Географија 6

Милутин Тадић

ГЕОГРАФИЈА

За в

од

за

уџ бе н

ик е

ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Завод за уџбенике Београд

Рецензенти проф. др Драгутин Тошић, Географски факултет, Београд Марија Бркић, професор ОШ „Јелена Ћетковић“, Београд Ивана Булајић, дипломирани географ, Београд Милош Несторовић, професор ОШ „Други шумадијски одред“, Марковац

Уредник мр Зоран Тошић Одговорни уредник Слободанка Ружичић

ик е

Главни уредник Драгољуб Којчић

уџ бе н

За издавача Драгољуб Којчић, директор

за

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника на српском језику и ћириличком писму за наставни предмет Географија у шестом разреду основног образовања и васпитања својим решењем број: 650-02-00040/2019-07 од 9. 5. 2019. године.

За в

37.016:91(075.2)

од

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

ТАДИЋ, Милутин, 1955Географија : за шести разред основне школе / Милутин Тадић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2019 (Земун : АМД систем). - 167 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 7.000. - Речник мање познатих речи: стр. 164-167. ISBN 978-86-17-20147-8 COBISS.SR-ID 277190412

ISBN 978-86-17-20147-8 © Завод за уџбенике, Београд (2019) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини, ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Садржај Предговор 5 ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА 6 Друштвена географија 7

за

уџ бе н

ик е

ГЕОГРАФСКА КАРТА 11 Географска мрежа 12 14 Географска ширина и географска дужина Активности: провери и утврди знање 17 Географска карта 18 Математички елементи карте 21 Мерење на картама 23 Представљање географских елемената на карти 25 Представљање рељефа на картама 28 Подела географских карата 31 Оријентација у простору: са топографском картом и без ње 34 37 Активности: провери и утврди знање

За в

од

СТАНОВНИШТВО 38 Ста­нов­ни­штво све­та у про­шло­сти и да­нас 39 Про­ме­на бро­ја ста­нов­ни­ка 43 Активности: провери и утврди знање 46 Струк­ту­ра ста­нов­ни­штва­ 47 Струк­ту­ра свет­ског ста­нов­ни­штва: ра­се и на­ро­ди 51 Ре­ли­гиј­ска струк­ту­ра свет­ског ста­нов­ни­штва 55 Са­вре­ме­ни де­мо­граф­ски про­це­си 58 Де­мо­граф­ски про­бле­ми у Ср­би­ји 61 Активности: провери и утврди знање 64 НАСЕЉА 66 67 На­се­ља: раз­ме­штај и ти­по­ви Села и савремени проблеми сеоског становништва 70 Градска насеља: градови 74 Ур­ба­ни­за­ци­ја: на­ста­нак и раз­вој гра­до­ва 78 Активности: провери и утврди знање 82

ПРИВРЕДА 83 Привредa 84 При­мар­ни сек­тор: по­љо­при­вре­да 87 91 Се­кун­дар­ни сек­тор: ин­ду­стри­ја Тер­ци­јар­ни сек­тор: са­о­бра­ћај 94 98 Тер­ци­јар­ни сек­тор: ту­ри­зам Квар­тар­ни сектор – ванпривредне де­лат­но­сти 102 105 Раз­ви­је­не зе­мље и зе­мље у раз­во­ју Бри­га за бу­дућ­ност чо­ве­чан­ства 108 Активности: провери и утврди знање 112

уџ бе н

ик е

ДРЖАВА И ИНТЕГРАЦИОНИ ПРОЦЕСИ 114 115 Др­жа­ва: те­ри­то­ри­ја и гра­ни­ца Др­жа­ва: об­лик вла­да­ви­не, глав­ни град 118 Ге­о­граф­ски по­ло­жај од­ре­ђе­не зе­мље 121 Фор­ми­ра­ње по­ли­тич­ке кар­те све­та 125 Не­по­вре­ди­вост др­жав­них гра­ни­ца и ору­жа­ни су­ко­би 130 Активности: провери и утврди знање 134

од

за

ГЕОГРАФИЈА ЕВРОПЕ 135 Евро­па: ге­о­граф­ски по­ло­жај, гра­ни­це и ве­ли­чи­на 136 При­род­не од­ли­ке Евро­пе: ре­љеф 139 При­род­не од­ли­ке Евро­пе: копнене воде 144 При­род­не од­ли­ке Евро­пе: кли­ма и жи­ви свет 147 Ста­нов­ни­штво и на­се­ља Евро­пе 151 При­вре­да Евро­пе 155 Ре­ги­о­нал­на по­де­ла Евро­пе 158 Активности: провери и утврди знање 163

За в

Речник мање познатих речи

164

Предговор Дра­ги уче­ни­ци, Да бисте успе­шно ко­ри­сти­ли Уџ­бе­ник, на по­чет­ку је по­треб­но да зна­те од ко­јих се еле­ме­на­та са­сто­ји сва­ка на­став­на је­ди­ни­ца. По­ђи­мо ре­дом. Уџбеник се састоји од седам поглавља – наставних тема, од којих свака обухвата једну или више наставних јединица означених бројевима. Ис­под на­сло­ва сва­ке на­став­не је­ди­ни­це да­то је увод­но пи­та­ње на ко­је се у на­став­ ку да­је и обра­зла­же од­го­вор.

ик е

Де­сно од увод­ног пи­та­ња из­дво­је­ни су ге­о­граф­ски пој­мо­ви, ге­о­граф­ска име­на, ко­ји пред­ста­вља­ју кључ­не ре­чи у да­тој на­став­ној је­ди­ни­ци. Основ­ни текст је раш­чла­њен на одељ­ке с од­го­ва­ра­ју­ћим под­на­сло­ви­ма.

уџ бе н

Ка­да се у тек­сту на­во­де ге­о­граф­ска име­на, не­ма на­по­ме­на у сти­лу „по­гле­дај у од­го­ ва­ра­ју­ћој кар­ти и ге­о­граф­ском атла­су” јер се под­ра­зу­ме­ва да су ис­пред сва­ког од вас исто­вре­ме­но отво­ре­ни и Уџ­бе­ник и ге­о­граф­ски атлас. Или, још бо­ље – уме­сто ге­о­граф­ских ка­ра­та из кла­сич­ног атла­са (или уз њих) мо­же­ те пра­ти­ти ди­ги­тал­не кар­те на екра­ну мо­бил­ног те­ле­фо­на, та­бле­та или ком­пју­те­ра.

за

На кра­ју па­су­са основ­ног тек­ста че­сто су по­ста­вље­на пи­та­ња на ко­је тре­ба од­го­во­ ри­ти уз од­ре­ђе­но раз­ми­шља­ње јер ди­рект­них од­го­во­ра у тек­сту не­ма. Са­став­ни део тек­ста су илу­стра­ци­је (фо­то­гра­фи­је, кар­те, цр­те­жи) ис­под ко­јих су пот­пи­си ко­ји не­ка­да са­др­же и за­дат­ке ко­је не тре­ба пре­ска­ка­ти.

од

Основ­ни текст је до­пу­њен по­моћ­ним тек­сто­ви­ма да­тим у об­ли­ку крат­ких па­су­са у ви­ду ру­бри­ке „Да ли знаш”.

За в

Сва­ка на­став­на је­ди­ни­ца за­вр­ша­ва се ску­пом од не­ко­ли­ко пи­та­ња на ко­је тре­ба у све­сци ре­дом од­го­во­ри­ти да би се до­био са­же­так (ре­зи­ме) те на­став­не је­ди­ни­це. Сва­ка на­с тав­на те­ма за­вр­ша­ва се јед­ном или две стра­не ко­је са­др­же за­дат­ке за про­ве­ру и утвр­ђи­ва­ње зна­ња. Књи­га се за­вр­ша­ва Реч­ни­ком у ком су на најкраћи начин објашњене мање познате речи.

Бу­де ли не­до­у­ми­ца док бу­де­те иш­чи­та­ва­ли Уџ­бе­ник, по­ку­шај­те да их раз­ре­ши­те у кон­так­ту с дру­га­ри­ма из оде­ље­ња или пре­тра­гом на ин­тер­не­ту. Ако не ус­пе­те, увек су ту, спрем­ни да по­мог­ну, ва­ши ро­ди­те­љи и на­став­ник ге­о­гра­фи­је. Би­ли би­смо за­до­вољ­ни ако сте се, иш­чи­та­ва­ју­ћи Уџ­бе­ник, за­ин­те­ре­со­ва­ли за ге­о­гра­фи­ју и на­у­ку уоп­ште. Бу­де ли та­ко, ни до­бра оце­на из ге­о­гра­фи­је не­ће из­о­ста­ти. Ау­тор

Друштвена географија

П

ик е

оследњих деценија, као никада раније, заоштрио се читав низ повезаних глобалних проблема: нагли пораст становништва у сиромашним деловима света, продубљивање јаза између привредно развијених земаља и земаља у развоју, климатске промене, загађивање човекове околине, опасност од уништења света нуклеарним ратом, тероризам и сл. Ти проблеми угрожавају опстанак целог човечанства и могу се решити само заједничким напорима свих земаља и свих људи света. У спасавању планете Земље, нашег заједничког дома, посебну улогу има наука, укључујући ту и географију.

уџ бе н

Придружујући се општим напорима за решавање глобалних проблема, географија је доживела битан преображај и добила је на практичном значају. Раније је циљ географских истраживања био да пруже друштву информације о простору, док су данас географска истраживања превентивне природе. Савремена географија и даље проучава однос људског друштва и природе, али се више не задовољава само анализом штетних последица тог односа: главни циљ савремене географије је да предвиди (предупреди) такве последице.

за

Ове школске године у склопу наставе географије биће изложени глобални проблеми којима се бави посебан део географије: друштвена географија.

За в

од

Када обрадиш ову наставну тему, моћи ћеш да: • схватиш по чему се научна знања разликују од искуствених, • објасниш структуру географије, • дефинишеш друштвену географију, • уочиш везе географије са другим наукама, • вреднујеш географске информације постављене на интернету.

Садржај поглавља Друштвена географија

1

Географија за шести разред основне школе

ДРУШТВЕНА ГЕОГРАФИЈА Кључ­ни пој­мо­ви на­у­ка ге­о­гра­фи­ја дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја

ик е

Шта прoучава дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја и ко­је је ње­но ме­сто у склопу географије?

На­у­ка

Ге­о­гра­фи­ја је на­у­ка

Н

И ге­о­гра­фи­ја је на­у­к а. На­у ч­н и­ц и ко­ј и се ба­ве ге­о­гра­фи­јом, ге­о­гра­фи, вр­ше ис­тра­ жи­ва­ња ко­ри­сте­ћи исте на­уч­не ме­то­де као и дру­ги на­уч­ни­ци, али уз то још и по­себ­не ге­о­граф­ске ме­то­де (кар­то­граф­ски ме­тод, на при­мер). Ге­о­гра­фи не про­у­ча­ва­ју Зе­мљу у це­ ли­ни, не­го са­мо про­стор на ње­ној површини који се на­зи­ва ге­о­граф­ски омо­тач. Ге­о­граф­ ски омо­тач је вр­ло сло­жен јер об­у­хва­та по­ вр­шин­ски део Зе­мљи­не ко­ре са це­ло­куп­ним ре­ље­фом, све во­де, нај­гу­шћи део ат­мос­фе­ре, сав жи­ви свет, и по­врх све­га чо­ве­ка с ње­го­ вом де­лат­но­шћу. Ге­о­гра­фи­ја, да­кле, про­у­ча­ ва и при­ро­ду и дру­штво (а по­себ­но њи­хо­ве уза­јам­не ве­зе), па је због то­га и при­род­на и дру­штве­на на­у­ка.

За в

од

за

уџ бе н

а­у­ка пред­ста­вља си­стем це­ло­куп­ног људ­ског зна­ња о при­ро­ди и дру­штву. На­у­ком се ба­ве на­уч­ни­ци ко­ји са­ве­ сно вр­ше ис­тра­жи­ва­ња ко­ри­с те­ћи раз­н е на­уч­не ме­то­де. На кра­ју оба­ве­зно об­ја­вљу­ју ре­зул­та­те сво­га ра­да. При то­ме да­ју и де­та­ љан опис ко­ри­шће­них ме­то­да да би дру­ги на­уч­ни­ци мо­гли про­ве­ри­ти ва­ља­ност њи­хо­ вих ре­зул­та­та. Тек ка­да ти ре­зул­та­ти про­ђу ту про­ве­ру, при­хва­та­ју се као но­ва зна­ња. По то­ме се на­уч­на зна­ња раз­ли­ку­ју од сва­ ко­днев­них зна­ња ко­ја сти­че­мо на осно­ву ис­ку­ства.

На­у­к а је јед­на, али је та­ко обим­на да су је на­уч­ни­ци из прак­тич­них раз­ло­га мо­ра­ли по­де­ли­ти пре­ма обла­с ти­ма ис­тра­жи­ва­ња. Из­дво­ји­ли су не­ко­ли­ко гру­па ко­је све ску­па об­у­хва­та­ју око две хи­ља­де на­уч­них ди­сци­ пли­на. У тој по­де­ли на пр­вом ме­сту су при­ род­не на­у­ке и дру­штве­не на­у­ке. У при­ род­не на­у­ке, на при­мер, спа­да три­де­се­так на­уч­них ди­сци­пли­на (би­о­ло­ги­ја, хе­ми­ја, фи­ зи­ка, ма­те­ма­ти­ка и др.) а у дру­штве­не њих ду­пло ви­ше (еко­но­ми­ја, со­ци­о­ло­ги­ја, пра­во, пе­да­го­ги­ја и др.).

Да ли знаш: • да због тога што повезује природне и друштвене науке географију сликовито називају „мостовском науком”? • да због тога што истовремено пручава и природу и друштво географију сликовито називају „наука са два лица”?

7

По­де­ла ге­о­гра­фи­је

омо­та­ча. Она прeдставља скуп гeографских ди­сци­пли­на, од ко­јих сва­ка про­у­ча­ва јeдан од са­с тав­них дeлова гeографског омо­та­ча (рeљeф, кли­му, водe, жи­ви свeт, тло).

И ге­о­гра­фи­ја је из прак­тич­них раз­ло­га по­де­ ље­на на фи­зич­ку ге­о­гра­фи­ју и дру­штве­ну ге­о­гра­фи­ју, чи­ја зна­ња об­је­ди­ња­ва ре­ги­о­ нал­на ге­о­гра­фи­ја. Сва ге­о­граф­ска про­у­ча­ ва­ња по­чи­њу и за­вр­ша­ва­ју се ге­о­граф­ском кар­том, па је све до­не­дав­но и кар­то­гра­фи­ ја сма­тра­на нео­дво­ји­вим де­лом ге­о­гра­фи­је. На­кон при­ме­не са­те­ли­та и ком­пју­те­ра у из­ ра­ди ка­ра­та по­ста­ла је бли­жа гру­пи тех­нич­ ких на­у­ка.

Ко­је три ге­о­граф­ске ди­сци­пли­не про­ у­ча­ва­ју ре­љеф, во­де и кли­му? Друш­т вeна гeографија, уопшт­e но говорeћи, ба­в и сe проучавањeм рас­п о­р е­ да љу­ди на Зeмљи, њи­хо­вим дeловањем и учин­ци­ма тог дeловања. Осно­ве дру­штве­не ге­о­гра­фи­је из­у­ча­ва­ћеш то­ком ове школ­ске го­ди­не.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Фи­зич­ка гeографија, као што већ знаш из на­ста­ве ге­о­гра­фи­је у 5. раз­ре­ду, ба­ви сe проучавањeм фи­зич­ких свој­ста­ва гeографског

Сли­ка 1. Струк­ту­ра фи­зич­ке и дру­штве­не ге­о­гра­фи­је, и ве­за с дру­гим на­у­ка­ма

8

Географија за шести разред основне школе

Ре­ги­о­нал­на ге­о­гра­фи­ја про­у­ча­ва ре­ги­је – засeбне дeлове Зeмљинe површинe којe сe бит­но раз­ли­ку­ју од сусeдних тeриторија. Осно­ве ре­ги­о­нал­не ге­о­гра­фи­је све­та из­у­ча­ ва­ћеш у 7. раз­ре­ду.

Дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја об­у­хва­та и еко­ном­ску ге­о­гра­фи­ју због то­га што су „еко­ном­ско” и „дру­штве­н о” нео­дво­ји­в и јед­н о од дру­гог. Про­из­вод­ња не по­сто­ји ра­ди се­бе са­ме, не­ го ра­ди под­ми­ре­ња ма­те­ри­јал­них и ду­хов­ них по­тре­ба чо­ве­ка; она са­ма опет за­ви­си од љу­ди, од сте­пе­на њи­хо­ве обра­зо­ва­но­сти и усло­ва у ко­ји­ма жи­ве. За­то се еко­но­ми­ја (при­вре­да) не мо­же по­сма­тра­ти без љу­ди, а еко­ном­ска ге­о­гра­фи­ја без оста­лих гра­на дру­штве­не ге­о­гра­фи­је.

Кар­то­гра­фи­ја је на­у­ка чи­ја се зна­ња про­ вла­че кроз све ге­о­граф­ске ди­сци­пли­не, па је због то­га пр­ва на­став­на те­ма ко­ја се из­у­ ча­ва у окви­ру на­ста­ве ге­о­гра­фи­је ове школ­ ске го­ди­не.

Фи­зич­ка ге­о­гра­фи­ја спа­да у при­род­не на­у­ке и ко­ри­с ти ме­то­де те гру­пе на­у­ка, док дру­ штве­на ге­о­гра­фи­ја спа­да у дру­штве­не на­у­ке и ко­ри­сти ме­то­де те гру­пе. Иа­ко при­па­да­ју раз­ли­чи­тим гру­па­ма на­у­ке, дру­штве­на и фи­ зич­ка ге­о­гра­фи­ја су те­сно по­ве­за­не. Ка­ко, на при­мер, да се у дру­штве­ној ге­о­гра­фи­ји го­во­ри о раз­ме­шта­ју ста­нов­ни­штва, а да се из­бег­не ути­цај фи­зич­ко-ге­о­граф­ских чи­ни­ ла­ца, или ка­ко да се у фи­зич­кој ге­о­гра­фи­ји го­во­ри о кли­ми, а да се у об­зир не узме ути­ цај чо­ве­ка на кли­мат­ске про­ме­не?

Да ли знаш:

• да је све то време географија обухватала све науке о Земљи?

уџ бе н

-

ик е

• да је географија све до XVII века била јединствена наука о природи, становништву и привреди?

• да су се након тог периода из окриља географије издвојиле бројне науке као што су биологија, геологија, геодезија, и етнологија?

од

за

• да због тога географију у шали пореде са оцем који је имао много кћери и сваку је испратио са богатим миразом?

Вeзe гeографијe с дру­гим на­у­ка­ма

За в

Гeографија сe вeома раз­г ра­н а­л а и ус­п о­ ста­в и­л а је вeзe с дру­г им при­р од­н им и друш­т вeним на­у­к а­м а (сл. 1). У фи­з ич­к ој гeографији нe мо­гу сe разумeти зби­ва­ња у гeографском омо­та­чу ако јe нeпознато шта сe зби­ва ду­бо­ко у уну­тра­шњо­сти Зeмљe или у њeном ко­смич­ком сусeдству. Свe појавe у гeографском омо­та­чу од­в и­ј а­ј у сe упра­в о под на­ве­де­ним ути­ца­ји­ма. За­то сe фи­зич­ ка гeографија осла­ња и на другe природнe наукe, пр­вен­стве­но на астро­но­ми­ју, гeологију, мeтeорологију и би­о­ло­ги­ју. Човeк јe постeпeно осва­јао гeографски омо­тач и сву­да је оста­вио траговe својe при­сут­но­сти. Об­ра­ дио јe по­ља, по­ди­гао градовe, из­гра­дио саобраћајницe, прeградио рeкe и тимe је бит­но

Дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја Дру­ш тве­н а ге­о­гра­ф и­ј а про­у­ч а­в а на­с е­љ а у ко­ј и­м а жи­в и­м о, ка­ко и где се се­л и­м о и путујeмо, ко­јим сe по­сло­ви­ма ба­ви­мо, ка­ко се по­ве­ћа­ва број ста­нов­ни­ка све­та и ка­ко живe љу­ди у раз­ли­чи­тим зeмљама и дeловима свeта. И дру­штве­на ге­о­гра­фи­ја је скуп гeографских ди­сци­пли­на којe појeдиначно про­у­ча­ва­ју ста­нов­ни­штво (гeографија ста­ нов­ни­штва), привреду (економска географија), културне разноликости (географија културе), државе (политичка географија), промену територија током времена (историјска географија) и др. (сл. 1). 9

интернет-страници Републичког завода за статистику: www.stat.gov.rs.

измeнио природнe прeдeлe. Зато сe гeографи у својим истраживањима морају ослањати на друштвeнe наукe којe одвојeно проучавају човeка и њeгову дeлатност, као што су eкономија, дeмографија, историја и др.

Дру ги начин до бија ња подата ка за сни ва сe на коришћeњу прeтраживача (search en­ gine), као што јe, на примeр, Google (www. google.com). Да бистe нашли жeљeни статистички податак за одрeђeну зeмљу, потрeбно јe да унeсeтe одговарајућу комбинацију кључних рeчи којe ћe прeтраживачу „описати” која сe врста података тражи. Опис сe дајe на српском или eнглeском јeзику. На примeр: Србија, индустријска производња, обра зо ва ње (Ser bia, in du strial pro duc tion, education) итд.

Зашто се сликовито каже да је гeографски омотач „очовeчeн” ?

Статистика и интeрнeт

уџ бе н

ик е

Статистичкe податкe о становништву, привреди и различитим зeмљама нијe потрeбно памтити јeр сe мeњају из годинe у годину. Када затребају, можемо их пронаћи на интернету, који је неисцрпан извор информација и података из свих области (сл. 2).

за

Статистичкe податкe о зeмљама света могућe јe про наћи на интeрнeту на два начи на. Као пр во, послeдњe расположивe податк e могућe јe про наћи на зва нич ној интeрнeт-стра ни ци (веб-сајт) одрeђeнe зeмљe (на примeр, за Ср бију – www.sr bija.gov.rs ) или мeђународних ор га ни за ција (као што су, на примeр, Ујeдињeнe нацијe – www.un.org). Нај но ви ји по да ци о ста нов ни штву Ср би је по ста вље ни су на

За в

од

Слика 2. За генерације рођене у информатичко доба, којима и ти припадаш, коришћење интернета је део свакодневице. (Зашто није лако пронаћи потребну информацију на интернету?)

Од­го­во­ри­ма­до­са­жет­ка 1. Шта је наука? 2. Како се дели наука? 3. Шта проучава географија? 4. По чему се географија издваја међу осталим наукама? 5. Како се дели географија? 6. Шта проучава друштвена географија? 7. Које методе користи друштвена географија? 8. Које географске дисциплине постоје унутар друштвене географије? 9. Зашто економска географија спада у друштвену географију? 10. С којим је наукама повезана друштвена географија? 10