Биологија 335

Др Бригита Петров др Смиљка Стевановић-Пиштељић мр Катица Пауновић

БИОЛОГИЈА

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

ЗА 7. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Recenzenti prof. dr Viktorija Cuci}, Medicinski fakultet, Beograd prof. dr Andra{ [tajn, Prirodno-matemati~ki fakultet, Institut za biologiju, Kragujevac Biqana Mitrovi}, profesor biologije, O[ „Aca Milosavqevi}ß, Ru{aw, Beograd Urednik Tamara Baj~eta Odgovorni urednik Slobodanka Ru`i~i} Glavni urednik Dragoqub Koj~i}

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Za izdava~a Dragoqub Koj~i}, direktor

Министар просвете Републике Србије решењем број 650-02-00194/2009-06 од 7. VII 2009. године одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у седмом разреду основне школе.

ISBN 978-86-17-19754-2 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2009–2018) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

ПРЕДГОВОР

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Ovaj uy­be­nik na­pi­san je pre­ma Na­stav­nom pro­gra­mu bio­­ lo­gi­je za sedmi raz­red osnov­ne {ko­le i sa­dr­`i tri na­ stav­ne te­me: Po­re­klo i raz­voj qud­ske vr­ste, Gra|u ~ove~jeg tela i Reproduktivno zdravqe. Na­pi­san pre­ma ta­kvoj kon­cep­ci­ji, uybe­nik pru­`a osnov­ na zna­wa iz evo­lu­ci­je i fi­lo­ge­ni­je qud­ske vr­ste, ana­ to­mi­je i fi­zi­o­lo­gi­je ~o­ve­ka, hi­gi­je­ne, pr­ve po­mo­}i, so­ ci­jal­ne me­di­ci­ne. Na taj na­~in u~e­ni­ci­ma se omo­­gu­­­}a­va pot­pu­ni­je sa­gle­da­va­we pro­ble­ma ve­za­nih za `i­vot ~o­ve­ ka kao kom­plek­snog bi­}a. Po­{to se ne mo­ra na­u­~i­ti sve {to u uy­be­ni­ku pi­{e, na­ stav­ni­ci bi tre­ba­lo da oda­be­ru kqu~­ne de­lo­ve na­stav­ nih te­ma, a zatim u~e­ni­ci, pre­ma in­te­re­so­va­wu, mo­gu pro­ ~i­ta­ti, sa­zna­ti i nau~iti ono {to ih zanima u celinama „Za one koji `ele vi{e da znajuß. Na­~in iz­la­ga­wa na­stav­nih sa­dr­`a­ja, kao i ilu­stra­ci­je, po­mo­}i }e u~e­ni­ci­ma da upo­zna­ju svoj or­ga­ni­zam, da na­u­ ~e ka­ko se ~u­va zdra­vqe i da raz­vi­ju na­vi­ke odr­`a­va­wa li~­ne i op­{te hi­gi­je­ne. Ka­da sa­zna­mo {ta je ko­ri­sno, a {ta {tet­no po zdra­vqe, zna­}e­mo da ga ~u­va­mo i {ti­ti­ mo od ne­ga­tiv­nog de­lo­va­wa oko­li­ne, a wu da pre­o­bra­ti­ mo u zdra­vu `i­vot­nu sre­di­nu. To je u in­te­re­su sva­kog po­ je­din­ca, ali i dru­{tva. Za­hva­qu­je­mo dr Are­ti Ko­zlov, le­ka­ru, ko­ja je kao stru~ni kon­sul­tant pro­~i­ta­la tekst ovog uybe­ni­ka u ce­li­ni. Ako ne­ki u~e­nik od­lu­~i da ovaj uybenik traj­no sa­~u­va u svo­joj bi­bli­o­te­ci i ko­ri­sti ga i ka­sni­je, on­da je ova kwiga u pot­pu­no­sti po­sti­gla svoj ciq. AUTORI

3

БИОЛОГИЈА

7

САДРЖАЈ I. ПОРЕКЛО И РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ

Мишићни систем човека...............................................47 Ми­шић­не ће­ли­је и ми­шић­но тки­во....................47

НАУКА О ЧОВЕКУ...................................................................... 8

Облик и грађа мишића................................................ 48

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА............. 9

Физиолошке особине мишића..............................49

ПРЕЦИ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА...........................................10

Кретање............................................................................50

ЉУДИ ДАНАС............................................................................11

Обољења, оштећења и нега мишића.................51 НЕРВНИ СИСТЕМ......................................................................... 54

II. ГРАЂА ЧОВЕЧЈЕГ ТЕЛА СИСТЕМА.....................................................................................16

Нервни систем човека....................................................55

ОРГАНИ, СИСТЕМИ ОРГАНА, ОРГАНИЗАМ.............17

Нер­вна ће­ли­ја и нер­вно тки­во...................................55

ЋЕЛИЈА.........................................................................................18

Фи­зи­о­ло­шке осо­би­не нер­вне ће­ли­је.................56

Деоба ћелија........................................................................20

Нер­ви и ган­гли­је..........................................................56

уџ бе н

ик е

НИВОИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ БИОЛОШКИХ

Еволутивна разноврсност нервног система животиња...........................................................54

Централни нервни систем......................................56 Кич­ме­на мо­жди­на .................................................57

Еволутивна разноврсност кожног система животиња...........................................24

Ре­флек­си и ре­флек­сни лук...............................57

Кожни систем човека......................................................25

Говор.......................................................................59

Грађа коже......................................................................25

Услов­ни ре­флек­си..............................................60

за

КОЖНИ СИСТЕМ......................................................................24

Мозак..........................................................................58

Периферни нервни систем....................................... 62

Слу­зо­ко­жа ......................................................................27

Аутономни нервни систем......................................62

Уло­га ко­же.......................................................................27

Обољења нервног система......................................63

Обољења коже, нега и заштита.............................27

Стрес...................................................................................63

Повреде коже и прва помоћ..................................29

Одмор и сан....................................................................64

УВ зрачење и кожа .....................................................31

Уче­ње и пам­ће­ње..............................................................64

СКЕЛЕТНИ СИСТЕМ.................................................................34

ЖЛЕЗДЕ С УНУТРАШЊИМ ЛУЧЕЊЕМ..........................68

Еволутивна разноврсност скелетног система животиња...........................................................34

Еволутивна разноврсност система жлезда с унутрашњим лучењем животиња...........................68

Скелетни систем човека................................................35

Жлезде с унутрашњим лучењем човека..............69

Коштана ћелија и коштано ткиво.........................35

Жлезде с унутрашњим лучењем – грађа и поремећаји у њиховом раду...............................69

За

во

д

Органи коже...................................................................25

Облик и грађа костију................................................35 Ве­зе из­ме­ђу ко­сти­ју....................................................37 Скелет...............................................................................37

Повезаност жлезда с унутрашњим лучењем и нервног система...................................73

Обољења, повреде скелета и прва помоћ.......40 СИСТЕМ ЧУЛНИХ ОРГАНА...................................................76 МИШИЋНИ СИСТЕМ................................................................. 46 Еволутивна разноврсност мишићног система животиња...........................................................46

4

Еволутивна разноврсност чулних органа животиња..............................................................76 Чулни органи човека......................................................77

Чулни органи коже.......................................................77

Срце и крвни судови .............................................. 118

Чулни органи дубоке (мишићне) и унутрашње осетљивости ........................................................................78

Лимфни судови и лимфоток................................. 121

Чуло мириса и укуса.........................................................78

Вак­ци­не................................................................................ 123

Чуло вида..........................................................................79

Обољења и нега органа за крвоток...................... 124

Обољења, мане и нега ока.......................................81

Повреде крвних судова и прва помоћ........... 125

Чуло слуха и равнотеже.............................................84

Оживљавање или реанимација......................... 126

Оштећења, oбољења и нега органа чула слуха и равнотеже............................................86

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ИЗЛУЧИВАЊЕ............................ 132

Бука и чуло слуха...........................................................86

Одбрамбене способности организма............. 122

Еволутивна разноврсност органа за излучивање животиња......................................... 132 Органи за излучивање човека................................ 133

Еволутивна разноврсност органа за варење животиња......................................................90

Грађа и функција органа за излучивање........ 133

Систем органа за варење човека.............................91 Грађа органа за варење............................................91 Варење хране................................................................94

ик е

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ВАРЕЊЕ..........................................90

Обољења и нега органа за излучивање......... 135 СИСТЕМ ОРГАНА ЗА РАЗМНОЖАВАЊЕ.................... 137 Еволутивна разноврсност органа за размножавање животиња................................... 138

Хигијена усне дупље .................................................96

Органи за размножавање човека......................... 139

Исхрана............................................................................97

Грађа и улога органа за размножавање......... 139

Пра­вил­на ис­хра­на и последице неправилне исхране......................................................... 99

На­сле­ђи­ва­ње по­ла и на­след­не бо­ле­сти........ 143

за

уџ бе н

Обољења и нега органа за варење.....................95

СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ДИСАЊЕ..................................... 104

д

Еволутивна разноврсност органа за дисање животиња ................................................... 104

во

Органи за дисање човека.......................................... 104 Грађа и функција органа за дисање...................104

За

Покрети дисања........................................................ 107 Раз­ме­на га­со­ва, спољашње и ћелијско дисање.................................................. 107 Глас и го­вор................................................................. 108 Обољења и нега органа за дисање.................. 108 Дувански дим и здравље....................................... 110 СИСТЕМ ОРГАНА ЗА ЦИРКУЛАЦИЈУ........................ 114 Еволутивна разноврсност органа за циркулацију животиња......................................... 114 Систем органа за циркулацију човека............... 115 Крв и лимфа................................................................. 115 Крвне групе........................................................................ 117 Тран­сфу­зи­ја кр­ви...................................................... 117

Оплођење и трудноћа............................................ 141 Обољења и нега полних органа........................ 143

III. РЕПРОДУКТИВНО ЗДРАВЉЕ Шта је здравље ......................................................... 148 Пубертет и адолесценција.................................... 148 Проблеми везани за период одрастања........ 150 Болести зависности................................................. 151 Почетак полног живота.......................................... 157 Контрацепција........................................................... 158 Ризично понашање и сексуално преносиве болести.................................................. 158 Значај планирања породице............................... 162 Сексуална и репродуктивна права .................. 163 ЛИТЕРАТУРА............................................................................ 166 САЈТОВИ НА ИНТЕРНЕТУ................................................. 167 РЕЧНИК СТРУЧНИХ И МАЊЕ ПОЗНАТИХ ПОЈМОВА................................................................................... 168

5

За во д за уџ бе н ик е

I. ПОРЕКЛО И

РАЗВОЈ ЉУДСКЕ ВРСТЕ Наука о човеку Порекло и историјски развој човека

ик е

Преци данашњег човека

За

во

д

за

уџ бе н

Људи данас

БИОЛОГИЈА

7

НАУКА О ЧОВЕКУ Наука која проучава људска бића назива се антропологија. Физичка антропологија бави се анатомском структуром (об­ликом и грађом) и физиологијом (функционисањем) људског орга­­низма и пореди га с другим кичмења­ цима, првенствено при­матима. Социјална и културна антропологија бави се структурама, функционисањем, традицијом, обичајима, религијом и другим карактеристикама људске заједнице.

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

Медицинска антропологија изучава како традиција, култура и обичаји утичу на оболевање људи као и на исход болести; исто тако, изучава и методе дијагностике и лечења у традиционалној медицини разних народа.

Научници који су допринели развоју науке о грађи, физиологији и хигијени човека: Андреас Везал, Луј Пастер, Иван Павлов, Aлександар Флеминг и Вилијам Харвеј

8

Порекло и развој људске врсте

ПОРЕКЛО И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЧОВЕКА

И

да­нас се че­сто чу­је тврд­ња да је чо­век по­стао од мај­му­на. Ова тврд­ња се при­ пи­су­је Чар­лсу Дар­ви­ну. Да ли сте чи­та­ли Дар­ви­но­во де­ло По­ре­кло чо­ве­ка? Ако ни­сте, про­чи­тај­те. Са­зна­ће­те шта је, у ства­ри, ре­као Дар­вин.

ик е

Чо­век има нај­ви­ше слич­но­сти са чо­ве­ко­ли­ким мај­му­ ни­ма, гру­пом у ко­ју спа­да­ју шим­пан­за, го­ри­ла и оран­гу­ тан. Они су, по­ред чо­ве­ка, је­ди­ни си­са­ри ко­ји­ма је реп за­кр­жљао. Раз­ли­ке из­ме­ђу ових мај­му­на и чо­ве­ка су очи­глед­не, али су слич­но­сти и срод­ност мно­го упе­ча­тљи­ви­је. Чо­ ве­ко­ли­ки мај­му­ни, као и чо­век, има­ју по­кре­тан па­лац ша­ке ко­јим се слу­же. Ли­це им је го­ло, без дла­ка. Муж­ јак има бра­ду и бр­ко­ве. У ви­ли­ци има­ју 32 зу­ба. Уну­тра­ шњи ор­га­ни, крв­не гру­пе, те­ле­сна тем­пе­ра­ту­ра и пулс човеколиких мајмуна су вр­ло слич­ни чо­ве­ко­вим. Чо­век и чо­ве­ко­ли­ки мај­му­ни обо­ле­ва­ју од истих бо­ле­сти. Мо­ зак чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на ма­њи је од чо­ве­ко­вог, али му је по гра­ђи вр­ло сли­чан. Чо­ве­ко­ли­ки мај­му­ни сво­јим ли­цем и по­на­ша­њем мо­гу да из­ра­жа­ва­ју раз­ли­чи­то рас­ по­ло­же­ње–ра­дост, за­до­вољ­ство, љут­њу, бол. Жи­ве по­ ро­дич­ним жи­во­том и жен­ка веома бри­жљи­во чу­ва сво­је мла­дун­це. Ве­ли­ка слич­ност мај­му­на и чо­ве­ка по­ти­че од њи­хо­ве срод­нич­ке ве­зе јер су у да­ле­кој про­шло­сти има­ли за­јед­ нич­ке прет­ке. О то­ме го­во­ри мно­штво ана­том­ских, фи­ зи­о­ло­шких и дру­гих до­ка­за, као и фо­сил­ни оста­ци чо­ве­ ко­вих пре­да­ка.

За

во

д

за

уџ бе н

Proporcionalan odnos {ake majmuna i {ake ~oveka

Proporcionalan odnos stopala majmuna i stopala ~oveka

Mozak {impanze i mozak ~oveka

9

БИОЛОГИЈА

7

За­јед­нич­ки пре­ци са­вре­ме­них чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на и чо­ве­ ка који су жи­ве­ли пре око 20 ми­ли­о­на го­ди­на. Од њих се пре 15 ми­ли­о­на го­ди­на одво­ји­ло ви­ше раз­вој­них ли­ни­ја. Од јед­не је по­те­као да­на­шњи оран­гу­тан, од дру­ге чо­ве­ко­ли­ко би­ће ко­је је жи­ве­ло у Ази­ји – ги­ган­то­пи­те­кус, а од тре­ће го­ри­ла, шим­пан­за и чо­век.

ик е

Evolucija uspravnog dr`awa ~oveka uslovila je promenu gra|e karli~nog pojasa i osloba|awe ruku

уџ бе н

ПРЕЦИ ДАНАШЊЕГ ЧОВЕКА

В

За

во

д

за

е­ћи­на на­уч­ни­ка сма­тра да је нај­ста­ри­ји ди­рек­тан пре­дак да­на­шњег чо­ве­ка при­па­ дао чо­ве­ко­ли­ким би­ћи­ма (не­ки их на­зи­ва­ју мај­му­но­љу­ди­ма) из рода аустра­ло­пи­ те­кус или јужни човек. Фосилни остаци ових бића показују да је постојало више врста овог рода, које су живеле пре 2–4 милиона година. Највећи број ових фосила пронађен је у југоисточној и јужној Африци. Аустра­ло­пи­те­кус је хо­дао ус­прав­но. Жи­вео је на иви­ци шу­ма и у отво­ре­ним са­ва­на­ма Афри­ке, а хра­нио се зр­не­вљем и се­ме­њем ра­зних тра­ва. Са­ку­пља­ње хра­не би­ло је знат­но олак­ша­но ус­прав­ним по­ло­жа­јем те­ла, при че­му су пред­њи удо­ви би­ли осло­бо­ђе­ни за оба­вља­ње фи­них по­кре­та. Не­ки на­уч­ни­ци сма­тра­ју да је на­чин ис­хра­не пре­суд­но ути­цао на да­љи раз­вој и уса­вр­ша­ва­ ње ових чо­ве­ко­ли­ких ство­ре­ња и на ка­сни­ји на­ста­нак чо­ве­ка. Пр­ви при­пад­ник људ­ског ро­да је хомо хабилис или спретан човек. Појавио се пре 2,4 милиона година у Африци. Имао Australopitekus је већи мозак и мање зубе од аустралопитекуса. Ово је прва врста за коју се зна да је користила оруђе, камене оштрице за сечење меса, на пример. Нешто касније, пре око 1,8 милиона година појавио се хомо еректус или ус­прав­ни чо­век (у време када је описан и када је добио име није се знало да су многе старије врсте ходале усправно). И ова врста је настала у Африци, али су усправни људи убрзо почели да мигрирају и ван Африке и да насељавају евро-азијски континент. Бројни фосили широм света показују Uspravni ~ovek колико је ова врста била успешна. На Ја­ви су 1891. го­ди­не пр­ви 10

Порекло и развој људске врсте

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

пут от­кри­ве­ни фо­сил­ни оста­ци овог би­ћа, због че­га је и назван „чо­век са Ја­ве“. Гра­ђа ко­сти­ју но­гу и кар­ли­це не­дво­сми­сле­но све­до­чи да су ова би­ћа хо­да­ла ус­прав­но. За­пре­ми­на ло­ба­ ње би­ла је много ве­ћа не­го код аустра­ло­пи­те­ку­са и спретног човека, а зу­би ве­о­ма слич­ни чо­ве­ко­вим. Жи­ве­ли су у ма­њим гру­па­ма, хра­ни­ли се биљ­ном и жи­во­тињ­ском хра­ном, у од­бра­ ни и на­па­ду употребљавали су гра­ње, ка­ме­ње и нај­про­сти­ја ору­ђа од ка­ме­на и ко­сти­ју, а користили су и ватру. Пре око 500 000 година појавили су се још напреднији представници рода хомо, које сврставамо у врсту хомо Neandertalac сапијенс или разумни човек. Први припадници ове врсте доста су се разликовали од савременог човека, па њиховог представника зовемо архаичaн човек. Архаични људи еволуирали су од хомо еректуса и представљају веома разноврсну групу чији се фосили могу пронаћи и на афричком и евро-азијском континенту. Најпознатији архаични људи су неандерталци, настали у Европи. Они су живели у периоду од пре 300 000 до 30 000 година. Остаци тих људи први пут су пронађени у месту Неандертал, у Немачкој, и по томе су добили назив. Једно Kromawonac од највећих и најзначајнијих налазишта остатака таквог прачовека, познатог као крапински човек, налази се у близини Крапине у Хрватском Загорју. Били су ниски и здепасти, а изнад очију имали су прилично изражене чеоне лукове. Настањивали су пећине и Australopitekus живели у хордама. Од камена и костију израђивали (ju`ni ~ovek) су оруђa и оружјa за убијање животиња, као што су копља и ножеви. Били су добри ловци. Homo habilis Представник данашњих људи означава се (spretni ~ovek) именом савремени човек. Они су настали од архаичних људи у Африци, пре око 200 000 година. Савремени људи почели су да насељавају остатак Homo erektus света пре око 100 000 година (до тада су живели (uspravni ~ovek) само у Африци). Пошто су мигрирали и изван Африке, на бројним местима у Европи и Азији Homo sapiens савремени људи су се срели са неандерталцима, (razumni ~ovek) на шта нам указује присуство и једних и других фосила на истим локалитетима. Међу најпознатије фосиле савременог човека спадају кости пронађене 1868. године у близини Savremeni Arhai~ni града Кромањона, у Француској. Ти људи су ~ovek ~ovek названи кромањонци, а старост њихових фосила Tabela razvojne linije је процењена на 35 000 година. Кромањонци су се qudske vrste

11

БИОЛОГИЈА

7

само незнатно разликовао од данашњих људи. Они су се бавили ловом и риболовом, правили разноврсна оруђа и оружја, шили одећу од животињских кожа, оставили цртеже на зидовима пећина, правили украсне предмете.

ЉУДИ ДАНАС

Д

За

во

д

за

уџ бе н

ик е

анашњи људи живе на целој Земљиној кугли, где год постоје најнужнији услови за живот. Након изласка из Африке и насељавања читаве планете, људи су се током 100 000 година прилагођавали различитим природним условима живота на свим континентима. Због тога се међу данашњим људима могу видети разлике у боји коже, косе, димензијама тела, лицу итд. На пример, због слабијег Сунчевог зрачења на северној хемисфери Земље људи су временом постајали светлији. Тамна боја коже је заштита од великог зрачења Сунца (због тога је важно да користите креме за сунчање када сте на летовању). Људи који воде порекло од предака који су остали у Африци, или од предака који су давно населили Аустралију и острва у Индијском и Тихом океану, где је осунчаност велика, задржали су тамну боју коже. Групе људи, које су некада давно населиле источну Азију, сусреле су се с оштрим континенталним условима којима су се прилагођавале. Данас их углавном препознајемо по очима које изгледају косо. Важно је нагласити да не постоји нити једна особина савремених људи на основу које можемо људе раздвојити у посебне типове или расе. Иако можемо рећи да су неке особине карактеристичније за једну него за другу групу људи, разлике између појединачних особа значајно превазилазе просечне разлике између тих група. На пример, међу људима који живе у Европи или Азији, могу се пронаћи особе које имају тамнију боју коже од неких особа из централне Африке.

Raznovrsnost qudi

12

Порекло и развој људске врсте Још једна карактеристика наше врсте јесу непрекидне миграције које су се дешавале убрзо након настанка савременог човека. Током тих миграција, како оних древних од пре више десетина хиљада година, тако и скоријих, које бележе историјске књиге, људи су се међусобно мешали и стварали врло разноврсно потомство на свим континентима. Велика разноврсност људи по свим особинама је важна карактеристика наше врсте. Данас се људи могу разврстати само на основу географских територија које су заједнички преци свих савремених људи некада давно населили. ПРЕГЛЕД ГРАДИВА

уџ бе н

ик е

 Чо­век и дру­ги прима­ти во­де по­ре­кло од за­јед­нич­ких пре­да­ка, не­ких из­у­мр­лих си­са­ра.  Нај­ви­ше слич­но­сти чо­век има са да­на­шњим чо­ве­ко­ли­ким мај­му­ни­ма.  Сма­тра се да је до од­лу­чу­ју­ћег пре­ла­за од при­ми­тив­них чо­ве­ко­ли­ких мај­­му­на ка пре­ци­ма чо­ве­ка до­шло услед при­ла­го­ђа­ва­ња но­вим, про­ме­ње­ним усло­ви­ ма жи­во­та, за­тим услед по­ја­ве го­во­ра, при­ла­го­ђа­ва­ња ру­ку и пр­сти­ју изво­ђењу пре­ци­зних рад­њи, ра­зво­ја мо­зга и ус­прав­ног хо­да.  Сви љу­ди који данас живе на Земљи при­пад­ни­ци су исте вр­сте.  Услед при­ла­го­ђа­ва­ња раз­ли­чи­тим усло­ви­ма жи­во­та ја­ви­ле су се из­ве­сне фи­ зич­ке ра­зли­ке из­ме­ђу по­је­ди­них гру­па љу­ди.

во

д

Наброј слич­но­сти из­ме­ђу чо­ве­ка и чо­ве­ко­ли­ких мај­му­на. Ко­ји су до да­нас по­зна­ти не­по­сред­ни чо­ве­ко­ви пре­ци? Ка­ко су жи­ве­ли пре­ци да­на­шњег чо­ве­ка? Ко је не­по­сред­ни пре­дак са­вре­ме­ног чо­ве­ка? Ко­је су од­ли­ке љу­ди са­вре­ме­ног до­ба?

За

1. 2. 3. 4. 5.

за

ПИТАЊА И ЗАДАЦИ

13

За во д за уџ бе н ик е

II.

ГРАЂА ЧОВЕЧИЈЕГ ТЕЛА Нивои организације биолошких система

Органи, системи органа, Ћелија

ик е

организам

За

во

д

за

уџ бе н

Деоба ћелија