ДУШАН Т. БАТАКОВИЋ
бе н
ик е
ИСТОРИЈА За
во
д
за
уџ
ЗА СЕДМИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД
istorija_za_7razred.indb 1
4/15/2011 10:04:31 PM
! "#! ! $ % $ ! &$ '( ! ) )") (* + $,( $ ,- ,(! "$ ( ("-,)! ) , ! . - ) , + /, " 0 ! ! &$ „1 2 ( 3 ) 4("(%, ' " ,) 5 !', + /, " 0 ! ! &$ „6 ) ( % ), 4("(. - ) ' "
ик е
* 7 !(89(: $ - (C,7 & (j !
бе н
* 7 !$ (5"; #
. ' <"7(3 #
за
уÑ&#x;
. ' <"7(3 # ( ,$)
во
д
: ! ) + ,), 5,+"7 $, * 7 , ,&,M,- 7 NOGPGFPGGFQRSFGGHPGN( JJ9 ,+),-7 (FGGH9 ' !, 7 , "T7,! $ 2 2 M, "+ ) ,7"( "(Q9( 2 , "( ! !,(&$ ,9
За
h]i(P(3 ) ' 2 L ("(+"7 $ L ( C ! (7 7 ),$ (* 7 , (%, ' UQ9GJNVHWEGQO9FK( UQ9GJNVHWEGQO9FK %=X=30 Dk (."& !(X9 (JHOQPFGJQ !"#$ %&'() (((D ) (V(2 ( , - ( 2 , ( ! !,(&$ ,(S(."& !(X9(% ) $ 9(P(W9 D ) (V(2 ( , - ( 2 , ( ! !,(&$ ,(S(."& !(X. &) -+ ! ( 2 9(P(%, ' (V(? (2 ("T7,! $, (FGJH(E%, ' (V % ) $ 9(P(U9( 2 9(P(%, ' (V(? (2 ("T7,! $, (FGJJ( hlmlnonpqrK9(P(JQO( ) 9(V( " ) 9(Z(FQ([\( EC (* (V(*) $ K9(P(JQO( ) 9(V( " ) 9(Z(FQ([\ X ;(F9OGG9( X ;(JG9GGG9 ]^_`(HQRPRNPJQPJRJFHPH( ]^_`(HQRPRNPJQPJQOFGPO( hs_]^^9^tP]g(FQUQWWNOF COBISS.SRP]g(JRFHOUQWG
>(?= 0.(?=(@A%BCD3B (%, ' (EFGGH(I(FGJJK9 FGJH 0 , !, -,( , "-! ; ) / ) $ + ) ! 7 $ ( "' (! # !( ,+ "$ ) ! " L, ! ! " , - 7,2 + -,! ' 7 ,M ( 2 # 9(
ПРЕДГОВОР
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Овај уџбеник написан је с циљем да ученицима седмог разреда олакша увид у главне токове европске и националне историје у периоду од средине XV до седамдесетих година XIX века. Учење историје није само у памћењу података и датума него, пре свега, у разумевању догађаја и процеса унутар одређеног раздобља. Догађаји и процеси овде су приказани као низ прича с нагласком на најважнијим историјским садржајима. Историја се боље разуме ако су из обиља догађаја неки од њих издвојени и сликовито приказани, као примери које треба запамтити. Уз основни текст дати су и изабрани историјски извори, који ученика уводе у проучавану епоху и помажу му да разуме њене посебности. Изложену материју пратe прегледнe историјске карте које, уз помоћ наставника, треба посебно растумачити. Ишчитавање историјске карте је нарочито важно јер доноси јасан увид у просторне и временске оквире одређених догађаја. Основни текст у уџбенику, историјска карта и наведени историјски извор, узајамано су тесно повезани и пружају заокружено тумачење важних догађаја и главних историјских процеса. Читаоцима је предочен низ биографија које помажу да се разуме улога истакнутих личности у описаним историјским догађајима. Сликовни материјал изабран је да подједнако служи двострукој сврси: да пружи обавештење о одређеној историјској личности, догађају или епохи, и да прикаже уметничке и естетске критеријуме тога доба. Понуђене временске ленте помажу да се различити догађаји који се преплићу унутар једног историјског раздобља прикажу упоредо у дужем временском распону и тако буду разумљивији. Уџбеник садржи и питања, речник мање познатих или непознатих појмова, као и преглед најважнијих датума, основних оријентира о времену о којем се излаже у појединим лекцијама. Датум је увек важан као основна оријентација, али је много значајније да ученици разумеју особености појединих процеса и њихов значај у ширем току историје. Посебна пажња дата је и општем развоју идеја и установа (нпр. британски парламентарни систем или просвећеност), који су и данас снажно заступљени у политичком животу, а одређују основне грађанске и културне вредности нашег друштва. У националној историји дате су одреднице о њеном односу са општим европским токовима. Посебно се настојало да се направи разлика у значају појединих историјских ликова: између крупних стваралачких личности које одређују епоху (вожд Карађорђе) и оних који су стасали на њиховим резултатима (кнез Милош Обреновић). Обим историјског материјала сагласан је стандарду који изучава већина земаља Европске уније, а који ће нашим ученицима помоћи да боље и потпуније разумеју прошлост нашег континента и место наше државе и народа у његовим оквирима. Историју, дакле, не треба учити као механички збир чињеница о прошлости, него као живу материју која у различитим видовима, у сваком од историјских раздобља, изражава људске напоре да се свет у којем живимо унапреди и обогати новим садржајима. Историја је, ипак, предворје садашњости. Аутор
istorija_za_7razred.indb 3
4/15/2011 10:04:32 PM
САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР
3
1. ЕВРОПА ОД КРАЈА XV ДО КРАЈА XVIII ВЕКА
7
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
1. МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК) ..................................................................................... 9 2. ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА ........................................................................ 12 Морепловци ..................................................................................................................... 12 Колонизација Новог света ....................................................................................... 15 3. ПРОЦВАТ ГРАДОВА ....................................................................................................... 18 Трговина ............................................................................................................................ 18 Мануфактура ................................................................................................................... 20 4. ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА .................................................................................... 21 Препород............................................................................................................................ 21 Књижевност .................................................................................................................... 22 Уметници и дела ............................................................................................................ 25 Мецене – спонзори уметности .............................................................................. 26 5. РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА...................................................... 29 Протестантизам ............................................................................................................ 29 Католичка обнова ........................................................................................................ 31 Верски ратови ................................................................................................................ 33 6. АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ ........................................................................... 36 Европа краљева............................................................................................................. 36 Француска ......................................................................................................................... 36 Русија .................................................................................................................................. 38 Просвећени апсолутизам ......................................................................................... 40 Енглеска ............................................................................................................................. 42 2. СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД XVI ДО XVIII ВЕКА
45
1. ПРЕВЛАСТ ОСМАНЛИЈА НА БАЛКАНУ Османска држава и друштво (XVI–XVIII век) ................................................. 47 Освајања ............................................................................................................................ 47 Османска држава: природа власти и облик управе ................................... 49 Верске прилике .............................................................................................................. 52 2. ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ ....................................................... 54 Исламизација .................................................................................................................. 54 Друштвене околности: раја, власи, мартолоси ............................................ 55 Хајдуци и ускоци............................................................................................................ 57 Свакодневни живот ..................................................................................................... 58 3. ПЕЋКА ПАТРИЈАРШИЈА .............................................................................................. 61 Обнова српске цркве ................................................................................................... 61
istorija_za_7razred.indb 4
4/15/2011 10:04:32 PM
САДРЖАЈ
5
Српска патријаршија – верски, културни и политички значај ........... 63 4. РАТОВИ И СЕОБЕ ............................................................................................................ 66 У потрази за уточиштем ........................................................................................... 66 Сеобе Срба 1690. и 1739. године........................................................................... 67 Војна Крајина .................................................................................................................. 70 5. УСПОН СРБА У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ – ПРИВИЛЕГИЈЕ, ДРУШТВО, УСТАНОВЕ ................................................................................................. 72 Српско друштво ............................................................................................................. 72 Културне и просветне прилике ............................................................................ 73 3. ЕВРОПА И СВЕТ ОД КРАЈА XVIII ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XIX ВЕКА
77
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
1. ИНДУСТРИЈСКА РЕВОЛУЦИЈА ................................................................................. 79 Примена машина........................................................................................................... 79 Промене у друштву ...................................................................................................... 80 2. ЕНГЛЕСКА И АМЕРИЧКА РЕВОЛУЦИЈА.............................................................. 82 Настанак енглеског парламентаризма ............................................................. 82 Америчка револуција: побуна тринаест колонија ..................................... 84 3. ДОБА ПРОСВЕЋЕНОСТИ: РАЗУМ, ЈЕДНАКОСТ, НАПРЕДАК ..................... 89 Француски просветитељи........................................................................................ 89 Енциклопедија: знањем до просвећености ................................................... 90 4. ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА ....................................................................................... 92 Побуна трећег сталежа: братство, слобода, једнакост ............................ 92 Од уставне монархије до републике .................................................................. 94 5. НАПОЛЕОН БОНАПАРТА – ГЕНЕРАЛ, ДИКТАТОР, ИМПЕРАТОР ............ 97 Наполеон: успон ка власти ...................................................................................... 97 Наполеон и Европа .....................................................................................................101 6. ЕВРОПА НАЦИЈА ...........................................................................................................104 Појмови нације, народа и суверенитета ........................................................104 Бечки конгрес – владавина легитимизма.....................................................105 Романтизам: народи против апсолутизма ...................................................106 7. РЕВОЛУЦИЈЕ 1848/49: ПРОЛЕЋЕ НАРОДА ....................................................108 Родољуби и либерали ...............................................................................................108 Народни препороди у Хабзбуршкој монархији ..........................................110 8. УЈЕДИЊЕЊЕ ИТАЛИЈЕ И НЕМАЧКЕ...................................................................112 Ратови за уједињење Италије ..............................................................................112 Настанак Другог немачког царства ..................................................................114 9. ГРАЂАНСКИ РАТ У САД .............................................................................................116 Успон САД ........................................................................................................................116 Рат Севера и Југа ..........................................................................................................117 10. ВЕЛИКЕ СИЛЕ И ИСТОЧНО ПИТАЊЕ .............................................................119 Појам велике силе.......................................................................................................119 Источно питање ...........................................................................................................119 Кримски рат ..................................................................................................................120
istorija_za_7razred.indb 5
4/15/2011 10:04:32 PM
6
САДРЖАЈ Балканске револуције (1804–1878) ................................................................121 Велика источна криза (1875–1878) .................................................................123 4. СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: МОДЕРНЕ СРПСКЕ ДРЖАВЕ
125
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
1. ПРВИ СРПСКИ УСТАНАК (1804–1813) ............................................................127 Београдски пашалук ...............................................................................................127 Буна на дахије ..............................................................................................................128 Борба за независну државу ..................................................................................129 Установе устаничке државе .................................................................................131 2. ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК И БОРБА ЗА АУТОНОМИЈУ ............................135 Наставак Српске револуције ................................................................................135 Борба против владарског самовлашћа ..........................................................137 Сретењски устав .........................................................................................................139 3. ВЛАДАВИНА УСТАВОБРАНИТЕЉА (1842–1858) ......................................141 Развој државних и просветних установа ......................................................141 Спољна политика Србије ......................................................................................143 Пад кнеза Александра ..............................................................................................145 4. ДРУГА ВЛАДА МИЛОША И МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА (1858–1868) 146 Унутрашња и спољна политика – стварање предуслова за независност ...................................................................................146 Први балкански савез ..............................................................................................147 Уједињена омладина српска ................................................................................148 5. СРБИЈА НА ПУТУ КА НЕЗАВИСНОСТИ (1868–1878) ..............................150 Намеснички режим (1868–1872) ......................................................................150 Србија у Великој источној кризи (1875–1878) ...........................................152 Независност (1878)....................................................................................................152 Кнежевина Србија – простор, становништво, привреда .....................154 6. ЦРНА ГОРА У XIX ВЕКУ(до стицања независности 1878) ....................156 Територија, становништво, зачеци државне организације ...............156 Петар I Петровић Његош (1784–1830) ..........................................................157 Петар II Петровић Његош (1830–1851) .........................................................158 Књаз Данило (1851–1860) ....................................................................................159 Никола Петровић Његош – стицање независности ...............................159 5. СРПСКИ НАРОД ПОД СТРАНОМ ВЛАШЋУ ОД КРАЈА XVIII ДО СЕДАМДЕСЕТИХ ГОДИНА XIX ВЕКА
163
1. СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ ..................................................................165 Привилегије, простор, култура ...........................................................................165 Срби у револуцији 1848/1849. ............................................................................166 Наставак борбе за аутономију .............................................................................168 2. ПОЛОЖАЈ СРБА У ОСМАНСКОМ ЦАРСТВУ .....................................................171 Положај Срба у Босни и Херцеговини .............................................................171 Стара Србија ...................................................................................................................174
istorija_za_7razred.indb 6
4/15/2011 10:04:32 PM
1
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
ЕВРОПА ОД КРАЈА XV ДО КРАЈА XVIII ВЕКА
Леонардо да Винчи, Пропорције људског тела
istorija_za_7razred.indb 7
4/15/2011 10:04:32 PM
ик е бе н
За
во
д
за
уџ
Ботичели, Рађање Венере (горе) Европа у модерно доба (око 1640)
istorija_za_7razred.indb 8
4/15/2011 10:04:32 PM
1. МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК) Шта сте у петом и шестом разреду научили о подели историјских периода? Који су догађаји означили крај средњег века? За крај средњег и почетак новог векa обично се узимају три догађаја: пад Цариграда (1453), изум штампарске машине (око 1450) и Колумбово откриће Новог света (Америке) 1492. Нови век траје до почетка XX века (до Првог светског рата). У савременој Европи и Америци овај период се назива модерно доба. Нови век је, дакле, старији назив за данас преовлађујући термин модерно доба.
Цариград у време Османлија
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Средњи век окончан је падом Цариграда, престонице хиљадугодишњег Византијског царства. После дуге опсаде, град је допао под власт Турака Османлија, 29. маја 1453. године. Последњи византијски владар „бесмртни цар“ Константин XI Драгаш, по мајци из српске аристократске породице, нестао је међу небројеним жртвама бранилаца. Нови господар Цариграда, млади султан Мехмед II Освајач, кренуо је у покоравање Балкана. Освајачки походи Османлија довели су до пада разједињених српских земаља (Српска деспотовина 1459, Босна 1463, Херцеговина 1481, Црна Гора 1499) под туђинску власт.
istorija_za_7razred.indb 9
4/15/2011 10:04:33 PM
10
МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Јохан Гутенберг. У ширењу обновљених знања из антике, посебно место заузима изум штампарије. На обликовању штампарије радило се, упоредо, и на другим местима, али је сва слава припала немачком изумитељу Гутенбергу, који је у граду Мајнцу (1450) објавио прву штампану књигу. Изум се састојао у томе да се од слова изливених од олова састављају речи, које се, затим, под притиском пресе отискују на папиру. Објављивањем штампаних дела, углавном на латинском језику којим се писало и комуницирало на већини европских универзитета, убрзано је ширење расположивих научних знања. Прва штампана књига била је Библија, најважнија књига у хришћанском свету.
Штампарија 1570. године
1. рукопис који треба одштампати; 2. типографи припремају оловна слова; 3. отискивање мастила печатима; 4. штампање сложене стране на штампарском табаку; 5. сушење одштампаних табака; 6. шегрт слаже одштампане стране
istorija_za_7razred.indb 10
4/15/2011 10:04:33 PM
МОДЕРНО ДОБА (НОВИ ВЕК)
ВАЖНИ ДАТУМИ 1450 Гутенбергов изум штампарске машине 1453 Пад Цариграда 1492 Колумбово откриће Новог света
д
за
уџ
бе н
ик е
По нестанку Византије, Западна Европа се наметнула као језгро напретка модерне цивилизације. Знања античких мислилаца, филозофа и песника, математичара и астронома, исцелитеља и архитеката, брижљиво су сабирана у библиотекама византијских царева. Већ од XIII века, античка знања се из Византије преносе на европски Запад. Пред коначни пад под Турке у XV веку, сачувано наслеђе старе Грчке пресељено је у напредне трговачке и привредне центре Апенинског полуострва – од Фиренце и Венеције до Ђенове и Рима. Пренос знања са европског Истока и обнова интересовања за античке идеале уметности, књижевности и филозофије, створили су основе покрета који се назива хуманизам и ренесанса. Западна Европа, с великим универзитетским и трговачким центрима, доживела је убрзани развој технике, науке и уметности. Заједно с новим технолошким проналасцима и географским открићима, она доживљава незапамћен успон. Ван главних токова европског напретка, остале су земље и народи на Балкану чији је развој прекинут османским освајањима, као и већи део Русије. Европа је у модерно доба, као најразвијенији део света, ширила своју цивилизацију и на друге континенте.
11
За
во
Гутенбергова галаксија. Под овим појмом означава се цивилизација обележена штампањем књига, а то је период од XV века до појаве интернета на крају XX века. Штампа је повећала број текстова који су се до тада споро, а често и нетачно преписивали, углавном у манастирским преписивачким школама. До 1500. године преовлађивало је штампање књига за верске намене, а од тада, у све већем броју, текстова световног садржаја. Од великих, скупих и луксузних књига, постепено се прелазило на обимом мања, јефтинија издања.
Једна страница Гутенбергове Библије
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1. Шта је на почетку модерног доба омогућило убрзани развој технике, науке и уметности у Западној Европи?
2. Који период историчари називају модерним добом? 3. Објасните у чему се састојао Гутенбергов изум.
istorija_za_7razred.indb 11
4/15/2011 10:04:35 PM
2. ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА За колико континената се знало у средњовековној Европи?
Морепловци
уџ
бе н
ик е
Португалски поморци први су, после 1440. године, открили западне обале Африке, тражећи злато на територији данашњег Судана. Они су били истрајни у даљим поморским истраживањима: Бартоломео Дијаз опловио је, на крајњем југу Африке, Рт добре наде (1487), а Васко да Гама је 1498. године опловио афричку обалу и стигао до Калкуте у Индији. Португалска каравела је брод који је био погодан за истраживачке експедиције, па је послужила и Кристифору Колумбу (1451–1506) за његово прво путовање. У потрази за Индијом, знаменити морепловац родом из Ђенове, испловио је 1492. из Шпаније са стотинак морнара на три брода. Два месеца касније, исцрпљена посада угледала је обалу острва које су назвали Сан Салвадор (Свети Спаситељ) у данашњој централној Америци. Убрзо затим Колумбо је открио и низ других острва, међу њима Хаити и Кубу. За своју експедицију добио је финансијску подршку од шпанског краљевског пара – краљице Изабеле Кастиљске и краља Фердинанда Арагонског. Откривањем поморског пута преко Атлантског океана до средње Америке, Колумбо је својим финансијерима створио предуслове за коришћење тамошњих богатстава. У укупно четири велике експедиције (1492–1502), Колумбо је значајно помогао успостављању шпанских колонија у Карипском мору и Мексику. Оне су се касније шириле на обале Јужне Америке и даље у њену унутрашњост. Откривене просторе Колумбо је погрешно прогласио Индијом, а њене становнике Индијанцима. Све до смрти, остао је уверен да је пронашао краћи пут до Индије, а не један сасвим нови континент. Шпанац Васко Нуњез де Балбоа, прешао је превлаку у Панами и пронашао нови, Тихи океан (Пацифик) чиме је до-
За
во
д
за
Примена нових мерних и навигационих инструмената (часовник, астролаб, компас), усавршавање бродоградње и коришћење античких мапа било је од велике користи смелим европским морепловцима у намери да се отисну далеко од познатих обала.
Астролаб, користи се за одређивање положаја небеских тела
istorija_za_7razred.indb 12
4/15/2011 10:04:36 PM
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
Име Америка настало је по имену истраживача Америга Веспучија. Овај Фирентинац је почетком XVI века први разјаснио да је у питању нови континент. Један немачки штампар је због тога 1507. године читав Нови свет по њему назвао Америка.
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
датно потврђено да је Америка нови континент смештен на средокраћи између Европе и Азије. Португалац Фернандо Магелан, под покровитељством моћног шпанског краља Карла V, стекао је славу као први морепловац чији су бродови опловили свет (1519–1521). С великог пута, у полазну луку, Севиљу, вратила се само једна од његових пет великих лађа с једва осамнаест преживелих морнара. Вођа експедиције остао је сахрањен на Филипинским острвима где су га убили домороци. Теорија да је Земља округлог облика, а не равна плоча, Магелановим путовањем добила је своју коначну потврду. Шпанци и Португалци су, ради избегавања сукоба, једним споразумом (1494) разграничили своја освајања. Средња и Јужна Америка остале су под шпанском влашћу, осим Бразила који је припао Португалцима. Захваљујући географским открићима, Шпанија и Португалија доживљавају нагли
13
Кристифор Колумбо се искрцава на Хаитију
istorija_za_7razred.indb 13
4/15/2011 10:04:36 PM
14
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
Каравела из XV века, реконструкција
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Имена бродова којима је Колумбо 1492. кренуо у експедицију била су Ниња, Пинта и Санта Марија.
Васко да Гама (1469–1524)
istorija_za_7razred.indb 14
успон, а Средоземље које је неколико миленијума било центар света, престајало је да буде главни ослонац напретка и развоја цивилизације. Средиште светске трговине је, постепено, из Средоземља измештено на Атлантски океан. То је условило да се, после шпанског и португалског, појаве и нова царства распрострањена на више континената – француска и енглеска империја. Енглези и Французи су највише истраживали Северну Америку. Џон Кабот, енглески морепловац италијанског порекла, открио је Гренланд и Њу Фаундленд (1497–1498). Жак Картије, у служби француског краља Франсоа I, открио је 1534. године огромне просторе у унутрашњости Канаде. Последњи континент који је откривен (средином XVII века) био је најмањи – Аустралија.
4/15/2011 10:04:37 PM
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
Колонизација Новог света
Откриће америчког копна „Пловило се ка југозападу по мору које је било непогодније него на читавом досадашњем путу. Примећени су албатроси, а једна зелена птица дошла је сасвим близу брода... Посада с Пинте видела је штапове трске и једну дашчицу. Људи са Ниње видели су друге знаке копна... Пошто је Пинта била брзи једрењак и пловила испред адмирала [Колумба], прва је опазила копно и дала заповеђене сигнале. Адмирал и команданти друга два брода отпловили су у наоружаном чамцу. Адмирал је узео краљевску заставу... На копну су наишли на зелено дрвеће, много воде и плодове разних врста. Адмирал [Колумбо] позвао је оба капетана и остале који су с њим ступили на копно... да буду сведоци како пред свима запоседа острво за краља и краљицу...“ (Бартоломео де Лас Казас, 1552, одломак)
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Шпански освајачи су на територији данашњег Мексика и Перуа стекли огромна богатства у злату и сребру. Хернан Кортес је (1519–1521) покорио царство Астека у Мексику и постао гувернер освојених области под именом Нова Шпанија. Франциско Пизаро 1533. заузео је утврђење Куско, престоницу краљевства Инка у високим планинама Перуа. Освајања су изведена с малим, али војно-технички надмоћним снагама које су располагале ватреним оружјем. Пошто су војно поразили домороце, конкистадори (шпански освајачи) настојали су да потпуно потисну њихову веру и насилно их преобрате у хришћанство. Наметнули су им свој језик као и културне и цивилизацијске навике из Европе. Упоредо с наметањем католичке вере, нестајала је веома богата култура ових развијених јужноамеричких народа. Заједно с њом искорењени су и обичаји домородаца неприхватљиви за хришћанство, попут канибализма и жртвовања људи у верске сврхе. Домородачки народи – Астеци, Маје, Инке – масовно су умирали од зараза пренетих из Европе. Број домородаца на америчком континенту је од 1500. до 1570. године пао са педесет на девет милиона. Да би надокнадили мањак становништва, покошеног ратовима и заразама, Европљани од 1520. организују превоз афричких робова на амерички континент. Откриће Америке донело је Европљанима огромна природна богатства. Приче и записи путника будили су машту и изазивали жељу да се крене у обилазак Новог света и пробају непознати производи попут кукуруза, какаоа, ваниле, парадајза, дувана... Пренос нових јестивих култура у Европу ишао је прилично споро. Кукуруз и кромпир постаће, временом, уобичајене намирнице на трпезама Европљана. То је прихватано најпре у вишим друштвеним слојевима, а знатно касније, после дужег неповерења, и у ширим слојевима становништва.
15
РЕЧНИК навигациони инструменти – справе које помажу у оријентацији приликом пловидбе канибализам – храњење људским месом
У Северној Америци живели су домороци („Индијанци“) разврстани у преко петсто племена. Данас их, некадашње „црвенокошце“, у Канади и делом у САД називају „прва нација“ (first nation), признајући им, са закашњењем од више векова, одређен значај за изградњу савремене америчке цивилизације.
istorija_za_7razred.indb 15
4/15/2011 10:04:37 PM
16
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Изгон Јевреја из Шпаније. Година у којој је откривена Америка значајна је и по изгону Јевреја из Шпаније. Велики број Јевреја који су одбили да пређу у римокатоличку веру, отишли су 1492. у прогонство. Један део шпанских Јевреја, тзв. Сефарда населио се на Балкану, у европске покрајине Османске царевине, пре свега у данашњој Босни (Сарајево), затим у Грчкој (Солун), а у малом броју, знатно касније, и у Србији (Београд).
Карта великих географских открића
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1. Којим правцем су ишле шпанске, а којим португалске морепловачке мисије крајем 2. 3.
istorija_za_7razred.indb 16
XV века? У којој великој земљи Јужне Америке се говори португалски језик? Где су била усмерена истраживања енглеских и француских морепловаца?
4/15/2011 10:04:37 PM
17
уџ
бе н
ик е
ВЕЛИКА ГЕОГРАФСКА ОТКРИЋА
За
во
д
за
Картографско-географска знања. Морепловцима и истраживачима непознатих простора много су помогли картографи и географи из XV и XVI века. Тако је књига Слика света (Imago Mundi), Пјера д’Ајиа, штампана 1478, значајно помогла Кристифору Колумбу и другим морепловцима на путовању непознатим морима. Мапа света фламанског географа и картографа Герарда Меркатора из 1587, попуњена је сазнањима о великим географским открићима и новим континентима. На основу Меркаторових карата, трговачки бродови су преко мора путовали знатно сигурније.
1492−1502 1494 1497 1497/8 1513 1519−21 1519−21 1530 1533 1534−41 1546
istorija_za_7razred.indb 17
ВАЖНИ ДАТУМИ
Четири путовања Кристифора Колумба Споразум о разграничењу освајања између Шпаније и Португала Кабот стиже до Њуфаундленда под заставом енглеског краља Васко да Гама опловљава Африку и стиже до Индије Балбоа прелази превлаку у Панами и стиже до Тихог океана Пут око света, Магеланова мисија, окончава је његов заменик Дел Кано Кортес заузима Мексико и заплењује огромна блага Астека Масиван прилив злата из Америке у Европу Пизаро заузима Куско, главни град Инка у Перуу Жак Картије истражује унутрашњост Канаде за француског краља Почетак експлоатације рудника сребра у Перуу
4/15/2011 10:04:37 PM
3. ПРОЦВАТ ГРАДОВА Шта сте у шестом разреду научили о значају градова у средњем веку? Шта су еснафи?
Трговина
За
Венеција
во
д
Тицијан, Флора
за
уџ
бе н
ик е
Захваљујући развоју трговине у Средоземљу (Медитерану) у XIV и XV веку, грађанство, које је било потиснуто од стране аристократије и високог свештенства, доживело је нагли успон. Грађанска класа била је састављена од трговаца, банкара и занатлија. Тај нови друштвени слој, навикао на удобност и раскош, упорно се опирао начину живота који је прописала римокатоличка црква, која је тражила потпуну послушност и сталне поклоне у новцу и имањима. Опадање религиозности у западном хришћанству довело је до тога да градска култура добије наглашенија световна обележја. Бурни развитак градова постао је основно обележје читаве епохе. До краја XV века, трговина је још била у знаку превласти традиционалних трговачких сила на Медитерану, пре свих Млетачке републике (Венеције). После открића Америке, када се трговина из Средоземља постепено премешта на Атлантски океан, водеће место међу градовима добијају трговачка средишта на северу Европе. Поред Антверпена и Амстердама, посебно се развијају Париз и Лондон, престонице нових колонијалних царстава.
istorija_za_7razred.indb 18
4/15/2011 10:04:38 PM
ПРОЦВАТ ГРАДОВА
19
Јоханес Вермер, Официр и девојка
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Велика су богатства стекли трговци у Венецији, Ђенови, РЕЧНИК Антверпену, Напуљу и Лондону, банкари у Фиренци, Паризу и берза – место где се трговци Аугзбургу. Та финансијска средства они користе за јачање своје састају ради купопрополитичке моћи. даје робе и хартија од Антверпен (данашња Белгија), тада под шпанском влавредности шћу, град од око 110.000 становника, био је главна привредна сукно – вунени материјал за раскрсница Европе. Ту се, после оснивања Берзе (1531) произраду одеће давала и размењивала роба допремана из енглеских, португалских и балтичких лука. У Антверпену се злато пристигло из колонија мењало за различиту робу из европских земаља. Градови су, посебно у Италији, постепено прерастали у моћне државе. Богати слој тамошњег грађанства био је заинтересован за иновације у занатској производњи, али је расло и занимање за науку, филозофију и уметност. Добростојеће грађанство, временом, преузима примат у друштвеном животу. Трговачке фирме и банкарске куће постају важни зајмодавци (кредитори) не само племства него и владара. Владари су позајмљивали велике своте за ратне походе који су, због огромних трошкова за опрему трупа, постајали све скупљи. Богате банкарске породице у Италији стекле су огромну моћ позајмљивањем новца владарима, војсковођама и римским папама, који су често били у новчаној оскудици. Фугери, најпознатија банкарска породица из Немачке, финансирали су амбициозне војне и политичке замисли немачког цара и шпанског краља Карла V Хабзбуршког.
Поглед на Делфт, град у Низоземској, (1661)
istorija_za_7razred.indb 19
4/15/2011 10:04:38 PM
Фиренца
ик е
Мануфактура
За
Вермер, Служавка
во
д
за
уџ
бе н
Многобројни технички проналасци у изради сукна, коже и метала омогућили су предузимљивим припадницима грађанства да превазиђу дотадашњи занатски начин производње и прихвате нови – мануфактурни – метод рада (лат. manu facere – руком радити). Основна одлика мануфактурне производње је у томе што се сваки радник усавршавао само за једну једноставну радну операцију, за разлику од занатлије који је свој производ обрађивао углавном сам, од почетка до краја. Као последица прихватања мануфактуре, обим производње се знатно повећао, а роба појефтинила. Као политичка снага у настајању, грађанство, предвођено новим богаташима из трговачког и мануфактурног слоја, постајало је све утицајније. Упоредо с тим, племство је постепено слабило јер се додатно задуживало код богатих трговаца и банкара, како би одржало раскошан начин живота, све мање у сагласју са сопственим приходима.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1. Шта је утицало на премештање значајног дела 2. 3.
istorija_za_7razred.indb 20
трговине из Средоземља на Атлантски океан? Који градови на северу Европе постају најважнија трговачка средишта? Која је основна разлика између занатске и мануфактурне производње?
4/15/2011 10:04:39 PM
4. ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА Зашто се каже да је средњовековна култура имала верско обележје?
Хуманизам. Интелектуални покрет који је настао у XV веку, чији су припадници критички проучавали дела античких писаца. Хуманизам у средиште свога интересовања ставља човека (назив потиче од латинског humanus – људски, човечан).
ик е
Ренесанса. Појам који означава културни препород и уметничку обнову најпре у Италији, зачету у XIV веку, а затим и широм Европе током XV и XVI века.
бе н
Постоје различите периодизације доба ренесансе: најчешће се рачуна да почиње с песником Петрарком средином XIV века, а да се окончава 1616, годином смрти двојице најславнијих писаца тога раздобља, Шекспира и Сервантеса.
Препород
За
во
д
за
уџ
Током XIV и XV века у Италији, подељеној у више држава, долази до значајних промена у културном животу. Учени људи из Фиренце и других градова, с нараслим богатствима из трговачких и банкарских послова, побунили су се против суморне културе средњовековне готике. Строга верска правила у култури, у књижевном и уметничком изразу, која су славила испосништво (аскезу), жртвовање и суздржавање у свему, називана су готским. Грађанска класа развила је, насупрот томе, нови укус. Главне вредности постале су животна радост и радозналост, а идеали лепоте – људско тело и сама природа. Културу старог Рима, чији су споменици били расути свуда по Италији надохват руке, учени људи сматрали су много ближом својим потребама. У Италији су се налазили и антички и рановизантијски рукописи. Донели су их византијски учењаци пошто су, после пада Цариграда 1453. године, одбегли на Апенинско полуострво. Учени Византинци пренели су списе Платона, Аристотела и других мислилаца радозналим западњацима. Франческо Петрарка (1304–1374) Данте Алигијери (1265–1321)
istorija_za_7razred.indb 21
4/15/2011 10:04:39 PM
22
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
Књижевност
ик е
уџ
бе н
Средњи век. Термин који су смислили хуманисти с циљем да дефинишу период који је сматран добом културног заостајања, и да јасно обележе раздобље које је раздвајало два идеална периода: античко доба од доба ренесансе.
Хуманизам је означио повратак језицима античке културе – старогрчком и латинском језику. Хуманисти су највише инсистирали на изучавању језика, јер је он, како су стално истицали, разликовао човека од животиње. Последње дело средњега века, а највеће дело италијанске поезије којим је најављена епоха хуманизма, била је Божанска комедија Дантеа Алигијерија (1265–1321). Фирентински песник Франческо Петрарка (1304–1374), писао је поезију на нов начин – у форми сонета. Петрарка се у Европи сматра оцем хуманизма, због доприноса развоју језика и слободи уметничког израза, посебно у лирској, љубавној поезији. Писао је, као и Данте, на народном италијанском језику. Међу најизразитијим представницима ренесансне културе у Италији, био је Ђовани Бокачо (1313–1375). Постао је славан по голицавим причама из свакодневног живота (Декамерон), са сатиричним освртом на слабости у круговима црквених људи. Енглески мислилац Томас Мор (1477–1535), покушао је у делу Утопија да осмисли идеални облик државне управе.
За
во
д
за
Пјеро дела Франческа, Бичевање Христа, једна од првих слика с јасно израженом перспективом
istorija_za_7razred.indb 22
4/15/2011 10:04:40 PM
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
23
ик е
Николо Макијавели (1469–1527). Фирентински писац и историчар, творац модерне теорије владавине по којој у вођењу политике циљ оправдава средство. Тај „макијавелистички“ наук попримио је, временом, изразито негативно значење. Главно Макијавелијево дело је Владалац, замишљено као упутство принцу за успешну владавину. Закон и сила, по њему, јесу начини да се остваре амбиције једне државе. Да би се одржао на власти, владалац, суочен с непријатељством племства, треба да се ослања на обичне грађане. Њихову подршку ће задобити заштитом њихових права, имовине и части. Држава, по њему, треба да почива на заједничким интересима који уједињују читаво друштво. Макијавели је један од најутицајнијих политичких мислилаца свих времена.
во
д
за
уџ
бе н
Рафаелова Атинска школа (1511), величанствена је фреска читаве ренесансе. На њој су представљени заједно сви највећи антички и ренесансни филозофи, научници, писци, сликари, на које будно мотре грчка божанства Аполон и Атина. Уз славне филозофе антике, Платона и Аристотела у средини, размештени су остали мислиоци, а међу сликарима ренесансе су и Микеланђело и сам Рафаел.
За
Лоренцо Медичи. Средиште ренесансе била је Фиренца, а њена најпознатија личност Лоренцо Медичи (1449–1492), познат и као Лоренцо Величанствени. Потомак славне банкарске породице Медичи, Лоренцо је практично управљао фирентинском републиком (1469–1492), а својим животним стилом оличавао је све главне идеале ренесансе. Окупљао је, подстицао и помагао архитекте и уметнике (укључујући Леонарда да Винчија, Микеланђела и Ботичелија), који су украсили Фиренцу, њене тргове, палате, храмове и задужбине, као и маузолеј породице Медичи. Лоренцо Медичи је помагао и филозофе и песнике, а велику библиотеку свога деде Козима, богату старим рукописима и филозофским списима из антике, отворио је за јавност.
istorija_za_7razred.indb 23
4/15/2011 10:04:41 PM
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
за
Француски сатиричар Франсоа Рабле (1494–1553), описао је народну културу (Гаргантуа и Пантагруел). Холандски хуманиста Еразмо Ротердамски (1467–1536), пријатељ Томаса Мора, уживао је углед „кнеза“ међу хуманистичким мислиоцима. Еразмо је писао поучна дела и расправе међу којима је најпознатија Похвала лудости. Мигел де Сервантес из Шпаније је, уз Вилијама Шекспира, највећи писац касне ренесансе. Творац је првог модерног романа, чувеног Дон Кихота.
За
во
д
Микеланђело, Стварање човека, Сикстинска капела у Риму
уџ
бе н
ик е
24
Леонардо да Винчи (1452–1519), један од најзначајнијих аутора ренесансе. Необично широких знања, огромне радне енергије, великог талента и способности, с подједнаким успехом се огледао у сликарству, скулптури и архитектури, оставивши за собом бесмртна сликарска дела (Мона Лиза, Тајна вечера, Света Ана). Леонардо успешно изучава људску анатомију и поставља основе великим техничким изумима који ће бити изведени тек неколико векова касније (хеликоптер). Текстове и анализе писао је ситним рукописом унатраг, како би избегао да се неко други окористи његовим знањем, запажањима и изумима. Радио је у Фиренци, Милану и Риму, уживао подршку Медичија. Пред крај живота прешао је код француског краља Франсоа I.
istorija_za_7razred.indb 24
4/15/2011 10:04:43 PM
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
25
Уметници и дела
Албрехт Дирер, аутопортрет
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Ренесанса је најупечатљивији израз имала у сликарству. У ренесанси је настала перспектива, која је сликама давала волумен и дубину. Уведени су и контрасти у приказивању светлости што је сликама давало посебну атмосферу. Ренесансни сликари су почели да сликају „реалност“, оно што виде, укључујући портрете и пејзаже. Повратак обнажених, Богом створених ликова, означио је крај верских ограничења у уметничком приказивању људског тела. По великим делима сликара и скулптора овога раздобља, обликован је уметнички укус у неколико следећих векова и створени су узори који се следе све до данашњих дана. Уметничка дела Леонарда да Винчија (1452–1519), Тицијана (1477–1576), Ботичелија (1455–1510), Микеланђела Буонаротија (1475–1564) и Рафаела Сантија (1483–1520) с одмицањем времена постала су бесмртна. Да Винчијев портрет Ђоконде (Мона Лиза) и Тајна вечера део су вечите уметничке загонетке. Скулптуре Микеланђела у Фиренци и Риму (Давид, Мојсије, Римска Богородица – Pieta), као и Ботичелијева слика Рађање Венере, идеал су пропорције и лепоте израза. Сликар Албрехт Дирер (1471–1528), после обиласка Венеције и других места у Италији, прославио се у Немачкој прецизношћу цртежа и суздржаним бојама својих портрета и верских сцена. Од холандских сликара, у XVI веку, светску славу стекли су Хијероним Бош и Питер Бројгел Старији. Њихове слике Мона Лиза: „Леонардо се примио да за Франческа Ђоконда изради портрет његове жене Мона Лизе, и мада је радио четири године, није успео да га заврши. Леонардо је прибегао и овом начину рада: он ју је током сликања окруживао разним свирачима, певачима и лакрдијашима који су је увесељавали да би се избегао онај меланхолични израз, обично неизбежан на портретима; на Леонардовој слици осмех је толико пријатан да изгледа пре божански него људски, и због тога се портрет ове жене сматра изванредним делом, јер она ни у животу није друкчије изгледала.“ (Ђорђо Вазари, Животи славних сликара, вајара и архитеката, 1550)
istorija_za_7razred.indb 25
4/15/2011 10:04:44 PM
26
бе н
ик е
су живописни прикази свакодневног живота, народних обичаја и веровања. У архитектури, уметност ренесансе посебно су обележили радови у папској држави, пре свега у самом Риму, а затим и у Фиренци, главном средишту ренесансне уметности. Узор ренесансним архитектима биле су античке грађевине, са складним пропорцијама, простране и прозрачне. Купола и укупна архитектура Цркве св. Петра у Риму (дело Брамантеа и Микеланђела) заједно с куполом Филипа Брунелескија за катедралу Дуомо у Фиренци, потпуно су промениле схватање простора и његово уметничко обликовање.
У ренесанси је обновљен феномен мецене – богатог човека који наручује дела или помаже поједине уметнике. Велике мецене биле су владарске фамилије у Фиренци (Медичи) и Ђенови (Висконти), затим римске папе (Јулије II) или у Француској краљеви (Франсоа I). Аристократија се окруживала познатим писцима и другим уметницима. У XV веку појава карактеристична за Италију, меценатство се шири у Европи, код француских краљева и међу немачким владарима. Владари-мецене су, такође, почели да праве и велике библиотеке и да прикупљају властите колекције слика. То су били зачеци великих, светски значајних музеја, попут Лувра у Паризу.
За
во
д
за
Микеланђело, Богородица са Христом (Pieta), Рим
уџ
Мецене – спонзори уметности
Ђорђоне, Олуја
istorija_za_7razred.indb 26
4/15/2011 10:04:45 PM
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
ик е
Леонардо да Винчи, Тајна вечера
За
во
д
за
уџ
бе н
Вилијам Шекспир (1564–1616). Енглески песник и драмски писац, највећи драмски аутор свих времена. Његови сачувани радови садрже 38 позоришних драма, 154 сонета и нешто песама. Шекспир је 1585. започео каријеру као глумац, писац, а затим је постао сувласник позоришне трупе. На почетку каријере, углавном је писао комедије, које је до краја XVI века довео до савршенства. Потом је претежно писао трагедије попут Магбета, Хамлета и Краља Лира, ремек-дела енглеске и светске књижевности. Најпознатија је трагична љубавна прича о Ромеу и Јулији, „звездама обасјаног“ заљубљеног пара којем породице нису дозвољавале да буду заједно, што се завршило трагичним самоубиством. Многе од Шекспирових представа овековечене су и на филму, попут Ромеа и Јулије, Млетачког трговца, Отела и Краља Лира. Шекспир је у своје време био популаран и поштован писац. Временом су његова дела достигла светску популарност. Сматра се да је умро на дан свога рођења (23. априла). Истог дана у Шпанији је умро други славни писац Мигел де Сервантес. Тај датум одабран је за обележавање Светског дана књиге.
Мигел де Сервантес (1547–1616). Уз Шекспира, Серванетс је највећи писац касне ренесансе. Творац је првог модерног романа, чувеног Дон Кихота. Написао га је као сатиру на средњовековне романе о неустрашивим витешким подвизима и као критику друштвених околности свога доба. Сервантесов Дон Кихот је дело које се сматра врхунцем шпанске и светске књижевности, а шпански се често назива „језиком Сервантеса“.
istorija_za_7razred.indb 27
4/15/2011 10:04:46 PM
ХУМАНИЗАМ И РЕНЕСАНСА
ик е
28
за
уџ
бе н
Никола Коперник (1473–1543) из Пољске и његов настављач Галилео Галилеј (1564–1642) из Италије из корена су променили схватања о Земљи и њеном положају у васиони. Наша планета више није сматрана за средиште свемира (геоцентризам), већ за једну од планета у Сунчевом систему (хелиоцентризам), чиме је отворено ново поглавље у савременој науци.
ВАЖНИ ДАТУМИ
За
во
д
1429–1492 Владавина породице Медичи у Фиренци: златно доба ренесансе 1500–1530 Раздобље римске ренесансе (мецене: папа Јулије II и Лав X) 1506 Почетак реконструкције Цркве св. Петра у Риму 1508–1512 Микеланђело осликава таваницу Сикстинске капеле
РЕЧНИК маузолеј – раскошно украшена гробница сатира – књижевно дело у коме се извргава руглу одређена појава у друштву меланхолија – сетност, туга, потиштеност
istorija_za_7razred.indb 28
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1. Шта значи кад данас за неког кажемо да је хуманиста?
2. Наведите најзначајније одлике ренесансне уметности.
3. Ког песника сматрају оцем хуманизма?
4/15/2011 10:04:48 PM
29
5. РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА Покажите на карти средњовековне Европе границу између сфера православне и римокатоличке вере. Шта сте у шестом разреду сазнали о Великом расколу?
ик е
Протестантизам
Папа Лав X са кардиналима
За
во
д
за
уџ
бе н
Поред православне и католичке вере (раздвојене расколом из 1054. године), хришћанство је у XVI веку добило и треће, широко прихваћено учење – протестантизам. Римокатоличка (римска) црква је изгубила некадашњи углед. Обични верници сматрали су да црква више не испуњава своју духовну мисију, да свештеници мисле само на то како да се обогате и да римске папе живе као краљеви. Римске папе су се мало обазирале на своје завете цркви, на одрицање, сиромаштво и молитву. Окренуте раскошном животу, личном богаћењу и јачању политичке моћи, бројне папе нису скривале ни склоност к пороцима (понеки су чак, јавно, уз љубавнице имали и децу), што је било неспојиво са угледом римокатоличке цркве. Неморал се с врха постепено ширио и на ниже слојеве свештенства. Папа Лав X (1513–1521) ради скупљања новца за градњу нове Цркве светог Петра у Риму, дозволио је свештенству да се продају опроштајнице (индулгенције), тј. да се почињени греси искупљују новцем. Продавањем опроштајница нису искупљивани само мањи греси него чак и они највећи, попут убиства. Искупљивање грехова новцем попримило је, убрзо, широке размере у свим католичким земљама. Вођа побуне против продаје индулгенција био је немачки монах Мартин Лутер, утицајни проповедник и професор теологије у Виртембергу. Своју делатност Лутер је започео 1517. године, када је упутио оштро писмо у облику 95 теза у којима је тражио реформу римокатоличке цркве. Захтевао је да се престане са срозавањем угледа римске цркве, а да папа од Мартин Лутер
istorija_za_7razred.indb 29
4/15/2011 10:04:48 PM
РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
ик е
За
во
д
за
уџ
Еразмо Ротердамски, „кнез хуманизма”, утицао је својим делима на М. Лутера
свога блага подигне нову Цркву светог Петра, уместо да прикупља новац сиромашних верника. До спасења душе, истицао је Лутер, долази се кроз искрену молитву Богу, без посредства цркве. Премда га је папа искључио (екскомуницирао) из цркве (1521), Мартин Лутер није одустао од својих идеја. Одговорио је јавним спаљивањем папске буле (папског указа) и стварањем широког покрета, који је због протеста против папске свемоћи добио назив протестантизам. На сабору у Вормсу (1521) Мартин Лутер је остао у мањини. Његово учење било је званично одбачено. Лутер је, међутим, уживао значајну подршку немачких кнежева и представника градова. Залажући се за очување чистоте хришћанске вере, Лутер је, како би реч Божју приближио народу, превео Свето писмо (Библију) с латинског на народни немачки језик. Тиме је започео важан процес превода Светог писма са латинског на многе народне језике. Ново верско учење је суштински обележило даљи ток западне цивилизације. Римокатоличка црква била је бесповратно подељена, а сами протестанти, у немачким и скандинавским земљама, на југу Француске, у Холандији, Швајцарској, а касније и у Енглеској, створили су властите верске покрете и организације. Поред Лутера, као истакнути реформатор цркве појавио се и Жан Калвин (1509–1564), који је почео да проповеда и шири своје учење 1541. године. Позван да реформише верски живот у граду Женеви, Калвин је написао Наук хришћанске вере и организовао једну независну цркву. Његови следбеници, веома строгих верских назора, названи су калвинисти. У Енглеској, краљ Хенри VIII (1509–1547), дошавши у сукоб с папом најпре око питања властитих развода и нових женидби (женио се шест пута), такође је одрекао послушност Риму. Пошто га је папа искључио из Римокатоличке цркве, Хенри VIII је створио нову англиканску цркву, а себе прогласио за њеног поглавара. Протестанти, односно чланови реформисане цркве (отуда и појам реформација) сматрају да је читање и тумачење Библије, а посебно Новог завета основа хришћанске вере. Уместо дотадашњих свештеника, који су били под влашћу папе, уведени су пастори, нова врста свештеника. Пасторе је постављао владар, а имали су право да заснују породицу. Насупрот богато
бе н
30
Жан Калвин
istorija_za_7razred.indb 30
4/15/2011 10:04:49 PM
31
за
уџ
бе н
ик е
Римокатоличка црква успела је, после великих унутрашњих превирања, да сачува примат у романским и хабзбуршким земљама (Француска, Шпанија, Португалија, италијанске државе, Аустрија). Европски север остао је протестантски, европски југ претежно католички. На Балкану и у Русији и даље је превладавала православна вера, с тим што је на Балкану значајно место, од османске владавине почео да заузима ислам.
За
во
д
Протестантске земље и области у Европи данас (у плавој боји)
украшеним католичким црквама, протестанти су у својим храмовима украсе свели само на представљање крста. Укинути су и монашки редови, који су у католичкој цркви имали значајну улогу у јачању њеног утицаја и ширењу вере.
Католичка обнова Римокатолички одговор на изазове протестантске реформе назива се противреформацијом или католичком обновом. Зачетак противреформације означен је оснивањем монашког реда Дружбе Исусове (отуда исусовци или језуити) 1534. године. Оснивач овог реда, који је значајно помогао обнови
istorija_za_7razred.indb 31
Хенри VIII, енглески краљ
4/15/2011 10:04:49 PM
32
РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
уџ
бе н
ик е
Свето римско царство немачког народа. Савез више десетина, а временом и неколико стотина посебних држава различитог обима и политичке снаге – краљевстава, кнежевина, војводстава, грофовија и слободних градова обједињених немачком културом, као и владавином немачких кнезова. Унутар царства били су: данашња Немачка, Аустрија, Швајцарска, делови Француске, Италије, Пољске, Чешке, Белгије, Холандије... Установљено у средњем веку, крунисањем немачког краља Отона I у Риму (962), царство је потрајало до 1806. године, када је окупљало чак 350 посебних држава. Најславнији владар овога царства био је Карло V Хабзбуршки (1519–1556), који је, истовремено, био и краљ Шпаније са свим њеним колонијама на више континената. Под шпанским Хабзбурзима, била је то прва империја „у којој сунце никада не залази“.
д
за
Карло V, шпански краљ и цар Светог римског царства немачког народа
За
во
утицаја римокатоличке цркве у западној и централној Европи, шпански племић Игњацио де Лојола (1491–1556), ставио се непосредно у службу римском папи. Језуитски ред, у којем је Лојола био врховни генерал, усвојио је војну организацију, брижљиво бирајући чланове који су пролазили строгу обуку и прихватали гвоздену дисциплину. Служили су папи без поговора и извршавали најтеже мисије, укључујући и одласке у далеке прекоморске колоније. До краја Лојолиног живота, Дружба Исусова је успела да се укорени у бројним већим градовима (Келн, Беч, Праг...), у непосредној близини протестантских земаља. Језуити су били исповедници кнежева и краљева, проповедници и учитељи, познати по завету сиромаштва, фанатизму и борбености. Њиховом заслугом, протестантизам је био осетно потиснут у Пољској, Чешкој и Мађарској, као и у деловима Француске и Немачке. Веома активни до укидања реда 1773, језуити су остали запамћени као најистакнутији представници „борбене
Ел Греко, Покајање св. Петра
istorija_za_7razred.indb 32
4/15/2011 10:04:49 PM
РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
за
уџ
бе н
ик е
цркве“. Ред језуита обновљен је 1814. године, да би наставио своју мисију, широм света, до данашњих дана. У обнови католичког утицаја, значајну улогу имао је и Сабор у Тренту (Трентски концил). Тај сабор католичких великодостојника заседао је од 1545. до 1563. године. На основу одлука донетих на сабору, спроведена је широка реформа римокатоличке цркве. Уведена је строга дисциплина међу свештеницима, а посебна пажња посвећена је њиховом бољем образовању. Састављени су посебни приручници за тачно проповедање вере, а папа је издао и Списак забрањених књига, које католици, под претњом искључења из цркве, нису смели да читају. На тој листи била је већина славних књига ренесансе. Основан је и инквизиторски суд. Осим прогона протестаната, на удару инквизиције нашли су се сви за које се сумњало да су нарушили верска правила или, како се сматрало, ставили се у службу ђавола. Због тога су на ломачама, у име вере, често спаљиване жене и мушкарци, наводно вештице, чаробнице, чаробњаци и ђаволове слуге. Под удар инквизиције дошао је и чувени астроном Галилео Галилеј, јер је одбацио учење цркве да се планета Земља налази у средишту свемира. После осуде за јерес, до краја живота је остао у кућном притвору.
33
д
Верски ратови
За
во
Противреформација је довела до разбуктавања верских сукоба у немачким земљама (Свето римско царство немачког народа). Протестантско учење имало је највише одјека код утицајних немачких кнезова, док су присталице римокатоличке вере подржавале централну цареву власт. С порастом утицаја протестантизма, прихваћено је компромисно решење о равноправности обе вероисповести. Миром у Аугзбургу (1555), протестантизам је, на простору царства Карла V, у правима био изједначен с римокатоличком вером. Поданици су били у обавези да исповедају ону веру коју је прихватио њихов господар. Они који то нису хтели да прихвате, добили су одређени рок да се иселе. Тако је настало начело „чија је земља његова је и вера“. Пошто су припадници друге вероисповести били систематски прогањани, верске мањине у појединим државама су знатно смањиване. Тако је у Француској 1572. године дошло до покоља хугенота (француских калвиниста). У Паризу је на Дан
istorija_za_7razred.indb 33
Игнацио де Лојола, оснивач реда језуита
РЕЧНИК едикт – одлука владара која се тиче једног питања католичка црква – римокатоличка или римска црква, под надлежношћу римског папе; до појаве протестантизма, обухватала западни и централни део Европе концил – сабор бискупа на којем се одлучује о питањима верске доктрине и црквене дисциплине; може да заседа и више година јеретик – отпадник од вере, присталица учења које је одбацила званична црква толеранција – способност прихватања другачијег мишљења инквизиторски суд – суд у католичкој цркви овлашћен да кажњава јеретике
4/15/2011 10:04:50 PM
РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
светог Вартоломеја (отуда израз Вартоломејска ноћ) страдало око три хиљаде протестаната. Тек је окончање Тридесетогодишњег рата (1618–1648), који је захватио највећи део западне и централне Европе, означило смиривање верских сукоба. Био је то први рат европских размера, а избио је због верских трвења католика и протестаната. Већи део ратних операција, праћен страшним разарањима, глађу и заразама, водио се у немачким земљама. Подршку зараћеним странама пружале су наизменично Француска, Шпанија и Шведска. Католике је подржавала Шпанија, док је протестантске кнезове значајно помагала католичка Француска, а касније и Шведска. Епоха верских ратова завршена је доношењем веома важних докумената на којима је засновано ново раздобље у европској историји. Та документа су: Нантски едикт и Вестфалски мир. Њима је најављено раздобље верске толеранције, али упоредо, и доба стварања апсолутистичких монархија као језгра будућих националних држава.
За
во
д
за
уџ
бе н
Мартин Лутер и Мартин Лутер Кинг. Мартина Лутера (1483–1546), оснивача протестантске вере, не треба мешати са др Мартином Лутером Кингом Млађим (1929–1968), афроамеричким пастором, којем је лично име било Мартин Лутер, а презиме Кинг. Он се у САД, током 1960-их, снажно залагао за равноправност црначког становништва, и због таквих ставова убијен је у атентату 1968.
ик е
34
Битка из Тридесетогодишњег рата
istorija_za_7razred.indb 34
4/15/2011 10:04:50 PM
РЕФОРМАЦИЈА И ПРОТИВРЕФОРМАЦИЈА
ик е
Да би стишао верске подвојености, француски краљ Анри IV издао је 1598. Нантски едикт, којим је обавезао и католике и протестанте на узајамну толеранцију. Тим актом, католичанство јесте остало државна вера у Француској, али су протестанти, изразита и деценијама прогоњена мањина, добили право да на одређеним местима исповедају своју веру. Протестантима је такође гарантована и једнакост с католицима пред законом. Вестфалски мир, којим је 1648. године окончан Тридесетогодишњи рат, изузетно је важан јер је њиме установљено ново начело – начело суверености држава (потпуне државне независности).
35
во
д
за
уџ
бе н
Нантски едикт (1598)
За
Страдања цивила у Тридесетогодишњем рату
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1. Против којих појава у римокатоличкој цркви се побунио Мартин Лутер?
2. Објасните начело „чија је земља његова је и вера“.
3. На који су начин језуити помогли 4. 5.
istorija_za_7razred.indb 35
католичкој обнови? У чему је значај Нантског едикта и Вестфалског мира? Наведите европске државе у којима данас преовлађују протестанти.
ВАЖНИ ДАТУМИ 1517
Почетак протестантског покрета Мартина Лутера 1530 Аугзбуршка конфесија, успостављено протестантско учење 1536 Жан Калвин објављује Наук хришћанске вере 1540 Папа одобрава правила Дружбе Исусове (језуитског реда) 1545–1563 Трентски концил 1555 Мир у Аугзбургу
4/15/2011 10:04:51 PM
6. АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ Подсетите се зашто су средњовековни владари сматрали да им власт долази од Бога.
Апсолутистичка монархија – облик државног уређења у коме владар поседује неограничену (апсолутну) власт.
ик е
Европа краљева
За
во
д
Анри IV, француски краљ
за
уџ
бе н
Вестфалски мир из 1648. године поставио је основе равнотежи снага у Европи. Гарант очувања равнотеже између држава били су њихови владари који су почели да граде снажне државне установе и моћну централну власт. Сматрало се да јачање централне власти оснажује читаву државу. Већина европских држава биле су монархије чији су владари имали неограничену, апсолутну власт. Сви становници краљевства, укључујући и аристократију, сматрани су владаревим поданицима и били су у обавези да беспоговорно извршавају његове наредбе. Овакав облик владавине почива на праву краља да као Божји изабраник, без ограничења, влада свим својим поданицима. Свака повреда краљеве наредбе је стога сматрана светогрђем. Краљ је једном својом одлуком могао да стави у затвор било кога поданика, од племића до грађанина и сељака. Доба превласти апсолутистичких монархија потрајаће све до краја XVIII века.
Француска
Кардинал Ришеље
istorija_za_7razred.indb 36
У Француској, која је с близу двадесет милиона становника у XVII веку била најнасељенија и најразвијенија држава у Европи, апсолутистичка монархија добила је свој пуни израз. Под Анријем IV (1589–1610) апсолутистичка монархија је успостављена, а под Лујем XIII (1610–1643) коначно утврђена. У служби краљева били су њихови министри, који су, као кардинал Ришеље, први министар под Лујем XIII, обављали државне послове и строго надзирали поданике. Кад би се сељаци побунили против превеликих дажбина, или кад би се племство усудило да оспори краљеву власт, државни
4/15/2011 10:04:51 PM
37
ик е
Божанско порекло краљевске власти. „Краљевска власт је прво света, друго очинска, треће неограничена. Владари раде као слуге Божје и као Божји заступници на земљи. Преко њих он врши своју власт. Видимо, дакле, да краљевски престо није престо човека, него престо Бога.“ (Босије, 1699)
За
во
д
за
уџ
бе н
Луј XIV, познат по геслу „држава, то сам ја”
чиновници би ступали на сцену и немилосрдно их кажњавали. Свака опозиција доживљавана је као противник државне политике и оштро је кажњавана, јер је угрожавала ново начело владања које је успоставио кардинал Ришеље: државни разлог. У име државног разлога, који ставља државу изнад сваког другог појединачног или групног интереса, краљ и његови министри сузбијали су сваку опозицију. По том схватању, француски краљ није био тиранин, него чувар државних интереса. Под Лујем XIV (1643–1715), апсолутистичка монархија доживела је врхунац. До смрти Анрија IV, француски краљеви су живели у дворцу Лувр у Паризу. Луј XIV подигао је нови, раскошнији, величанствени двор у Версају, недалеко од Париза.
istorija_za_7razred.indb 37
Версај, Дворана огледала
4/15/2011 10:04:52 PM
38
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
ик е
Луј XIV, назван „Краљ Сунце“, посебну је пажњу посветио још и науци и новим истраживањима. У економским пословима, заслугом министра Колбера, развио се модел меркантилизма. Основна идеја меркантилизма је у томе да држава настоји да што више робе извози, а што мање увози. До краја дуге владавине Луја XIV, Француска је постала прва европска сила, а њено уређење, култура и уметност, представљали су привлачан културни и политички модел за читаву Европу.
Русија Молијер, француски комедиограф
за
уџ
бе н
После ослобођења од татарског ропства (1480), Русија је знатно ојачала. Иван IV Грозни (1533–1584) проширио је њене територије и прогласио се царем. Деспотска владавина царева била је позната по окрутним мерама против сваког облика непослушности. Под новом династијом Романов (1613), Русија је успоставила ближе пословне везе са Западном Европом. Под владавином Петра I (1682–1725), Русија је усвојила европска правила државне организације. Временом, Русија
За
во
д
Дворац у Версају
istorija_za_7razred.indb 38
4/15/2011 10:04:53 PM
39
уџ
бе н
ик е
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
д
за
Европа око 1780.
За
во
је постала апсолутистичка монархија задржавши и снажна обележја руске средине. До увођења реформи дошло је након што се млади руски цар лично уверио у предности западноевропске цивилизације. Петар I је 1697. године обишао Пруску, Низоземску, Аустрију и друге области с напредном трговином, пољопривредом, мануфактуром и уређеном администрацијом. У Русију је довео бројне мајсторе, стручњаке и научнике. Увођење апсолутистичке монархије у Русији пратили су велики отпори племства и свештенства. Великим реформама којима је владар успоставио контролу над православном црквом, смањен је утицај вере на свакодневни живот и оштро је сузбијано сујеверје. Петар I створио је модерну војску, а државу значајно проширио и на исток и на запад. Цар је увео француски језик као средство комуникације у племству и отменим круговима. Петар I, познатији као Петар Велики, основао је нову престоницу, Санкт Петербург на ушћу реке Неве у Балтичко
istorija_za_7razred.indb 39
Москва, дворац Кремљ
4/15/2011 10:04:54 PM
бе н
ик е
40
уџ
Петар Велики испитује сина, царевића Алексеја
за
море, саграђену по угледу на француску архитектуру. Његов дворац Петерхоф, руски Версај, велелепно здање сазидано у близини нове престонице, завршен је 1725.
во
д
Просвећени апсолутизам
За
Уз Луја XIV и Петра Великог, пруски краљ Фридрих II Велики (1740–1786) био је упечатљив пример апсолутистичког монарха. Обожавалац француске културе и заштитник филозофа Волтера, Фридрих II је успео да у Пруској успостави „просвећени апсолутизам“. Био је то модел апсолутистичке владавине где просвећени владар намеће бројне корисне реформе у друштву. Веома образован и упућен у различите облике савремене технике, Фридрих II је низом реформи – у војсци, судству и администрацији – значајно оснажио пруску државу. Укинуо је смртну казну за мање преступе, забранио тортуру и увео верску толеранцију. Ратовима је удвостручио државну територију и учинио Пруску европском силом. Пруска краљевина ће, један век касније, преузети вођство у уједињењу немачких земаља. По угледу на Версај, Фридрих II је подигао дворац у близини Потсдама, под именом Сансуси, где је радо примао француске филозофе.
Фридрих II Велики, пруски краљ
istorija_za_7razred.indb 40
4/15/2011 10:04:54 PM
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
Рембрант, Рембрант и жена му Саскија
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Владари који су прихватили идеје просвећеног апсолутизма уводили су крупне, далекосежне реформе у положају сељаштва. Просвећеност је први пут досегла до најширих слојева становништва. Међу типичне представнике просвећеног апсолутизма, осим Фридриха II Великог, убрајају се руска царица Катарина II (1762–1796), а у Хабзбуршкој царевини царица Марија Терезија (1740–1780) и њен наследник цар Јосиф II (1780–1790). Владавина просвећених царица у Руском и Хабзбуршком царству, које су уводиле реформе гвозденом руком, био је један од важнијих феномена XVIII века. Катарина II, руска владарка немачког порекла, проширила је државну територију за пола милиона квадратних километара. Она је реформисала руску државну администрацију и чинила све да додатно модернизује државу.
41
Дворац Петерхоф у Санкт Петербургу
istorija_za_7razred.indb 41
4/15/2011 10:04:54 PM
42
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
Марија Терезија извела је привредне и образовне реформе, олакшала положај зависног сељаштва и реорганизовала војску. Реформе цара Јосифа II у области вере и образовања, обухватиле су и Србе у Хабзбуршкој монархији, уводећи их, тако, у главне токове европског развоја и културног и привредног напретка.
Енглеска
За
во
опозиција – политички противници власти
д
РЕЧНИК
за
уџ
Чарлс I, енглески краљ
бе н
ик е
Успостављање апсолутистичке власти није успело у земљама где је традиција ограничавања владарске моћи била изузетно снажна. Владари у Енглеској били су ограничени влашћу Парламента у којем су, уз племство и свештенство, заседали и све утицајнији представници грађанства. Краљ Чарлс I (1625–1649) упорно је настојао да ограничи надлежности Парламента. Када је коначно покушао да влада самовољно, без одобрења Парламента, дошло је до грађанског рата (1642–1649). У ратном сукобу са заштитницима права Парламента, чије је снаге предводио Оливер Кромвел, Чарлс I Стјуарт је поражен и на крају је јавно погубљен (1649). Неуспео покушај успостављања апсолутистичке монархије у Енглеској довео је до значајног слабљења краљевске моћи.
Никола Пусен (1594–1665), Пејзаж
istorija_za_7razred.indb 42
4/15/2011 10:04:55 PM
43
уџ
бе н
ик е
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
Катарина Велика, руска царица
За
во
д
за
Марија Терезија, аустријска царица
Дворац Шенбрун у Бечу
istorija_za_7razred.indb 43
4/15/2011 10:04:56 PM
АПСОЛУТИСТИЧКЕ МОНАРХИЈЕ
Барок и класицизам. Барок је стил који се одликује богатим украсима и у уметности и у архитектури. Настао је у доба католичке обнове. Најпознатији сликар барока је Петер Паул Рубенс (1577– 1640), а у архитектури Бернини. Уз финансијску подршку француских краљева, који су као и други апсолутистички монарси, били заштитници уметности, науке и књижевности, настаје нови стил – класицизам. Обележавају га јасноћа израза и једноставност. У том духу стварају своја дела и велики писци, као што су писац комедија Молијер (1622–1637), писац трагедија Расин (1639– 1699) и писац басни Лафонтен (1621–1695). Међу сликарима, посебно се истиче Никола Пусен (1594–1665). Врхунско дело класичног стила у архитектури је дворац француског краља у Версају, грађен више деценија с великим, геометријски уређеним вртовима и блештавом унутрашњом декорацијом.
за
уџ
бе н
ик е
44
д
Петер Паул Рубенс, Отмица Леукипових кћери
За
во
Хабзбурзи. Владарска породица која је вековима владала Аустријским царством. Оно је по њима добило назив Хабзбуршка монархија. Хабзбурзи су били истовремено и угарски краљеви. Први Хабзбург који је понео круну Угарске био је Фердинад Хабзбуршки (XVI век). Угарску круну носили су до краја постојања Хабзбуршке монархије 1918. године.
ВАЖНИ ДАТУМИ 1610–1643 1643–1715 1649 1682–1725 1740–1786 1762–1796 1740–1780 1780–1790
istorija_za_7razred.indb 44
Владавина Луја XIII Владавина Луја XIV Убиство Чарлса I Владавина Петра Великог Владавина Фридриха II Великог Владавина Катарине II Владавина Марије Терезије Владавина Јосифа II
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1. Како се звао први министар краља Луја XIII?
2. Објасните појам просвећени апсолутизам.
3. Зашто апсолутистичка монархија није прихваћена у Енглеској?
4/15/2011 10:04:56 PM