Issuu

Наташа Добрић Душанка Звекић-Душановић Гордана Штасни

СРПСКИ КАО НЕМАТЕРЊИ ЈЕЗИК

ПЛЕТИВО ОД РЕЧИ

За

во

за

уџ бе н

ик е

ЧИТАНКА ЗА ШЕСТИ РАЗРЕД

ик е

Рецензенти Проф. др Павле Илић, ред. проф. методике наставе српског језика и књижевности Проф. др Љиљана Петровачки, ред. проф. методике српског језика и књижевности на Одсеку за српски језик и лингвистику Филозофског факултета у Новом Саду Љиљана Церовац, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „Народни хероји“ у Чантавиру Каролина Гашпаровски, наставник српског језика као нематерњег и српског језика и књижевности у ОШ „15. октобар“ у Пивницама

Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник Драгољуб Којчић

во

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

уџ бе н

Уредник Јелица Недић

За

Министар просвете Републике Србије одобрио је овај уџбеник својим решењем број 650-02-00311/2008-06 од 01. 07. 2008. године за употребу у шестом разреду основне шко0е.

ISBN 978-86-17-19308-7 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд (2008–2016) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Драги ученици,

За

во

за

уџ бе н

ик е

Пред вама је велики разнолики свет прича и песама на српском језику. У њима ћете упознати многе необичне, али и вама блиске ликове. Неки ће вас развеселити, а неки ће вас навести на размишљање. Текстове које смо одабрале распоредиле смо на веће тематске области. У Ђачким исповестима читаћете о доживљајима својих вршњака, о питањима која их заокупљају и начинима на које покушавају да реше неке своје проблеме. Са фантастичним и поучним светом народних бајки и басни, традицијом и обичајима, срешћете се у Драгоценим бисерима мудрости. Плетиво од стихова и прича води вас у свет сећања на детињство, свет маште и нежних осећања. Цветни предео у боји пружа вам незабораван доживљај природе кроз шаренило боја, звукова и мириса. Зрнца знања скренуће вам пажњу на вечиту тежњу људи да раде, производе, откривају и прилагођавају свет себи, али ће вас и подсетити да при томе треба поштовати и чувати природу. Текстова у Читанци има много више него што их можете обрадити на часовима у школи. Једни су језички нешто лакши и краћи, а за обраду других се очекује боље знање српског језика. Ваши наставници ће из сваке области одабрати текстове које ћете читати и о којима ћете разговарати на часу. Неке можете читати и код куће, на предлог наставника или према сопственом избору – за своју душу. Желимо вам пријатан и успешан рад. Ауторке

За во д за уџ бе н ик е

за

уџ бе н

ик е

ЂАЧКЕ ИСПОВЕСТИ

во

И ТО ЋЕ ПРОЋИ

За

Школска година је почела тек, ек, али је то само година – нијее век. И зато нека је, нека, за девет месеци крај је чека.. Алек Марјано

В0адимир Андрић

САВЕСТ

Савести моја памет у г0аву одмори ноге 0ези у траву

Што ти је то0ко до мене ста0о на неког другог пређи бар ма0о

за

савест, /. род – осећање ((ора0не) од)оворности за своје поступке; следити (пратити) у стопу – ићи за неки( не )убећи )а из вида

Жа0им се баби /а0им се деди а0 свуд у стопу савест ме с0еди

уџ бе н

Oбјашњење непознатих речи

ик е

Жа0им се мами /а0им се тати а0 куд год кренем савест ме прати

во

Арсеније Петровић, Дечак у плавом, 1863.

Знаш ли...?

За кога ка/емо да је савестан? Како се понашају људи који су савесни? Какви су несавесни људи? Које људе више ценимо? Мо/емо 0и рећи да је писац савестан? Објасни зашто тако мис0иш. Како га његова савест прати? Објасни како разумеш те сти2ове. Како се он због тога осећа? Шта при/ељкује? Пронађи и про6итај г0асно сти2ове који нам говоре о томе. Како би се он осећао када би његова савест преш0а на другога? Мо/е 0и се то догодити? Објасни зашто.

Знаш 0и израз „гризе/пе6е га савест“? Како се осећа неко кога „гризе/пе6е савест“? Када оби6но некога „гризе савест“? Имаш 0и некад такав осећај? Испри6ај нам. Када ка/емо „савест ми је 6иста“?

За

Разговарајмо о песми.

Рецитуј... Про6итај наг0ас ову песму. Нау6и је код куће напамет и спреми се да је 0епо изрецитујеш на с0едећем 6асу.

за децу од своје деветнаесте )одине. Своју поезију објављивао је у 0истови(а, 6асописи(а, на радију и те0евизији. Познате су ње)ове збирке песа(а: Напред плави смеђи црни, Замало да ме попију мачке, Берба ушију, Срце на зиду, Писма из першуна, и пусто0овна проза Кроз гудуре Обреновца и Пустолов.

ик е

ВЛАДИМИР АНДРИЋ (1944) рођен је у Обреновцу. Ги(назију је завршио у Ваљеву, а фи0(ску ре/ију на 1аку0тету дра(ски2 у(етности у Бео)раду. Један од најдаровитији2 савре(ени2 аутора, представник (одерне струје у српској књи/евности за децу. Био је уредник про)ра(а за децу Те0евизије Бео)рад. Пише

уџ бе н

Душан Радовић

ТУЖНЕ ЂАЧКЕ ИСПОВЕСТИ

За

во

Да се ја пита( – никад не би2 од)овара0а.

Мене не зани(ају ни питања а наставника зани(ају од)овори.

за

Ста0но (е питају једно исто и ста0но (и дају с0абу.

Зашто да у6и( све кад (е неће све питати?

Објашњење непознатих речи исповест, /. род – отворено, искрено признање не6е)а; слаба, /. род – овде: с0аба оцена, јединица

Прво (е пита а пос0е се 6уди кад не зна(. Прави се као да није знао да не зна(. Зашто о све(у питају ђаке, кад је познато да они нај(ање знају.

Шта (о)у, кад и(а више нета6ни2 не)о та6ни2 од)овора. Ја увек на(ерно зна( и с0у6ајно не зна(. Ја ћу (у рећи неко0ико од)овора а он нека изабере прави.

ик е

Не )овори( са наставницо( из историје. Она (е пита а ја не од)овара(.

Разговарајмо о песми.

уџ бе н

Бранко Поповић, Девојка с киком, 1910/11.

За

во

за

Како се осећа девој6ица из ове пес(е? Шта је (у6и? Шта за(ера наставници(а? Шта она /е0и? Девој6ица /е0и једно, а наставници нешто дру)о. 4 пес(и и(а пуно супротности. Пронађи и2 и објасни. Како девој6ица п0анира да реши проб0е( када не буде зна0а та6ан од)овор? Када ка/е(о да „неко са неки( не )овори“? Зашто девој6ица не )овори с наставницо( историје? Шта закљу6ујеш о овој девој6ици? Каква је она у6еница?

Размисли и испричај Девој6ица из ове пес(е се исповеди0а – повери0а на( је своје тајне. То зна6и да је искрено испри6а0а нешто о себи. Шта на( је она призна0а? Какав бисте јој савет да0и? Ко(е (о/е(о да се повери(о? Шта о6екује(о од оно)а ко(е с(о се повери0и? Про6итај поново нас0ов ове пес(е. Да 0и је девој6ица стварно ту/на? Објасни свој од)овор.

Бранко Ћопић

ОГЛАСИ „КУПУСНОГ ЛИСТА“

4 новина(а се (о)у наћи свакакви о)0аси: „Купује(...“, „Продаје(...“, „Мења(...“ Људи и2 објављују с раз0и6ити( на(ера(а. Ево необи6ни2 о)0аса из „Купусно) 0иста“. Кад и2 про6иташ, видећеш ко се све овде о)0ашава. Си)урно ће те нас(ејати.

за

ЗАМЕНА Четири двојке, нове-новцате, својина 0и6на Костића Рате, (ења( да знате, за једну тројку, осредњу, стару, по0овну (о/да и0и у квару.

во

Општина Ру(а, сеоце Вре0ац Ратибор Костић азбукостре0ац

За

Н4ДИ СЕ ДИРЕКТОР По0етан, спре(ан де6ак основац, не пије вино, не во0и новац, шећерне ствари ње)ов су сектор, зато би радо био директор не)де у се0у и0и у )раду, а у фабрици за 6око0аду. Једина (ана – признаје( )решан – (но)о са( јешан!

Иван Табаковић, Жена у фотељи чита књигу, 1932.

уџ бе н

Четврта (ушка

ик е

ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ Потребан шапта6 у нашој шко0и за неке ђаке. За ово (о0и професор добри, Поповић Рушка пошта Бео)рад

Објашњење непознатих речи својина, ж. род– оно што некоме припада; осредњи, осредња, осредње – ни добар ни 0ош; сеоце, с. род – (а0о се0о; полетан, полетна, полетно – пун воље, одушевљења, /еље да ради; сектор, (. род – део производње; )0авни посао, заду/ење; јешан, јешна, јешно – који во0и да једе и (о/е доста да поједе

Испричај... Ови о)0аси су изаш0и у „Купусно( 0исту“. И(а 0и твоја шко0а свој 0ист? Шта у ње(у (о/еш да про6иташ? Ко све пише за твој шко0ски 0ист? Ко )а уређује? Да 0и је нека твоја пес(а и0и при6а изаш0а у шко0ско( 0исту?

Стварај и ти...

Покушај да напишеш неки с0и6ан ду2овит о)0ас. Мо/да успеш да )а објавиш у сво( шко0ско( 0исту.

уџ бе н

Ко се све о)0асио у „Купусно( 0исту“? Шта (о0и професорка Поповић Рушка? Који( ђаци(а је потребан шапта6? Шапта6е оби6но тра/е у6еници. Овде се у тој у0ози појави0а професорка. Шта (ис0иш, збо) 6е)а? Какву за(ену /е0и да обави Ратибор Костић? Какве су ње)ове двојке? За какве оцене би и2 он радо за(енио? Зашто (у не с(ета ако је роба по0овна и0и стара? Како се Ратибор на крају потписао? Покушај да од)онетнеш откуд (у нади(ак азбукостре0ац. Какав посао тра/и де6ак, основац из треће) о)0аса?

Које ње)ове способности )а препору6ују за тај посао? Која (у је једина (ана?

ик е

Разговарајмо о стиховима.

Дра)ан А0ексић

за

ШКОЛА ЗА РОДИТЕЉЕ

За

во

Свако од)оворно дете (ора0о би да се позабави понашање( своји2 родитеља, јер они 6есто (о)у да буду несташни, неваспитани, па и безобразни. С0ободни дани су повољна при0ика да по)0еда(о )де то )реше наше (а(е и тате, како се пои)равају озбиљни( ствари(а и како се уопште оп2оде са својо( забринуто( децо(. Мајке и(ају оби6ај да о викенду преврну кућу, да направе такозвано ве0ико спре(ање и наравно, прво по6ињу од де6ије собе. Те зашто је ђа6ка торба још од синоћ оста0а на поду, те како су се прљаве 6арапе наш0е испод радно) сто0а. Поједине (ајке прито( ви6у, енер)и6но )асе касетофоне и 0упају врати(а, ре6ју, не понашају се ку0турно и па/љиво пре(а деци, која се збо) то)а буде нервозна, устају на 0еву но)у и један 0епо исп0анирани дан запо6ињу наопако. О6еви користе )у/ву да се што пре извуку. Лукаво ск0оне прљаве ципе0е, потрпају своју )ардеробу у ор(ане, а зати( и не по(ишљајући да уз(у децу у заштиту, за)0аве врата из)оварајући се да са ауто( нешто није у реду.

4рош Предић, црте/

Потражи у тексту...

Потра/и у тексту ре6и које показују какав треба да буде неко. Пронађи и оне који(а се казује какав не треба да буде неко. 4 српско( језику постоји пос0овица Лепа реч и гвоздена врата отвара. Објасни шта она зна6и. Пронађи део текста у које( је писац искористио ову пос0овицу. Шта је у њој про(енио? Зашто? Про6итај поново пос0едњи пасус. Ко)а саветује писац? Ко(е се оби6но дају такви савети? Родитељи и деца 6есто и(ају раз0и6ите /еље. Раз(ис0и и пред0о/и како би се те /еље (о)0е „по(ирити“.

За

во

Ко у овој при6и треба да иде у шко0у и зашто? Шта они треба да нау6е? Ко је оби6но од)оворан, а ко је 6есто несташан, неваспитан, па и безобразан? Какве је још особине писац доде0ио родитељи(а? Каква су деца? Шта оби6но раде родитељи, а шта деца? Да 0и је тако и у ово( тексту? Зашто „један 0епо исп0аниран дан запо6иње наопако“? Шта ти (ис0иш о ве0ико( спре(ању? Да 0и се с0а/еш са тврдњо( „Моја соба (оја ствар!“? Образ0о/и своје (ишљење. Како писац описује о6еве? На 6ије понашање 0и6е њи2ови поступци? Шта се стварно „не би с(е0о то0ерисати“ код родитеља?

Шта се не би с(е0о то0ерисати код деце? 4 6е(у су родитељи ипак у праву?

за

Разговарајмо о тексту.

уџ бе н

ик е

Сто)а би са родитељи(а треба0о стро/е, ина6е ће се потпуно распустити. Пре све)а, треба0о би да се др/е задате ре6и, а не да се изв0а6е тако неки( ре6ца(а и узре6ица(а. Пушење у дневној соби нипошто се не би с(е0о то0ерисати. Наравно, о свакодневни( кашњењи(а с пос0а, и0и избе)авању викенда у природи, не би се с(е0о ни )оворити. Лепо васпитани родитељи (орају да знају да је ос(е2 на 0ицу кориснији од сваке ш(инке, и да 0епа ре6 и шарена врата де6је собе отвара. Ипак, родитеље не треба непрестано )рдити, а без преке потребе ни ка/њавати, по)отово ако и са(и показују вољу да поправе своју дисцип0ину. Јер 0епо васпитани родитељи и добре (а(е и тате су понос свако) детета.

Објашњење непознатих речи одговоран, одговорна, одговорно – који је вредан, савестан, ко води ра6уна о своји( обавеза(а; позабавити се, позабавим се – обратити па/њу на нешто, заинтересовати се за нешто; опходити се, опходим се – понашати се; енергично – од0у6но; устати на леву ногу – бити 0оше воље, (рзовољан (оби6но без раз0о)а); заглавити врата – побећи; речца, /. род – (а0а ре6, ре6 којо( се озна6ава 0и6ни однос пре(а оно(е што се саопштава; узречица – ре6 коју неко 6есто понавља; толерисати, толеришем – при2ватати, допуштати; прека потреба – потреба која се не (о/е од0а)ати, коју треба од(а2 извршити, 2итна потреба

А0ександар Антић

ПРОРОЧАНСТВО

ик е

уџ бе н

за

За

пророчанство, с. род – предвиђање неко) будуће) до)ађаја; дојадити, дојадим – досадити; клатити се, клатим се – љуљати се; чивилук, (. род – веша0ица за капуте и јакне; дурбин, (. род – опти6ка справа којо( се, једни( око(, пос(атрају удаљени пред(ети; оптужница, /. род – ту/ба у писаној фор(и; немирлук, (. род – несташ0ук; прекор, (. род – )рдња; чунак, (. род – део цеви на пећи која )реје са)оревјући у)аљ и дрво; проречен, проречена, проречено – предсказан, унапред предвиђен

Један Јоца Јовановић је (но)о не(иран: прска водо( децу у шко0и на од(ору, па онда зви/ди у шко0ско( 2однику као да то није шко0ски 2одник, не)о перон /е0езни6ке станице. Па онда оти(а од Соње њену торбу и ставља је себи на )0аву! Па онда оти(а од Ми0ице њен 7е(пер, па )а ставља на )0аву! Па онда оти(а од редара корпу за отпатке, па је ставља на )0аву! Па онда... Па онда већ сви(а дојади – и редари ваде о0овке из 7епова да запишу: „Јоца је опет данас био (но)о не(иран. К0атио се на 6иви0уку. Пре)ризао је на по0а Сто0етову )у(ицу. Од нотне свеске правио трубу и дурбин.“ А кад с0едеће) 6аса дође наставник физике у у6ионицу, редари (у предају опту/ницу против Јоце Јовановића. Чита физи6ар и (ршти се... „Баш се то(е Јовановићу не (о/е стати на пут.“ – Ништа, ништа, Јоване Јовановићу – ка/е физи6ар разо6арано. – Са(о ти тако проду/и, терај по сво(е... А0и упа(ти да ће се сав тај твој не(ир0ук срушити баш на твоју )0аву! Јоца се сав скупи, као преп0ашени је/, то0ико на ње)а де0ују наставникови прекори. А0и кад прође 6ас, Јоца се заборави, јер шко0ско звонце за од(ор де0ује на ње)а ја6е не)о прекори. И зато Јоца по0ети преко к0упа, као и оби6но. Вуку )а врата као (а)нет ексер6е: и0и ће се први докопати дворишта и0и ће по)инути!

во

Објашњење непознатих речи

Зора Петровић, Глава дечака, 1956.

И већ је био код врата пре сви2, а0и рука (у некако запне за пећ... Чункови се заљуљаше и ТРАС! По6е нешто да се руши на ње)ову )0аву. Поди/е се об0ак )ара. Сви се зас(ејаше. А Јоца, онако )арав, по)0еда непријатељски у наставника физике и по(ис0и: „Дак0е, то је то што (и је проре6ено да ће се срушити на (оју )0аву!“

уџ бе н

Шта је све Јоца радио? Како )а до/ивљавају ње)ови дру)ари? Шта је наставник (ис0ио када је рекао да ће се Јоци „не(ир0ук срушити на )0аву“? Да 0и се Јоца збо) то)а забринуо? Пронађи у тексту део који потврђује твоје (ишљење.

Јоца је ста0но „терао по сво(е“. Објасни своји( ре6и(а шта зна6и тај израз. Објасни поређење: вуку )а врата као (а)нет ексер6е. Зашто при6а носи нас0ов Пророчанство?

ик е

Разговарајмо о тексту.

Потражи у тексту...

Откривај значења речи и израза...

за

Подвуци ре6и за које (ис0иш да описују Јоцу: немиран, нестрпљив, злобан, шаљив, несташан, завидан, весео, непослушан, живахан, брзоплет. Објасни зна6ење ре6и које ниси подвукао.

во

Познајеш 0и и ти неко) такво) „Јоцу“? Испри6ај како се понаша. Доврши ре6енице користећи с0едеће изразе: попети се некоме на главу, доћи главе некоме, избити некоме нешто из главе, хватати се за главу, утувити у главу. Ако не знаш њи2ово зна6ење, потра/и )а у Фразеолошком речнику.

За

Збо) Јоцино) понашања сви су се ...................................................................................................... Он се сви(а ............................................................................................................................................... Нико није (о)ао да (у .............................................................................................. те несташ0уке. Јоци је ............................................................................................................................................... пећ. Јоца је најзад ........................................................................................... да (ора бити па/љивији.

А0ександар Антић

ТЕЖАК СЛУЧАЈ Објашњење непознатих речи

во

за

уџ бе н

ик е

:олесник (улази у ординацију): Добар дан, дошао са( на пре)0ед. Ма(а је у 6екаоници. Лекар: Здраво. Зашто си дошао? :олесник: На пре)0ед... Је 0’ да се скине(? Лекар: Чекај... Од 6е)а си бо0естан? :олесник: Ја ћу да се скине(, а ви пре)0едајте, па ка/ите. Лекар: Добро... Бо0и 0и те нешто? :олесник: Ма не бо0и... Не)о са( се у недељу уве6е уп0ашио... па се уп0аши0а и (оја (а(а, и она (е дове0а. Лекар: Хајде, скини кошуљу. Ц... ц... шта ти је ово? :олесник: О)реботина. (Леђа и груди су му изгребани и црвени.) Лекар: Па зар преко це0и2 0еђа? :олесник: То је од кестена. Лекар: Говори 0епо: од 6е)а ти је? :олесник: Кад са( се пео на кестен, ок0изну0а (и се но)а, и... Лекар: Добро, проћи ће то. :олесник: Па, наравно, са(о је кошуља )отова... Не (о/е ни да се закрпи. Лекар (окреће га к себи): О-2о, а шта је ово? :олесник: О)ребао (е (а6ор кад са( 2тео да (и буде сувоза6 на ко0ици(а... Лекар: Као да си се борио са ти)рови(а... Није ти ништа. Хајде, обуци се. :олесник: Па, наравно... Знао са(. А0и, (а(а запе0а, иди, па иди... Још од недеље уве6е... Лекар: Не разу(е(. Шта је би0о страшно у недељу уве6е? :олесник: Би0о је страшно у понедељак, зато што с(о и(а0и први 6ас (ате(атику. И треба0о је да пока/е( до(аће задатке. И онда – у недељу уве6е ниса( (о)ао да реши( задатке, (но)о тешки задаци за по6етак )одине... И онда (е на)0о обуз(е нека ватра... сав )ори(! Лекар: И онда, и онда... Шта је би0о пос0е?

За

огреботина, /. род – тра) од )ребања, повреда ко/е шиљасти( пред(ето(; пети се, пењем се – пењати се; закрпити, закрпим – поправити шивење(, затворити рупу; сувозач, (. род – особа која седи поред воза6а; запети, запнем – упорно, тврдо)0аво остати при сво( (ишљењу; обузети, обузме– појавити се (оби6но осећање) без не6ије воље; бити здрав као дрен – бити потпуно здрав; водити рачуна – бринути се о не6е(у/неко(е; црвенило, с. род – црвена боја; узнемирити се, узнемирим се – постати не(иран; компликован, компликована, компликовано – с0о/ен, те/ак

Лица: Играју два дечака – први је „болесник“, други „лекар“. (Ординација школског лекара.)

уџ бе н

ик е

:олесник: Би0о је то црвени0о и ватра, а ја по6иње( да се 6еше(... 4зне(ири0е се све те о)реботине, и то од кестена, и од (а6ора... Ја се 6еше(, зноји( се... а (а(а такође по6е0а да црвени, и њу обузи(а ватра, збо) (ене. Знате какве су (ајке... Лекар: Сећа( се... Наро6ито кад и(ају овакве синове... :олесник: Па, да... И онда ка/е: Од(а2 да си ишао 0екару, (о0и( те... Тако је испа0о 6исто с(ешно: ја се уп0ашио (ате(атике, (а(а се уп0аши0а за (ене... и ето! Лекар: Стварно ко(п0икован с0у6ај. А зашто ниси дошао ју6е, не)о тек данас? :олесник: Па, како да дође( кад са( био бо0естан? Лекар: Здрав си као дрен. Каква бо0ест! :олесник: Ма, зна( и ја да са( здрав, а0и (а(а (ис0и0а да са( бо0естан, а оси( то)а ју6е је био понедељак... (ате(атика. Цео дан са( седео код куће, поштено... Никуда ниса( ни (рднуо... Води( ја ра6уна кад је нешто озбиљно! До виђења!

Разговарајмо о драмском комаду.

за

ЗАВЕСА

За

во

Зашто је де6ак дошао код 0екара? Ко се све уп0ашио? Че)а се уп0ашио де6ак? Шта је забрину0о (а(у? Како је добио о)реботине? Објасни како је де6ак искористио (а(ину забринутост. Шта је (ис0ио 0екар када је рекао „наро6ито кад и(ају овакве синове“? Какво (ишљење 0екар и(а о „бо0еснику“? Зашто „бо0есник“ (ис0и да је поштено што је седео код куће? Шта ти (ис0иш о ње)ово( „поштењу“?

Испричај...

Да 0и си ти увек спре(ан/спре(на за 6ас? Си)урно некада по(ис0иш како би би0о добро да сутра не (ораш у шко0у. Каква оправдања за себе с(ишљаш? Знају 0и родитељи за то? Шта ка/у? Како се оби6но ствар завршава? Да 0и си некада покушао/ покуша0а да од)0у(иш бо0ест? Испри6ај на( нешто о то(е. Глуми... Поде0ите у0о)е ти и твој пар, па се за с0едећи 6ас спре(ите да од)0у(ите овај ко(ад пред це0и( одељење(.

Oбјашњење непознатих речи

Јованка Јор)а6евић

РАДНА НАВИКА Лица: две девојчице и једна мама

За

во

за

уџ бе н

ик е

Светлана (са к)игама): Ето, Ми0кице, дош0а са( к теби да у6и(о... Милкица (ле)о): Не (о)у... уопште (и се не у6и... Страшно (е (рзи... (Зева.) Ниса( ништа ни пипну0а... Баш (е бри)а... Светлана: Како „баш (е бри)а“? Па (ора(о да у6и(о. Ми0кице, ја не (о)у да те позна(! Па ти никад ниси тако )овори0а! Милкица: Е, а сад )овори(... Светлана (забринуто): Јао, Ми0кице, па ти си се страшно про(ени0а! А (ени (а(а још )овори да у6и( с тобо(, да ти и(аш дивну радну навику... Милкица: Е, па не(а( је више... Из)уби0а са( је. Светлана (ужаснуто): Из)уби0а си радну навику! Па како је то (о)0о да ти се до)оди?! Милкица: Не(а( пој(а... Вероватно са( је из)уби0а на 0етовању... Знаш, радна навика (ора да се не)ује, не с(е да се запусти, а како да је одр/аваш – кад не треба ништа да радиш!... Па онда, овде, као за пакост, отворише нов де6ји вртић, па к0ацка0ице, љуљашке, пења0ице... и сад уопште не (о)у да у6и(! Светлана: Па то је страшно. Јао, сирота Ми0кице, па ти ћеш понављати! Милкица (ле)о): Ии2, нећу баш понављати... Светлана: Зар си заборави0а да ти је (ате(ати6ар ставио неко0ико та6кица и неке (инусе... Милкица: Зна(... вр0о ва/но... Светлана: Па ни )ео)рафију ниси зна0а... Милкица: Шта (о)у... Светлана: Јао, сирота Ми0кице, па шта 6екаш... Милкица: Па 6ека( да добије( опо(ене... онда са( сасви( си)урна да и(а( с0абе оцене... Онда ће и тата да буде страшно стро). (Ти знаш како се ја тате п0аши(!) Онда, ни (а(а (е неће ни)де пуштати, ни у вртић, ни у Јефто Перић, (ченица

запустити, запустим – не бавити се ду)о не6и(, не одр/авати; одржавати, одржавам – са6увати нешто од пропадања, нестајања; као за пакост – као у инат; стећи радну навику – навићи се на редовно у6ење и рад; изгубити радну навику – престати с редовни( у6ење( и радо(; подвикнути, подвикнем – јако викнути, запретити

За

во

за

уџ бе н

ик е

биоскоп, ни дру)арица(а... Па и Ненад (и по(а/е – ту/ака (е увек кад не у6и(, кад забушава(! Светлана: Зар заиста (о/еш тако да у6иш?! Милкица: Па онда – (ора(... И п0а6е(, и (ис0и( да са( најнесрећнија девој6ица на свету; и да (е нико не во0и... а0и онда ипак у6и(! И тако стекне( и радну навику... Па зар ти (ис0иш да са( ону прош0о)одишњу (о)0а дру)а6ије да створи(!... Ја не зна( дру)и на6ин... Мама (отвара врата, али не улази): Шта је вас две, дра)е девој6ице? Из)0еда да ви уопште не у6ите. Ста0но 6ује( како нешто раз)оварате. При6ате. Светлана: Сад ће(о да у6и(о, тетка Миро... Мама: Хајде, Ми0кице, шта си се про0ењи0а... Још (а0о, па је вре(е за шко0у... Хајде у6ите, дра)е (оје. Мора( за тренутак да иде( у )рад, а ви за то вре(е – нико неће да ва( с(ета – па у6ите... До виђења, децо... Светлана: До виђења... Милкица: До виђења, (а(а... Мама (затвара врата, девојчице су опет саме). Светлана: Е, а сад да у6и(о! Милкица (увређено): Шта ти (ене тераш! Видиш да (и се уопште не у6и! Светлана: Па 6у0а си шта је рек0а твоја (а(а кад је пош0а... Милкица: Јао, Свет0ана, што си ти некаква. Ти уопште не (о/еш да с2ватиш кад ти се нешто ка/е! Па не (о)у да у6и( кад (и тако оби6но )овори! Треба0о је да буде бар (а0о стро)а! Да викне, да подвикне. Да запрети. Па некад и да (е удари... Шта је? Шта (е тако )0едаш као да је то нешто... што није за децу... Светлана: Зар то није страшно? Милкица: Зашто би то би0о тако страшно? А0и ја са( потпуно из)уби0а радну навику, и не (о)у тако 0ако да је поврати(. Треба сви да (и по(о)ну... Ти (ис0иш да је то једноставно... Кврц! Ево ва( радне навике какву /е0ите. Појављује се као онај ду2 из А0адинове 0а(пе... Е, дра)а (оја )оспођице... Није то тако једноставно... (Тражи погледом неког да јој потврди ову изјаву.) Па зар не? ЗАВЕСА

Разговарајмо о драмском комаду. Зашто је Свет0ана дош0а код Ми0кице? Шта је Свет0ану изненади0о? Шта се до)оди0о Ми0кици за вре(е распуста? Зашто је из)уби0а радну навику?

Да 0и се она збо) то)а брине? Пронађи Ми0ки6ине ре6и које на( то показују. Каква је Ми0кица би0а раније? Да 0и је Ми0кици јасно да ће (орати да се провредни? Шта она 6ека?

Dušan Radović Objašnjenje nepoznatih reči

Испричај... Опиши особу која и(а радне навике. Шта она ради, како се понаша? Глуми Поде0ите у0о)е ти и твој пар из к0упе, па се за с0едећи 6ас спре(ите да од)0у(ите овај ко(ад пред це0и( одељење(.

уџ бе н

A ZAŠTO ON VEŽBA

(Jednostavna pozornica. Na sredini, okrenut gledaocima, Mile.)

за

Mile vežba: podiže i spušta ruke, skakuće u mestu kao da trči, čučne pa ustane, i to ponovi nekoliko puta; kao za sebe: Jen’-dva! Jen’-dva-tri-četiri!

во

Rista (nailazi sa leve strane i radoznalo posmatra). Mile (pogleda ga i nastavi da vežba). Rista: Mile, šta to radiš? Mile (ne prestajući da vežba): Radim... Vidiš valjda šta radim?! Rista: Vidim, samo ne razumem... Mile: Vežbam!.. Jen’-dva! Jen’-dva! Rista: A zašto vežbaš? Mile: Vežbam da ojačam! Rista: A što da ojačaš? Mile: Nije važno... Ja znam zašto... Jen’-dva! Jen’-dva! Rista: Pa dobro, reci mi... Mile: A što baš tebi da kažem? Rista: Pa onako. Što si takav? Mile (za trenutak prestane): Hoću da bijem Žileta! Rista: Kog Žileta? Mile: Onog do pekare... Hoću da ga bijem i sad se svakog dana spremam.

За

skakutati, skakućem – praviti male skokove; nailaziti, nailazim – ovde: dolaziti; radoznalo – sa željom da se nešto sazna; ojačati, ojačam – postati jak; biti, bijem – tući; upamtiti, upamtim – zapamtiti; obraćati pažnju – ovde: primećivati; zapeti, zapnem – ovde: navaliti, jako želeti; oprezno – tako da se vodi računa o opasnosti, pažljivo

Радне навике су корисне. Постоје и неке штетне, 0оше навике. Наведи које знаш.

ик е

Наведи шта све треба да се до)оди да би Ми0кица по6е0а да у6и. Како Ми0кица зна шта ће се дешавати? Ми0кица све то зна, а0и ништа не предузи(а. Зашто? Како Ми0кица с2вата стро)ост коју о6екује? Како (о/е(о стећи радне навике, а како ће(о и2 из)убити? Че(у с0у/е радне навике? Како оне по(а/у у у6ењу?

За

во

за

уџ бе н

ик е

Rista: A zašto da ga biješ? Mile: Zna on zašto... Napisao je na ogradi kredom: „Mile ne zna matematiku“... Upamtiće on mene... Rista: A zato! Pa je l’ misliš da nešto pomaže? Mile: Sigurno da pomaže! ... Da ne pomaže, ne bih vežbao. Rista: Mile! Mile (vežba i ne obraća pažnju na njega). Rista: Mile! Mile (ne prestaje da vežba): Šta je? Rista: Je l’ i ja da vežbam s tobom? Mile: Što da vežbaš? Rista: Onako... Mile: Ne važi! Rista (traži nešto po džepovima): Mile, je l’ važi da ti dam jednu marku, pa da vežbamo zajedno? Mile: Kakva je? Rista: Portoriko, fna marka... Mile: Dobro, daj! I stani ovde pored mene... Rista: Je l’ dobro ovako? Mile: Dobro je! Jen’-dva!.. A sad malo ovo (promeni vežbu). Dobro, dosta je... Rista: A što? Hajde još malo... Mile: Pa šta bi hteo? Za jednu marku – pa ceo dan!? Rista: Nije važno. Daću ti još jednu marku... Venecuela... Mile: Daj da vidim! Rista: Evo, piše Venecuela! Mile: Dobro onda... Hajde još malo! Rista (vežba gledajući Mileta). Mile: Dobro, a što si toliko zapeo? Rista: Što sam zapeo? Mile: Stvarno, što si toliko zapeo da vežbaš? Rista: Onako... treba mi... Mile: Šta može tebi da treba? Rista (zakopčavajući se, oprezno gledajući u Mileta): Može da mi treba... Ono na ogradi nije napisao Žile, nego ja! ZAVESA

Razgovarajmo o dramskom tekstu.

Glumi

Zašto Mile vežba? Zbog čega on hoće da bije Žileta? Kada je Rista poželeo da vežba? Kako je Rista ubedio Mileta da mu dozvoli da vežba s njim? Šta je Rista krio? Kako je Mile saznao ko je napisao „ono“ na ogradi? Čime nas je pisac iznenadio? Ko je još ovde iznenađen? Kako Rista gleda Mileta, na početku, a kako na kraju? Objasni zašto. Mile je bio uvređen i hteo je da se tuče. Predloži bolji način da se reši ovakav problem.

Čitajte po ulogama ovaj dramski tekst. Pokušajte i da ga izvedete po sećanju. Pisac nam nije rekao šta se posle dešavalo. Nastavite dijalog između Mileta i Riste. Zamislite da su likovi devojčice – Verica i Milica. Smislite kratak dijalog između njih. Nove reči – bogatiji rečnik

уџ бе н

ик е

Mile je hteo da postane jak, da ojača. Načini, prema ovom modelu, glagole od izraza: postati slab, postati pametan, postati hrabar, postati snažan, postati grub.

Vladimir Andrić

KOŠARKAŠ

за

Ne dam za to ja ni groš Ako treba rašću još Jesam visok jesam baš Al sam dobar košarkaš

За

bandera, ž. rod – drveni, metalni, ili betonski stub na koji su pričvršćeni kablovi za prenos struje, telefonski kablovi i sl.; ne davati ni groš (za nekoga ili nešto) – uopšte ne mariti za nekoga ili nešto; motka, ž. rod – tanak i dugačak štap; krotak, krotka, krotko – pitom, miran; mangup, m. rod – onaj koji je neozbiljan, nevaljao

Ja sam visok ko bandera Ko zna šta me uvis tera U šali mi svi govore Kakvo vam je vreme gore

во

Objašnjenje nepoznatih reči

Kažu da sam prava motka Al je moja narav krotka Ne bunim se i ne ljutim Dobro jedem rastem ćutim Nisam mangup ni đak loš I pogađam uvek koš Jesam visok jesam baš Al sam dobar košarkaš

Razgovarajmo o pesmi.

Razmisli i reci...

Kojim sportom se bavi dečak iz pesme? Koliko je on visok? Kako ga zadirkuju drugovi? Ljuti li se on zbog toga? Odgovori stihovima iz pesme. Kakvu narav ima dečak? U kakvoj je on prednosti zbog svoje visine? Koji stihovi se u pesmi više puta ponavljaju? Pročitaj ih glasno. Šta nam oni govore o dečaku? Osim što je dobar košarkaš, u čemu je dečak još dobar?

Košarkaša drugovi zadirkuju zbog njegove visine, ali on za to ne daje ni groš. Šta bi se desilo kad bi on pokazao da se ljuti? Ljutiš li se ti kad te drugovi i drugarice ponekad zadirkuju?

Jovanka Jorgačević

ик е

за

Čitaj naglas ovu pesmu. Dok čitaš, pokušaj da zamisliš da si na mestu ovog dečaka. Potrudi se da što vernije dočaraš ono što on misli i oseća.

Dok ne pronađu šta im najviše odgovara, mnoga deca se oprobaju u raznim sportovima. Reci kojim si se sve sportovima bavio/bavila? Šta ti od svega najviše odgovara? Često smo za neki sport prosto predodređeni svojom građom i sposobnostima. Za košarkaša je dobro da bude visok. Koje osobine treba da ima: fudbaler, gimnastičar, trkač, šahista...? Koje važne odlike treba da krase svakog sportistu?

уџ бе н

Čitaj i recituj...

Ispričaj...

во

TAKMIČAR I NAVIJAČI

За

– Sve oči su uprte u tebe! Stegni srce! Daj sve od sebe. Ti moraš da stigneš prvi! – kaže trener. – Svi se kladimo i držimo ti palčeve da pobediš! Nemoj da nas obrukaš i osramotiš! – kažu drugovi navijači. – Ti ćeš sigurno da pobediš. Da stigneš prvi! Neka svi vide čiji si ti sin! – ispraća ga otac. – Zar ti moraš uvek da budeš prvi? – savetuje baka. – Pusti ih, neka malo i drugi pobede. A takmičar sluša svoje mišiće na rukama i nogama, i sluša svoje takmičarsko srce, a ono samo dobuje: Moram-da-pobedim. Moram-da-pobedim. Moram-da-budem-prvi! Moram-da-budem-prvi. ... I tako svaki takmičar koji se takmiči za prvenstvo u bilo kojoj disciplini. A prvo mesto je jedno mesto. Jedno jedino. Ne mogu svi da budu prvi, a to ne znaju ni trener, ni otac, ni majka... ni navijači.

Objašnjenje nepoznatih reči uprt, uprta, uprto – usmeren; stegnuti srce – izdržati bol ili napor ne pokazujući da ti je teško; naprezati se, naprežem se – činiti napore, truditi se; prvenstvo, s. rod – prednost;

To ne zna ni takmičarsko srce. To jedino zna brižna baka, jer je prevalila preko leđa mnogo godina. A šta kaže vaše srce? Šta ono zna o redosledu i o prvom mestu?

disciplina (sportska), ž. rod – ovde: vrsta sporta; prevaliti preko leđa – iskusiti, preživeti mnogo toga i dobrog i lošeg

Razgovarajmo o tekstu.

ик е

Ko sve navija za takmičara? Kako ga bodre trener i drugovi navijači? Pronađi i pročitaj naglas te rečenice. Šta želi otac? Zašto svi žele da on pobedi? Kakav će biti u njihovim očima ako izgubi trku?

Ko jedini razume takmičara? Kako ga savetuju majka i baka? Sluša li on njihove savete? Potkrepi svoj odgovor delom teksta koji govori o tome. Šta ne razumeju ni trener, ni navijači, ni tata, ni takmičarsko srce?

уџ бе н

Razmisli i odgovori

Autorka teksta na kraju postavlja dva pitanja. Pročitaj ih naglas. Možeš li na njih da odgovoriš? Sigurno znaš za čuvenu izreku: Nije važno _________________________________, važno je

за

___________________________________. Dopuni je rečima koje nedostaju. Reci šta misliš o tome. Ispričaj...

За

во

Kojim sportom se baviš? Objasni zašto je važno baviti se sportom. Kakve nagrade dobijaju pobednici na sportskim takmičenjima?

Imaš li takmičarskih iskustava? Opiši kako se osećaš kad pobediš, a kako kad izgubiš na nekom takmičenju? Naravno, možemo se takmičiti i u drugim disciplinama, ne samo u sportu.

Milenko Šerban, Stara pijanistkinja, 1931.

Mранис0ав Tрн6евић

Објашњење непознатих речи

ПРВА ЉУБАВ Oдрас0и 6есто знају да ка/у како се прва Eубав никада не заборавEа и сећање на њу буди и( 0епе успо(ене, а0и Eубав у(е и да бо0и. Једно такво 0оше искуство до/ивео је )0авни јунак при6е Прва љ!бав. Није (у оста0а у 0епо( сећању. Кад про6иташ овај текст, сазнаћеш и збо) 6е)а.

За

во

за

уџ бе н

ик е

Кад је (ој отац у(ро, стриц је дошао по (ене, у2ватио (е под руку и одвео својој кући. 4 предње( де0у куће, са у0ице, би0а је соба у којој је стриц правио јор)ане. Во0ео са( да седи( поред ње)а и )0еда( како ради. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 4 то вре(е некако са( се први пут заEубио. И(ао са( неко0ико дана више од тринаест )одина. Девој6ица је би0а још (0ађа. Mи0а је кћи апотекара из наше у0ице; она је увек (ириса0а. Кад је би0а (а0а, и(а0а је највеће и нај0епше 0утке, пос0е је и(а0а нај0епше 2аEине, а увек нај0епше и крупне црне о6и. Ми с(о се ду)о вре(ена и)ра0и заједно, а0и је она одједно( по6е0а да (е избе)ава. Једно) дана са( је срео на у0ици и питао зашто неће да се дру/и са (но( када ја њу во0и(. Каза0а је да она (енe не во0и. Ја са( питао: зашто? Зато што ниса( добар де6ко, зато што њен тата ка/е да са( прEав и зато што је (ој стриц јор)ан7ија, ето, зато! Од(а2 са( о(рзнуо њено) оца и све испри6ао стрицу. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– – Правиш 0и ти за њено) оца јор)ане? – питао са( стрица. – Прави(. Зашто? – питао је стриц. – Па ја не во0и( њено) оца – рекао са(. – Да 0и би (о)ао да зарађујеш 20еб и да не шијеш јор)ане, (акар за њено) оца да не шијеш? Стриц је (а0о раз(ишEао: – Мис0и( да би2 (о)ао. – Rоћеш 0и да престанеш да шијеш за ње)а јор)ане? – Мис0и( да 2оћу – ре6е стриц. Сутрадан, 6и( са( срео девој6ицу, унео са( јој се у 0ице: – Мој стриц неће више да шије јор)ане за тво) оца! Ста0но са( ишао за њо( и )оворио једно те исто. Она је би0а б0еда од Eутине и није 2те0а ништа да ка/е.

јорган, (. род – врста покрива6а испуњено) вуно(, перје( и0и синтетико(; избегавати, избегавам – ск0ањати се од неко) и0и не6е); јорганџија, (. род – (ајстор који шије јор)ане; унети се (некоме) у лице – приб0и/ити своје 0ице не6ије( (са свађа0а6ко( на(еро(); задиркивати, задиркујем – неко(е се ру)ати; подсмешљиво – с подс(е2о(, ру)ајући се

4рош Предић, Мала Јелена Ђорић, 1912.

ик е

По подне је дошао 0и6но апотекар, водећи кћерку за руку: – Кћи (и ка/е – рекао је он стрицу – да више нећете да шијете јор)ане за (ене! Она је узбуђена, јер је ваш синовац задиркује. Реците, (о0и( Вас, пред (а0о(, да је то ша0а и да ћете шити јор)ане за (ене. Девој6ица (е је )0еда0а подс(ешEиво. Стриц је из)0едао вр0о озбиEно, )0едао је (ене, девој6ицу, па апотекара. На крају је рекао: – Не, )осподине, ја више нећу да шије( јор)ане за Вас! Апотекар је отишао Eут. Девој6ица је п0ака0а. Мени је стрина купи0а по подне нову кошуEу. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––

Препричај текст...

Чи(е се бавио де6аков стриц? Шта је де6ак во0ео? Кад се први пут заEубио? Опиши девој6ицу у коју се заEубио. Про6итај на)0ас део текста у које( писац о њој )овори као о посебно 0епој девој6ици. Зашто је она по6е0а да )а избе)ава? Како се де6ак збо) то)а осећао? Шта је за(о0ио стрица? Зашто је стриц удовоEио ње)овој (о0би? С какво( на(еро( је сутрадан дошао апотекар? Подсети се раз)овора који су води0и стриц и апотекар. Препри6ај )а. Пронађи у тексту ре6еницу која )овори о то(е шта је девој6ица за то вре(е ради0а. Шта се на крају деси0о? Шта ти (ис0иш о апотекару и ње)овој ћерки?

Препри6ај текст Прва љ!бав пре(а дато( п0ану.

За

во

за

уџ бе н

Разговарајмо о тексту.

– Кад (у је отац у(ро... – 4 то вре(е се први пут заEубио. – Де6акова (о0ба стрицу – По подне је дошао 0и6но апотекар. При6у препри6ај у треће( 0ицу.

Пиши, стварај...

Пронађи и про6итај још једно( део текста у које( писац описује апотекареву кћер. Допуни пиш6ев опис нови( појединости(а. Потруди се да што 0епше и детаEније опишеш девој6ицу.

Mранис0ав Нушић

ПРВА ЉУБАВ

4 својој А!тобиографији Mранис0ав Нушић, познати српски ко(едио)раф, описао је на вео(а ду2овит на6ин своје рано детињство, шко0овање, шко0ске пред(ете и професоре. Пред тобо( је од0о(ак из ово) де0а, у ко(е се писац сећа своје прве Eубави.

За

во

за

уџ бе н

ик е

О Eубави са( ја и(ао прве основне пој(ове већ за рано) детињства, те није никакво 6удо што са( се већ у прво( разреду )и(назије заEубио. –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– ЗаEубио са( се у Персу, нашу ко(шику, јер она (и је би0а најб0и/а. Перса је би0а пе)ава, носи0а је /уте 6арапе и увек су јој би0е искривEене штик0е на ципе0а(а. Док се ниса( заEубио, ниса( ни обраћао па/њу на њу, а0и од 6аса кад са( се заEубио, из)0еда0а (и је бо/анствено 0епа и довоEно (и је би0о да је види(, (а и изда0ека, да види( са(о њене криве штик0е, па да се од(а2 узбуди( и по2ита( јој у сусрет, не би2 0и што пре срео ос(е2 на њено(е пе)аво( 0ицу. Она је би0а ћерка професора који на( је предавао ра6уницу и који о (ени, не зна( зашто, није и(ао тако добро (ишEење. Mи0о јој је девет )одина и у6и0а је трећи разред основне шко0е. Pубав са( јој исказао на један необи6но ро(анти6ан на6ин. Једно( при0ико(, када с(о и)ра0и /(урке, (и се заједно сакрије(о у једно буре, у ко(е је (оја (ајка зи(и кисе0и0а купус. Ту, у то( бурету, ја са( јој исказао Eубав, и збо) те (и0е (и успо(ене, и данас (е још троне кад )од прође( поред какво) бурета. Једанпут се нађе(о пос0е шко0е и пође(о заједно кући... Ја јој да( једну киф0у, коју са( јој свако) петка куповао, јер са( 6етвртко( пос0е подне зарађивао на крајцарица(а бар то0ико да са( (о)ао по једно( недеEно да јој изрази( си(патију и па/њу. То( при0ико( са( је озбиEно запитао: – Шта (ис0иш, Персо, 2оће 0и (и те дати твој отац, ако те запроси(? Она поцрвени, обори о6и и у забуни преби 0е)иштар на три пар6ета. – Не верује(! – од)овори (и по0у)0асно. – А зашто? – запита2 ја узбуђено и пођоше (и сузе на о6и. – Зато што си код ње)а рђав ђак!

Објашњење непознатих речи тронути, троне – дирнути, разне/ити; крајцарице – врста и)ре с (ета0ни( нов6ићи(а; пребити, пребијем – по0о(ити; легиштар, (. род – врста ка(ене писаEке којо( се писа0о на тврди( таб0ица(а; белешка, /. род – овде: оцена; шифоњер, (. род – ор(ар, )ардеробер; хаљина, /. род – овде: оде0о; палидрвце, с. род – шибица; уречен, уречена, уречено – до)оворен; мукла тишина – потпуна тишина

За

во

за

уџ бе н

ик е

Иван Табаковић, На балкон!, 1917/18.

Зак0ео са( се да ћу и ноћу и дању у6ити ра6уницу, са(о да поправи( бе0ешку. И у6ио са(, а0и зар са( ја (о)ао сав0адати оно на 6е(у су то0ико њи2 с0о(и0и своју сна)у – зар са( (о)ао из(ирити Eубав и ра6уницу? И(ајући да бира( из(еђ’ Eубави и ра6унице, изабрао са(, као 0акшу, Eубав и идуће) 6аса у(есто двојке, коју са( дотад и(ао, добио са( јединицу. Идуће) 6етвртка ниса( ништа добио на крајцарица(а, зато се у петак ујутру уву6е( у шифоњер и поодсеца( са о6еви2 зи(ски2 2аEина двадесет ду)(ета те и2 прода( у шко0и за десет пара, ко0ико (и је треба0о за киф0у. На подне са6ека( Персу пред њено( шко0о( и, пратећи је, призна( јој да сад још )оре стоји(, јер са( добио јединицу из пред(ета њено) оца. Она бо0но ре6е: – Онда никад нећу бити твоја! – Ти (ораш бити (оја, па ако не на ово(е, а оно на оно(е свету! – узвикну2 ја ове ре6и које са( неко0ико дана раније 6уо на позоришној представи. – Како то (о/е да буде? – упита она радозна0о. – Отроваће(о се, ако пристајеш. – А како ће(о се отровати? – Тако – настави2 ја од0у6није – попиће(о отров! – Добро – од)овори она решена – пристаје(! А кад? – Сутра пос0е подне. – Е, сутра пос0е подне и(а(о шко0е – присети се она. – То јесте – паде (и на па(ет. – Не (о)у ни ја сутра, јер би (и забе0е/и0и одсуство, а и(а( и2 већ двадесет и 6етири, па би (е (о)0и истерати из шко0е. Не)о ако 2оћеш у 6етвртак пос0е подне, онда не(а(о шко0е ни ја ни ти. Она пристаде и споразу(ес(о се да ја припре(и( све за тровање. Идуће) 6етвртка пос0е подне ја украде( од куће кутију па0идрваца и пође( на уре6ени састанак са Персо(, )де ће(о заједно отићи на онај свет.

За

во

за

уџ бе н

ик е

Саста0и с(о се у нашој башти и се0и на траву, а из душе на( се оти(ао дубоки узда2 бо0а и 6е/ње. Ја извади2 из 7епа кутију са па0идрвци(а. – Шта ће(о сад? – пита Перса. – Да једе(о па0идрвца. – Како да једе(о? – Ето овако! – од)овори( ја, па откине( вр2 и баци( )а, а оно дрвце изједе(. – А што то бацаш? – Па то је )адно. И она се реши и пру/и од0у6но руку, ја откидо2 вр2 са па0идрвца и дадо2 јој дрвце, она узе и по6е одва/но да )а једе. Поје0а је три, па јој ударише сузе на о6и. – Ја не (о)у више! Никад у /ивоту ниса( је0а дрва, не (о)у више. – Онда ти (ора да си већ отрована. – Мо/е бити! – од)овори она. – А и осећа( да (е нешто )ребе у )уши. – Е, то је. Ти си већ отрована. Ја настави2 истрајно и поједо2 десет дрваца, па и ја из)уби2 апетит и осети2 да (е )ребе у )р0у. – Свршено! И ја са( отрован! – реко2 све6ано, ако што у такво(е тренутку треба рећи. Настаде зати( један тренутак (ук0е тишине, при ко(е са( ја раз(ишEао ко0ико је 6етири пута седа( и никако ниса( (о)ао да се сети(, а она, не зна( шта је (ис0и0а, а0’ зна( да је 6а6ка0а зубе, јер јој се би0о за)0ави0о из(еђ’ зуба једно дрвце. Најзад она прекине ту све6ану тишину питање(: – Па шта ће(о сад? То (е питање доведе у у/асну забуну, јер, одиста пошто с(о тровање као )0авни посао сврши0и, ја ниса( знао шта би сад дру)о и(а0и да ради(о! Најзад, паде (и срећна (исао на па(ет. – Знаш шта, пошто с(о већ отровани, ‘ajде прекрсти се! Она се прекрсти, а то у6ини2 и ја. – А сад – настави2 ја – да иде(о свако својој кући да у(ре(о. Сра(ота је, зна(, да у(ре(о овде, у башти. Ми с(о деца из боEи2 кућа, па је сра(ота да у(ре(о у башти! – Јесте! – ре6е она и пођос(о. Tе0а се ствар, (еђути(, сврши0а овако: Она је отиш0а кући и за(о0и0а (ајку да јој спре(и постеEу да у(ре. То( при0ико( јој је призна0а да се отрова0а, односно да је је0а дрва са (но(. Мајка њена, без икаква обзира на њен по0о/ај и на њене осећаје, ре6е: – Е, кад си (о)0а да једеш дрва у башти, јешћеш и2 и овде у соби!... – Зади)0а јој је зати( сукњицу и по6е0а јој је с те стране истеривати оне осећаје који су Перси дубоко у срцу би0и усађени. Збо) ти2 батина Перса (е је о(рз0а и тако се сврши0а (оја прва Eубав.

Добро је да знаш... 4 при6и „Прва љ!бав“ писац користи посебан об0ик из0а)ања до)ађаја, који се назива приповедање (при6ање, нарација). Овај књи/евни поступак се јавEа у епски( де0и(а – приповетка(а, ро(ани(а, епски( пес(а(а. До)ађаје, о који(а се у де0у приповеда, износи приповедач (наратор). Он (о/е да на( при6а о до)ађаји(а у који(а је 0и6но у6ествовао, и0и при6а тако као да је у њи(а у6ествовао – приповедање у првом 0ицу. Оси( у прво(, прозна де0а (о)у бити писана и у трећем лицу. Тада на( приповеда6 при6а као да се све то до)оди0о неко( дру)о(. И ти (о/еш при6ати у прво( и0и у трећо( 0ицу. Текст „Прва љ!бав“ је од0о(ак из Нушићеве А!тобиографије. Као и све аутобио)рафије, писана је у прво( 0ицу. Писац – приповеда6 )овори о до)ађаји(а из сво) детињства у који(а је 0и6но у6ествовао и, док 6ита(о де0о, и(а(о утисак да на( се 0и6но обраћа, да на( се исповеда. Раз(ис0и и реци да 0и бис(о тај утисак и(а0и да је де0о написано у треће( 0ицу.

уџ бе н

Када се писац први пут заEубио? Како је из)0еда0а ње)ова прва си(патија? Пронађи њен опис у тексту и про6итај )а на)0ас. Зашто је она ње(у из)0еда0а бо/анствено 0епа? Како јој је де6ак исказао Eубав? На који на6ин је „куповао“ њену па/њу и нак0оност? Шта се испре6и0о њи2овој срећи? Шта је заEубEени пар тада од0у6ио? Опиши како су се трова0и. Шта је девој6ица призна0а (а(и кад је дош0а кући? Како је (а(а изби0а ћерки Eубав из )0аве? Како се сврши0а пиш6ева прва Eубав? Глуми...

Шта је ти(е /е0ео да ка/е? Издвој из текста све те „необи6но ро(анти6не“ ситуације.

ик е

Разговарајмо о тексту.

за

4 више наврата у тексту (о/е(о да прати(о дија0о)е које су води0и јунаци ове при6е. Ови дија0ози су вео(а ду2овити. Покушај да и2 изведеш с дру)о( и0и дру)арицо( из одеEења. Потрудите се да и2 што боEе од)0у(ите. Размисли и одговори...

За

во

Писац и са( ка/е да је своју прву Eубав овде приказао на један необично романтичан начин.

Препричај... Препри6ај овај текст у треће( 0ицу.

ик е уџ бе н за д во За ПЛЕТИВО ОД СТИХОВА И ПРИЧА