijske opite

208

trunje, sr. rod P zbirna imenica od trun, sićušni delići nečega, mrvice

ubog, uboga, ubogo P sirotinjski

vododelnica, ž. rod P mesto gde se voda deli, razvođe vresak, m. rod P niska drvenasta biljka sa sitnim lišćem i medonosnim ljubičastim cvetovima

zabavljati se na nečiji (tuđ) račun P šaliti se i podsmevati se nekome zbog njegovih postupaka, osobina ili izgleda zrcaliti se, zrcalim se P ogledati se zrnje, sr. rod P zbirna imenica od zrno, zrnevlje

živeti punim plućima P uživati u svemu što radiš, u svakom trenutku života

САДРЖАЈ ВИШЕ УМ ЗАМИСЛИ НЕГО МОРЕ ПОНЕСЕ КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 На!одна п!и9а ТАМНИ ВИЛАЈЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 У(3ена (на!одна) и пи(ана (03етни9ка и1и а0то!(ка) к-и/е)но(т К-и/е)ни !одо)и: 1и!ика, епика и д!а3а На!одна п!ипо)етка У ЦАРА ТРОЈАНА КОЗЈЕ УШИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 *На!одна п!ипо)етка НЕМУШТИ ЈЕЗИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Е1е3енти д!а3(ке !ад-е П!ипо)еда-е 2а701а Моти) *В0к Стефано)иH Ка!аAиH, СРПСКИ РЈЕЧНИК . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 *В0к Стефано)иH Ка!аAиH, О НАРОДНИМ ПЕВАЧИМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Поде1а на!одне к-и/е)но(ти

ИСКРЕ СВЕТЛОСТИ Де(анка Мак(и3о)иH, ПАУКОВО ДЕЛО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 *Ва(ко Попа, ОЧИЈУ ТВОЈИX ДА НИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 Метафо!а T07а)на 1и!(ка пе(3а А1его!ија Ми1ица Јанко)иH, ЗВЕЗДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 На09ни (ти1 К-и/е)но03етни9ки (ти1 *Vladimir Andrić, ZVEZDE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Osobine pesničkog jezika Asonanca i aliteracija *Jovan Dučić, PODNE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Ritam i rima Opkoračenje Јо)ан Јо)ано)иH З3ај, VУЛИЋИ (из7о!) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 В!(те 1и!(ки4 пе(а3а Де(анка Мак(и3о)иH, ПРОЛЕЋНА ПЕСМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58

ОД КОЛЕВКЕ ПА ДО ГРОБА... Gradimir Stojković, JEDNOSTAVNIJE NE MOŽE BITI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Го!дана Ма1етиH, ИЗМЕVУ ПРОШЛОСТИ И БУДУЋНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 Моно1ог, дија1ог и 0н0т!а:-и 3оно1ог *Ја(3инка Пет!о)иH, ОВО ЈЕ НАЈСТРАШНИЈИ ДАН У МОМ ЖИВОТУ . . . . . . . . . . . . . 70 Milutin Milanković, USPOMENE, DOŽIVLJAJI, SEĆANJA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 *Нико1а Те(1а, МЛАДОСТ И ПРВИ ИЗУМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Т!и)а Ми1ита!, КАКО СУ СЕ ЗАБАВTАЛИ VАЦИ НЕКАДАШЊЕ НОВОСАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Ми10тин Та(иH, СТЕВАН СТОЈАНОВИЋ МОКРАЊАЦ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 *Стани(1а) Жи)ко)иH, ЧУДЕСНИ ЖИВОТ СЛИКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91

209

НЕДОКУЧИВЕ ТАЈНЕ УМА И СРЦА Branko Ćopić, KAKO SAM DOŠAO DO PRVIH KNJIGA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 *Ivo Andrić, KAKO SAM ULAZIO U SVET KNJIGE I KNJIŽEVNOSTI . . . . . . . . . . . . . . . . . 100 Književnost i jezik književnosti Б!ани(1а) Н0:иH, КИРИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 *Дани1о Ки:, ЗАВИТЛАНЕ ИГЛЕ ЗА ПЛЕТЕЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Ка!акте!изација к-и/е)ног 1ика Ко(та Т!ифко)иH, ИЗБИРАЧИЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Д!а3а и д!а3(ке )!(те *Б!ани(1а) Н0:иH, СУМЊИВО ЛИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 Етапе д!а3(ке !ад-е Ко3едија Т!агедија И!онија, (ати!а, 403о!

ПУТОВАЊЕ КРОЗ ЛЕПОТУ И ЗНАЊЕ Го!дана Ма1етиH, ОXРИД ) ГРАД БИСЕРА И СМЕРНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 П0топи( *ZEMLJANE FIGURE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Legenda Ми1ан Шипка, ВЕЖБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 *ЧОВЕК И СПОРТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 POSPANKO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 SAČUVATI ZDRAVLJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 *VIRUS, SVETSKI PUTNIK . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 НЕРАЗУМTИВИ ЈЕЗИЦИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Ми1ан Шипка, ВЕЛИКА СЕОБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166

ИЗ ЛЕКТИРЕ *ИЗБОР МИТОЛОШКИX ЛИРСКИX НАРОДНИX ПЕСАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Изједен о)9а! . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Ви1а зида г!ад зида г!ад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 АнKа капиAија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 *ОБРЕДНЕ И ОБИЧАЈНЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 Додо1(ке пе(3е Ко1еда!(ке пе(3е К!аJи9не пе(3е С)ато)(ке пе(3е TУБАВНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 Г!адација Xипе!7о1а Б!анко ЋопиH, ПРВО TУБАВНО ПИСМО . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Ро3ан и )!(те !о3ана И)о Анд!иH, ДЕЦА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 По!т!ет П!ипо)етка Речник непознатих речи и израза из ћириличних текстова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Rečnik nepoznatih reči i izrazа iz latiničnih tekstova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

210

Гордана Штасни Наташа Добрић НЕДОКУЧИВЕ ТАЈНЕ УМА И СРЦА Српски као нематерњи језик Читанка за осми разред основне школе Треће издање, 2016. годинa Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лектор Љиљана Митровић Ликовни уредник Биљана Савић Графички уредник Мирослав Радић Коректор Маријана Васић Стјепановић Дизајн Александар Стојшић Татјана Божић Обим 26½ штампарских табака Формат 20,5 × 26,5 cm Тираж 3.000 примерака Рукопис предат у штампу фебруара 2016. године. Штампање завршено марта 2016. године. Штампа СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, Београд

CIP - Каталогиза3ија у публика3ији Библиотека Мати3е српске, Нови Сад 37.016:821-82(075.2) НЕДОКУЧИВЕ тајне ума и срца : српски као нематерњи језик : 8итанка за 8. разред основне шко(е / [приреди(е] Гордана Штасни, Наташа Добрић. - 3. изд. - /ео)рад : Завод за у-бенике, 2016 (/ео)рад : С(ужбени )(асник). - 212 стр. : и(устр. ; 27 cm Ћир. и (ат. - Тира; 3.000. ISBN 978-86-17-19307-0 1. Штасни, Гордана COBISS.SR-ID 303272967