Issuu

KБ 21690

8 600262 03817 3

www.zavod.co.rs

Благоје Пауновић • Драган Стојковић • Милутин Добриловић ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА

БЛАГОЈЕ ПАУНОВИЋ • ДРАГАН СТОЈКОВИЋ МИЛУТИН ДОБРИЛОВИЋ

Пословна

ЕКОНОМИЈА за први разред економске школе

САДРЖАЈ Предговор 5 I УВОД У ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ 1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ И ЕКОНОМИКЕ ПРЕДУЗЕЋА 10 2. ЦИЉЕВИ ИЗУЧАВАЊА ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ 11 3. ДИСЦИПЛИНЕ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ 13 II. ПРЕДУЗЕЋЕ 1. ПОЈАМ, НАСТАНАК И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕДУЗЕЋА 21 1.1. Предузеће као самосталан економски субјект 22 1.2. Предузеће као организована економска целина 23 1.3. Трансформација улагања у резултате у процесу стварања вредности 23 2. ПРЕДУЗЕЋЕ КАО СИСТЕМ 25 3. РАЗЛОЗИ ПОСТОЈАЊА ПРЕДУЗЕЋА 27 4. ПОДЕЛА ПРЕДУЗЕЋА 30 4.1. Подела предузећа прама карактеристикама трансформационог процеса 30 4.2. Подела предузећа према величини 32 4.3. Привредна друштва 43 5. ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ 61 5.1. Појам и врсте јавних предузећа 61 5.2. Делатност јавних предузећа 62 6. ЕФИКАСНОСТ И ЕФЕКТИВНОСТ ПРЕДУЗЕЋА 63 6.1. Појам ефективности и ефикасности 63 6.2. Значај циљева за ефикасност и ефективност предузећа 64 7. ПОЈАМ И ВРСТЕ ОКРУЖЕЊА ПРЕДУЗЕЋА 66 8. ПОЈАМ И СТРУКТУРА ФУНКЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА 68 8. 1. Управљање 69 8. 2. Руковођење 70 8. 3. Извршење 70 Питања и вежбе 71 III. СРЕДСТВА ПРЕДУЗЕЋА 1. ПОЈАМ СРЕДСТАВА ПРЕДУЗЕЋА 75 2. ВРСТЕ СРЕДСТАВА ПРЕДУЗЕЋА 76 3. СРЕДСТВА НА КРУЖНОМ ПУТУ ЦИКЛУСА РЕПРОДУКЦИЈЕ 79 3.1. Ангажовање средстава 79 3

3.2. Циклус репродукције 81 3.3. Показатељи ефикасности репродуковања средстава 85 4. ОСНОВНА СРЕДСТВА 87 4.1. Појам и карактеристике основних средстава 87 4.2. Врсте основних средстава 88 4.3. Карактеристике трошења основних средстава 91 5. ОБРТНА СРЕДСТВА 93 5.1. Појам и карактеристике обртних средстава 93 5.2. Врсте обртних средстава 94 5.3. Управљање обртним средствима 97 6. ИЗВОРИ СРЕДСТАВА ПРЕДУЗЕЋА 97 7. КОНТРОЛА КОРИШЋЕЊА СРЕДСТАВА 100 Питања и задаци 101 IV. СТРУКТУРА ПРОЦЕСА ПРОИЗВОДЊЕ И ПРОДАЈЕ У ПРЕДУЗЕЋУ 1. ПРОИЗВОДЊА У ПРЕДУЗЕЋУ 105 1. 1. Увод у процес производње у предузећу 105 1.2. Појам производње 105 1.3. Основни типови производње 107 1.4. Планирање и припрема производње 110 1.5. Контрола производње 111 2. ОРГАНИЗАЦИЈА И ОСНОВНА ПОДЕЛА РОБНОГ ПРОМЕТА 113 2.1. Појам и организација робног промета 113 2.2. Подела робног промета 115 3. ФУНКЦИЈА НАБАВКЕ У ПРЕДУЗЕЋУ 118 3.1. Појам и задаци набавке 118 3.2 Организација набавке 120 3.4. Набавна политика 123 3.5. Залихе 132 4. ФУНКЦИЈА ПРОДАЈЕ У ПРЕДУЗЕЋУ 134 4.1. Појам и значај продаје 134 4.2. Продаје професионалним купцима и продаје финалним потрошачима 135 4.3. Организација продаје 137 4.4. Политика продаје 140 5. ОРГАНИЗАЦИЈА СКЛАДИШТЕЊА 142 5.1. Појам и значај складиштења 142 5.2. Модели организације складиштења 143 Питања 145 Литература 147

ПРЕДГОВОР

Као научна дисциплина Пословна економија, предмет је изучавања током прва три разреда средње економске школе. Притом, овај уџбеник први је у низу који ће ученици користити из ове области у току свог средњошколског образовања. Отуда и специфичан приступ у анализи и обради тематских области. Чињеница да је реч о предмету који се изучава у првом разреду средње школе и да представља једну од првих економских дисциплина коју ученици изучавају, захтевала је поступност у излагању материје, избор најрелевантнијих питања, концепата и теорија, као и бројне примере и илустрације. Аутори су настојали да излагање прилагоде узрасту ученика, уз доследно уважавање критеријума економске науке и струке. Притом су водили рачуна и о садржају сродних наставних дисциплина које се изучавају у овим школама. Кроз овај уџбеник аутори су настојали да омогуће ученицима да се упознају са значењем и значајем предузећа, као основног привредног субјекта тржишне привреде, анализирајући разноврсност пословних проблема и комплексност пословања савременог предузећа. Посебна пажња посвећена је битним карактеристикама, специфичностима и основних врста средствима предузећа, али и структури процеса производње и продаје у њему. Полазећи од тога, уџбеник је структуриран на четири дела: • Увод у пословну економију, • Предузеће, • Средства предузећа, • Структура процеса производње и продаје у предузећу. Писање текста аутори су међусобно поделили према личним склоностима и интересовањима. Тако је, I и II поглавље обрадио Благоје Пауновић, III поглавље Милутин Добриловић, а IV Драган Стојковић. Настојање да се испуне сви наведени захтеви и реализују постављени циљеви представљало је за ауторе велики изазов, али и посебно задовољство. У обликовању коначног текста, знатно су помогли рецензенти, који су својим корисним коментарима и сугестијама допринели побољшању текста, на чему им аутори и овом приликом срдачно захваљују. Да ли су, и у којој мери, аутори успели да достигну одговарајући квалитет уџбеника, сазнаће тек када сагледају мишљења својих читалаца – ученика, професора и осталог дела стручне јавности. У Београду, септембра 2013.

Аутори

Глава I

УВОД У ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ 1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ И ЕКОНОМИКЕ ПРЕДУЗЕЋА 10 2. ЦИЉЕВИ ИЗУЧАВАЊА ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ 11 3. ДИСЦИПЛИНЕ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ 13 Питања и вежбе 17

Започињући са изучавањем пословне економије вероватно се питате: Шта је пословна економија? Шта ћете научити проучавајући је? Каква је то наука? и сл. На ова и друга питања добићете подробније одговоре учећи овај предмет у наредне три године. Већ сада се, међутим, у најкраћем може рећи да ћете изучавајући пословну економију научити како би требало да се управља активностима предузећа и других организација да би се на што ефикаснији начин остварили циљеви пословања. Верујемо да ћете увидети колико је овладавање знањима и вештинама неопходним за успешно решавање пословних проблема корисно и истовремено занимљиво. Проучавањем пословне економије и применом њених принципа и техника у привредној пракси, моћићете знатно да допринесете свом благостању и дате велики допринос заједници у којој живите, пре свега тако што ћете, познавајући пословање предузећа, као и принципе и технике тога пословања, допринети ефикаснијем управљању или ефикаснијем обављању задатака предузећа у коме ћете бити запослени или чији ћете бити власник. Каријера, односно професија менаџера или привредног стручњака једна је од веома узбудљивих, изазовних и цењених, а често и веома добро награђених занимања у развијеној тржишној привреди. Поред тога, решавање многих проблема савременог друштва, као што су на пример, сиромаштво и незапосленост, еколошки проблеми и слично, не може се замислити без сарадње влада и других неекономских организација са предузећима. Као део економске науке која проучава реалне економске појаве, и често у свакодневном животу, пословна економија је веома занимљива и динамична научна област. Зато верујемо да су наведени и њима слични разлози довољни да вас подстакну да марљиво и са задовољством изучавате овај предмет и да не поклекнете пред тешкоћама које могу искрснути приликом његовог савађивања.

1. ПОЈАМ И ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ И ЕКОНОМИКЕ ПРЕДУЗЕЋА На питање: Шта је пословне економија?, могу се добити различити одговори. За једне, пословна економија је примењена микроекономија, други је поистовећују са науком о управљању, док за треће представља општи оквир за анализу проблема пословног одлучивања. Свако од ових схватања у основи тачно, али непотпуно одражава њену суштину. Пословна економија представља скуп дисциплина економске науке које изучавају пословање предузећа у циљу дефинисања управљачких правила, принципа и техника, чија примена у привредној пракси омогућава ефикасније остваривање циљева предузећа. Према томе, пословна економија није једна научна дисциплина, већ систем дисциплина економске науке, односно област економске науке. Свака од дисциплина пословне економије изучава пословање предузећа са одређеног становишта – процеса привређивања у одређеној привредној области или грани, као што су нпр., индустрија, трговина, туризам и сл.; или појединих манифестација или аспеката пословања предузећа, као што су организација, производња, тржишно пословање, финансијско пословање и сл. По предмету изучавања и методолошком приступу економика предузећа је једна од најопштијих дисциплина пословне економије. Економика предузећа представља теориско-методолошки оквир других, специјализованих дисциплина пословне економије, тако да се њен циљ не разликује од циља пословне економије, а премет изучавања је целина процеса пословања предузећа. Полазећи од изнетог, економика предузећа може се дефинисати као дисциплина пословне економије која изучава целину пословања предузећа ради изналажења законитости која делују у економији предузећа, а у циљу дефинисања управљачких правила, принципа и техника, чија примена у привредној пракси омогућава ефикасније остваривање циљева предузећа. Примењујући резултате сопствених теоријских уопштавања, резултате истраживања других економских дисциплина, као и методологију економске науке на пословне проблеме предузећа, економика предузећа омогућава приближавање остварених резултата пословања предузећа објектвино могућим. Предмет изучавања економике предузећа је целина процеса пословања предузећа, односно процеса стварања вредности. Како тај процес има три основне фазе – улагања (input-и), претварање улагања у резултате и резултате (output-и), економика предузећа проучава специфичне проблеме као и елементе и детерминанте сваке од ових фаза. Тако су нпр., предмет изучавање економике предузећа различити појавни облици улагања, као што су: људски ресурси, материјал, новац и капитал, информације и знање и сл. У фази трансформације улагања у резултате, економика предузећа проучава начин на који предузеће користи људске ресурсе и технологију за трансформисање 10

улагања у резултате. Тако нпр., у овој фази економика предузећа проучава утицај знања и вештина запослених на стварање вредности, утицај примењених технолошких решења на карактеристике трошкова пословања итд. Од различитих облика резултата пословања предузећа, економика предузећа поклања посебну пажњу профиту, с обзиром на то да профит представља основни мотив пословања и основни извор финансирања инвестиција. Како је предузеће отворен систем који одржава бројне везе са својим окружењем, економика предузећа проучава карактеристике ширег и ужег окружења предузећа, његову интеракцију са окружењем, као и начине на које се прилагођава дејству окружења или утиче на њега. С обзиром на то да се предузећа оснивају ради остваривања одређених циљева, као и да постоје различита схватања основног циља предузећа, не чуди да су циљеви предузећа једно од важних подручја проучавања економике предузећа. Следеће важно подручје проучавања економике предузећа јесу ефикасност и ефективност предузећа. Ефикасност и ефективност су суштинска питања економске науке, која проистичу из фундаменталних карактеристика економских ресурса, а то су ограниченост ресурса и могућност алтернативне употребе ресурса. Ове две карактеристике економских ресурса указују на потребу ефикасне и ефективне употребе ресурса, као и на могућност да се одлукама утиче на повећање ефикасности и ефективности коришћења ресурса. Наиме, да економски ресурси нису ограничени не би било потребе да се они користе на најефикаснији и најефективнији начин, а да ресурси немају алтернативну употребу, не би било могуће одлукама о алокацији ресурса повећати ефикасност и ефективност њихове употребе.

2. ЦИЉЕВИ ИЗУЧАВАЊА ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ Основни задатак пословне економије је да систематски шири знања о свим аспектима пословања предузећа. Систематско ширење знања има, при томе, два циља. Тиме се, пре свега, омогућава потпуније разумевање и објашњење суштине предузећа, законитости његовог функционисања, односа са окружењем и сл. Разумевање и објашњење пословања предузећа јесте теоријски циљ изучавања пословне економије. Изучавање пословне економије као примењене области економске науке има, међутим, и други практични циљ. Проучавањем пословне економије стичу се знања и вештине неопходне за успешно управљање предузећем. Ова област обезбеђује систематски приступ решавању пословних проблема предузећа и указује на неопходне активности којима се остварују његови циљеви. 11

Полазећи од релативног значаја наведених циљева изучавања пословне економије, може се закључити да је пословна економија нормативна научна област, јер прописује како би предузеће требало да функционише да би остварило жељене циљеве. Да би, међутим, управљачка правила, принципи и технике пословне економије били практично употребљиви, пословна економија мора утврдити како предузеће стварно функционише, због чега је пословна економија и позитивна научна област. Иако је циљ пословне економије да дефинише принципе и управљачка правила о томе како би предузеће требало да послује да би најефикасније остварило своје циљеве, пословна економија мора да уважава постојећу праксу и институционално окружење у коме предузеће послује. Тако нпр., ако у пракси предузећа доносе одлуке полазећи од начела пуних рачуноводствених (историјских) трошкова, пословна економија не може игнорисати овакву праксу и поред тога што економска теорија убедљиво доказује да за доношење неких пословних одлука нису релевантни сви трошкови или да се оптималне економске одлуке доносе на основу економских, а не рачуноводствених трошкови. У том смислу, пословна економија требало би да објасни зашто предузећа доносе одлуке на одређени начин, да покаже по чему се добре одлуке разликују од лоших у одређеним условима и уз дата ограничења. С друге стране, пословна економија не сме се ослонити само на појаве које се у пракси могу уочити, без настојања да се ове појаве детаљније проуче, изведу одговарајући закључци и дефинишу препоруке, принципи и сл. Постоји више разлога зашто није добро да неко предузеће некритички имитира добру праксу других успешних предузећа. Пре свега, успех може бити последица бројних фактора, који могу бити непознати и самом успешном предузећу. Затим, тржишни услови пословања успешног предузећа и предузећа које имитира његову праксу могу се веома разликовати. Коначно, приликом настојања да се објасни успех предузећа само на основу уочљиве праксе његовог деловања, може доћи до грешака у закључивању. Тако на пример, ако се нека појава, као што је модел организационе структуре, подједнако може уочити код успешних и неуспешних предузећа, онда та појава не може објаснити успех прве групе предузећа. Ослањање само на праксу успешних предузећа, без проучавања искуства неуспешних предузећа, у овом случају може довести до погрешних одлука. Према томе, пословна економија се не може ослонити само на теоријска и општа знања, нити се може ослонити само на праксу деловања, већ би требало да интегрише пословну праксу у принципе доношења пословних одлука. Правила и принципи пословне економије, иако првенствено формулисани и развијени за потребе управљања предузећем, успешно се користе у управљању другим организацијама, као што су на пример, болнице, школе, факултети, институти и сл. 12

3. ДИСЦИПЛИНЕ ПОСЛОВНЕ ЕКОНОМИЈЕ Предузеће као основни привредни субјект премет је проучавања бројних економских, али и неекономских научних дисциплина. Између ових дисциплина постоје веће или мање разлике у погледу циља и метода проучавања предузећа, схватању предузећа и његових битних карактеристика, као и у погледу значаја који придају појединим аспектима његовог функционисања. Притом, најмање разлике постоје између екомике предузећа и других дисциплина пословне економије. Стога је за боље схватање специфичности економике предузећа од значаја сагледати однос ове дисциплине и других дисциплина пословне економије. Детаљнији увид у предмет изучавања пословне економије и место економике предузећа у систему пословне економије може се стећи на основу прегледа наставно-научних дисциплина пословне економије, које се обично изучавају на високим пословним школама или факултетима, датих у табели 1.1. Табела 1.1. – Преглед дисциплина пословне економије Опште дисциплине

Функционална подручја

Помоћна подручја

Посебна подручја

Економика предузећа Пословно управљање (Менаџмент) Организација Управљање производњом Маркетинг Управљање финансијама Управљање људским ресурсима Рачуноводство Наука о понашању Информатика Квантитативна анализа Банкарство Осигурање Међународно пословање Трговина Саобраћај Туризам

У табели 1.1. наведене су стандардне дисциплине пословне економије, а класификација дисциплина у четири групе извршена је према њиховим преовлађујућим карактеристикама. Стога би дату класификацију требало схватити условно, пошто би неке дисциплине по својим карактеристикама могле припадати различитим групама. Тако би се нпр., рачуноводство, које представља не само значајну помоћну, методолошку дисциплину већ и по13

словну функцију, могло уврстити у функционална подручја. Слично важи за пословно управљање (менаџмент) које се, као дисциплина која је развила бројне управљачке принципе и технике, може уврстити и у помоћна подручја пословне економије. У табели су наведени уобичајени називи појединих дисциплина, мада се слични наставни програми на различитим високим пословним школама и факултетима могу изучавати под различитим називима. Тако се нпр., проблематика пословних финансија обично изучава у оквиру наставне дисциплине под називом: пословне финансије, управљање финансијама (финансијски менаџмент), корпоративне финансије и сл. Слично томе, проблематика пословања туристичких предузећа изучава се у оквиру наставних дисциплина које могу имати назив: организација и пословање туристичких предузећа, менаџмент предузећа у туризму и хотелијерству и сл., или у оквиру ужих дисциплина као што су нпр., пословање туристичких агенција или хотелско пословање итд. Са изузетком општих дисциплина, остале дисциплине пословне економије проучавају пословање целине предузећа или функционисање појединих пословних функција предузећа у циљу дефинисања одређених управљачких правила, принципа и техника, чија примена у привредној пракси омогућава ефикасно остваривање циљева предузећа које послује у одређеној области или грани, односно у одређеним подручјима пословања предузећа. Тако на пример, трговински менаџмент проучава специфичне аспекте пословања трговинских предузећа у циљу ефикаснијег остваривања циљева ове врсте предузећа, а маркетинг проучава тржишне активности предузећа од значаја за реализацију тржишних циљева предузећа. За разлику од специјализованих дисциплина економика предузећа проучава опште проблеме пословања свих предузећа, како би дефинисала принципе, управљачка правила, технике и мере од значаја за ефикасно остваривање циљева свих предузећа. У том смислу, као и остале опште дисциплине пословне економије, економика предузећа је комплементарна специјализованим дисциплинама пословне економије. Као општа дисциплина пословне економије, економика предузећа представља теоријско-методолошку основу других, специјализованих дисциплина пословне економије. Имајући у виду ове карактеристике економике предузећа, не изненађује податак да је економика предузећа једна од најстаријих дисциплина пословне економије. Потпунији увид у карактеристике пословне економије може се стећи на основу њиховог односа са повезаним научним областима. За пословну економију од посебног значаја су теоријска економија и науке о одлучивању. Теоријска економија представља теоријско-методолошку основу пословне економије. Од различитих дисциплина теоријске економије, за пословну економију је од посебног значаја микроекномија, која изучава економско по14

нашање појединачних економских субјеката, пре свега предузећа и индивидуалних потрошача. Како је, међутим, свако предузеће зависно од економског окружења, макреоекономија је, као део економске теорије која проучава повезане економске јединице у привреду као целину, од значаја за пословну економију. Науке о одлучивању (теорија одлучивања, операциона истраживања и сл.) развиле су бројне методе и технике које налазе примену у пословној економији, као нпр., у формирању модела за доношење одлука, анализи ефеката различитих праваца деловања и оцени добијених резултата. Поред тога, у пословној економији налазе примену технике оптимизације, укључујући диференцијални рачун и математичко програмирање, као и статистичке методе, технике предвиђања и сл. На слици 1.1. приказан је однос пословне економије и повезаних научних области.

ТЕОРИЈСКА ЕКОНОМИЈА Teoрија и методологија

НАУКЕ О ОДЛУЧИВАЊУ Методе и технике анализе

ПОСЛОВНА ЕКОНОМИЈА Принципи и технике

Решење пословних проблема Слика 1.1. – Однос пословне економије и повезаних научних области

Пример Појаве које проучава пословна економија постале су у великој мери саставни део свакодневног савременог живота, тако да би се могло поставити питање потребе изучавања пословне економије. Неоснованост те и сличних дилема, односно потребу за изучавањем пословне економије, могу да илуструју примери незнања који су откривени у истраживањима у САД, земљи у којој је пословна економија доживела највећи развој и најширу примену у пракси. Тако је нпр., истраживање које је обухватило 3.000 одраслих људи, открило, између осталог, следећа незнања:

• 37% испитаних мисли да пораст или пад профита ни на који начин не утиче на њихове животе, • 24% испитаних није знало шта је приватно предузеће, • само 9% испитаних сматра да су научно истраживачки рад и развој технологије предност великих предузећа, • само 28% испитаних знало је да дефинише профит као приход који остаје након покривања трошкова пословања и пореза. Остала истраживања показала су сличне примере незнања. Тако је нпр., једна велика банка из Њујорка испитивала групу млађих службеника који су имали факултетске дипломе, али нико од њих није похађао курс из економије. Већина испитаних није знала да каже каква је разлика између капитализма и комунизма. Такође, нису знали да објасне улогу федералног система резерви (централне банке) у америчкој привреди. Једна група студената са Универзитета Мичиген, на питање колико је нов аутомобил чија је вредност 6.000 $ скупљи због средстава уложених у рекламу, одговорила је да је аутомобил скупљи од 20 $ до 2.500 $. Стварни трошкови рекламе по аутомобилу кретали су се у од 30 $ до 90 $.

Пример Значај образовања за познавање пословне економије потврђује једно истраживање извршено у Србији, чији је циљ био да истражи ниво информисаности студената Београдског универзитета о општим појмовима из области економије. Методом случајних бројева из сваке од четири групација факултета Београдског универзитета, групације друштвено-хуманистичких, медицинских, природно-математичких и техничко-технолошких наука, изабрана су по три факултета на којима је спроведено емпиријско истраживање нивоа информисаности студената прве године, уписаних по први пут школске 2008/2009. године. Резултати истраживања су релативно задовољавајући јер су (у складу са системом оцењивања на факултетима у Србији – оцене од 6 до 10), студенти прве године Универзитета у Београду у просеку добили пролазну оцену 6 (5,94) за информисаност о основним економским појмовима. Посматрано по групацијама факултета, студенти групације друштвено-хуманистичких, природноматематичких и техничко-технолошких наука добили су у просеку пролазну оцену 6 (6,40; 6,33; 6,17), док су студенти факултета групације медицинских наука у просеку показали недовољну информисаност добивши оцену 5 (4,87). Као што се могло очекивати ,студенти Економског факултета добили су у просеку највећу оцену 8 (8,20), са минималним бројем остварених бодова 6, и максималних 10 бодова. Изненеђујуће добро знање показали су студенти Биолошког факултета, чија је просечна оцена износила 8 (8,00).

Питања и вежбе 1. Пословне економија је __________________________________________________ _________________________________________________________________________ _________________________________________________________________________ 2. Шта је предмет изучавања пословне економије, а шта економике предузећа? 3. Какав је однос економике предузећа и других дисциплина пословне економије? 4. У чему је теоријски, а у чему практични циљ изучавања пословне економије? 5. Зашто се пословна економија не сме ослонити само на „добру праксу“? 6. Шта мислите, зашто тако велики број Американаца не влада основним појмовима пословне економије? 7. Како бисте објаснили релативно добру информисаност студената Београдског универзитета о општим појмовима из области економије?

Глава II

ПРЕДУЗЕЋЕ 1. ПОЈАМ, НАСТАНАК И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕДУЗЕЋА 21 1.1. Предузеће као самосталан економски субјект 22 1.2. Предузеће као организована економска целина 23 1.3. Трансформација улагања у резултате у процесу стварања вредности 23 2. ПРЕДУЗЕЋЕ КАО СИСТЕМ 25 3. РАЗЛОЗИ ПОСТОЈАЊА ПРЕДУЗЕЋА 27 4. ПОДЕЛА ПРЕДУЗЕЋА 30 4.1. Подела предузећа прама карактеристикама трансформационог процеса 30 4.1.1. Производно предузеће 30 4.1.2. Услужно предузеће 31 4.2. Подела предузећа према величини 33 4.2.1. Мало предузеће 34 4.2.2. Средње предузеће 37 4.2.3. Велико предузеће 39 4.3. Привредна друштва 43 4.3.1. Ортачко друштво 43 4.3.2. Командитно друштво 45 4.3.3. Друштво са ограниченом одговорношћу 47 4.3.4. Акционарско друштво 48 5. ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ 61 5.1. Појам и врсте јавних предузећа 61 5.2. Делатност јавних предузећа 62 6. ЕФИКАСНОСТ И ЕФЕКТИВНОСТ ПРЕДУЗЕЋА 63 6.1. Појам ефективности и ефикасности 63 6.2. Значај циљева за ефикасност и ефективност предузећа 64 7. ПОЈАМ И ВРСТЕ ОКРУЖЕЊА ПРЕДУЗЕЋА 65 8. ПОЈАМ И СТРУКТУРА ФУНКЦИЈА ПРЕДУЗЕЋА 69 8. 1. Управљање 69 8. 2. Руковођење 70 8. 3. Извршење 70 Питања и вежбе 71

Активношћу великог броја предузећа, остварује се највећи део вредности у тржишним привредама. Предузеће је основни и најефикаснији субјект тржишне привреде. У савременој привреди постоји велики број различитих врста предузећа, која се међусобно разликују по бројним обележјима. Међутим, и поред тих разлика, свим предузећима заједничке су неке карактеристике. Разматрања у овој глави започињу анализом тих заједничких карактеристика предузећа, основним процесима који се одвијају у предузећу, као и разлозима његовог постојања. Након тога разматрају се друге, специфичне карактеристике појединих врста предузећа. Крај главе посвећен је карактеристикама и врстама окружења у коме послују, као и појму, карактеристикама и изражавању ефикасности и ефективности предузећа. 1. ПОЈАМ, НАСТАНАК И ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРЕДУЗЕЋА Делатношћу бројних привредних субјеката обавља се привредна активност. Привредни субјекти су појединци или друштвене групе које самостално доносе привредне одлуке и у складу са њима организују своју привредну делатност. Предузеће је основни субјект тржишне привреде. До његове појаве долази са настанком и развојем робне привреде. Пре појаве предузећа, у натуралној привреди основни носиоци привређивања била су домаћинсва. Она су била самодовољне произвођачко-потрошачке привредне јединице, производећи за сопствене потребе. Због неразвијених производних снага и одсуства специјализације, домаћинсва су била неефикасни произвођачи, тако да су резултати њиховог рада омогућавали задовољавање економских потреба чланова домаћинства на ниском нивоу. Са развојем производних снага и специјализацијом, повећава се ефикасност рада, тако да резултати рада превазилазе потребе чланова домаћинства, што доводи до појаве тржишних вишкова. У почетку, у простој робној привреди, ови тржишни вишкови су мали, тако да се размена на тржишту обавља спорадично, али са развојем производних снага и повећањем степена специјализације, долази до 21

све интезивније размене на тржишту. Предузећа настају у развијеној робној привреди, када су домаћинсва престала да производе за себе, односно када су почела да производе за тржиште. За разлику од домаћинстава која су производила велики број производа за задовољавање свих економских потреба чланова породице, предузећа су специјалзовани произвођачи. Специјализација по дефиницји значи производити један или мањи број производа, а то значи производити за другог, односно за тржиште. Она је резултат друштве поделе рада која је омогућила да се предузећа специјализују за одређене уже производне или прометне активности у процесу друпштвеме препродукције и тако постану ефикаснији робни произвођачи. Као основни привредни субјект који се јавља у врло различитим облицима, обавља специфичне делатности и разликује се по бројним другим карактеристикама предузеће се може различито дефинисати. Различите дефиниције предузећа одражавају различита схватања овог пута или различите карактеристике појединих облика предузећа. У жељи да се истакну битне карактеристике које су заједничке свим предузећима, предузеће се може дефинисати на следећи начин: Предузеће је самостална организација економских ресурса која трансформишући уложене ресурсе у резултате ствара вредност у циљу остварења профита. Ова дефиниција указује на следеће битне карактеристике предузећа. Прво, предузеће је самосталан економски субјект. Друго, предузеће је организована целина у којој се успостављају бројни односи између економских ресурса. Треће, предузеће ствара вредност трансформишући (претварајући) уложене ресурсе у резултате у циљу остварења профита. 1.1. ПРЕДУЗЕЋЕ КАО САМОСТАЛАН ЕКОНОМСКИ СУБЈЕКТ Самосталност предузећа значи да предузеће, односно власници предузећа или менаџери који у име власника управљају предузећем, самостално доноси све битне одлуке о томе: које ће производе (услуге) производити, како ће изабране производе производити и како ће распоређивати резултате функционисања предузећа. У основи, то су одлуке о алокацији ресурса којима предузеће располаже. У доношењу одлука предузеће није сасвим независно, јер мора уважавати низ ограничења из окружења. Та органичења су, пре свега, правне и економске природе. Тако, предузеће мора поштовани законе и друге прописе земље у којој послује и мора уважавати тржишне законе. Међутим, и поред тих ограничења, предузеће има мањи или већи степен слободе да, у границама које му постављају ограничења из окружења, може самостално, у складу са својим економским интересима, да доноси најважније пословне одлуке. 22

1.2. ПРЕДУЗЕЋЕ КАО ОРГАНИЗОВАНА ЕКОНОМСКА ЦЕЛИНА У току процеса функционисања предузећа, између економских ресурса успостављају се бројни односи: између људских ресурса (људи) људских и материјалних ресурса (средстава) и између самих материјалних ресурса. Да би предузеће ефикасно функционисало, сви ти многобројни односи морају се организовати. Отуда организација представља форму у оквиру које се успостављају и разрешавају односи између људских и материјалних ресурса у склопу процеса претварања улагања у резултате.

1.3. ТРАНСФОРМАЦИЈА УЛАГАЊА У РЕЗУЛТАТЕ У ПРОЦЕСУ СТВАРАЊА ВРЕДНОСТИ Функционисање предузећа представља процес трансформације одређених улагања у резултате. Функционишући предузеће ствара вредност. Процес стварања вредности у предузећу може се поделити на три фазе. У првој фази у предузеће се улажу ресурси, који се у другој фази у одређеним процесима, као што су процес производње или процес пружања услуга, трансформишу у резултате, и у трећој фази остварују се резултати функционисања предузећа. На слици 2.1. графички је приказан процес стварања вредности, као и одговарајући елементи сваке од наведених фаза. Услов за отпочињање процеса стварања вредности је улагање (инпут) ресурса у предузеће. Ова улагања могу имати различите појавне облике, као што су: људски рад, сировине и материјали, машине, уређаји и друга средства за рад, као и информације, знање, новац, капитал и сл. Конкретни облици и карактеристике фактора који се улажу у процес стварања вредности зависе од резултата које предузеће жели да остварити, као и карактеристика процеса претварања улагања у резултате. Успешност предузећа да из окружења обезбеђује ресурсе потребне за производњу производа или пружање услуга опредељује колику ће вредност предузеће створити у овој фази. Тако нпр., да би неко предузеће својим клијентима могло да пружи специјализоване услуге, највишег квалитета, оно мора да изабере и привуче најбоље стручњаке способне да пруже захтеване услуге. И обратно, предузеће које не изабере људе одговарајућих знања и способности, неће моћи да задовољи захтеве својих купаца, и стога такво предузеће неће успешно пословати. Да би предузеће остварило жељене резултат, уложени ресурси морају се употребити на одређен начин у процесима који омогућавају њихову трансформацију у резултате. У овим процесима ресурси се троше или се на други начин користе, као што се нпр., материјали троше у процесу производње или се стечено знање и искуство користе за боље организовање процеса произ23

водње. Процеси претварања улагања у резултате могу бити различити и зависе, пре свега, од делатности предузећа, његове техничке опремљености и начина организације процеса. Један од најважнијих процеса претварања улагања у резултате је процес производње, јер се у овом процесу употребни квалитети фактора производње претварају у употребне квалитете готових производа. Процес претварања улагања у резултате је и купопродајни процес, у коме роба од произвођача, посредством трговинског предузећа, стиже до свог купца или/и потрошача. Слично томе, процес трансформације улагања у резултате је и процес транспорта, у коме роба, активношћу транспортног предузећа, савлађује просторна растојања. Независно од врсте, свим процесима трансформације улагања у резултате заједничко је да се овим процесима на вредност уложених ресурса додаје вредност.

Слика 2.1. – Процес стварања вредности

Способност предузећа да ефикасно користи технологију и друге ресурсе приликом претварања улагања у резултате опредељује колико ће вредности предузеће створити у овој фази. Што предузеће ефикасније користи расположиве ресурсе, то ће оно по јединици улагања остварити веће резултате, па ће и његова способност стварања вредности у овој фази бити већа. Тако ће нпр., процес производње бити ефикаснији у предузећу које користи савремену технологију, јер она подразумева ефикаснија средства за рад, захтева мање трошење материјала по јединици производа, повећава ефикасност људског рада, доприноси повећању квалитета производа и на друге начине позитивно утиче на резултате пословања. Резултат (output) процеса претварања улагања у резултате су производи и услуге. Њиховом продајом на тржишту предузеће остварује приход. Део прихода предузеће користи за надокнаду (репродуковање) утрошених ресурса у претходном циклусу, што му омогућава обнављање циклуса стварања вредности. Вишак прихода изнад износа неопходног за обнављање утрошених ресурса је профит, који се може расподелити власницима предузећа или искористити за нове инвестиције. Отуда предузећа која успешно задовољавају тржишне потребе временом повећавају количину ресурса коју користе и ефикасност њиховог коришћења, чиме се повећава вредност коју та предузећа стварају.

2. ПРЕДУЗЕЋЕ КАО СИСТЕМ Ради бољег разумевања целине предузећа и односа његових делова, предузеће се може посматрати као систем. Као такво, оно је целина која се састоји од међусобно повезаних елемената (делова). Елементи система предузећа и сами су системи, али они нижег реда у односу на предузеће, и зато се називају подсистеми предузећа. На слици 2.2. приказано је предузеће као систем и његови најзначајнији подсистеми. Окужење Материјал Новац и капитал

Улагање

Трансформациони процес

Одржавање веза са окружењем

Операције, одржавање, прилагођавање, управљање

Људски ресурси Информације и знање Подсистеми

Резултати

Производи и услуге

Одржавање веза са окружењем

Слика 2.2. – Систем и подсистеми предузећа

Најзначајније карактеристике предузећа као система су да је предузеће организациони, отворен и сложен систем. Предузеће је организациони систем јер настаје као резултат људског стваралаштва у организовању процеса привређивања. Неки други системи, као нпр., природни системи не настају вољом људи, већ у складу са законима природе. Све организационе системе, укључујући предузећа, људи оснивају да би њиховим функционисањем остваривали своје циљеве. Као систем који стално прибавља ресурсе из окружења и шаље резултате свог функционисања у окружење, предузеће је отворен систем. Због велике зависности од окружења да би опстало мора се стално мењати и прилагођавати окружењу. Опстанак предузећа често пресудно зависи од његове способности да прибави неопходне ресурсе из окружења, уочи промене у њему и прилагоди им се, као и да реализује резултате свог функционисања у окружењу. Сложеност предузећа као система резултат је разноликости елемената његове структуре, с једне стране, и сложених веза и односа који се између њих успостављају, с друге стране. Предузеће запошљава раднике врло различитих знања и способности и користи велики број различитих средстава за рад и материјала. Поред тога, између ових елемената структуре предузећа успостављају се веома разноврсни и сложени односи, и ти односи се успостављају између људи, између средстава, као и између људи и средстава. Ове везе зависе од низа чинилаца, као што су: организација индивидуалног и колективног рада, вид производње, систем производње и сл. Као систем, предузеће се састоји од више подсистема. Најзначајнији подсистеми сваког предузећа су: подсистеми одржавања веза са окружењем, подсистем операција (производње), подсистем одржавања, подсистем прилагођавања и управљачки подсистем. Подсистеми одржавања веза са окружењем, као што њихово име говори, непосредно успостављају везу предузећа са његовим окружењем, како на страни улагања, тако и на страни резултата. На страни улагања, овај подсистем брине се о прибављању ресурса неопходних за функционисање предузећа, а на стани резултата, продаје производе или услуге на тржишту и реализује друге резултате пословања предузећа. У подсистему операција одвијају се процеси трансформације улагања у резултате. У производном предузећу то је нпр., производни погон, а у ресторану то су нпр., кухиња и сала у којој се сервирају оброци. Функција подситема одржавања је да обезбеди несметано одвијање процеса у предузећу. Тако схваћено одржавање обухвата старање о исправности и радној способности материјалних елемената процеса, као што је нпр., одржавање грађевинских објеката или текуће и инвестиционо одржавање машина и уређаја, али и бригу о потребама запослених, њиховој мотивацији, 26

радном моралу и сл. Овако схваћено одржавање може се организовати нпр., у оквиру функције производње, али и у оквиру функције људских ресурса. Подсистем прилагођавања прати промене у окружењу и помаже предузећу да се прилагоди тим променама. Пратећи промене у окружењу, овај подсистем идентификује потенцијалне опасности које би предузеће требало да избегне и могућности које би предузеће требало да искористи. Променама и прилагођавању предузећа најчешће помажу активности као што су: истраживање тржишта, развој производа и технологије, развој организације предузећа и сл. Функционисање предузећа као система и свих његових подсистема не би било могуће без управљачког подсистема предузећа. Овај подсистем управља предузећем као целином, али и води и координира активност осталих подсистема предузећа. У том циљу, управљачки подсистем дефинише циљеве, стратегије и политике за предузеће као целину, али одређује и структуру предузећа, као и конкретне активности подсистема.

3. РАЗЛОЗИ ПОСТОЈАЊА ПРЕДУЗЕЋА Најсажетији одговор на питање: Зашто постоји предузеће?, гласи: Предузеће постоји јер обезбеђује најефикасније обављање делатности у тржишној привреди. Међу нешто конкретнијим одговорима на исто питање издвајају се три. Предузеће постоји због: предности специјализације, смањења ризика и неизвесности и због смањења трансакционих трошкова. Предности специјализације. Значајни разлози постојања предузећа могу се наћи у одређеним предностима заједничког рада људи у предузећу у односу на рад појединаца. Рад у колективу омогућава поделу рада између више чланова и њихову специјализацију за поједине сегменте процеса рада. Захваљујући подели рада, појединачни радници усредсређују се на уже делове процеса рада, што омогућава развој њихових радних способности, а тиме и повећање ефикасности рада. Тако се нпр., инжењер у одељењу техничке припреме великог предузећа машинске индустрије може специјализовати за припрему појединих делова технолошког процеса, док инжењер у неком малом предузећу машинске индустрије истовремено мора организовати припрему производње, контролисати производни процес и бринути о одржавању средстава за рад. Зато што обавља више хетерогених послова, инжењер у малом предузећу не може сву своју пажњу посветити припреми процеса производње, због чега је мање вероватно да ће он, а не његов колега у великом предузећу који је специјализован за техничку припрему производње, допринети побољшању процеса припреме производње. 27

Смањење ризика и неизвесности. Окружење у коме послује предузеће извор је неизвесности и бројних других утицаја на предузеће. Као извор ресурса, окружење је превише важно за пословање привредних субјеката да они не би настојали да утичу на њега. Међутим, управљање сложеним окружењем је задатак који често превазилази могућности већине појединаца. За разлику од појединаца, предузећа располажу ресурсима неопходним за праћење промена у окружењу, као и за различите организационе мере и мере пословне политике којима се може утицати на окружење, односно управљати неким његовим сегментима. Тиме, заправо, предузеће смањује ризик и неизвесност са којим се среће у окружењу. Велике компаније имају посебне организационе јединице које прате спољно окружење и које различитим мерама настоје да предупреде и неутралишу негативне утицаје из окружења, искористе повољне околности које настају у окружењу, као и да утичу на формирање благонаклоног става окружења према овим предузећима. Иако имају мање ресурса и моћи да утичу на спољно окружење и мања предузећа, као нпр., локална трговинска предузећа или мали ресторани, настоје да прате промене у окружењу, како би се на време прилагодили измењеним околностима на тржишту и у ширем окружењу. Смањење трансакционих трошкова. Процес производње подразумева повезивање и координацију бројних активности и фактора производње на начин који ће обезбедити производњу жељених производа. Током производњи жељених производа морају се решавати бројни проблеми, као што су нпр., ко ће обављати које активности и са ким ће у том процесу сарађивати како би се задатак обавио на најефикаснији начин, ко ће и колико бити плаћен за услуге који пружа у процесу производње, како контролисати да ли фактори производње пружају оне услуге које се од њих очекују и сл. У принципу, повезивање и координација ресурса могу се вршити на тржишту, коришћењем тржишног механизма, или унутар предузећа, коришћењем управљачких механизама координације и контроле. Тако на пример, предузеће може набављати на тржишту компоненте неког производа и само их монтирати у финални производ или чак куповати готов производ, или организовати сопствену производњу тих комопонетни и финалног производа. Одлука о томе да ли ће предузеће користити екстерни тржишни механизам или интерни управљачки механизам координације и контроле, своди се на одлуку „куповати“ или „производити“. Да ли и колико ће предузеће користи тржишни механизам координације ресурса, зависи од висине трансакционих трошкова. Трошкови који настају у вези са тржишним трансакцијама и састоје се од: трошкова прикупљања информација о предмету размене (цени, квалитету и сл.), трошкова преговарања страна у размени и трошкова који би требало да обезбеде да се трансакција 28

обави на договорен начин (трошкови уговарања, трошкови гаранције и сл.). Када су трансакциони трошкови виши од трошкова координације ресурса унутар предузећа, трансакције ће се пренети са тржишта у предузеће, односно доћиће до интернализације трансакција. Према томе, предузећа постоје зато што су трошкови координације ресурса унутар предузећа нижи од трошкова коришћења тржишног механизма. Другим речима, предузећа постоје зато што допринисе смањењу трансакционих трошкова. Ради илустрације трошкова коришћања тржишног механизма за повезивање и координацију ресурса, замислимо да не постоје предузећа и да се координацији ресурса у циљу производње производа обавља искључиво помоћу тржишног механизма. Није тешко замислити случај да тржиште, са једне стране, процењује потребе људи, а да, са друге стране, привлачи ресурсе у оне области и за оне потребе у којима су ти ресурси највреднији. Када би тржишни механизам функционисао савршено и кад би трошкови коришћења тржишног механизма били најнижи могући трошкови обављања трансакција, не би било потребе да се фактори производње повезују у оквиру предузеће ради производње одређених производа. Другим речима, тада не би било потребно да постоје предузећа. Уместо да се купују или запошљавају на трајнијој основи, фактори производње би се краткорочно изнајмљивали за одређену намену. Иако ретки, овакви облици повезивања фактора производње срећу се у савременој привреди. Тако нпр., пољопривредник-закупац изнајмљује земљиште и позајмљује неопходан капитал за финансирање обраде земље и сетву. Поред тога, све већи број лизинг компанија издаје у закуп различита средства за рад, од специјализованих машина до транспортних средстава. У пракси, међутим, најчешће није погодно координирати већи број ресурса за производњу већег броја производа посредством тржишног механизма. Ако би нпр., неко велико предузећа куповало услуге стручњака на дневној основи, то би значило да предузеће и стотине стручњака свакодневно троше време и енергију преговарајући о томе ко ће који посао тог дана радити, са ким ће радити, колико ће за то бити плаћени итд. Јасно је да би такав систем био исувише неефикасан због високих трансакционих трошкова. Стога, ако су трансакциони трошкови високи, предузеће може да закључи да је за њега много рационалније да дугорочно запосли или купи ресурсе. Тако ће велико предузеће, уместо да на дневној основи запошљава потребне стручњаке, закључивати дугорочне уговоре о запошљавању ових стручњака. Тиме се, заправо, трансакције са тржишта преносе у предузеће, и тиме се оне интернализују, а уместо да координацију ресурса врши тржишни механизам, ту улогу преузимају интерни управљачки механизми координације предузећа. Отуда способност предузећа да координира ресурсе и тако смањи трансакционе трошкове, представља значајан разлог постојања предузећа. 29

4. ПОДЕЛА ПРЕДУЗЕЋА Бројна предузећа која послују у савременој привреди могу се поделити према различитим критеријима. Основна подела предузећа је према карактеристикама трансформационог процеса, величини и правном облику, али се предузећа могу поделити и према другим критеријима. Према карактеристикама трансформационог процеса предузећа се деле на производна и услужна. Полазећи од ове основне поделе предузећа, у зависности од специфичних карактеристика трансформационих процеса условљених делатношћу ових предузећа, она се даље могу поделити на уже групе. Према величини, предузећа се деле на мала, средња и велика. Из групе малих могу се издвојити сасвим мала предузећа, која се називају микро предузећа. Правни облик предузећа одређују позитивни законски прописи. Уобичајени правни облик предузећа у земљама тржишне привреде је облик привредног друштава. Најчешће врсте привредних друштва су: ортачко, командитно, друштво са ограниченом одговорношћу и акционарско друштво. Поред наведених правних облика предузећа, у свим земљама срећу се и јавна предузећа, као посебан облик обављања делатности од јавног (општег) интереса.

4.1. ПОДЕЛА ПРЕДУЗЕЋА ПРЕМА КАРАКТЕРИСТИКАМА ТРАНСФОРМАЦИОНОГ ПРОЦЕСА Основна подела предузећа према карактеристикама трансформационог процеса је на производна и услужна предузећа. 4.1.1. Производно предузеће Производна предузећа обављају своју делатност трансформишући улагања у процесу производње у производе. У том процесу употребни квалитети уложених ресурса трансформишу се у употребне квалитете готових производа. Из карактеристика технолошког процеса производње и производа као резултата тог процеса могу се извести основне карактеристике производних предузећа. Пре свега, процес производње производа одвојен је од процеса потрошње производа. По завршетку процеса производње производи се складиште, и тек пошто се продају на тржишту, производи се могу трошити. Чак и када су производи намењени познатом купцу, односно када се производи одмах по завршетку процеса производње испоручују купцу, или када се произ30

вод не може складиштити (као нпр., електрична енергија), ни тада трошење производа не може да почне пре него што се у процесу производње заврши обликовање његових употребних карактеристика. Одвојеност процеса производње од процеса потрошње производа омогућава производним предузећима стандардизацију производног асортимана. Поред тога, то омогућава људима запосленим у технолошком процесу специјализацију за поједине уже послове и развој њихове технолошке компетентности. Резултат процеса производње је опипљив физички производ који може послужити за потрошњу или даљу прераду у производњи. Иако знање и способност запослених имају велики значај у процесу производње, различита средства, као што су различите врсте материјала и средстава за рад, интензивно учествују у процесу производње. Стога су производна предузећа интензивна капиталом, а технолошки фактори умају доминантну улогу у овим предузећима. Да би искористили могућности технологије и смањили трошкове производње, производна предузећа концентришу средстава којима располажу. Као велика скупина предузећа, производна предузећа се даље могу поделити према својој делатности, односно специфичним карактеристикама производног процеса на: индустријска, грађевинска предузећа, руднике и пољопривредна и шумарска предузећа. Због велике разноврсности процеса производње, најдетаљније се могу поделити индустријска предузећа према индустријским гранама. Тако на пример, индустријска предузећа могу бити предузећа из: хемијске, металопрерађивачке индустрије, машиноградње, електроиндустрије, текстилне идустрије итд. Грађевинска предузећа могу се поделити на предузећа ниске и предузећа високе градње, а рудници на: руднике метала, неметала и руднике фосилних материјала (рудници угља, експлоатације нафте и гаса и сл.). Пољопривредна предузећа могу се поделити према делатности на предузећа која производе пољопривредне производе и која прерађују примарне пољопривредне производе (житарице, воће, поврће, млеко и месо). 4.1.2. Услужно предузеће Услужна предузећа у процесу трансформације улагања у резултат пружају услугу својим клијентима. Специфичности трансформационог процеса услужних предузећа је неодвојивост процеса пружања услуге и процеса потрошње услуге. Временско покривање ова два процеса подразумева непосредан контакт пружаоца услуге и њеног корисника. Тако нпр., пацијент се мора срести са доктором да би му била пружена услуга лечења, клијент мора бити у непосредном контакту са консултантом или адвокатом да би добио жељену услугу, а гост мора да буде у хотелу да би био услужен. Како су корисници услу31

га укључени у процес пружања услуга, услуге су много више прилагођене специфичним потребама њених корисника, него што су производи производног предузећа. За разлику од услужних, производна предузећа производе у процесу који претходи њиховој потрошњи, а њихови производи су углавном стандардизовани. Као нематеријализовани, резултат услуга је неопипљива и њега чине углавном знање и умеће људи и информације, за разлику од производа производних предузећа који имају своје физичке, материјалне појавне облике. Стога су услужна предузећа, по правилу, радно интензивна, за разлику од производних која су капитално интензивна. Изнете карактеристике технолошког процеса услужних предузећа условљавају и друге карактеристике ових предузећа. Због непосредног контакта са корисницима услуга и радно интензивног процеса пружања услуга, услужна предузећа не морају бити велика да би била ефикасна. Своју ефикасност она могу повећати дезагрегирањем у низ мањих организационих јединица лоцираних у близини клијената. Тако нпр., банке, туристичке агенције, агенције за посредовање, образовне организације, rent a car организације, ресто-

Прототип технологије производње 1. Производи се складиште и касније троше 2. Стандардизован output 3. Техничке активности су одвојене од потрошача 4. Опипљив output 5. Капитално интензиван процес

Прототип технологије пружање услуга 1. Неодвојивост процеса пружања услуге и процеса потрошње 2. Прилагођеност услуга потребама 3. Корисник услуга је укључен у процес пружања услуге 4. Неопипљив output 5. Радно интензиван процес Услуге Авиокомпаније Хотели Консултантске фирме Болнице

Производи и услуге Ресторани за брзу припрему хране Банке Малопродајни објекти Брокери и дилери

Производи Челични Рудници Производња аутомобила Прерада пољопривредних производа

Слика 2.3. – Разлике између процеса трансформације производних и услужних предузећа