Issuu

Тијана Морић, Ана Пауновић, Јелена Благојевић, Наташа Јановић, Маја Срдић

БИОЛОГИЈА за пети разред основне школе

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРА Д

Рецензенти др Милан Пауновић, териолог-еколог, музејски саветник, Природњачки музеј, Београд Анита Лазаревић, дипломирани биолог, стручни сарадник, Катедра за биологију ћелије и ткива, Биолошки факултет, Београд Виолета Митић, професор биологије ОШ „Ратко Митровић” и ОШ „Душко Радовић”, Нови Београд Уредник Тамара Бајчета Одговорни уредник Слободанка Ружичић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-0200409/2019-7 од 30. 12. 2019. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

ISBN 978-86-17© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

Садржај

САДРЖАЈ Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Како се користи овај уџбеник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Легенде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1. ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Жива бића, нежива природа и биологија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Особине живих бића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Ћелија – основна јединица грађе и функције живих бића . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Вежба – Посматрање ћелија плода поморанџе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Једноћелијски и вишећелијски организми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Класификација живих бића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 Исхрана . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 Вежба – Хлорофиле, где си? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 Дисање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 Излучивање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Вежба – Доказивање транспирације код биљака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Надражљивост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 Вежба – Oсетљивост цвета на светлост, температуру и влажност . . . . . . . . . 50 Кретање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51 Вежба – Покрети биљака под утицајем светлости . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 Вежба – Покрети биљака под утицајем дејства Земљине теже . . . . . . . . . . . . 57 Размножавање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Размножавање биљака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 Вежба – Грађа цвета. Разликовање једнополних и двополних цветова . . . . . 67 Вежба – Вегетативно размножавање кромпира кртолом . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Раст и развиће . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 Вежба – Грађа семена пасуља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 Вежба – Праћење клијања и раста пшенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Пубертет и полна зрелост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Тест 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80 2. ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА . . . . . . . 82 Јединство грађе и функције као основа живота . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 Живот у води . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 Живот на копну – прилагођеност биљака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 Вежба – Одређивање најбоље прилагођених биљака на услове животне средине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Живот на копну – прилагођеност животиња . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 Живот испод површине земље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Живот на копну и у води . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Тест 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 3

САДРЖАЈ

3. НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Наслеђивање особина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Начини размножавања и варијабилност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Варијабилност организама унутар врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – Отисак прстију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Тест 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

109 111 119 125 126

4. ЖИВОТ У ЕКОСИСТЕМУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 Жива бића из непосредног окружења . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Утицај човека на животну средину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Заштита живих бића и животне средине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Школски пројекат – Позитиван и негативан утицај човека на животну средину . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Школски пројекат – Очување природе мог краја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Дебата – Дивље животиње као кућни љубимци – да или не . . . . . . . . . . . . . Значај биљних и животињских врста за човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба – Фото-хербаријум биљака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Тест 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

128 136 143 148 149 151 152 158 159

5. ЧОВЕК И ЗДРАВЉЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 161 Здрава исхрана – водич правилне исхране . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вежба: Дневни јеловник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Вода и енергетска пића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Болести зависности и употреба цигарета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Физичка активност, сан и здравље човека . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Промене у пубертету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Тест 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења теста 1 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења теста 2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења теста 3 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења теста 4 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Решења теста 5 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Сајтови на интернету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Речник . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прилог 1 – Слике за талоне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Прилог 2 – Слике за талоне . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

161 167 168 171 173 177 180 182 183 184 185 186 187 188 189 195 197

Предговор

ПРЕДГОВОР

Овај уџбеник намењен је ученицима 5. разреда основне школе. Група ауторки се потрудила да садржајем у потпуности задовољи прописан наставни план и програм, а уједно и да ученици на занимљив и креативан начин упознају живи свет. Основни циљ уџбеника јесте да: • заинтересује ученике да изучавају живот на планети, • ученици посматрају и изучавају природу око себе, као и односе и процесе који владају у природи, • ученици стичу знања о грађи живих бића, • код ученика развија свест о утицају човека на живи свет, • ученици постану активни учесници у заштити и очувању природе.

Аутори

КАКО СЕ КОРИСТИ ОВАЈ УЏБЕНИК

КАКО СЕ КОРИСТИ ОВАЈ УЏБЕНИК Уџбеник садржи посебне ознаке које се називају легенде. Оне ће ти олакшати да користиш овај уџбеник. Број теме

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Назив теме

Ћелија – основна јединица грађе и функције живих бића

Ћелије се међусобно разликују и по облику. Могу да буду плочасте, округле, звездасте, дугуљасте, или цевасте. Неке су неправилног облика, а неке свој облик могу и да мењају.

ЋЕЛИЈА – ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА

Назив лекције Кључни појмови

Кључни појмови ћелија ћелијска мембрaна једро цитоплазма ћелијски зид вакуола хлоропласт хлорофил

Сва жива бића изграђена су од ћелија. Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Ћелију је открио Роберт Хук, 1665. године. Док је посматрао танке листиће плуте дрвета храста под микроскопом, који је сам направио од коже и злата, уочио је низове коморица. Те коморице подсетиле су га на пчелиње саће и назвао их је ћелије.

коштане ћелије

мишићне ћелије

сперматозоид

нервне ћелије

Различити облици ћелија

Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана и цитоплазма с органелама и једром.

Роберт Хук

Цитоплазма испуњава унутрашњост ћелије. То је део ћелије у којем се одвијају сви животни процеси. У цитоплазми се налазе ћелијске органеле.

Цртеж ћелија плуте храста коју је уочио Роберт Хук

Ћелије се разликују по величини и облику. Већину ћелија живих бића не можемо да видимо голим оком. Оне се могу видети само помоћу микроскопа.

Једро је органела која управља свим процесима у ћелији и учествује у деоби – размножавању ћелије.

Ћелијска мембрана се налази на површини ћелије. Она обавија ћелију, даје јој облик и штити је од спољашњих утицаја. Кроз ћелијску мембрану врши се размена материја између ћелије и спољашње средине. Мембрана је селективно пропустљива – врши селекцију материја које ће ући у ћелију, као и оних које ће из ње изаћи.

Биљна ћелија посматрана под микроскопом

Међутим, постоје и ћелије које су веома крупне, као што су јајне ћелије неких птица или ћелије плода лимуна или поморанџе. ћелије плода лимуна

Јаје ноја и јаје кокошке

Ћелије плода лимуна

Грађа ћелије

Ћелије плода поморанџе – увећане под лупом

Кретање

Посматрање ћелија плода поморанџе Веж

Укратко

Питања и задаци

Имам идеју

Кретање живим бићима омогућава да дођу до хране, побегну од непријатеља, да нађу склониште или боље услове за живот. Жива бића се крећу на различите начине: ходају, скачу, трче, лете, пливају, пузе и гмижу, па стога имају и различите органе за кретање. Сложенији организми крећу се помоћу мишићних органа и удова. Постоје и непокретне (сесилне) врсте живих бића.

Вежба

Циљ вежбе Руковање лупом и уочавање облика и величине ћелија плода поморанџе За вежбу је потребно припремити: плод поморанџе, нож, лупу, пинцету, милиметарски папир и лењир. Напомена. – Вежбу изводите у присуству наставника!

Питања и задаци 1. Зашто је кретање важно за жива бића? 2. Наброј начине кретања живих бића. 3. Нацртај у свесци четири животиње које имају различит начин кретања. Уочи повезаност органа за кретање и начина кретања животиња које си нацртао/ нацртала. 4. Објасни покретљивост биљака. 5. Како се креће жаба?

Руковање лупом Милиметарски папир постави на површину радног стола. Држећи је за дршку, лупу прислони уз милиметарски папир, па је померај према себи све док квадратићи испод сочива лупе не буду јасни. Упореди квадратиће које видиш под сочивом лупе и оне који су ван сочива. Увећање лупе обележено је на дршци. Формула за израчунавање величине посматраног објекта је: увећање лупе величина посматраног објекта = стварна величина објекта

Имам идеју

Поступак вежбе 1. Ољушти кору с плода поморанџе. 2. Одвој једну кришку поморанџе и с ње пажљиво скини белу опну. 3. Кришку поморанџе стави на лист папира. 4. Посматрај ћелије поморанџе најпре „голим оком” а потом под лупом. 5. Издвој једну ћелију и стави је на милиметарски папир. 6. Посматрај издвојену ћелију поморанџе „голим оком” и под лупом и уочи којег је облика ћелија. 7. Измери лењиром дужину ћелије поморанџе и примени формулу за величину посматраног објекта.

Биозабавник Женка калифорнијске стоноге у просеку има 600 ногу. Сиви соко у лету може да достигне брзину од 300 километара на час, а по неким научницима чак и до 400 километара на час. Једним скоком бува може да пређе растојање око 200 пута веће од дужине њеног тела. Висина њеног скока је 150 пута већа од висине њеног тела. То је као када би човек скочио око 400 метара у висину.

Приказ резултата и закључак 1. Нацртај у свесци како изгледа ћелија плода поморанџе под лупом. 2. Забележи у свесци и величину ћелије плода поморанџе. 55

ба

ПОСМАТРАЊЕ ЋЕЛИЈА ПЛОДА ПОМОРАНЏЕ

Укратко

1. Истражујући на интернету или у школској библиотеци које животиње живе у води и имају пловне кожице. Прикупи слике тих животиња и направи пано за кабинет биологије. 2. С наставником физичког и здравственог васпитања организуј трку на 50 m. Забележи за које време је сваки ученик претрчао стазу. Потом уз помоћ наставника математике израчунај просечно време за које су ученици твог разреда истрчали трку на 50 m. Уз помоћ наставника информатике представи резултате у одређеном програму. Резултате представи на часу у виду презентације. 3. Пронађи на интернету или у школској библиотеци податке о брзим животињама. Своје истраживање представи на часу.

Биозабавник

Ћелијске органеле су делови ћелије који имају свој облик, грађу и улогу у ћелији.

Како се користи овај уџбеник

ПОРЕКЛО И РАЗ

НОВРСНОСТ

ЖИВОТА

Прилог 2 – сли

ПРИЛОГ 2 – СЛИКЕ

ТЕСТ 1

Тест

ке за талоне

ЗА ТАЛОНЕ

Прилог

н одговор. Заокружи тача оду чини: 1. Неживу прир и, а) мрав у шум у, та у земљишт б) кишна глис организама, једне реке без в) вода и дно уху. г) птица у вазд су: без микроскопа се могу уочити 2. Ћелије које , а) ћелије алге б) кокошје јаје, в) ћелије гљиве, ји уписати г) амеба. на свакој лини ане тако што ћеш с начином исхр ве организама ане 3. Повежи нази офан начин исхр . ротр број хете _ јући ____ ане одговара ан начин исхр _____ аутотроф ане 1. Еуглена офан начин исхр ца _____ миксотр ане 2. Вилина коси фан начин исхр _____ сапротро 3. Маслачак н исхране начи ки зитс _____ пара 4. Буђ 5. Алга број на свакој 6. Вук одговарајући низма – напиши а с називом орга н размножавањ _ човек 4. Повежи начи ____ а _____ амеба линији. _____ бактериј ножавање _____ жаба 1. Полно разм _____ змија ножавање _____ цвет лале 2. Бесполно разм чан. нета з иска је ако Н з тачан или Н Т и Т ако је иска Н исказа заокруж синтезе. Т е процес фото 5. Код следећих бића. Н низми који врш е сваког живог Т кциј фун и е Гљиве су орга грађ Н вна јединица Т осно је ија ија. Ћел но доказана теор 2000 пута. науч до је а кте отез обје не Хип ичава посматра увел чан. оп нета з роск Мик или Н ако је иска Н н тача з Т иска и Т ако је Н исказа заокруж Т 6. Код следећих агање хране. Н њавање и разл Т Варење је усит на листу биљака. ри Н отво и Т Стоме су ситн еја. трах оћу пом Лептир дише воде код биљака. ње цива изба је а Транспирациј

197

Назив теме

1. Порекло и ост разноврсн живота Назив лекције

Основни текст

ЖИВА БИЋА, НЕЖ

ИВА ПРИРОДА И

3. Наслеђивањ е и еволуција НАСЛЕЂИВАЊЕ ОСО

БИОЛОГИЈА

к чини направио чове Све оно што није е жива зи свуда око нас. ву природу чин у Природа се нала да буде жива и нежива. Жи Неживу природ е ек. мож чов и Она је у. ери природ ње, гљиве, бакт светлост. оти жив ке, бића: биљ е и Сунчева ишт земљ ух, чине: вода, вазд

БИНА

Кључни појмови природа научни метод лабораторија експеримент лабораторијски прибор лупа микроскоп

Подсетник

Подсетник си Подсети се шта нас из Све та око ао научио/научил ивој живој и неж природи.

Потпис слике

На нашој планети данас живи виш Врсту чине једи нке које су веом е од два милиона врста орга низама. и дају плодно а потомство. Сам сличне. Оне се међусобно укрштају о јединке исте који ће се даљ врсте могу дати е размножават Кључни појмови и. Тиме се обез потомке пример, без обзи беђује опстан ра на боју крзн ак врсте. На потомак ће бит а, овца ће се укр и јагње. штати само с врста овном и Потомство се добија бесполн потомак змножавањем се наследни мат им и полним размножава наследни њем. Ра еријал пренос ство. Код бакт ерија, које нем и с родитеља материјал на потом ају једрo, насл цитоплазми, док едни материјал се код биљака, ДНК се нал гљива и животињ ћелије. Наследн ази у и материјал садр а налази у једр у сваке не неког живог жи бића: облик, грађ ДНК, у којој су записане све особиличи на спиралу а тела, боја косе ,а , боја очију итд се организам разв налази се у једру. Она носи . ДНК упутство о том ијати, изгледат Дефиниција е како ће и и функциони наслеђивање и сати. Наука која променљивост проу особ чава ина Сваку ћелију назива се гене можемо замисл тик ДНК је скраћен а. компјутерски ити као мали ица програм који ком пјут од ер, речи управља радо а ДНК као дезоксирим компјутера. бонуклеинска киселина. једро

Дефиниција

и нежива природа

Жива услови којима постоје ове Земље на а, пустиње, љавају све дел језера, баре, мор Жива бића насе ливаде, реке, е, земљиште, шум от: жив за е. Због е дрвећа... ини у којој жив лагођена сред пећине, шупљин ви за живот особинама при тима где су усло Она су својим оврстан. На мес разн а веом тога је живи свет

ДНК

ДНК је саставни део

наследног материјала

и налази се у једру

ћелије.

109

ЛЕГЕНДЕ

ЛЕГЕНДЕ К ључни појмови лекције

Дефиниција

Важни појмови издвојени на почетку сваке

Објашњење појмова

П одсетник Подсетник на градиво које си учио/учила у ранијим разредима или у овом уџбенику Веж

ба

Упутство за извођење вежби и пројеката

Укратко

Садржај градива из лекције

Питања и задаци

Задаци дати на крају лекције, који служе за проверу знања

Имам идеју

адаци за самосталан/групни рад или додатне вежбе, којима З проширујеш основно знање

Биозабавник

Занимљивости из света природе

1. Порекло и разноврсност живота ЖИВА БИЋА, НЕЖИВА ПРИРОДА И БИОЛОГИЈА Природа се налази свуда око нас. Све оно што није направио човек чини природу. Она може да буде жива и нежива. Живу природу чине жива бића: биљке, животиње, гљиве, бактерије и човек. Неживу природу чине: вода, ваздух, земљиште и Сунчева светлост.

Кључни појмови природа научни метод лабораторија експеримент лабораторијски прибор лупа микроскоп

Подсетник Подсети се шта си из Света око нас научио/научила о живој и неживој природи.

Жива и нежива природа

Жива бића насељавају све делове Земље на којима постоје услови за живот: шуме, земљиште, ливаде, реке, језера, баре, мора, пустиње, пећине, шупљине дрвећа... Она су својим особинама прилагођена средини у којој живе. Због тога је живи свет веома разноврстан. На местима где су услови за живот 9

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

повољнији, живи више различитих врста живих бића. Разноврсност живих бића огледа се у њиховој спољашњој и унутрашњој грађи, величини, начину кретања, начину исхране, начину живота итд.

Гљиве

Медвед

Како човек упознаје природу Научници стално постављају питања о природи и покушавају да нађу одговоре на њих. Они посматрају живи свет око себе, упознају га, истражују, уочавају различите појаве и процесе и на крају доносе закључке о њима. Поступак којим научници долазе до одређених сазнања у науци назива се научни метод. Уколико експерименти и закључци потврђују хипотезу, експерименти се додатно понављају и након тога се поставља теорија.

Ајкула

Орао

Мак

постављање питања

почетно истраживање

постављање хипотезе (претпоставке) прикупљање података посматрањем, истраживањем и извођењем експеримената (огледа)

доношење закључака Фазе научног метода

Жива бића, нежива природа и биологија

Посматрање, праћење и описивање појава представљају најједноставнији метод. Научници посматрају промене у природи, на пример оне које настају сменом годишњих доба или сменом дана и ноћи. Посматрање се може допунити бројањем јединки или појава, мерењем висине организама, скицама и фотографијама. За разлику од посматрања, које може трајати само један дан, за праћење и описивање многих појава у природи треба издвојити више времена. Жива бића, појаве и процесе научници могу да проучавају у природи или у лабораторији. Лабораторија је просторија опремљена прибором, лабораторијским посуђем и инструментима потребним за научна истраживања и извођење експеримената. Експеримент је проучавање неке појаве или процеса у вешта Лабораторија чким условима. У лабораторији научници изводе експерименте стварајући услове налик онима који постоје у природи и користећи лабораторијски прибор.

чаше

флашице за реагенсе

епрувете

сталак за епрувете

сталак

шпатула

цилиндричне мензуре

горионик

пипете

електронска вага

левак

флашице са равним дном

флашице са округлим дном

заштитне наочари

аван и тучак

Прибор, лабораторијско посуђе и инструменти који се користе у лабораторији

Лабораторијски прибор чине предмети од различитог материјала: стакла, керамике, дрвета и метала. 11

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Осим лабораторијског прибора, научници приликом вршења експеримената кори сте лупу и микроскоп, као и одређене хемикалије. Хемикалије су хемијске супстанце са одређеним особинама, бојама, мирисом... Лупа се састоји од сочива које увеличава до двадесет пута. Помоћу ње је могуће запазити ситне детаље на посматраном објекту. Светлосни микроскоп увеличава посматране објекте и до 2.000 пута.

Лупа и светлосни микроскоп

Посматрање лупом

Посматрање микроскопом у лабораторији

У лабораторији је неопходно пажљиво руковати и лабораторијским прибором и хемикалијама које се користе током извођења експеримената. На тај начин неће доћи до повреде приликом рада. На бочицама у којима су хемикалије налазе се симболи опреза. То су знаци који упозоравају на могуће штетне последице употребе хемикалија.

Симболи опреза: а) запаљив гас, б) отровно за животну средину, в) изазива тешке опекотине на кожи, г) смртоносно ако се прогута, д) може да изазове пожар, ђ) експлозив.

Жива бића, нежива природа и биологија

Наука о животу Науке које проучавају живу и неживу природу, описују их и покушавају да их објасне називају се природне науке. Биологија је природна наука која проучава жива бића на Земљи. Назив биологија потиче од две грчке речи: bios, што значи живот, и logos, што значи наука. Биологија је наука о животу и живим бићима. Проучавање живог света одувек је привлачило научнике и љубитеље природе. Човек је од давнина прикупљао различита сазнања о природи и организмима који у њој живе. Та сазнања непрекидно су се увећавала и у биологији су се, према групи живих бића која се проучавају, развиле различите биолошке дисциплине.

Биолошке дисциплине

Сазнања из биологије данас користе и друге науке, које се називају примењене биолошке науке: медицина, стоматологија, ветерина, фармација, пољопривреда, шумарство и друге.

Значај биологије као науке Човек је од давнина показивао велико интересовање за природу. Своја сазнања о природи користио је да себи обезбеди храну, склониште, одећу. Та сазнања су му помогла да у природи опстане. Данас је биологија једна од водећих природних наука. Резултати истраживања у биологији олакшавају свакодневни живот и омогућавају опстанак савременом човеку. На часовима биологије научићеш да се природа мора чувати и неговати. На тај начин чуваш и себе јер си и ти део природе. 13

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Укратко Поступак којим научници долазе до одређених сазнања у науци назива се научни метод. Уколико експерименти и закључци потврђују хипотезу, експерименти се додатно понављају и након тога се поставља теорија. Жива бића, појаве и процесе научници могу да проучавају у природи или у лабораторији. Науке које проучавају живу и неживу природу, описују их и покушавају да их објасне називају се природне науке. Биологија је наука о животу и живим бићима.

Питања и задаци 1. Шта чини живу, а шта неживу природу? 2. Како упознајемо природу? 3. Шта научници користе приликом истраживања у лабораторији? 4. Које фазе чине научни метод? 5. Наброј природне науке које изучаваш у 5. разреду. 6. На слици је приказана жива и нежива природа. Напиши у свесци шта чини живу, а шта неживу природу.

Жива и нежива природа

Имам идеју 1. Истражи на интернету који симболи опреза постоје. Уз помоћ родитеља фотографиши амбалажу кућне хемије коју користите у домаћинству. Истраживање представи на часу. 14

Особине живих бића

ОСОБИНЕ ЖИВИХ БИЋА Ћелијска грађа Сва жива бића су изграђена од ћелија, што значи да имају ћелијску грађу. Жива бића могу бити грађена од једне ћелије или од више ћелија.

Животни процеси Животни процеси неопходни за опстанак живота на Земљи јесу: рађање, раст и развиће, исхрана, дисање, излучивање, осетљивост (надражљивост), кретање и покретљивост, размножавање и старење и умирање. Неки од ових процеса се одвијају непрекидно, а неки повремено. Жива бића, на пример, непрекидно дишу, али се само повремено размножавају. Сви животни процеси су, међутим, међусобно повезани и утичу једни на друге. На пример, да би расла и развијала се, жива бића морају да се хране.

Рађање Живот сваког живог бића започиње рађањем. Биљке се развијају из клице која се налази у семену. Птице се легу из јаја. Пчеле пролазе кроз низ преображаја – више пута се мењају док не добију свој коначан изглед. Неки младунци рађају се слични својим родитељима, на пример младунци мачке или пса.

Новорођенче

Излегање птића из јајета

Кључни појмови ћелијска грађа животни процеси

Подсетник Подсети се шта си научио/научила у Свету око нас и Природи и дру штву о кисеонику и угљен-диоксиду, као и о њиховом значају у животним процесима у којима учествују.

Развиће биљке из клице

Преображај пчеле

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Раст и развиће Током свог живота организми расту – увећава се величина њиховог тела и развијају се – њихово тело мења облик и грађу. Док расту, жива бића сазревају и развијају се у одрасле јединке.

Клица

Одрасло дрво храста Раст и развиће храста

Исхрана Да би жива бића могла да обављају различите животне процесе, потребна им је енергија. Њу добијају из хране коју уносе у свој организам.

Дисање Сва жива бића непрекидно дишу – усвајају кисеоник из ваздуха или воде, а ослобађају угљен-диоксид. Кисеоник и угљен-диоксид су гасови који се налазе у ваздуху.

Излучивање Излучивањем се непотребне, штетне супстанце и вишак воде избацују из организма. Њихово задржавање у телу негативно би утицало на рад неких органа или би узроковало тровање организма.

Надражљивост (осетљивост) Надражљивост је способност живих бића да осете промене које се дешавају у средини у којој живе и да реагују на њих.

Особине живих бића

На пример, цваст маслачка се на светлости отвара, а у тами затвара. Пуж се, када осети опасност, увлачи у своју љуштуру (кућицу).

Отворена и затворена цваст маслачка

Пуж улази у љуштуру.

Цваст је скуп више цветова на једној дршци цвета.

Кретање и покретљивост Кретање живим бићима омогућава да дођу до хране, да побегну од непријатеља, да нађу склониште или боље услове за живот. Човек и већина животиња се активно крећу. Гљиве и биљке се не крећу, већ живе причвршћене за подлогу. Оне могу да покрећу само делове тела, што се назива покретљивост.

Човек

Животиња

Гљива

Биљка

Размножавање Жива бића имају способност да се размножавају, то јест да остављају потомство. Та особина омогућава опстанак врста и целокупног живота на Земљи. Постоји бесполно и полно размножавање. Бесполно размножавање је једноставнији облик размножавања – од само једне јединке настаје један потомак или више потомака. Бесполно се размножавају бактерије, алге, гљиве, биљке и неке животиње.

Бесполно размножавање бактерије

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Полно размножавање је сложенији облик размножавања. Током њега се спајају мушка полна ћелија и женска полна ћелија. Својствено је човеку и већини биљака и животиња.

Полно размножавање, оплођење – спајање мушке и женске полне ћелије

Породица

Старење и умирање Старење је саставни део живота сваког живог бића. То је процес током којег се већина животних функција постепено успорава, а неке се и неповратно губе. Старење зависи од здравственог стања и дужине живота неке врсте. Неки лептири живе неколико сати, дана или месеци, а китови чак неколико стотина година. На крају, када се животне функције потпуно угасе, органиСтарење – саставни део живота зам умире. Смрт је биолошки крај живота једне јединке. Свака врста има максималну дужину живота, одређену наследним материјалом.

Лептир

Китови

Особине живих бића

Укратко Процеси који су заједнички свим живим бићима називају се животни процеси. То су: рађање, раст и развиће, исхрана, дисање, излучивање, размножавање, осетљивост, старење и умирање. Животни процеси су неопходни за опстанак живота на Земљи. Неки од њих одвијају се непрекидно, а неки повремено, али су сви међусобно повезани и утичу једни на друге.

Питања и задаци 1. Које су особине живих бића? 2. Наброј животне процесе. 3. Опиши животне процесе који се одвијају непрекидно и оне који су повезани с одређеним животним периодом.

Имам идеју 1. Прелистaј албум са својим фотографијама, па изабери неколико фотографија које су настале у различитим периодима твог живота. Затим их поређај тако да показују како си се мењао/мењала кроз време – од рођења до данас. Забележи промене које уочаваш. 2. Истражи на интернету или у литератури примере живих бића која непрестано расту, затим оних која су најстарија на планети и бића која живе у води али удишу кисеоник из ваздуха. Истраживање представи на часу.

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

ЋЕЛИЈА – ОСНОВНА ЈЕДИНИЦА ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ ЖИВИХ БИЋА

Кључни појмови ћелија ћелијска мембрaна једро цитоплазма ћелијски зид вакуола хлоропласт хлорофил

Роберт Хук

Цртеж ћелија плуте храста коју је уочио Роберт Хук

Биљна ћелија посматрана под микроскопом

Јаје ноја и јаје кокошке

Ћелије плода лимуна

Ћелије плода поморанџе – увећане под лупом

Ћелија – основна јединица грађе и функције живих бића

коштане ћелије

сперматозоид

нервне ћелије

мишићне ћелије

Различити облици ћелија

Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана и цитоплазма с органелама и једром.

Једро је органела која управља свим процесима у ћелији и учествује у деоби – размножавању ћелије.

Грађа ћелије

Ћелијске органеле су делови ћелије који имају свој облик, грађу и улогу у ћелији.

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Постоје два типа ћелија: ћелије без једра и ћелије с једром. Ћелије бактерија немају једро и код њих се наследни материјал налази у цито плазми. Наследни материјал је скуп свих чинилаца укључених у преношење особина с родитеља на потомство. На површини ћелије бактерија налази се ћелијски зид, а у цитоплазми нема ћелијских органела. Ћелијски зид штити ћелију бактерије, даје јој облик и чврстину. цитоплазма органела за кретање – бич

ћелијски зид наследни материјал

ћелијска мембрана

Грађа бактеријске ћелије

Ћелије биљака, животиња и гљива имају једро.

Биљне и животињске ћелије Иако биљне и животињске ћелије имају сличну основну грађу, међу њима ипак постоје разлике. Оне су настале зато што се неки животни процеси код биљака и животиња не одвијају на исти начин. Биљне и животињске ћелије имају исте основне делове: ћелијску мембрану, цитоплазму с органелама и једро. једро цитоплазма ћелијска мембрана вакуола цитоплазма

ћелијски зид ћелијске органеле хлоропласт Биљна ћелија

Животињска ћелија

Биљне ћелије, осим основних делова, садрже и ћелијски зид, вакуолу и хлоропласте. 22

Ћелија – основна јединица грађе и функције живих бића

Ћелијски зид се налази око ћелијске мембране. Он је изграђен од целулозе и има улогу да штити биљну ћелију, којој даје облик и чврстину. Вакуоле су органеле у којима биљне ћелије складиште резервну воду и хранљиве супстанце. Хлоропласти су биљне органеле у којима се налази зелени пигмент хлорофил. Он биљкама даје зелену боју и омогућава им да користећи Сунчеву енергију стварају храну. Ћелије имају исте особине као и жива бића: дишу, хране се, расту, размножавају се, старе и умиру. Ћелије се размножавају ћелијском деобом. Током ћелијске деобе једна ћелија се дели и на тај начин од ње настају две нове ћелије.

Укратко Ћелија је основна јединица грађе и функције свих живих бића. Основни делови ћелије су: ћелијска мембрана, цитоплазма с органелама и једро. Биљне ћелије, осим основних делова, садрже и ћелијски зид, вакуолу и хлоропласте. Ћелије дишу, хране се, расту, размножавају се (ћелијском деобом), старе и умиру.

Питања и задаци 1. Заокружи слово испред тачног одговора. Ћелије се разликују: а) само по облику и грађи, б) по величини, облику и грађи, в) само по величин. 2. Да ли ћелије плода лимуна или поморанџе можеш видети голим оком или их мораш посматрати под микроскопом? 3. По чему се разликују биљна и животињска ћелија? 4. Где се наследни материјал налази у бактеријској ћелији, а где се налази у жи вотињској ћелији?

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Имам идеју

Ћелија и ћелијске органеле Од пластелина обликуј ћелију бактерије, биљну и животињску ћелију, па обележи њихове делове на папиру на којем су се сушиле. Упореди моделе ових различитих ћелија и у табели знаком + означи које делови те ћелије садрже. Делови ћелије Ћелијски Цитоплазма Једро Ћелијске Тип ћелије зид органеле

Вакуола Бич

Биљна ћелија Животињска ћелија Бактеријска ћелија

Модели различитих ћелија од пластелина: биљна, животињска и бактеријска ћелија

Биозабавник Ботаничар Матијас Шлајден, који се бавио проучавањем грађе биљака, и зоолог Теодор Шван, који је проучаво грађу животиња, готово истовремено, али независно један од другога, дошли су до закључка да су и биљке и животиње грађене од ћелија. Обојицу је изненадила сличност тих ћелија. Године 1839. заједно су поставили ћелијску теорију у којој се тврди да су сва жива бића изграђена од ћелија.

Посматрање ћелија плода поморанџе

ба Веж

ПОСМАТРАЊЕ ЋЕЛИЈА ПЛОДА ПОМОРАНЏЕ Циљ вежбе Руковање лупом и уочавање облика и величине ћелија плода поморанџе За вежбу је потребно припремити: плод поморанџе, нож, лупу, пинцету, милиметарски папир и лењир. Напомена. – Вежбу изводите у присуству наставника!

Приказ резултата и закључак 1. Нацртај у свесци како изгледа ћелија плода поморанџе под лупом. 2. Забележи у свесци и величину ћелије плода поморанџе. 25

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

ЈЕДНОЋЕЛИЈСКИ И ВИШЕЋЕЛИЈСКИ ОРГАНИЗМИ

Кључни појмови једноћелијски организам вишећелијски организам ткиво орган систем органа организам

Подсетник

Бактерија

Подсети се шта си научио/научила из Света око нас о деловима биљака и човека.

Човек

Научио/научила си да су жива бића изграђена од ћелија и да се нека од њих састоје само од једне ћелије, а нека од већег броја ћелија. Дакле, постоје једноћелијски и вишећелијски организми. Ћелије које чине вишећелијски организам су добро организоване и међу њима постоји комуникација и подела функција. Једноћелијски организми састоје се од једне ћелије, која обавља све животне процесе. Једноћелијски организми су бактерије, протисти и једноћелијске гљиве.

Животиња

Протист – папучица

Једноћелијска гљива – квасац

Вишећелијски организми састоје се од великог броја ћелија. Ћелије које чине вишећелијски организам су добро организоване и међу њима постоји комуникација и подела функција. Оне се разликују по величини, облику и улози коју обављају. Научници претпостављају да су вишећелијски организми настали тако што се ћелије настале деобом једне ћелије нису раздвојиле, већ су остале заједно. Затим је свака од ћелија преузела одређену функцију у организму.

Биљка

Гљива

Алга

Ћелија је основна јединица грађе и функције сваког живог бића. Ткиво чине групе ћелија сличног облика, сличне величине и грађе, које обављају исту улогу у организму. Разликујемо биљна и животињска ткива. Биљке и животиње имају различита ткива док остала жива бића немају ткива. Орган је сачињен од више различитих ткива која су међусобно повезана. Сваки орган има одређен положај и одређену улогу у орга низму. 26

Једноћелијски и вишећелијски организми

Органи животиња и човека знатно се разликују од биљних органа. Органи биља ка су: корен, стабло и лист (вегетативни органи), цвет, плод и семе (репродуктивни органи – служе биљкама за размножавање). Органи који су повезани и заједно обављају неке животне процесе чине систем органа. Овај ниво организације постоји само код животиња и људи. Сви органи једне биљке или сви системи органа животиња или човека чине организам.

Организам човека

Организам биљке

Систем органа за варење

Орган за варење – желудац

Биљни орган – лист

Ткиво листа

Ткиво

Ћелија

Биљна ћелија Од организма до ћелије

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Укратко Нека жива бића састоје се само од једне ћелије (једноћелијски организми), а нека од више ћелија (вишећелијски организми). У телу вишећелијских организама ће лије исте грађе и улоге чине ткива, а ткива чине органе. Код животиња постоје и системи органа. Њих чине различити органи који обављају заједничку улогу. Сви органи једне биљке или сви системи органа животиње или човека чине јединствену, функционалну целину – организам.

вишећелијски организам човека и животиња

ћелија ткиво орган систем органа

једноћелијски организам

ћелија

жива бића

Питања и задаци 1. Како групишемо организме према броју ћелија? 2. Наброј једноћелијске и вишећелијске организме. 3. Да ли биљке имају систем органа? 4. Заокружи тачне тврдње. а) Органи су сачињени од више међусобно повезаних ткива. б) Органи могу бити једноћелијски и вишећелијски. в) Организам биљке, животиње и човека сачињен је од више ткива.

Класификација живих бића

КЛАСИФИКАЦИЈА ЖИВИХ БИЋА

Проучавање живог света одувек је привлачило научнике и љубитеље природе. Човек је од давнина прикупљао различита сазнања о природи и организмима који у њој живе. Научници су до данас описали око два милиона различитих врста живих бића која живе на Земљи, а сматра се да их има више од десет милиона. Класификацијом жива бића групишемо према различитим особи нама (спољашњој и унутрашњој грађи). Да би лакше проучавали жива бића, научници су извршили поделу на три домена – археe (прастаре бактерије), бактерије (праве бактерије) и еукариоте (организме с једром). Домен је највиша категорија у груписању живих бића према грађи ћелије. Прастаре бактерије су једноћелијски организми без једра. Живе у посебним условима на високој температури, јако заслањеном земљишту итд. Праве бактерије су једноћелијски организми без једра. Налазе се свуда у природи. Могу да буду изазивачи болести.

Кључни појмови класификација домен археа бактерије еукариоти

Гљиве Биљке

Прастаре бактерије

Животиње

Праве бактерије

Протисти су једноћелијски орга низми с једром и једноћелијске алге.

Протисти

Прастаре бактерије

Праве бактерије

Протисти 29

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Гљиве су једноћелијски и вишећелијски организми чије ћелије имају једро. У гљиве спадају: квасци, буђи (плесни) и праве гљиве. Неке гљиве су паразити биља ка, животиња и човека, а неке се удружују с једноћелијским зеленим алгама и граде лишајеве или се хране остацима угинулих живих бића.

Квасац

Буђ

Гљиве

Биљке су вишећелијски организми чије ћелије имају једро. У биљке спадају: маховине, папратнице, голосеменице и скривеносеменице. У присуству Сунчеве светлости биљке саме себи стварају храну. Не могу активно да се крећу – живе прич вршћене за подлогу.

Маховина

Папрат

Голосеменице

Скривеносеменице

Животиње су вишећелијски организми чије ћелије имају једро. Према грађи тела, делимо их на бескичмењаке и кичмењаке. Већина животиња се активно креће.

Сунђер

Кишне глисте

Коала

Вируси нису нашли своје место на дрвету живота. Они немају особине живих бића, изузев могућности размножавања у ћелијама других организама. За њих кажемо да се налазе на граници живог и неживог. 30

Класификација живих бића

Укратко Жива бића се групишу према грађи ћелије у три домена. То су: прастаре бактерије, праве бактерије и еукариоти – протисти, гљиве, животиње и биљке. Вируси не припадају ниједном домену.

Питања и задаци 1. Објасни значај класификације живих бића. 2. Наброј домене по којима су научници извршили поделу живих бића. 3. Наведи основне особине сваког домена. 4. Нацртај у свесци дрво живота и на њему обележи домене. 5. Зашто вируси нису сврстани ни у један домен?

Имам идеју 1. Класификација живих бића На крају овог уџбеника налазе се фотографије различитих живих бића. Исеци их, па направи дванаест талона, формата А4, од папира или картона различитих боја. Задатак 1. Разврстај жива бића према начину кретања. На шест талона напиши следеће наслове: Организми који лете, Организми који ходају, Организми који пузе и гмижу, Организми који копају земљу, Организми који пливају и Организми који се не крећу. Разврстај фотографије живих бића – сваку од њих залепи на талон с одговарајућим натписом. Задатак 2. Разврстај жива бића према месту на којем живе. Издвој четири талона и на њима напиши следеће наслове: Организми који живе на копну, Организми који живе у води, Организми који живе у земљи и Орга низми који живе и на копну и у води. Разврстај фотографије живих бића – сваку од њих залепи на талон с одговарајућим натписом. Задатак 3. Разврстај жива бића према њиховој унутрашњој грађи. Издвој два талона и на њима напиши следеће наслове: Једноћелијски организми и Вишећелијски организми. Разврстај слике живих бића лепећи ин на одгова рајуће талоне. Упореди своје талоне с талонима осталих ученика у одељењу и напиши у свесци своје запажање за сваки талон. 2. Направи шему с насловом Подела живих бића. На шеми нацртај или на њу за лепи слике представника домена. Поред цртежа/слика тих представника наведи њихове основне особине. Уочи разлике између домена. Закључак представи на часу. 31

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

ИСХРАНА

Начини исхране

Кључни појмови

Живим бићима је за обављање животних процеса неопходна енергија. Њу добијају из хране. Према начину исхране, жива бића делимо на: аутотрофе, хетеротрофе и миксотрофе. Аутотрофи су организми који сами стварају храну помоћу Сунче ве енергије. То су биљке, алге и неки микроорганизми (модрозелене бактерије).

аутотрофи хетеротрофи миксотрофи варење органи за варење

Биљка

Зелене алге

Модрозелене бактерије

Аутотрофи

Хетеротрофи су организми који узимају готову храну из спољашње средине. На тај начин се хране животиње, гљиве, већина микроорга низама и човек. Они храну налазе у природи или до ње стижу ловом – хране се другим живим бићима.

Човек

Кунић

Гљива Хетеротрофи

Амеба

Исхрана

Животиње које се хране биљкама називају се биљоједи, а оне које се хране другим животињама јесу месоједи. Неке животиње једу и биљну и животињску храну и њих називамо сваштоједи.

Биљојед – кобила и ждребе

Месојед – лав

Сваштојед – свиња

Миксотрофи су организми који се хра не и аутотрофно и хетеротрофно. Најпознатији пример је зелена еугле на, која се у присуству светлости храни као биљка (сама производи храну), а у мраку Зелена еуглена као животиња (узима храну из околине). Постоје и жива бића – паразити – која се хране на рачун других организама – домаћина, којима на тај начин наносе штету. У паразите убрајамо неке бактерије, гљиве и животиње.

Бува

Комарац

Пантљичара

Бактерије и гљиве заједно разлажу остатке живих бића, и то потпуно – до ми нералних супстанци и воде. Бактерије и гљиве и спадају у сапротрофе – разлагаче. Сапротрофи су организми који разлажу угинуле организме. Сапротрофне гљиве на зивају се буђи или плесни. Можеш их видети на хлебу, пекмезу или воћу. У природи плесни разлажу опале плодове, листове, гране и друге биљне делове.

Бактерије

Гљиве

Плесан на хлебу

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Исхрана живих бића Варење хране почиње чим се храна унесе у организам. Варење је уситњавање и разлагање хране. Разложене хранљиве супстанце одлазе у крвоток и разносе се до свих ћелија у телу, које на тај начин добијају енергију потребну за одвијање животних процеса.

Исхрана људи

Код човека варење хране одвија се у органима за варење, исто као и код већине животиња, али се ти органи разликују код биљоједа и месоједа. Зуби биљоједа и месоједа такође се разликују, по изгледу и величини.

Зуби биљоједа

Зуби месоједа

Код неких животиња варење се одвија на другачији начин. Пошто су причвршће ни за подлогу, сунђери до хранљивих честица долазе филтрирањем воде. Планарија (врста црва) избацује део органа за варење – ждрело – и убацује га у свој плен. 34

Исхрана

ждрело

Сунђер

Планарија

Пантљичаре су паразити који немају органе за варење. Оне живе у цревима свог домаћина и храну упијају површином тела. Амеба хранљиве супстанце уноси по моћу лажних ножица, а папучица помоћу ће лијских уста. Оне имају органелу – хранљиву вакуолу, у којој се разлаже храна. Пантљичара

Хранљиве вакуоле Амеба

Лажне ножице

Хранљиве вакуоле

Ћелијска уста папучице

Папучица

Процес којим биљке стварају храну назива се фотосинтеза. Током овог процеса биљке из земљишта упијају воду и минерале, који преко стабла доспевају до листова. У ћелијама листова налазе се ћелијске органеле хлоропласти, које у себи садрже зелени пигмент хлорофил. Из ваздуха биљке усвајају гас угљен-диоксид, а из угљен-диокси 35

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

да и воде, помоћу Сунчеве светлости и хлорофила, оне стварају себи храну (шећер) и ослобађају кисеоник. Резултат фотосинтезе, дакле, јесте стварање хране и гаса кисеоника, који се ослобађа у ваздух. Кисеоник сва жива бића користе за дисање, а створена храна преноси се у све делове биљке и служи за њен даљи раст и развој. кисеоник угљен-диоксид

Сунчева светлост

кисеоник

минерали

вода

Фотосинтеза

Постоје, међутим, биљке које немају зелене пигменте, па не могу да произведу храну процесом фотосинтезе. То су паразитске биљке. Оне живе на рачун других биљака, из којих узимају храну, воду и минералне супстанце.

Вилина косица

Потајница

Исхрана

Храна као извор хранљивих супстанци и енергије Сва жива бића имају потребу за енергијом, коју добијају из хране. У храни се налазе хранљиве супстанце које организму омогућавају свакодневно одвијање животних процеса (кретање, дисање, излучивање, раст и развој итд.). Хранљиве супстанце су: шећер, беланчевине, масти и витамини. Шећери обезбеђују енергију за животне процесе који се дешавају у организму. Најздравији извор шећера су житарице. Налази се и у воћу, поврћу, млеку...

Житарице

Производи од житарица

Кромпир

Беланчевине су неопходне за раст, стварање нових ткива и за обликовање ми шића. Беланчевине је потребно свакодневно уносити јер се не складиште у организму као шећери и масти.

Јаја

Печурке

Млеко

Месо

Сир

Павлака

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Масти представљају одличан извор енергије. Неопходне су за изградњу мозга и нерава.

Уље

Маст

Бутер

Витамини (Це, Бе, А и Де) су организму неопходни да би правилно функционисао и потребно је да редовно уносиш исхрану богату воћем и поврћем.

Укратко Сва жива бића имају потребу за хранљивим супстанцама и енергијом, које добијају из хране. Међутим, начин исхране није код свих организама исти. Неки од њих су аутотрофи, неки су хетеротрофи, а постоје и сапротрофи и миксотрофи. Када се храна унесе у организам, почиње њено варење – уситњавање и разлагање хране. Биљке саме себи стварају храну, процесом фотосинтезе. Хранљиве супстанце су: шећер, беланчевине, масти и витамини.

Питања и задаци 1. Наброј типове исхране живих бића. 2. Наведи по једног представника за сваки тип исхране. 3. Заокружи тачан одговор. Аутотрофи су: а) паразитске биљке, б) људи који себи стварају храну, в) организми који путем фотосинтезе себи стварају храну. 4. Линијама повежи речи дате с леве стране с речима на десној страни тако да добијеш тачне тврдње. а) Крава је сваштојед. б) Свиња је месојед. в) Мачка је биљојед. 38

Хлорофиле, где си?

ба Веж

ХЛОРОФИЛЕ, ГДЕ СИ? Циљ вежбе Утврдити који су услови неопходни за стварање хлорофила и фотосинтезу За вежбу је потребно припремити: две саксије са истoм биљком, картонску кутију и воду за заливање биљака.

Поступак Фломастером једну саксију обележи бројем 1, а другу бројем 2. Обе саксије с биљкама остави близу извора светлости, најбоље у близини прозора учионице. Саксију обеле жену бројем 1 прекриј кутијом. У наредних пет дана редовно заливај биљке. Након пет дана склони кутију са саксије обележене бројем 1.

Приказ резултата и дискусија 1. Упореди боју листова биљака у саксијима 1 и 2. Опиши своје запажање. Саксија 1. – Боја листова биљке је _________________________________________ Саксија 2. – Боја листова биљке је _________________________________________ 2. Разговарај са осталим ученицима, па заједно закључите зашто се боја листова једне биљке (саксија 1) разликује од боје листова друге биљке (саксија 2). ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ 39

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

ДИСАЊЕ

Кључни појмови дисање плућа размена гасова листолика плућа цевчице за дисање шкрге стоме

Дисање је животни процес током коjeг организам усваја кисеоник, а ослобађа угљен-диоксид. Кисеоник је гас који је неопходан свакој ће лији за све животне процесе. Међутим, жива бића у свом организму не могу да складиште кисеоник, као што то могу да учине с водом или хранљивим супстанцама. Због тога се организам непрекидно снабдева кисеоником – жива бића непрекидно дишу. Човек, сви копнени кичмењаци, пауци и пужеви дишу помоћу плућа. У плућима се одвија размена гасова. Плућа човека чине два плућна крила, лево и десно. Ваздух у плућа улази током удисаја, при чему се она шире, а излази током издисаја, при чему се она враћају у првобитан положај. У плућима се одвија размена гасова.

Удисај

Ваздух улази у плућа приликом удисаја.

Издисај

Ваздух излази из плућа приликом издисаја.

Дисање

Најпростије животиње, као што су планарија и кишна глиста кисеоник усвајају површином тела.

Планарија

Кишна глиста

Паук дише преко листоликих плућа. Инсекти (пчеле, лептири, мрави, бубамаре) дишу кроз цевчице за дисање – трахеје.

Пчела

Паук

Риба дише помоћу шкрга, које се налазе иза њене главе. Док риба гута воду, вода пролази кроз шкрге, које задржавају кисеоник. Осим риба, шкрге имају и ракови и шкољке.

Шкрге рибе

Рак

Шкољка

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

кисеоник

угљен-диоксид

вода

Дисање биљке

Током процеса дисања биљке усвајају кисеоник, а ослобађају угљен-диоксид. Оне дишу целом површином тела и преко ситних отвора на листовима, које се називају стоме.

Стоме на наличју листа

Стоме увећане под микроскопом

Укратко Дисање је процес током којег организам усваја кисеоник, а ослобађа угљен-диоксид. Кисеоник је неопходан свакој ћелији за животне процесе који се у њој одвијају. Копнени кичмењаци и човек дишу помоћу плућа. Планарије и кишне глисте усвајају кисеоник целом површином тела, а инсекти преко цевчица за дисање – трахеја. Ракови и рибе дишу помоћу шкрга. Биљке дишу целом површином тела и преко ситних отвора на наличју листова – стома. Током процеса фотосинтезе биљке у околину ослобађају много више кисеоника него што га троше дисањем. 42

Дисање

Питања и задаци 1. Како се назива процес у којем се ствара кисеоник? 2. Шта је дисање? 3. Одреди да ли су следеће тврдње тачне или нетачне. Заокружи слово Т ако је тврдња тачна или слово Н ако је нетачна. а) Биљке размењују гасове целом површином тела. Т Н б) Риба дише помоћу шкрга. Т Н в) Кокошка дише помоћу плућа. Т Н г) Мрав дише помоћу плућа. Т Н д) Кишна глиста дише помоћу шкрга. Т Н 4. Објасни зашто се дисање назива размена гасова. 5. Упореди начин дисања и органе за дисање код човека, планарије, рибе и жабе. 6. Објасни зашто се некада деси да се загрцнеш када истовремено једеш и причаш.

Имам идеју 1. Покрети при дисању човека (удисај и издисај) Припреми пинг понг лоптицу и сламчицу за сок. На школској клупи обележи стартну линију, па на њу стави лоптицу. Јако удахни и издахни кроз сламчицу у правцу лоптице. Измерите дужину коју је прешла лоптица сваког ученика. На основу тога утврдићете да сви ученици немају исти издисај. Приликом удисаја и издисаја обрати пажњу на то шта се дешава с твојим грудним кошем. 2. Пронађи на интернету или у школској библиотеци информације о начину дисања жабе, барске корњаче, крокодила, фоке и кита. Своје истраживање представи на часу у виду презентације.

Биозабавник 1. У просеку, током једног минута удахнемо до 20 пута, док се током трчања број удисаја повећава на 80 пута у минуту. 2. Нормалним удисајем уноси се 0,4 l ваздуха, а дубоким удисајем може да се унесе и 10 пута више. Одрастао човек може да удахне око 4 l ваздухa. 3. Рибе дводихалице или плућашице дишу на шкрге али имају способност да удишу и атмосферски ваздух. Оне живе у слатким водама и мочварама Јужне Америке, тропске Африке и Аустралије. 43

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

ИЗЛУЧИВАЊЕ

Кључни појмови излучивање бубрези мокраћа зној мокрење каналићи за излучивање транспирација

Излучивање је процес избацивања штетних супстанци и вишка воде из организма. Жива бића штетне супстанце и вишак воде из организма излучују преко посебних органела или органа. Органи за излучивање код кичмењака су бубрези. Бубрези су парни органи. Штетне супстанце и воду човек избацује у спољашњу средину мокрењем, а течност која се избацује назива се мокраћа.

Бубрези – органи за излучивање код човека

Преко знојних жлезда вишак воде и соли излучује се путем зноја. На тај начин се регулише температура тела.

Капљице зноја на кожи

Органи за излучивање код бескичмењака су разгранати каналићи за излучивање.

Планарија

Кишна глиста

Лептир

Излучивање

Биљке немају органе за излучивање. Вишак воде у облику водене паре одају с површине листа. Тај процес, који се назива транспирација, омогућава да се вода непрекидно креће од корена до листа. Штетне или отровне супстанце биљке разграђују или их чувају у вакуолама до јесени, када лишће опада, па их се тада ослобађају с лишћем. Гутација је одавање воде у облику капи, а обавља се код биљака. Карактеристична је за тропско дрвеће и неке зељасте биљке. Гутација се обично јавља на врховима листова.

излазак воде

улазак воде Транспирација

Укратко Излучивање је процес избацивања штетних супстанци и вишка воде из организма. Жива бића штетне супстанце из организма излучују преко органела или органа. Код кичмењака су органи за излучивање бубрези, а код бескичмењака каналићи за излучивање. Биљке немају органе за излучивање и вишак воде одају транспирацијом.

Питања и задаци 1. Шта је излучивање? 2. Објасни зашто је излучивање важно за жива бића. 3. Заокружи слово испред тачног одговора. Бубрези су: а) органи за излучивање код кичмењака; б) каналићи за излучивање код инсеката; в) органи за излучивање само код човека. 4. Заокружи Т уколико је тврдња тачна или Н уколико није. а) Биљке имају органе за излучивање. б) Органи за излучивање код кичмењака називају се бубрези. в) Транспирацијом се биљка ослобађа вишка воде.

Т Т Т

Н Н Н

Имам идеју Пронађи на интернету или у школској библиотеци податак о томе како се путем лабораторијске анализе урина може закључити да ли је особа здрава. Истраживање представи на часу. 45

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА ба Веж

ДОКАЗИВАЊЕ ТРАНСПИРАЦИЈЕ КОД БИЉАКА Циљ вежбе Утврдити да ли биљке врше транспирацију За вежбу је потребно припремити: биљку у саксији, алуминијумску или пластичну фолију и провидну пластичну или стаклену посуду (већу од саксије).

Поступак Залиј водом земљу око биљке у саксији, а потом алуминијумском или пластичном фолијом прекриј земљу да вода не може да испарава. Саксију с биљком затим покриј провидном пластичном или стакленом посудом. Посматрај шта ће се десити са биљком и шта ће се појавити на стакленој посуди.

Приказ резултата и дискусија 1. Опиши шта се десило с биљком и шта се појавило на стакленој посуди. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 2. Објасни значај транспирације за биљке. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 3. Разговарајте и донестите закључак о променама које су се десиле на посуди. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 46

Надражљивост

НАДРАЖЉИВОСТ

Жива бића су способна да осете промене у свом окружењу и да реагују на њих. Промене које жива бића осећају називају се дражи. Особина живих бића да осете и реагују на дражи назива се надражљивост или осетљивост. Жива бића реагују на промену температуре, светлости, на звук, мирис, додир, па и на деловање силе Земљине теже. Различита чула или чулни органи помажу живим бићима да осете промене које се дешавају у спољашњој средини или у телу, и на тај начин помажу им да преживе.

Ухо

Око

Кожа

Кључни појмови драж надражљивост чулни органи рефлекси

Нос

Језик Чулни органи човека

Органи чула вида су слабо развијени или закржљали код животиња које се мало крећу или живе на мрачним местима. За разлику од њих, брзе и активне животиње, попут грабљивица, имају добро развијено чуло вида. Око

Око

Чуло вида кртице

Чуло вида грабљивице

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Чуло мириса и додира код многих организама се налази на глави, на антенама, пипцима или чулним длачицама. Кишна глиста се ослања на чуло додира и дражи прима целом површином тела. антене

чулне длачице

антене

Мољац

Паук

Рак

Кишна глиста

Животиње које живе у води ослањају се на разна чула. Бркови и кожа сома чине део чула укуса и чула додира, док бочном линијом шаран осећа и најмање покрете у води. Змије рачвастим језиком осећају мирис. бочна линија

језик

бркови

Сом

Шаран

Змија

Птице и сисари имају добро развијено чуло слуха. б) в) а)

Ушне шкољке код животиња: а) сова, б) лисица, в) кунић

Надражљивост

Биљке покрећу поједине делове тела и тако реагују на светлост, додир и топлоту. Цваст маслачка реагује на количину светлости – отвара се ујутру, а затвара увече. Цваст сунцокрета окреће се према Сунцу током дана. Цветови лале су веома осетљиви на промену температуре – на високој температури се отварају а на ниској се затварају.

Маслачак

Сунцокрет

Отворени и затворени цветови лале

Невољне или аутоматске покрете називамо рефлекси. Рефлексни покрети су изузетно важни у ситуацијама када су здравље и живот угрожени. Важно је да брзо реагујеш када постоји ризик да се опечеш, убодеш или посечеш.

Укратко Жива бића су способна да осете промене у свом окружењу и да реагују на њих. Промене које жива бића примају путем чулних ћелија називају се дражи. Особина живих бића да осете и реагују на утицаје дражи назива се надражљивост или осетљивост. Биљке покретима реагују на дражи. Животиње, у зависности од средине у којој живе, имају различито развијена чула.

Питања и задаци 1. Шта је драж? 2. Објасни значај надражљивости за сва жива бића. 3. Помоћу којег чула можеш да одредиш количину светлости, а помоћу којег да осетиш промену температуре у спољашњој средини? 4. Зашто су рефлекси значајни за жива бића? 5. Наведи примере чула помоћу којих жива бића могу да осете промене у спољашњој средини.

Биозабавник Сове на даљину виде сто пута боље него човек. Одлично виде ноћу, али све што је од њих удаљено мање од 10 cm њихово око не уочава. Слонови имају најосетљивије чуло мириса на свету. 49

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА ба Веж

OСЕТЉИВОСТ ЦВАСТИ НА СВЕТЛОСТ, ТЕМПЕРАТУРУ И ВЛАЖНОСТ Циљ вежбе Утврдити који услови утичу на отварање и затварање цвасти маслачка

Поступак Пронађи травњак на ком расте маслачак и одреди део тог травњака који ћеш посматрати. Посматрај цвасти маслачка током дана, повремено од јутра до вечери и у данима с различитим временским условима.

Приказ резултата и дискусија 1. У табелу унеси податке о томе када су цвасти маслачка биле отворене, а када затворене. Покрети цвасти Јутро маслачка

Подне

Вече

Сунчан дан

Облачан дан

Кишовит дан

Отворена цваст маслачка Затворена цваст маслачка

2. Разговарајте о осетљивости цвасти маслачка на количину светлости, од јутра до вечери, као и током сунчаног, облачног и кишовитог дана. Донесите закључак о утицају тих промена на биљку. ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________ ________________________________________________________________________

Кретање

КРЕТАЊЕ

Кретање живим бићима омогућава да дођу до хране, побегну од непријатеља, да нађу склониште или боље услове за живот. Жива бића се крећу на различите начине: ходају, скачу, трче, лете, пливају, пузе и гмижу. Човек се креће помоћу удова. Кретање човеку омогућавају мишићи и кости.

Кључни појмови кретање удови крила летна мембрана ножице стопало пераја рибљи мехур сесилне животиње

Кретање човека

Сисари се крећу помоћу два пара удова, ходањем или трчањем.

Пас

Коњ

Срна

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Задње ноге жабе су дуже од предњих и служе за скакање, али и за пливање. Неке врсте жаба, на задњим ногама имају прсте који су спојени кожицом, што жаби омогућава и да плива. Постоје инсекти који су добри тркачи или скакачи.

Жаба

Скакавац

Бува

Птице лете помоћу крила. Оне имају шупље кости, што им смањује тежину и олакшава летење. Већина инсеката лети помоћу два пара крила. Слепи миш између предњих и задњих удова има танку кожицу – летну мембрану. крила летна мембрана

крило Птица у лету

Лептир

Слепи миш

Ракови, инсекти, пауци и стоноге крећу се помоћу ножица.

Рак

Паук

Стонога

Кретање

Пужеви и шкољке се крећу помоћу мишићног органа – стопала. Пуж клизи по подлози помоћу слузи коју ствара. Код пужева се с доње стране стопала налазе трепље.

стопало Пуж

стопало

Шкољка

Змија се креће вијугањем свог ваљкастог тела по подлози, а планарије и кишне глисте пузе по подлози помоћу мишића.

Змија

Планарија

Кишна глиста

Пливање је један од начина кретања животиња које живе у води. Рибе се кроз воду крећу перајима, која покрећу мишићи. Она могу бити парна и непарна. Већина риба у свом телу има рибљи мехур, који им помаже да бораве на одређеној дубини. леђнo перајe репно пераје

трбушна пераја

грудна пераја

подрепно пераје

Риба

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Постоје животиње које се не крећу и живе на дну мора и океана (сунђери и корали). То су сесилне (непокретне) животиње.

Сунђери

Корали

Гљиве и биљке се не крећу. Живе при чвршћене за подлогу, у којој налазе храну, воду и минералне соли. Биљке могу да покрећу само одређене делове тела. На пример, корен биљака расте надоле, у смеру деловања Земљине теже. На тај начин осваја нове просторе под земљом и допире до воде. Стабло пак расте нагоре, према светлости, у супротном смеру од деловања Земљине теже. Тим покретима биљка заузима најпо вољнији положај за фотосинтезу.

лист

стабло

корен Корен биљке расте надоле, а стабло расте нагоре, према светлости.

Различите органеле за кретање срећемо код бактерија, еуглене и папучице. Неке бактерије и еуглене се крећу помоћу бичева, а папучица помоћу трепљи.

бич бич

трепље

Бактерија

Еуглена

Папучица

Кретање

Укратко Кретање живим бићима омогућава да дођу до хране, побегну од непријатеља, да нађу склониште или боље услове за живот. Жива бића се крећу на различите начине: ходају, скачу, трче, лете, пливају, пузе и гмижу, па стога имају и различите органе за кретање. Сложенији организми крећу се помоћу мишићних органа и удова. Постоје и непокретне (сесилне) врсте живих бића.

Имам идеју 1. Истражујући на интернету или у школској библиотеци које животиње живе у води и имају пловне кожице. Прикупи слике тих животиња и направи пано за кабинет биологије. 2. С наставником физичког и здравственог васпитања организуј трку на 50 m. Забележи за које време је сваки ученик претрчао стазу. Потом уз помоћ наставника математике израчунај просечно време за које су ученици твог разреда истрчали трку на 50 m. Уз помоћ наставника информатике представи резултате у одређеном програму. Резултате представи на часу у виду презентације. 3. Пронађи на интернету или у школској библиотеци податке о брзим животињама. Своје истраживање представи на часу.

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА ба Веж

ПОКРЕТИ БИЉАКА ПОД УТИЦАЈЕМ СВЕТЛОСТИ Циљ вежбе Утврдити како светлост утиче на покрете биљака За вежбу је потребно припремити: две саксије са земљом и истим биљкама, по твом избору.

Поступак Једну саксију обележи бројем 1, а другу бројем 2. Саксију број 1 стави поред прозора, а саксију број 2 што даље од извора светлости. Биљке редовно и умерено заливај.

Приказ резултата и дискусија 1. Опиши како светлост утиче на покрете биљака у саксијама 1 и 2. Саксија 1. – Биљка расте ________________________________________________ Саксија 2. – Биљка расте _________________________________________________ 2. Објасни зашто је потребно да биљка буде изложена светлости. ______________________________________________________________________ 3. Како се назива животни процес који се одвија у биљкама уз присуство светлости? ______________________________________________________________________ 4. Разговарајте на часу и донесите закључак о томе зашто је биљка у саксији 2 расла другачије од биљке у саксији 1. __________________________________________ _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 56

Покрети биљака под утицајем дејства Земљине теже

ба Веж

ПОКРЕТИ БИЉАКА ПОД УТИЦАЈЕМ ДЕЈСТВА ЗЕМЉИНЕ ТЕЖЕ Циљ вежбе Утврдити како Земљина тежа утиче на покрете биљака За вежбу је потребно припремити: две саксије, земљу и две исте биљке, по твом избору.

Поступак Саксије напуни земљом, засади биљке, па једну саксију обележи бројем 1, а другу бројем 2. Потом саксију обележену бројем 1 постави на уобичајен начин, а саксију обележену бројем 2 положи. Посматрај шта ће се десити у наредних 30 дана. Запиши промене које се дешавају у саксијама. Дан 1. Дан 5. Дан 10. Дан 15. Дан 30.

Саксија 1

Саксија 2

Приказ резултата и дискусија 1. Опиши како Земљина тежа делује на покрете биљака у саксијама 1 и 2.

Саксија 1. – Биљка расте __________________________________________________. Саксија 2. – Биљка наставља да расте ________________________ , супротно деловању силе Земљине теже. 2. Разговарајте и закључите зашто је биљка у саксији 2 наставила да расте усправно. _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 57

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

РАЗМНОЖАВАЊЕ

Кључни појмови размножавање оплођење пупљење колонија полна ћелија јајна ћелија сперматозоид зигот хормони менструација

Способност живих бића да стварају потомство назива се размножавање. Жива бића се могу размножавати полним и бесполним путем.

Бесполно размножавање Бесполно размножавање је начин размножавањa при којем од једне јединке настану две нове. Потомци настали бесполним размножавањем имају особине исте као родитељ. Једноћелијски организми, попут бактерија, амебе, еуглене и папучице, размножавају се простом деобом ћелије.

наследни материјал

две нове јединке

Деоба бактерија – шема

Размножавање амебе

Деоба бактерија посматрана под микроскопом

Размножавање еуглене

Размножавање папучице

Бактерије се у повољним условима деле веома брзо, на сваких 20 минута. Када се намноже, стварају плавозеленкасту скраму на земљишту или води. Нека жива бића, попут слатководне хидре и сунђера, размножавају се пупљењем, што је такође бесполно размножавање. На телу родитеља 58

Размножавање

образује се израштај – пупољак, од којег настаје нова јединка – млада хидра или сунђер. Када достигну одговарајућу величину, нове јединке се одвајају од родитеља и настављају свој живот самостално. Уколико се пупољак не одвоји од родитеља, настаје колонија. Пупљењем се размножава и квасац.

пупољак

Пупљење хидре Пупљење квасца

Полно размножавање човека и животиња Већина живих бића размножава се полним путем. Код полног размножавања долази до спајања сперматозоида (мушке полне ћелије) и јајне ћелије (женске полне ћелије). Полне ћелије се стварају у полним жлездама. Спајањем мушке и женске полне ћелије настаје оплођена ћелија – зигот. Тај процес назива се оплођење. Женски полни органи су јајници, јајоводи, материца и вагина. Јајници су полне жлезде које стварају јајне ћелије и луче женске полне хормоне. Хормони имају улогу сигнала (гласника) између ћелија и делују у малим количинама. Јајоводи прихватају зрелу женску полну ћелију – јајну ћелију. Кроз јајовод јајна ћелија путује до материце. Материца се припрема да прихвати оплођену јајну ћелију тако што њен зид сваког месеца задебљава. Уколико се оплођење не догоди, задебљали зид материце се љушти и избацује у спољашњу средину заједно с јајном ћелијом. Та појава се назива менструација.

јајоводи

јајник

материца вагина Женски полни органи

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Мушки полни органи су семеници, семеводи и полни уд (пенис). Семеници су полне жлезде које стварају мушке полне ћелије – сперматозоиде и луче мушке полне хормоне. Из семеника сперматозоиди путују семеводима и доспевају у мокраћну цев пениса. Скротум је кожна кеса у којој су смештени тестиси.

семевод

полни уд семеник скротум Мушки полни органи

Животиње које живе у воденој средини, ракови, рибе и жабе, током размножавања избацују мушке и женске полне ћелије у воду, у којој се врши оплођење. То је спољашње оплођење. Животиње које се размножавају овим путем дају велики број потомака да би врста опстала.

Спољашње оплођење код жаба

Оплођена јаја жабе

Оплођење код гмизаваца, птица и сисара одвија се у полним органима женке. То је унутрашње оплођење. Код већине гмизаваца и птица женке легу јаја, из којих се развијају младунци. Код већине сисара рађају се младунци који личе на своје родитеље.

Јаја змије

Јаја птице

Размножавање

Постоје и врсте животиња које имају и мушке и женске полне жлезде. Оне се називају хермафродити. Њима припадају кишна глиста и пуж.

Оплођење пужева

Оплођење кишних глиста

Укратко Способност живих бића да стварају потомство назива се размножавање. Постоје два основна типа размножавања: бесполно и полно. Бесполно размножавање је начин размножавања при којем од једне јединке настају две нове. Потомци који настају бесполним размножавањем имају исте особине као родитељ. Полно размножавање је спајање мушке и женске полне ћелије, које се назива оплођење. Постоји спољашње и унутрашње оплођење. Неке врсте животиња имају и мушке и женске полне ћелије. Оне се називају хермафродити.

Питања и задаци 1. Објасни значај процеса размножавања за жива бића. 2. Наброј начине размножавања живих бића. 3. Заокружи слово испред тачаног одговора. Бактерија, амеба, еуглена и папучица размножавају се: а) простом деобом; б) унутрашњим оплођењем; в) бесполно – пупљењем. 4. Како још називамо мушку и женску полну ћелију? 5. Шта је оплођење? 6. Знаком + у табели означи који од наведених органа припада мушким, а који женским полним органима. Полни органи семеници јајници семеводи полни уд вагина јајоводи материца мушки полни органи женски полни органи

7. Уочи и упореди разлике у размножавању бактерије и човека. 61

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

РАЗМНОЖАВАЊЕ БИЉАКА

Кључни појмови цветнице опрашивање расејавање

Најразноврснија и најраспростањенија група биљака на нашој планети јесу цветнице. Већина биљака које расту у парковима или улепшавају станове и терасе спадају у цветнице. Такође, највећи број шумских и ливадских биљака припадају цветницама. Цветнице припадају биљкама семеницама, јер стварају семе. Семенице могу бити скривеносеменице и голосеменице. Цветнице су скривеносеменице јер се њихова семена налазе у плоду. Голосеменице немају цвет и плод. Улогу цвета код голосеменица имају шишарке, и семена се налазе у њима. Највећи број врста голосеменица јесу четинари.

Полно размножавање Органи за полно размножавање цветница налазе се у цвету. Већина цветова има цветну дршку, којом су причвршћени за стабло. На другом крају цветне дршке налази се цветна ложа. Она носи чашичне и круничне листиће, као и полне органе – тучак и прашнике. тучак прашник крунични листићи цветна ложа цветна дршка Грађа цвета

Тучак се налази на врху цветне ложе и личи на бочицу. Његов доњи, проширени део назива се плодник, а у њему се налазе – јајне ћелије. Прашници се налазе око тучка. У прашницама су поленова зрна. Свако поленово зрно садржи једну мушку полну ћелију. Цвет који има тучак и прашнике је двополан, а цвет који има само тучак или само прашнике јесте једнополан. 62

Размножавање биљака

Размножавање биљака започиње опрашивањем. То је процес преношења поленових зрна из прашника на жиг тучка. Опрашивање је могуће помоћу ветра, инсеката, птица, слепих мишева, итд.

а)

б)

в)

г)

Опрашивање помоћу: а) ветра, б) инсеката, в) птица, г) слепих мишева

Опрашивање

Самоопрашивање је преношење полена из прашника једног цвета на жиг тучка истог цвета или другог цвета на истој биљци. У плоднику тучка спајају се мушка и женска полна ћелија, то јест, догађа се оплођење. Из цвета се после опрашивања и оплођења развија плод. У плоду се налазе семена која се расејавају по тлу, на којем може да изникне нова биљка. Укусни и сочни, плодови привлаче одређене животиње или се израштајима закаче за крзно животиња, које их потом разносе. Плодове и семена расејава и ветар, као код маслачка.

Расејавање семена уз помоћ животиња и ветром

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Код четинара улогу цвета имају мушке и женске шишарке, које се разликују по величини. Мушке шишарке су величине око 1 cm, док су женске шишарке много крупније, до 10 cm. У мушким шишаркама образује се велика количина полена, a у женским се налазе јајне ћелије.

Женске шишарке бора

До женских шишарки полен се преноси ветром. После опрашивања спајају се мушке и женске полне ћелије – догађа се оплођење. Од оплођења до образовања и сазревања семена треба да прођу две-три године. За то време женске шишарке порасту и одрвене. Када постану зреле, шишарке се отварају и ослобађају семење, које потом расејава ветар. Расејавање олакшавају крилати израштаји на семену.

Мушке шишарке бора

Семе четинара

Вегетативно размножавање Неке биљке се могу развити из вегетативних биљних органа – корена, стабла и листа. Размножавање помоћу тих органа назива се вегетативно размножавање. размножавање резницом размножавање пелцером

размножавање кореном

Вегетативно размножавање малине

Размножавање биљака

Неке биљке се размножавају подземним стаблом – луковицом (лала, лук) и кртолом (кромпир).

Вегетативно размножавање лале луковицом

Вегетативно размножавање кромпира кртолом

Мушкатла и украсне лозице размножавају се пелцером. Пелцер је део зељастог стабла с листовима. Ружа, врба и топола размножавају се резницама. Резница је гранчица дрвенасте биљке с листовима и пупољцима.

Вегетативно размножавање мушкатле пелцером

Вегетативно размножавање ружа резницама

Пелцери и резнице се држе у посудама с водом или се саде у влажну земљу да би развили коренове. Афричка љубичица и бегонија размножавају се листом. Лист се потопи у воду и из лисне дршке се развијају коренови. Лист се потом засади у земљу, где се даље развија и расте, као нова биљка. 65

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Вегетативно размножавање афричке љубичице листом

Вегетативно размножавање јагоде пузећим изданцима

Јагода образује бочне, пузеће изданке. На њиховој доњој страни на појединим местима израстају жиличасти коренови, док на горњој страни израста нов, млади изданак. После образовања нове биљке веза са старом биљком се прекида. Током године само из једне јагоде може се развити више од десет нових биљака. Зато јагоде брзо насељавају велике површине земљишта.

Укратко Органи за полно размножавање цветница налазе се у цвету. Опрашивање је преношење полена до тучка. Након опрашивања долази до оплођења. У оплођеном цвету формирају се семена. Код цветница семе је у плоду. Потом се семена расејавају – разносе се до места где ће из њих изнићи нова биљка. Улогу цвета код четинара имају женске и мушке шишарке . Код четинара семе се налази у женској шишарци. Цветнице се вегетативно размножавају помоћу корена, подземних стабала – луковица и кртола, резница, пелцера итд.

Питања и задаци 1. Шта је опрашивање? 2. Који су органи за размножавање код четинара и цветница? 3. Који су начини опрашивања биљака? 4. Kако се вегетативно размножавају лук и кромпир? 5. Упореди полно и вегетативно размножавање биљака. 6. Објасни како се вегетативно размножава лук. 7. Допуни реченицу. Цвет који има тучак и прашнике је __________________________, а цвет који има само тучак или само прашник јесте ____________________________. 66

Грађа цвета. Разликовање једнополних и двополних цветова

ба еж

ГРАЂА ЦВЕТА. РАЗЛИКОВАЊЕ ЈЕДНОПОЛНИХ И ДВОПОЛНИХ ЦВЕТОВА Циљеви вежбе Уочавање и посматрање делова цвета Уочавање разлика између једнополних (мушких и женских) и двополних цветова За вежбу је потребно припремити: цвет биљке, лист хартије, п инцету и лупу.

Поступак Пинцетом пажљиво одвој делове цвета – цветну дршку, цветну ложу, чашичне и круничне листиће, прашнике и тучкове. Поређај их на папир и посматрај их под лупом.

Нацртај и обележи делове цвета у свесци.

Приказ резултата и дискусија 1. Да ли сваки цвет има исте делове? _________________________________________________________________________ 2. Како се назива цвет који има само тучак или само прашнике? _________________________________________________________________________ 3. Како се назива цвет који има и тучак и прашнике? _________________________________________________________________________ 4. Разговарајте на часу па након тога одреди да ли је цвет који си посматрао/посматрала једнополан или двополан. _________________________________________________________________________ 67

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА ба Веж

ВЕГЕТАТИВНО РАЗМНОЖАВАЊЕ КРОМПИРА КРТОЛОМ Циљ вежбе Упознавање с поступком вегетативног размножавања кромпира За вежбу треба припремити: кртолу кромпира, земљу, воду, нож и теглу.

Поступак Стави кромпир у оставу или на неко друго мрачно место. Обрати пажњу на мала, плитка удубљења на површини кромпира, која називамо „окца”. У њима се налазе пупољци. Након неколико дана приметићеш да су из окаца кромпира избили бели израштаји. То су изданци кромпира, из којих ће се развити биљка. Одсеци део кромпира с белим израштајима, па га стави у теглу с влажном земљом. Израштаји који расту из окаца треба да буду окренути нагоре. Теглу остави на осветљеном месту, а земљу редовно и умерено кваси. Посматрај шта се дешава.

Приказ резултата и дискусија 1. Опиши шта се догодило с кртолом кромпира након две-три недеље. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 2. Колико је дана прошло од када си кртолу ставио/ставила у земљу до ницања нове биљке кромпира? _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 3. Разговарајте на часу о томе како је никла нова биљка и које је услове имала током клијања. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________

Раст и развиће

РАСТ И РАЗВИЋЕ

Оплођењем настаје нов организам, који расте и развија се. Раст је увећање величине тела настало деобом ћелија. Развиће чине све промене настале у грађи тела. Раст и развиће се налазе под утицајем наследног материјала.

Раст и развиће човека Човек свој живот започиње као оплођена јајна ћелија – зигот. Из оплођене јајне ћелије се ствара ембрион (заметак).

Кључни појмови раст развиће зигот ембрион фетус организам преображај дужина живота

Ембрион стар пет недеља Фетус

Осам недеља касније стварањем ткива и органа, из ембриона настаје плод или фетус. Тај процес назива се ембрионално развиће. Развој бебе у стомаку траје између 37 недеља и 42 недеље (280 дана) и завршава се њеним рађањем. Новорођенче се рађа без зуба. До треће године детету избијају сви млечни зуби, који се касније замењују сталним зубима. Приликом рођења сви органи новорођенчета су формирани и функционални, осим полних органа. Новорођенче

Раст и развиће животиња Организми који се размножавају полним путем започињу живот као опло ђена јајна ћелија – зигот. Зигот се затим дели, број ћелија се увећава и с временом се формира нови организам. Након завршеног процеса развића и бројних промена у грађи тела вишећелијских организама – образује се млада јединка.

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Потомство гмизаваца

Потомство кокошке

Потомство мачке

Неке животиње, попут лептира и жаба, развијају се тако што пролазе кроз више промена – преображаја. Развиће с потпуним преображајем одвија се у четири ступња, а то су: јаје, ларва, лутка и одрасла јединка. Код жаба, скакаваца и стеница је непотпун преображај и одвија се преко више ступњева ларве. оплођено јаје

лутка одрасла жаба ларва (гусеница)

одрасли лептир

ларва (пуноглавац)

јаја

Потпун преображај лептира

Непотпун преображај жабе

Раст и развиће

Код водоземаца, гуштера, птица и сисара из оплођене јајне ћелије развија се ембрион. Код птица и гмизаваца он се налази унутар јајета, а код већине сисара у телу мајке. јаја гмизаваца (гуштера)

јаја риба јаја водоземаца (жаба)

јаја птица живорођени младунци сисара (миша)

Већина животиња које носе јаја та јаја сакривају на неком скровитом месту или у посебно направљеном гнезду. Птице које чувају своја гнезда и јаја греју их својим телом или их расхлађаују и штите од непријатеља. Код већине сисара раст и развој ембриона одвија се унутар тела мајке.

Кобила

Крава Развој ембриона у телу мајке

Раст и развиће биљака Из оплођене јајне ћелије развија се зачетак биљке – клица. Клица је смештена унутар семена. Семе садржи клицине листиће са хранљивим супстанцама, које клица користи за своју исхрану све док не постане способна да врши фотосинтезу. Око семена постоји чврст заштитни слој – семењача. Када су услови повољни, семе упија воду и бубри. 71

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

пупољчић

стабаоце

коренак

клицини листићи са хранљивим супстанцама

Семењача пуца и из пукотине се пробија клица, која почиње да расте. На клици се разликују коренак, стабаоце и пупољчић. Основни услови за клијање семена јесу вода, ваздух и топлота. Земљиште и светлост нису неопходни услови за клијање. Када се развију први листови, биљка почиње да врши процес фотосинтезе, да расте и развија се.

семењача Грађа семена пасуља Клијање семена пасуља

Већина биљака расте и развија нове органе током читавог живота. Не расту, међутим, све биљке истом брзином. Маховине расту веома споро. За годину дана порасту од око 1 милиметра до неколико центиметара.

Маховина

Дужина живота Свака јединка има свој животни век. Обично врсте мањих димензија живе краће, док су крупније врсте најчешће дуговечне. Неке врсте биљака живе више стотина, па и хиљада година. Маслина може да живи до 3.000 година. Једногодишње биљке, попут грашка и петуније, комплетан свој животни циклус завршавају у периоду до годину дана.

Маслина

Грашак

Петунија

Раст и развиће

Вишегодишње дрвенасте биљке (липа, трешња...) и многе зељасте биљке (маслачак, детелина, лук, траве...) живе дуже од две године.

Липа

Трешња

Маслачак

Детелина

Трава

Старост стабала одређује се помоћу годова који се виде када се стабло посече. Годови имају облик прстена. Сваке године се створи један год. Годови

Годови на пресеченом стаблу

Буве и мишеви живе до две године, а жабе крастаче и кунићи до дванаест година. Пси могу да живе до тринаест, мачке до шеснаест, а коњи до тридесет година.

Бува

Миш

Жаба

Кунић

Пас

Мачка

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Укратко Оплођењем настаје нов организам, који расте и развија се. Раст је увећање величине тела настало деобом ћелија. Развиће чине све промене настале у грађи тела. Раст и развиће се налазе под утицајем наследног материјала. Из оплођене јајне ћелије код биљака се развија клица, а ембрион код животиња. Неке биљке и животиње расту целог свог живота.

Питања и задаци 1. Објасни разлику између раста и развића. 2. Која је разлика између развића с потпуним преображајем и развића с непотпуним преображајем? 3. Како делимо биљке на основу дужине њиховог живота? 4. Обележи знаком + код којих животиња је присутан наведени стадијум развића, а знаком – код којих није.

Лептир Жаба

јаје

Ступњеви преображаја ларва лутка

Имам идеју 1. Истражи на интернету или у школској библиотеци и сазнај који водени инсект живи само један дан и угине након полагања јаја у води. Истраживање представи на часу. 2. Распитај се у продавници здраве хране или сазнај на интернету како се називају биљке чије семе користимо у исхрани.

Биозабавник Водени медведи су сићушни организми који могу да преживе температуре у распону од –200°C до +150°C. Могу да преживе и без хране или воде до 100 година.

Водени медвед

Грађа семена пасуља

ба еж

ГРАЂА СЕМЕНА ПАСУЉА Циљ вежбе Уочавање делова семена (семењаче, клициних листића и клице) За вежбу је потребно припремити: семе пасуља и чинију воде.

Поступак Семе пасуља увече потопи у воду, па га у њој остави до јутра. Ујутру га извади из воде. Пошто је семе упило воду, омекшало и набубрило, можеш лако да одвојиш семењачу од клициних листова и да уочиш зачетак биљке или клицу.

Приказ резултата и дискусија

1. Обележи делове семена пасуља. 2. Разговарајте на часу о томе које улоге имају семењача, клицини листићи и клица. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 75

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА ба Веж

ПРАЋЕЊЕ КЛИЈАЊА И РАСТА ПШЕНИЦЕ Циљ вежбе Доказивање услова потребних за клијање и раст пшенице За вежбу је потребно припремити: семена пшенице, тањир, салвету и прскалицу за воду.

Поступак На тањир стави салвету, па је попрскај водом, али тако да буде равномерно влажна. Потом семена пшенице поређај на салвету у једном реду. Тако припремљен тањир остави близу извора светлости и топлоте. Сваког дана семена попрскај водом 4-5 пута. Записуј и сликај промене које запажаш на пшеници.

Приказ резултата и дискусија 1. Након што си сликао/сликала промене које су се дешавале, опиши их у свесци и унеси резултате у табелу. Промене на пшеници Дан 2. Дан 4. Дан 6. Дан 8. Дан 10. 2. Разговарајте о условима који су биљци неопходни за клијање, раст и развиће. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 76

Пубертет и полна зрелост

ПУБЕРТЕТ И ПОЛНА ЗРЕЛОСТ

Пубертет и полна зрелост Након периода интензивног раста, после десете године живота, девојчице и дечаци полно сазревају. Они су тада у пубертету. Пубертет је период живота између детињства и младости, који траје неколико година. Код девојчица пубертет почиње нешто раније него код дечака, између 8. и 13. године. Дечаци у пубертет улазе између 9. и 15. године живота. У пубертету се код дечака и девојчица јављају промене у изгледу, али и у понашању. Примарна полна одлика девојчица јесте присуство женских полних жлезда – јајника, а дечака – присуство мушких полних жлезда, семеника. У пубертету код девојчица долази до појаве прве менструације, а код дечака до сазревања сперматозоида. Менструални циклус је раздобље од појаве једне менструације до појаве друге менструације. Менструација најчешће траје између три и седам дана. Након прве менструације јајници сваког месеца стварају једну јајну ћелију. Уколико јајна ћелија не буде оплођена, она се избацује из организма у виду менструације. Менструације у почетку нису редовне. Често је потребно и до неколико година да се циклуси устале на 28 дана. Под утицајем хормона јављају се секундарне Почетак маљавости код дечака полне одлике. Бокови девојчица се шире у односу на рамена. И код дечака и девојчица јавља се појачана маљавост – раст длака испод пазуха и око полних органа. Дечацима почињу да расту бркови и брада, а глас им постаје дубљи – мутирају. Рамена им се шире и израженије се развијају мишићи.

Кључни појмови пубертет полне одлике

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

Деца у пубертету

Савети за дечаке и девојчице Због наглог раста у пубертету се код девојчица и дечака могу јавити повремени болови у ногама и рукама. Уколико су болови дуготрајни и јаки, треба да се обрате родитељима и лекару. За девојчице је важно, као и за жене током читавог живота, да прате промене на грудима. Уколико уочите неку промену на грудима, ако се јави оток или напипате чвориће, обратите се родитељима и лекару. Обрати се родитељима и лекару уколико приметиш да је разлика у величини тестиса приметна, ако се јави оток или осетиш чвориће.

Периоди у животу људског бића од рођења до старости Период живота од рођења до почетка полне зрелости јесте доба младости. Период у којем је организам способан да створи потомство назива се доба полне зрелости. Јединке које могу остварити потомство јесу одрасле јединке. Завршни период живота назива се доба старости.

Периоди у животу људског бића од рођења до старости

Пубертет и полна зрелост

Укратко Пубертет је период живота између детињства и младости, који траје неколико година. Током пубертета јављају се промене код оба пола. Примарна полна одлика девојчица јесте присуство женских полних жлезда – јајника, а дечака – присуство мушких полних жлезда, семеника. Под утицајем хормона јављају се секундарне полне карактеристике. Период живота од рођења човека до почетка полне зрелости јесте доба младости. Период током којег је организам способан да створи потомство јесте доба полне зрелости. Завршни период живота назива се доба старости.

Питања и задаци 1. Шта је ембрионално развиће? 2. Наведи секундарне полне одлике девојчица и дечака. 3. Шта је менструација? 4. С ким све можеш да поразговараш уколико уочиш неуобичајене промене на телу? 5. Наброј периоде у животу човека од његовог рођења до старости.

Биозабавник Девојчице, не заборавите да убележите датум своје прве менструације, јер то је важан податак, који ће бити забележен у вашем здравственом картону. Разговарајте с родитељима уколико имате болне менструације или се јаве било какве промене у односу на претходну менструацију. За разлику од мушкараца, којима се нова сперма стално ствара и обнавља, претпоставља се да се девочице рађају са око пет милиона незрелих јајних ћелија. Када девојчице уђу у пубертет, с почетком менструалног циклуса сазрева месечно по једна јајна ћелија. Број јајних ћелија и њихов квалитет опадају с годинама.

ПОРЕКЛО И РАЗНОВРСНОСТ ЖИВОТА

ТЕСТ 1 Заокружи тачан одговор. 1. Неживу природу чини: а) мрав у шуми, б) кишна глиста у земљишту, в) вода и дно једне реке без организама, г) птица у ваздуху. 2. Ћелије које се могу уочити без микроскопа су: а) ћелије алге, б) кокошје јаје, в) ћелије гљиве, г) амеба. 3. Повежи називе организама с начином исхране тако што ћеш на свакој линији уписати одговарајући број. 1. Еуглена _____ хетеротрофан начин исхране 2. Вилина косица _____ аутотрофан начин исхране 3. Маслачак _____ миксотрофан начин исхране 4. Буђ _____ сапротрофан начин исхране 5. Алга _____ паразитски начин исхране 6. Вук 4. Повежи начин размножавања с називом организма – напиши одговарајући број на свакој линији. 1. Полно размножавање _____ амеба _____ човек 2. Бесполно размножавање _____ жаба _____ бактерија _____ цвет лале _____ змија 5. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је исказ нетачан. Гљиве су организми који врше процес фотосинтезе. Т Н Ћелија је основна јединица грађе и функције сваког живог бића. Т Н Хипотеза је научно доказана теорија. Т Н Микроскоп увеличава посматране објекте до 2000 пута. Т Н 6. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је исказ нетачан. Варење је уситњавање и разлагање хране. Т Стоме су ситни отвори на листу биљака. Т Лептир дише помоћу трахеја. Т Транспирација је избацивање воде код биљака. Т

Н Н Н Н

Тест 1

7. Одговори на постављена питања. а) Коју улогу има рибљи мехур? ______________________________________________ __________________________________________________________________________ б) Који се увеличавајући инструменти користе током истраживања у биологији? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ в) Како се назива способност живих бића да осећају и реагују на утицаје дражи? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ г) Које су разлике између примарних и секундарних полних особина? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 8. Које органе за дисање имају жива бића наведена у табели? Одговори тако што ћеш знак + уписати на одговарајуће место у њој. Органи за дисање Жива бића паук штука пчела птица човек

кожа

цевчице за дисање (трахеје)

плућа

шкрге

листолика плућа

9. Допуни следеће реченице. 1. Орган за излучивање код планарије и кишне глисте назива се ____________________. 2. Жива бића која се хране на рачун других називају су ____________________________. 3. Процес којим биљке стварају храну назива се _________________________________. 4. Развиће код жабе, скакаваца и стенице је ______________________________________. 5._______________________________ је секундарна полна одлика код девојчица када долази до љуштења зида материце.

2. Јединство грађе и функције као основа живота ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА Кључни појмови животна средина животни услови адаптација

Жаба

Водена биљка – дрезга

Насељени део Земље у којем жива бића могу да опстану назива се животна средина. За жива бића окружење у којем живе, и које чини жива и нежива природа, јесте животна средина. Она може бити водена (копнене воде, мора и океани) и копнена (четинарске шуме, листопадне шуме, ливаде и пашњаци). Животне средине разликују се по животним условима који у њима владају: по количини кисеоника, количини светлости и температури. Врсте живих бића које живе у различитим животним срединама разликују се по изгледу, грађи и начину исхране. То значи да су се жива бића прилагодила – адаптирала на различите услове животне средине. Оне су током дугог периода прилагођавале одређене особине условима окружења да би могле да опстану и дају потомство. Нека жива бића су прилагодила своју грађу и изглед тела.

Поларна лисица

Сеоба птица

Пустињска биљка – кактус

На пример, задње ноге жабе су снажне и дуге и омогућавају јој да скаче, док јој пловне кожице између прстију олакшавају пливање. Током зиме крзно лисице постаје гушће и штити је од хладноће. Друга жива бића условима животне средине прилагодила су своје понашање и животне процесе. Неке врсте птица, на пример, зими се селе у топлије крајеве, где има довољно хране. Пустињске биљке су сочне и богате водом, што им омогућава да опстану у животној средини у којој нема воде. Водене биљке пак имају танке листове и мекано тело јер живе у води.

Живот у води

ЖИВОТ У ВОДИ

Вода је животна средина у којој живе различите врсте биљака и животиња. Кисеоник и минералне соли, који се налазе у води, омогућавају раст и развиће живим бићима. Жива бића су се на живот у води прилагодила на различите начине. Водене биљке су грађу својих органа прилагодиле животу у води. Коренови су слабо развијени, „плутају” у води или се уопште не развијају.

Кључни појмови жути локвањ дрезга шкољка речни рак шаран штука

Животна заједница баре

Листови водене биљке на површини воде

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Воштани слој на листу

Листови водене биљке са дугачким лисним дршкама

Стабла су мекана и савитљива. Листови на површини воде су крупни чврсти и налазе се на дугачким лисним дршкама. Прекривени су воштаним слојем, који их штити од квашења и животиња. Листови потопљени у води могу да врше фотосинтезу иако кроз воду продире мала количина светлости. Они су танки и прозрачни и таква њихова грађа спречава да их покидају водене струје. Цветови се развијају на површини воде. Жути локвањ и дрезга су карактеристичне водене биљке. Жути локвањ је биљка која расте у језерима, барама и рекама спорог тока. Стабло ове биљке је дебело, положено на дну, у муљу, и с њега полазе коренови. На стаблу се налазе две врсте листова: танки и прозрачни, који су под водом, и срцолики листови, на површини воде.

Жути локвањ

Живот у води

На горњој површини срцоликих листова налазе се отвори за размену гасова – стоме. Листови су воштаним слојем заштићени од животиња и квашења. Листови локвања остављају мало светлости биљкама које ра сту испод њих. Цветови су жути, појединачни и крупни. Дрезга расте у барама, укорењена у муљевитој подлози. Велике групе дрезге представљају место за живот многих водених Дрезга животиња. Листови дрезге су перасто подељени. Животиње које настањују слатке воде јесу: шкољка, речни рак, шаран, штука и друге. Оне су својом спољашњом грађом и начином живота прилагођене животу у води. Шкољка живи на дну реке и слабо је покретна. Нема главу и живи заривена у подлогу. Тело јој је бочно спљоштено, што јој омогућава лакше заривање у подлогу. Цело тело шкољке је заштићено чврстом љуштуром, која је штити од грабљиваца. На телу постоји отвор за улазак и излазак воде. Вода облива листолике органе за дисање – шкрге. С водом у тело доспевају хранљиве супстанце. Шкољка се креће веома споро, помоћу мишића – стопала. Начин кретања шкољке указује на то да јој чула нису добро развијена и да није грабљивица.

Спољашња грађа шкољке – чврста љуштура

Водена животиња која живи на дну реке, али се активно креће и плива јесте речни рак. На глави речног рака налазе се крупне очи и два пара пипака – антена. У антенама су чула за додир и мирис. На телу речног

антена

чврст оклоп

очи

Речни рак

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

клешта

ножице за кретање

реп

рака постоји више ножица за кретање. На грудном делу налазе се ножице за ходање. Прве су претворене у клешта, која раку служе за одбрану и напад. На трбушном делу рак има ножице за пливање или за ношење јаја и младих (код женки). Тело се завршава репном лепезом, која служи за пливање уназад. Рак има чврст оклоп, који га штити од непријатеља.

Речни рак

У равничарском делу реке, на муљевитом дну, живи шаран. Шаран је риба вретенастог тела и велике главе на којој су бркови. Бркови су одлика риба које живе на дну. Помоћу њих рибе проналазе храну. На брковима се налазе чуло додира и укуса. Кожа шарана је слузава и на њој су крљушти – коштане плочице. Са стране, на глави шарана, налазе се шкрге, помоћу којих он дише. С бочне стране тела шарана налази се једна тамна линија – бочна линија, у којој су органи помоћу којих риба осећа и најмање покрете воде изазване кретањем других организама. То јој омогућава да лакше дође до плена или избегне опасност. Шаран се креће помоћу пераја, а храни се биљкама, различитим ларвама, црвима и раковима. леђнo перајe

бочна линија

крљушти

репно пераје грудно пераје подрепно пераје

трбушно пераје Шаран

За разлику од шарана, штука је риба која има витко издужено тело и брзо плива. Штука је грабљивица у чијој вилици се налазе оштри зуби. Лови из заседе. Боја тела ове рибе и шаре на телу слични су средини у којој она живи, што јој омогућава да се непримећена приближи плену. леђно пераје

вилица са зубима

грудно пераје подрепно пераје парна пераја

Штука

трбушна пераја

репно пераје

Живот у води

Укратко У води живе различите биљке и животиње. Жути локвањ и дрезга су карактери стичне водене биљке. Водене биљке су грађу својих органа прилагодиле животу у води: коренови су слабо развијени, стабла су мека и савитљива, а листови су танки и прозрачни. Цветови се развијају на површини воде. Животиње које настањују слатке воде јесу: шкољка, речни рак, шаран, штука и друге. Оне су својом спољашњом грађом и начином живота прилагођене животу у води.

Питања и задаци 1. Зашто је корен водених биљака слабо развијен, а стабла су им танка, мекана и савитљива? 2. Како су се биљке прилагодиле на живот у воденој средини? 3. Која је улога бочне линије код риба? 4. У свесци нацртај и обележи делове тела речног рака. 5. Посматрај слике шарана и штуке дате на страни 86, па упореди њихов изглед тела. Запиши у свесци своја запажања.

Имам идеју На слици je приказана животна заједница једне баре. На линијама упиши која жива бића препознајеш.

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

ЖИВОТ НА КОПНУ – ПРИЛАГОЂЕНОСТ БИЉАКА

Четинарскo дрвеће расте у климатским областима у којима су зиме хладне и дуге, а лета веома кратка.

Кључни појмови јела смрча бор смола четине храст жбунасте биљке зељасте биљке полужбунови траве жир

Четинарска шума

У Србији се станишта четинара налазе на високим планинама, изнад листопадних шума. Најчешће врсте четинара у Србији јесу јела, смрча и бор.

Јела

Смрча

Бор

Крошње јеле и смрче имају облик пирамиде. Гране су благо савијене, да се гомиле снега не би задржале на њима и поломиле их. Крошње борова могу да буду овалне, у облику пирамиде или кишобрана. 88

Живот на копну – прилагођеност биљака

На месту оштећења стабла четинари луче смолу, течан производ који се састоји од различитих хемијских састојака. Она затвара отвор на кори и тако штити стабло од смрзавања и уласка под кору разних инсеката, бактерија и гљивица.

Смола на кори стабла

Четинарске врсте дрвећа имају снажан и разгранат корен и игличасто лишће, које називамо четине.

Корен бора

Четине смрче

Четине трају неколико година (од две до дванаест). Никада не опадају све одједном, већ се постепено у току године замењују новим четинама. Зато је четинарско дрвеће увек зелено. Четине су прекривене воштаним слојем и прожете смолом, што их штити од смрзавања, јаког ветра и оштећења. Због мале површине четина фотосинтеза код четинара је успорена – одвија се спорије него код листопадних врста. Зато четинарско дрвеће споро расте. Зелене четине, међутим, врше фотосинтезу и током касне јесени и у рано пролеће, па чак и зими. Четине су узане, с малим бројем стома, па је транспирација смањена. Четине и шишарка смрче

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

У листопадно дрвеће у Србији спада више врста храстова. Можемо их препознати по листовима, који су усечени, и по плоду, жиру. У листопадним шумама које чине храстови има пуно светлости.

Листови храста и плод – жир

Стабло храста

Кора храста

Стабло храста је високо и чврсто, па може да буде изложено јаким ветровима, а да се не сломи. Крошње храстова су велике и разгранате, с јаким и кривим гранама. Високо су постављене и зато су заштићене од крупних биљоједа. Кора младог стабла храста је глатка, а старењем биљке постаје дебела и чврста. Кора штити дрво од ниских температура, губљења воде и животиња. Лишће храста опада у јесен. То је важна прилагођеност на зимски период. С појавом првих мразева корен не може да упија довољну количину воде, која је неопходна за процес фотосинтезе. Осим тога, вода у листовима може да се замрзне и узрокује њихово оштећење. Да би се све то спречило, лишће у јесен опада, а дрвеће прелази у стање мировања. У пролеће, када дани постану топлији, лишће поново израста. Корен храста је добро развијен. У младости храст развија корен који продире неколико метара у дубину. Касније се на њему развијају бочни коренови. Корење неких храстова снажно продире и кроз камениту подлогу.

Корен храста

Цваст храста

Цветови храста су ситни и скупљени у цваст. Опрашује их ветар. 90

Живот на копну – прилагођеност биљака

Плод храста назива се жир. Жир је заштићен чврстим омотачем, који има улогу да штити клицу током зиме. У њему се налазе хранљиве материје, које ће клици омогућити раст и развиће до појаве првих зелених листова. За многе животиње жир је права посластица у исхрани. Оне их сакупљају и чувају у дупљама дрвета или рупама у земљи и на тај начин расејавају храст у природи. Разгранате крошње храстова и листови са урезима пропуштају доста светлости, па су шуме храстова топле и светле. Зато у њима расту многе жбунасте и зељасте врсте биљака.

Kупина

Глог

Дивља ружа

Глог, дивља ружа и купина су жбунасте биљке прилагођене животу у шумама. Њихови листови су мањи, код дивље руже и купине перасто дељени, а код глога усечени. Стабла ових биљака су нижа од стабала дрвећа. Зато су лако доступна биљоједима али имају трње које их штити. Плодови глога, дивље руже и купине садрже шећере и витамине. Њима се хране птице и друге животиње. Неке зељасте биљке, као што су дивљи лук – сремуш, висибаба, јагорчевина и кукурек, листају, цветају и доносе плод у рано пролеће. Тада дрвеће још увек није олистало, па у шуми има пуно светлости. Ове биљке прилагођене су ниским температурама.

Дивљи лук – сремуш

Висибаба

Јагорчевина

Кукурек

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Друге зељасте биљке које расту у шумама: шумска јагода, оригано, звончић и мртва коприва, цветају касније током лета.

Шумска јагода

Оригано

Звончић

Мртва коприва

Полужбунови су по облику слични жбуновима, али су код њих дрвенасти само доњи делови стабла, док су горњи делови зељасти и изумиру сваке године у јесен. У полужбунове спадају мајчина душица, кантарион, жалфија и друге биљке.

Мајчина душица

Kантарион

Жалфија

Неким биљкама, попут већине храстова, бора и ливадског биља, за раст и развој потребно је доста светлости. Постоје, међутим, и врсте биљака које расту у условима смањене светлости. То су такозване биљке сенке: смрча, јела и зељасте шумске биљке. Хајдучка трава, маслачак и боквица стварају супстанце горког укуса, које их штите од биљоједа.

Хајдучка трава

Mаслачак

Боквица

Живот на копну – прилагођеност биљака

Траве, које покривају највећи део копна, веома су добро прилагођене и издржљиве биљке. Осушени листови трава се после кише брзо обнављају, а стабла непрекидно расту. Зато траве настављају да расту после испаше или кошења.

Мачји репак

Енглески љуљ

Попино прасе

Укратко Најраспрострањеније врсте четинара у Србији јесу јела, смрча и бор. Крошње четинара су облика пирамиде или кишобрана. Листови четинара – четине су игличастог облика које не опадају у јесен. Органи за размножавање четинара су шишарке. Четинарско дрвеће има снажно развијене и разгранате коренове. Стабло храста има високо постављену крошњу. Лишће листопадног дрвећа (храстова) опада у јесен а у пролеће поново израста. Храстове шуме су топле и светле и у њима расту многе жбунасте и зељасте врсте биљака. Постоје биљке које живе на стаништима с пуно светлости на пример храст, бор и ливадске биљке. У условима смањене светлости расту „биљке сенке” као што су смрча, јела и зељасте шумске биљке.

Питања и задаци 1. На које начине се четинарско дрвеће прилагодило на неповољне животне услове? 2. Погледај слике јеле, смрче и бора и уочи основне особине овог дрвећа. 3. Зашто су четинари увек зелени? 4. На које начине се листопадно дрвеће прилагодило на неповољне животне услове? 5. Уочи сличности и разлике између смрче и храста. 6. Које се животиње хране плодовима храста – жировима? 7. Наброј зељасте и дрвенасте биљке које расту у твом крају. 8. Како се маслачак и хајдучка трава штите од биљоједа? 93

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Имам идеју Пронађи на интернету или у школској библиотеци податак о томе зашто у јесен лишће листопадног дрвећа постаје жуто или црвено. Резултат истраживања представи на часу.

Биозабавник Научници су доказали да боравак у шуми повољно утиче на здравље људи. Шумско дрвеће ствара супстанце које уништавају бактерије и гљивице, изазиваче болести. Тамјан је смола која се добија од неких врста дрвенастих биљака. Паљењем тамјана развија се јак и пријатан мирис. Тамјан се користи у религиозне сврхе, у производњи парфема и у традиционалној медицини.

Тамјан

Неке зељасте биљке, као, на пример, орхидеје, живе на листовима других биљака или на дрвећу. Орхидеје живе у тропским шумама. На дрвећу живе и маховине. За њих је дрво простор на ком расту, па се називају „паразити простора”. Често наносе велике штете биљкама на којима живе.

Орхидеја

Mаховина

Постоје борови код којих се само делимично развија или се уопште не развија једна страна крошње. Такав облик крошње назива се „форма заставе”. Ову појаву изазивају јаки ветрови и други неповољни услови који спречавају нормалан развој крошње.

Облик крошње бора – „форма заставе”

Одређивање најбоље прилагођених биљака НА УСЛОВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

ба Веж

ОДРЕЂИВАЊЕ НАЈБОЉЕ ПРИЛАГОЂЕНИХ БИЉАКА НА УСЛОВЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ Циљеви вежбе Утврђивање које су биљке најбоље прилагођене на услове животне средине Описивање њихових адаптација Разликовање биљних врста вашег краја За вежбу је потребно припремити: фото-апарат или мобилни телефон, канап или траку у боји дужине 4 m и свеску за записивање података.

Поступак Поделите се у две групе. Одредите која група ће истражити зељасте биљке на ливади, пашњаку или травњаку у насељу, а која дрвенасте биљке у шуми или парку. Прва група ученика истраживаће ливаду, пашњак или травњак у насељу. Прво помоћу канапа или траке у боји, дужине 4 m, означите површину облика квадрата од 1 m2. Поделите се у мање групе да бисте истражили десет таквих површина, јер ћете тако добити тачнији резултат. Процените која је биљна врста најбројнија. Избројте колико има биљака те врсте на 1 m2. Фотографишите ту биљку. Процените које су биљне врсте на 2. и 3. месту по бројности. Избројте и фотографишите и те биљке. Друга група ученика истражује шуму или парк. Треба да одредите већу површину за истраживање, од око 10 m2. Ако направите 20 корака, прешли сте раздаљину од око 10 m. Тако ћете добити једну страну замишљеног квадрата у ком треба да истражујете. Поделите се у мање групе да бисте истражили десет таквих површина. Тако ће ваш резултат бити реалнији. Процените која врста дрвета је најбројнија. Избројте и фотографишите најбројнију врсту дрвета на површини коју истражујете. Одредите још две врсте дрвећа – оне које су по бројности на 2. и 3. месту. Избројте их и фотографишите. Од вас се не очекује да знате имена биљака које сте истражили. Ако не знате о којим се врстама ради, питајте наставницу биологије, која ће вам дати одговор или ће вас упутити како да то сами откријете помоћу ботаничких атласа или интернета. У нижим разредима и у овој теми учили сте о многим биљним врстама. Можда ћете неке од њих препознати. Када одредите о којим врстама се ради, опишите њихове адаптације. Помоћи ће вам знање које сте стекли у овој теми, а можете да користите и додатну литературу и интернет.

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Приказ резултата и дискусија Најбројније врсте на десет истраживаних површина Група 1 Врста

Група 2 Врста

Најбројније врсте најбоље су прилагођене. Опишите њихове адаптације. _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ Напомена. – У екосистемима које проучавате могу да расту две или три врсте које су подједнако заступљене.

Живот на копну – прилагођеност животиња

ЖИВОТ НА КОПНУ – ПРИЛАГОЂЕНОСТ ЖИВОТИЊА

Јазавац је животиња која живи у листопадним шумама широм Европе. Активан је ноћу, када излази из своје јазбине. Има кратке ноге, које се завршавају канџама и зато је спор. Јазавац има издужену њушку, на којој се налази добро развијено чуло мириса, мале очи и ситне уши. Храни се корењем и плодовима биљака и ситним животињама. За јазавца су пчелиња гнезда права посластица. Из њих узима саће, ларве и мед. Грубо крзно и дебела кожа штите га од убода пчела. Зимски период јазавац преспава, мада се повремено буди да би се нахранио.

Кључни појмови јазавац срна папци пас мачка слепи миш сова мала ушара

Јазавац

Срна је плашљива шумска животиња. Има здепасто тело, дугачке и витке ноге и кратак репић. Ноге јој се завршавају папцима. Срна је брза животиња. Брзо трчи или се креће у скоковима. На глави има два крупна ока, с дугим трепавицама, и дуге уши. Уши покреће према извору звука. Осим чула вида и слуха, срна има добро развијено и чуло мириса. Зими добија дебело крзно, које је штити од хладноће.

Срндаћ

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Пас и мачка су домаће животиње. Пас је издржљиви грабљивац који лови у чопору. За разлику од пса, мачка је усамљени ловац. Она се шуња и нечујно прати свој плен. Витке је грађе, с ногама прилагођеним за брзо скакање и грабљење. Дуга чки и јаки очњаци пса и мачке указују на то да су ове животиње месоједи и да њима кидају храну. реп

глава ушна шкољка труп

окo

ноге бркови

Пас и мачка

Чула пса и мачке су добро развијена. Чуло мириса пса боље је развијено од његовог чула вида. Мачка има одличан вид. Успешно лови у сумрак, када је количина светлости мала. Пас и мачка померају уши према извору звука. Слепи миш је широко распро страњен у Европи. Активан је у су мрак и ноћу, када излази из пећина, дупљи дрвећа или напуштених рупа детлића. Слепи миш се у простору креће тако што лети. Његова крила (летна мембрана) од коже су и разапета су између предњих и задњих ногу. Може да лети до 50 километара на час. Слепи миш, има посебно развијено чуло слуха које прима нама потпуно нечујне звуке. Ти звуци се одбијају од предмета и враћају до његовог чула слуха. На тај начин се слепи миш сналази у простору и хвата различите инсeкте у лету. Током зиме слепи мишеви могу без хране да преживе четири месеца, које преспавају. Ако су зиме хладне, селе се у топлије крајеве, где има више хране. Слепи миш

Живот на копну – прилагођеност животиња

Сова мала ушара насељава мешовите шуме. Ноћна је грабљивица. Има велике очи, усмерене напред, које јој обезбеђују добар вид. Храни се искључиво мишевима. На крупној глави има два чуперка у облику ушију, по којима је добила назив. Сова мала ушара плен хвата дугим канџама и оштрим повијеним кљуном. Настањује напуштена гнезда других птица или дупље веверица. Широка крила и ра стресито перје омогућавају јој нечујан лет. Има добар слух – чује и најмање шушкање на тлу.

Сова мала ушара

Сова мала ушара у лету

Шумски мрав је дневна шумска животиња. Живи у четинарским шумама, у друштвима која се налазе под земљом и која се називају се мравињаци. Мрави имају крила за време свадбеног лета, у августу и септембру. Мрав је ловац и има снажне вилице, крупне очи, антене на глави и чланковите ноге. Храни се угинулим инсектима, црвима, као и биљним соковима.

око вилица антена нога

Мрав

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Укратко Копнене животиње, као што су јазавац, срна, пас, мачка, слепи миш, сова ушара и шумски мрав, прилагодиле су се условима спољашње средине. У зависности од начина живота, чула су им различито развијена. Грађа и облик тела и удова указују на то да ли су животиње брзе. Неке од њих неповољне зимске услове преживљавају сакривене, зиму преспавају или се селе у топлије крајеве. Пси и мачке су домаће животиње, док су остале дивље. Мрав, сова ушара и слепи миш могу да лете, а остали се увек крећу помоћу ногу.

Питања и задаци 1. На основу слике јазавца на страни 97 опиши његову спољашњу грађу. Обрати пажњу на дужину ногу и њушке, величину очију и ушију, као и на то да ли има канџе на ногама и чиме је његово тело прекривено. 2. На основу дужине ногу закључи да ли је јазавац брза или спора животиња. 3. Наброј заједничке особине јазавца, срне, пса и мачке. 4. По чему се шумски мрав разликује од свих осталих наведених животиња? 5. Како сова ушара хвата свој плен? 6. Објасни улогу бркова код пса и мачке.

Биозабавник

Европски бизон

У Европи живи европски бизон. Он је у прошлости насељавао већи део тог континента. Живео је и у источној Србији. Због претераног лова и уништавања шума бизони су скоро истребљени. Почетком 20. века научници су направили пројекат чији је циљ повећање бројности европског бизона. До сада су захваљујући том пројекту успели да врате у природу 1.000 јединки бизона. Европски бизон распрострањен је у источној и средњој Европи, а највише га има у Беловеској шуми, која обухвата део територије Белорусије и Пољске. Сајга антилопа настањује степе Русије и Казахстана. Необи чног је изгледа, са издуженом њушком која подсећа на сурлу. На њој се налазе длачице, које задржавају песак и прашину. Сајга може да једе биљке које су за друге животиње отровне. Тражећи храну, прелази велике раздаљине кроз степу. Одличан је пливач.

Сајга

100

Живот испод површине земље

ЖИВОТ ИСПОД ПОВРШИНЕ ЗЕМЉЕ

Многе животиње своје уточиште налазе под земљом. Неке врсте под земљом живе стално, као кртица, а неке само повремено, као јазавац.

Кључни појмови водомар кртица кишна глиста чекиње ровац

Живот под земљом

Неке врсте птица праве гнезда у земљи. Једна од њих је водомар. Ова птица својим дугачким кљуном копа тунел у земљи дужине око 60 cm. Птица водомар

Права подземна животиња је кртица. Тело кртице је ваљкасто и издужено, а њена глава је без ушних шкољки, због чега се лакше креће кроз тунеле. Кртица има одлично развијено чуло мириса, помоћу којег у земљи тражи храну. Због начина живота очи су јој мале и сакривне кр зном. Длачице на врху кртичине њушке имају улогу чула додира. Предње ноге су јој велике и изгледају као лопате. Завршавају се канџама које су окренуте су назад. Помоћу њих кртица брзо копа тунеле и на тај начин проналази храну. У тим ходницима она може да дише јер су испуњени ваздухом. Земља јој пружа добро скровиште од већих грабљивица. Кртица

101

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

У земљи, у тунелима које сама прави, живи и кишна глиста. Она има дугачко, мишићаво тело, које се лако укопава у земљу. Кожа јој је слузава и танка и зато живи у земљи са доста влаге. Осим мишића, у кретању јој помажу кратке и оштре длачице на трбушној страни тела, које се називају чекиње. Кишна глиста промене спољашње средине прима површином целог тела.

Изглед кишне глисте

Кишна глиста се храни биљним остацима, које гута заједно са земљом. Несварене делове хране избацује кроз отвор на задњем делу тела. На тај начин земља постаје растреситија и плоднија. Човек је почео да гаји кишне глисте и да продаје такву плодну земљу, која се назива глистњак. Ровац је инсект који живи у земљи, крећући се многобројним тунелима. Тело ровца је издужено и заштићено чврстим оклопом. Ровац има три пара ногу, антена од којих је први пар прилагођен за копање земље и сечење корења. Има крупне очи, али чуло вида је слабо развијено. Током летњих ноћи, када се размножавају, ровци излазе на крила површину земље и тада могу да лете. Након парења се враћају у земљу и нога женка прави праволинијски ходник. Зиму преживљавају тако што мирују. Ровац

Укратко Подземне животиње су кртица, кишна глиста и ровац. Оне готово цео свој живот проводе у земљи. Облик тела, удови и начин кретања ових животиња прилагођени су за копање. Тело кишне глисте мишићаво је и слузаво, што олакшава кретање кроз земљу. Чуло вида је у земљи непотребно, па га ове животиње немају или је слабије развијено од чула мириса.

Питања и задаци 1. Како су се подземне животиње прилагодиле условима живота испод површине земље? 2. Опиши спољашњу грађу кртице. Обрати пажњу на облик њеног тела, облик главе и њушке, величину ушију и очију. 3. Објасни зашто кишна глиста после обилних киша излази на површину земље. 4. Упореди спољашњу грађу тела ровца и кртице. Наведи сличности у адаптацији ове две животиње које живе под земљом. 102

Живот на копну и у води

ЖИВОТ НА КОПНУ И У ВОДИ

Постоје жива бића која један део свога живота живе на копну, а други у води. То им омогућава њихова прилагођеност на те две, тако различите животне средине. Најпознатија животиња која живи и на копну и у води јесте зелена жаба.

Зелена жаба

Кључни појмови жаба пуноглавац чапља комарац усни апарат вилин коњиц маска

Глава жабе – крупне очи и носни отвори

Жаба има танку и слузаву кожу зелене боје с тамним шарама. Зато је неприметна у средини у којој живи и та прилагођеност је штити од грабљиваца. Жаба дише преко коже јер су јој плућа мала и у облику кесе, па је мала и размена гасова преко њих. Велика уста и дугачак лепљив језик омогућавају јој да лакше лови инсекте. Задње ноге жабе су дуже од предњих јер се креће скоковима. На ногама, међу прстима, има кожице, које јој олакшавају пливање. Мужјаци жаба се оглашавају крекетањем, које има улогу да привуче женке. Жаба се размножава у одрасла јединка води. Из оплођених јаја ра јаја звијају се ларве – пуноглавци. Они живе и пливају у води, у којој дишу помоћу шкрга. Како расту, пуноглавци све више почињу да подсећају на одраслу жабу. Током раста постепено им нестају реп, бочна линија и пуноглавци шкрге, а развијају се ножице и плућа. Циклус развића жабе

103

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Чапља живи непосредно уз обалу мочваре, баре и језера, где има доста трске. Препознаје се по дугачком, врату и кљуну, као и по дугачким ногама. Такве ноге јој омогућавају да хода кроз воду, у којој проналази плен, а да не покваси перје. У потрази за пленом чапља посматра површину воде. Када опази плен, брзо га хвата назубљеним кљуном. Чапља лови жабе, рибе, водоземце и црве. На њеним ногама налазе се четири дугачка прста, која јој својим положајем олакшавају кретање кроз плитку воду и муљ. Чапља је добар летач.

Бела чапља

Комарци су инсекти. Имају један пар крила. Усни апарат је посебан орган за узимање хране, који је код комараца прилагођен за сисање и бодење. Приликом њиховог убода на кожи човека ствара се црвени плик који сврби. Вода је комарцима потребна за ра звиће. Они живе у близини река, језера, Комарац бара и мочвара. Женке комараца полажу јаја у воду. Комарац има развиће с потпуним преображајем – пролази кроз ступњеве ларве и лутке. Ларва и лутка комарца живе у води. Лутка комарца се не храни. Налази се непосредно испод површине воде јер преко цевчице за дисање узима ваздух. Из лутке се развија одрастао комарац.

одрасла јединка

јаја

ларва

Циклус размножавања комарца

104

лутка

Живот на копну и у води

маска Вилин коњиц

Ларва вилиног коњица

У близини воде живи и вилин коњиц. Он има два пара крила, крупне очи и дугачко тело. Такође има усни апарат прилагођен за грицкање. Добар је летач. Грабљивица је – хвата друге инсекте у лету. Женка вилиног коњица полаже јаја у води и из њих се развијају ларве. Ларва има посебан орган за исхрану, који се зове маска. Маска се налази испод уста и врло брзо се избацује када ларва хвата плен.

Укратко Неки организми, као што су жаба, чапља, комарац и вилин коњиц, део свог живота проводе на копну, а део у води. Жабе су развићем везане за воду. Њихова ларва – пуноглавац по неким особинама подсећа на рибу (шкрге, реп, бочна линија). Одређени ступњеви развића комарца и вилиног коњица такође се одвијају у води. Само одрасле јединке живе ван ње. Једино је чапља изузетак. Она у води проналази храну, па је прилагођена условима у којима лови – има дугачак врат и кљун, као и дугачке ноге, због чега је успешан ловац.

Питања и задаци 1. Опиши спољашњу грађу жабе. Обрати пажњу на изглед тела, ногу, коже, величину очију и носних отвора. 2. Како жаба дише? 3. Објасни зашто су задње ноге жабе дуже од њених предњих ногу. 4. Објасни зашто чапља има дугачак врат и кљун, као и дугачке ноге. 5. Опиши спољашњу грађу комарца. Посебну пажњу обрати на дужину и облик ногу и крила. 6. Опиши ступњеве у развићу жабе и комарца.

105

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

Биозабавник 1. Жабе живе у води. Али у пустињама Аустралије, у којима киша не пада по неколико година, такође има жаба. Када и последња бара пресуши, жабе се укопавају у блато и прелазе у стање мировања („летњи сан”). Дисање и рад срца веома се успоравају. Да би преживеле, жабе око себе стварају омотач који их штити од исушивања. Чим падне прва киша, ослобађају се из свог омотача и врло су активне до следећег периода спавања – хране се, размножавају се и полажу јаја.

Жабе у пустињама Аустралије

2. У шумама Амазона живе мале, јарко обојене жабе. Оне су толико отровне да и сам њихов додир може да узрокује смрт. Староседеоци тих шума врхове својих стрела мажу отровом тих жаба да би били успешни у лову.

Отровне жабе Амазона

106

Тест 2

ТЕСТ 2

Заокружи тачан одговор. 1. Животно станиште представља: а) скакавац на ливади, б) вукови у шуми, в) вода и дно једне реке без организама, г) комарац у ваздуху. Попуни табелу. 2. Разврстај жива бића у одговарајућу животну средину (колону): штука, кукурек, дрезга, јазавац, ровац, срна, кишна глиста, бор, жаба, комарац, жути локвањ, кртица. Водена средина

Копнена средина

Земљишна средина

Копнена и водена средина

3. Повежи врсте биљака с њиховим особинама тако што ћеш на свакој линији написати одговарајући број. 1. јела ______________ смола ______________ четина 2. храст ______________ цвет ______________ жир ______________ шишарка ______________ опадање лишћа 4. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је нетачан. Жути локвањ има два типа листова, срцолике и танке, прозрачне. Т Дрезга је укорењена у муљевитој морској води. Т Шкољка је животиња која се не креће. Т Рак плива помоћу клешта. Т

Н Н Н Н

5. Заокружи тачан одговор у којем су дате особине које се истовремено односе на речну шкољку и речног рака. a) Плива помоћу пераја. б) Има клешта за одбрану и напад. в) Дише помоћу шкрга. г) Има сложене очи. д) Тело је прекривено чврстим оклопом или љуштуром.

107

ЈЕДИНСТВО ГРАЂЕ И ФУНКЦИЈЕ КАО ОСНОВА ЖИВОТА

6. Које од наведених особина јесу особине шарана, које особине речног рака, а које су заједничке одлике обе животиње? Одговори уписивањем одговарајућих слова у дијаграм. А. бочна линија, Б. шкрге, В. клешта, Г. пераја, Д. чврст оклоп, Ђ. слузава кожа, Е. слатководна животиња, Ж. репна лепеза

шаран

речни рак

7. Одговори на постављена питања. а) Зашто су листови водених биљака прекривени воштаним слојем? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ б) На које начине се хајдучка трава и маслачак штите од биљоједа? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ в) Да ли пас и мачка на исти начин лове плен? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 8. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је исказ нетачан. Лист храста има малу лисну површину у односу на четине смрче. Т Јазавац има кратке ноге, крупне очи и ситне уши. Т Глог на стаблу има трње да би се штитио од биљоједа. Т Жаба дише преко коже и плућа. Т

108

Н Н Н Н

3. Наслеђивање и еволуција

НАСЛЕЂИВАЊЕ ОСОБИНА

На нашој планети данас живи више од два милиона врста организама. Врсту чине јединке које су веома сличне. Оне се међусобно укрштају и дају плодно потомство. Само јединке исте врсте могу дати потомке који ће се даље размножавати. Тиме се обезбеђује опстанак врсте. На пример, без обзира на боју крзна, овца ће се укрштати само с овном и потомак ће бити јагње. Потомство се добија бесполним и полним размножавањем. Ра змножавањем се наследни материјал преноси с родитеља на потомство. Код бактерија, које немају једрo, наследни материјал се налази у цитоплазми, док се код биљака, гљива и животиња налази у једру сваке ћелије. Наследни материјал садржи ДНК, у којој су записане све особине неког живог бића: облик, грађа тела, боја косе, боја очију итд. ДНК личи на спиралу, а налази се у једру. Она носи упутство о томе како ће се организам развијати, изгледати и функционисати. Наука која проучава наслеђивање и променљивост особина назива се генетика. Сваку ћелију можемо замислити као мали компјутер, а ДНК као компјутерски програм који управља радом компјутера.

Кључни појмови врста потомак наследни материјал ДНК

Дефиниција ДНК је скраћеница од речи дезоксирибонуклеинска киселина.

једро

ДНК

ДНК је саставни део наследног материјала и налази се у једру ћелије.

109

Наслеђивање и еволуција

Укратко Врста је група јединки с веома сличним особинама. Те јединке међусобно се укрштају и дају плодне потомке, који се даље могу размножавати. Потомство се добија полним и бесполним размножавањем. Размножавањем се обезбеђује продужетак врсте, тако што се наследни материјал преноси с родитеља на потомство. Наследни материјал садржи ДНК. Наука која проучава наслеђивање и променљивост особина назива се генетика.

Питања и задаци 1. Објасни појам врсте. 2. Шта је потомство? 3. Где се налази наследни материјал? 4. Наброј врсте домаћих животиња које се могу наћи у сеоском домаћинству. 5. Колико врста дрвећа има у твом школском дворишту и у улици у којој живиш? 6. Попуни табелу појмовима који недостају. Женка ОВЦА

Мужјак ОВАН

КОКОШКА

Потомак ЈАГЊЕ ЈАРЕ ПИЛЕ

ВЕПАР МАЧКА КРАВА

МАЧЕ КОЊ

Биозабавник Грегор Мендел, који је живео у 19. веку, први је проучавао наслеђивање особина, па се сматра оцем генетике. Био је свештеник и већи део живота провео је у манастиру у Брну, у Чешкој. Укрштао је биљке грашка и пратио наслеђивање неких особина, као што су боја цвета, боја и облик зрна и махуне, и притом запазио математичку правилност у наслеђивању. Данас се правила која је приметио по њему називају Менделови закони наслеђивања. 110

Начини размножавања и варијабилност

НАЧИНИ РАЗМНОЖАВАЊА И ВАРИЈАБИЛНОСТ

Бесполно размножавање Код бесполног размножавања потомци имају само једног родитеља и од њега добијају сав наследни материјал. Потомци настали на овакав начин међусобно се не разликују и називају се клонови.

клон варијабилност наследни фактори фактори средине урођене особине

родтељ

потомство

Родитељи и потомци имају потпуно исти наследни материјал.

Кључни појмови

Бактерије се размножавају простом деобом – једна бактерија се правилно подели на две бактерије.

Бактерије, биљке, гљиве, морске звезде, морски сунђери, корали и неке врсте црва често се размножавају на тај начин. Бактерије су једноћелијски организми и размножавају се бесполно, простом деобом ћелије. Време деобе бактерија је кратко и оне су у стању да веома брзо повећају бројност. Најчешће се сваких 20 минута број бактерија удвостручи. Основна одлика бесполног размножавања јесте велика сличност међу јединкама. Квасац се размножава пупљењем. Пупљење је облик бесполног разможавања при ком се стварају мала испупчења на телу организма, која постепено расту и од њих настају нове јединке. Квасац се свакодневно користи у прехрамбеној индустрији, за производњу пива, хлеба, пецива и колача.

Подсетник Подсети се шта си научио/научила о преношењу особина с родитеља на потомство бесполним или полним размножавањем. Подсети се шта си научио/научила о вегетативном размножавању биљака путем резница, или пелцера.

пупољак

Бесполно размножавање квасца

Бесполно размножавање морске звезде

111

Наслеђивање и еволуција

Полно размножавање Јединке које настају полним размножавањем имају два родитеља, оца и мајку. Од сваког родитеља наслеђују једну половину наследног материјала. Међутим, иако наслеђују особине својих родитеља, ови организми носе јединствену комбинацију наследног материјала. Осим што се разликују од родитеља, они се разликују и међусобно. Тако се обезбеђује разноликост – варијабилност, која је главни услов за опстанак врсте. Врсте које се полно размножавају остављају мањи број потомака. Основна одлика полног размножавања јесте велика варијабилност међу јединкама.

Од сваког родитеља потомци наслеђују једну половину наследног материјала. бесполно размножавање

полно размножавање

један родитељ

два родитеља

потомци исти као родитељи

потомци различити од родитеља

за кратко време настаје много потомака

мањи број потомака

Табела – Разлике између бесполног и полног размножавања

Варијабилност означава променљивост, разноликост.

112

Начини размножавања и варијабилност

Боја цвета афричке љубичице је варијабилна (променљива): може бити бела, розе, црвена, љубичаста, плава итд. Боја цвета, као особина, код маслачка је увек иста – цветови су жути, дакле, нема варијабилности.

Афричка љубичица

Mаслачак

Узроци разноликости потомака Научио/научила си да врсте које се размножавају полним путем имају потомке који су јединствени и другачији од родитеља. Ипак, када посматраш чланове једне породице, уочићеш да деца по неким особинама личе на своје родитеље, а да се по другим особинама разликују.

Сличности и разлике између родитеља и деце

113

Наслеђивање и еволуција

Исто је и код животињских врста. Боја крзна животиња одређена је наследним материјалом. Комбиновањем наследног материјала родитеља у једном окоту могу да се добију потомци с различитим комбинацијама боја длаке.

Кунић

Пас

Мачка

Свиња

Осим јединственог наследног материјала, на развој многих особина утиче и средина у којој јединке живе. То значи да су за изглед и функционисање нашег организма одговорни и наследни фактори и фактори средине. Неке особине развијају се под утицајем наследног материјала, и то су урођене (наслеђене) особине, док се неке друге особине развијају само под утицајем средине у којој живимо. Постоје, међутим, и особине које се развијају и под утицајем наследног материјала и под утицајем средине.

Урођене особине Облик ушију, боја очију, облик носа, рупица на бради или образима, пеге на носу и лицу јесу особине одређене нашим наследним материјалом и на њих не делују фактори средине.

114

Начини размножавања и варијабилност

а)

б) Ушна ресица – (а) везана, б) слободна

Различите боје очију

Људи се међу собом разликују по боји очију и косе, облику носа и ушију, али и по боји коже, по томе да ли имају равну или коврџаву косу, по висини, телесној маси и бројним другим особинама.

Утицај средине на настанак особина Језик којим говоримо или ожиљци које имамо јесу особине настале или развијене искључиво деловањем средине у којој живимо. Током живота овладамо многим вештинама, као што је вожња бицикла или ролера, пливање или скијање. Колико ћемо овладати тим вештинама, зависи и од наших урођених способности. Највећи број особина се развија заједничким утицајем наследних фактора и фактора средине. Маса тела, висина, интелигенција и спортске вештине примери су таквих особина.

Вожња ролера

Вожња бицикла

Пливање

Средина може значајно да утиче на наше урођене таленте – за спорт, музику, цртање, сликање, математику... Таленат даје добре резултате само ако је подржан вредним радом. На пример, да би једна особа добро свирала неки инструмент, није довољно да буде талентована за музику, већ је потребно да много вежба.

115

Наслеђивање и еволуција

То значи да начин живота и навике могу значајно утицати на тебе. Квалитетна и уравнотежена исхрана допринеће твом добром здрављу и нормалној телесној маси, као и правилном расту и развоју. Редовна физичка активност, или активно бављење спортом, деловаће позитивно на твоју висину, телесну масу, снагу и многе друге особине.

Прилагођавање организама сталним променама средине Једна од најзначајних особина живог света јесте способност прилагођавања – адапта ција. Услови средине непрекидно се мењају, па се живи свет, у складу с тим променама, и сам мења. Способност прилагођавања значајна је за сваку јединку појединачно, али и за целу врсту. Што је способност прилагођавања већа, јединке имају већу шансу да преживе и оставе потомство. Врсте које се лакше и брже прилагођавају насељавају много већа пространства. Биљке које расту у хладу изгледаће потпуно другачије од биљака исте врсте које расту на сунцу. Исто важи и за биљке које се редовно заливају и за оне које не добијају довољно воде.

Утицај воде и Сунчеве светлости на раст биљака

Смена годишњих доба узрокује многе промене биљних врста које чине једну шумску заједницу. Листопадно дрвеће у јесен остаје без лишћа, које не би опстало током хладних зимских дана. Одбацивањем лишћа биљке избегавају смрзавање.

Прилагођавање биљака променама годишњих доба

116

Начини размножавања и варијабилност

Подсети се како се четинарско дрвеће прилагодило ниским температурама и снегу. Животиње се прилагођавају зимским условима разним променама изгледа и понашања, од лињања (замене крзна) до падања у зимски сан. У нашим крајевима слепи мишеви, пухови, веверице, јежеви, јазавци и медведи током зиме спавају да би преживели неповољне услове средине – избегавају хладноћу и недостатак хране.

Слепи мишеви

Пух

Јеж

Веверица

Јазавац

Медвед

Укратко Клон је ћелија или организам који има потпуно исти наследни материјал као родитељ. Јединке настале бесполним размножавањем одликује мала варијабилност, док јединке врста које се размножавају полним путем одликује велика варијабилност. Способност прилагођавања условима средине једна је од најзначајнијих особина живог света. Боље прилагођене јединке чешће преживљавају и остављају више потомака. На развијање различитих особина (одлика) утичу:

Сталне промене у средини узрокују бројне промене на живим организмима, од промена у изгледу до промена у понашању. 117

Наслеђивање и еволуција

Питања и задаци 1. Који фактори утичу на варирање особина? 2. Због чега је прилагођавање једна од најзначајнијих особина живог света? 3. Заокружи тачан одговор. Боја крзна паса зависи од: а) наследног материјала; б) средине у којој пас расте; в) наследног материјала и средине. 4. Наведи неколико особина које се развијају заједничким утицајем наследних фактора и фактора средине. 5. Заокружи Т ако је тврдња тачна, а Н ако је нетачна. а) Медведи спавају лети да избегну велике врућине. Т Н б) Бор одбацује лишће током зиме. Т Н в) Ако редовно тренирам кошарку, бићу виша/виши. Т Н г) Ожиљак на телу не може се пренети с родитеља на потомке. Т Н 6. Наброј све промене у животној средини које захтевају прилагођавање живих организама. 7. Објасни како се биљке, животиње и људи прилагођавају на промене услова у животној средини. 8. Опиши изглед биљке која расте уз довољну количину светлости и воде, а потом изглед биљке лишене тих услова.

Имам идеју 1. Деоба бактерија На интернету погледај видео-клип youtube.com/watch?v=gEwzDydciWc. Уочи којом брзином се увећава број бактерија. Ако знаш да се једна бактерија сваких 20 минута подели на две, израчунај колико ће их бити за два сата ако су на почетку само две бактерије. У кругове уцртај промене (1 бактерија = 1 тачка) које настају на сваких 20 минута, а у поља испод кругова упиши укупан број бактерија. Своје запажање представи на часу.

2. Преброј колико ђака у разреду има само плаве очи, колико њих има коврџаву косу, а колико везану ушну ресицу. Нацртај табелу и податке унеси у њу. 118

Варијабилност организама унутар врсте

ВАРИЈАБИЛНОСТ ОРГАНИЗАМА УНУТАР ВРСТЕ

Научио/научила си да се биљке, животиње и човек променама у природи, као и различитим условима станишта прилагођавају на различите начине. Људи се разликују по боји очију и косе, облику носа и ушију, али и по боји коже, по томе да ли имају равну или коврџаву косу, по висини, телесној маси и многим другим особинама. Врсте које показују велику варијабилност насељавају већи простор. Људи су успели да населе целу планету захваљујући способности прилагођавања. Тако, на пример, боја коже је последица прилагођавања изложености Сунчевим зрацима. Тамна кожа пружа бољу заштиту од високог УВ (ултравиолетног) зрачења у веома топлим крајевима. У хладним крајевима тај вид заштите је непотребан, па је боја коже светла.

Људи насељавају најхладније делове планете.

Кључни појмови раса сорта селекција еволуција фосили

Људи насељавају најтоплије делове планете.

Варијабилност је присутна и код инсеката. Азијску бубамару, која је недавно пренета из Азије у Европу, одликује велика разноврсност и већа отпорност на варирање температуре. Међу припадницима ове врсте могуће је разликовати око сто различитих комбинација боја и шара. Захваљујући томе ова врста успела је да освоји просторе које је некада заузимала домаћа врста црвене бубамаре, са седам тачака.

Азијска бубамара

Домаћа бубамара

119

Наслеђивање и еволуција

Што је већа бројност и разноликост јединки неке врсте, већа је способност њиховог прилагођавања променљивим условима средине, а самим тим већа је и шанса за опстанак врсте. Разноврсност шара азијске бубамаре омогућава да је непријатељи (врсте које се њоме хране) теже примете у разним срединама. Пошто је мање уочљива од домаће бубамаре, њене шансе за преживљавање су много веће. Разлике међу јединкама исте врсте веће су уколико настањују различите средине.

Еволуирати значи мењати се Питоми кунић је потомак дивљег кунића. Данас у свету постоји много раса кунића које је човек створио. Раса је група јединки једне врсте које се по неким особинама разликују од осталих јединки те врсте. Људи су вековима из врста које су припитомили бирали јединке које показују жељене особине (величину тела, дужину длаке, боју длаке, облик и повијеност ушију итд.) и међусобно су их укрштали. Тако су вештачком селекцијом (одабирањем) произвели бројне расе. Каже се расе животиња, a сорте биљака.

Расе питомих кунића настале од дивљег кунића

Код биљака су на исти начин настале бројне сорте воћа, поврћа и украсног цвећа. Оно што су расе код животиња, то су сорте код биљака. Сорту чине биљке једне врсте које се по неким особинама разликују од осталих биљака исте врсте. Колачара, петровача, кожара, јонатан, златни и црвени делишес само су неке од сорти јабука. 120

Варијабилност организама унутар врсте

Различите сорте јабука

Енглески природњак Чарлс Дарвин дошао је на идеју да природа, односно средина, која се стално мења, на сличан начин врши природну селекцију, одабир најповољнијих особина. Најбоље прилагођени некој средини опстају и остављају потомке. Тако током дугог периода као резултат промена настају нове врсте, то јест врсте еволуирају. Дарвин је претпоставио да је сав живи свет повезан јер су током еволуције од једноставнијих настајали сложенији облици живота, све до човека. И док се вештачком селекцијом нове расе и сорте корисне за човека могу произвести брзо, дотле природна селекција, која узрокује настанак нових врста, траје стотинама хиљада, па и више милиона година.

Примери деловања природне селекције Промене средине узрокују настанак нових врста. Међутим, оне изазивају и изумирање врста. О томе нам сведоче фосили, пронађени остаци врста које су некада живеле на Земљи. Фосили су окамењени остаци биљног и животињског света.

Фосил рибе

Диносауруси – изумрла група животиња

Рунасти мамут је врста изумрла пре око 4.000 година.

121

Наслеђивање и еволуција

Да би опстала, жива бића се морају прилагодити условима средине у којој живе. Један од примера јесте прилагођавање лисице. Величина ушију различитих врста лисица варира у односу на климу средине коју насељавају. Поларна лисица има мале и заобљене уши јер живи у хладним крајевима, и то је спасава од смрзавања ушију. Европска лисица живи у умереној клими и има мало веће уши. Највеће уши има пустињска лисица – помоћу њих лакше одаје топлоту.

Поларна лисица

Европска лисица

Пустињске лисица

Осим величине ушију, и боја крзна ових врста лисица прилагођена је средини у којој живе. Поларна лисица је бела као снег којим је окружена, а боја крзна пустињске лисице слична је боји песка. Тако се лакше крију од својих непријатеља. Дакле, прилагођавање условима средине може да буде такво да је веома тешко уочити јединке у њиховом природном окружењу. Да би избегле непријатеља, многе врсте изгледом су се прилагодиле средини у којој живе. Та појава назива се мимикрија. Некада је мимикрија повезана само с бојама и шарама, а некада и с обликом тела, понашањем, оглашавањем или мирисом.

Морски коњић

Сова

122

Лептир

Камелеон

Варијабилност организама унутар врсте

Постоје, међутим и врсте које своје непријатеље упозоравају јарким бојама и шарама. Таква упозорења развила су се код организама који су отровни, па не морају да се крију. Упозорење служи да одврати непријатеља.

Даждевњак

Змија

Паук

У борби за опстанак неке врсте заједно проналазе начин да се прилагоде. За њих кажемо да еволуирају заједно. Заједно еволуирају паразити и домаћини, као и предатори и њихов плен. Предатор покушава да нађе начин да брже и лакше стигне до хране, а плен налази начине да избегне предатора.

а)

б)

в) Примери заједничке еволуције: а) изгледа цвета и инсекта, б) и в) изгледа цвета и птице која га опрашује

123

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

Укратко Врсте су прилагођене климатским условима простора који насељавају. Јединке исте врсте се међусобно разликују. Што је већа разноврсност јединки у оквиру једне врсте, већа је шанса за њихово преживљавање, за њихов опстанак. Укрштањем јединки са жељеним особинама човек је произвео бројне расе животиња и сорте биљака. Нове врсте настају и еволуцијом. Врсте које се не прилагоде променама средине изумиру. Фосили су окамењени остаци изумрлих врста биљака и животиња.

Питања и задаци 1. Због чега су људи произвели одређене расе животиња? 2. Објасни везу између боје коже људи и изложености Сунчевом зрачењу. 3. Посматрај слике азијске и домаће бубамаре. Упореди и забележи у свесци особине по којима се разликују те две врсте бубамара. 4. Због чега је азијска бубамара потиснула домаћу бубамару? 5. Објасни везу између особина поларне, европске и пустињске лисице и средине у којој оне живе.

Биозабавник

Неке врсте диносауруса спадају у највеће организме који су икада живели на Земљи.

Диносауруси су некада давно били најразноврснија и најбројнија група животиња на нашој планети. Филм „Парк из доба јуре” приближио нам је диносаурусе и свет у ком су живели. У Аргентини је 2017. године пронађен до сада највећи фосил диносауруса. Процењује се да је тај диносаурус био дугачак чак 40 метара и тежак 69 тона! То је маса која одговара маси 14 данашњих слонова. Занимљиво је да су научници пронашли доказе да данашње птице воде порекло од диносауруса. Према томе, далеки рођаци те огромне групе животиња живе и данас. 124

Отисак прстију

ба Веж

ОТИСАК ПРСТИЈУ Када прстима додирнемо неки предмет, на њему остају трагови – „шаре” с наших прстију. Те „шаре”, које се називају дерматоглифи, карактеристичне су за сваку особу и представљају још једну урођену особину. На основу отиска прста можемо да будемо препознати, јер су нам „шаре” јединствене. Отисак прста налази се на личној карти.

Најчешће шаре отиска прста (лук, котур и петља)

Циљ вежбе Утврђивање разлика међу отисцима прстију За вежбу је потребно припремити: различите боје темпера, више мањих посуда и хамер.

Поступак У посуде исцедите темпере. Сваки ученик нека умочи врх кажипрста у темперу друге боје и остави отисак на хамеру. Поред сваког отиска запишите име ученика.

Приказ резултата у дискусији 1. Упоредите отиске прстију и утврдите да ли сваки ученик има јединствен отисак прста. __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

2. Да ли ће се отисак прста мењати током живота?

__________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________

125

НАСЛЕЂИВАЊЕ И ЕВОЛУЦИЈА

ТЕСТ 3 Заокружи тачан одговор. 1. Укрштањем црног овна и беле козе потомци ће бити: a) шарени јарићи, г) црни јарићи, б) бели јагањци, д) шарени јагањци. в) различите врсте се не могу укрштати, 2. Златни делишес, ајдара, петровача, колачара и будимка су: а) врсте украсног цвећа, в) расе голубова, б) сорте јабука, г) врсте риба. 3. Повежи организме или неке особине с типом селекције – напиши одговарајуће слово на свакој линији. a) сорта јабуке златни делишес ________________ вештачка селекција б) пас расе дога ________________ природна селекција в) дужина ушију пустињске лисице г) променљива боја коже камелеона д) мала њушка поларне лисице ђ) изглед даждевњака 4. Повежи појмове с леве стране с појмовима на десној страни тако што ћеш на свакој линији уписати одговарајући број. 1. урођене особине ________________ вожња бицикла 2. стечене особине ________________ величина носа ________________ боја очију ________________ везаност ушне ресице ________________ способност пливања ________________ вештина скијања

126

5. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је исказ нетачан. Врсту чине јединке које не могу да дају потомство. Т Варијабилност означава променљивост или разноликост. Т Еволуцијом настају нове врсте. Т

Н Н Н

6. Код следећих исказа заокружи Т ако су тачни или Н ако су нетачни. У наследном материјалу су записане особине живих бића. Предатор и плен еволуирају заједно. Квасац се полно размножава стварањем пупољака. Врсте које се тешко прилагођавају насељавају велика пространства. Боја цвета маслачка је варијабилна.

Н Н Н Н Н

Т Т Т Т Т

Тест 3

7. Који део наследног материјала родитељи преносе потомцима код бесполног размножавања? _______________________________________________________________________ _______________________________________________________________________ 8. Одговори на постављена питања. а) Које су три основне одлике полног размножавања? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ б) Које су три основне одлике бесполног размножавања? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ в) Шта су фосили? __________________________________________________________________________ __________________________________________________________________________ 9. Повежи организме с типом размножавања – на линијама упиши одговарајуће бројеве. 1. квасац ____________ полно размножавање 2. бактерија ____________ бесполно размножавање 3. мачка 4. птица 5. човек 10. Допуни следеће реченице. 1. Прилагођавање неких врста животиња својим изгледом (бојом, шарама) условима средине назива се _ ______________________________________________________. 2. ДНК је _________________________________________________________________ _________________________________________________________________________. 3. Потомак настао бесполним размножавањем назива се _________________________. 4. Способност прилагођавања живих бића јесте ________________________________. 5. Променљивост се другачије назива _________________________________________.

127

4. Живот у екосистему

ЖИВА БИЋА ИЗ НЕПОСРЕДНОГ ОКРУЖЕЊА

Кључни појмови биодиверзитет екосистем животно станиште животна заједница

Подсетник Подсети се шта си научио/научила о појмовима: животна заједни ца и животно станиште. Подсети се шта си научио/научила о природним и култивисаним животним заједницама.

Биолошка разноврсност или биодиверзитет представља разноврсност свих врста живих бића, њиховог наследног материјала и екосистема на Земљи. Биолошка разноврсност је одговор живог света на непрестану променљивост услова животне средине. За живот су неопходни следећи животни услови: Сунчева светлост и топлота, присуство воде, ваздух, рељеф, животна заједница итд. С променом услова у животној средини мењале су се и врсте у животним заједницама. Да није било биолошке разноврсности, те промене би уништиле живи свет на Земљи. Жива бића једне животне заједнице повезана су различитим односима и утичу једни на друге. Свака појединачна врста има своју улогу. Нестанак појединачних врста и смањен биодиверзитет могу оставити велике последице на живи свет на Земљи. Од биолошке разноврсности зависи и опстанак човека у будућности. Смањењем биодиверзитета човек ће имати мање хране (нестанак биљака и животиња), биће више болести и штеточина и мање чисте воде и ваздуха. У последњих неколико деценија све већи број врста и станишта нестаје услед активности човека.

Подсети се шта си научио/научила о врстама које расту у четинарској шуми. 128

Разноврсност лептира

Жива бића из непосредног окружења

Због разноврсног рељефа и климатских услова, у Србији има много различитих екосистема. У њима расте неколико хиљада биљних врста, од којих су нарочито значајне врсте које расту само на територији Србије. Екосистем, као јединство живе и неживе природе, састоји се од станишта и заједнице живих бића која у станишту живи. Жива бића и станиште у коме се одвија њихов живот повезани су и чине екосистем. Постоје природне и култивисане животне заједнице. Човек је нарушио стабилност природних животних заједница, а неке је потпуно уништио. Култивисане заједнице настале су под утицајем човека.

Жива бића из непосредног окружења Шумски екосистеми су најзаступљенији екосистеми у Србији. Распрострањене су храстове и букове шуме. Четинарске шуме налазе се на високим планинама, изнад листопадних шума. Најпознатија врста је Панчићева оморика, која расте на планини Тари.

Храстова шума

Панчићева оморика

Букова шума на Рајцу

Борова шума

129

Живот у екосистему

Животиње које живе у шумским екосистемима прилагођене су условима који у њима владају. Неке животиње се пре почетка зиме селе у топлије крајеве, а оне које остају добијају густо перје или крзно, сакупљају залихе хране или преспавају целу зиму.

Медведи

Веверица

У брдским и планинским крајевима Србије има много ливада и пашњака, на којима расте велики број врста трава и зељастих биљака. Они чине зељасти екосистем.

Ливада Пашњак

Пчеле, бумбари и лептири на ливадама лете с цвета на цвет, док се скакавци, зечеви и срндаћи хране ливадским биљкама.

130

Пчела

Бумбар

Лептир

Скакавац

Зец

Срндаћ

Жива бића из непосредног окружења

Водени екосистеми у Србији су потоци, реке, језера, баре и мочваре. Баре и мочваре су некада биле бројне, али је већина њих исушена због изградње насеља и пољопривредних површина. Преостала мочварна и барска станишта су Обедска и Царска бара, Ковиљски и Апатински рит.

Шкољка

Обедска бара

Царска бара

Ковиљски рит

Апатински рит

Рак

Слатководна медуза

У чистим водама живе шкољке, ракови и слатководна медуза. На територији Војводине некада су постојали шумско-степски екосистеми. Многи од њих претворени су у обрадиве површине. 131

Живот у екосистему

Остаци шумско-степских екосистема задржали су се у Делиблатској пешчари, на Фрушкој гори и на Вршачким планинама.

Делиблатска пешчара

Вршачке планине

Фрушка гора

У очуваним степама расту камилица, гороцвет, степски божур и саса. У Делиблатској пешчари живе банатски соко, пчеларица и текуница.

Камилица

Гороцвет

Банатски соко

132

Степски божур

Пчеларице

Саса

Текуница

Жива бића из непосредног окружења

На северу Баната налази се последња група птица великих дропљи у Србији, која броји неколико десетина јединки.

Велика дропља

У парковима насеља расту разне врсте листопадног и четинарског дрвећа и украсних жбунова. Дуж улица и шеталишта саде се дрвенасте листопадне врсте, које чине дрвореде. Најзаступљеније врсте у дрворедима су јавор, платан, дивљи кестен, липа и јасен.

Парк

Паркове насељавају веверице и јежеви, гуштери и разне врсте птица и инсеката. У насељима живе птице: врапци, свраке, сиве вране, гачци и голубови. На обалама река могу се видети патке, дивље гуске и лабудови. У мањим насељима се гнезде и роде.

Врабац

Свракa

Сива врана

Гачац

Голуб

Патке

Дивље гуске

Лабуд

133

Живот у екосистему

Тамо где има доста остатака хране живе мишеви, пацови, бубашвабе, бубарусе, мрави, муве... Где има довољно инсеката, има и паукова који се њима хране.

Миш

Пацов

Бубашваба

Бубаруса

Мрави

Мува

У близини насеља налазе се њиве, воћњаци и виногради. На њивама човек узгаја житарице и индустријске биљке.

Њива са сунцокретом

Воћњак

Виноград

У насељима има култивисаних екосистема, насталих под утицајем човека, али и доста запуштених травњака и ђубришта.

Запуштена станишта

134

Жива бића из непосредног окружења

Укратко У сваком животном станишту владају различити услови. Биодиверзитет једног подручја чине различити екосистеми и различите врста живих бића. Србија се одликује богатим биодиверзитетом. Човек је, међутим, нарушио стабилност природних екосистема или их је потпуно уништио. Посебно су уништени шумско-степски и водени екосистеми. Данас у Војводини преовлађују пољопривредне површине. У насељима су заступљени култивисани екосистеми, настали под утицајем човека.

Питања и задаци 1. Шта је биодиверзитет? 2. Наброј екосистеме који су заступљени у Србији. 3. Наведи екосистеме свог краја. 4. Наброј биљне и животињске врсте које можеш да видиш у свом непосредном окружењу.

Имам идеју 1. Истражи који су екосистеми постојали у твом крају пре него што их је човек уништио. Своје истраживање представи на часу. 2. Истражи које индустријске биљке или воћке човек гаји у твом крају. Своје истраживање представи на часу. 3. На путу до школе посматрај околину и жива бића која у њој видиш. На хамеру нацртај део своје околине и представи рад на часу.

135

Живот у екосистему

УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ

Кључни појмови негативан утицај човека уништавање природних станишта загађивање ваздуха загађивање земљишта пестициди вештачка ђубрива депоније загађивање воде позитиван утицај човека

Човек је, нарочито у последњих 200 година, нарушио складне односе између живих бића у природним екосистемима. Многе врсте живих бића су угрожене или им прети изумирање. Својим деловањем човек је угрозио и сопствени опстанак. Утицај човека на животну средину и жива бића може, међутим, да буде и негативан и позитиван.

Негативан утицај човека на животну средину Уништавање природних станишта Природни екосистеми у околини великих градова и саобраћајница потпуно су уништени и замењени вештачким. Највише су угрожене мочваре и плавна подручја река, станишта многобројних птица или места која птицама служе за одмор. Људи уништавају шуме, ливаде, баре и мочваре и због тога нестају бројне врсте биљака и животиња.

Подсетник Подсети се шта си о утицају човека на животну средину научио/ научила из Света око нас и Природе и друштва. Последице нестајања земљишта

Након сече шума ветрови, кише и бујице лако спирају и односе такво земљиште. Посечено дрвеће

136

Утицај човека на животну средину

Уништавање шума негативно утиче на опстанак животињског света, а посебно мрког медведа, риса, шумске корњаче и букове стрижибубе.

Мрки медвед

Букова стризибуба

Евроазијски рис

Шумска корњача

Орао крсташ

Орао крсташ се гнезди на високом дрвећу и у Србији живи два до три пара. Бројност орла крсташа је смањена због сече шума и претварања земљишта у оранице. Загађивање ваздуха Основни извори загађивања вазуха јесу саобраћај и индустрија. У издувним гасовима аутомобила и гасовима из топлана, фабрика и кућних ложишта налази се велика количина штетних супстанци. Када се гасови из загађеног ваздуха мешају с маглом, настаје смог, који негативно утиче на здравље људи, животиња и биљака. Мешањем гасова из загађеног ваздуха с воденом паром стварају се киселе кише. Оне су штетне за сва жива бића јер доводе до сушења читавих шума.

Загађивање ваздуха у граду

Осушена шума после киселе кише

137

Живот у екосистему

Киселе кише загађују и земљиште и водене екосистеме, а многе врсте риба и жаба не могу да се размножавају и живе у загађеној средини. Загађење ремети и развој бактерија које разлажу угинуле oрганизме, а тиме и читав екосистем. Нису све врсте, међутим, подједнако осетљиве на загађење ваздуха. Четинари су, на пример, осетљивији од листопадног дрвећа. Загађивање земљишта Да би биљке које гаји заштитио од корова, штетних инсеката и глодара, човек у пољопривреди користи пестициде. Осим тога, за повећање приноса у пољопривреди користе се вештачка ђубрива. На тај начин пестициди и вештачка ђубрива доспевају у земљиште и загађују га. Из земљишта, преко корена, улазе у биљке које човек гаји. Када животиња и човек користе такве биљке у исхрани, остаци пестицида и вештачких ђубрива доспевају у њихова тела. Често се дешава да тако страдају ретке и угрожене птице.

Прскање њиве пестицидима

Дивља депонија

Депоније су места где се одлаже отпад. Депоније загађују земљиште тако што киша с њих спира отровне супстанце и оне доспевају у подземне воде и реке. На депонијама се током процеса распадања ослобађају многи штетни гасови, те се уједно загађује ваздух. До загађивања земљишта може доћи и изливањем загађених река или заливањем загађеном водом.

Поплављене оранице

138

Поплављено насеље

Утицај човека на животну средину

Загађивање воде У водене екосистеме штетне супстанце доспевају из градске канализације и фабрика, из ваздуха, као и спирањем са загађеног земљишта.

Канализациони испуст у реку

Ако је у воденом екосистему присутно много органских супстанци, модрозелене бактерије и неке врсте алги ће се намножити. Тада се на површини воде ствара зелена скрама. Та појава се назива „цветање воде”, а доводи до смањења кисеоника у води и угинућа живих бића у њој. Водени саобраћај такође угрожава жива бића у воденим екосистемима. Велику опасност представљају танкери који превозе нафту јер се дешава да се она излије у воду. Када слој нафте прекрије површину воде, кисеоник не може да продре у њу. Због тога жива бића не могу да дишу и долази до угинућа великог броја врста. У веома загађеним рекама и језерима живе само бактерије и протисти. Цветање воде

Изливена нафта у реци

Угинула птица у води са изливеном нафтом

139

Живот у екосистему

Позитиван утицај човека на животну средину Захваљујући позитивном деловању човека на животну средину, многе угрожене врсте опстају на Земљи. Пошумљавање предела је корисно, нарочито у пределима где су шуме потпуно уништене. Последњих година се озелењавају и кровови зграда. На њима ничу баште с укра сним, јестивим и лековитим биљкама, које представљају и природни украс града. Осим тога, оне утичу на снижавање температуре у врелим летњим данима. Жардинијере с украсним биљкама на терасама зграда улепшавају наша насеља.

Украшене терасе Зелени кровови

Паркови и дрвореди у градовима сма њују загађење ваздуха и пружају пријатан хлад.

Парк

Организоване акције уништавања коровских биљака доприносе опоравку екосистема. У Србији се организују такве акције, у последње време нарочито акције уништавања амброзије. Најефикаснији начин уништавања ове биљке јесте чупање из корена.

Уништавање амброзије

140

Утицај човека на животну средину

Човек је показао одговоран однос према животињама тако што је почео да прави додатна хранилишта за врсте које током зиме немају довољну количину хране. Људи постављају хранилице за птице, срне, јелене, дивље свиње, белоглаве супове, као и кућице за птице или постоља (за веће птице), у којима оне могу да се гнезде.

Кућица за птице

Хранилица за птице

Упоредо с прављењем малих хидроцентрала и брана на рекама, неопходно је изградити тзв. рибље стазе да би рибе могле неометано да се крећу узводно и низводно. За угрожене врсте риба човек прави мрестилишта. То су места где се вештачки узгајају одређене врсте риба, које се потом пуштају у реке и језера.

Рибље стазе

Примери надземних прелаза

За крупне дивље животиње човек изграђује подземне пролазе или надземне прелазе преко ауто-путева тамо где су они изграђени на њиховом станишту. Такође, организује прихватилишта за рањене и болесне животиње, које се након опоравка враћају у природу. Природни екосистеми очувани су само у оквиру заштићених подручја, као што су резервати и национални паркови, или на неприступачним местима која нису погодна за живот човека. Прихватилиште за животиње

141

Живот у екосистему

Укратко Загађивање ваздуха, земљишта и воде и уништавање природних станишта примери су негативног утицаја човека на животну средину. Примери позитивног утицаја човека на животну средину јесу пошумљавање, постављање хранилица за животиње и кућица и постоља за птице, израда рибљих стаза и мрестилишта, грађење подземних и надземних прелаза за животиње и организовање прихватилишта за животиње.

Питања и задаци 1. Наброј примере позитивног и негативног деловања човека на животну средину. 2. Који су извори загађивања воде, ваздуха и земљишта у градовима? 3. Наведи изворе загађивања ваздуха у твом крају. 4. Истражи примере позитивног деловања човека на животну средину у твом крају.

Имам идеју

Нафтна мрља Припреми: перо птице, већу чашу (или провидну чинију), уље, плаву боју за колаче (или плави туш или темперу) и воду. У већу чашу (или провидну чинију) сипај неколико кашика уља. Додај 2 dl воде у којој си размутио/размутила плаву боју за колаче. Плаву боју додајеш да би се лакше уочило уље. Уље ће се наћи на површини воде јер је лакше од ње. У чашу урони перо птице. Посматрај и напиши у свесци шта се десило када си перо уронио/уронила у чашу. Своје запажање представи на часу и објасни шта се дешава када се перје птица тако улепи.

142

Заштита живих бића и животне средине

ЗАШТИТА ЖИВИХ БИЋА И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Да би се угрожене врсте и угрожени екосистеми заштитили на прави начин, научници морају да знају особине сваке угрожене врсте. Такође, морају знати у којој је мери свака од њих угрожена и шта су узроци угрожености.

Утврђивање начина заштите Да би се угрожене врсте и угрожени екосистеми заштитили на прави начин, научници морају да знају све њихове особине. Такође, морају знати у којој су мери те врсте и екосистеми угрожени и шта су узроци угрожености. На крају научници предлажу начине на које се врсте могу заштитити. Све ове податке садрже такозване Црвене књиге. Оне се с разлогом називају „црвене” и имају црвене корице. Црвена боја упозорава на то да су угрожене врсте озбиљан проблем. У Србији су написане четири Црвене књиге: Црвена књига флоре Србије, Црвена књига дневних лептира Србије, Црвена књига фауне Србије: водоземци, Црвена књига фауне Србије: гмизавци.

Црвена књига флоре Србије

Црвена књига Србије I (водоземци)

Кључни појмови Црвена књига угрожена врста национални парк резерват ботаничка башта зооврт

Црвена књига Србије фауне Србије II (гмизавци)

Флору чине све биљне врсте одређеног подручја. Да би се очувани природни екосистеми одређеног подручја заштитили, то подручје мора се прогласити заштићеним природним добром.

143

Живот у екосистему

Најзначајнији су национални паркови и резервати природе. У Србији постоји пет националних паркова – Ђердап, Фрушка гора, Тара, Копаоник и Шар-планина.

Ђердап

Фрушка гора

Копаоник

Увац

Тара

Шар-планина

Засавица

Резервата природе има око 70. Међу њима су: Делиблатска пешчара, Обедска бара, Засавица, клисура реке Увац, Ртањ, Гоч, Горње Подунавље, Пашњаци велике дропље, Царска бара и други. У заштићеним природним добрима су угрожене врсте биљака и животиња најбоље заштићене. Забрањено је брање и сечење биљака или њихово чупање из корена, као и хватање, заробљавање, повређивање или убијање животиња, уништавање или сакупљање њихових јаја итд. За кршење ових забрана предвиђене су законске казне. 144

Заштита живих бића и животне средине

Заштићене биљне и животињске врсте У Србији постоји 215 угрожених врста биљака. Оне су под најстрожим режимом заштите.

Рунолист

Ковиље

Жута линцура

Гороцвет

Госпина папучица

У ботаничким баштама расту и размножавају се многе угрожене биљке, а у зоолошким вртовима угрожене животиње. Оне се могу пренети у природна станишта, с којих су нестале, где брига о њима не престаје.

башта Јевремовац Ботаничка

Зоолошки врт

145

Живот у екосистему

Заштићене врсте животиња: белоглави суп

Јеленак

Ластин репак

Носорожац

Планински мрмољак

Поскок

Шумска корњача

Један од начина на који можемо да заштитимо биодиверзитет живог света јесте и презентација досадашњих сазнања, објављивање постера, снимање ТВ емисија, организовање предавања и изложби о угрожености природе и значају њеног очувања. Основни циљ свих ових активности јесте да се што више људи упозна са значајем биодиверзитета и начинима заштите. Нарочито је важно да схватимо да свако од нас може да учествује у заштити биодиверзитета.

Укратко Заштита живих бића и животне средине обухвата: утврђивање начина њихове заштите, доношење закона о заштити и активности које се спроводе. 146

Заштита живих бића и животне средине

Питања и задаци 1. Шта се подразумева под заштитом живих бића и животне средине? 2. Шта је записано у Црвеним књигама? 3. Наброј националне паркове Србије. 4. У чему је значај ботаничких башта и зоолошких вртова? 5. Наброј неке од угрожених биљних и животињских врста у Србији.

Имам идеју 1. Истражи на интернету еколошки календар и у свесци забележи датуме важне за заштиту животне средине. Изабери један важан датум из еколошког календара и направи презентацију или постер посвећен том дану. 2. Пронађи на интернету фотографије неких заштићених биљних и животињских врста које нису наведене у овом уџбенику, као и податке о узроцима њихове угрожености. Резултат истраживања представи на часу. Од фотографија направи пано заштићених биљних и животињских врста.

Биозабавник До сада је описано око два милиона различитих врста живих бића. Црна књига садржи списак несталих биљних и животињских врста. У Србији таква књига није написана. На „црном” списку светске Црне књиге налазе се и животињске врсте које су живеле само у Србији и заувек су нестале.

Орао брадан

Тетреб ружевац

Бела кања

Мала дропља

147

Живот у екосистему ба Веж

ШКОЛСКИ ПРОЈЕКАТ – ПОЗИТИВАН И НЕГАТИВАН УТИЦАЈ ЧОВЕКА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ Циљ пројекта Истражити примере позитивног и негативног деловања човека на животну средину у непосредном окружењу Потребан материјал: мобилни телефон или фото-апарат, свеска, оловка, план града или околине, хамер и рачунар.

Ток активности Фотографиши примере позитивног и негативног утицаја човека на животну средину које си открио/открила у свом крају. Све примере уцртај у план града или околине. У свесци забележи које си примере фотографисао/фотографисaла. Од фотографија направи пано или презентацију са описом изабраних примера. Гласајте у одељењу за најбољи позитиван пример утицаја човека на жива бића и животну средину вашег краја. Уз помоћ наставника биологије обавести локалне власти и медије о резултатима свог истраживања. Разговарајте на часу о одговорном деловању човека на животну средину у вашем крају. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 148

Школски пројекат – Очување природе мог краја

ба Веж

ШКОЛСКИ ПРОЈЕКАТ – ОЧУВАЊЕ ПРИРОДЕ МОГ КРАЈА Биоврт Циљ пројекта Развој еколошке свести ученика Потребан материјал: биљке, баштенски прибор, рукавице.

Ток активности Засадите у школском дворишту украсне сезонске биљке, зачинско и лековито биље (босиљак, лаванду, менту, рузмарин, жалфију). Биљке у биоврту гајите без примене вештачког ђубрива и хербицида. Ако око вашег засада израсте коров, ишчупајте га с кореном. Не бацајте га, већ дајте наставнику биологије, коме ће послужи као наставно средство. Напомена. – Обавестите наставника биологије уколико уочите амброзију. За уклањање амброзије неопходно је обезбедити заштитне рукавице. У акцији уклањања не би смели да учествују они који су алергични на ову биљку.

Сађење биљака

149

Живот у екосистему

Сакупљање и разврставање смећа по врстама отпада Циљ пројекта Развој еколошке свести ученика Потребан материјал: контејнери за разврставање отпада.

Ток активности У школи организујте сакупљање смећа различите врсте (старе хартије, лименки и пластичне амбалаже). Затим смеће разврстајте. Пре почетка активности утврдите да ли се у близини школе налазе контејнери за разврставање отпада. Уколико не постоје, припремите контејнере за различиту врсту отпада, тако што ћете их означити различитим бојама: једном бојом контејнер за папир, другом контејнер за метал, а трећом контејнер за пластичну амбалажу. Пре обележавања контејнера, подсети се које боје су контејнери за ове врсте отпада. Разврстајте смеће по врстама отпада и убаците га у одговарајуће контејнере. Уз помоћ наставника биологије организујте одношење отпада у рециклажне центре.

Кућица или хранилица за птице Циљ пројекта Развој еколошке свести ученика Потребан материјал: рачунар, материјал за израду кућице или хранилице, хамер.

Ток активности Након што утврдите које птице живе у вашем крају, истражите на интернету да ли су станарице или селице, као и њихову спољашњу грађу (величину). Уз помоћ наставника биологије одлучите да ли ћете направити кућицу или хранилицу, а уз помоћ наставника техничког направите нацрт кућице или нацрт хранилице за птице. Направите пано са сликама кућица и хранилица или представите презентацијом вашу активност. По завршетку пројекта донесите закључак о значају постављања кућица и хранилица за птице у вашем крају. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 150

Дебата – Дивље животиње као кућни љубимци – да или не?

ба Веж

ДЕБАТА – ДИВЉЕ ЖИВОТИЊЕ КАО КУЋНИ ЉУБИМЦИ – ДА ИЛИ НЕ? Циљ дебате Развој свести о заштити живих бића код ученика Потребан материјал: рачунар, хамер.

Ток активности Истражи на интернету податке о порасту чувања егзотичних животиња као кућних љубимаца у земљама Европе и о томе колико се птица, гмизаваца, сисара и тропских рибица легално прода у току једне године. Такође, сазнај да ли у Републици Србији постоји Закон о добробити животиња.

Питон

Мајмун – орангутан

Тарантула

Представи на часу резултате свог истраживања и изнеси своје мишљење о томе да ли дивље животиње треба чувати као кућне љубимце или не. ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ ______________________________________________________________________ 151

Живот у екосистему

ЗНАЧАЈ БИЉНИХ И ЖИВОТИЊСКИХ ВРСТА ЗА ЧОВЕКА

Значај биљних врста Кључни појмови самоникле биљке јестиве биљке зачинске биљке лековите биљке отровне биљке домаће животиње отровне животиње

Самоникле биљке слободно расту у природи, шумама, на ливадама и пашњацима, запуштеним местима у близини насеља, уз реке и потоке. Међу њима је велики број јестивих и лековитих врста. Многе јестиве биљке су истовремено и лековите. Последњих година самоникле биљке се све више користе у исхрани јер су здрава природна храна – расту на земљишту које није ђубрено вештачким ђубривима. Отпорније су од гајених врста на болести изазване бактеријама, гљивицама и вирусима. Многе од њих могу се користити и као зачини и одличан су извор витамина и минерала.

Подсетник Подсети се шта си научио/научила из Света око нас и Природе и друштва о значају биљака и животиња за човека.

Јестиви листови и цветови самониклих биљака

Коприва

Млади листови маслачка на сендвичу

Коприва садржи више витамина од већине гајеног поврћа. Коприва расте као коровска биљка у насељима, око путева, у шумама, чак и на високим планинама. У многим европским земљама се продаје на пија152

Значај биљних и животињских врста за човека

цама. Најчешће се припрема као вариво, а од ње се могу правити и чорбе и пите. За јело се користе млади листови и врхови стабљика. Млади листови маслачка користе се као прва пролећна витаминска салата. Богатији су гвожђем од листова спанаћа. Од цветова багрема и зове могу се спремити укусни колачи. Од цветова и плодова зове праве се сирупи за сок.

Цвет зове

Цвет багрема

Од јуна до касне јесени наше су шуме пуне плодова различитих биљака. У исхрани се користе плодови малине, купине, јагоде, шипка, глога, боровнице, дивље јабуке и крушке. Они се могу јести у свежем стању (сирови) или прерађени (сокови и џемови). Најбоље их је користити сирове јер су тада најбогатији витаминима и минералима. Семе лешника, ораха и питомог кестена може се јести сирово или се од њега могу правити укусни колачи.

Плодови лешника

Плодови питомог кестена

Плодови ораха

Зачинске биљке се додају јелима. Пријатног су укуса и мириса и чине јела укуснијим. Листови матичњака миришу на лимун.

Матичњак

153

Живот у екосистему

Најпознатији самоникли лук је сремуш. Његови листови и сочне луковице користе се као додатак чорбама, јелима од меса и поврћа и салатама. Листови сремуша препознају се по томе што имају мирис белог лука.

Сремуш са цветовима

Ђурђевак

Козлац

Сремуш расте у буковим шумама. На истом станишту расту и веома отровне биљке, козлац и дивљи ђурђевак. Зато се сремуш мора брати веома пажљиво. Ако се грешком уберу листови ових отровних биљака, последице могу да буду озбиљне. Лековите врсте које се често срећу у нашој околини јесу кантарион, хајдучка трава и боквица. Кантарион се препознаје по жутим цветовима и карактеристичним листовима. Када лист окренемо ка сунцу, изгледа као да је избушен. Од кантариона се праве биљни чај и кантарионово уље. Уље направљено од кантариона помаже у зарастању опекотина и рана на кожи. Хајдучка трава користи се за јачање организма и лечење болести које су изазване бактеријама и гљивицама. Две врсте боквице, женска и мушка, веома су распрострањене биљке. Ако се током боравка у природи посечеш, можеш да убереш лист боквице и привијеш га на рану. Лист боквице помоћи ће да рана зарасте. Боквице се користе за прављење сирупа који помаже при искашљавању.

Кантарион

154

Хајдучка трава

Лист боквице помоћи ће да рана зарасте.

Значај биљних и животињских врста за човека

Међу лековитим биљкама постоје и оне које су отровне. Како је могуће да једна иста биљка буде и лековита и отровна? Такве биљке садрже супстанце које су лековите само у малим количинама. У већим количинама могу да изазову здравствене проблеме, па чак и смрт. Ове биљке користе се само под надзором лекара. Неке од њих су мразовац и татула. Мразовац је биљка љубичастих цветова. За разлику од већине биљака наших крајева, које цветају у пролеће, она цвета у јесен. Због отровног дејства, стока не пасе ову биљку и зато се у јесен може видети на ливадама. Користи се за ублажавање болова и снижавање температуре, као и у лечењу рака коже.

Мразовац

Татула

Татула се користи као средство за ублажавање болова и лечење астме. Лековите биљке које су истовремено и отровне не смеш брати. Многе од њих имају лепе цветове, које ћеш пожелети да убереш. Немој да те завара њихова лепота. Њих сакупљају само добри познаваоци биљака који сарађују с произвођачима биљних лекова. Јестиве и лековите биљке треба да беремо само на незагађеним стаништима, удаљеним од насеља и саобраћајница. Тако ћемо бити сигурни да користимо незагађене, јестиве и лековите биљке.

Значај животињских врста за човека Многе домаће животиње човек гаји јер њихово месо користи у исхрани. Од њих добија и млеко, јаја, вуну и перје, од пчела добија мед и восак, од свилене бубе свилу, а од рибе икру. Магарце, коње и волове човек користи за вучу.

Овца

Пчеле

Свилене бубе

Икра

155

Живот у екосистему

Неке врсте животиња су преносиоци разних болести. Комарац преноси болест маларију, а крпељ лајмску болест.

Комарац

Крпељ

Отровне врсте животиња Отровне змије које живе у Србији јесу поскок, шарка и шарган. Поскок је најраспрострањенија отровница у Србији. Шиштањем упозорава на опасност. Тело поскока је смеђе или сиве боје, с уочљивом црном цикцак пругом. Препознаћеш га по уочљивом рошчићу на глави. Као и све отровнице, има два горња шупља зуба. Приликом угриза кроз шупљине зуба излива се отров. Он изазива згрушавање крви и уништавање ткива. Шарка је распрострањена у већем делу Европе. Тело јој је дебело, с тамном цикцак пругом на леђима. Интересантно је да не убризгава отров приликом сваког уједа. Ујед је болан, а отров, као и отров поскока, изазива згрушавање крви и оштећење ткива. Отров ове змије не делује одмах. Шарган је најмања отровница Европе. Код нас је распрострањена на Шар-планини и Проклетијама. Браон је боје, с уочљивом цикцак шаром. Отров шаргана није јак и није опасан за човека, али оставља тамне туфне на његовом телу.

Поскок

156

Шарка

Шарган

Значај биљних и животињских врста за човека

У нашој земљи, осим наведених отровних змија, постоје отровни пауци и отровне стоноге. Њихови отрови су мање опасни и убоди су мање болни од уједа змија. Међутим, превентиве ради, потребно је потражити помоћ лекара да би рана била обрађена на стручан начин.

Паук

Стонога

Укратко Самоникле биљке слободно расту у природи, у шумама, на ливадама и пашњацима, запуштеним местима у близини насеља, уз реке и потоке. Међу њима је велики број лековитих врста. Зачинске биљке се додају јелима, пријатног су укуса и мириса и чине јела укуснијим. Међу лековитим биљкама постоје и оне које су отровне и које садрже супстанце лековите само у малим количинама. Многе домаће животиње човек гаји јер њихово месо користи у исхрани. Од њих добија и млеко, јаја, вуну и перје, од пчела добија мед и восак, од свилене бубе свилу, а од рибе икру. Магарце, коње и волове човек користи за вучу.

Питања и задаци 1. У чему је значај самониклих биљних врста за човека? 2. Које биљке имају укусне и хранљиве плодове? 3. У којој ситуацији можеш да користиш боквицу? 4. Објасни како једна иста биљка може у исто време да буде и лековита и отровна. 5. Где се беру лековите и јестиве биљне врсте? 6. У чему је значај животињских врста за човека? 7. Наброј отровне змије које живе у Србији.

157

Живот у екосистему ба Веж

ФОТО-ХЕРБАРИЈУМ БИЉАКА Циљ вежбе Утврдити које биљне врсте расту у окружењу школе, да ли су оне сврстане у угрожене и заштићене врсте и да ли су лековите, јестиве или отровне. Потребан материјал: фото-апарат (или мобилни телефон), рачунар, свеска и хамер.

Поступак Обиђи природне и вештачке екосистеме (шуму, ливаду, парк, сређен травњак, запуштен травњак, обалу поред реке) у околини школе и направи списак тих екосистема. Изабери један екосистем, фотографиши биљке које расту у њему, па изради фотографије. Поред сваке фотографије напиши име биљке приказане на њој. Ако ти је нека врста непозната, уз помоћ наставника биологије истражи податке о њој у ботаничком атласу, на интернету или у овом уџбенику у оквиру 2. и 4. теме. Истражи да ли међу биљкама које си сликао/сликала има угрожених и заштићених врста. Такође, утврди које су биљке лековите, јестиве или отровне.

Приказ резултата и дискусија 1. Попуни табелу. Упиши имена биљних врста које си фотографисао/фотографисала, а у остале колоне упиши знак + уколико биљка припада некој од понуђених категорија. Биљна врста Лековита биљка Јестива биљка Заштићена врста Угрожена врста

2. Заједно са ученицима из твог одељења направи презентацију о биљкама екосистема вашег краја. ___________________________________________________________________________

3. Након презентације разговарајте о биодиверзитету различитих екосистема које сте истражили. Закључите који екосистем у вашем крају има највећи биодиверзитет. ___________________________________________________________________________

158

Тест 4

ТЕСТ 4 Заокружи тачан одговор. 1. Еколошки фактори представљају: а) грађу ћелија, б) грађу биљоједа, в) разлике у наследном материјалу, г) услове живота у станишту. 2. Повежи назив биљке с групом биљака којој припада – на свакој линији напиши одговарајуће слово. а) Јестиве биљке _________________ кантарион б) Зачинске биљке _________________ босиљак в) Лековите биљке _________________ маслачак _________________ шипак _________________ татула _________________ хајдучка трава 3. Које су последице негативног утицаја човека? Упиши знак + у одговарајућа поља у табели. Последица Негативан утицај човека на животну средину негативног депонија изливање изливање примена цветање утицаја градске загађене пестицида воде канализације реке у реку загађивање воде загађивање земљишта загађивање ваздуха 4. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је нетачан. Биодиверзитет представља разноврсност животног станишта. Веверица сакупља жирове да би помогла њиховом расејавању. Слатководна медуза живи у чистим слатким водама. На северу Баната се налази последња група јединки велике дропље.

издувни гасови аутомобила

Т Т Т Т

Н Н Н Н

159

Живот у екосистему

5. Код следећих исказа заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је нетачан. Зелени кровови утичу на снижавање температуре у граду током лета. Смог повољно утиче на органе за дисање код људи. Киселе кише повољно утичу на раст и развој организама. Шар-планина је национални парк у Србији.

Т Т Т Т

Н Н Н Н

6. Одговори на постављена питања. а) На који начин се може спречити коришћење зараженог меса у исхрани? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ б) На које начине се коприва може користити у исхрани? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ в) Зашто су многе самоникле, лековите и јестиве биљке угрожене врсте? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ г) Шта би предузео/предузела када би пронашао/пронашла повређену или напуштену животињу? _________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 7. Допуни следеће реченице. 1. Лековита биљка која убрзава зарастање рана назива се _____________________________. 2. _________________________ је веома отровна биљка која заједно с дивљим ђурђевком расте у буковим шумама. 3. Другачији назив за разноврсност живог света јесте __________________________. 4. У _______________________налази се списак свих угрожених врста, као и слике и описи тих врста.

160

5. Човек и здравље

ЗДРАВА ИСХРАНА – ВОДИЧ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

Да би обезбедиo/обезбедила довољно енергије за свакодневне активности, правилан раст и развој, мораш дa уносиш намирнице и биљног и животињског порекла. Током дана те намирнице је потребно распоредити у пет оброка (три главна и две ужине).

Кључни појмови тањир здраве хране хранљиве супстанце куповина на мирница припрема на мирница анорексија булимија

Подсетник

Намирнице биљног и животињског порекла

Здрава исхрана подразумева уравнотеженост, умереност и разноврсност намирница које свакодневно уносимо у наш организам. Здрава храна садржи хранљиве супстанце. Није свака храна здрава и не садржи свака храна корисне и хранљиве супстанце. Особе које се баве проучавањем хранљивих вредности намирница и начином на који се намирнице користе у исхрани називају се нутриционисти.

Подсети се шта си научио/научи ла о здравој ис храни од 1. до 4. разреда.

161

Човек и здравље

Да би се знало шта је потребно уносити највише, а шта најмање током исхране како би она била правилна, направљена је пирамида исхране, то јест, водич правилне исхране. На дну пирамиде налазе се намирнице које би требало највише користити у исх рани, а на врху пирамиде намирнице које би требало најмање да се користе у исхрани.

Пирамида исхране

Тањир здраве исхране даје једноставна упутства за здрав начин исхране: 1. уносите умерену количину намирница; 2. уживајте у храни, али једите полако; 3. избегавајте преједање; 4. чешће једите воће, поврће и житарице од пуног зрна; 5. користите млеко и млечне производе с мање масноће; 6. пијте воду уместо заслађених напитака.

Тањир здраве хране

162

Здрава исхрана – водич правилне исхране

Хранљиве супстанце Током дана требало би уносити различите хранљиве супстанце (шећере, беланчевине, масти, минерале и витамине) распоређене у пет оброка. Ти оброци треба да обухва тају житарице, воће и поврће, млеко и млечне производе, месо, јаја и рибу. Најмање треба користити слаткише и масноће.

Правилна куповина намирница Приликом куповине намирница мораш водити рачуна о њиховој свежини и изгледу, као и о очуваности амбалаже, а посебно треба обратити пажњу на рок трајања. Амбалажа не сме бити оштећена. Поклопци на амбалажи млечних производа и конзервираних намирница не смеју да буду „издигнути”, јер је то знак да су бактерије почеле да се размножавају. Воће и поврће треба да је свеже и неоштећено. Приликом куповине јаја обавезно провери да ли су без пукотина и да нису сломљена. Напукло јаје представља опасност због могућег развоја бактерија.

Jаја

Риба

На свакој намирници купљеној у продавници рок трајања мора јасно да буде истакнут. То је датум до када је могућа безбедна употреба намирнице. Млеко, јогурт и остали млечни производи често имају кратак рок трајања, који треба обавезно проверити приликом куповине. Месо мора да има ветеринарски печат. Једино тако означено месо има дозволу за употребу. Месо не треба куповати ван званичног ме ста за његову продају. Рибу је најбоље куповати свежу или залеђену, у ри барници. Кожа свеже рибе је слу зава, очи су бистре и испупчене, а шкрге црвене.

Месо без ветеринарског печата није за употребу.

163

Човек и здравље

Припрема намирница Припрема намирница обухвата чишћење, прање и начине припреме. Чишћење и прање намирни ца имају хигијенски значај. Воће, поврће и дру ге намирнице које користиш у исхрани мораш добро опрати. Поврће које припремаш на високој температури врло често мораш да љуштиш (нпр. кромпир). Месо и јаја треба припремати на ви сокој температури да не би изазвали тровање и Прање намирница појаву обољења. Начин припреме намирница утиче на њихов квалитет и њихову хранљивост. На мирнице је најбоље кувати или динстати, док се пржење намирница не препоручује. Пица, хамбургери, хот-дог и пљескавице спадају у брзу храну. Да би им се по бољшао укус, додају им се различити сосови и зачини. Таква храна изазива појаву гојазности.

Брза храна

Динстање намирница је обрада намирница уз додатак мале количине воде на ни жој температури, тако да вода благо кључа. Пржење хране је припремање намирница на масти или уљу при високој температури.

164

Кување намирница

Динстање намирница

Здрава исхрана – водич правилне исхране

Поремећаји у исхрани Поремећаји у исхрани, за које је неопходна лекарска помоћ, могу се јавити и то ком пубертета. У том периоду девојчице и дечаци постају свеснији свог физичког изгледа и постаје им важно какав утисак остављају на своју околину. Посебно оптерећење им намеће друштво, које идеализује појам лепоте. Код неких младих особа се развија огроман страх од повећања телесне масе. Сваки оброк им се чини преобиман. Без обзира на то што су оброке свели на минимум и што по неколико дана не уносе храну, они сами себи увек изгледају гојазно. Та болест назива се анорексија. То је свесна контрола уноса минималних количина хране. Анорексија је тешко обољење, које се често завршава смрћу.

Анорексична особа

Булимија

Болест која настаје када се особа преједа, па онда намерно повраћа храну назива се булимија.Таква особа је незадовољна својим изгледом. Она себи строго одређује које ће намирнице и у којој количини користити у исхрани. Проблеме поремећаја у исхрани треба решавати у сарадњи и разговору с роди тељима и психологом.

165

Човек и здравље

Укратко Потребно је водити рачуна о исхрани. Током дана требало би уносити различите хранљиве супстанце (шећере, беланчевине, масти, минерале и витамине) распо ређене у пет оброка, три главна и две ужине. Ти оброци треба да обухватају жита рице, воће и поврће, млеко и млечне производе, месо, јаја и рибу. Најмање треба користити слаткише и масноће. Када купујеш намирнице, треба да водиш рачуна о њиховом изгледу и року траја ња. Припрема намирница обухвата чишћење и прање намирница, а потом начин припреме: кување, динстање и пржење. У пубертету се могу развити болести анорексија и булимија. Проблеме поремећаја у исхрани треба решавати у сарадњи с родитељима и психологом.

Питања и задаци 1. У колико оброка је потребно распоредити намирнице? 2. Коју улогу у здравој исхрани има пирамида исхране? 3. Које хранљиве супстанце је неопходно да унесеш у свој организам током дана? 4. Објасни шта све мора да се уради током припреме једне намирнице, на пример кромпира. 5. Прочитај поново текст о начинима обраде намирница и закључи зашто се пржење као начин обраде намирница не препоручује. 6. Уз помоћ члана породице пронађи оброк у којем се месо и јаја могу користити у сировом облику, а да не штете здрављу. 7. Који су примери поремећаја у исхрани?

Имам идеју

Дан здраве хране (здрава ужина) За Дан здраве хране, 16. октобра, код куће за ужину направи смути, воћну салату или милкшејк и понеси ту своју ужину на час биологије. Разговарајте на часу о томе зашто је здрава исхрана значајна за здравље човека.

Биозабавник Спанаћ се не сме подгревати јер се тада из њега ослобађају отровне супстанце. 166

Дневни јеловник

ба Веж

ДНЕВНИ ЈЕЛОВНИК Циљ вежбе Израда дневног јеловника са здравим намирницама За вежбу је потребно припремити: хамер, рачунар и слике намирница.

Поступак 1. У табелу упиши називе намирница које редовно користиш у исхрани током једног дана. 2. Затим у табелу упиши називе здравих намирница које би требало да уносиш. 3. С интернета или из новина набави слике намирница које си навео / навела у табели. 4. Затим на хамеру нацртај два тањира. На један тањир залепи слике намирница које редовно користиш у исхрани у виду оброка, а на други слике намирница које би требало да уносиш да би се здраво хранио/хранила. Оброк Доручак

Ужина

Ручак

Ужина

Вечера

Доручак

Ужина

Ручак

Ужина

Вечера

Намирница

Здраве намирнице

Приказ резултата и дискусија Упореди два тањира која си нацртао/нацртала на хамеру и у свесци напиши закључке. 167

Човек и здравље

ВОДА И ЕНЕРГЕТСКА ПИЋА

Кључни појмови

Живот није случајно настао у води. Она се налази свуда око нас и у различитим облицима.

вода дехидратација енергетска пића кофеин сахароза психостимуланс

Подсетник Светски дан воде обележава се 22. марта.

Вода је свуда око нас.

Вода представља једињење које се налази у свим живим бићима и неопходна је за одвијање свих процеса у организму. У састав сваке ћелијске органеле улази вода. Организам одраслог мушкарца од 70 kg садржи 40 l воде, док се тело медузе састоји скоро у потпуности од воде.

Тело медузе састоји се скоро у потпуности од воде.

Сматра се да је на Земљи површина од око 1400 милиона km3 прекривена водом, а само 2,5% се односи на слатку воду. Притом, нису све слатке воде доступне човеку и у употреби за пиће. Само 1/5 слатких вода доступна је човеку, уз пречишћавање и дезинфекцију. 168

Вода и енергетска пића

Човек воду користи за пиће, припремање хране и одржавање личне хигијене. Током дана знојењем и излучивањем човек изгуби око 3 l воде из свог организма. То значи да исту количину течности мора да надокнади уносом воде или намирница које садрже воду. Ако у организам дуже време не уносимо довољне количине воде, улазимо у стање које се назива дехидратација. Тада се ремети рад срца, дисање и терморегулација. При потпуном недостатку воде после неколико дана наступа смрт.

Унос довољне количине воде у организам

Ако вода није бактериолошки и хемијски исправна, може да буде извор болести и заразе. Зато се вода пречишћава и дезинфикује. Вода из водовода и све минералне воде подлежу сталним проверама. У неким земљама истакнуто је упозорење да не треба пити воду из градског водовода. Та вода је бактериолошки исправна, али њен минерални састав није одговарајући. Тада треба користити минералну воду. Уколико користиш искључиво минералну воду, изабери ону чији састав задовољава потребе твог организма. Енергетска пића подсећају на сокове. Она се користе за краткотрајно повећање енергије у организму. То се постиже помоћу различитих хемијских супстанци које улазе у њихов састав. Енергетска пића садрже кофеин и сахарозу. Кофеин није хранљива супстанца, већ на организам делује као психостимуланс (убрзава рад мозга 169

Човек и здравље

и осталих органа), отклања умор при напорном физичком и интелектуалном раду. Налази се и у кафи и чају. Сахароза је врста шећера која брзо доспева до ћелија и обезбеђује енергију за рад и додатне напоре којима је човек изложен.

Енергетско пиће

Енергетске напитке не би требало да пију особе млађе од 18 година. Енергетска пића су популарна код младих особа јер помоћу њих оне добијају додатну енергију и остају дуже будне. Ова пића, међутим, негативно утичу на организам. Након њиховог уноса крвни притисак расте и ремети се рад срца. Осим тога, ова пића лоше утичу на крвне судове.

Укратко Сва жива бића зависе од количине доступне воде, док воду неки организми користе као средину за живот. Недостатак воде у телу назива се дехидратација, и може да доведе до смрти. Енергетска пића се користе када особе желе брзо да дођу до до датне снаге и енергије. Њихова честа употреба узрокује поремећај рада организма.

Питања и задаци 1. За шта је све човеку и осталим живим бићима потребна вода? 2. Колико је потребно дневно унети воде у организам? 3. Зашто се енергетска пића не препоручују за коришћење?

170

Болести зависности и употреба цигарета

БОЛЕСТИ ЗАВИСНОСТИ И УПОТРЕБА ЦИГАРЕТА

Учестала употреба дувана, алкохола и дрога доводи до болести зави сности. Они изазивају психичку и физичку зависност. Психичка зависност је потреба човека да у одређеним стресним ситуацијама, или у свакодневном животу, коришћењем психоактивних супстанци смањује количину стреса. Физичка зависност представља зависност нашег орга низма од тих супстанци. Људи који пате од болести зависности имају јаку потребу за пси хоактивним супстанцама (цигаретама, алкохолом или дрогом). Ако не узму уобичајену дневну дозу тих супстанци – ону на коју је њихов организам навикао, постају нервозни, лоше су расположени и осећају болове. Посте пено, с временом они почињу да користе све веће дозе психоактивних супстанци. Иако су свесни да те супстанце веома штете њиховом здрављу, они нису у стању да престану да их користе јер потпуно губе вољу за излечење. Психоактивне супстанце делују на мозак изазивајући промену расположења, мишљења и понашања. Дуван садржи бројне супстанце које су отровне и штетне по здравље човека. У цигарети се налази око 4.000 штетних састојака, као што су никотин, катран, угљен-моноксид... Никотин је супстанца која изазива промене у раду мозга и зависност. Он убрзава рад срца и повећава крвни притисак. Катран се таложи у плућима пушача. Плућа пушача после дугог низа година мењају изглед и постају црна. Угљен-моноксид из цигарета утиче на отежано снабдевање ћелија кисеоником.

Изглед плућних крила непушача

Кључни појмови болести зависности психоактивне супстанце дуван никотин дрога

Изглед плућних крила пушача

171

Човек и здравље

Употреба дувана постепено утиче на развијање различитих болести код пушача. Пушачи оболевају од рака плућа, а последице пушења су и болести срца, мождани удар и проблеми с дисањем и астма. Непушачи који се налазе у просторијама с пушачима удишу 30% – 40% дуванског дима. На тај начин су и они у ризику од болести које изазивају цигарете и дувански дим. Беба у стомаку мајке пушача путем мајчине крви до бија, осим корисних састојака, и све штетне састојке из дувана. Због тога се могу јавити следеће последице: застој развоја плода, превремено рођење бебе, мала тежина бебе на рођењу итд. Употреба дувана не доводи до уочљивих промена у понашању које прате друге болести зависности. Можда је то разлог што је у нашем друштву пушење још увек Трудница пушач прихватљиво, без обзира на то што је штетно по здравље.

Укратко У болести зависности убрајамо учесталу употребу дувана, алкохола и дрога. Они изазивају психичку и физичку зависност. Дуван садржи бројне састојке који лоше утичу на човечје здравље и изазивају болести. Најчеће болести су рак плућа, болести срца и крвних судова, мождани удар, проблеми с дисањем и астма. Непушачи који се налазе у просторијама с пушачима такође удишу дувански дим и у повећаном су ризику да оболе од болести које он изазива. Беба у стомаку мајке пушача може да застане у развоју, може да буде мање тежине или се може раније родити. Пушење дувана не узрокује промене понашања, тако да је оно широко распрострањено, без обзира на то што је штетно по здравље.

Питања и задаци 1. Наброј болести зависности. 2. Које болести изазива употреба дувана? 3. Које се штетне супстанце налазе у цигарети? 4. Да ли је особа непушач у опасности уколико се налази у истој просторији с пушачима? 5. Неки ученици су на екскурзију понели цигарете. Почели су да пуше и да цигарете нуде осталим ученицима. Понизили би сваког ко није желео да им се придружи. Шта би ти урадио/урадила? Придружио/придружила би се групи пушача да ти се остали другари не би смејали или би одбио/одбила понуђену цигарету? 6. Преведи поруку написану на енглеском језику.

172

Физичка активност, сан и здравље човека

ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ, САН И ЗДРАВЉЕ ЧОВЕКА

Због убрзаног развоја технике и технологије човек све више слободног времена проводи седећи уз рачунар или ТВ. Томе може да се дода и ви шечасовно седење на послу и у школи у неправилном положају.

Кључни појмови физичка активност сан

Подсетник Десети мај је Ме ђународни дан физичке актив ности. Вишечасовно седење у школи

Деца и млади све мање времена проводе играјући се у парку или у природи. Научници су утврдили да током дана период мировања не сме да буде дужи од два сата. Игра и кретање су врло важни за правилан развој тела у периоду раста и физичког развоја. Препорука је да се сваког дана човек бави неким спортом најмање 60 минута. Редовно вежбање благотворно утиче на здравље човека. Редовна физичка активност троши хранљиве материје које се унесу у организам и на тај начин се регулише телесна маса. Због тога се у пирамиду исхране укључује и физичка активност.

Физичка активност у школи

173

Човек и здравље

Данас се човек све мање креће, храни се брзом храном и живи стресним начином живота.Такав начин живота узрокује гојазност и појаву болести у организму. Након физичке активности јавља се осећај вишка енергије. Када вежбаш имаш утисак да си јачи/јача, расположенији/расположенија и боље спаваш. Редовно трчање, вожња бицикла, ролера и различите физичке активности јачају мишиће, а на тај начин штите наше кости и кичму. Осим тога, развијају се спретност и осећај равнотеже.

Вожња ролера

Трчање

Постоји безброј начина да се побољша физичка активност младих, а тиме и ква литет њиховог живота. Пожељно је да се цела породица укључи у физичке активности. То може бити трчање, пливање, вожња ролера или бицикла, играње бадминтона или тениса, фудбал или одбојка и сл. Чланови породице могу пронаћи начине да физичка активност буде забавна и лепо породично дружење.

Деца у игри

174

Физичка активност, сан и здравље човека

Да би се дете правилно развијало, осим здраве исхране, игре и физичких активности, неопходно је да има квалитетан сан. Сан на том узрасту утиче на психички и физички развој организма. Мозак се код деце развија толико брзо да им ноћни сан није довољан. Деца узраста од 5 до 6 година треба и током дана да имају тачно одређено време када ће спавати. Научници сматрају да је деци у интензивном расту и тинејџерима од 10. до 18. године неопходно 8–9 сати здравог ноћног сна. Није, међутим, важна само дужина сна. Важно је лећи два-три сата пре поноћи, јер је тај сан најздравији. Чули сте да стари људи говоре да је сан важан јер ћете брже расти. То се показало као тачно. Наука је доказала да се хормон који утиче на раст више ствара ноћу, док деца спавају.

Сан је потребан за психички и физички развој организма.

Осим тога, сан је потребан да би се организам одморио од активности током дана. Што су деца била активнија, то ће сан бити бољи. Деца која мање спавају врло често су нервозна, теже уче и пажња им је лоша. Брзо забораве научено и лакше се разболе, јер се уморан организам теже бори с бактеријама и вирусима.

Укратко Физичка активност је неопходна свима, а нарочито деци. Током сваког дана неопходно је да се деца играју или баве неким спортом. Физичка активност утиче на правилан раст и развој. Осим игре и физичке активности, и сан је неопходан за здрав раст и развој детета. Заједно с правилном исхраном, игром и физичком активношћу, и квалитетан сан убрајамо у здраве навике.

Питања и задаци 1. Шта убрајамо у здраве навике? 2. Зашто се деци и одраслима препоручује редовна физичка активност? 3. Да ли се препоручује употреба тротинета на акумулатор, ховерборда и баланс скутера? 4. Опиши физичку активност којом се бавиш у слободно време. 5. Направи свој план физичких активности у току недеље и представи га на часу. 175

Човек и здравље

Имам идеју 1. Учлани се у спортску секцију у оквиру школе. 2. У парку или на часу физичког играјте се сада већ заборављених игара: школице, прескакања вијаче и ластиша, вртења хулахопа или вучења канапа.

Вучење канапа

Биозабавник Да ли си знао/знала да постоје и параолимпијске игре? У нашој земљи постоји Параолимпијски комитет Србије, под чијим се покрови тељством наши спортисти такмиче. Идеја о параолимпијским играма зачета је давне 1948. године, на теренима око болнице у којој су се лечили параплегичари – особе које имају повређену кичму и постале су делимично или потпуно непокретне. То се дешавало за време одржавања олимпијских игара у Лондону. Циљ организовања ових игара био је да се докаже да се и особе с физичким оштећењем кичме могу бавити спортом. Прве праве параолимпијске игре одржане су 1960. године у Риму. На њима је учествовало 400 спортиста из 23 земље. Учесници су се такмичили у шест дисци плина: пливању, кошарци, атлетици, стоном тенису, мачевању и стреличарству. Параолимпијске игре се одржавају сваке четири године, одмах после олимпијских игара. Организацијом параолимпијских игара бави се Међународни параолимпијски комитет, чије је седиште у Бону, у Немачкој.

Параплегичар

176

Промене у пубертету

ПРОМЕНЕ У ПУБЕРТЕТУ

Период када девојчице и дечаци одрастају јесте период пубертета и период адолесценције. Код њих се тада јављају физичке, емотивне, пси холошке и социјалне промене. Пубертет подразумева физичке промене. Адолесценција обухвата психолошке промене, које се испољавају и у периоду пубертета. Адолесценција почиње почетком пубертета и траје све до формирања комплетне личности. Завршава се око 24–26. године. У пубертету полне жлезде почињу да стварају полне ћелије. У овом периоду код дечака и девојчица почињу да се луче полни хормони. Код девојчица се јавља прва менструација. И код дечака и код девојчица почињу да се развијају секундарне полне особине.

ДЕВОЈЧИЦЕ 8–13 год.

пупљење груди

8–14 год.

раст стидних длака

9,5–14,5 год. нагли раст

10–16 год.

прва менструација

ДЕЧАЦИ 10,5–17 год. раст тестиса

10,5–18 год. мутација гласа

Кључни појмови пубертет адолесценција полни хормон менструација полна болест кондом

Дефиниција Полни хормони регулишу развој секундарних пол них особина.

11–15 год. повећање пениса

11–14 год. раст стидних длачица

10,5–16,5 год. 12–17 год.

раст длачица испод пазуха

нагли раст

12–17 год. 12,5–16,5 год. раст груди

промена у телесној грађи

13,5–18 год.

раст длака испод пазуха и на бради

Развој секундарних полних особина код девојчица и дечака у пубертету

177

Човек и здравље

У периоду пубертета осећања су променљива. Дечаци и девојчице постају осетљиви и критички став им је израженији. Доста времена проводе маштајући и сањарећи. По чињу више да воде рачуна о свом физичком изгледу и личној хигијени. Радознали су и имају потребу да се докажу у друштву. У пубертету се на кожи јављају бубуљице (акне), а знојење је појачано. Зато у овом периоду треба редовно одржавати личну хигијену.

Дечак се брије.

Девојчица се огледа.

Лице тинејџера са бубуљицама

Појачано знојење

Последице ступања у преране сексуалне односе Упоредо с променама које се дешавају у организму, девојчице и дечаци почињу да се заљубљују. У том периоду јављају се прве емотивне везе. Везе које тинејџери стварају одраз су њиховог полног сазревања. Поставља се питање када је најбоље ступити у сексуалне односе. На то питање не постоји једноставан одговор. Најважније је да одлу ка о ступању у сексуални однос буде самостално донета. Такође је важно поштовати себе и друге особе и бити свестан последица које сексуални односи доносе. Неке од последица које се могу јавити приликом прераног ступања у сексуалне односе јесу полне болести и нежељена трудноћа. 178

Промене у пубертету

Полне болести су болести које се пре носе сексуалним путем. Узрочници полних болести могу да буду бактерије, вируси, гљивице или неки представници протиста. У данашње време најбоља заштита против полних болести, али и трудноће, јесу кондоми (презервативи). Они су лако доступни у свим апотекама и маркетима. Кондоми

У оквиру здравствених установа постоје саветовалишта за труднице, у који ма лекар процењује здравствно стање труднице. Такође, ово саветовалиште помаже трудници у доношењу важне и одговарајуће одлуке – о рађању детета. Крајња мера против нежељене трудноће јесте намерни прекид трудноће (абортус). Намерни прекид трудноће искључиво се изводи у болницама под надзором лекара. Важно је знати да се може изводити на захтев труднице до 10. недеље трудноће, али и да абортус може да остави негативне последице на здравље младе женске особе. Гинеколог је лекар који прегледа женске органе за размножавање. Код мушкараца преглед органа за размножавање обавља лекар уролог. Особе у пубертету жељне су нових сазнања и искустава. Неопходно је, међутим, да прво о свему разговарају с родитељима или неком одраслом особом у коју имају пове рења. Важно је да се на време информишу о: психоактивним супстанцама, грађи полних органа, ступању у први сексуални однос, како би водили више рачуна о свом здрављу.

Укратко Пубертет је важан период у одрастању човека. Тада сазревају полне жлезде под утицајем хормона и јављају се секундарне полне особине. Пубертет првенствено подразумева физичке промене, док адолесценција обухвата психолошке промене које се тада испољавају. Неке од последица које се могу јавити приликом прераног ступања у сексуалне односе јесу полне болести и нежељена трудноћа. Савет или помоћ можеш да потражиш код лекара или можеш да разговараш са особом од поверења.

Питања и задаци 1. Како се назива период одрастања девојчица и дечака? 2. Које се секундарне полне карактеристике јављају у пубертету код дечака и де војчица? 3. Када је најбоље време за ступање у сексуалне односе? 4. Које су последице сексуалних односа без заштите? 5. Која је крајња мера против нежељене трудноће? 179

Човек и здравље

ТЕСТ 5

Заокружи тачан одговор. 1. Здрава исхрана подразумева: a) три оброка током дана, б) обилну вечеру, в) уравнотежену, умерену и разноврсну исхрану, г) уравнотежену и једноличну исхрану. 2. Заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је нетачан. Тањир правилне исхране пружа једноставна упутства за здрав начин исхране. Т Дехидратација настаје када у организам не уносимо довољну количину воде. Т Тело медузе се у потпуности састоји од беланчевина. Т Енергетско пиће је здрав напитак и препоручује се у исхрани. Т

Н Н Н Н

3. Заокружи Т ако је исказ тачан или Н ако је нетачан. Анорексија је бактеријска инфекција. Кондоми се користе да спрече полне болести и трудноћу. Након физичке активности јавља се осећај мањка енергије. Никотин и катран су супстанце које се налазе у дувану.

Н Н Н Н

Т Т Т Т

4. Наведене су карактеристике дечака и девојчице. Које од њих су карактеристике само девојчица, које само дечака, а које су заједничке карактеристике и дечака и девојчица? Одговори тако што ћеш у дијаграм уписати одговарајућа слова. А. раст груди, Б. мутирање, В. стварање полних ћелија, Г. менструација, Д. ширење рамена, Ђ. ширење бокова, Е. лучење полних хормона, Ж. психичке промене

Карактеристике дечака

180

Карактеристике девојица

Тест 5

6. Одговори на постављена питања и задатке. a) Чему служи пирамида исхране? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ б) Зашто је неопходно бавити се физичком активношћу? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ в) Шта је булимија? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ г) Која је разлика између између пубертета и адолесценције? ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ ___________________________________________________________________________ 7. Допуни следеће реченице. 1. У пубертету углавном код дечака почињу појачано да расту ________________на лицу. 2. Период интензивних физичких промена код дечака и девојчица јесте ______________. 3. Намерни прекид трудноће назива се _________________________. 4. _____________________ је поремећај исхране када особа скоро уопште не уноси храну у свој организам.

181

Решење теста 1

РЕШЕЊЕ ТЕСТА 1 1. в); 2. б); 3. 6 − хетеротрофан начин исхране, 3, 5 − аутотрофан начин исхране,1 − миксотрофан начин исхране, 4 − сапротрофан начин исхране; 2 − паразитски начин исхране; 4. 2. амеба,1. човек,1. жаба, 2. бактерија,1. лала, 1. змија; 5. Н, Т, Т, Т; 6. Т, Т, Н, Т; 7. а) Рибљи мехур рибама помаже да бораве на одређеној дубини. б) Лупа и микроскоп се користе у лабораторији да бисмо могли да посматрамо ситне објекте који се не виде голим оком. в) Особина живих бића да осете утицаје дражи и реагују на њих назива се надражљивост или осетљивост. г) С примарним полним особинама се рађамо, док секундарне полне особине почињу да се развијају у доба пубертета под утицајем полних хормона. 8. Органи за дисање паук штука пчела птица човек

кожа Жива бића

цевчице плућа за дисање трахеје

шкрге

листолика плућа +

+ + + +

9. 1. каналићи за излучивање, 2. паразити, 3. фотосинтеза, 4. непотпун преображај, 5. менструација

182

Решење теста 2

РЕШЕЊЕ ТЕСТА 2 1. в); 2. Водена средина

Копнена средина

Земљишна средина

штука, дрезга, жути локвањ

кукурек, јазавац, срна, бор

ровац, кишна глиста, кртица

3. 1. смола 2. цвет 1. шишарка

Копнена и водена средина жаба, комарац

1. четина 2. жир 2. опадање лишћа

4. Т, Н, Н, Н; 5. в); 6.

шаран

А, Г, Ђ

Е Б

В, Д, Ж

речни рак

а) Воштани слој на листовима водених биљака служи као заштита од квашења, оштећења и биљоједа. б) Хајдучка трава, маслачак и боквица стварају материје горког укуса и на тај начин су заштићени од биљоједа. в) Пас лови у чопору, док је мачка усамљени ловац.

8. Н, Н, Т, Т;

183

Решење теста 3

РЕШЕЊЕ ТЕСТА 3 1. в); 2. б); 3. а, б – вештачка селекција; в, г, д, ђ – природна селекција; 4. 2 – вожња бицикла, 1 – величина носа, 1 – боја очију, 1 – везаност ушне ресице, 2 – способност пливања, 2 – вештина скијања; 5. Н, Т, Т; 6. Т, Т, H, Н, Н; 7. Бесполним размножавањем родитељ на потомство преноси целокупан генетички материјал на потомке. 8. а) Три основне одлике полног размножавања: неопходна су два родитеља, потомци се разликују од родитеља, остављају мањи број потомака. б) Три основне одлике бесполног размножавања: неопходан је један родитељ, потомци су исти као родитељ, у кратком времену настаје велики број потомака. в) Фосили су окамењени остаци биљака и животиња. 9. 3, 4, 5 − полно размножавање, 1, 2 – бесполно размножавање; 10. мимикрија; је наследни материјал који се налази у једру; клон, адаптација, варијабилност

184

Решење теста 4

РЕШЕЊЕ ТЕСТА 4 1. г); 2. в б а, в а, в в в

кантарион босиљак маслачак шипак татула хајдучка трава

3. Последица Негативан утицај човека на животну средину негативног депонија изливање изливање примена цветање издувни утицаја градске загађене пестицида воде гасови човека канализације реке аутомобила у реку загађивање + + + воде загађивање + + + + + земљишта загађивање + + ваздуха 4. Н, Н, Т, Т; 5. Т, Н, Н, Т; 6. а) Месо које купујемо треба да има ветеринарски печат. б) Коприва може да се користи у исхрани као вариво, а могу се правити и пите и чорбе. в) Многе самоникле, лековите и јестиве биљке су угрожене јер их људи сакупљају без контроле. г) Уз помоћ одрасле особе (родитеља, комшије, наставника) однео/однела бих повређену животињу код ветеринара, а напуштену животињу у прихватилиште за животиње. 7. 1. боквица; 2. козлац; 3. биодиверзитет; 4. Црвеним књигама

185

Решење теста 5

РЕШЕЊЕ ТЕСТА 5 1. в); 2. Т, Т, Н, Н; 3. Н, Т, Н, Т; 4. Карактеристике дечака

Б, Д

В Е Ж

А, Г, Ђ

Карактеристике девојица

5. а) Пирамида исхране или водич правилне исхране нам помаже да знамо шта је највише а шта најмање потребно уносити током правилне исхране. б) Физичка активност (игра у парку, трчање, вожња ролера, вожња бицикла) је неопходна да бисмо се правилно развијали и јачали наши мишиће и кости. в) Булимија је поремећај у исхрани. г) Пубертет подразумева физичке промене на телу дечака и девојчица. Адолесценција обухвата психолошке промене које се испољавају у доба пубертета. 6. 1. бркови и брада; 2. пубертет; 3. абортус; 4. анорексија

186

Литература и сајтови на интернету

ЛИТЕРАТУРА

Вандерлинден, К., Сузуки, Д., Еколошке занимације, Одисеја, Београд, 2008. Voker, R., Istraži ljudsko telo, Mladinska knjiga, Beograd, 2007. Grlić, Lj., Cesarec, A., Enciklopedija samoniklog jestivog bilja, Zagreb, 1990. Grupa autora, 1000 čuda prirode, Mladinska knjiga, Beograd, 2006. Grupa autora, 1001 pitanje na koje nauka ima odgovor, Mladinska knjiga, Beograd, 2010. Група аутора, Авантура живота, Змај, Нови Сад, 1999. Група аутора, Велика енциклопедија животиња, Змај, Нови Сад, 2001. Група аутора, Енциклопедија животиња, Мали принц, Београд, 1999. Група аутора, Живот под микроскопом, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1990. Grupa autora, Ishrana i fizička aktivnost, Data status, Beograd, 2017. Група аутора, Питам се зашто, Змај, Нови Сад, 1998. Група аутора, Школско свезнање, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2007. Иванић, Р., Вићентијевић, Љ., Фармакогнозија за 3. и 4. разред медицинске школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2002. Јанчић, Б., Јанчић, Р., Биологија за 5. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2007. Јанчић, Р, Ботаника, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2000. Јовановић, С., Лакушић, Д. (ур.), Угрожене биљке Србије. Приручник о заштити ретких и угрожених биљака Србије у Ex situ условима Ботаничке баште „Јевремовац”, Биолошки факултет Универзитета у Београду, IP NNK International Београд, Београд, 2006. Knox, B., Ladiges, P., Evans, B., Saint, R., Biology An Australian Focus, McGraw-Hill Australia, 2014. Лакушић, Д., Јовановић, С., Биологија за 8. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2010. Лакушић, Д., Шинжар-Секулић, Ј., Ракић, Т., Сабовљевић, М., Основи екологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2015. Lazier, C. (2001), Priroda i njene neobične pojave, Zmaj, Novi Sad Marcon, E., Mongini, M., Sve životinje sveta, Evro, Beograd, 2003. Михајлов, Крстев Т., 50 експеримената из микросвета, Креативни центар, Београд, 2013. Мијатовић, Р., Мирчвски, М., Правилна исхрана – основни предуслов безбедног здравља, Војно дело, Београд, 2013.

187

Литература и сајтови на интернету

Parker, S., Johnson, J., Fardon, J., Brewer, D., 4000 things you should know about Animals, Miles Kelly, 2002. Parker, S., Fish, Eyеwitnеss books, Alfred A. Knoph, New York, 1990. Петров, Б., Биологија за 6. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2008. Петров, Б., Стевановић – Пиштељић, С., Пауновић, К., Биологија за 7. разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2009. Пауновић, С., Стевановић, Б., Коларов, И., Урнебесна физика, Лагуна, Београд, 2015. Поповић, Б., Моје тело, моја душа – Школа за тинејџере, Град Београд, 2008. Parramóne Editiones – издавачки тим, Школски анатомски атлас, Креативни центар, Београд, 2002. Сенћански, Т., Мали кућни огледи 1,2,3, Креативни центар, Београд, 2001. Стевановић, Б. М., Јанковић, М. М., Екологија биљака: са основама физиолошке екологије биљака, NNK International, 2001. Stevanović, V., Knežević, L. (ur.), Enciklopedija „Životna sredina i održivi razvoj”, Ecolibri, Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srpsko Sarajevo, 2003. Туцаков, Ј., Лечење биљем, Запис, Београд, 2010. Фардон, Џ., 1000 ствари које треба знати о људском телу, Прометеј, Нови Сад, 2001. Clark, B., Amphibian, Eyеwitnеss books, Alfred A. Knoph, New York, 1993.

САЈТОВИ НА ИНТЕРНЕТУ http://www.znanje.org/i/i20/00iv09/00iv0935mat/srce_coveka.htm http://www.scribd.com/doc/2990737/BIOLOGIJA http://sh.wikipedia.org/wiki/Template:Anatomija_%C4%8Doveka http://www.usborne.com http://kidshealth.org/kid/closet/movies/how_the_body_works_interim.html

188

Речник

РЕЧНИК

A aбортус – одстрањивање ембриона из тела материце адаптација – прилагођеност организма условима средине анорексија – поремећај у исхрани изазаван страхом од повећања телесне масе антена – наставци на глави неких живих бића, на којима су смештени чулни органи аутотрофи – организми способни да сами стварају храну

Б беланчевине – хранљиве супстанце неопходне за изградњу и функционисање организма бесполно размножавање – начин размножавања при којем од једног родитеља настаје потомство које има особине идентичне особинама родитеља биљоједи – организми који користе храну биљног порекла биодиверзитет (биолошка разноврсност) – разноврсност свих врста живих бића, њиховог наследног материјала и екосистема на земљи биологија – наука која проучава жива бића бичеви – органеле за кретање протиста болести зависности – болести које развијају психичку и физичку зависност бочна линија – чулне ћелије које риби омогућавају оријентацију у простору бубрези – органи за излучивање кичмењака булимија – поремећај у исхрани изазаван незадовољством физичким изгледом

В вакуола – ћелијска органела у којој се налази вода с резервним супстанцама варење – уситњавање и разлагање хране варијабилност – променљивост вегетативно размножавање – развијање нових биљака из вегетативних органа витамини – хранљиве супстанце неопходне за изградњу и функционисање организма врста – већа група јединки са истим особинама које се међусобно укрштају и дају плодно потомство

Д дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) – носилац наследног материјала дехидратација – стање организма у којем нема довољне количине воде дисање – животни процес током којег организам усваја кисеоник, а ослобађа угљен-диоксид; размена гасова доба младости – период живота до почетка функционисања гонада доба полне зрелости – период живота током којег је јединка способна за размножавање доба старости – период живота од престанка полне активности до смрти домен – највиша категорија у груписању живих бића према грађи ћелије

189

Речник

драж – промена спољашње средине на коју реагује живо биће дуван – биљка чији се листови користе за производњу цигарета

Е еволуција – дуготрајан процес који обухвата промене врсте током времена и настанак нових врста од постојећих екосистем – простор у којем се одвија живот ембрион – зачетак младе животиње настао из оплођене јајне ћелије

Ж животна заједница – заједница различитих организама који живе у истом станишту животна средина (животна околина) – насељени део Земљиног простора животни фактори – чиниоци спољашње средине

З зигот – оплођена јајна ћелија

И излучивање – одстрањивање штетних супстанци и воде из организма

Ј јајна ћелија – женска полна ћелија јајници – женски полни органи једро – део ћелије који је мембраном одвојен од цитоплазме и који садржи молекуле наслеђивања

К клијање – процес развитка младе биљке из клице клица – зачетак младе биљке настао из оплођене јајне ћелије клон – ћелија (или организам) која има потпуно исти наследни материјал као родитељска ћелија (или организам) колонија – група блиско повезаних јединки које се заједно крећу, хране, бране од непријатеља и размножавају кондом (презерватив) – средство које служи за заштиту од нежељене трудноће и полно преносивих болести контрактилна вакуола – органела за избацивање вишка воде и штетних супстанци из организма кофеин – супстанца која делује као психостимуланс крила – органи за кретање кроз ваздух (летење)

Л ларва – ступањ који настаје излегањем из јаја при индиректном развићу листолика плућа – орган за дисање код неких живих бића (паука) лутка – ступањ потпуног преображаја

190

Речник

М маска – орган за исхрану код ларви вилиног коњица материца – полни орган жене у коме се врши развиће ембриона месечни циклус – период током којег долази до формирања, сазревања и одстрањивања јајне ћелије (уколико није оплођена) месоједи – организми који користе храну животињског порекла миксотрофи – организми који се могу хранити и аутотрофно и хетеротрофно минерали – хранљиве супстанце неопходне за функционисање организма мутирање – промена гласа дечака у доба пубертета

Н наследни материјал – скуп свих чинилаца укључених у наслеђивање наслеђивање – преношење особина с родитеља на потомство национални парк – велика зона нетакнуте природе која није измењена деловањем човека, која је заштићена законским прописима и доступна посетиоцима за културну или рекреативну намену никотин – отровна хемијска супстанца коју садржи дуван ноге (удови) – органи за кретање

О оплођење – спајање мушке и женске полне ћелије опрашивање – преношење поленових зрнаца с једне биљке на другу орган – скуп ткива одређеног положаја, облика и улоге органела – саставни део ћелије с одређеном улогом

П паразит – организам који се храни на рачун другог организма пелцер – зељасти део стабла с листовима и пупољцима који служи за вегетативно размножавање пирамида исхране –шема у којој је представљено које од намирница је потребно највише а које најмање уносити у организам плућа – органи за дисање код неких живих бића поленово зрно (полен) – мушка полна ћелија код биљака полно преносиве болести – болести које се преносе полним путем полно размножавање – вид размножавања при којем долази до спајања сперматозоида и јајне ћелије прашници – мушки полни органи биљака проста деоба – начин бесполног размножавања при којем се ћелија дели на два једнака дела или више једнаких делова психоактивне супстанце – супстанце које делују на мозак и изазивају промену расположења, мишљења и понашања пубертет – период у животу човека када долази до низа физичких промена и полног сазревања пуноглавац – ларва жабе пупљење – облик бесполног размножавања при којем се нова јединка ствара од малог израштаја на родитељском организму

191

Речник

Р раса – група јединки неке врсте животиња које се по одређеним особинама разликују од осталих јединки те врсте резерват природе – подручје с неизмењеном или незнатно измењеном природом које обухвата станиште угрожених дивљих врста биљака, животиња и гљива и у ком човек живи у складу с природом резница – гранчица дрвенастих биљака која служи за вегетативно размножавање

С сапротрофи – организми који храну упијају преко површине тела сваштоједи – организми који користе храну и биљног и животињског порекла селекција – одабирање семе – биљни репродуктивни орган у коме се развија клица семеници – мушке полне жлезде семењача – заштитни омотач семена систем органа – скуп више различитих органа са одређеном улогом скроб – врста шећера коју стварају биљке смола – течна супстанца коју стварају ћелије у кори четинара и која штити стабло сорта – група јединки неке врсте биљака која се по неким особинама разликује од осталих јединки те врсте сперматозоид – мушка полна ћелија спољашње оплођење – вид оплођења при којем се полне ћелије избацују у спољашњу средину стоме – ситни отвори на листу с улогом у размени гасова

Т ткиво – скуп ћелија истог облика, величине и улоге транспирација – одавање воде у виду водене паре преко стома код биљака трепље – органеле за кретање протиста тучак – женски полни орган биљака

Ћ ћелија – основна јединица грађе свих живих бића ћелијска мембрана – површински део ћелије који јој даје облик и учествује у размени супстанци са спољашњом средином ћелијске органеле – делови ћелије различитог облика и улоге ћелијски зид – површински чврсти омотач ћелија биљака

У удови – органи за кретање живих бића унутрашње оплођење – начин оплођења при којем се спајање мушке и женске полне ћелије одвија у полним органима женке урођене особине – особине одређене наследним материјалом

192

Речник

Ф фосил – окамењени остатак биљке или животиње фотосинтеза – процес стварања хране помоћу Сунчеве светлости

Х хемикалије – хемијске супстанце с одређеним особинама, бојом, мирисом... хетеротрофи – организми који се хране другим живим бићима хлоропласти – органеле у ћелијама биљака у којима се ствара храна хлорофил – зелени пигмент који се налази у хлоропластима хранљиве супстанце – супстанце неопходне за раст и развој организма и обављање животних процеса

Ц цвет – полни орган биљака цевчице за дисање (трахеје) – орган за дисање код инсеката цитоплазма – унутрашњи део ћелије у коме су смештени једро и органеле Црвена књига – списак угрожених врста с описом њихових особина и распрострањењем

Ч чекиња – израштај на телу кишне глисте који јој помаже при кретању четина – игличасто лишће четинара

Ш шишарка – орган четинара за размножавање. Има улогу цвета. шкрге – органи за дисање код водених животиња

193

Прилог 1 – слике за талоне

ПРИЛОГ 1 – СЛИКЕ ЗА ТАЛОНЕ

195

Прилог 2 – слике за талоне

ПРИЛОГ 2 – СЛИКЕ ЗА ТАЛОНЕ

197

Тијана Морић, Ана Пауновић, Јелена Благојевић, Наташа Јановић, Маја Срдић БИОЛОГИЈА за 5. разред основне школе Прво издање, 2021. година Издавач Завод за уџбенике Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Ликовни уредник мр Тијана Павлов Лектор Ирена Канкараш Илустрације Ивона Крижак Коректор Ковиљка Жугић Дизајн и компјутерска припрема Горан Скакић Графички уредник Борис Поповић Обим: 25 штампарских табака Формат: 20,5 x 26,5 cm