Issuu

Nataša Dobrić

Srpski kao nematernji jezik

ик е

ČAROLIJA REČI

За в

од

за

уџ бе н

ČITANKA za 3. razred osnovne škole

ZAVOD ZA UDŽBENIKE • BEOGRAD

Recenzenti Prof. dr Ljiljana Petrovački, prof. metodike srpskog jezika i književnosti na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Doc. dr Dušanka Zvekić-Dušanović, predavač metodike srpskog kao nematernjeg jezika na Odseku za srpski jezik i lingvistiku Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Ljiljana Cerovac, nastavnik srpskog kao nematernjeg jezika i srpskog jezika i književnosti u OŠ „Narodni heroji“ u Čantaviru Karolina Gašparovski, nastavnik srpskog jezika kao nematernjeg i srpskog jezika i književnosti u OŠ „15. oktobar“ u Pivnicama Urednik Jelica Nedić Odgovorni urednik Slobodanka Ružičić

ик е

Glavni urednik Dragoljub Kojčić

уџ

бе н

Za izdavača Dragoljub Kojčić, direktor

за

Ministar prosvete odobrio je ovaj udžbenik svojim rešenjem broj 650-02-00098/2007-06 od 17. mаја 2007. godine za upotrebu u trećem razredu osnovne škole.

во

CIP - Каталогизација у публикацији Библиотеке Матице српске, Нови Сад 37.016:821-82(075.2)

За

ČAROLIJA reči : srpski kao nematernji jezik : čitanka za 3. razred osnovne škole / [priredila] Nataša Dobrić ; [ilustracije Dušan Duda Vukojev]. - 4. izd., doštampano. - Beograd : Zavod za udžbenike, 2019 (Beograd : Colorgrafx). - 135 str. : ilustr. ; 27 cm Tiraž 1.000.

ISBN 978-86-17-18589-1 COBISS.SR-ID 329852423

ISBN 978-86-17-18589-1 © ZAVOD ZA UDŽBENIKE, Beograd (2007–2019) Ovo delo ne sme se umnožavati, fotokopirati i na bilo koji drugi način reprodukovati, ni u celini ni u delovima, bez pismenog odobrenja izdavača.

За в

од

за

уџ бе н

ик е

A, B, C, D, MAČKA PREDE

A a, C c, ^ ~, ] }, E e, K k, S s, [ {, I i, V v

LEKCIJA

ZAGONETKE Jesam. Evo, tu je. Ja već znam da čitam. Danas ćemo pisati, jedva čekam!

Ne. A šta je to?

Jelena, jesi li nekad rešavala zagonetke?

To su pitanja, igre rečima. U svakoj je sakriven odgovor. Hajde da rešimo ove!

уџ бе н

ик е

Nastavnica je rekla da ćemo učiti latinicu. Jesi li donela svesku s linijama?

Šijem, bockam – bockam, šijem, sad me vidiš, sad se skrijem.

lončić –

poklopčić –

panjić – mali panj (panj = donji deo drveta koji ostane u zemlji kad se drvo poseče) bućkati – udarati, lupati po vodi šuškati – praviti slab, nejasan zvuk, šum

од

За в

bockati – blago ili sitno bosti, ubadati

за

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

Vodom ide – ne bućka, travom ide – ne šuška.

Dvadeset panjića, na svakom panjiću – tanjirić.

Dva lončića, četiri poklopčića.

RAZMISLI I REŠI Pročitaj ove zagonetke. Rešenja su predstavljena ilustracijama. Poveži zagonetku sa rešenjem. Ispiši rešenja na liniji. Prepiši zagonetke i rešenja u svesku.

уџ бе н

U Novom Sadu svanulo veče Ma šta mi reče Južna Morava uzvodno teče Ma šta mi reče Na svakom drvetu klikeri zveče Ma šta mi reče U Štipu meče uštipke peče Ma šta mi reče U brzom vozu šišali kozu Ma šta mi reče I kao treće Zemlja se večeras ne okreće Niti šta radi Niti spava Zemlja večeras zabušava Ma šta mi reče

за

Ljubivoje Ršumović

RAZGOVARAJMO O PESMI

ик е

UTORAK VEČE MA ŠTA MI REČE

За в

од

Zašto pesnik stalno ponavlja reči „Ma šta mi reče“? Čemu se on čudi? Može li veče svanuti? Šta sviće? Kako teče Južna Morava u pesmi? Šta zveči na svakom drvetu? Šta radi meče u Štipu? Jesi li nekada jeo uštipke? Kakvog su ukusa? Opiši ih. Kakvo čudo je pesnik video u brzom vozu? Šta radi Zemlja? Da li ti nekada zabušavaš? Kada i zašto?

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI ma šta mi reče – kažemo kada se nečemu jako čudimo ili ne verujemo u ono što nam neko priča svanuti – kažemo da je svanulo kad ujutru izađe sunce i počne novi dan uzvodno – uz vodu, u suprotnom smeru od onog u kojem voda teče Južna Morava – velika reka u Srbiji zvečati – praviti zvuk udaranjem metalnih ili staklenih predmeta Štip – grad u Makedoniji uštipak – kolač od testa, pržen na ulju, sličan krofni zabušavati – izvlačiti se od obaveza, raditi manje nego što treba

MAŠTAJ, STVARAJ, GLUMI... Šta te je najviše nasmejalo i začudilo u ovoj pesmi? Ilustruj jednu smešnu sliku iz pesme. Prepiši stihove u kojima se dešava ono nemoguće. Podeli sa drugovima uloge, pa odglumite ovu pesmu.

LEKCIJA

OLJINA BAŠTICA

ик е

U maloj bašti ispred Oljine kuće cveta cveće. Posadile su ga Olja i njena mama. Ljubičice su mamino omiljeno cveće. Kad one otvore svoje pupoljke, čitava bašta se oboji u ljubičasto. Olja najviše voli ljiljane. Sama se brine o njima. Redovno ih zaliva i okopava. To je njen posao. Ona voli da ga radi. I biljke osećaju njenu ljubav i pažnju. Uveče Olja otvori prozor svoje sobe i dok tone u san, uspavljuje je prijatan miris njenog cveća.

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

Gde se nalazi Oljina baštica? Šta raste u njoj? Koje je mamino omiljeno cveće? Kako bašta izgleda kad procvetaju ljubičice? Koje cveće Olja najviše voli? Šta Olja radi u bašti? Kako cveće nagrađuje Olju za njenu ljubav i pažnju?

ljiljan –

ISPRIČAJ I NACRTAJ...

За в

okopavati – kopati oko biljke uspavljivati – pomagati da neko zaspi tonuti u san – polako se uspavljivati

од

за

pupoljak –

RAZGOVARAJMO O TEKSTU

уџ бе н

omiljen – onaj koga mnogo volimo

Imaš li ti baštu? Kakvo cveće raste u njoj? Koji je tvoj omiljeni cvet? Nacrtaj ga i opiši.

U GOSTIMA Sipao je maj svakom med u čaj u crvene lale, u zvončiće male.

Pozvao je maj sve bube na čaj, od ose do pčele, da se provesele.

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

osa – proveseliti se – provesti vreme uz muziku i pesmu polje – otvoreno ravno zemljište

ик е

lala –

уџ бе н

Popio je svak, i leptirić lak, čaja pola litre, zasvirale citre, začula se truba sviračica buba.

Spremio je maj sudove za čaj, izneo u polje raznobojne šolje.

Desanka Maksimović

RAZGOVARAJMO O PESMI

citra –

за

CRTAJ, ČITAJ, PIŠI... Možeš li da zamisliš gozbu iz pesme? Ilustruj je u svojoj svesci. Čitaj glasno pesmu. Prepiši u svesku onaj deo pesme koji ti se najviše dopada.

За в

од

Koga je maj pozvao u goste? Šta je spremio gostima? Kakve sudove je izneo? Gde ih je postavio? Opiši „šolje“ za čaj. Šta je svakom gostu sipao u čaj? Ko je svirao na gozbi? Koji muzički instrumenti su se čuli?

raznobojan – šaren, raznih boja sviračica – ženska osoba koja svira

LEKCIJA

DOBRO I JEDNO I DRUGO Može igra, može ples, Može srdžba, može bes. Može cifra, može broj, može pesma, može poj.

Može šala, može vic. Može vrh i može špic. Nikola Drenovac

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

уџ бе н

ик е

Može lađa, može brod. Može nebo, može svod.

RAZGOVARAJMO O PESMI

srdžba – ljutnja, bes

Zbog čega se pesma zove Dobro i jedno i drugo? Pesnik se igra rečima. Kakve parove reči pronalazi? Čitaj pesmu naglas pa navedi parove reči koje isto znače.

од

за

cifra –

poj –

За в

POVEŽI...

lađa –

Spoj parove reči sa istim značenjem:

svod –

* 8

besplatno

đon

vreća

učenik

džinovski

đak

potpetica

ogroman

džabe

džak

ISTI PREDMET – DVA IMENA*

* Zadaci označeni

* namenjeni su onima koji žele više.

AKO ŽELIŠ MIŠICE Ako želiš mišice ko gvožđe jedi belo ili crno grožđe Ako želiš snagu zbilja mušku onda ne smeš zaobići krušku Ako želiš na sve biti imun jedi cedi sredi žuti limun

OBJAŠNJENJE NEPOZNATIH REČI

Ako želiš ruke kao kandže prosto gutaj sveže pomorandže

ик е

mišica –

уџ бе н

I uopšte ko god nešto hoće mora jesti i voleti voće

RAZGOVARAJMO O PESMI

за

Ljubivoje Ršumović

zbilja – stvarno, zaista zaobići – obići oko nečega, ovde: preskočiti, izgubiti iz vida imun – otporan na bolesti

cediti –

kandža –

од

Kome se pesnik obraća u ovoj pesmi? Šta znači imati mišice kao gvožđe? Šta moraš jesti da one budu takve? Koje voće ne smeš zaobići? Kako se dobija snaga muška? Koji se važan vitamin nalazi u limunu? Kakav ćeš biti ako ga jedeš? U kojem još voću i povrću ima vitamina C? Da li voliš i jedeš to voće i povrće? Koje još voće pesnik preporučuje? Kako razumeš poslednja dva stiha u pesmi? Objasni ih.

За в

gutati – ovde: mnogo i brzo jesti

ČITAJ, RECITUJ, PIŠI... Čitaj celu pesmu naglas. Nauči je napamet. Pronađi i prepiši iz pesme reči koje govore kakvo je nešto. belo i crno grožđe snaga

limun pomorandže

За в од за уџ бе н

ик е

За в

од

за

уџ бе н

ик е

KNJIGA JE NAJBOLJI DRUG