Issuu

МИРЈАНА БУРЗАН ЈОВАН ЈЕРКОВИЋ

ик е

РАМАТИКА

уџ бе н

СРПСКОГ ЈЕЗИКА СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

За

во

за

ЗА VII РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Рецензенти Др Нада Арсенијевић, ванр. проф. синтаксе и семантике стандардног српског језика на Одсеку за српски језик и лингвистику, Група за српску филологију у контакту са мађарском/ словачком филологијом на Филозофском факултету у Новом Саду Др Душанка Звекић-Душановић, доцент за научну област Српски језик и линвистика, наставни предмети Методика наставе српског језика и књижевности са основама дидактике и Српки језик у контакту с мађарским на Филозофском факултету у Новом Саду

Главни уредник Драгољуб Којчић

уџ бе н

Одговорни уредник Слободанка Ружичић

ик е

Уредник Јелица Недић

во

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

За

Министар просвете Републике Србије одобрио је објављивање и употребу овог уџбеника у седмом разреду основне школе својим решењем број 650-02-00181/2009-06 од 7. јула 2009. године.

ISBN 978-86-17-19834-1 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2009–2018) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

И М Е Н И Ц Е

ЗНАЧЕЊЕ ИМЕНИЦА ПРВО ПЕЦАЊЕ (Одломци из истоимене приче)

Jедно послеподне угледао сам на обали реке неколико људи коjи су пецали. Зажелео сам и jа то да учиним, иако поjма нисам имао о рибарењу.

——————————————————————————

ик е

У радњи су ми оваj прибор потпуно саставили, тако да сам са наjвећим нестрпљењем поjурио према реци, сjурио се низ степенице, као да ће се Тиса неким случаjем изгубити...

——————————————————————————

уџ бе н

Сутрадан сам стаjао на обали држећи у руци трску коjа се неосетно љуљала у свом врху, о коjу jе био везан канап са удицом. Овога пута на њеном врху била jе мала глиста, тек извађена испод jедног камена. Кад jе после неког времена трска почела да се савиjа и канап затеже, задрхтао сам од узбуђења. Црвенкасти шаранчић, са провидним ружичастим пераjима, копрцао се кроз ваздух и блескао на сунцу.

За

во

за

Стеван Раичковић

Где стоjи дечак? Шта држи у руци? Од чега jе задрхтао?

Дечак стоjи на обали реке. Он држи у руци пецаљку. Задрхтао jе од узбуђења када се канап почео затезати.

ик е

Истакли смо у одговорима именице: дечак, пецаљка и узбуђење. Да ли се оне разликуjу по значењу? Прва од њих jе назив за људско биће мушког пола коjе има наjвише 14–15 година. То jе заjеднички назив за сва оваква бића. И именица пецаљка представља заjеднички назив за предмете чиjа jе намена иста – пецање. Међутим, ове две именице се и разликуjу – jедна од њих означава биће, а друга предмет. Именица узбуђење разликуjе се од обе jер означава осећање – нешто невидљиво и неопипљиво, нешто што се може само осетити и замислити. У тексту налазимо и многе друге именице, као нпр.: река, људи, вода, камен итд. Њима се именуjу предмети, бића поjмови, поjаве. Све што окружуjе човека има своjе име.

уџ бе н

Речи коjе означаваjу имена лица, бића, ствари, материjа и поjмова зову се и м е н и ц е. У српском, као и у твом матерњем jезику, именице се на основу значења деле у неколико врста.

за

Именице се деле на: заjедничке, властите, збирне, градивне и мислене (апстрактне).

За

во

Властите (особне) именице су имена људи (Маша, Урош), животиња (Боби, Жућа), села и градова (Хоргош, Мол, Чока, Београд, Нови Сад, Ниш, Беч, Будимпешта), краjева и држава (Потисjе, Банат, Србиjа, Француска), континената (Европа, Азија). Властите именице су и имена становника различитих насеља, крајева, држава, континената (Сенћанин, Сремац, Португалац, Европљанин). Овој групи именица припадају и имена река, језера и мора (Дунав, Бистрица, Морава, Палић, Јадранско море), брда и планина (Триглав, Тара, Ловћен), називи књига (На Дрини ћуприја), новина (Политика) установа (Виша поморска школа, Поморски музеј), небеских тела и планета (Сунце, Месец, Земља, Венера), те имена празника (Нова година, Божић, Ускрс, Први мај). Заједничке именице означавају имена бића, предмета, појава са заједничким особинама или својствима: брат, сестра, син, река, село, пут, камен, сто, авион, књига, пећ, земљотрес, пожар.

Збирне именице означавају збир предмета или бића: грање, лишће, камење, пилад, телад и др. Оне показују мноштво у коме се јединка не издваја. Уочи разлику: Суво лишће је сакупљено. Листови храста су пожутели. Суво грање је посечено. Гране липе су заклониле прозор. Ово прстење нема вредности. Ови прстенови су веома лепи. Истакнуте речи у првој колони припадају категорији збирних именица, док су оне у другој колони заједничке именице. Градивне именице означавају материју, без обзира на њену количину: вода, жито, маст, уље, злато, со, снег, брашно, песак и др.

уџ бе н

ТВОРБА ЗБИРНИХ ИМЕНИЦА

ик е

Мислене именице казују имена нечега што је неопипљиво: туга, радост, страх, младост, брига, нада, бол и др.

У категорији збирних именица навели смо и следеће: грање, лишће, камење. Оне су добијене додавањем наставка -је на основу:

во

У збирне именице спадају и ове: телад, пилад, бурад и сл. Оне се граде када се на основу додаје наставак -ад: прас -ад пил -ад момч -ад дугм -ад.

ВЕЖБАЊА

За

✴ ✴

за

гран- + -је = грање, камен- + -је = камење, лист- + -је = лишће, перо- + -је = перје. Тако су добијене и именице: грожђе, пруће, снопље, цвеће, класје, посуђе. На споју основе и наставка често долази до гласовних промена, на шта треба да обратите пажњу и при изговору и при писању.

1. Какве су по значењу следеће именице? Уз сваку именицу упиши у загради одговарајућу скраћеницу: вл. = властита, з. = заjедничка, зб. = збирна, гр. = градивна, м. = мислена. нога (______), грање (______), месо (______), класје (______), мука (______), приморје (______), Авала (______), голупче (______), гошћа (______), Африка (______), лед (______), песак (______), посуђе (______), цртање (______).

2. Упиши у одговарајуће колоне следеће именице: грожђе, нафта, перје, водоник, јагњад, пруће, сок, камење, жбуње, снег, кисеоник, песак. збирне градивне _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________ _____________________________

ик е

_____________________________ _____________________________

уџ бе н

3. Напиши у свеску за школски рад властите именице – петнаест назива европских држава. Обрати пажњу на писање великог слова. Провери са наставником да ли си правилно урадио задатак. 4. Напиши називе градова и села који су најближи месту у коме живиш. Напиши називе неколико улица и тргова из свог места.

За

во

за

5. Од датих именица изведи наставком -је збирне именице. Обрати пажњу на гласовне промене. гроб _____________________ корен _____________________ сноп _____________________ клас _____________________ кестен _____________________ прут _____________________ жбун _____________________ грм _____________________ прстен _____________________ посуда _____________________

✴ ✴

6. Од основа следећих именица начини збирне именице наставком -ад;

дугме _____________________ јуне _____________________ лане _____________________ ждребе _____________________ пашче _____________________

магаре _____________________ буре _____________________ сироче _____________________ унуче _____________________ јагње _____________________

ROD IMENICA

MOJA TREĆA VIOLINA (Odlomci iz priče „Moja prva violina“)

Već posle nekoliko dana ostavili su me u internatu i dali drugu violinu. Četvrtku. Malu, za moju ruku. – Prosviraćeš ti brzo na njoj, dušo! – rekla mi je moja nastavnica, ona kojoj sam pevala. – Imamo ovde dečaka koji ima još manju, šesnaestinku! – A onda je uzela obe moje ruke u svoje i obe ih poljubila. Klimnula sam glavom i nije bilo ni tuge za kućom, ni suza na rastanku.

ик е

————————————————————————

Bila je to moja treća violina i sa njom sam već posle devet meseci svirala na Kolarcu kao malo, šestogodišnje čudo.

Ko je u internatu dobio malu violinu? Ko je hrabrio devojčicu? Ko je imao još manju violinu?

уџ бе н

Vesna Aleksić

Devоjčica je dobila violinu koja joj odgovara. Nastavnica je hrabrila devojčicu. Јedan dečak je imao još manju violinu.

за

Kog pola je osoba koju označava imenica dečak?

во

Imenice koje označavaju osobe i životinje muškog pola imaju prirodni muški rod.

За

Takve imenice su i ove: mladić, čovek, otac, brat, drug, Stevan, Uroš, lekar, mehaničar, mačak, tigar, ovan, jarac, ali i Marko, Gojko, Rade, Mile. Kao što vidite, ove imenice se najčešće završavaju na suglasnik, ali vam poslednja četiri primera pokazuju da ima i imenica koje se završavaju na -e i -o. Kog roda su imenice devojčica i nastavnica? One označavaju osobe ženskog pola. Imenice koje označavaju osobe i životinje ženskog pola imaju prirodni ženski rod. Prirodnog ženskog roda su, na primer, i imenice: mama, sestra, drugarica, Anita, Marija, frizerka, učiteljica, lavica, ovca itd.

Imenice dete, jagnje, tele razlikuju se od imenica o kojima smo do sada govorili. One označavaju mlada bića kod kojih još nisu razvijene i uočljive odlike muškog ili ženskog pola. To su imenice srednjeg roda. Imenice koje označavaju mlade osobe i životinje bez izraženih odlika jednog od dva pola jesu imenice srednjeg roda. U srpskom jeziku svaka imenica pripada jednom od tri roda.

ик е

Imenice koje kazuju imena predmeta, pojmova, pojava ili materija imaju gramatički rod.

уџ бе н

Ove imenice svoj rod dobijaju, uglavnom, po ugledu na oblike imenica prirodnog roda.

за

Imenice internat, ulaz, instrument, rastanak, koncert, čas i dr. muškog su roda. Kao većina imenica prirodnog muškog roda, završavaju se suglasnikom, tj. nultim nastavkom koji se obeležava sa -ø.

во

Gramatičkog ženskog roda su, na primer, imenice: violina, škola, učionica, knjiga, zgrada itd. Završavaju se na -a kao većina imenica prirodnog ženskog roda.

За

Gramatički rod imaju sve imenice srednjeg roda. Završavaju se na -e i -o: kuče, tele, ime, sirće, čedo, selo, zvono, ogledalo itd. Ovakvo određivanje roda nije dosledno sprovedeno za sve imenice. Izdvojićemo vam dva izuzetka koja morate zapamtiti. 1. Imenice koje označavaju osobe muškog pola, kao što su tata, deda, starešina, Saša, Nikola itd., prirodnog su muškog roda, a gramatički  ženskog. One se menjaju kao imenice sestra, knjiga i sl. 2. U srpskom jeziku ima dosta imenica koje se završavaju na suglasnik, tj. imenica čiji je nastavak Ø, a ženskog su roda; noć, moć, reč, radost, pakost izdržljivost itd.

U sledećoj tabeli ćemo prikazati rod imenica. muški rod

ženski rod

srednji rod

putnik

putnica

lekar

lekarka

zubar

zubarka

radnik

radnica

čika

strina

deda

baba

krava

slon

slonica

govor

maramica

čedo

lek

čaša

selo

jastuk

dan

за

уџ бе н

ик е

rod

pismo

košulja

nebo

prst

noć

odelo

krevet

noga

mače

sirup

kijavica

ždrebe

kašalj

temperatura

dugme

nazeb

bolest

seme

prozor

radost

vreme

За

во

kašika

Na osnovu završetaka u osnovnom padežu (nominativu jednine) ne može se sa sigurnošću odrediti rod imenice. On se utvrđuje тako štо imenici dodamo reč koja je bliže određuje. Najčešće je to pokazna zamenica: TAJ = muški rod

TO = srednji rod

lekar

sestra

dete

radnik

radnica

pile

ТА

Jelena

ик е

Vlada

čelo

kašalj

noga

jutro

prst

bolest

polje

уџ бе н

TAJ

TA = ženski rod

Ima slučajeva i da neka imenica u jednini bude u jednom rodu, a u množini u drugom: (te) oči = ž. rod (te) uši = ž. rod (te) sluge = ž. rod

за

(to) oko = s. rod (to) uvo = s. rod (taj) sluga = m. rod

во

VEŽBANJA

За

1. Pronađi u tekstu imenice prirodnog muškog roda, imenice gramatičkog muškog roda i imenice ženskog roda i upiši ih na odgovarajuću liniju. VOZ U SNEGU (Оdlomak)

Mala kuća bila je opkoljena ravnicom belom od snega. Dečak Milovan, koji je ovde živeo sa ocem, čuvarom pruge, ni leti ni zimi nije imao drugove. Mogao je da se igra samo onih igara gde nisu potrebni dvojica. Dani su prolazili jedan sličan drugome i jedini događaji kojima se Milovan radovao bili su prolasci vozova. Tada bi on stao pred svoju kuću i pozdravljao sve, od ložača do putnika u poslednjem vagonu. Voja Carić

Imenice muškog roda prirodni: gramatički: Imenice ženskog roda: 2. Stavi uz imenicu odgovarajuću pokaznu zamenicu. petao

mastilo

top

jagnje

vino

lopta

mladost

drveće

vođa

posao

grožđe

reč

mašinovođa

poplava

misao

tvrđava

seno

čika

jelo

sudija

koplje

Slavko

noć

gazda

pruga

beba

korist

за

уџ бе н

ujna

во

umetnost

ик е

kolo

За

3. Odredi kog su roda imenice: selo, pepeo, kotao, orao, sto, vo, so, misao, maslo, pakao, žito, posao, brdo. Muškog roda su:

Srednjeg roda su: Ženskog roda su: 4. Odredi rod i ovih imenica: noć, gost, post, stvar, dar, kost, rad, radost, čast, čvor, puž, glupost. Muškog roda su: Ženskog roda su:

5. Odredi kakve su po značenju i kog su roda sledeće imenice: značenje

rod

značenje Avala

top

golupče

zlato

gošća

pakost

pruće

granje

crtanje

ик е

nega

meso

Zagorje narod

pesak

posude pilad

radost

за

gost

Pirot

уџ бе н

muka

rod

во

6. Napiši po pet primera za navedene grupe vlastitih imena. – imena naroda: _____________________________________________

За

___________________________________________________________ – imena praznika: ____________________________________________ ___________________________________________________________ – naziva novina: _____________________________________________ ___________________________________________________________ – naziva knjiga: _______________________________________________

BROJ IMENICA

ZAŠTO KAMILA IMA GRBU (Odlomci)

уџ бе н

ик е

Kamilu zovu i „pustinjska lađa“, što je sasvim opravdano; jer kao što se brod gradi tako da savlada sve teškoće koje ga mogu zadesiti u vodi, i kamila je „sagrađena“ da živi, opstane i prevaljuje ogromne razdaljine u nepreglednoj pustinji. ——————————————————————————— Danima pre polaska na duži put, kamila samo jede i pije... a ona može toliko pojesti da joj na leđima naraste grba masti teška i po pedesetak kilograma. Zato grba kamile predstavlja skladište masnoća, koje potom služe za ishranu njenog tela za sve vreme dok je na putovanju. Pored grba, kamila ima torbe u obliku flaša koje su smeštene kao obloge na zidovima stomaka. To je pravi rezervoar za vodu.

За

во

за

Iz dečje enciklopedije „1000 zašto – 1000 zato“

Šta je grba za kamilu? Da li ona pripremi i vodu za duža putovanja? Grba je kamilin magacin hrane. Grbe splasnu posle dugog putovanja. Rezervoar je, takođe, pun pre polaska na put. Rezervoari se isprazne tokom puta.

Koji oblici istaknutih imenica označavaju jedninu, a koji množinu? U srpskom jeziku većina imenica ima dva broja: j e d n i n u i m n o ž i n u. jednina množina

rezervoar rezervoari grba grbe Afrikanac Afrikanci brod brodovi

pustinja pustinje biljka biljke telo tela putovanje putovanja

ик е

jednina množina

уџ бе н

Kao i u tvom maternjem jeziku, i u srpskom neke imenice nemaju množinu.

за

Vlastite imenice imaju samo jedninu jer označavaju posebna imena pojedinih bića, predmeta i pojmova: Ana, Milan, Janko, Stara Pazova, Pirot, Palić, Subotica, Srbija, Rumunija, Švedska, Saturn, Sunce i dr. Postoje slučajevi da dva pojma ili više pojmova nose isto ime – tada se i ove imenice upotrebljavaju u množini: Amerike (Južna i Severna) su se sporazumele oko važnog pitanja. Morave (Južna i Zapadna) sastaju se kod Stalaća i stvaraju Veliku Moravu.

во

Zbirne imenice se ne upotrebljavaju u množini jer označavaju skup više predmeta ili bića: lišće, drveće, cveće, povrće, granje, jagnjad, prasad i dr.

За

Gradivne imenice označavaju materiju bez obzira na njenu količinu: voda, srebro, mast, mleko, brašno, so, pivo, ulje i dr. Otuda se i ove imenice najčešće ne upotrebljavaju u množini.

✴ ✴

Množina ovih imenica upotrebljava se samo kada su u pitanju različite vrste materije. Dobra su sva vina, i crna i bela. Ne treba mešati ulja – suncokretovo i maslinovo. Imenice koje, po pravilu, imaju samo jedninu zovu se s i n g u l a r i j a t a n t u m.

Obrati pažnju na istaknute imenice u sledećim rečenicama i utvrdi u kom su broju. Sremski Karlovci su nedaleko od Novog Sada. Nova kola su ušla u garažu. Vrata su ostala otvorena. Boginje su uglavnom dečja bolest. Da li ove imenice možemo upotrebiti u jednini? Ove imenice nemaju oblik jednine.

уџ бе н

ик е

Jedninu nemaju: – geografska imena kao: Sremski Karlovci, Vinkovci, Martinci, Golubinci i dr., – nazivi nekih bolesti: boginje, ospe, – neki predmeti koji se sastoje od više delova: kola, saonice, vrata, lestve, naočare i dr.; u ovu grupu spadaju i nazivi za neke delove tela: usta, grudi, leđa, prsa, desni. Imenice koje imaju samo oblike množine zovu se p l u r a l i j a t a n t u m.

за

Ove imenice oblikom množine označavaju pojedinačne pojave i predmete sastavljene najmanje od dva dela.

За

во

Oblici pokaznih zamenica takođe vam mogu pomoći pri određivanju rodova imenica u množini. Na taj način možemo utvrditi i rod imenica koje pripadaju kategoriji pluralija tantum. Ove ćemo u tabeli izdvojiti linijom: TI = muški rod avioni

TE = ženski rod

vojnici

učenici Karlovci

ТE

TA = srednji rod

haljine

zrna

studentkinje

sela

majke saonice

polja kola

Golubinci

lestve

vrata

Martinci

pantalone

leđa

VEŽBANJA 1. U određene kolone upiši koga su roda i broja navedene imenice: rod

broj

rod gosti

naočare

vrednost

Nikola

vile

deca

jasle

prstenje

mleko

ик е

bol

broj

groblje

braća

starost

leđa

snoplje

уџ бе н

snopovi

stena

stenje

vino

drugovi

за

2. Odredi rod i broj sledećih imenica:

granje

во

prasad

rod

За

grudi

rod prsa Karlovci vrata

desni

zrnevlje

✴

broj

boginje

Ugrinovci

✴

broj

3. Upotrebi u rečenicama sledeće imenice, ali u oblicima množine: ______________________________________________________ (vino) _______________________________________________________ (so) _____________________________________________________ (mast) ____________________________________________________ (mleko) ____________________________________________________ (brašnо)

уџ бе н

ик е

4. Sledeće imenice iz kategorije pluralija tantum upotrebi u rečenici: ______________________________________________________ (kola) ______________________________________________________ (usta) _________________________________________________ (Golubinci) _____________________________________________________ (vrata) _________________________________________________ (pantalone) ______________________________________________________ (leđa) _____________________________________________________ (lestve) ____________________________________________________ (grablje) ___________________________________________________ (naočari) ___________________________________________________ (makaze)

5. Pored svake imenice upiši njen oblik množine i odgovarajuću zbirnu imenicu.

за

posude posuđe _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________ _________________

во

posuda siroče prut cvet pile grana grozd drvo pače

zbirna imenica

množina

За

jednina

6. Iz niza imenica prirodnog muškog roda izdvoj one sa gramatičkim ženskim rodom i ispiši njihove oblike množine: apotekar, mašinovođa, sudija, mesar, lekar, Miša, košarkaš, sportista, muzičar, pijanista, mehaničar, solista. ___________________________________________________________ ___________________________________________________________

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА НА РЕЦИ (Одломак из истоимене приповетке)

Алекса Микић

Дечак jе храбро скакао у воду. Дуго jе пливао под водом. Купачи су чекали да изађе из воде.

уџ бе н

Мирко jе био одличан пливач. Остали купачи су се дивили младом пливачу. Нико ниjе смео да се такмичи с тим пливачем.

ик е

Jедне недеље било jе много купача на реци. Међу нама, дечацима, Мирко jе био наjвештиjи пливач, па jе заjедно са одраслима пливао где jе вода била доста дубока и са jедне гране високе тополе скакао у воду, ронио и дуго тако пливао под водом. Ни одрасли нису смели да изводе тако вратоломне скокове, што jе њему причињавало велико задовољство. А баш тога поподнева много jе скакао. Посматрали су га купачи, дивили му се са обале момци и девоjке. И у часу кад jе на обали било наjвише света, он се попне на своjу „скакаоницу“, усправи се, приљуби руке уз тело и викне: – А сада, гледаjте!

Именице сe мењају по падежима.

во

за

Утврдите да ли jе именица пливач употребљена у истом облику у све три наведене реченице. Да ли се мења и облик именице вода?

За

Обрати пажњу на следеће примере: Мирко jе седео на грани велике тополе. Купачи су се сунчали на Штранду.

Шта означавају истакнуте именице с предлозима у наведеним реченицама? Иако истакнуте именице имају исто значење (место), наставци су им различити. Различити су зато што све именице у српском језику немају исту промену, не добијају исти наставак у појединим падежима. У српском језику именице могу имати по седам облика у једнини и у множини. Ови облици се називају падежи. Уобичајено је да се падежи називају интернационалним именима (терминима). Поред тих назива и њихових скраћеница навешћемо и питања која ће вам помоћи да лакше утврдите у ком падежном облику је употребљена нека именица.

падеж питања (Н) КО? ШТА? 1. номинатив 2. генитив (Г) КОГА? ЧЕГА? 3. датив (Д) КОМЕ? ЧЕМУ? 4. акузатив (А) КОГА? ШТА? 5. вокатив (В) ХЕЈ! 6. инструментал (И) С(А) КИМ(Е)? ЧИМ(Е)? 7. локатив (Л) О КОМЕ? О ЧЕМУ? Да поновимо како се завршавају именице у Н (номинативу) једнине.

ик е

Неке именице у Н једнине немају наставак, те кажемо да се оне у овом падежу (облику) завршавају на нулти наставак: друг-ø, човек-ø, капут-ø, пећ-ø, радост-ø итд. Код ових именица облик Н једнине је уједно и основа на коју се додају наставци за остале падеже. ТАЈ

уџ бе н

Кога су рода именице које се у Н једнине завршавају на -ø? дечак-ø реч-ø зид-ø ТА радост-ø капут-ø пећ-ø

Оне су, дакле, или мушког или женског рода.

за

Наставак -а у Н једнине имају ове именице: Мариј-а, Над-а, столиц-а, намер-а, Пер-а, Стев-а, судиј-а и др.

За

во

Мариј-а Пер-а ТА столиц-а ТАЈ Стев-а девојк-а судиј-а Како примери показују, оне су или женског или природног мушког рода. На -о се завршавају именице као: сел-о, одел-о, дрв-о, Марк-о, Јанк-о, Мирк-о и др. Наставак -е имају именице као: дет-е, пољ-е, цвећ-е, Павл-е, Рад-е, Милој-е итд. сел-о Јанк-о ТО одел-о ТАЈ Марк-о пољ-е Павл-е Оне су мушког или средњег рода.

Именице у српском језику мењају се различито. Промена зависи од рода именице и њеног облика у номинативу једнине. Ми ћемо промену именица изделити овако: – промена именица мушког рода – промена именица средњег рода – промена именица женског и мушког рода на -а – промена именица женског рода на -ø.

ВЕЖБАЊА

ик е

1. Подвуци све именице у тексту. Напиши их на датим линијама у облику Н једнине. Именице које се понављају немој поново исписивати.

уџ бе н

НОВИ СТАН

за

Кад је учитељица трећег разреда дошла код нас и села код сточића, устала је Мица и рекла: – Знате, учитељице, наша другарица Нада се јуче преселила у нов стан. Њени родитељи су добили нов стан... А да знате како је леп! Надо, причај учитељици! Али Нади се није журило. Читав разред је уперио очи у учитељицу, а Арек и ја смо премирали од страха, јер шта би било да је учитељица уместо да слуша о стану, почела да прегледа задатке.

__________________ __________________ ___________________

во

__________________ __________________ ___________________ __________________ __________________ ___________________

За

__________________ __________________ ___________________

__________________

2. Испред именица упиши одговараjући облик показне заменице.

______ девоjка

______ старешина

______ кошарка

______ обала

______ топола

______ каратиста

______ судиjа

______ рука

______ борба

______ река

______ дипломата

______ вођа

______ шахиста

______ спортиста

______ воjска

3. Поред сваке именице упиши ког је рода и по којој се промени мења (м. р., с. р., ж. и м. р. на -а или ж. р. на -ø). мудрост __________ __________ глад __________ __________ пакет __________ __________ гост __________ __________ пакост __________ __________ распуст __________ __________ пост __________ __________ глупост __________ __________ кост __________ __________ радост __________ __________ 4. Уз сваку именицу упиши њен род и завршетак у Н једнине. цвећем __________ __________

колу

__________ __________

земљом __________ __________

маст

__________ __________

мостове __________ __________

Радоје

__________ __________

војвода __________ __________

уџ бе н

ик е

м. р. -ø __________ врабац __________

жалости __________ __________

глађу

__________ __________

силеџију __________ __________

Никола __________ __________

5. Да поновимо шта смо до сада научили о именицама!

за

Заокружи тачан одговор.

во

Именице су: а) променљиве речи б) непроменљиве речи Допуни реченице:

Именице имаjу ______ броjа: _____________ и _____________.

За

Свака именица припада jедном од __________ рода: ____________, _____________, или _____________. Природни род имаjу именице коjе означаваjу ___________________ __________________________________________________________. Граматички род имаjу именице коjе именуjу ____________________ __________________________________________________________. Како се завршаваjу именице у номинативу jеднине? Именице мушког рода завршаваjу се на: -___, -___, -___, -___. Именице женског рода завршаваjу се на: -___ и -___. Именице средњег рода завршаваjу се на: -___ и -___.

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА МУШКОГ РОДА ЦВЕЋЕ (Одломци из истоимене приче)

– Ниси ти ни Душко, ни Бошко, ни Тошко. Ти си немирко. Пегавко jе своjим несташлуцима подсећао милиционара на jедног друга из детињства; таj његов друг jе био немиран као и Пегавко. Одједном, пробио га jе хладан зноj; с горњег краjа улице, у бесном трку, jурила су два коња упрегнута у кола.

————————————————————————

Мирко Петровић

За

во

за

уџ бе н

ик е

Деца су почела да вриште. Као у сну милиционар Раде jе спазио Пегавково лице; малишан jе стаjао као укопан. И онда се догодило оно због чега на митровачком гробљу, већ годинама ђаци-прваци саде маjске руже; Раде jе потрчао, сустигао колону и нашао се испред коња. Зграбио jе узде, нагло их тргао. Коњи су кренули, претрчали улицу и као лавина ударили у зид куће. Ту су, краj зида, и застали. А милиционар Раде jе лежао краj њихових ногу и зида са великом раном на глави.

Да ли се пегави дечак звао Бошко? Како jе милиционар заштитио децу? Зашто се њему све чинило као да jе сан? Да ли би неки старац могао поступити као милиционар? Коjе су речи истакнуте у питањима? Ког су рода ове именице? А како се зaвршаваjу?

Именице мушког рода коjе се у номинативу завршаваjу на -ø, -о, -е имају овакву промену: Ј Е Д Н И Н А

Н Г Д А В И Л

дечак-ø

зид-ø

старац-ø

крај-ø

прст-ø

Бошко-ø

дечак-а

зид-а

старц-а

крај-а

прст-а

Бошк-а

дечак-у

зид-у

старц-у

крај-у

прст-у

Бошк-у

дечак-а

зид-ø

старц-а

крај-ø

прст-ø

Бошк-а

старч-е

крај-у

дечач-е

Бошк-о

дечак-ом

зид-ом

старц-ем

крај-ем

прст-ом

Бошк-ом

дечак-у

зид-у

старц-у

крај-у

прст-у

Бошк-у

ик е

ЗАПАМТИ!

уџ бе н

1. Именице мушког рода које значе бића имају једнаке облике Г и А (дечака, Бошка), а остале – облике Н и А (зид, конац, крај, прст).

2. Именице које се мењају по овој промени имају исте наставке у Д и Л.

за

3. Неке именице мушког рода, какве су конац, старац, писац и др., губе а из основе у највећем броју падежа: старца (Г), старцу (Д), старца (А), старче (В), старцем (И), старцу (Л).

во

4. Наставак -у у В имају именице чија се основа завршава на један од ових сугласника: ј, љ, њ, ш, ж, ћ, ч, ђ, џ (младићу, крају, кројачу...). Ове именице у И не добијају као већина именица наставак -ом, већ -ем (крај-ем, кројач-ем, Милош-ем, старц-ем...).

За

5. Именице које се завршавају на -к, -г, -х, и -ц у В испред -е мењају сугласник (дечак – дечаче, друг – друже, сиромах – сиромаше, старац – старче). М Н О Ж И Н А

Н Г Д А В И Л

дечац-и

зид-ов-и

старац-и

крај-ев-и

прст-и

дечак-а

зид-ов-а

старац-а

крај-ев-а

прст-ију

дечац-има

зид-ов-има

старц-има

крај-ев-има

прст-има

дечак-е

зид-ов-е

старц-е

крај-ев-е

прст-е

дечац-и

старц-и

дечац-има

зид-ов-има

старц-има

крај-ев-има

прст-има

дечац-има

зид-ов-има

старц-има

крај-ев-има

прст-има

ЗАПАМТИ!

1. У множини исте наставке имају облици Н и В (-и), као и облици Д, И и Л (-има). 2. Код именица чија се основа завршава на к, г, х у Н (Д, В, И, Л) ови гласови се мењају у ц, з, с: вук – вуци, вуцима; сиромах – сиромаси, сиромасима; облог – облози – облозима.

ик е

Знатан број ових именица има и краће и дуже облике: вук вуци вукови грех греси грехови

уџ бе н

звук звуци звукови зрак зраци зракови

4. Код именица чије се а из Н једнине губи у осталим падежима, овај самогласник се јавља и у Г множине (више стараца, конаца, задатака). Непостојано а се јавља и код неких именица које се завршавају групом сугласника (студент – студената, документ – докумената).

за

✴ ✴

3. Неке именице (првенствено једносложне) у множини добијају испред наставка уметак -ов- (стол-ов-и, град-ов-и, зид-ов-и) или -евако се завршавају сугласницима: ј, љ, њ, ш, ж, ћ, ч, ђ, џ (крај-ев-и, нож-ев-и, краљ-ев-и).

во

5. Именице које означавају припаднике појединих народа, становнике места и носиоце одређених професија, у множини губе -ин (Србин – Срби, Бугарин – Бугари, берберин – бербери и сл.).

За

6. Поред наставка -а, неке именице имају у Г мн. наставак -и (сат-и, месец-и, секунд-и), а именице прст, нокат, гост имају наставак -ију (прст-ију, нокт-ију, гост-ију).

ВЕЖБАЊA 1. Поред наведених именица упиши облик номинатива множине. малишан ______________ коњ ____________ дан _____________ несташлук ____________ друг ____________ ред ______________ сат __________________

ђак _____________ пут _____________

посматрач ____________________ милиционар ____________________

догађаj ____________________

2. Поред следећих именица упиши облике номинатива jеднине. ловци _ _____________ чамци ____________ борци ______________ прваци _____________ самци ____________ ланци ______________ воjници ____________ трговци __________ писци ______________ основци ____________ љубимци _________ jединци _____________ 3. Упиши облике вокатива ових именица: друг _______________ учитељ ___________ наставник ___________ младић _____________ воjник ___________ брат ________________ Душан _____________ Раде _____________ господин ____________

уџ бе н

ик е

4. Доврши реченице одговараjућим падежним обликом именица датих у загради. Милиционар jе разговарао с __________________ . (Душко) Прошао jе туда и човек с неким _______________ . (младић) Пролазници су се свађали с младим _______________ . (кочиjаш) За време одмора Душко се посвађао с _______________ . (друг) Ђаци одлазе на градско гробље са своjим ______________ . (учитељ)

За

во

за

5. Допуни реченице одговараjућим облицима именица: голуб, друг, зид, догађаj, син, задатак. Употреби и облик jеднине и облик множине. Пример: Наставник jе позвао ученика/ученике. Човек jе нахранио ______________/______________. Душко jе пред школом срео ______________/______________. Суседи су лепо окречили ______________/______________. Брат и другови су ми испричали ______________/______________. Маjка jе позвала на ручак ______________/______________. Он мора да уради ______________/______________. 6. Допуни реченице тако што ћеш речи у загради употребити у множини. Дивио сам се дуго _____________ (краj) са тропским биљем. Седели су са _____________ (риболовац) на _____________ (чамац). Тренер jе разговарао са __________ (кошаркаш) о _______ (тренинг). Са _________ (гост) смо разгледали _____________ (мост) на Сави. __________ (момак) су обрадовали девоjке _________ (букет) цвећа. Уjак jе са _____________ (старац) гледао _____________ (дечак).

ПРОМЕНА ИМЕНИЦА СРЕДЊЕГ РОДА ПРИЧА ИЗ СЕЛА (Одломак из истоимене приче)

ик е

Живео сам у селу коjе jе имало шест заселака и раскаљани пут. Таj пут jе кривудао између раштрканих кућа. Сваког jутра ишао сам овим путем и терао Шарку, а за њом jе трчкарало њено теле. И данас смо прешли пругу код моста где се пут диже. Чуо се пуцањ ловачке пушке. Испред Шарке проjурио jе зец, а за њим дугачка керуша. – Промашио си – рекао сам у себи гледаjући ловчеву сенку...

————————————————————————

уџ бе н

Теле jе одједном почело да трчи укруг и да муче. За тренутак сам се прибрао и притрчао Шарки. Теле се умирило и некако укосо одупрло предњим ногама. Издужило jе врат, високо издигло своjу лепу главу гледаjући плаво небо.

за

Где jе живео дечак? Коjе jе име дао крави?

Дечак jе живео у селу. Крава jе била шарена, па jе добила име Шарка. Сваког jутра дете jе терало краву у поље. За кравом jе трчкарало њено теле.

За

во

Куда jе дете сваког jутра терало краву? Ко jе трчкарао за кравом?

Мирко Петровић

Пронађи у одговорима именице средњег рода. Већ сте научили да се све именице средњег рода у номинативу jеднине завршаваjу на -о и -е. Изузетак представља именица доба. Средњег jе рода, али у номинативу jеднине има наставак -а: то доба

старо доба

годишње доба.

Показаћемо промену именица средњег рода у једнини и множини.

Именице средњег рода мењају се овако: Н сел-о

пољ-е

дете-ø

име-ø

сел-а

пољ-а

детет-а

имен-а

сел-у

пољ-у

детет-у

имен-у

сел-о

пољ-е

дете-ø

име-ø

сел-о

пољ-е

дете-ø

име-ø

И сел-ом

пољ-ем

детет-ом

имен-ом

пољ-у

детет-у

имен-у

сел-у

уџ бе н

ЗАПАМТИ!

ик е

1. Све именице средњег рода имају једнак наставак у Н, А и В (-о или -е), као и у Д и Л (-у). Међутим, ови падежни облици имају различито значење и службу у реченици.

за

Упореди:

КО? КОГА?

Ово дете је веома озбиљно и вредно. Ловац није приметио дете и његову краву.

За

во

2. Поједине именице у неким падежима (Г, Д, И, Л) имају на крају основе н или т (име – имена, семе – семена, теле – телета, буре – бурета). Н сел-а

пољ-а

имен-а

сел-а

пољ-а

имен-а

сел-има

пољ-има

имен-има

сел-а

пољ-а

имен-а

сел-а

пољ-а

имен-а

И сел-има

пољ-има

имен-има

пољ-има

имен-има

сел-има

ЗАПАМТИ!

1. У множини су исти наставци за Н, Г, А и В (-а). 2. Једнаке наставке (-има) имају и облици Д, И и Л, као и именице мушког рода. 3. Сугласници -н и -т на крају основе јављају се и у множини.

ВЕЖБАЊА

ик е

1. Пронађи у тексту све именице средњег рода и испиши их на линији.

уџ бе н

Дечак се уплашио мукања малог телета. Почело га jе мучити осећање сажаљења према рањеноj крави. Помислио jе да се врати у село због превиjања ране коjу jе крави нанео пушчани хитац. Шарка jе лежала испод разгранатог дрвета, а њено младунче се прислонило уз тело своjе маjке. Сунце jе већ високо одскочило на небу.

за

___________________________________________________________ 2. Уз наведене именице напиши њихове облике генитива jеднине.

За

во

буре _______________ небо _ ______________ весеље _____________ санкање ____________

одело _____________ пиле _____________ огледало ___________ чело _____________ пиће ______________ чекање ___________ дугме _____________ паче _____________

3. Уз следеће именице напиши облике инструментала jеднине. време _______________ гудало _____________________________ цвеће _______________ становништво ______________________ уже _________________ земљиште __________________________ вино _________________ осећање ___________________________ грање _______________ мукање _____________________________ тело _________________ задовољство ________________________

4. Подвуци у реченицама именице средњег рода и одреди у ком су падежу употребљене. У томе ти могу помоћи наведена питања. ЧИМЕ? ШТА? ХЕJ! КОГА?

_______________ _______________ _______________ _______________

С КИМ? _______________ ШТА? _______________ ЧЕГА? _______________

ик е

Малишан jе био задовољан кравиним именом. Са узвишице се видело цело село. Дете, врати се кући пре мрака! Ловац jе угледао jедно лане. Он jе сматрао да не треба да поразговара с дететом. Вече се приближавало. Дечак се уплашио невремена.

уџ бе н

5. Доврши реченице одговараjућим обликом именице у загради.

во

за

Добила jе семе неког цвећа с чудним ____________________. (име) Случаjно jе заменио семе мркве са _______________ першуна. (семе) Голубови су поjели и последње _________________ кукуруза. (зрно) Кукуруз jе у неком лименом ____________________________. (буре) У гнезду беле голубице била су три _______________________. (jаjе) Дечаци су нашли у њеном гнезду само два _____________. (голупче)

За

6. Утврди род наведених именица. Упиши уз сваку именицу одговараjући облик показне заменице. _______ брдо, _______ сто, _______ дрво, _______ биће, _______ облак, _______ ветар,

_______ воз, _______ чамац, _______ радост, _______ цвеће, _______ топ, _______ чобанче, _______ болест, _______ чувар, _______ талас, _______ стадо, _______ овца, _______ звук, _______ звоно, _______ метак, _______ тресак, _______ море, _______ кост, _______ чување, _______ псето, _______ пуцањ, _______ пуцњава, _______ пуцање, _______ пушка, _______ трескање, _______ со.

PROMENA IMENICA ŽENSKOG I MUŠKOG RODA NA -a BELI SVET (Odlomak iz istoimene priče)

Milenko Maticki

За

во

за

уџ бе н

ик е

Od svojih prvih dana Tuta je slušao tu čudnu rečenicu. Kad bi se deda naljutio na babu, vikao je iz svoje sobe: – Da znaš da ću da odem u beli svet! A i baba je, kad se naroguši na dedu, umela da kaže: – Idi mi s očiju! Idi u beli svet, da te moje oči više ne vide! Nisu ni mama ni tata zaobilazili tu čestu rečenicu. U Tutinoj zgradi nedavno se pojavio čovek sa zlatnim naočarima. Ispostavilo se da je to Jasnin i Biljanin otac koji je godinama bio odsutan. – Vratio se iz belog sveta – rekla je baba. Stvarno je iz belog sveta, pomislio je Tuta iako još pojma nije imao šta je to beli svet i gde se nalazi.

Koju rečenicu je često slušao dečak Tuta? Ko je sve izgovarao tu rečenicu? Kako vi razumete njenu poruku? Koje su još dve devojke stanovale u Tutinoj zgradi? Da li je Tuta poznavao Jasnu i Biljanu? Pronađi u tekstu imenice koje se u nominativu jednine završavaju na -a. Koliko je imenica prirodnog muškog roda sa ovim završetkom?

Sve imenice na -a imaju sledeću promenu: N bab-a

Milic-a

Jovank-a

devojk-a

ruk-a

ded-a

G bab-e

Milic-e

Jovank-e

devojk-e

ruk-e

ded-e

D bab-i

Milic-i

Jovank-i

devojc-i

ruc-i

ded-i

A bab-u

Milic-u

Jovank-u

devojk-u

ruk-u

ded-u

V bab-a

Milic-e

Jovank-a

devojk-o

ruk-o

ded-a

bab-om

Milic-om

Jovank-om devojk-om

ruk-om

ded-om

bab-i

Milic-i

Jovank-i

ruc-i

ded-i

уџ бе н

devojc-i

ик е

ZAPAMTI!

1. Jednake nastavke imaju oblici D i L (-i).

за

2. Kod većine imenica čija se osnova završava na k, g, h, ovi suglasnici u D i L prelaze – u c, z, s: ruka – ruci, noga – nozi, snaha – snasi:

✴

– kod imenica koje označavaju profesiju, nacionalnost, stanovnicu određenog kraja ili mesta, neku osobinu: apotekarki, frizerki, Beograđanki, Novosađanki, Crnogorki, crnki itd.; – kod dvosložnih imenica u grupi tk, ck, ćk, čk suglasnik k se ne menja: tetki, patki, kocki, voćki, mački i sl.; u trosložnim i višesložnim imenicama ovog tipa promena se uglavnom vrši: pripoveci, zagoneci itd.

За

✴

во

Promena ovih suglasnika izostaje: – u ličnim imenima: Anki, Dragi, Zagorki, Stanki, Luki i dr.; – kod imenica seka – seki i baka – baki (oblici seci, baci mogu označiti radnje);

3. U vokativu većina imenica ove promene ima nastavak -a. Međutim, imenice na -ica dobijaju nastavak -e (drugarica – drugarice, učiteljica – učiteljice, Milica – Milice, Jovica – Jovice); neke zajedničke imenice i lična imena imaju oblik vokativa kao i nominativ (mama, baba, tetka, Jovanka, Marija, Milka, Saša, deda, Nikola).

bab-e

devojk-e

ruk-e

ded-e

bab-a

devojak-a

ruk-u

ded-a

bab-ama

devojk-ama

ruk-ama

ded-ama

bab-e

devojk-e

ruk-e

ded-e

bab-e

devojk-e

ruk-e

ded-e

bab-ama

devojk-ama

ruk-ama

ded-ama

bab-ama

devojk-ama

ruk-ama

ded-ama

ик е

ZAPAMTI!

уџ бе н

1. Imenice ove promene imaju u množini iste nastavke u N, A i V (-e) i iste nastavke u D, I i L (-ama).

за

– samoglasnik a ne razbija grupe st, zd, št (lasta – lasta, zvezda – zvezda, bašta – bašta); – najveći broj imenica čija se osnova završava suglasničkom grupom upotrebljava se u ovom padežu sa dva nastavka: -a i -i (borba i borbi, lopta i lopti, smetnja i smetnji). Neke od njih imaju samo nastavak -i (stanarki, omladinki, žalbi i dr.);

во

✴

2. U G nalazimo više nastavaka: – većina imenica ima nastavak -a: žena, klupa, varošica, sudija, vojvoda i dr.; – kod nekih imenica čija se osnova završava suglasničkom grupom ubacuje se samoglasnik -a- (devojka – devojaka, puška – pušaka, kruška – krušaka, guska – gusaka i dr.);

За

✴

– imenice ruka, noga i sluga imaju nastavak -u (ruku, nogu, slugu).

VEŽBANJA 1. Napiši dativ (lokativ) jednine ovih imenica: noga _______________ ruka ____________ dvojka ______________ snaga ______________ briga ____________ Amerika ____________ zadruga ____________ pruga ___________ olovka ______________ biblioteka ___________ majka ___________ Afrika ______________

2. Napiši dativ (lokativ) jednine ovih imenica: mačka ______________ zvečka ___________ Piroćanka ___________ mečka ______________ Ađanka __________ Radojka ____________ tetka _______________ igračka ___________ Branka _____________ tačka _______________ kučka ____________ mazga _____________

ик е

3. Napiši vokativ jednine sledećih imenica: Verica ______________ Olga _____________ sluga _______________ gazdarica ____________ sudija ____________ sestra ______________ Stanka ______________ Marica ___________ gazda ______________ Dubravka ___________ devojka ___________ tetka _______________

за

уџ бе н

4. Imenicu u zagradi upiši u obliku genitiva množine na prazno mesto u rečenici. Anina omiljena zabava je rešavanje __________ (zadatak) iz matematike. Juče je Saša doneo za užinu nekoliko ________________ . (kruška) Pravila njihove igre data su u pet ___________________ . (tačka) Aca je već više ___________________ (olovka) kupio ovog meseca. Svi moramo kupiti još _______________ . (sveska) Na klupama je bilo još nekoliko _____________ . (torba)

5. Čitaj rečenice tako što ćeš istaknute imenice upotrebiti u množini.

За

во

– Dečače, znaš li gde je pozorište? – Idite prema visokoj zgradi. Pitajte posle onu devojku. Od devojke ćete dobiti uputstvo. – Mladiću, da li ste videli moju sestru? Sigurno kupuje knjigu. Gde je knjižara? Imate li i vi biblioteku? 6. Dopuni rečenice odgovarajućim oblikom imenice u zagradi. On je napisao danas nekoliko _______________________ . (čestitka) Učitelj je pozvao više _______________________ . (devojčica) Dođi ______________ (Seka) da te pitam za ______________ . (put) Ubio je komarca na _________________ . (noga) Kuvarica je držala u ___________ (ruka) dva ______________ (lonac). Držao je na _________________ (dlan) _________________ (vrabac). Imali su na _______________ (reka) dva ________________ (čamac).

PROMENA IMENICA ŽENSKOG RODA NA -Ø STIŽE BERBA VINOGRADA

ик е

Svake jeseni mog dedu obuzme žalost. Evo u dvorištu već vlada užurbanost. Sutra počinje berba vinograda. Deda ne može da se pridruži beračima. Stigla je starost, iznemoglost, bolest. Sedi deda, gleda pripreme i seća se mladosti. Ali, evo tu je sin, pa unuci. Posmatra nas s ljubavlju onako razdragane, pa se i sam počne veseliti. Dovikuje nam: – Ako vredno radite, možete sve dovršiti do večeri. Njegove reči odjekuju u tihoj noći. Iz učeničkog rada

уџ бе н

Zašto je zavladala užurbanost u dvorištu? Zašto dedu obuzme svake jeseni žalost? Čega se seća dok gleda sina i unuke? Koje dedine reči odjekuju u tihoj noći?

за

Nađi u tekstu sve imenice ženskog roda na -ø u nominativu jednine.

во

Pokazaćemo promenu imenica ženskog roda na -ø u jednini i množini.

noć-ø

bolest-ø

ljubav-ø

reč-ø

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

noć-ø

bolest-ø

ljubav-ø

reč-ø

noć-i

bolest-i

ljubav-i

noć-i noću

bolest-i, bolešću

ljubav-i, ljubavlju

reč-i, rečju

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

За

ZAPAMTI!

1. Ove imenice imaju jednak oblik N i A. 2. U svim ostalim padežima isti je nastavak (-i). 3. Većina imenica u instrumentalu može da ima pored -i i nastavak -ju (reči i rečju). Nekada se ispred nastavka -ju vrše glasovne promene (glad – glađu, hrabrost – hrabrošću, mast – mašću, ljubav – ljubavlju itd.).

rečju mašću sposobnošću

уџ бе н

lepom reči ali sa masti ali velikom sposobnosti ali

ик е

Ako imenica nema pored sebe predlog ili atribut koji ukazuje na padež, mora se upotrebiti forma na -ju:

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

noć-ima

bolest-ima

ljubav-ima

reč-ima

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

noć-i

bolest-i

ljubav-i

reč-i

noć-ima

bolest-ima

ljubav-ima

reč-ima

noć-ima

bolest-ima

ljubav-ima

reč-ima

За

во

за

ZAPAMTI!

1. U množini ovih imenica jednaki su nastavci u oblicima N, G, A i V (-i), kao i u u oblicima D, I i L (-ima).

VEŽBANJA 1. Napiši instrumental jednine sledećih imenica. Upotrebi oba nastavka (-i i -ju). Pazi na glasovne promene prilikom upotrebe nastavka -ju. pakost

pakosti/pakošću

žalost ____________________ kost ________________________ so _______________________ čast ________________________ glad _____________________ žeđ ________________________ laž ______________________ krv ________________________

ик е

vlast ____________________ pamet ______________________ mudrost _________________ radost ______________________

уџ бе н

2. Pronađi u sledećem tekstu imenice ženskog roda na -ø u N jednine. JESEN NA MORU

за

Znam naše more u zvezdanoj noći, obasjano mesečinom. Poznajem mu ćud blagu i silovitu, mir njegov i prkos, tišinu i oluju, ljubav njegovu i divlji bes. Najveću radost osećam u septembru. Sve je tada puno slatkog odseva i bleska, sve treperi. A more je plavo i prozirno.

3. Pored svake imenice upiši njen vokativ jednine.

За

во

golub ____________________ Vesna ____________________ drug _____________________ Ankica ___________________

magarac _____________________ mladić ______________________ lovac _______________________ mamica _____________________

4. Pored svake imenice upiši njen akuzativ jednine. lekar ____________ dugme ____________ dete ____________ lovac ____________ auto ______________ žabac ___________ glad _____________ prozor ____________ puž _____________ vo ______________ pekar _____________ sestra ___________ 5. Da ponovimo ono što ste učili o promeni imenica!

PREGLED NASTAVAKA U PROMENI IMENICA Promena imenica muškog roda

padež

-ø, -o, -e

-a -a, -i, -iju u ovom padežu, i u svim ostalim padežima, osim u G mn. javlja se nepostojano -agubi se -a-ima -u k, g, h prelaze u c, z, s

ик е

množina -i k, g, h prelaze u c, z, s, neke imenice dobijaju umetak -ov- (-ev-) u ovom i u svim ostalim padežima gubi se slog -in

kao N: -ø ili kao G: -a

-e, -u k, g, h, c, prelaze u č, ž, š, č

-om, -em

-u

уџ бе н

jednina

-e

kao N: -i

за

-ima k, g, h prelaze u c, z, s -ima k, g, h prelaze u c, z, s

padež

во

Promena imenica srednjeg roda

jednina

množina

-e, -o

-a neke imenice dobijaju na kraju osnove -n-, -t-

kao N: -a

-u

-ima

kao N: -e, -o

kao N: -a

kao N i A: -e, -o

kao N i A -a

-om, -em

-ima

-u

-ima

За

-a

PROMENA IMENICA NA -a

padež

jednina

množina

-a

-e

D A

-i k, g, h prelaze u c, z, s -u

-a, -i, -u neke imenice proširuju osnovu sa a

-o, -e ili kao N: -a

-om

-i k, g, h prelaze u c, z, s

-ama -e

ик е

-e

уџ бе н

-ama

PROMENA IMENICA ŽENSKOG RODA NA -ø

jednina

за

padež -ø

-i

-ima

-ø

-i

-i, -ju

-ima

-i

-ima

За

во

množina