Issuu

АЛЕКСАНДРА СМИРНОВ БРКИЋ

ик е

СТОРИЈA

За в

од

за

уџ бе н

уџбеник са одабраним историјским изворима за пети разред основне школе

Завод за уџбенике • Београд

Рецензенти др мр

, доцент Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду , асистент Одсека за историју Филозофског факултета у Новом Саду , професор историје у ОШ „Ђорђе Натошевић“ у Новом Саду

Уредник Небојша Јовановић Одговорни уредник

ик е

Директор и главни уредник

уџ бе н

За издавача

За в

од

за

Министар просвете Републике Србије, решењем број 650-02-00040/2018-07 од 25. априла 2018. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у 5. разреду основне школе

САДРЖАЈ I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

1. историја, наука о прошлости – Шта је то наука – Шта изучава историја – Шта су историјски извори 2. Време и простор – Рачунање времена (хронологија) – Подела прошлости (периодизација) – Простор у историји

II. ПРАИСТОРИЈА

3. Прве људске заједнице и живот човека праисторије – Одлике праисторије – Појава човека и прве људске заједнице – Станишта и занимања праисторијског човека – Открића праисторијских људи – Култура праисторије – Праисторија на тлу Србије

11. Александар Велики – Успон Македоније – Освајања Александра Великог – Хеленистичка култура

108

VI. СТАРИ РИМ

115

12. рим у доба краљева – Народи Апенинског полуострва у старом веку – Етрурци – Оснивање града Рима – Седам легендарних римских краљева – Патрицији и плебејци 13. римска република – Оснивање Републике – Римска војска – Освајање Италије – Пунски ратови – Грађански ратови и пад Републике 14. римско царство – Октавијан Август и оснивање принципата – Диоклецијан и оснивање домината – Константин Велики – Варвари и пад Рима 15. римска култура – Свакодневни живот – Римска наука и књижевност – Римска уметност – Римска религија – Појава хришћанства

116

VII. ТЛО СРБИЈЕ У АНТИЧКО ДОБА

147 148

16. Територија србије у античко доба – Народи на тлу Србије у старом веку – Римска освајања централног Балкана – Уређење римских провинција на тлу Србије – Римски градови на тлу Србије ДОДАТАК – СЕДАМ СВЕТСКИХ ЧУДА СТАРОГ ВЕКА

154

ик е

107

за

4. Почетак старог века на старом истоку – Време и простор старог века – Откриће писма – Народи и државе Старог истока – Културна достигнућа народа Старог истока 5. Месопотамија – Сумер и Акад – Вавилонија – Асирија – Персија – Свакодневни живот – Култура Месопотамије 6. стари Египат – Египат је дар Нила – Друштво и држава старог Египта – Свакодневни живот – Култура старог Египта

од

За в

V. ХЕЛЕНИЗАМ

уџ бе н

III. СТАРИ ИСТОК

– Саламинска битка – Делски савез и крај рата ПЕЛОПОНЕСКИ РАТ (431–40 . ГОД. ПРЕ Н. Е.) – Златно доба Атине – Сукоб Атине и Спарте – Сицилијанска експедиција 10. Култура старе Грчке – Олимпијске игре – Науке – Књижевност – Религија – Уметност – Свакодневни живот

IV. СТАРА ГРЧКА

7. Критско, микенско и хомерско доба – Држава на Криту – Микенско доба – Хомерско доба 8. спарта и Атина – Стварање полиса – Војничка Спарта – Учена Атина 9. Велики ратови Грка у 5. веку пре н. е. ГРЧКО-ПЕРСИЈСКИ РАТОВИ (499–449. ГОД. ПРЕ Н. Е.) – Јонски устанак – Персијски походи на Грчку – Маратонска битка – Термопилска битка

124

132

139

Драги ђаци, Ове школске године упознаћете нови наставни предмет – историју. Историја трага за сазнањем шта се све догађало пре нас, чак хиљадама година уназад. Зато ће вам се овај предмет чинити као детективска игра, у којој ви помоћу трагова из прошлости откривате тајне прошлих времена, налазите изгубљене градове и скривена блага, упознајете живот људи некада и сазнајете зашто смо ми данас овакви какви јесмо. Јер прошлост гради нашу садашњост. Уживајте у вашим првим истраживањима прошлости. Ваш аутор Наслов наставне јединице

Појмовник

Поднаслов

За в

од

за

уџ бе н

ик е

Број и наслов наставне теме

Основни текст

Илустрација и легенда

Историјска карта

КАКО КОРИСТИТИ РАДНИ УЏБЕНИК Да бисмо вам олакшали учење, одлучили смо да не правимо посебно уџбеник, историјску читанку, историјску вежбанку и историјски атлас, већ смо изабрали најбоље и најзанимљивије од свега и спојили све на једном месту. Уџбеник се састоји од седам наставних области, од којих свака има своју боју, како бисте их лакше нашли док листате уџбеник. Свака од ових области садржи наставне јединице које ћете обрађивати током школске године. Има их укупно 16. Знак за наставну јединицу је , што значи да је најважније градиво које треба да научите баш ту. Свака наставна јединица садржи појмовник уоквирен у боји наставне

области. Помоћу њега ћете савладати нове појмове и уједно имати подсетник. Уз наставну јединицу се често налази и историјска карта . После наставне јединице увек долази одељак Прочитај, сазнај, забави се , у коме ћете помоћу кратких прича, слика и питалица сазнати нешто више о ономе што је обрађено у наставној јединици. Ту се налазе и домаћи задаци које ћете радити код куће. На крају сваке наставне јединице у одељку Колико знам о ... налазе се тестови помоћу којих ћете проверити колико сте научили у претходној наставној јединици.

TEMA

За в

од

за

уџ бе н

ик е

УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ 1. ИСТОРИЈА, НАУКА О ПРОШЛОСТИ Шта је то наука Наука је начин сакупљања знања о свету који нас окружује. Свака наука се бави изучавањем* одређене области, па тако, на пример, биологија прикупља сазнања о живим бићима, медицина истражује здравље човека, математика се бави рачунањем.

*изучавати = проучавати, истраживати

ик е

ради стицања знања

Шта изучава историја

уџ бе н

Реч историја потиче из језика Старих Грка, који су ову реч користили за све оно што се сазнало о прошлости.

За в

од

за

Сви догађаји око нас одвијају се у одређеном времену и не могу се разумети без њега. Време нам говори КАДА се нешто догодило. Три основне одлике времена су: – ПРОШЛОСТ (оно што се догодило) Јуче сам купио књигу. – САДАШЊОСТ (оно што се догађа) Сада седим на часу. – БУДУЋНОСТ (оно што ће се догодити) Сутра ћу ићи у школу.

Прошлост Јуче

 Подела времена

КАДА? Садашњост

Будућност

Ти си овде Данас

Сутра

Историјска наука се бави проучавањем онога што се догодило – ПРОШЛОСТИ, јер су људи одувек сматрали да значајне догађаје из њиховог живота и околине треба памтити и на неки начин забележити. Да би сачували значајне догађаје од заборава, људи су о њима најпре певали песме и причали приче, које су се преносиле са старије генерације на млађе. Када су људи изумели писмо, почели су да записују важне догађаје.

Херодот

*Халикарнас – град Бодрум у данашњој Турској *Стари Грци су све народе чији језик нису разумели називали варварима.

За в

од

за

уџ бе н

Сматра се да су Стари Грци први почели да изучавају и објашњавају догађаје из прошлости. Тако је први историчар, такозвани „отац историје“, био Грк ХЕРОДОТ, који је написао књигу која се назива Историја. На почетку свог дела Херодот пише о разлозима изучавања историје тадашњег света: „Ово је преглед историје Херодота из града Халикарнаса*, који је написан ради тога да се временом не би умањио значај онога што је човечанство створило, те да велика и дивна дела, и она која су створили Грци, као и она која су створили варвари*, не би била заборављена, а најзад и зато да бих објаснио зашто је између Грка и варвара долазило до ратова.“ На тај начин Херодот је исказао да је задатак историје да сачува од заборава значајна дела и догађаје (као што су изградња храма, ратови, помрачење Сунца, обичаји и веровања) и да открије зашто се нешто догодило. Историја, као прича о човеку из прошлости, говори о томе како се некада живело, у каквим заједницама и државама и који су најзначајнији догађаји и лично сти обележили неко време. Историја нам помаже да разумемо време у коме ми живимо. Такође, добри и лоши примери уче нас да не понављамо грешке у будућности.

ик е

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Научници који проучавају прошлост људског друштва називају се ИСТОРИЧАРИ. Они траже одговоре на питања: – КАДА – ГДЕ – КАКО – ЗАШТО

историја – наука о прошлости историчар – научник који проучава прошлост

се нешто догодило?

776. године пре н. е.

ГДЕ?

у старој Грчкој

КАКО?

Грци су сваке четврте године слали своје најбоље спортисте у град Олимпију да се такмиче у разним спортовима.

за

ЗАШТО? у част врховног бога Зевса

Прве олимпијске игре

уџ бе н

КАДА?

ик е

Пример:

од

Шта мислиш због чега је питање ЗАШТО наглашено црвеном бојом? Да ли је довољно само описати шта се десило?

За в

Шта су историјски извори

Да би дошли до знања о прошлости, историчари користе трагове прошлости који се називају ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ. Историјски извори су сви оста ци прошло сти који сведоче о животу и дешавањима у неком прошлом времену. Историјски извори могу се поделити на три врсте, и то на: – МАТЕРИЈАЛНЕ, – ПИСАНЕ и – УСМЕНЕ. М ат ерија лни ист ори јски и зв ори су р азни предмети и грађевине које су људи направили и користили у прошлости. Материја лни извори често се налазе з ат рпани под земљом. 8

 Бацач диска Њих траже, ископавају и проучавају научници АРХЕОЛОЗИ, а наука која их изучава назива се АРХЕОЛОГИЈА. Материјални извори обично се чувају у МУЗЕЈИМА или се на лазе на местима на којима су и постављени, као што су, на пример, Велике пирамиде у Египту. У музејима се могу видети слике, накит, пос уђе, оруђе, оружје, новац, одећа, намештај и други предмети из прошлости. Писани историјски извори представљају све записе које су људи оставили. То су писма, књиге, закони, уговори и друга документа, новине, натписи и слично. Писани извори се јављају на различитим материја лима, као што су дрво,

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

историјски извори – сви остаци који сведоче о прошлости археологија – наука која се бави проналажењем и проучавањем материјалних историјских извора архив – место где се чувају документа музеј – место где се чувају материјални извори библиотека – место где се чувају и читају књиге

За в

 Народни музеј у Београду

од

за

уџ бе н

ик е

камен, кожа, глинене плочице, папир, а данас се користи и компју терска технологија, као што је СD. Писани историјски извори чувају се најчешће у АРХИВИМА или БИБЛИОТЕКАМА. Историчари првенствено користе писане изворе, али своја знања допуњују и археолошким сазнањима на основу материјалних извора. У посебну групу историјских извора спада усмено предање. Предање чине приче или песме које су се преносиле усменим препричавањем или певањем од старијих на млађе генерације. Тако су песме које су певане уз гусле учиниле да српски народ не заборави важне догађаје из своје прошлости. У тим песмама је сачувано усмено предање, а када их је Вук Стефановић Караџић сакупио и записао, онда су поста ле писани историјски извор.

 Народна библиотека (читаоница), Београд Историјски извори

Писани историјски извори

 Подела историјских извора

Материјални историјски извори

Усмено предање 9

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Прочитај, сазнај, забави се Уз помоћ књиге до тројанског блага

 Хајнрих Шлиман

 Софија Шлиман с тројанским накитом

За в

од

за

уџ бе н

Немачки трговац Хајнрих Шлиман (19. век) цело своје богатство трошио је на археолошка истраживања. Још као дете веома је заволео причу о Тројанском рату о коме је певао стари грчки песник Хомер. Хомерова песма записана је у књизи по имену Илијада. Шлиман је веровао да ће уз помоћ Хомерових описа Троје и њене околине једног дана пронаћи град под којим је вођен чувени рат и где лежи благо Пријама, краља Троје. Заједно са својом женом Софијом одлучио је да прати описе у спеву и да тако препозна где је била Троја. Знао је да се град на лази негде на северозападној обали Турске и обилазио је то подручје са књигом у руци, док није наишао на један брег недалеко од мора који му је личио на опис у Илијади. Када су почели да копају на том месту, пронађена је метална посуда са око 9 000 златних и сребрних предмета. Пријамово благо је нађено! Шлиман је благо тајно изнео из Турске и сместио у Берлински музеј, одакле су предмети мистериозно нестали 1945. године.

ик е

Да ли сте чули за град Троју? Да ли је неко гледао филм Троја? Прочитај следећи текст да сазнаш како је овај изгубљени град пронађен.

Којој врсти историјских извора припадају: Хомерове песме

Илијада

Пријамово благо

Да ли у твом месту или околини постоји археолошко налазиште, музеј, архив или библиотека?

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРОЈЕКАТ: Временска капсула Узми једну дрвену или металну кутију. У њу ћеш одабрати да ставиш неколико предмета које људи данас користе. Затим напиши поруку за човека будућности о томе шта деца раде у твојим годинама. Кутију затвори и негде је закопај. После много година неко ће твоју кутију наћи и сазнати о животу у нашем времену на основу материјалних и писаних извора.

од

Александријска библиотека

за

уџ бе н

Смисли поруку за човека будућности.

ик е

Напиши које ћеш предмете ставити у кутију.

За в

Александријска библиотека била је највећа библиотека античког света. Налазила се у граду Александрији, на обали Средоземног мора у данашњем Египту. Основана је пре више од две хиљаде година. У Александријској библиотеци налазиле су се књиге из целокупног тадашњег света: грчка књижевна и научна дела, преведене књиге из египатске и персијске књижевности, као и књижевности других народа. Процењује се да је у библиотеци било преко пола милиона књига. Судбина библиотеке је трагична. Она је уништавана више пу та кроз историју. Први пут је изгорела када је римски војсковођа Цезар ратовао у њеној близини. Још је горе прошла када је римски цар Теодосије наредио да се све нехришћанске грађевине спа ле. Међу тим, 2002. године извршена је обнова Александријске библиотеке и направљена је једна од највећих и највеличанственијих библиотека на свету.

 Александријска библиотека данас

Да ли у твом месту постоји библиотека и где се налази? 11

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Погледај своју собу и направи списак: писаних извора

материјалних извора

Сазнај од родитеља или баке и деке од када ваша породица живи у твом месту постављањем следећих питања: Како је наша породица дошла? Зашто се наша породица овде настанила?

ик е

Када је наша породица дошла овде?

уџ бе н

А сада одговоре запиши. Историја моје породице Место у коме живим је

. Моја породица је ту дошла

Историчар

За в

од

јер

за

. Дошли су

Која врста историјског извора је прича коју си чуо од родитеља, а која врста извора је запис који ће неко прочитати?

Колико знам о историји као науци Попуни следећу табелу са главним одликама времена – САДАШЊОСТ, БУДУЋНОСТ, ПРОШЛОСТ. ВРЕМЕ

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

На која питања одговара историчар када истражује прошлост: ,

се нешто догодило?

На које од историчаревих питања дају одговор следећи подаци о Првом српском устанку: Напиши како се деле историјски извори.

ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ се деле на

уџ бе н

ик е

– оружани устанак српског народа под вођством Карађорђа – 1804. године – Србија – ослобођење од турске власти

За в

од

за

Погледај слике и реци који историјски извори су материјални (стави слово М), а који писани (стави слово П).

Ова изрека настала је код Старих Римљана. Шта мислиш зашто су то рекли?

. ота Истор в и ж ија је учитељица

Која врста извора је најважнија за историчара? Ко се назива „оцем историје“? Хронос Херодот

Истор

Поред тачних изјава заокружи ДА, а поред нетачних – НЕ. Ако знаш, исправи нетачне реченице. Историчари су научници који проучавају будућност.

ДА НЕ

Материјални извори обично се чувају у библиотекама.

ДА НЕ

Археолози изучавају писане изворе.

ДА НЕ

Римски писац Херодот сматра се „оцем историје“.

ДА НЕ

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ 2. ВРЕМЕ И ПРОСТОР Рачунање времена (хронологија)

хронологија – наука која се бави рачунањем и одређивањем времена периодизација – подела прошлости на одређене целине

за

прекретница – догађај после кога су настале велике промене датум – дан, месец и година када се нешто догодило

За в

од

ера – начин рачунања времена по ком се године броје од неког значајног догађаја

351. година пре н. е. → 350. година пре н. е. 350. година н. е. → 351. година н. е. Рачунање времена (хронологија) Стара и нова ера



Хришћанска ера

Стара ера 753. г. пре н. е. оснивање града Рима

ик е

Начине рачунања времена проучава наука која се назива ХРОНОЛОГИЈА, а назив је добила од грчких речи хронос – време и логос – наука. Она нам помаже да разумемо како су разни народи рачунали време у прошлости. Човекова прошлост траје милионима година. У току тог дугог периода дешавале су се понекад велике промене, које су знатно измениле живот људи. Време када се догодила нека таква промена на зива се ПРЕКРЕТНИЦА. Прекретница означава да је у том тренутку настао нови, другачији период у људској историји. Тако су хришћани сматрали да година када се родио Исус Христос представља једну такву прекретницу у историји човечанства и ту годину узели за полазну у рачунању времена. Одлучено је да се године пре тог догађаја рачунају као СТАРА ЕРА, а године после тог догађаја као НОВА ЕРА. Године пре нове ере теку од већих ка мањим (на пример, 351. година пре н. е. догодила се пре 350. године пре н. е.). У новој ери године теку од мањих ка већим (на пример, 351. година н. е. догодила се после 350. године н. е.). Не постоји нулта година!

уџ бе н

Сви догађаји одигравају се у времену, тако да је једно од питања на које историчар мора да одговори – КАДА се нешто догодило. Време када се нешто догодило важно је да бисмо одредили РЕДОСЛЕД или СЛЕД догађаја, то јест шта је било пре, а шта после неког историјског догађаја.

Нова ера 1. 1. рођење Исуса Христа

476. г. пад Рима

1492. г. откриће Америке

2013. г.

Ова подела користи се данас скоро свуда у свету. Међутим, у прошлости су разни народи другачије делили време и рачунали године, што је зависило од тога који је догађај за њих био значајан. 14

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Стари Грци Прве олимпијске игре (776. године пре н. е.). Олимпијске игре су се одигравале сваке четврте године и период од четири године између двеју игара називао се олимпијада. Стари Грк би рекао: „Мој син се родио 3. године 2. олимпијаде“.

Нису сви користили хришћанско рачунање времена!

776. г. пре н. е.

Исус Христос

1. олимпијске игре

Пробај да израчунаш када је то било по хришћанској ери.

753. г. пре н. е.

Римљани Oснивање града Рима (753. године пре н. е.). Стари Римљанин би рекао: „Моја ћерка се родила 240 година од оснивања Рима“.

Исус Христос

Оснивање Рима

ик е

Када је то било?

622. г. н. е.

Хиџра

Када је то било?

Муслимани Хиџра, тренутак када је пророк Мухамед прешао из града Меке у град Медину (622. године н. е.). Арапин би рекао: „Мој син се родио 1200. године од Хиџре“.

За в

од

Исус Христос

уџ бе н

Стварање света

за

5508. г. пре н. е.

Византијци и Срби у средњем веку Стварање света (1. септембар 5508. године пре н. е.). Византијац би рекао: „Моја ћерка се родила 6958. године од стварања света“.

Како је ера веома дуг временски период, ради лакшег рачунања подељена је на мање делове којима се прецизније одређује неки тренутак у времену. Основне временске одреднице су:

Када је то било? деценија – период од 10 година век – период од 100 година миленијум – период од 1 000 година

– ДЕЦЕНИЈА = 10 година – ВЕК или СТОЛЕЋЕ = 100 година = 10 деценија – МИЛЕНИЈУМ = 1 000 година = 10 векова 1 година

10 година

100 година

1 000 година

година

деценија

век

миленијум

 Временске одреднице 15

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Десет година чини једну деценију. Десет деценија чини један век, десет векова чини један миленијум.

Колико ти имаш деценија? У којој си деценији живота?

Прва деценија почиње 1. јануара 1. године, а завршава се 31. децембра 10. године.

Која је сада година?

Први век почиње 1. јануара 1. године, а завршава се 31. децембра 100. године. Други век почиње 1. јануара 101. године, а завршава се 31. децембра 200. године. Први миленијум почиње 1. јануара 1. године, а завршава се 31. децембра 1000. године. Други миленијум почиње 1. јануара 1001. године, а завршава се 31. децембра 2000. године.

Који је то век? Која је то деценија? То значи да ми живимо у . века у

. деценији, . миленијуму.

уџ бе н

Ако хоћемо да будемо прецизни када се нешто догодило, онда користимо ДАТУМ. Датум означава дан, месец и годину када се нешто догодило, као што је време рођења. Међутим, често се у историји не зна тачан датум када се догађај десио, нарочито ако се ради о далекој прошлости. Тада кажемо да се нешто догодило око неке године, као, на пример, да су људи изумели писмо око 3500. године пре н. е.

Који је то миленијум?

ик е

Друга деценија почиње 1. јануара 11. године, а завршава се 31. децембра 20. године.

од

за

Датум мог рођења је:

За в

Подела прошлости (периодизација) Прошлост се може даље поделити на мање целине које се називају раздобља, периоди или доба. Таква подела се назива ПЕРИОДИЗАЦИЈА. Периоде одвајају разне прекретнице у прошлости, које означавају крај једног и почетак другог периода.

 Подела прошлости

Прошлост се најпре дели на два велика раздобља: – ПРАИСТОРИЈУ и ИСТОРИЈУ. Прекретница између ова два периода је појава ПИСМА. Праисторија је раздобље од појаве првих људи на Земљи до настанка писма.

2 мил. г. пре н. е.

3500. г. пре н. е.

ПРАИСТОРИЈА

Настанак Настанак планете Земље живих бића 16

Доба диносаура

Појава човека

ИСТОРИЈА

Настанак писма

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Тај период је трајао више од два милиона година, до око 3500. године пре н. е. када се почело користити писмо. Период историје траје око пет и по хиљада година и много је краћи у односу на период трајања праисторије. И праисторија и историја даље се деле на још мање целине.

Праисторија се дели на: – КАМЕНО ДОБА и – МЕТАЛНО ДОБА. Историја се дели на: – СТАРИ ВЕК, – СРЕДЊИ ВЕК, – НОВИ ВЕК или МОДЕРНО ДОБА и – САВРЕМЕНО ДОБА.

Погледај слику и реци шта су биле прекретнице између ових периода.

Настанак писма

ПРАИСТОРИЈА Метално доба

ИСТОРИЈА

Стари век

Стара ера

за

6000. г. пре н. е. откриће метала

3500. г. пре н. е. откриће писма

Нови век

Савремено доба

Нова ера

476. г. н. е. пад Западног римског царства

1453. г. н. е. пад Цариграда

20. век

 Подела праисторије и историје

За в

од

прекретнице између периода

Средњи век

уџ бе н

Камено доба

ик е

ПРОШЛОСТ

Простор у историји

Као што су се сви догађаји у прошлости одиграли у одређеном времену, тако су се догодили и на одређеном месту, простору. Зато историјска наука тражи одговор и на питање ГДЕ се нешто догодило. Под простором подразумевамо континенте, области, реке, планине, пустиње, државе, покрајине, градове, делове града, села, грађевине итд. Просторни оквир историјских догађаја је важан због тога што утиче на живот људи и њихове међусобне односе. Простор се током историје знатно мењао, што је утицало и на живот и кретање људи. Историјска географија нам помаже да откријемо како је географски простор изгледао у прошлости.

 Положај Србије на земаљској кугли У далекој прошлости на територији данашње Војводине постојало је Панонско море које је нестало. Фрушка гора и Вршачке планине тада су биле само острва.

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Време и простор Време

Простор

око 3500. год. пре н. е. 776. год. пре н. е. 753. год. пре н. е. 1. септембар 2013. год. н. е.

Месопотамија (данас Ирак) град Олимпија (у Грчкој) град Рим (у Италији) Србија

Догађај Откриће писма Прве олимпијске игре Оснивање града Рима Твој полазак у 5. разред

Откриће часовника

уџ бе н

Часовник или сат је инструмент за мерење времена и спада у најстарије људске проналаске. Најпре су Стари Египћани открили да помоћу праћења кретања Сунца могу да утврде које је доба дана. Тако је настао сунчани сат, који мери време помоћу сенке коју сунце баца на усправни предмет. Не зна се тачно када је пронађен пешчани сат, који мери време тако што песак цури кроз узан отвор из горње у доњу посуду. Египћани, народи Месопотамије, Стари Грци и Римљани, зна ли су и за водени сат, механизам сличан пешчаном сату, али је уместо песка коришћена вода. Један грчки научник је у 1. веку пре н. е. сагра дио на тргу у Атини часовник, који је данас познат као Кула ветрова. То је зграда са великим воденим сатом из кога цури вода 24 сата, да би се поново сипала за наредни дан. Кула је уједно показивала који ве тар дува и које је годишње доба.

ик е

Прочитај, сазнај, забави се

за

 Сунчани сат

 Водени сат

 Пешчани сат

За в

од

 Механички сат

 Кула ветрова у Атини Покушај да напољу кредом нацрташ сат на земљи и стани у његов центар. Где се твоја сенка налази у подне, а где увече? Да ли твоја сенка показује колико је сати?

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Поред године запиши ком веку припада. век век век век век век

→ → → → → →

ПОМОЋ! +1

Век се добија додавањем броја 1 на први број у години код стотина или на прва два броја код хиљада: 234. год. → 2+1 = 3. век 1289. год. → 12+1 = 13. век

уџ бе н

Колико знам о времену и простору

ик е

1108. 753. 450. 2. 1789. 2001.

Стави знак < (мање), > (веће) или = (једнако) између следећих појмова: ВЕК МИЛЕНИЈУМ ВЕК 10 ГОДИНА МИЛЕНИЈУМ 10 ВЕКОВА

од

за

ЕРА МИЛЕНИЈУМ ГОДИНА ВЕК ДЕЦЕНИЈА 10 ГОДИНА

Како се дели прошлост? Упиши на одговарајућа места следеће:

За в

ПРАИСТОРИЈА, ИСТОРИЈА, настанак планете Земље, настанак човека, доба диносаура, 3500. г. пре н. е., настанак писма, настанак живих бића.

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Употреби следеће појмове да попуниш табелу. стари век, ПРАИСТОРИЈА, нови век, метално доба, ИСТОРИЈА, откриће метала, савремено доба, пад Западног римског царства, појава писма, пад Цариграда, средњи век, камено доба, нови век

уџ бе н

ик е

ПРОШЛОСТ се дели на

Стара ера 6000. г. пре н. е.

476. г. н. е.

1453. г. н. е.

20. век

За в

од

за

3500. г. пре н. е.

Нова ера

Поред тачних изјава заокружи ДА, а поред нетачних – НЕ. Ако знаш, исправи нетачне реченице. Стари Грци су бројали године од Првих олимпијских игара.

ДА НЕ

Римљани су бројали године од оснивања града Рима 622. године пре н. е.

ДА НЕ

Стара ера је време после Христовог рођења.

ДА НЕ

Периодизација је наука о рачунању времена.

ДА НЕ

ИСТОРИЈА ЗА ПЕТИ РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

од

до

4. мил. пре н. е. 15. век пре н. е. 4. век пре н. е. 5. век н. е. 20. век н. е. 3. мил. н. е.

У табелу упиши време трајања.

Одреди ком миленијуму, веку, деценији припадају следеће године у табели. Миленијум

Век

476.

уџ бе н

1453.

Деценија

ик е

Година

1945. 2011.

за

Стари век је трајао од 3500. године пре н. е. до 476. године н. е. Израчунај колико година је трајао стари век.

од

година

За в

Ако је град Рим основан 753. године пре н. е., колико година је прошло од тада до данас: +

година

Попуни следећи текст тачним подацима. Прошлост изучава наука која се назива писма назива се

. Доба прошлости пре појаве и о њему говоре

Доба прошлости после појаве писма назива се

извори. и од тада се јављају

извори. 21

I. УВОД У ПРОУЧАВАЊЕ ПРОШЛОСТИ Поређај хронолошки следеће догађаје тако што ћеш ставити редне бројеве у кућице.

Хронолошки поређај следеће историјске периоде: средњи век,

Прве олимпијске игре

савремено доба,

проналазак писма

стари век,

пад Римског царства

нови век.

Попуни следећу табелу.

СТАРИ ВЕК

од

до

уџ бе н

Период

ик е

рођење Христа

3500. године пре н. е.

1453. године

НОВИ ВЕК

од

За в

 Археолошко налазиште

за

15. века н. е.

Прекретница пад Рима