Историја за 1. разред средње школе – 21120

DRAGOQUB M. KO»I∆

ISTORIJA

ZA PRVI RAZRED SREDWIH STRU»NIH ©KOLA

Zavod za uxbenike, Beograd

Uvodne napomene uz treÊe izdawe

Kako uËenici sredwih struËnih πkola Ëine veÊinski deo sredwoπkolske populacije u Srbiji, a osnove svog opπteg obrazovawa stiËu tokom πkolovawa, ciq ovog uxbenika je da doprinese wihovom obrazovawu, a samim tim i lakπem savladavawu i boqem razumevawu drugih nastavnih predmeta.

Uxbenik je koncipiran kao klasiËan priruËnik jer s postojeÊim programom koji nalaæe da se istorija u prvom razredu izuËava od praistorije do sredine 19. veka to je i jedino moguÊe. S obzirom na to da je program isti za sve Ëetvorogodiπwe πkole, nastojao sam da dam pregled istorije qudskog druπtva i kulture prilagodqiv potrebama uËenika najrazliËitijih struka ‡ od ekonomske, medicinske, poqoprivredne, elektrotehniËke, hemijske, do graevinske, muziËke, dizajnerske ‡ πto na ograniËenom broju strana nije bilo jednostavno. Temeqnijim prikazom gradiva starog veka nadoknaena je praznina nastala u petom razredu osnovne πkole, u kome je istorija zastupqena samo sa jednim Ëasom nedeqno.

U odnosu na prvo i drugo izdawe izmewen je ili skraÊen veliki broj lekcija. Kad su u pitawu obimnije lekcije, kao one koje se odnose na kulturu, nastavnici Êe, naravno, zahtevati da se savladaju delovi primereni potrebama struke:

jednima je potrebnija umetnost, drugima nauka, treÊima privreda itd. Sasvim je razumqivo da se tokom jedne πkolske godine ne moæe obraditi celokupno gradivo. Uxbenik zato nudi moguÊnost izbora, πto znaËi da se, u zavisnosti od vrste πkole, odreene lekcije mogu izostaviti. Neke lekcije, na primer Mala Azija, Anadolija, Fenikija, Persija, uËenik Êe proËitati po sopstvenoj æeqi jer se u drugima pomiwu dræave i narodi ‡ Lidija, Frigija, Hetiti..., pa moæe o wima viπe da sazna. Delovi teksta posebno oznaËeni u okviru pojedinih lekcija dati su kao dodatna informacija ili zanimqivost koju treba proËitati, ali je nije neophodno i pamtiti. Godine su navoene zbog orijentacije u vremenu, a one koje bi trebalo zapamtiti, kao i najvaæniji delovi teksta posebno su istaknuti. Poπto pred sobom ima sadræajan, pregledan, informativan priruËnik, nastavnik moæe da koristi odgovarajuÊa nastavna sredstva, izvorne tekstove i da primewuje sve oblike nastave.

Svaka sugestija i dobronamerna kritika, naroËito ako dolazi od uËenika ‡ koji su najboqi kritiËari, biÊe sa zahvalnoπÊu prihvaÊena.

U Beogradu, januara 2007.

Autor

PRE» O ISTORIJSKOJ NAUCI

RE» O ISTORIJSKOJ NAUCI

re no πto se upoznamo sa istorijskom naukom moramo postaviti pitawe ‡ πta je istorija; ko je i kada nauËno utemeqio istoriju; na osnovu Ëega se piπe i kako se deli istorija? Istorija je druπtvena nauka koja prouËava razvitak qudskog druπtva od najstarijih vremena do danas. Istoriju je u 5. veku pre Hrista utemeqio Grk Herodot (484‡425) iz Halikarnasa. Napisao je delo Istorija, po kome je i nauka dobila ime, a u tom delu je opisao grËko-persijske ratove. IstoriËari su ga, u znak priznawa i poπtovawa, kasnije nazvali otac istorije. U Herodotovom delu se ponekad prepliÊu legenda i stvarnost jer on nije imao moguÊnost da proverava sve Ëiwenice, πto ne umawuje wegovu vrednost. Drugi veliki Grk, Atiwanin Tukidid (460‡ 396), uveo je nauËni naËin pisawa istorije, princip po kome se istorija iskquËivo piπe na osnovu proverenih podataka (Ëiwenica). Zato je on nazvan ocem istoriografije. U izvanrednom delu Peloponeski rat opisao je najveÊi meusobni sukob Grka, u kome je i sam uËestvovao. Istorijski izvori. Istorija se piπe na osnovu podataka, Ëiwenica, dokaza i, uopπte, svih materijala koji mogu pouzdano svedoËiti o proπlosti, a sve to jednim imenom nazivamo

istorijski izvori. ObiËno se dele na materijalne, pisane i usmene (tj. tradicija, predawa) izvore.

U materijalne izvore spadaju arheoloπki nalazi, ostaci qudskih skeleta, orua i oruæja, kultni predmeti, najrazliËitije graevine ‡ spomenici itd.

Prva pisma su nastala 3000. godine pre n.e., a s wima obiqe pisanih svedoËanstava, pisani istorijski izvori. Kako se ËoveËanstvo neprestano razvijalo i usavrπavalo, vremenom su nastali brojni nauËni i tehniËki izumi, kojima se istoriËari takoe sluæe kao vaænim istorijskim izvorima. Tu spadaju fotografija, filmska i magnetofonska traka, a danas i najsavremenija sredstva poput digitalnih ureaja, disketa, diskova itd.

U usmene izvore (tradiciju) spadaju razliËite pripovesti, predawa prenoπena s kolena na koleno u nekoj porodici, plemenu ili πiroj zajednici, zatim obiËaji i rituali, ali to su nepouzdana svedoËanstva i stoga se koriste samo u sluËaju kada ne postoje nikakvi drugi podaci. Istorijski izvori su svojevrsno kulturno blago svake zemqe, pa se wihovom Ëuvawu posveÊuje najveÊa paæwa. Ustanove u kojima se Ëuvaju su, pre svega, istorijski arhivi, arhivi dræavnih ustanova, univerziteta, akademija nauka, nauËnih instituta, muzeji, biblioteke. Duænost isto-

riËara je da o temi o kojoj piπe prikupi i izuËi sve postojeÊe izvore.

Periodizacija istorije. Radi lakπeg izuËavawa proπlosti qudskog druπtva istoriËari su izvrπili podelu ili periodizaciju istorije. Tako je celokupna proπlost prvo podeqena na dva velika razdobqa ‡ praistoriju i istoriju. Praistorija je poËela pre oko tri miliona godina i trajala do pronalaska pisma i nastanka prvih dræava, tj. do sredine 4. milenijuma p.n.e. U praistoriji se razlikuju tri razdobqa: staro kameno doba (paleolit), mlae kameno doba (neolit) i metalno doba. Istorija obuhvata vremenski period od nastanka prvih dræava (4. milenijum p.n.e.) do sadaπweg vremena. Podeqena je na stari vek, sredwi vek, novi vek i savremeno doba. Stari vek se raËuna od nastanka

prvih dræava (4. milenijum p.n.e.) do pada Zapadnog rimskog carstva (476. god.). Sredwi vek poËiwe padom Zapadnog rimskog carstva i traje do Kolumbovog otkriÊa Novog sveta ‡ Amerike (1492. god.). Novi vek je trajao od Kolumbovog otkriÊa Novog sveta do kraja Prvog svetskog rata (1918), a od 1918. godine do danas izdvaja se najnovije ili savremeno doba. Naravno, ova podela nije idealna jer se ne moæe podjednako primeniti na sve delove sveta, ali je prihvaÊena u najveÊem broju zemaqa. Istorija i druge nauke. IzuËavawe i pisawe istorije ne bi bilo moguÊe bez saznawa do kojih su doπle druge nauke. Ako se, na primer, izuËava æivot qudi paleolitskog doba, osnovni zadatak istraæivaËa jeste upoznavawe sa svim poznatim materijalnim ostacima poput qudskih i æivotiwskih kostiju, orua, kultnih predmeta, ugqenisanog zrnevqa biqaka i sl. Da bi se dobila prava slika, svoj sud prvo moraju dati arheolozi i antropolozi, a za utvrivawe pribliæne starosti ostataka hemiËari, fiziËari i drugi struËwaci. NauËne discipline Ëije rezultate najviπe koriste, istoriËari svrstavaju u pomoÊne istorijske nauke, u koje, pored pomenutih, spadaju i klasiËna filologija, lingvistika, diplomatika, hronologija, sfragistika i druge.

Hronologija. Qudi su praktiËno od vremena kada su postali razumna biÊa, a naroËito od kad je u upotrebu uπlo pismo, imali potrebu da na neki naËin pobliæe odrede (datiraju) dogaaje. Tako su razni narodi u proπlosti na razliËite naËine datirali dogaaje iz svoje istorije. IzuËavawem razliËitih naËina raËunawa vremena bavi se posebna nauka ‡ hronologija (grË. hronos ‡ vreme). Stari Grci su vreme raËunali od prve olimpijade (776. god. p.n.e.), Rimqani od godine osnivawa grada Rima (753. godine p.n.e.). Po vizantijskoj ili carigradskoj eri vreme se raËunalo od godine stvarawa sveta (5508. godine p.n.e.). Jevrejska era takoe polazi od zamiπqene godine stvarawa sveta, s tim πto kao poËetnu godinu uzima 3760. p.n.e. Islamska era se raËuna od vremena hixre tj. Muhamedovog prelaska iz Meke u Medinu 622. godine nove ere. Najrasprostrawenija je hriπÊanska era, koja za poËetak uzima godinu roewa Isusa Hrista. Vreme pre Hristovog roewa se zato i naziva stara, a posle Hrista, nova era.

HriπÊansku eru je, po papinom nalogu, 525. ustanovio uËeni sveπtenik, Skit, Dionizije Mali.

Olimpijske igre ‡ predstave na vazama

Po wegovom proraËunu Hrist je roen 754. godine od osnivawa Rima (ab urbe condita), pa je tu godinu uzeo za poËetnu. Taj naËin datirawa u Italiji je primewivan veÊ u 6. veku, u ostalim zemqama zapada od sredine 8. a u pravoslavnoj crkvi od 16. veka.

Kalendar. Od 46. godine p.n.e. u upotrebi je bio julijanski kalendar, koga je, na zahtev Julija Cezara, ustanovio grËki astronom Sosigen. Po tom kalendaru godina je trajala 365 dana, 5 sati, 59 minuta i 6 sekundi, a sunËana godina iznosi 365 dana, 5 sati, 48 minuta i 46 sekundi. Razlika od 11 minuta i 14 sekundi svakih 128 godina naraste na jedan dan i od 46. godine p.n.e. do 1582. iznosila je 10, a danas 13 dana. Pod pokroviteqstvom pape Grgura XIII, 1582. godine je reformisan i sveËano proglaπen novi kalendar, u Ëast pape nazvan gregorijanski. Razlika od deset dana je izbrisana tako πto je 5. oktobar 1582. proglaπen za 15. Najprecizniji kalendar ustanovio je veliki srpski nauËnik Milutin MilankoviÊ, koji su 1923. na kongresu pravoslavnih crkava u Carigradu prihvatile sve crkve izuzev Srpske, Ruske i Jerusalimske. U Srbiji je gregorijanski kalendar prihvaÊen 1919. godine, dok je u Srpskoj crkvi joπ uvek u upotrebi julijanski, koji se pogreπno naziva srpskim.

PITAWA

1. ©ta je istorija? Kako je dobila ime?

2. Kako se dele istorijski izvori? Kakvu razliku u koriπÊewu istorijskih izvora uoËavate kod Herodota i Tukidida?

3. Na crti vremena oznaËite vreme i dogaaj kojim poËiwu, odnosno kojim se zavrπavaju istorijska razdobqa.

4. Koje nauke pomaæu istoriji da doe do πto vernije slike o proπlosti?

5. »ime se bavi hronologija? Kako je ustanovqena hriπÊanska era? U kom veku je reformisan julijanski kalendar?

PRAISTORIJA

PRAISTORIJA

Postanak i razvoj Ëoveka Starost qudskog roda ceni se na oko tri miliona godina, a najstariji poznati Ëovekovi ostaci (lobawe i skeleti) pronaeni su u jugoistoËnoj Africi i svrstani su u grupu australopitekus (juæni majmun). U dugoj evoluciji australopitekus je bio prelazni tip izmeu Ëoveka i æivotiwe.

Izloæen opasnosti od æivotiwa, a i sopstvene vrste, u stalnoj oskudici hrane, praËovek je iznalazio nove naËine za opstanak i postepeno se razvijao. Iako suviπe sporo, australopitekus je tokom milion godina evoluirao u novi tip praËoveka, nazvan spretni, veπti Ëovek (homo habilis), koji je imao znatno veÊi mozak. Homo habilis je prvo biÊe na planeti Zemqi koje je poËelo da izrauje orua od kamena i kosti. Ta qudska vrsta se iz jugoistoËne Afrike raπirila na evroazijske prostore.

Milion godina od svog nastanka homo habilis je toliko uznapredovao da se veliËinom mozga i

sloæenijom izradom orua potpuno razlikovao od svog afriËkog pretka. NauËnici su taj praktiËno novi tip Ëoveka nazvali uspravni Ëovek (homo erectus). Ostaci homo erektusa pronaeni su u Indoneziji, na ostrvu Java i Kini (sinantrop), Evropi i Africi. U vremenu izmeu Ëetiristo i trista hiqada godina pre nove ere homo erektus je nauËio da koristi vatru, ali joπ uvek nije bio u stawu da je sam upali. Upotreba vatre uzdigla je Ëoveka i uËinila ga nadmoÊnim u odnosu na æivotiwski svet jer se pomoÊu we πtitio od hladnoÊe i zveri, a u lovu na mamute sluæila mu je kao oruæje.

Oblik i zapremina qudske lobawe i daqe su se mewali, πto je uticalo na sposobnost prenoπewa iskustava na potomstvo i veπtinu izrade orua. Iz roda homo erektusa u Evropi i na Bliskom istoku izdvojio se neandertalac, Ëiji su ostaci pronaeni u NemaËkoj (dolina Neandertal), ali on je po svoj prilici bio sporedna grana Ëovekove evolucije.

ProseËna zapremina lobawe australopitekusa bila je izmeu 550 i 650 cm3, a danaπweg Ëoveka izmeu 1450 i 1650 cm3

Pre oko 45 000 godina na prostoru juæne Evrope, severne Afrike i Bliskog istoka pojavila se nova qudska vrsta, koja se ni po Ëemu nije razlikovala od danaπwe. To je bio kromawonac, tako nazvan po peÊini Kromawon u Francuskoj, gde su pronaeni wegovi ostaci. Kromawonac je pravi homo sapiens (razumni Ëovek) jer je imao svest o svom postojawu i govorni jezik. Time se konaËno uzdigao i izdvojio iz æivotiwskog sveta, a ujedno se rastao od praËoveka. Dvadesetak hiqada godina kasnije postao je stvaralac: ostavio je trajna dela na zidovima mnogih peÊi-

na Mediterana. Pojavom kromawonca populacija neandertalaca se smawivala i on je postepeno iπËezao.

Paleolitsko doba. Paleolit (starije kameno doba) je najduæe razdobqe u celokupnoj qudskoj proπlosti. U doba paleolita nije postojala organizovana privreda, pa su qudi zavisili od prirode, sakupqali plodove drveÊa i korewe biqaka, bavili se lovom i ribolovom. Hranili su se pticama, korwaËama, ribom, glodarima, insektima, divqim voÊem, zrnevqem i izdancima biqaka, peËurkama, krtolastim i lukoviËastim biqem. Lov na krupne æivotiwe ‡ mamute, irvase, divqe kowe, goveda ‡ organizovan je hajkama i zamkama i pomoÊu lasa s privezanim kamenom.

Najstarija staniπta paleolitskih qudi bila su zakloni napravqeni od kamena, grawa, trave i liπÊa i kolibe sa stubovima od kqova mamuta, pokrivene æivotiwskim koæama, korom drveta, busewem zemqe. Prirodna skloniπta ‡ peÊine, zakloni pod stenama i nadstreπnice, koriπÊena su u poznom paleolitu.

Orua i oruæja su u poËetku pravqena od grubo obraenog kamena, od razbijenih oblutaka, da bi se dobio predmet oπtrih ivica i vrha (ruËni

klin). U poznom paleolitu su izraivane sekire, noæevi, razne vrste bodeæa, harpuni, udice, igle. Na kraju su pronaeni kopqe, luk i strela, moÊna oruæja koja su uveliko izmenila æivot Ëoveka. Pored kamena, za izradu orua i oruæja upotrebqavani su kost, slonovaËa, rog i drvo. Tokom najveÊeg dela paleolita nije bilo organizovanih zajednica. Qudi su se, radi lakπe odbrane od divqih zveri, pribavqawa hrane i reprodukcije, okupqali u veÊe ili mawe grupe. Te grupe se do pojave kromawonca skoro i nisu razlikovale od æivotiwskih, pa su nazvane Ëopor ili horda. U takvoj zajednici nisu postojala nikakva pravila koja bi regulisala odnose meu wenim Ëlanovima, pa je dolazilo i do rodoskrnavqewa.

Pred kraj paleolita qudske horde su prerasle u rodove, grupe krvnih srodnika (roaka).

Neolit Sa prestankom ledenog doba (10 000 godina p.n.e.) izumrle su i istrebqene mnoge krupne æivotiwe kojima se Ëovek hranio i nastupilo je novo razdobqe ‡ neolit ili mlae kameno doba. Od tada su najpogodnije za opstanak bile reËne doline i priobalni pojas jezera i mora.

Najburniji razvoj u neolitu imao je Bliski istok, gde su u 7. milenijumu p.n.e. nastala prva seoska naseqa, a qudi preπli na sedelaËki naËin æivota. Pripitomqene su i gajene kao domaÊe æivotiwe ovce i koze, dok su prve kultivisane æitarice bile jeËam, pπenica i pir. Iz tih predela se uzgajawe stoke i kultivisawe biqaka πirilo ka zapadu, u jugoistoËnu Evropu i na istok do Indije.

Daqim pripitomqavawem danas poznatih domaÊih æivotiwa i kultivisawem biqaka utemeqene su prve privredne grane stoËarstvo i zemqoradwa. Primena nove tehnike (glaËawe kamena) omoguÊila je izradu savrπenih orua i oruæja. Qudi viπe ne zavise od prirodnih skloniπta,

veÊ na mestima najpogodnijim za æivot grade zemunice i sojenice. Od kraja 7. milenijuma p.n.e. na Bliskom istoku, na podruËju tzv. plodnog polumeseca, podizana su prva naseqa gradskog tipa. Uz postojeÊa zanimawa i delatnosti, u 6. milenijumu su se razvili graditeqstvo i izrada keramike. Proizvodwa posua od gline πiri se sa zemqoradwom u severnu Afriku, Evropu i Indiju. Upotreba keramiËkog posua dovela je do promene u naËinu ishrane. Sve viπe se koristi kuvana, preteæno biqna hrana, a uskoro su se javili i ærvwevi za mlevewe æita i prve peÊi. Ekonomski napredak doveo je do promena u naËinu æivota rodova, tako da su uvedene brojne zabrane, meu prvima zabrana rodoskrnavqewa. Ustanovqena su pravila kojih su se morali pridræavati svi Ëlanovi. OdluËujuÊu ulogu u neolitskim zajednicama imala je æena, zbog Ëega se to druπtvo naziva matrijarhat. Svaki Ëlan roda morao je privreivati, tako da je doπlo i do prve podele rada. Odrasli muπkarci su se i daqe bavili lovom i ribolovom, æene su obraivale zemqu i brinule o deci, dok su starci i odraslija deca

Ëuvali stoku i u dokolici izraivali orua i oruæja.

Kako je vreme odmicalo, rodovi su se uveÊavali i udruæivali sa susedima, formirajuÊi bratstva.

Metalno doba. OtkriÊem i primenom prvog metala (bakar) poËelo je metalno doba. Vremenske okvire te epohe nije moguÊe preciznije odrediti. Na Bliskom istoku bakar je upotrebqavan veÊ u 6. milenijumu p.n.e. a u Evropi tek od 2. milenijuma.

Bakar je lako lomqiv metal, pa su i daqe preovladavala kamena orua. Napredak je postignut otkriÊem bronze, koja se dobija meπawem bakra i kalaja. Bronza je u Mesopotamiji uπla u upotrebu u prvoj polovini 3. milenijuma, a u sredwoj i zapadoj Evropi oko 1600. godine p.n.e. Posle bakra i bronze pronaeno je gvoæe, sa Ëijom primenom (oko 2000. p.n.e.) dolazi do pojave novih zanimawa ‡ rudari, livci, zanatlije.

Prerada metala i sve obimnija proizvodwa keramike uslovili su nastanak zanatstva kao nove privredne grane. Zanatlije su u poËetku razmewivale svoje proizvode za hranu, stoku, sirovine i sl. To je bila trampa, koja je brzo prerasla u trgovinu. Upotrebom metala unapreena je zemqoradwa jer je metalni raonik (plug) potisnuo drvenu ralicu, a dubqe zaorana zemqa davala je veÊe prinose.

Pojavom zanatstva i trgovine u okviru roda nastale su porodice. Muπkarac je preuzeo vodeÊu ulogu i matrijarhalni rod je prerastao u patrijarhalni. Pojedine porodice su viπe privrei-

vale od drugih i prilikom raspodele dobijale veÊi deo. Tako su, zbog imovinske razlike, nastali druπtveni slojevi i rodovsko druπtvo se postepeno raspalo.

Ujediwavawem bratstava u zapadnoj Aziji su do 5. milenijuma nastala plemena, a od velikih etniËkih grupa i pojedini narodi. Po naËinu æivota razlikovala su se zemqoradniËka plemena u ravniËarskim i stoËarska, znatno primitivnija, u planinskim predelima. Zemqoradnici su trajno zaposeli odreene teritorije i osnovali stalna naseqa, ali ona su bila izloæe-

na neprestanim napadima i pqaËkama stoËarskih plemena. Stalna opasnost od ratobornih brana primorala ih je da se grupiπu u plemenske saveze i organizuju odbranu. Za odbranu od spoqnih napada na teritoriji plemenskog saveza je regrutovana vojska, dok je unutraπwi red odræavala policija. Za izdræavawe vojske i policije od stanovniπtva su sakupqani porezi. NajmoÊniji plemenski voa je postajao vladar, a teritorija plemenskog saveza podeqena je na provincije kojima su upravqali vladarevi namesnici. Vojska, policija, poreznici (i drugi Ëinovnici), upravnici provincija i vladar Ëine dræavu. Tako su, od 4. milenijuma p.n.e. na prostoru oko velikih reka, od Nila na zapadu do Hoanghoa i Jangcekjanga na istoku, nastale prve dræave. Taj prostor se obiËno naziva Stari istok.

PITAWA

1. Kakve je promene u razvoju Ëoveka uËinila izrada prvih orua, oruæja i upotreba vatre?

2. Kada je doπlo do konaËnog odvajawa Ëoveka od æivotiwskog sveta? Na kojim su prostorima pronaeni ostaci kromawonca?

3. Nabrojte orua i oruæja paleolitskog doba od najprimitivnijih do najsavrπenijih.

4. Zbog Ëega su se prvi qudi kretali u primitivnim zajednicama ‡ Ëoporima? Objasni pojam „primitivan“.

5. Kako je tehnika glaËawa kamena uticala na poveÊawe broja zanimawa qudi neolitskog doba?

6. Pogledajte na istorijskoj karti podruËja na kojima su nastala prva seoska i gradska naseqa. Koje dræave se danas nalaze na tim prostorima?

7. Nabrojte zanimawa qudi do poËetka upotrebe metala, a zatim zanimawa (privredne grane) nastala upotrebom metala.

8. Navedite primere neravnomernog razvoja u praistoriji. Objasnite uzroke neravnomernog razvoja.

Religija i umetnost praistorijskih qudi

Religija. U razdobqu poznog paleolita, svaka qudska grupa imala je neku vrstu sveπtenika, maga ili vraËa, Ëiji je zadatak bio da brine o ritualnim obredima, naroËito u vreme priprema za lov, sahrane pokojnika i sl. Na evroazijskim prostranstvima bili su raπireni kultovi plodnosti ‡ æene i zemqe. Oboæavawe æene je razumqivo jer æena donosi na svet potomstvo i produæava vrstu. Simbol kulta æene bile su venere. Kult zemqe je nastao iz verovawa da sve potiËe iz zemqe, biqke kojima se hrane qudi i æivotiwe i da se sve vraÊa u zemqu. Religija je u neolitu uzdignuta na viπi stepen jer tada nastaju totemizam i brojni kultovi (oboæavawe). Svaka zajednica je imala svoga zaπtitnika (totem), za koga se verovalo da je i predak zajednice. Za totem su uzimane æivotiwe (lav, soko, bik), biqke (odreene vrste drveÊa), nebeska tela (Sunce, Mesec, zvezde). Qudi su se prema totemu odnosili s najveÊim poπtovawem i ako je totem bila æivotiwa, wu nikada nisu ubijali niti je koristili u ishrani. Taj obiËaj se ponegde oËuvao do naπeg vremena, u Indiji, na primer, gde je krava sveta æivotiwa.

Ugled sveπtenika je porastao u neolitu jer je, pored brige o obredima, prinosio i ærtve. Uz stareπinu roda sveπtenik je postao najuticajniji Ëlan zajednice.

Religija se ustalila u svim qudskim zajednicama na Zemqi i postala prvi tumaË æivota i sveta.

Umetnost nije nastala da bi zadovoqila Ëovekove potrebe za lepim (estetskim), veÊ zbog religijskih razloga. Prva umetniËka dela stvorio je kromawonac, otprilike 25 000 godina p.n.e. Iako se ne zna gde je prvo nastala, umetnost je uskoro zahvatila prostore od Atlantika do Sibira, kao i celo Sredozemqe. Pored slika i reqefa, praistorijsku umetnost Ëine figurice æene, venere, razni predmeti od kosti i slonovaËe, sa crteæima i gravurama æivotiwa i geometrijskim ukrasima.

Venere su mitska biÊa, boæanstvo plodnosti i, po pravilu, prikazane su nage, s izraæenim osobinama materinstva (grudi i kukovi). One nikada ne prikazuju konkretni lik æene i sasvim retko su pred-

stavqene sa rukama i nogama. Izuzetak je Vilendorfska venera (pronaena u mestu Vilendorf u Austriji), koja na rukama ima i nakit.

Slike u peÊinama predstavqaju æivotiwe kojima su se qudi hranili i od kojih su zavisili. Najverovatnije su posveÊivane nadzemaqskim silama (bogovima) u znak zahvalnosti za izbegnutu smrt od æivotiwe rawene u lovu i sl. Æivotiwe su slikane i zbog toga da ih qudi upoznaju i otkriju im slabe taËke, kako bi ih lakπe ulovili. Lovci su pred slikama izvodili odreeni obred (ritual) da umilostive bogove da im omoguÊe ulov.

Umetnost paleolitskog doba bila je realistiËka, a u mezolitu stilizovana, skoro apstraktna, sa scenama iz lova prikazanim crteæima sastavqenim od crtica. Kada su peÊine napuπtene, umetniËka dela su raena na otvorenom prostoru,

na stenama i liticama, kako bi bila vidqivija.

NajËeπÊe teme su ratniËki prizori i scene iz lova, kojima se, po svoj prilici, veliËaju prikazani ratnici. UmetniËka dela predstavqaju prva svedoËanstva o naËinu æivota praistorijskih qudi, a „apstraktna“ umetnost, po mnogim istraæivaËima, neku vrstu slikovnog pisma.

Srbija i centralni Balkan u praistorijsko doba

PodruËje danaπwe Srbije bilo je naseqeno qudskom vrstom homo sapiens kromawonskog tipa pre oko 40 000 godina. Podunavqe je u poznom paleolitu bilo najnaseqenije podruËje, a tu su nastala najveÊa i najrazvijenija naseqa u doba neolita ‡ Lepenski Vir u –erdapu, StarËevo kod PanËeva i VinËa kod Beograda.

Kultura Lepenskog Vira. U doba neolita u –erdapskoj klisuri je postojao Ëitav niz naseqa, koja su po najveÊem od wih (kod Doweg Milanovca) nazvana jednim imenom Lepenski Vir. Na tom prostoru qudi su obitavali od oko 6 700 do 5 500 godina p.n.e. i za to vreme se smenilo 100 do 120 generacija.

Stanovniπtvo tih naseqa vekovima je zavisilo od reke kao skoro jedinog izvora hrane. Ribolov je bio najvaænije zanimawe i tek neznatno lov. Sakupqawem plodova prirode i hvatawem korwaËa i ptica sticali su se dopunski izvori hrane. Ulov ribe je u poËetku bio suviπe teæak posao jer se lovilo kopqima, zaoπtrenom drvenom motkom, pa i golim rukama. Kad su usavrπili izradu orua i oruæja od kamena i kosti æivotiwa (sekire, noæevi, bodeæi, dleta), razvili su lov na divqaË (jelen, divqa sviwa). Tom prilikom je izvrπena i podela rada tako da su muπkarci odlazili u lov, a æene se bavile ribolovom.

U posledwoj fazi te kulture razvija se izrada keramike, glineno posue i nove vrste alatki od kamena, kosti i roga (motike, rala, budaci, harpuni, udice, πila, igle). Nakit je izraivan od πkoqki i nekih vrsta kamena, kojih nema u –erdapu, πto govori o tome da je bilo razmene proizvoda sa drugim zajednicama.

Iako su pripitomqeni goveËe, ovca, koza, sviwa i kultivisane neke vrste divqih æitarica, stoËarstvo i zemqoradwa se nisu razvili u posebne privredne grane, pa se i daqe æivelo na prastari naËin.

Duhovni æivot stanovnika kulture Lepenskog Vira tumaËi se na osnovu xinovskih oblutaka, figurina i glinenih ærtvenika pronaenih na lokalitetima Lepenski Vir i HajduËka vodenica, koji su po mnogo Ëemu jedinstveni u svetu. To su, izgleda, bila dva glavna kultna centra u –erdapskoj klisuri. Na oblucima se nalaze motivi koji, po miπqewu nauËnika, predstavqaju najstariji zapis nekog mita u istoriji. Smisao toga mita je: „Iz oblutaka, kao iz velikog praiskonskog jajeta, raa se sve æivo, na prvom mestu ribolika biÊa (praroditeqi qudskog roda) i æivotiwe koje se najËeπÊe love (riba, jelen).“

Dakle, kad je reË o religiji i umetnosti, one se i na ovim prostorima meusobno prepliÊu. Obluci sami po sebi predstavqaju „najstariju monumentalnu skulpturu u Evropi“, a crteæi i gravure na wima svojevrsnu, moæda veoma sloæenu religiju.

StarËevaËka kultura (5 000‡4 500) obuhvata neolitska naseqa centralnog Balkana. Ime je dobila po najveÊem centru otkrivenom krajem 19. veka u StarËevu kod PanËeva. U izvesnoj meri se naslawa na kulturu Lepenskog Vira, ali veÊu sliËnost pokazuje sa kulturama ranog neolita na Bliskom istoku, Trakiji, Makedoniji i Tesaliji. Preko sredweg Pomoravqa i ©umadije, ta kultura je dosezala do Save i Dunava prelazeÊi i u Panonsku niziju, a na jugu je zahvatala Kosovo i Skopsku kotlinu.

O Ëvrstim vezama sa bliskoistoËnim kulturama svedoËi i lokalitet Belica, otkriven krajem 2002. godine nedaleko od Jagodine, i niz drugih u sredwem Pomoravqu, koje predstavqa srediπte teritorije starËevaËke kulture.

JugoistoËnu Evropu su u neolitsko doba kolonizovali doseqenici s Bliskog istoka. Daqa kolonizacija iz juænih delova Balkanskog poluostrva zahvatila je Pomoravqe, istoËnu Bosnu, Srem, deo Slavonije i TimoËku krajinu. U Pomoravqu je stanovniπtvo prvi put preπlo na sedelaËki naËin æivota. Poπto su se ustalili reËni tokovi, obiqe πuma s raznovrsnim æivotiwama nudilo je bogat lov, a plodno zemqiπte je pogodovalo zemqoradwi. Uz zemqoradwu se razvilo i stoËarstvo i gajewe domaÊih æivotiwa postaje trajno zanimawe. Naseqa su u poËetku Ëinile kolibe od pruÊa, ukopane u zemqu. Kad se zemqiπte na jednom mestu isposti i postane neplodno, nekoliko kilometara daqe osniva se novo naseqe, da bi se posle odreenog vremena vraÊalo na prethodno staniπte.

Neπto kasnije, zemqoradnici u veÊem delu Balkana trajno se vezuju za svoje posede na kojima gaje i mawa stada ovaca i koza.

Posue (lonci, zdele i razni pehari) pravqeno je od gline, a orue, nakit i kultni predmeti od glaËanog kamena i materijala donetih iz drugih, udaqenih predela.

VinËanska kultura (4 500‡3 200) nastaje sredinom 5. milenijuma p.n.e. Nove grupe doseqenika iz Male Azije izazvale su lanËano pomerawe stanovniπtva starËevaËke kulture iz severne Makedonije, Metohije i dela Bosne, koje se grupisalo oko Morave, Tise i Dunava. Kulturni uticaji doπqaka zahvatili su oblasti do Panonske nizije i severnog Jadrana. StarËevaËka kultura je tada preπla u vinËansku.

VinËanska kultura je dostigla najviπi uspon na teritoriji danaπwe Srbije. Najstariji weni tragovi pronaeni su u VinËi i Tordoπu na sredwem Moriπu, pa se naziva i vinËansko-tordoπka.

VinËanci su bili zemqoradnici i stoËari. Gradili su kuÊe „na dve vode“, sa viπe odaja, a kao graevinski materijal koristili drvo i glinu pomeπanu s plevom. Na prostoru vinËanske kulture æivot se brzo ustalio tako da su rodovske zajednice generacijama æivele u istom mestu. To je u izvesnoj meri

uticalo i na poËetak rudarstva. U ©upqoj steni pod Avalom je u vinËanskom periodu prvi put vaena ruda, a kod Majdanpeka (Rudna glava) otvoren rudnik bakra koji je koriπÊen za izradu ukrasnih predmeta. Rude su postale predmet razmene sa drugim zajednicama.

Poboqπawem ekonomskog poloæaja, kultni obredi su postali sloæeniji. Zanimqiv sistem znakova otkriven u VinËi zaokupqa paæwu nauËnika, meu kojima je sve viπe onih koji tvrde da je u pitawu jedno od najstarijih pisama na svetu.

Pred kraj vinËanskog perioda nastale su velike porodice koje su ugrozile rodovsko ureewe i stvorile preduslove za ukidawe zajedniËke svojine. StoËarstvo je dobilo prednost nad zemqoradwom, a ponovo je oæiveo i lov.

PITAWA

Posle 3800. godine p.n.e. nomadi sa istoka zauzeli su dolinu Timoka, Niπave i Juæne Morave i izazvali krizu vinËanskog sveta. Tokom sledeÊih πest vekova starosedelaËko stanovniπtvo daqe je potiskivano i vinËanska kultura je nestala.

1. ©ta Ëini praistorijsku umetnost? O Ëemu govore umetniËka dela npr. figurice æena ‡ venere, slike æivotiwa?

2. Objasnite pojmove: vraË, mag, religija, totem, totemizam, amajlija.

3. Na kom su lokalitetu pronaeni ostaci, crteæi i gravure koji predstavqaju „najstariju monumentalnu skulpturu u Evropi“ i moæda veoma sloæenu religiju?

4. ©ta je smisao „zapisanog mita“ na oblucima pronaenim na ovom lokalitetu?

5. Kojim razdobqima pripadaju kulture Lepenskog Vira, StarËevaËka i VinËanska?

STARI VEK

EGIPAT

Od kraja posledweg ledenog doba dolina reke

Nil (πiroka 10‡20 km), s istoka omeena Crvenim morem i Sinajskom pustiwom, a sa zapada negostoqubivom Saharom, bila je jedino podruËje pogodno za æivot. Reka je od juna do septembra plavila veÊi deo doline, a poplave su nanosile obiqe plodnog muqa. Da bi opstalo u dolini Nila, stanovniπtvo je moralo da izgradi irigacioni sistem (kanali za navodwavawe, odbrambeni nasipi, akumulaciona jezera), πto nisu mogle uraditi male zajednice. Stoga su nastajale veÊe zajednice, seoske opπtine, koje se nazivaju nome. ZajedniËke potrebe dovele su do ujediwavawa noma i sredinom 4. milenijuma p.n.e. nastale su dve dræave ‡ Gorwi Egipat u sredwem

toku i Dowi Egipat u delti Nila. Te dve dræave su se ujedinile oko 3000. godine p.n.e. tako πto je vladar Gorweg Egipta Narmer (grËki Menes) pokorio Dowi Egipat i objedinio belu i crvenu krunu u jednu (sokola i zmiju kao simbole dve dotadaπwe dræave). Tako je nastao Egipat, jedna od prvih (moæda i prva) dræava na svetu. Egipat je imao periode uspona i padova, ali je uspeo da odræi kontinuitet tokom tri hiqade godina, duæi od bilo koje dræave u dosadaπwoj istoriji.

Istorija Egipta se obiËno deli na Ëetiri perioda: Staro, Sredwe, Novo i Pozno carstvo.

Staro carstvo. Posle ujediwewa Narmer (Menes) je osnovao Memfis kao novu prestonicu jedinstvene dræave. Wegovi naslednici su radili na povezivawu i stapawu dvaju delova u jednu dræavnu celinu. U tom pogledu su i glavni bogovi dotadaπwih dveju dræava postali zajedniËki, dok su u nomama i daqe poπtovana lokalna boæanstva.

Egipat se u poËetku prostirao od delte Nila do prvog katarakta (vodopada), ali uËvrπÊewem jedinstva dræave postepeno se πirio ka jugu ‡ Nubiji.

Dræavna uprava u Starom carstvu bila je strogo centralizovana. Na vrhu je stajao vladar, faraon

Faraon je biblijsko ime i znaËi „velika kuÊa“, a odnosi se na vladarski dvor. Smatran je boæjim namesnikom na zemqi, otelotvorewem boga Horusa, a sveπtenstvo je propovedalo da vodi poreklo od samog boga Ra.

Faraon je imao neograniËenu vlast, bio je gospodar svih podanika nad kojima je imao pravo æivota i smrti. Prva liËnost posle faraona bio je vezir, tj. „sudija velike dvorane“ i uglavnom je postavqan iz reda najbliæih faraonovih srodnika. Vezir je faraonove naredbe, koje su imale snagu zakona, daqe prenosio do upravnika

noma (nomarha). Faraonova vlast je zavisila od podrπke aristokratije, sveπtenstva i vojske. Vlast faraona Starog carstva postepeno je slabila, πto je dovelo do poveÊawa uticaja i moÊi gospodara noma, sveπtenstva i pisara pa se dræava na kraju raspala na samostalne pokrajine.

Sredwe carstvo. Razjediwenu dræavu ujedinio je gospodar grada Tebe (Mentuhotep ¶) krajem 3. milenijuma p.n.e. Wegovi naslednici su privredno, politiËki i kulturno unapredili zemqu.

Zavoewem unutraπweg reda i procvatom privrede popravio se poloæaj Ëinovnika, zanatlija i sitnih seqaka, pa je u zemqi zavladalo relativno blagostawe.

Obim spoqnotrgovinske razmene je poveÊan uspostavqawem veza s Mesopotamijom, Kiprom, Kritom, Crvenim morem, Sinajskim poluostrvom, zemqom Punt i Biblosom, πto je doprinelo ukupnom procvatu Egipta.

Od poËetka 18. veka p.n.e. centralna vlast je slabila. Lokalni gospodari su ponovo ojaËali i potpuno se osamostalili. Takvo stawe je pogodovalo Hiksima („kneæevi“, „gospodari“), ratobornom plemenu iz Sirije koje je oko 1670. godine p.n.e. pokorilo Egipat. Hiksi su doπli s kowima i bornim kolima (dvokolicama), do tada nepoznatim u dolini Nila, πto im je omoguÊilo da narednih sto pedeset godina vladaju Egiptom.

Novo carstvo Vlast Hiksa je oslabila na jugu Egipta, πto je odmah iskoristila Teba, oslo-

bodila se i ujedinila zemqu. ProgoneÊi Hikse, EgipÊani su doπli do Palestine i Sirije i te zemqe pripojili Egiptu. Ekonomski napredak uskoro je omoguÊio najveÊu ekspanziju Egipta: granice su pomerene do reke Eufrat na istoku i Ëetvrtog nilskog katarakta na jugu.

Prestonica Novog carstva bila je Teba, a tebansko glavno boæanstvo Amon uzdignuto je u rang vrhovnog boga. Sveπtenstvo je od tada postalo tako moÊno da je otvoreno ruπilo autoritet faraona. Da bi slomio moÊ visokog sveπtenstva i aristokratije, Amenofis ¶· (14. vek p.n.e.) sproveo je temeqnu versku reformu. Ona je izazvala unutraπwe nemire i sukobe, pa se dræava naπla pred rasulom.

Neposredno posle Ehnatonove smrti wegov naslednik Tutankamon ukinuo je reforme i vratio stari poredak.

Tutankamon je umro mlad, u osamnaestoj godini æivota. Wegovu grobnicu s mumijom, mnoπtvom predmeta i dragocenosti pronaπao je engleski arheolog Hauard Karter 1922. godine u Dolini kraqeva, u blizini Luksora. Tutankamonova zlatna maska spada u remek-dela primewene umetnosti.

Od poËetka 12. veka p.n.e. Egipat je bio izloæen napadima raznih pqaËkaπkih grupa iz Male Azije, sa egejskih ostrva i juæne Sirije, nazvanih narodi s mora. Uz velike napore spreËeno je wihovo naseqavawe u Delti. Centralna vlast je potom brzo slabila, a s wom i Novo carstvo. UËestali unutraπwi nemiri uticali su na pro-

padawe privrede i gubitak teritorija, tako da se dræava osetno smawila. Oko 950. godine p.n.e. Libijci su izvrπili najezdu na Egipat i trajno se naselili u Delti. Wihov voa ©eπonk proglasio se za faraona, a posle toga se Egipat raspao na nekoliko nezavisnih dræavica pod vlaπÊu libijskih voa.

Pozno carstvo. Zbacivawe tuinske vlasti i ujediwewe zemqe ponovo je krenulo s juga Egipta, ovoga puta iz Nubije (oko 715. godine p.n.e.).

Nekoliko decenija kasnije (662. godine p.n.e.)

Egipat su porazili i okupirali Asirci (car Asurbanipal). Asirska vladavina brzo je okonËana jer je car zbog pobune u Vavilonu povukao vojsku iz Egipta, a namesnik grada Saisa u Delti zbacio asirsku vlast. U egipatsku vojsku od tada su regrutovani strani plaÊenici, uglavnom Libijci i Grci iz Jonije. Grcima su date brojne privilegije i dopuπteno im je da u Delti osnuju trgovaËku koloniju Naukratis.

Sredinom 6. veka p.n.e. uzdigla se Persija i postala najmoÊnija sila na istoku. ©ireÊi se ka zapadu pokorila je Lidiju u Maloj Aziji i Novo vavilonsko carstvo. Persijanci (car Kambiz ¶¶) uπli su u Deltu i u odsudnoj bici kod Peluzija 525. godine p.n.e. porazili faraonovu vojsku (Psametiha ¶¶¶), Ëime su konaËno pokorili Egipat.

Egipat je, kao persijska satrapija (provincija), pod vlaπÊu Persije ostao sve do 332. godine p.n.e., kada ga je oslobodio Aleksandar Veliki. Dinastija Ptolemeja, koju je osnovao Aleksandrov vojskovoa, vladala je Egiptom do 30. godine p.n.e., a onda je ta zemqa postala rimska provincija.

Privreda

Osnovu privrede Ëinila je poqoprivreda. Uzgajani su pπenica, pir i jeËam. StoËarstvo se zasnivalo na uzgoju goveda, ovaca, koza i sviwa, a

od æivine gajene su guske, patke i golubovi. Magarac je sluæio kao tovarna æivotiwa i za vuËu. U moËvarama su mreæama lovqene ptice, a u Nilu ‡ riba, πto je predstavqalo znaËajan izvor hrane. Povrtarske kulture Ëinili su graπak, pasuq, crni i beli luk, praziluk, krastavci, diwe i lekovito biqe, a voÊarske ‡ groæe i nar (od kojih je spravqano vino), smokve i urme. Konopqa i lan gajeni su za proizvodwu tkanina. U iste svrhe sluæila je i vuna.

Posle poplava setva se uæurbano obavqala. Usevi su potom svakodnevno morali da budu navodwavani. Za sve te poslove bilo je neophodno mnoπtvo zemqoradnika. Od poËetka Sredweg carstva dobijane su dve, pa i tri æetve godiπwe, a æito je bilo glavni izvozni proizvod. Nizak ili suviπe visok vodostaj Nila umawivao je prinose i ako bi se te nepogode ponovile dve godine uzastopno, prouzrokovale bi glad. Za vreme poplava, od juna do septembra, seqaci su bili na prinudnom radu u kamenolomima, na gradiliπtima piramida, hramova, faraonskih grobnica. O razmerama tih radova svedoËi podatak da je tokom gradwe Keopsove piramide godiπwe klesano, dopremano i ugraivano 100 000 blokova teπkih po dve i po tone.

Zanatstvo i trgovina su se, takoe, razvili i od tih delatnosti æiveo je znatan deo stanovniπtva. Pored brodogradwe i tradicionalnih zanata, postojali su i mnogi umetniËki zanati. Nil je bio najvaænija saobraÊajnica i glavni trgovaËki put u zemqi. Za gradwu brodova uvozilo se kedrovo drvo iz Libana, a trgovaËke veze su proπirene na celo istoËno Sredozemqe.

U ishrani je upotrebqavan kvasni i beskvasni hleb kome su, zbog ukusa, dodavani med ili beli luk i mnogi zaËini. Æivinsko meso i riba bile su najvaænije namirnice. Pivo se proizvodilo od æitarica (jeËma, pπenice), pa je, takoe, svrstavano u prehrambene namirnice. Wegova potroπwa bila je toliko velika da su radnicima dnevnice Ëesto isplaÊivane u pivu. Slad za proizvodwu piva dobijan je od proklijalog æita, a sluæio je i za izradu dugotrajnog hleba.

Nega lepote imala je vaæno mesto u æivotu EgipÊana i nije bila svojstvena samo aristokratiji veÊ i obiËnim qudima. ©minka (zelena i crna) kao sredstvo za ulepπavawe upotrebqavana je od poËetka Starog carstva (bojewe koæe, oËnih kapaka i sl.). Spravqana je od malahita i olova, s dodatkom biqnih i æivotiwskih masti. Za to je postojao i poseban pribor od drveta, slonovaËe, bronze i kamena. Bojewe kose takoe je bio raπiren obiËaj u to vreme.

PITAWA

1. Kako su prirodni, a kako politiËki uslovi uticali na nastanak Egipta?

2. Na koje periode se deli istorija Egipta?

3. ©ta je uticalo na slabqewe Egipta u razliËitim vremenima? Kojim merama su vladari pojedinih egipatskih dinastija obnavqali moÊ dræave?

4. Koje teritorije su uπle u sastav Egipta posle progona Hiksa?

5. Koji su narodi napadali Egipat od po£etka 12. veka p.n.e. ? Kako se zavrπila najezda Libijaca sredinom 10. veka p.n.e.?

6. Kada je Egipat pao pod persijsku vlast, a kada je postao rimska provincija?

7. Koje su sve poslove obavqali seqaci u Egiptu? Kakav znaËaj je za EgipÊane imao Nil?

Religija

Sa razvojem stoËarstva u Egiptu je nastao kult (oboæavawe) domaÊih æivotiwa poput svete krave (Hator) i bika (Apis). Postojalo je i boæanstvo Nila, bog Hapi, jer je od Nila zavisio celokupan æivot u Egiptu, pa je ta reka smatrana boæjim darom.

U nomama su nastala boæanstva kao πto su bog Sunca Ra, Amon i Oziris. Bog podzemnog sveta Oziris predstavqan je kao pravedni bog vegetacije i plodnosti i utemeqivaË zemqoradwe. Qude je nauËio svim veπtinama i zanatima. Wegov brat Set bio je pak oliËewe zla. On je iz zavisti ubio Ozirisa i bacio ga u more, a voda je kovËeg s telom izbacila na obalu kod grada Biblosa. Ozirisova æena Izida, bogiwa Meseca, vaskrsla je svoga muæa uz pomoÊ Anubisa i on je od tada postao gospodar podzemnog sveta mrtvih i odluËivao o greπnim duπama. Wihov sin Horus osvetio je oca i ubio Seta. Izlazak i zalazak sunca EgipÊani su smatrali za smrt i vaskrsnuÊe boga Ra. Zbog verovawa u nastavak æivota posle smrti u Egiptu se ustalio obiËaj balsamovawa ili mumificirawa (mum ‡ smola).

Pojedina lokalna boæanstva su u Sredwem carstvu uzdignuta na nivo dræavnih. Bog Ra, kult Sunca iz Heliopolisa, postao je vrhovni bog svih EgipÊana, a hram tebanskog boæanstva Amona ‡ centar dræavnog svetiliπta. Od ostalih lokalnih boæanstava, veoma su poπtovani Pta, lokalni bog Memfisa (tvorac umetnosti i zaπtitnik zanatlija), i Atum-Ra iz Heliopolisa, dok je u periodu Poznog carstva najpopularnije narodno verovawe bio kult svetog bika Apisa.

U vreme Novog carstva bogovi Tebe i Heliopolisa stopili su se u jedinstveno vrhovno boæanstvo Amon-Ra. Amenofis ¶· je pod uticajem svoje æene Nefertiti ukinuo sve kultove i uveo monoteizam, tj. verovawe u jednog boga ‡ Atona (SunËev disk), kome je podigao svetiliπte u Amarni. Posle Ehnatonove smrti doπlo je do verske obnove i Amon-Ra je ponovo postao vrhovni bog Egipta.

Kultura

Pismo i kwiæevnost Jedna od najveÊih civilizacijskih tekovina ËoveËanstva je pismo. Egipatsko pismo je nastalo u 3. milenijumu p.n.e. U poËetku su tajnu pisawa znali i pomno je Ëuvali sveπtenici u hramovima. Na zidovima hramova i raznim spomenicima bili su ispisani tekstovi, odakle su Grci i upoznali egipatsko pismo i nazvali ga hijeroglifi (grËki ‡ sveti znaci). Hijeroglifi su u poËetku bili slikovno pismo i predstavqali crteæe biÊa i predmeta. To je bio veoma sloæen naËin pisawa i pisar je morao da bude dobar crtaË. Znaci su kasnije pojednostavqeni i svedeni na oko sedamsto. Naposletku se razvilo narodno pismo ‡ kurziv sastavqen od crtica, lukova i kruæiÊa, podesan za brzo pisawe. Kao materijal za pisawe koriπÊeni su kamen, drvo, koæa, tkanine, a najviπe papirus dobijen od papirusne trske koja je rasla u moËvarama oko Nila. Posle propasti Egipta to pismo je zaboravqeno. U vreme Napoleonovog osvajawa Egipta (1799) jedan francuski vojnik je u Rozeti kraj Nila pronaπao kamen s natpisom ispisanim hijeroglifima na egipatskom jeziku, a uporedo s tim i na starogrËkom. Na osnovu tog teksta francuski nauËnik Æan Fransoa ©ampolion je 1822. godine deπifrovao hijeroglife. Sa pojavom pisma nastali su kwiæevni i istorijski tekstovi. Kwiæevnost se u poËetku nije jasno odvajala od religije, ali su postepeno, veÊ u Starom carstvu, nastala vredna umetniËka dela koja su imala svetovni sadræaj: PriËe stanovnika oaze i Razgovor umornog od æivota sa svojom duπom. Drugu vrstu kwiæevnih dela Ëinile su tzv. kwige mrtvih, koje su sahrawivane s pokojnicima i imale za ciq da im daju uputstva za „onaj svet“. Pred kraj Sredweg carstva kwiæevnost je dostigla svoje zlatno doba. Jedno od najpoznatijih dela je Pripovest o Sinuheu

pismo ‡ hijeroglifi

U Novom carstvu najpopularnija dela bile su narodne pripovetke (Ëuvena je Bajka o Petubastisu), dok u Poznom carstvu nastupa dekadencija.

Nauke. Nauke su nastale u vezi sa svakodnevnim, praktiËnim æivotnim potrebama. Meu prvima su se razvile matematika, astronomija, medicina. EgipÊani su izumeli geometriju upravo zbog toga πto je posle poplava trebalo uraditi novi premer zemqiπta i utvrditi granice izmeu poseda. Otuda i potiËe danaπwi naziv geometrija (gea ‡ zemqa, metria ‡ merewe, tj. premer zemqiπta). EgipÊani su znali da izraËunaju povrπinu geometrijskih tela, poznavali su pribliænu vrednost broja ˘ i umeli da reπe jednaËinu s jednom nepoznatom.

Iz astrologije (proricawe sudbine, vraxbine pomoÊu zvezda) veÊ se u Starom carstvu razvila astronomija. Egipatski sveπtenici su, posmatrajuÊi nebo i prateÊi prividno kretawe zvezde Sirijus (Sotis), uoËili da s pojavom te zvezde na horizontu poËiwu poplave. Tako su pribliæno taËno odreivali vreme poËetka i zavrπetka poplava, πto je za Egipat bilo od æivotne vaænosti. EgipÊani su ustanovili i kalendar, po kome je godina trajala 365 dana i 6 sati, a delila se na 12 meseci (tri perioda od po Ëetiri meseca sa po 30 dana).

Medicina. Egipatski lekari su prilikom balsamovawa morali da vade utrobu, pa i mozak pokojnika kako bi se oËuvalo telo. Tako su upoznali qudske organe i postali najboqi poznavaoci anatomije qudskog tela. Vrπili su sloæene operacione zahvate, ukquËujuÊi operaciju mozga.

Umetnost. Dela egipatske arhitekture predstavqaju graevine kao πto su grobnice vladara, hramovi, piramide i palate faraona. Najstariji spomenici arhitekture u Starom carstvu bile su mastabe, grobnice u obliku niske Ëetvorougaone piramide.

Prva monumentalna graevina je Zoserova stepenasta piramida u Sakari, sagraena po nacrtu

Imhotepa, prvog poznatog arhitekte. U Gizi, u blizini Kaira, izgraen je ceo kompleks pravih piramida, od kojih je najveÊa i najlepπa Keopsova (146 m). Znatno skromnije su Kefrenova (ispred koje se nalazi sfinga1 s wegovim likom) i Mikerinova piramida.

Od vremena Sredweg carstva grade se hramovi, najviπe u blizini Tebe, u Karnaku i Luksoru, a u Dolini kraqeva grobnice, meu kojima i Tutankamonova. Kod Abu Simbela se nalaze dva posebna hrama uklesana u steni. VeÊi je posveÊen Ramzesu II, a mawi wegovoj æeni Nefertari i bogiwi Hator.

Obelisci predstavqaju znaËajna dela egipatske arhitekture. Isklesani su od monolitnog kamena u vidu stuba koji se postepeno suæava iduÊi od osnove ka vrhu. Predstavqaju simbole boga Ra i veÊinom su postavqani ispred hramova. Na wima je ispisano ime faraona koji je podigao obelisk, kao i povod za wegovo podizawe. NajveÊi je obelisk Tutmesa ¶¶¶, podignut u Karnaku, teæak 230 t (danas se nalazi u Rimu).

1 Sfinge su ogromne figure lavova s qudskom glavom koje su „πtitile“ ulaz u piramidu. Uz sfingu carice Hatπepsut, najpoznatija je sfinga Amenemheta ¶¶¶.

PITAWA

Skulptura spada u najznaËajnija dela koja su EgipÊani dali celokupnoj svetskoj civilizaciji. Iz doba Starog carstva saËuvane su sedeÊe figure faraona Zosera i Kefrena, predstavqenih u vidu bogova, te princa Raotepa i wegove æene Nefret.

U Novom carstvu stvoreno je mnoπtvo raznovrsnih skulptura. Faraon Ehnaton (Amenofis ¶·) podsticao je umetnike da se slobodno izraæavaju. I sam je prikazan prirodno, onako kako je vien okom umetnika, ali idealizovana forma vraÊena je posle neuspeha wegove reforme.

Slikarstvo se razvilo iz ukraπavawa keramike i bojewa zidova graevina. Slike prikazuju scene iz svakodnevnog æivota seqaka i zanatlija, pejzaæe, ptice, domaÊe i divqe æivotiwe.

1. Koji je vladar u Egiptu uveo monoteizam? ©ta je odlikovalo religiju do ovog vladara? Kakve promene u verovawu nastaju posle?

2. Kada je nastalo egipatsko pismo? Na osnovu Ëega su deπifrovani hijeroglifi? Zbog Ëega se staro egipatsko pismo zove hijeroglifi?

3. Navedite najznaËajnija kwiæevna dela pojedinih perioda egipatske istorije.

4. Koliko su svakodnevne, praktiËne potrebe uticale na razvoj nauka u Egiptu? Objasnite poreklo reËi geometrija.

5. ©ta simboliπe egipatska arhitektura? Po Ëemu su prepoznatqiva skulptorska, slikarska i dela primewene umetnosti u Egiptu?

6. Kakav napredak je ostvaren u skulpturi kao naËinu umetniËkog izraæavawa u vreme Ehnatona (Amenofisa)?

PDRÆAVE MESOPOTAMIJE

odruËje izmeu reka Eufrata i Tigra stari Grci su nazivali Mesopotamija πto znaËi MeureËje. Juæno MeureËje, oko ondaπweg Persijskog zaliva, predstavqa kolevku visoke civilizacije koju su utemeqili Sumerci, a prihvatili je (i daqe unapreivali) narodi od Sredozemqa do Indije. Na prostoru Mesopotamije smewivale su se mnoge dræave; jedne su nestajale, a druge nastajale. NajveÊi deo toga podruËja danas zauzima Irak.

Sumer. Sredinom 3. milenijuma, u juænom MeureËju su osnovani gradovi‡dræave: Ur, Uruk, Kiπ, Lagaπ, Nipur, Isin, Uma, Larsa i drugi. Centar verskog, politiËkog, privrednog i kulturnog æivota u tim gradovima bio je hram. U hramu su skladiπteni hrana i oruæje, tako da je sveπtenstvo imalo odluËujuÊu ulogu kako u ekonomskom, tako i u politiËkom æivotu. Glavni sveπtenik hrama ujedno je bio i vladar jer je obavqao verske i svetovne poslove. Ostali sveπtenici Ëinili su upravni aparat i upravqali prihodima grada‡dræave, rasporeivali na rad (u poqa i radionice) radno sposobno stanovniπtvo.

Sumerski gradovi su se Ëesto meusobno sukobqavali i jedni drugima nametali vlast. Oko 2350. godine p.n.e. vladar Ume ujedinio je sumerske gradove, osnovao Sumersko carstvo i postao prvi ujediniteq juænog MeureËja.

Akad. Severno od Sumera naselili su se Akadi ili Akaani, narod na znatno niæem stepenu razvitka od Sumeraca. Wihov vladar Sargon I (oko 2350‡2300) pokorio je Sumer i ujedinio najveÊi deo MeureËja. Kad je proπirio granice Akadskog carstva do Sredozemnog mora, uzeo je titulu car Ëetiri strane sveta. Akadsko carstvo je usvojilo sumersku kulturu, a sveπtenstvo i uËeni qudi i sumerski jezik.

U Sargonovo carstvo su upadala plemena iz planinskih predela Irana, πto je poËetkom 2. milenijuma p.n.e. dovelo do osamostaqivawa Vavilona, Asura i sumerskih gradova.

Car Sargon ¶

Staro vavilonsko carstvo. Pred kraj 19. veka p.n.e. u Vavilonu (Babili ‡ boæja mala vrata) se uËvrstila domaÊa dinastija. Kad je na presto stupio Hamurabi (1728‡1686), Vavilon je bio jedan od πest gradova koji su se borili za prevlast u Mesopotamiji. Hamurabi je, diplomatijom i okrutnom silom, pobedio glavne protivnike, a zatim se obraËunao sa saveznicima. Wihove zemqe je pripojio Vavilonu i stvorio do tada najmoÊniju dræavu. Po okonËawu osvajawa Hamurabi se posvetio unutraπwem ureewu dræave ‡ uveo stalnu, plaÊeniËku vojsku i doneo Zakonik (zbirka zakona).

Posle Hamurabija Carstvo su napadali razni narodi, πto je slabilo wegovu moÊ i sredinom 15. veka p.n.e. postalo je sasvim beznaËajna dræava. Krajem 12. veka iz Arabije su se u juæno MeureËje naseqavala haldejska plemena

Asirsko carstvo. Asirci su naselili oblast gorweg Tigra i poËetkom 2. milenijuma osnovali grad Asur. Asur je dugotrajnim osvajawima πirio svoju vlast i uticaj, stvorivπi jednu od najmoÊnijih i najveÊih dræava starog veka. Asirija je u poËetku bila u vazalnom poloæaju prema Akadu, a za vreme Hamurabija pod vlaπÊu Vavilona. U 9. veku p.n.e. postavqeni su temeqi asirske vojniËke dræave, a u drugoj polovini 8. veka p.n.e. za vladavine Tiglat-Pilesera III, Asirija je postala svetsko carstvo. Poπto su

pokorili feniËanske gradove, Asirci su 662. godine p.n.e. osvojili i Egipat, kad je dostignut vrhunac osvajawa.

Asirski carevi su sprovodili brojne deportacije. Da bi spreËili pobune, pokorene narode su preseqavali u centar Asirije i Asirci su, na kraju, postali mawina u sopstvenoj dræavi. Vojska je veÊinom regrutovana meu pripadnicima pokorenih naroda, pa i ratnim zarobqenicima, tako da su Asirci sluæili samo kao komandni kadar u elitnim jedinicama (kowica i posada bornih kola).

Od sredine 7. veka Asirsko carstvo su potresale brojne pobune. Vavilon se osamostalio i dræava se naglo raspadala. Meani su zauzeli staru asirsku prestonicu Asur, a u savezu sa Vaviloncima i Ninivu i sravnili je sa zemqom. Posledwi, neuspeπan otpor asirska vojska je pruæila 606. godine p.n.e. i rasprπila se, a Asirci su iπËezli iz istorije i od tada se kao narod ne pomiwu.

Vavilonci (Haldejci) i Meani su meusobno podelili Asirsko carstvo tako da je severni deo pripao Meanima, a juæni Novom vavilonskom carstvu.

Novo vavilonsko (Haldejsko) carstvo Posle propasti Asirije naglo je ojaËao Vavilon, u kome su preovladali Haldejci, doπqaci koji nisu imali niπta zajedniËko sa starosedeocima, Vaviloncima iz Hamurabijevog vremena. Zbacivawem asirske vlasti Haldejci su svog vou proglasili za cara i osnovali Novo vavilonsko ili Haldejsko carstvo. Carstvo je brzo napredovalo. Vrhunac je dostiglo u 6. veku p.n.e., za vladavine Nabukodonosora II (604‡562). Nabukodonosor je veliku slavu stekao izgradwom Vavilona, koji je postao najveÊi i moæda najlepπi grad toga vremena. Bio je opasan debelim zidinama na kojima su se mogle mimoiÊi dve kowske zaprege.

Nabukodonosor je 597. pokorio Judeju, zarobio i odveo judejskog cara, a u Jerusalimu, kao svog namesnika, postavio domaÊeg vladara. Namesnik je 587. godine p.n.e. organizovao pobunu i sklopio savez sa Egiptom, pa je Nabukodonosor zauzeo Jerusalim, poruπio Solomonov hram i stanovniπtvo preselio u Vavilon. Jevreji to izgnanstvo nazivaju Vavilonsko ropstvo (586‡538). Kad je Persijski car Kir II zauzeo Vavilon, Jevrejima je dopustio da se vrate u Jerusalim.

Zbog Nabukodonosorovih graditeqskih poduhvata zemqa je bila ekonomski iscrpqena i nije se mogla suprotstaviti opasnosti koja je pretila od Persije. Kad su Persijanci 539. godine p.n.e. preduzeli opsadu Vavilona i vavilonskom sveπtenstvu obeÊali da neÊe ugroæavati slobodu wihove vere, sveπtenstvo im je otvorilo kapije grada. Vavilonsko carstvo je nestalo kao dræava i postalo jedna od persijskih pokrajina.

PITAWA

1. Kako je i kada nastalo Sumersko carstvo?

2. Kako se πirila sumerska civilizacija?

3. »iju su kulturu, a delimiËno i jezik usvojili Akaani?

4. Navedite neke od razloga slabqewa Vavilona posle Hamurabija.

5. Po Ëemu je asirska prestonica dobila ime? Koje su dræave ulazile u sastav Asirskog carstva?

6. ©ta je Ëinilo snagu Asirije kao vojniËke dræave?

7. ©ta se desilo sa Asircima 606. godine p.n.e.?

8. Koji su graditeqski poduhvati proslavili Nabukodonosora?

Religija

U najstarija boæanstva naroda Mesopotamije spada trojstvo sumerskih bogova ‡ An (vrhovni bog), Enlil i Enki. Sumerska boæanstva su preuzeli Akaani i drugi narodi.

Stari Vavilonci su od Akaana preuzeli boæanstvo Sunca ©amaπa i qubavi Iπtar. Wihov vrhovni bog bio je Marduk.

Vaænu ulogu u religiji imali su mitovi, od kojih je najpoznatiji mit o potopu sveta, koga su od Sumeraca preuzeli Asirci, Vavilonci i Jevreji, a daqe Grci i drugi narodi.

Kultura

Osnovu kulture, kao i praktiËnih znawa, naroda MeureËja Ëine dostignuÊa Sumeraca, koja su usvojili i daqe razvili Akaani, Vavilonci i Asirci. Ta dostignuÊa su preuzeli susedni narodi ‡ Sirijci, FeniËani, Palestinci i Hetiti, a od wih Grci.

Pismo i kwiæevnost. Sumerci su tvorci prvog pisma u Mesopotamiji, πto je najveÊi doprinos ËoveËanstvu. To pismo je bilo znatno jednostavnije, a moæda i starije od egipatskog hijeroglifskog pisma i imalo je oko 500 znakova. Slovni znaci sumerskog pisma podseÊaju na klinove, pa je zbog toga i nazvano klinasto pismo. Materijal na kome se pisalo bile su glinene tablice dok je glina joπ bila sveæa. Klinasto pismo je nastalo oko 3000. godine p.n.e. a prvi zapisi pisani tim pismom pronaeni su u sumerskim gradovima Ur, Uruk i Lagaπ.

Kwiæevnost se u poËetku nije jasno odvajala od filozofije i religije. Prva dela su bila Ëisto religioznog sadræaja, ali veoma rano su

nastala i dela svetovnog karaktera. Najstarija pesma na svetu je Ep o Gilgameπu. Pronaen je na dvanaest tablica u Asurbanipalovoj biblioteci i govori o uzaludnosti tragawa za veËnim æivotom. Junaci Epa su Gilgameπ (28. kraq Uruka posle potopa) i wegov prijateq Enkidu. Danas se Ëuva u Britanskom muzeju.

Nauke. Meu prvim praktiËnim znawima Sumerci su razvili matematiku jer je bila u sluæbi trgovine. Ustanovili su najstariji raËunski sistem, tzv. seksagezimalni sistem brojeva (raËunawe pomoÊu πezdesetica).

Poznavali su algebru i geometriju (stepenovawe, korenovawe, izraËunavawe obima lopte i piramide).

Krajwi domet Vavilonaca bio je poznavawe Ëetiri pravila aritmetike: stepenovawe, nalaæewe kvadratnog i kubnog korena, izraËunavawe jednaËina sa dve nepoznate. RaËunawe je znatno olakπano izumom tablica mnoæewa i deqewa, pa i onih sa izraËunatim kvadratnim i kubnim korenom.

Vavilonci su znali odreena pravila geometrije, neophodna za premeravawe zemqiπta. Ustanovili su i podelu kruga na 360 stepeni, a stepen na 60 minuta.

Sumerci su ovladali osnovnim znawima iz astronomije, kojom su se bavili sveπtenici. Vavilonski astronomi su, poËetkom 2. milenijuma p.n.e., usavrπili sumersko naslee i doπli do novih saznawa. Od „nepokretnih zvezda“ izdvojili su pet planeta, koje su dobile imena vavilonskih bogova. Ove planete danas nose imena rimskih bogova: Merkur, Venera, Mars, Jupiter i Saturn.

Novovavilonski astronomi (sveπtenici) su crtali orbite Meseca i planeta, prvi uoËili razliku izmeu zvezda i planeta i bili u stawu da predvide pomraËewe Sunca i Meseca. Zemqinu putawu oko Sunca (ekliptiku) podelili su na dvanaest sazveæa (znakova Zodijaka). Vavilonci su ustanovili kalendar od 365 dana. Trajawe dana i noÊi su utvrdili na po 12 Ëasova. »as su kasnije podelili na 60 minuta. Podela meseca na Ëetiri dela ustanovqena je prema Ëetiri meseËeve faze. Sedmodnevna nedeqa je uvedena tek sredinom 1. milenijuma p.n.e. Vreme su merili pomoÊu sunËanog i vodenog (klepsidre) sata. Sedmodnevnu nedequ prihvatili su Rimqani, od wih ostali evropski narodi i, postepeno, ceo svet.

VeÊ u vreme Starog vavilonskog carstva medicina je ustanovqena kao posebna, lekarska profesija. Hamurabijev zakon je predviao i plaÊawe

lekarskih usluga, kao i kazne za pogreπno leËewe. Sputavana sujeverjem, medicinska znawa Vavilonaca nisu ostavila vidnijeg traga u nauci. Iz saËuvanih glinenih tablica zna se da leËewe nije bilo odvojeno od vraËawa, pa se za lekara upotrebqavao izraz vraË. Lekovi su sastavqani od raznih, Ëesto oporih sastojaka. Medicina je u Mesopotamiji imala boga zaπtitnika, Ëiji je simbol æezlo koje obavija zmija. Taj simbol su preuzeli Grci, a i danas je simbol medicine.

Pravo. Jedan od prvih poznatih zakonodavaca bio je osnivaË TreÊe dinastije Ura, Urnamu. Objavio je zbirku zakona (pravni kodeks) kako bi uspostavio „praviËan red u zemqi“. O zakonodavnoj delatnosti sumerskih gradova svedoËi viπe od sto hiqada zakona i raznih upravnih spisa.

Hamurabijev zakonik je najcelovitiji i najboqe oËuvan pravni spomenik. Stoga se uzima kao prvi zakonik u istoriji prava. Pisan je klinastim pismom na bazaltnom (kamenom) stubu (steli) visokom 2,25 m. Hamurabi je prikazan kako prima Zakonik iz ruku boga Sunca ©amaπa. Imao je 282 Ëlana, od kojih su 33 izgubqena zbog oπteÊewa kamena na kome je bio ispisan. Osnovno

naËelo Zakonika bio je talion, tj. princip „oko za oko, zub za zub“. Zakonik je prepisivan i primewivan sve do antiËkih vremena i imao je odluËujuÊi uticaj na pravnu istoriju Zapada. Vladar Elama preneo ga je iz Vavilona u Suzu, a poËetkom 20. veka pronaπli su ga francuski arheolozi. Danas se Ëuva u Luvru u Parizu.

Arhivi i biblioteke. U arhivima i bibliotekama su Ëuvani najrazliËitiji materijali nastali iz svakodnevnog rada dvorskih pisarnica, poreskih ureda, trgovaËkih skladiπta, hramova itd. Pored vladarskih naredbi, pisama, raznih ugovora, sudskih presuda, poreskih raËuna, obrednih tekstova, u tim ustanovama su saËuvana i vredna kwiæevna dela i tekstovi istorijskog sadræaja. Sva ta ostavπtina, veÊinom zapisana na glinenim tablicama, predstavqa neprocewivo blago na osnovu koga se stvara slika o proπlosti.

Arhivski materijali su obiËno Ëuvani u centrima dræavne uprave i hramovima, dok su biblioteke bile javne i privatne i obiËno su Ëuvale himne, mitologiju, kwiæevne tekstove, istorijske hronike, reËnike, spise o astronomiji, matematici, medicini i poqoprivredi. Prve biblioteke su nastale u Mesopotamiji i u Anadoliji. Najpoznatija je Asurbanipalova biblioteka u Ninivi iz 7. veka p.n.e. To je prva namenski graena biblioteka u istoriji. Bila je smeπtena u Asurbanipalovoj palati. Po carevom nareewu, za biblioteku su πirom Asirskog carstva nabavqani najrazliËitiji tekstovi, ukquËujuÊi i kopije tablica na kojima su saËuvana svedoËanstva o najranijem periodu Mesopotamije. Imala je preko 22 000 glinenih tablica s literarnim, istorijskim, filozofskim, medicinskim i tekstovima iz astronomije, astrologije i matematike. »uvala je dotadaπwa znawa iz svih nauka, na osnovu kojih se moæe rekonstruisati tadaπwa vizija sveta.

Umetnost. U Mesopotamiji nije bilo pogodnih materijala za gradwu poput kamena i drveta. Jedino drvo koje raste na tom podruËju je urmina palma, ali ona zbog mekoÊe nije pogodna za gradwu. Stoga su narodi Mesopotamije kuÊe i hramove gradili od opeka (gline peËene na suncu), a Ëamce od trske.

Sumerski gradovi su bili opasani visokim zidinama. Kao graditeq zidova oko Uruka pomiwe se legendarni kraq Gilgameπ. Hram ‡ tzv. zigurat ‡ bio je jedino monumentalno zdawe u sumer-

skim gradovima. Graen je u obliku stepenaste kule, koja se smawuje ka vrhu.

Asirci su doprineli procvatu arhitekture i umetnosti. Car Sanherib je Ninivu utvrdio dvostrukim, izuzetno visokim zidovima dugim 16 km, duæ kojih je bilo rasporeeno 15 kula. Izgradio je i vodovod, duæine 50 km s akvaduktom, zatim mostove, hramove i ogromnu palatu.

Vavilon se u doba Nabukodonosora II ponosio velelepnim graevinama. Od glavne kapije grada, posveÊene bogiwi Iπtar, polazila je Ulica procesija, ukraπena figurama lavova i bikova. Iπla je do centralnog svetiliπta, gde se nalazio stepenasti Mardukov hram. Imao je sedam spratova i bio visok 90 m. Ovaj hram poznat je pod imenom Vavilonska kula. Impresivni su bili i sami zidovi oko grada, putevi, most preko Eufrata, a jedno od sedam svetskih Ëuda su Semiramidini viseÊi vrtovi, koje je, navodno, Nabukodonosor podigao svojoj æeni Semiramidi. Mesopotamska umetnost je prepoznatqiva po specifiËnosti skulpture. Za razliku od egipat-

PITAWA

1. Kako je teklo πirewe sumerske civilizacije?

2. ©ta je najveÊa kulturna tekovina Sumeraca?

ske pravougaone, mesopotamska skulptura je obla. Figure su po pravilu predstavqane u sedeÊem ili stojeÊem poloæaju. SedeÊe figure predstavqaju vladare na prestolu u molitvenom poloæaju (Gudea iz Lagaπa).

Od vajarskih dela najznaËajnija su bronzana glava Sargona I i kipovi Gudeje iz Lagaπa

Reqef je u mesopotamskoj umetnosti koriπÊen da bi se „ispriËao“ dogaaj. Po pravilu, na vrhu se uvek nalazi bog ili wegovi simboli, ispod sledi vladar pobednik, a u treÊem, najniæem nivou je dogaaj. ZnaËaj predstavqenog lika bio je odreen veliËinom wegove figure: najveÊi je bog, zatim vladar, a najmawi su neprijateqi. Najpoznatije reqefne predstave su Stela jastrebova i Naramsinova stela Zidni reqef je tipiËan za Novo vavilonsko carstvo. Zidovi, kapije i ulice Vavilona ukraπavani su glaziranim opekama na kojima su predstavqani lavovi, zmajevi i bikovi obojeni belom, æutom i crvenom bojom. Na taj naËin je razbijana monotonija turobnog sivila zdawa od opeke peËene na suncu. Ostaci zidnih reqefa iz Vavilona danas se nalaze u francuskom Luvru i muzeju Pergamon u Berlinu.

3. ProËitajte Ep o Gilgameπu i uporedite sa biblijskom priËom o Potopu.

4. Koja dostignuÊa naroda Mesopotamije iz oblasti matematike i astronomije danas koristimo?

5. ©ta je simbol medicine?

6. Objasnite predstavu na kamenom stubu na kome su uklesani Hamurabijevi zakoni.

7. U kom veku je podignuta prva biblioteka u istoriji? Kakav znaËaj ta biblioteka ima za sagledavawe proπlosti?

8. Navedite imena vladara zasluænih za podizawe veliËanstvenih graevina u Uruku, Ninivi i Vavilonu. Opiπite jednu od wih, npr. Vavilonsku kulu. ©ta je saËuvano od dela mesopotamske arhitekture?

9. Kakav znaËaj ima reqefna umetnost u saznavawu proπlosti? U kojim se svetskim muzejima nalaze ostaci zidnih reqefa? Kako su dospeli u te muzeje?

MALA AZIJA, ANADOLIJA FENIKIJA, PERSIJA

Mala Azija, Anadolija, Fenikija

Hetitsko carstvo. Hetitska dræava je nastala sredinom 16. veka p.n.e. NajveÊi uspon imala je u 14. veku, kad je, uz Egipat, postala najveÊa i najmoÊnija sila. Sredinom 13. veka p.n.e. Hetitsko carstvo je zahvatilo opπte rasulo, pa je (oko 1200. godine p.n.e.) postalo lak plen doπqaka iz Trakije, Frigijaca. Frigijci su pokorili zapadne hetitske oblasti i uz pomoÊ „naroda s mora“ uniπtili hetitsku dræavu.

Hetiti su utemeqivaËi moÊne kulture na prostoru Anadolije (grË. anatole ‡ istok), sa centrom u gradu Hatuπi. Vodili su carske letopise, koji predstavqaju znaËajna istoriografsko-kwiæevna dela.

Frigija i Lidija. Frigijci su deo velikog plemena TraËana. Prema legendi, frigijsku dræavu je osnovao Gordije u 8. veku p.n.e. PoËetkom 7. veka, najveÊi deo Frigije potpao je pod vlast Lidijske kraqevine.

Lidija se poËetkom 6. veka p.n.e. uzdigla u rang regionalne sile. Kraq Krez (560‡546), Ëuven po velikom blagu s kojim se razmetao, poveo je rat protiv Persije i pretrpeo neuspeh. Persijski car Kir II je u ravnici ispred Sarda porazio lidijsku vojsku i 546. zauzeo glavni grad Lidije

Sard. Krez je bio zarobqen, a Lidija pretvorena u persijsku satrapiju (provinciju). Pobednik je uzeo Krezovo blago, ali mu je poπtedeo æivot i velikoduπno mu dodelio na upravu jedan grad u Persiji.

Fenikija. Stanovnici primorskih gradova stare Sirije ‡ Ugarit, Biblos, Berit, Sidon, Tir ‡ od 12. veka p.n.e. nazivaju se zajedniËkim imenom FeniËani. To ime dali su im Grci (grË. FeniËani ‡ crveni) po odeÊi koju su bojili bojom dobijenom od jedne vrste morskog puæa. Po tim proi-

zvodima (tirski purpur) bili su nadaleko poznati i prodavali su ih πirom tadaπweg sveta. Steπweni izmeu mora i planine Libana, feniËanski gradovi su postali centri vrednih zanatlija, veπtih trgovaca i pomoraca i u znatnoj meri rasadnici znawa. Imali su najrazvijeniju ratnu i trgovaËku flotu. Ratnu flotu su iznajmqivali i drugim dræavama.

NajznaËajniji feniËanski grad bio je Tir, koji je od 12. veka osnivao kolonije na Kipru, Malti, u severnoj Africi, ©paniji. NajveÊa kolonija bila je Kartagina (Novi grad), osnovana 814. godine p.n.e. Po ekonomskoj snazi prevazilazila je matiËni grad Tir. Kolonije su svetiliπtu boga Melkarta u Tiru plaÊale desetinu prihoda.

Oko 1000. godine p.n.e. FeniËani su stvorili glasovno (fonetsko) pismo nazvano alfabet, nazvan tako po prvim slovima A ‡ alef (tj. bik) i B ‡ bet (tj. kuÊa). U poËetku je imalo 30 slova, a zatim svega 22. Tako su spretni i praktiËni feniËanski trgovci, na osnovu klinastog pisma, sastavili najsavrπenije pismo na svetu. Za potrebe posla FeniËani su prvi napravili mehaniËku raËunaqku s kuglicama.

Persijsko carstvo

Na prostoru danaπweg Irana æivela su etniËki srodna plemena Meani i Persijanci. Meani su bili stoËarska, veÊinom kowaniËka plemena, na niskom stepenu kulture jer nisu poznavali pismo. Na severozapadu iranske visoravni osnovali su dræavu. Iako labava i primitivno organizovana, meanska dræava je pobedom nad

Asirijom, krajem 7. veka p.n.e. postala velika sila.

Persijanci su do 550. godine p.n.e. priznavali vlast Meana kada je wihov voa Kir, iz kuÊe Ahemenida, pokorio Mediju i osnovao Persijsko carstvo. VeÊ za vladavine wegovog naslednika Kambiza II (529‡522) Persija je bila veÊa od bilo koje dotadaπwe dræave na svetu i prostirala se od Inda na istoku do obala Sredozemnog i Egejskog mora na zapadu.

Car Darije I reorganizovao je dræavnu upravu osnivawem mawih provincija ‡ satrapija, kojih je bilo ukupno 20. Kad je uguπen ustanak maloazijskih Grka i razoren grad Milet, car je 490. godine pokrenuo ogromnu vojsku na GrËku u nameri da kazni grËke polise koji su pomagali ustanike.

Dva pokuπaja invazije na GrËku okonËana su porazom persijske vojske i flote. NajmoÊnija sila toga doba na kraju je zakquËila mir sa Grcima (449. godine p.n.e.). U narednih stotinu godina povremeno su voeni ratovi izmeu Persije i Grka, da bi Aleksandar Veliki 331. godine p.n.e. pokorio Persijsko carstvo.

Prokopavawem kanala izmeu Nila i Crvenog mora, Persija je izvela jedan od najveÊih gra-

Ruπevine Persepolisa

diteqskih poduhvata starog veka. NajznaËajnija i najtrajnija dela persijske arhitekture bili su putevi. Za vladavine Darija I izgraena je mreæa puteva, koja je povezivala svih 20 satrapija. Duæ puteva su podizane poπtanske stanice. Najduæi i najboqi bio je Carski put od Sarda do Suze, koji se prelazio za nedequ dana.

PITAWA

1. Kako je nastalo Hetitsko carstvo?

Religija. OsnivaËem persijske religije smatra se Zaratustra (6. vek p.n.e.). Prema wegovom uËewu, svet je podeqen na svet Dobra, kojim upravqa bog Ormuzd, i svet Zla, kojim vlada Ahriman. Pod wegovim uticajem razvio se budizam. Persijanci su od pokorenih naroda Mesopotamije preuzeli mnoga boæanstva.

2. Sa kojom se dræavom moæe, po snazi, porediti Hetitsko carstvo u 14. veku p.n.e.?

3. Koji su narodi uniπtili Hetitsku dræavu?

4. Kako je okonËan sukob Lidije i Persije?

5. Zbog Ëega su Grci stanovnike primorskih gradova Sirije nazivali FeniËanima?

6. Zaπto su feniËanski gradovi bili mete raznih osvajaËa?

7. Kako je feniËansko pismo uticalo na razvoj civilizacije u Evropi?

8. Koje je oblasti Persija obuhvatala sredinom 6. veka p.n.e.?

9. Kako se zavrπio Darijev pokuπaj pokoravawa Grka?

10. Pod Ëiju je vlast doπlo Persijsko carstvo u 4. veku p.n.e.?

11. Kako je persijska prestonica bila povezana sa satrapijama?

NKRITSKO-MIKENSKI SVET

ajranija civilizacija u Evropi ponikla je na Kritu i na ostrvima u Egejskom moru. Po legendarnom kraqu Minosu, ta civilizacija se naziva i minojska. S Krita se proπirila na Peloponez, sa centrom u Mikeni, pa je poznata i kao kritsko-mikenska kultura Pod uticajem civilizacija iz Egipta, Fenikije i Mesopotamije, na ostrvu Kritu su u 3. milenijumu p.n.e. nastali gradovi Knosos, Festos, Malija i Hagija Trijada. Gradovi su se razvili i u juænom delu Egejskog basena (Kikladska ostrva) i egejskoj maloazijskoj obali. Tu su najvaæniji centri bili ostrvo Samos i gradovi Efes, Milet i Ilion (Troja).

Kritski gradovi su veoma rano uspostavili trgovaËke i kulturne veze s Egiptom, o Ëemu svedoËe brojni predmeti egipatske izrade pronaeni na Kritu, kao i predmeti sa Krita pronaeni u Egiptu (u grobnicama faraona). Knosos se izdvajao od drugih gradova svojom palatom u kojoj je, prema legendi, postojao lavirint sa Ëudoviπtem Minotaurom. Unutraπwost palate bila je ukraπena æivopisnim freskama sa motivima biqnog i æivotiwskog sveta, slikama muπkaraca i lepo odevenih æena.

KriÊani su do savrπenstva razvili proizvodwu keramike, koja je imala tanke i Ëvrste zidove, pa je nazvana keramika quske jajeta. Mnoπtvo keramiËkih proizvoda pronaeno je u kultnim peÊinama, u kojima su obavqani obredi, od kojih je najveÊa bila u planini Ida.

Zanatlije sa Krita bili su pravi umetnici u izradi nakita, rezbarewu kamenih peËata, predmeta od slonovaËe i dragog kamena. Scene s predstavama razjarenog bika, koga savladavaju mladiÊi i devojke, susreÊu se u svim oblastima minojske umetnosti ‡ u bronzi, slonovaËi i na posudama u obliku glave bika.

Od poËetka drugog milenijuma KriÊani su imali pismo, u nauci nazvano linear A. To je predgrËko pismo koje joπ nije deπifrovano, a ono je, sredinom 15. veka p.n.e. posluæilo za nastanak grËkog lineara B.

Krajem 17. veka p.n.e. Krit je zadesila katastrofa izazvana erupcijom vulkana na ostrvu Tera koje se dovodi u vezu sa legendarnom, iπËezlom civilizacijom Atlantidom. Pepeo izbaËen u atmosferu zahvatio je celu zemaqsku kuglu i tokom te godine na πirokom prostoru uniπtio useve. Vulkan je proizveo ogromne talase (cunami), koji su zbrisali sva naseqa na severnoj obali Krita u pojasu od 50 km. Posle erupcije Ëesti su bili zemqotresi, tako da obnovqeni gradovi nikada nisu uspeli da se oporave. Sredinom 15. veka kritske gradove su zauzeli i poruπili Ahajci.

Ahajci su grËko pleme, koje je poËetkom 2. milenijuma p.n.e. doπlo na Peloponez. Pod uticajem kritske kulture Ahajci su na Peloponezu osnovali sopstvene gradove ‡ Mikenu, Tirins, Pilos, Orhomen...

Gradovi su podizani na uzviπewima i utvreni zidinama od neobraenih kamenih blokova („kiklopski zidovi“). Centralni deo grada zauzimala je skromna vladarska palata sa velikom dvoranom, tzv. megaronom. Zidovi palata, po uzoru na kritske, bili su oslikani freskama. Arheoloπki nalazi potvrdili su moÊ i bogatstvo Mikene. Atrejeva riznica sadræi brojne predmete izuzetne izrade, ukquËujuÊi i Ëuvenu zlatnu masku, koja se pripisuje legendarnom kraqu Agamemnonu. Kasnije je utvreno da riznica pripada mnogo ranijem periodu (16. vek p.n.e.). Poznata Lavqa kapija u Mikeni ukazuje na veze s Egiptom; razmenom zanatskih proizvoda i sluæewem

Mikenaca u najamniËkim vojskama faraona, Mikena je usvojila kulturne tekovine Istoka.

Trojanski rat. Prema predawu, pred kraj mikenskog perioda izbio je rat izmeu Grka (Ahajaca) i Trojanaca. Rat je poËeo kada je Paris, sin trojanskog kraqa Prijama, oteo lepu Jelenu, æenu spartanskog kraqa Menelaja. Menelaj i wegov brat Agamemnon, moÊni kraq Mikene, sakupili su vojsku i flotu od 1 200 brodova. U toj vojsci je bilo kraqeva i ratnika iz Pilosa, Etolije, Lokride, sa Krita i Itake (Odisejeve postojbine). Doπavπi pod zidine Troje, Grci su postavili opsadu. Utvreni grad se, uz pomoÊ susednih plemena, grËevito branio devet godina. Troja je, po Homerovoj Ilijadi, osvojena lukavstvom desete godine od poËetka Trojanskog rata. Grci su prekinuli opsadu, spalili svoj logor i otplovili,

ostavqajuÊi „na dar“ bogiwi Atini ogromnog drvenog kowa. Niπta ne sluteÊi, Trojanci su kowa, u Ëijoj su se unutraπwosti nalazili Odisej i kraq Menelaj s grËkim junacima, uvezli u grad. Usred noÊi, dok su iscrpqeni ratnici i graani spavali dubokim snom, skriveni Grci su izaπli i svojoj vojsci, koja se u meuvremenu vratila, otvorili kapije grada. Troja je tako osvojena, opqaËkana, spaqena i poruπena.

Mit o Trojanskom ratu donekle potvruju arheoloπki podaci (razarawe i poæar), koji ukazuju na to da je Troja bila razorena krajem 13. ili poËetkom 12. veka

PITAWA

p.n.e. Tukidid takoe veruje da se Trojanski rat stvarno zbio i smatra da je bio veÊi od svih dotadaπwih.

PoËetkom 12. veka p.n.e. gradove na Peloponezu zauzeli su i poruπili Dorci, πto je oznaËilo kraj mikenske civilizacije.

Kritsko-mikenska civilizacija je brzo zaboravqena. O woj se veoma malo znalo do poËetka 20. veka. Otkrili su je nemaËki arheolog Hajnrih ©liman (Troju i Mikenu) i engleski Artur Evans (Knosos).

1. Koju kulturu nazivamo kritsko-mikenskom? Koje je drugo ime za kritsku civilizaciju?

2. Na koji naËin saznajemo da su se kritski gradovi Knosos, Festos i drugi razvijali pod uticajem Egipta, Fenikije i Mesopotamije?

3. ©ta podrazumeva „keramika quske jajeta“?

4. Kakva je katastrofa zadesila Krit krajem 17. veka p.n.e.? Krajem 2004. takva katastrofa je zadesila Indoneziju.

5. Koje grËko pleme je osnovalo Mikenu, Tirins, Pilos, Orhomen? Koji od tih gradova je postao centar kulture i politiËke moÊi?

6. ©ta ukazuje na veze Mikene sa Egiptom? Kojim pismom su se sluæili Mikenci?

7. Kako je nastala mikenska civilizacija?

8. Pronaite u literaturi kako su arheolozi Hajnrih ©liman i Artur Evans otkrili Troju, Mikenu i Knosos.

GR»KA OD 12. DO 5. VEKA P.N.E.

GrËke seobe. Prvo grËko pleme (Ahajci) doπlo je na Peloponez iz unutraπwosti Balkana. PoËetkom 12. veka p.n.e. juæni deo Balkanskog poluostrva zaposela su tri nova grËka plemena: Dorci, Jonci i Eolci. Ta plemena su zauzela i naselila ceo basen Egejskog mora, ukquËujuÊi i sva ostrva i priobalni deo Male Azije. Pored veÊeg dela Peloponeza, Dorci su zauzeli Krit, juæna egejska ostrva i najjuæniji deo egejske maloazijske obale. Jonci su zaposeli Atiku, gde su pokorili starosedeoce Pelazge, zatim Eubeju, niz egejskih ostrva i centralni deo maloazijske obale (Jonija). Severne delove GrËke i severoistoËnu obalu Egejskog mora naselili su Eolci.

U GrËkoj nema mnogo obradive zemqe, tako da su Grci veÊinom postali pomorci, brodograditeqi, zanatlije i trgovci. Nazivali su se Helenima, a svoju zemqu su zvali Helada. Ime „Grci“ dali su im Rimqani.

Homersko doba. Period grËke istorije od 12. do 8. veka p.n.e. naziva se homersko doba. O wemu saznajemo skoro iskquËivo na osnovu epova Ilijada i Odiseja, koja se pripisuju slepom pesniku Homeru. Podaci navedeni u tim delima uglavnom su potvreni arheoloπkim iskopavawima ©limana i Evansa.

Polisi. Zbog konfiguracije zemqiπta (planine, duboki klanci, mnogobrojna ostrva), grËka plemena su bila razdvojena jedna od drugih. U starom veku Grci nisu imali jednu, zajedniËku dræavu, veÊ su osnovali viπe stotina gradova ‡ dræava, koje su nazivali polisi.

Do poËetka 8. veka p.n.e. rodovsko druπtvo kod Grka se raspalo i formirala su se dva druπtvena sloja ‡ sloj imuÊnih qudi koji su se zvali eupatridi, tj. oni Ëiji su preci „plemeniti“, i obiËan narod ‡ demos

Prve grËke dræave (polisi) nastale su poËetkom 8. veka p.n.e. Polisi su se meusobno razlikovali uglavnom po dræavnom ureewu. Dok su jedni imali demokratsko ureewe, u drugima su vladali tirani, a u nekim polisima vlast je imala grupa qudi ‡ oligarhija. NajveÊi i najznaËajniji grËki polisi bili su Atina i Sparta.

Kolonizacija Sredozemqa. Pojedini grËki polisi su do sredine 8. veka p.n.e. postali prenaseqeni. Stoga se deo wihovih graana iseqavao u daleke, retko nastawene predele. Iseqavawe je bilo dobrovoqno i odvijalo se u periodu od 8. do 6. veka p.n.e. MatiËni grad je za iseqenike bio metropola, a novoosnovani se zvao kolonija. Stanovnici kolonija su vekovima odræavali Ëvrste veze sa svojom metropolom.

Grci su na zapadu kolonizovali juænu Italiju i Siciliju, gde su osnovali Neapolis (Napuq), Tarent, Sibaris, Kroton, Sirakuzu. Rimqani su

juænu Italiju i Siciliju nazivali Velika GrËka (Magna Graecia).

Na juænim obalama Galije (danaπwa Francuska) osnovano je viπe kolonija, od kojih je najveÊa bila Masilija (Marseq). U mawoj meri, kolonizovana je i istoËna obala ©panije. U Jadranskom moru su osnovane kolonije Jadera (Zadar), Korkira (KorËula), Isa (Vis) i druge. Brojne kolonije podignute su u Trakiji i na obalama Mramornog, Crnog i Azovskog mora. Te prostore su veÊinom kolonizovali grËki maloazijski gradovi. Samo je grad Milet osnovao preko sedamdeset kolonija. Na juænim obalama Sredozemqa imali su samo dve kolonije, Naukratis u delti Nila i Kirenu (Kirenaiku) u danaπwoj Libiji. Grci su razvili trgovinu sa plemenima iz zalea svojih kolonija. Za svoje zanatske proizvode, od wih su uzimali stoku, koæu, vunu, drvo, smolu, Êilibar i druge sirovine. Na taj naËin su πirili grËku kulturu i civilizovali priobalni pojas Sredozemqa, naroËito evropski deo Mediterana.

PITAWA

1. Zbog Ëega su Grci postali dobri pomorci i brodograditeqi?

2. Za koji su period grËke istorije Ilijada i Odiseja najvaæniji izvori?

3. Do kakvih je druπtvenih promena doπlo u grËkom druπtvu poËetkom 8. veka p.n.e.?

4. Kada su nastali polisi?

5. Pogledajte na karti pravce grËke kolonizacije. Uporedite ih sa drugim kolonizacijama, iseqavawima, migracijama i naite uzroke. Koje su krajwe taËke grËke kolonizacije na Zapadu? Zaπto naseqavawe nije iπlo daqe? Kakav su znaËaj imale grËke kolonije u πirewu grËke kulture i civilizacije?

Atina

Jowani su na poluostrvu Atici podigli brojna seoska naseqa, koja su se u 8. veku p.n.e. okupila oko Atine i osnovala atinski polis. Atinom su u poËetku upravqali kraq (basileus) i veÊe staraca koje se nazivalo areopag. U 7. veku Atiwani su prestali da biraju kraqeve i sva vlast je pri-

pala areopagu. Umesto kraqa ustanovqena je izvrπna vlast od devetorice arhonata. U areopag i arhonat birani su iskquËivo eupatridi. Izmeu eupatrida i demosa Ëesto su izbijali sukobi. Pisanih zakona nije bilo, a suewe po obiËajnom pravu dovodilo je do zloupotreba. Areopag je oko 624. godine p.n.e. ovlastio arhonta Drakona da napiπe zakone. Drakonovi zakoni su πtitili interese eupatrida, a wegovo ime je postalo sinonim za strogost (otuda izrazi drakonske mere, drastiËno).

Uvoewem Drakonovih zakona demos niπta nije dobio i sukobi su nastavqeni. Areopag je 594. godine p.n.e. odluËio da se napiπu novi zakoni. Taj posao je poveren Solonu, koji je bio pesnik, filozof, zakonodavac, jedan od sedmorice mudraca starog sveta. Solonovim zakonima atinska dræava je postala demokratska. On je ukinuo Drakonove zakone i izdejstvovao da se o troπku dræave otkupe svi slobodni atinski graani koji su zbog duga dospeli u ropstvo.

Narodna skupπtina (eklesija) postala je najvaæniji organ vlasti. U skupπtini su pravo uËeπÊa imali svi slobodni, punoletni muπkarci, atinski graani. Izvrπnu vlast su, kao i ranije, imala devetorica arhonata. Solon je sve slobodne graane podelio u Ëetiri razreda (klase), koje su se zvale file. Podela je izvrπena prema imovinskom stawu graana, tako da su u prvoj fili bili najbogatiji, a u Ëetvrtoj qudi bez ikakve imovine, tzv. teti. Svaka fila je davala po stotinu predstavnika u posebno veÊe, vrhovni sud, koji se nazivao bula. Areopag je reformom izgubio znaËaj i pretvoren u sudski organ koji je uglavnom reπavao teæa kriminalna dela. Vojska je bila u nadleænosti desetorice stratega, zapovednika koji su birani na godinu dana.

Posle Solona u Atini je zavladala tiranija koju je uspostavio Pisistrat. Tiranija je ukinuta krajem 6. veka p.n.e. Zakonodavac Klisten je delimiËno izmenio Solonove zakone i unapredio atinsku demokratiju. Atika je podeqena po teritorijalnom

principu na deset fila. Svaka fila davala je po 50 predstavnika, tako da je bula sada imala 500 Ëlanova. Klisten je uveo ostrakizam, obiËaj da se svake godine iz Atine protera graanin koji se smatra najopasnijim po atinsku demokratiju. On nije gubio imovinu, a posle progonstva od deset godina vraÊana su mu sva prava, ukquËujuÊi i pravo uËeπÊa u politiËkom æivotu. To je tzv. Ëasno progonstvo. Atinska demokratija dostigla je vrhunac u drugoj polovini 5. veka p.n.e. u vreme Perikla. Perikle je bio voa demokratske stranke i najuticajniji atinski dræavnik, zakonodavac i vojskovoa. Svake godine od 443. do 430. biran je za stratega. Sproveo je demokratske reforme i poboqπao poloæaj siromaπnog gradskog stanovniπtva. Tetima je omoguÊio zaposlewe u dræavnim sluæbama, koje su od tada prvi put plaÊane. Neke sluæbe, poput policijske, poveravane su i robovima. MoÊ i ugled Atine dostigli su vrhunac i Atina je postala dræava blagostawa. Perikle je okupio najveÊe umove svoga doba: filozofa Anaksagoru, dramskog pisca Sofokla, istoriËara Herodota, vajara Fidiju, arhitektu Hipodama. Atina je ukraπena spomenicima neprolazne vrednosti (Partenon), kultura je doæivela pun procvat, pa se Periklovo doba s pravom naziva zlatno doba grËke umetnosti.

©kolstvo u Atini. Posle πest-sedam godina detiwstva provednih u kuÊi, okruæeni paæwom ukuÊana, uglavnom æena, mladi Atiwani su odlazili u πkolu. UËiteqe su im birali i plaÊali roditeqi.

©kole se u GrËkoj javqaju u 5. veku p.n.e. i imale su viπe nivoa. Na prvom nivou se uËilo Ëitawe, pisawe i raËunawe. U sledeÊoj fazi πkolovawa napamet su se uËile Ilijada i Odiseja i dela Hesioda, Solona, Simonida. Vaæan deo obrazovawa predstavqali su svirawe na liri i gimnastika.

S navrπenih petnaest godina mladiÊi su iπli u gimnazije: Akademiju, Licej ili u specijalizovane, profesionalne πkole, poput lekarskih, matematiËkih i pesniËkih, zanatskih.

1. Kada je nastao atinski polis? Kakve promene su nastale u upravqawu atinskim polisom u 7. veku p.n.e?

2. Koje se Solonove mere smatraju demokratskim? Da li ostrakizam, koji je uveo Klisten smatrate demokratskom merom?

3. Kakva je uloga Perikla u uvoewu demokratije u Atini? Zbog Ëega se Periklovo doba naziva zlatnim dobom grËke umetnosti?

Sparta

Sparta je bila tipiËan aristokratski, vojniËki polis. Nastala je u 8. veku p.n.e. na Peloponezu, u dolini reke Eurote. Spartanci su svoje ureewe smatrali idealnim i nikada ga nisu mewali.

Prema legendi, taj sistem vladavine uveo je zakonodavac Likurg. Druπtvo u Sparti je bilo podeqeno na tri sloja: spartijate (Spartance), perijeke i helote. Spartijati su potomci Doraca i oni su jedini imali pravo uËeπÊa u politiËkom æivotu. Perijeci su smatrani potomcima Ahajaca. Bili su slobodni, ali bez politiËkih prava. Nisu imali pravo da biraju, niti su mogli biti birani u organe vlasti. Bavili su se zemqoradwom, zanatstvom i trgovinom. Za vreme rata regrutovani su u vojsku. Heloti vode poreklo od starosedelaca iz Lakonije i Mesenije. Kada su ih Dorci pokorili, postali su dræavni robovi, qudi bez ikakvih prava. Obraivali su zemqu koju je dræava dodeqivala spartijatima. Prema helotima su Ëesto preduzimane surove mere kako bi se dræali u pokornosti. Spartom su upravqala dva kraqa, Ëiji je glavni zadatak bio da brinu o vojsci i dræe je uvek spremnom za rat. Najviπi organ vlasti bilo je

veÊe od 28 staraca, koje se nazivalo geruzija (geront ‡ starac). Skupπtina je birala geronte meu spartijatima starijim od 60 godina. Jednom izabrani geronti su tu duænost obavqali doæivotno.

Izvrπnu vlast Ëinila su petorica efora (nadzornika). Narodna skupπtina (apela) davala je saglasnost na predloge geruzije. Sparta je vremenom ostvarila prevlast na Peloponezu. Pod wenim vostvom je oko 550. godine p.n.e. osnovan Peloponeski savez.

Spartansko vaspitawe. Æivot graana u Sparti bio je podreen dræavi. NovoroenËe je pregledala dræavna komisija i ako utvrdi da je dete bolesno, bacano je u provaliju na Tajgetu. Muπka deca su æivela sa roditeqima do sedme godine, a onda odlazila u posebne πkole, gde su vaspitavani za vojniËki poziv. Svakodnevnim veæbama razvijali su fiziËku izdræqivost i moralnu snagu, πto je predstavqalo svojevrsno muËewe. »esto su ih πibali poput robova, veæbali su po hladnoÊi i vruÊini, potpuno nagi. Intelektualno vaspitawe i obrazovawe svodilo se na horsko pevawe, izuËavawe nacionalnih pesnika i spartanski moral. Mladi Spartanci su uËeni da πto mawe govore, a da na postavqena pitawa daju najkraÊi odgovor (lakonski govor).

Spartanac je i posle punoletstva æiveo u vojniËkoj zajednici. Ukoliko je bio oæewen, braËni æivot mu je bio ograniËen. Posle tridesete godine dobijao je veÊu slobodu i sopstvenu kuÊu i imawe, od koga je izdræavao sebe i porodicu. On je i daqe bio vojnik, jednom dnevno je obedovao u svojoj vojnoj jedinici i

do πezdesete godine uËestvovao u vojnim pripremama (veæbama).

Za Spartance je najveÊa nesreÊa bila ako bi se Ëlan wihove porodice pokazao kao kukavica u ratu. Hrabrost je, dakle, za wih bila najveÊa vrlina. Kada je majka ispraÊala sina u rat, predajuÊi mu πtit, rekla bi: „S wim ili na wemu.“

PITAWA

1. Po Ëemu se ureewe u Sparti razlikuje od ureewa u Atini? Zbog Ëega Spartanci nisu mewali svoje ureewe?

2. Kako je bilo podeqeno druπtvo u Sparti, a kako je bila organizovana uprava?

3. Zbog Ëega je doπlo do stvarawa Peloponeskog saveza?

4. ©ta se podrazumeva pod spartanskim moralom?

PrivredagrËkihpolisa

Privredni razvoj GrËke bio je uslovqen geografskim Ëiniocima. Zemqa je preteæno bila u vlasniπtvu seqaka, sitnih posednika, koji su bili vojni obveznici. Od useva su najviπe gajili jeËam, bob, soËivo, a gde je bilo uslova i pπenicu. Pored kultnog, svetog drveta masline i vinove

loze, gajene su i smokva, duwa, kruπka i jabuka. Povrtarske kulture su Ëinili luk i miriπqave biqke: majËina duπica, kim, bosiqak i majoran. Bez tih zaËina kuvawe je bilo nezamislivo. Velika imawa bila su retka. Veleposednici su imali kuÊe u selu i u gradu, a kao radnu snagu uglavnom su koristili robove.

U planinskim predelima GrËke preovladavalo je stoËarstvo. Uzgajane su ovce i koze, a sasvim retko krave i volovi kao ærtvene æivotiwe. Gajewe pËela je donosilo znatne prihode.

U Atici su radili brojni kamenolomi, rudnici i kopovi gline za izradu grnËarije. Najkvalitetniji mermer dobijan je na ostrvu Tasosu. Wegova belina i prozirnost bili su jedinstveni. Otvarani su i rudnici plemenitih metala, od kojih je najveÊi bio rudnik srebra Laurion. Smola je bila veoma cewen proizvod, neophodan u brodogradwi. Ceewem smole bavio se veliki broj πumarskih radnika.

Gradsko stanovniπtvo i robovi uglavnom su se bavili zanatstvom. Zanatske radionice su bile male i, pored vlasnika, zapoπqavale su tri do pet robova. Radionice sa preko trideset qudi bile su retke. OdeÊa, obuÊa, meπine, torbe, izraivani su od lana, vune i jareÊe koæe.

PITAWA

GR»KA OD KRAJA 5. DO 3. VEKA P.N.E.

Ratovi s Persijom (500‡449)

Persija je krajem 6. veka p.n.e. pokorila grËke maloazijske gradove. Grci, naviknuti na slobodu, nisu podnosili persijsku despotsku vlast pa su 500. godine p.n.e., pod vostvom grada Mileta, podigli ustanak (Jonski ustanak). Kada je ustanak uguπen, car Darije I u GrËku je uputio poslanike sa zahtevom da svaki polis, u znak pokornosti, poπaqe zemqu i vodu (simboliËno).

Persijski poslanici upuÊeni u Atinu i Spartu su pobijeni, πto je Persiji posluæilo kao povod za rat.

Prvi pohod na GrËku Persija je preduzela 490 godine p.n.e. Iako brojno slabiji, Atiwani su, pod vostvom Miltijada, u bici na Maratonskom poqu porazili Persijance. Uskoro je rat obustavqen i prvi pokuπaj Persije da zagospodari GrËkom zavrπio se neuspehom.

Drugi rat protiv GrËke pokrenuo je car Kserks I. LiËno je predvodio vojsku koju je pratila flota od 1 000 brodova. Kopnena vojska se 480. godine p.n.e. iskrcala u sredwoj GrËkoj. ZaustavqajuÊi Persijance kod Termopila, izginulo je 300 Spartanaca zajedno s kraqem Leonidom. Persijanci su opustoπili ostrvo Eubeju i zauzeli Atinu. U pomorskoj bici kod Salamine (tesnacu izmeu ostrva Salamina i Atike) persijska flota je uniπtena. Car se vratio u Aziju, a voewe rata prepustio vojskovoi Mardoniju, koji se s vojskom povukao u Beotiju. U bici kod Plateje (479. godine p.n.e.) ta vojska je poraæena i rasprπila se u mawe grupe. Iste godine, Grci su u pomorskoj bici kod rta Mikale (kod Mileta) izvojevali joπ jednu pobedu, kojom je okonËana druga persijska invazija na GrËku.

VodeÊu ulogu u odbrani GrËke imala je Atina. Ugled Atine naglo je porastao i s wom su 478. godine p.n.e. stupila u savez 202 grada (polisa). Sediπte saveza bilo je na ostrvu Delosu, pa je u poËetku bio poznat kao Deloski, a kasnije Atinski pomorski savez. Saveznici su u zajedniËku kasu uplaÊivali odreenu sumu novca za izgradwu ratne flote i davali qudstvo za sluæbu u mornarici.

Stvarawem Atinskog pomorskog saveza bila je pogoena Sparta, pa se povukla iz rata protiv Persije. Atina i weni saveznici su nastavili

rat i posle ostvarene prevlasti na moru izdejstvovali potpisivawe mira (449). Persija je tim mirom priznala autonomiju grËkim maloazijskim gradovima i obavezala se da weni brodovi neÊe ulaziti u Egejsko more, koje je priznato kao grËko unutraπwe more.

1. ©ta je Persiji posluæilo kao povod za rat protiv GrËke? Pokaæite na karti mesta bitaka izmeu Grka i Persijanaca. ProËitajte Eshilove Persijance. Uporedite Herodotov i Eshilov opis bitke kod Salamine.

2. Zbog Ëega se Sparta povukla iz rata protiv Persije?

3. Koje su posledice GrËko-persijskih ratova?

Sukobi unutar helenskog sveta i

propast grËkih polisa

Staro rivalstvo izmeu Atine i Sparte pojaËano je posle nastanka Atinskog pomorskog saveza.

Po okonËawu grËko-persijskih ratova grËki svet, ukquËujuÊi i kolonije na Siciliji, u juænoj Italiji, na Helespontu i Crnom moru, podeqen je izmeu Peloponeskog i Atinskog pomorskog saveza.

Peloponeski rat (431‡404) poËeo je upadom spartanskih trupa u Atiku i pustoπewem imawa atinskih seqaka. Seqaci su se sklawali u Atinu i grad je postao prenaseqen. Prenaseqenost i nehigijenski uslovi izazvali su epidemiju kuge, koja je pokosila polovinu vojske i atinskih graana. Od kuge su umrli i Perikle i wegova dva sina.

potpisan mir. Ratoborna struja sa Alkibijadom na Ëelu prekrπila je mirovni ugovor i rat je obnovqen 415. godine p.n.e.

U nastavku rata od Atine se odmetnula veÊina saveznika i ona je na kraju pretrpela poraz. Na zahtev Sparte, morala je da raspusti Atinski pomorski savez i da poruπi Duge zidove koji su spajali Atinu i luku Pirej. Uz pomoÊ Sparte, u Atini su na vlast doπla tridesetorica tirana, ali oni su veÊ sledeÊe (403) godine zbaËeni. Sparta je u nekoliko narednih decenija bila vodeÊa sila u grËkom svetu. Za to vreme je ojaËala Teba, grad u Beotiji, pod Ëijim je vostvom osnovan Beotijski savez. Pokuπaj Sparte da zaustavi jaËawe Tebe zavrπio se wenim slomom. Naglo uzdizawe Tebe zabrinulo je Atinu i ona je stupila u savez sa Spartom. U bici kod Mantineje (362. godine p.n.e.) Atina i Sparta su porazile Tebu. To je bio kraj tebanske prevlasti, ali i slobodnih grËkih polisa. Dok se grËki svet iscrpqivao u meusobnim sukobima, na severu se uzdizala Makedonija i uskoro se Grcima nametnula za gospodara.

PolitiËka struja u Atini predvoena Nikijom izborila se za prekid rata i sa Spartom je 421.

Makedonija i helenistiËke dræave

Makedonci su bili jedno od grËkih plemena, ali Grci ih nisu priznavali za Helene, veÊ su ih smatrali varvarima jer su se meπali sa susedima ‡ Ilirima i TraËanima. Makedonska dræava je nastala u 4. veku p.n.e. KoristeÊi nevoqe grËkih polisa i wihovo iscrpqivawe u meusobnim sukobima, makedonski kraq Filip II (359‡336) osvajao je grËke gradove na obalama Trakije, a zatim i polise u samoj GrËkoj. Opasnost od Makedonije prvi je uvideo Ëuveni atinski besednik Demosten i pozvao Grke da se ujedine i zajedniËki suprotstave Makedoniji. Kada su slobodni polisi poËeli da organizuju odbranu, bilo je kasno. Filip II ih je porazio u bici kod Heroneje 338. godine p.n.e. Krajem te godine okupio je predstavnike pokorenih gradova na kongresu u Korintu, na kome se predstavio kao „ujediniteq“ Grka. Zahtevao je da Grci Makedoniju priznaju za hegemona (hegemonija ‡ vostvo) i izdejstvovao da se objavi rat „vekovnom neprijatequ Grka“ ‡ Persiji. Filip II se pripremao za rat protiv Persije, ali je za vreme jedne pozoriπne predstave bio ubijen. Wegov mladi, genijalni sin i naslednik Aleksandar, dobio je priliku o kojoj je kao deËak maπtao. Qubomoran na uspehe oca govorio je: „Moj otac Êe sve osvojiti, a meni neÊe niπta ostati.“

Aleksandar Veliki (336‡323) se 334. godine p.n.e. sa 30 000 vojnika prebacio u Malu Aziju i u bici na Graniku porazio vojsku persijskih maloazijskih satrapa, a potom zauzeo Malu Aziju.

Car Darije III mu je slao preteÊa pisma s upozorewem da se okane uzaludnog posla. Aleksandar se na te pretwe nije obzirao i car je protiv wega pokrenuo vojsku. U bici kod Isa, u Siriji, 333. godine p.n.e. careva vojska je do nogu potuËena. Car je pobegao na istok, a Aleksandar krenuo na jug i pokorio feniËanske gradove. U Egiptu je 332. godine p.n.e doËekan kao oslobodilac. U delti Nila je osnovao grad koji je nazvao svojim imenom Aleksandrija. Za vreme boravka u Egiptu posetio je Amonovo svetiliπte i poklonio se egipatskim bogovima, a egipatsko sveπtenstvo mu je tada dodelilo faraonsku krunu i zvawe faraona. Pohod na Persiju je nastavqen 331. godine p.n.e. U bici kod Gaugamele, na severoistoku Mesopotamije, porazio je vojsku cara Darija i zarobio carsku komoru s ogromnim blagom, a zatim je s vojskom uπao u Vavilon. Oduπevqen Vavilonom, odredio ga je za svoju prestonicu. IduÊi daqe na istok, zauzeo je staru persijsku prestonicu Suzu, a zatim i novu, Persepolis. U Persepolisu se

proglasio za persijskog cara i naredio da se grad sravni sa zemqom. Od tada je zahtevao da mu se iskazuju sve poËasti koje su nekada pripadale egipatskim faraonima i persijskim carevima, ukquËujuÊi i padawe na kolena i qubqewe skuta (tzv. proskineza). To nisu prihvatali Grci i Makedonci, kojima je bilo neshvatqivo da se qudima iskazuju boæanske poËasti. Zbog toga je doπao u sukob sa svojim najbliæim saradnicima i neke od wih pogubio.

Aleksandar je planirao da osvoji i Indiju i tako postane gospodar celokupne ekumene (nastawenog sveta). U Indiji je, posle bitke na reci Hidasp (327) zaposeo Penxab i dolinu Inda. Pobune u vojsci i malarija koja je kosila Grke i Makedonce primorali su Aleksandra da odustane od daqeg pohoda. U osvojenim zemqama je postavio namesnike i 325. godine p.n.e. vratio se u Vavilon.

PITAWA

U Vavilonu je priredio svadbu za deset hiqada Grka i Makedonaca, koji su se oæenili Persijankama, a i on sam se oæenio kÊerkom persijskog cara iako je bio oæewen Roksanom, kÊerkom satrapa Sogdijane. Time je nastojao da πto viπe zbliæi razliËite narode.

Aleksandar je umro u Vavilonu 323. godine p.n.e. u trideset i treÊoj godini æivota. Wegovi naslednici su poËeli borbu za vlast i meusobno podelili carstvo. Tako su nastale Ëetiri dræave, kojima su vladali naslednici i vojskovoe Aleksandra Velikog: Trakijom i Malom Azijom je vladao Lizimah, Makedonijom Kasandar, carstvom Seleukida (od Tigra do Sredozemqa) Seleuk Nikator i Egiptom Ptolemej. Kasnije je u Maloj Aziji nastalo nekoliko mawih dræava, kao πto su Pergamska kraqevina, Bitinija, Galatija i Pont.

1. Do Ëega je dovela podeqenost grËkog sveta na pristalice Peloponeskog ili Atinskog pomorskog saveza?

2. Ko je upozoravao Grke na opasnost od Makedonije i pozivao ih na ujediwewe?

3. Koje su zemqe i narodi uπli u sastav carstva Aleksandra Velikog?

4. Zbog Ëega je Aleksandar za prestonicu izabrao Vavilon?

5. ©ta se desilo sa dræavom Aleksandra Velikog za vreme wegovih naslednika? ProËitajte biografiju Aleksandra Makedonskog u Plutarhovom delu Uporedne biografije.

GR»KA I HELENISTI»KA KULTURA

Religija

Po verovawu Grka, bogovi su æiveli na planini Olimp, odakle su vladali nebom, zemqom, morima i podzemnim svetom. Stari Grci su ih zamiπqali u qudskom obliku i pripisivali im nadqudske osobine i besmrtnost. Vrhovni bog bio je Zevs ‡ bog groma i gospodar sveta. Wegova æena Hera bila je zaπtitnica æena i braka. Posle wih sledi ceo niz boæanstava: Atina (mudrosti, znawa), Posejdon (mora), Had ili Pluton (pakla, podzemnog sveta i mrtvih), Apolon (lepote, telesne harmonije, svetlosti i poezije), Artemida (Meseca, prirode i lova), Hermes (stada, putnika i trgovine), Ares (rata), Afrodita (qubavi), Hefest (vatre i kovaËkog zanata), Demetra (zemqoradwe), Dionis (vinove loze, vina i veseqa)...

Apolon je bio pokroviteq muza, zaπtitnica lepih umetnosti. Po verovawu Grka bilo ih je ukupno devet: 1. Klio (istorije), 2. Euterpa (lirske poezije), 3. Talija (komedije), 4. Melpomena (tragedije) 5. Terpsihora (igre), 6. Erato (qubavne poezije), 7. Polihimnija (ozbiqne poezije), 8. Uranija (astronomije) i 9. Kaliopa (epske poezije).

Brojni mitovi i legende prikazuju fantastiËni svet bogova i heroja. Iz sveËanosti prireivanih u Ëast bogova nastali su dramska kwiæevnost i pozoriπte. Svet kome je znawe bilo najjaËe oruæje nije imao posebnih tumaËa vere, niti mnogo posrednika izmeu qudi i bogova, poput sveπtenstva u drugim religijama. Hram jeste bio sveto mesto, ali qudi su s punom poboænoπÊu iπli i u pozoriπte i na igre, poput olimpijskih na Peloponezu, pitijskih u Delfima, istamskih na Korintskoj prevlaci. Tako je i barijera izmeu qudi i bogova sasvim uklowena i grËka slobodna misao dosegla univerzum.

Kultura

Heleni su svoja znawa temeqili na dostignuÊima naroda Starog istoka i na osnovama kritsko-mikenske kulture izgradili sopstvenu, kojom su se uzdigli nad svim narodima starog veka. Kwiæevnost i pozoriπte. Herojsko doba Grka poËelo je Ilijadom i Odisejom, epskim delima koja se pripisuju slepom pesniku Homeru. Ta dela su se prenosila usmenom tradicijom. Zapisana su u 8. veku p.n.e. Pesnici su teæili da dostignu slavu Homera. To je samo donekle uspeo Hesiod, pisac iz Beotije. »uvena su mu dela Teogonija (O postanku bogova) i Poslovi i dani. Epsku kwiæevnost je u 7. veku postepeno poti-

snula lirska, koja je dobila ime po liri, muziËkom instrumentu uz Ëiju je pratwu izvoena. NajveÊi predstavnici lirske kwiæevnosti bili su: pesnikiwa Sapfa (Sapfo) sa ostrva Lezbosa, Pindar iz Tebe i Simonid sa ostrva Kea. Sapfa je bila Ëuvena i po lepoti, zbog Ëega je nazivana desetom muzom. Æivela je u 6. veku p.n.e., a najznaËajnije joj je delo Himna Afroditi. Pindarovo delo Epinikije sadræi pohvalne pesme (ode) pisane u Ëast pobednika na olimpijskim i drugim igrama. Simonid je prvi liriËar po broju dela. Slavu je stekao svojim „tuæaqkama“ i epigramima.

Basna kao kwiæevni rod nastala je u 6. veku p.n.e. Najpoznatiji pisac basni bio je Ezop Kwiæevnost je dostigla vrhunac pojavom drame, koja je originalna grËka tvorevina. U Ëast boga Dionisa prireivane su sveËane povorke u proleÊe i u jesen. UËesnici povorke imitirali su pratioce Dionisa satire i oblaËili jareÊe koæe (tragos ‡ jarac). U povorkama su iπli horovi pevaËa i igraËa i izvodili posebnu himnu ditiramb. Iz ditiramba je krajem 6. veka p.n.e. nastala tragedija. Uz tragediju i ditiramb, u dionisijskim povorkama nastala je komedija. NajznaËajniji dramski pisci bili su Eshil (Persijanci; Okovani Prometej), Sofokle (Kraq Edip, Antigona), Euripid (Trojanke, FeniËanke, Elektra). Najpoznatiji pisac komedija bio je Aristofan (Æabe, Æene u narodnoj skupπtini, Zoqe). Poseban kwiæevni rod bilo je besedniπtvo, koje

su utemeqili Isokrat i Demosten. Demosten se proËuo govorima protiv Filipa II Makedonskog, tzv. filipikama. Isokrat nije dræao govore, ali ih je pisao za druge.

Filozofija. Prva filozofska, a s wima i nauËna znawa, razvili su maloazijski Grci, Jowani, s centrom u gradu Miletu. U okviru filozofije sticala su se konkretna nauËna saznawa iz matematike, astronomije, medicine, geografije i dr. i izdvojila se u posebne discipline. Filozofija je uËinila da maπtovito ustupi mesto stvarnom i razumnom. ReπavajuÊi praktiËna pitawa i stvarajuÊi teorijske osnove za objaπwewe pojava, Grci su utemeqili nauËni pogled na svet i otvorili sva bitna pitawa nauka.

OsnivaË miletske filozofske πkole bio je Tales (oko 640. ‡ oko 546), matematiËar, astronom, filozof i prirodwak. NajveÊi doprinos dao je razvoju matematike (Talesova teorema). Grci su ga svrstali u sedmoricu mudraca starog sveta. Miletskoj πkoli pripadaju i Talesovi sledbenici Anaksimandar i Anaksimen. Heraklit iz Efesa (6. vek p.n.e.) poznat je po delu o vasioni. Anaksagora iz Klazomene (6‡5. vek p.n.e.) utemeqivaË je filozofije prirode Demokrit iz Abdere (460‡370) bavio se gotovo svim oblastima tada dostupnih znawa. Suπtina wegove filozofije jeste uËewe o atomima, nedeqivim Ëvrstim Ëesticama, od kojih je saËiweno sve postojeÊe.

Posle Mileta, najpoznatije steciπte velikih mislilaca postala je Atina, gde su delovala tri najveÊa filozofa svih vremena Sokrat, Platon i Aristotel. Sokrat je za najveÊu vrednost smatrao znawe i istinu, do kojih se dolazi razumom.

Platon je razradio Sokratovu etiku i pretoËio u sveobuhvatni sistem ideja. Pravi utemeqivaË metodike miπqewa, „zakonodavac zapadne misli“ i tvorac logike bio je Aristotel.

Nauke. U oblasti prirodnih nauka Grci su najdaqe otiπli u matematici i astronomiji. MatematiËari su posebno zasluæni za teorijsko uopπtavawe i razvitak novih metoda istraæivawa. Matematika. Pitagora (4 vek p.n.e.), filozof i matematiËar sa Samosa (Pitagorina teorema) smatrao je da brojevi vladaju svetom. Eudoks (4. vek p.n.e.), matematiËar i astronom iz Knida u Maloj Aziji, dao je trajan doprinos geometriji. Wegove radove je koristio Euklid. Astronomija. Prvi grËki astronom bio je filozof i matematiËar Tales iz Mileta. On je prvi proraËunao (predvideo) pomraËewe Sunca (585. godine p.n.e.). Pitagora je tumaËio da je Zemqa okrugla i da lebdi u svemiru, a Anaksagora da Mesec dobija svetlost od Sunca.

Medicina je i kod Grka dugo bila vezana za vraËawe. Pored lekara vraËara, postojali su i lekari praktiËari. U pojedinim delovima GrËke veoma rano su nastale klinike i bolnice, pa i πkole za lekare (npr. u Knidu u 7. veku p.n.e.). Ustaqena su bila kliniËka ispitivawa, bolesti su razvrstavane prema simptomima, pratio se tok bolesti, davali odgovarajuÊi lekovi i izvoene operacije. GrËki lekari su smatrali da zdravqe zavisi od ravnoteæe elemenata od kojih je sastavqeno qudsko telo.

Zaπtitnik medicine i lekarstva kod Grka bio je bog Asklepije, legendarni lekar. Wegovo svetiliπte u Epidaurusu poseÊivali su bolesnici traæeÊi savete za isceqewe bolesti. Na ærtvu mu se prinosio petao. To boæanstvo su od Grka preuzeli Rimqani i poπtovali ga pod imenom Eskulap.

Najistaknutije ime u oblasti medicine je Hipokrat (460‡377), najveÊi lekar antiËkog doba, roen na ostrvu Kos u lekarskoj porodici koja je tvrdila da vodi poreklo od Asklepija. Na Kosu je vodio medicinsku πkolu. Odbacivao je tradicionalno miπqewe o natprirodnim uzrocima bolesti, a uzroke bolesti i naËin wihovog leËewa nalazio u prouËavawu qudskog tela i uticaju æivotne sredine.

Hipokratova etika, pravila o duænostima lekara, osnova je zakletve koju i danas lekari polaæu pri stupawu u sluæbu (Hipokratova zakletva).

Aristotel i wegovi uËenici razvrstali su sve tada poznate biqke i æivotiwe i biologiju utemeqili kao nauku. Ta podela je vaæila u biologiji sve do 16. veka.

Hekatej iz Mileta (6‡5. vek p.n.e.), etnograf i geograf, dao je prvi poznati opis Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike. Utemeqio je geografiju kao nauku.

Herodot i Tukidid su utemeqili istorijsku nauku, a posle wih najveÊi doprinos toj nauci dao je Atiwanin Ksenofont (430‡350). Najvaæni-

ja Ksenofontova dela su Helenska istorija, Anabaza (Pohod deset hiqada).

Umetnost. GrËka arhitektura nastala je na tradiciji mikenskog hrama. Do naπeg vremena su oËuvani brojni ostaci grËkih hramova. Oni su pravougaonog oblika, a jedini izuzetak je okrugli hram (tolos) u Delfima.

Najpoznatiji hram je Partenon na atinskom Akropoqu, izgraen u dorskom stilu i posveÊen

Atini Partenos. Uz glavni hram Partenon, na Akropoqu se nalazi znatno mawi Erehtejon (jonski stil), sa stubovima u obliku devojaËkih figura, tzv. karijatidama.

Tokom rata izmeu Venecije i Turske, MleËani su 1687. topovima razruπili Partenon u kome su Turci dræali oruæje i barut. Drugo varvarstvo nad tim remek-delom antiËke arhitekture poËinio je britanski diplomata Tomas Brus (lord Elgin) kad je 1806. godine grubo otkinuo najlepπe mermerne skulpture partenonskog friza i odneo ih u Britanski muzej. Pesnik Bajron ga je zbog toga nazvao vandalom.

Od mnogobrojnih graditeqa hramova poznata su imena samo wih nekoliko iz Periklovog doba: Hipodam iz Mileta, Iktin i Kalikrat. Hipodam iz Mileta je napisao raspravu o idealnom ureewu gradova. Iktin je bio glavni arhitekta Partenona. Kalikrat je s Iktinom gradio Partenon i izradio nacrte za hram Atine Nike.

Znameniti deo grËke arhitekure su pozoriπta. Najpoznatije je pozoriπte u Epidaurusu na Peloponezu. Smatra se da je delo arhitekte Polikleta Mlaeg.

U arhitekturi su bila zastupqena tri stila: dorski, jonski i korintski. Stilovi se meusobno razlikuju po obliku stubova (osnovi stuba, kanelurama i kapitelu).

Vajarstvo su Grci doveli do savrπenstva. NajËuveniji vajari bili su: Miron, Poliklet, Fidija i Praksitel. Mironovo delo BacaË diska poznato je zahvaqujuÊi rimskoj kopiji. Poliklet je ustanovio tzv. kanon, idealne proporcije qudskog tela (odnos glave i tela 1:7). Najpoznatije mu je delo Kopqonoπa Fidija je Periklov savremenik i jedan od graditeqa Partenona. »uven je po statui Atine Partenos na Akropoqu i Zevsa u Olimpiji na Peloponezu. Atina Partenos bila je visoka 12 m i uraena posebnom, hrizelefantinskom tehnikom (drvo obloæeno zlatom i slonovaËom). Najslavniji vajar posle Fidije je Praksitel (4. vek p.n.e.). Wegovo delo Afrodita Knidska je prva naga æenska statua. IstoriËar Plinije je opisuje kao najlepπu skulpturu „svih vremena uopπte“. Drugo veliko Praksitelovo delo je Hermes sa Dionisom. Posledwi veliki majstor skulpture bio je Lizip. Vajao je figure mladiÊa. Poznata mu je skulptura mladiÊa, atlete (Apoksiomenos). Veruje se da je Lizip prvi od Grka izradio portret Alek-

sandra Velikog i da je autor kompozicije Kowi pred crkvom Svetog Marka u Veneciji. Savrπenstvo grËkog vajarstva je u tome πto figure, pored pokreta i skladnosti tela, izraæavaju i unutraπwa oseÊawa. Vajarska dela Periklovog doba zraËe lepotom i unutraπwim mirom. Atinska umetnost 5. veka p.n.e. svojevrsni je peËat vremena o blagostawu u dræavi. Neizvesnost kasnije epohe izraæena je delima punim dramatike.

Od sredine 6. veka p.n.e. Atina je postala i najveÊi centar keramiËke proizvodwe. Po lepoti tih proizvoda izdvajaju su vaze koje su stizale u sve zemqe Sredozemqa. Slikarstvo se najviπe oËuvalo na vazama. Od slikara su najpoznatiji Polignot i Apolodor. Ostaci grËke umetnosti, posebno arhitekture, nalaze se πirom Sredozemqa, od Sicilije i juæne Italije na zapadu do Male Azije na istoku.

HelenistiËka kultura

Aleksandrova osvajawa su doprinela meπawu i meusobnom upoznavawu naroda, πto je dovelo do razmene postojeÊih kulturnih tekovina i stvarawa novih. MoÊna grËka kultura raπirila se na istok, ali i Grci su poprimili mnoga znawa s istoka. Tako je stapawem grËke i istoËwaËke nastala nova, helenistiËka kultura, koja je dominirala u periodu od 323. do 30. godine p.n.e., do pada Egipta pod vlast Rima.

Uz Atinu kao stari centar, u doba helenizma razvilo se nekoliko novih srediπta kulture: Seleukija na Tigru, Antiohija u Siriji, Aleksandrija u Egiptu i Pergamon u Maloj Aziji. U Aleksandriji su joπ prvi Ptolemeji ustanovili Muzeon (muzej ‡ kuÊa muza), da πiri znawa i sluæi opπtim interesima. Muzeon je bio pravi univerzitet. U wemu je bila Ëuvena Aleksandrijska biblioteka u kojoj se nalazilo viπe od sedam stotina hiqada papirusnih svitaka. UËe-

ni qudi iz celog tadaπweg civilizovanog sveta radili su u Aleksandrijskoj biblioteci i tu stvarali svoja najboqa dela. Kwiæevnost je u vreme helenizma uglavnom bila podraæavalaËka, udvoriËka. Najpoznatiji pesnici helenistiËke epohe bili su Kalimah, bibliotekar u Aleksandriji, Teokrit iz Sirakuze (pesnik idile), Apolonije s Rodosa, Filomen i Menandar. UËeni svet helenistiËkih dræava stvorio je jedinstven kwiæevni jezik koine, kojim su se sluæili samo kulturni delatnici. Filozofija. Atina je i daqe bila svetski centar filozofije. Pored starih filozofskih πkola (Platonove akademije i peripatetiËke πkole), Epikur sa Samosa je osnovao novu πkolu koja je po wemu nazvana epikurejska. Zenon je osnivaË stoiËke πkole (stoicizma). Naziv πkole potiËe od mesta gde su se okupqale pristalice toga uËewa (stoa poikile ‡ πareni trem).

Nauke. U oblasti matematike najznaËajniji je bio Euklid. Predavao je u Aleksandriji i objavio delo Elementi matematike, u kome su izloæene osnove geometrije. Te kwige su Arabqani preneli u Evropu, gde su imale veliki uticaj na razvoj matematike i sve do 19. veka bile osnovni uxbenici.

U Aleksandriji je studirao jedan od najveÊih nauËnika antiËkog doba, Arhimed, Grk iz Sirakuze na Siciliji. Bio je znameniti matematiËar

i fiziËar. Napisao je dela: O ploveÊim telima (Arhimedov zakon) i O ravnoteæi („Dajte mi taËku oslonca i ja Êu pokrenuti Zemqu“).

Astronomija se razvila pod vavilonskim uticajem. Zauzimala je istaknuto mesto meu naukama, pa je u Aleksandriji izgraena opservatorija. Aristarh sa Samosa je tvrdio da se Zemqa okreÊe oko sopstvene ose i mnogo veÊeg Sunca i utemeqio heliocentriËni sistem. Zbog takvog uËewa bio je optuæen da „remeti mir bogova“. Eratosten iz Kirene, astronom, matematiËar i fiziËar, prvi je pribliæno izraËunao obim Zemqe i matematiËki dokazao da je Zemqa okrugla. Uz Aristarha sa Samosa, svrstava se u zaËetnike heliocentriËnog sistema. Eratostena savremenici nisu ozbiqno shvatali. ©taviπe, kada je objavio svoje proraËune o obimu Zemqe, i prijateqi su ga æalili smatrajuÊi da je pomerio umom.

GrËki astronom i matematiËar Hiparh iz Nikeje u Bitiniji (1. vek) uveo je geografsku πirinu i duæinu za odreivawe poloæaja na Zemqi. U matematici se prvi sluæio trigonometrijom. U oblasti medicine najveÊa imena bili su Herofil i Erasistrat. Herofil je bio hirurg iz Halkedona na Bosforu. U Aleksandriji se prvi bavio secirawem i s pravom je nazvan ocem anatomije. Prvi je, koliko je poznato, izmerio puls. Erasistrat s ostrva Kea je slavu nauËnika, lekara anatoma, stekao u Aleksandriji. Napisao je studiju o krvnom i nervnom sistemu.

Umetnost. PolitiËka nestabilnost je izazivala strah i nesigurnost u druπtvu, pa su i umetniË-

Stari vek / GrËka i helenistiËka kultura

Svetionik na Farosu u Aleksandriji (rekonstrukcija)

ka dela puna dramatike. To se najboqe vidi na kompozicijama Raweni Gal i Laokoon i sinovi Izvesnim mirom joπ uvek je zraËila Apolonova statua Kolos sa Rodosa, visoka 34 m

Sedam svetskih Ëuda starog veka: 1. egipatske piramide, 2. Mauzolov hram (Mauzolej) u Halikarnasu, 3. Semiramidini viseÊi vrtovi u Vavilonu, 4. Artemidin hram u Efesu, 5. Fidijina statua Zevsa u Olimpiji na Peloponezu, 6. Kolos sa Rodosa (Apolonova statua visoka 34 m), 7. Svetionik na ostrvu Farosu kod Aleksandrije.

PITAWA

1. ©ta su mitovi i kako su nastali?

2. Kad su nastale epska i lirska kwiæevnost, basne, komedije i tragedije? Ko su bili najznaËajniji predstavnici tih kwiæevnih rodova? Koja se wihova dela i danas izvode u pozoriπtu?

3. Kojim su stilovima gradwe izgraeni Partenon i Erehtejon? Koji je treÊi stil? Opiπite ih.

4. Kako biste ocenili Periklovo doba na osnovu dela velikih majstora Mirona, Fidije, Polikleta? Koji je najvaæniji izvor za prouËavawe grËkog slikarstva i za koji je zanat vezan?

5. Navedite grËke nauËnike koji su utemeqili pojedine nauke.

6. Kakav je znaËaj imao grad Milet kao centar kulture i nauke? Koja su tri najveÊa filozofa delovala u Atini?

7. Kako je nastala helenistiËka kultura? Koji su weni glavni centri? Po Ëemu se izdvaja Aleksandrija?

8. Uporedite kompozicije Raweni Gal i Laokoon i sinovi sa delima Mirona, Fidije i drugih.

9. ©ta je stoicizam?

RIM OD OSNIVAWA GRADA DO PO»ETKA CARSTVA

PoËetkom 1. milenijuma p.n.e. na Apeninskom poluostrvu su æivela mnoga plemena: Kelti (Gali), Veneti, Liguri, Etrurci, Latini, Umbri, SamniÊani, Ekvi, Osci i Volsci. Od 8. veka p.n.e. juænu Italiju i Siciliju naseqavali su Grci.

Rimqani su ogranak Latina, nastaweni na levoj obali Tibra, na breæuqcima na kojima se kasnije razvio grad Rim. Bili su na niæem stepenu razvitka od svojih suseda Etruraca i Grka, na koje su se rado ugledali i usvajali wihovu kulturu. Posebno su cenili Grke i nastojali da svoju proπlost dovedu u vezu s wima. Prema legendi, Rim je osnovan 753. godine p.n.e., ali arheoloπki podaci govore da je kao grad (urbano naseqe) nastao tek u 6. veku p.n.e.

Prema legendi, trojanski junak Eneja (Odisej kod Grka) dugo je lutao morima i najzad se iskrcao u Lacijumu, gde je osnovao dræavu. Jedan od wegovih

VuËica sa Romulom i Remom

dalekih potomaka (kraq Numitor) nije imao muπkih naslednika pa je trebalo da ga na prestolu nasledi kÊerka Rea Silvija. Meutim, wegov brat Amulije odveo je Silviju u hram bogiwe Veste. Sveπtenice (vestalke) morale su ceo æivot ostati Ëedne, ali Silvija je zaËela sa samim bogom Marsom i rodila blizance Romula i Rema. Kada je to saznao Amulije, uzeo je deËake i bacio ih u Tibar. DeËake je voda izbacila na obalu, gde ih je, promrzle, zadojila vuËica. Sve je to posmatrao jedan pastir, koji ih je uzeo i odgajao do punoletstva. Kada su odrasli i sve to saznali, ubili su Amulija i poËeli gradwu Rima. Meutim, tokom gradwe braÊa su se sukobila i Romul je ubio Rema. Tako je grad, po wemu i nazvan Roma (Rim).

Kraqevstvo (753‡509)

Rimom su u poËetku vladali Etrurci, o Ëemu svedoËe etrurska imena rimskih kraqeva, kojih je, navodno, bilo ukupno sedam. U doba kraqeva u Rimu su postojala dva druπtvena sloja: patriciji i plebejci. Patriciji su vladajuÊi sloj, aristokratija, koja potiËe od „plemenitih oËeva“.

Prvobitno su bili organizovani u tri plemena (tribe). Svako pleme imalo je po deset bratstava (kurija), a bratstva su se sastojala od po deset rodova. Tih tri stotine rodova, u koje su svrstavani iskquËivo patriciji, jedini su smatrani za rimski narod (Populus Romanus).

Rimski kraqevi: Romul, Numa Pompilije, Tul Hostilije, Anko Marcije, Tarkvinije Prisk (Stariji), Servije Tulije, Tarkvinije Oholi.

Plebejci su bili liËno slobodni, bavili su se zanatstvom i trgovinom, ali nisu imali politiËka prava. Wihovi preci su doπli u Rim iz okolnih plemena.

Rimskom dræavom su upravqali kraq i senat. Kraq je bio vrhovni vojni zapovednik, vrhovni sudija i vrhovni sveπtenik (pontifex maximus). Senat je imao zakonodavnu vlast i sastojao se od 300 Ëlanova (svaki rod je davao po jednog predstavnika). Vaænu ulogu u upravqawu imala je

skupπtina, koja se odræavala po kurijama. Odluke veÊine kurijatskih skupπtina u senatu su proglaπavane za zakon.

Plebejci nisu imali nikakvog uËeπÊa u vlasti iako su, kao i patriciji, sluæili vojsku. Kraq Servije Tulije sproveo je prve reforme i plebejcima dao izvesne olakπice.

Dræavna zemqa (ager publicus), steËena osvajawima, dodeqivana je na koriπÊewe samo patricijima. Nezadovoqni svojim poloæajem, plebejci su 494. odluËili da se isele iz Rima. Uplaπeni da Êe ostati bez radne snage, patriciji su im uËinili odreene ustupke: najsiromaπniji su osloboeni dugova; dobili su pravo da u senat biraju dva predstavnika (narodni tribuni), koji su podnoπewem veta (veto ‡ zabrawujem!) mogli obustaviti svaku odluku senata, ukquËujuÊi i zakone, ako su bili na πtetu plebejaca.

PITAWA

1. Pokaæite na karti razmeπtaj plemena koja su na poËetku prvog milenijuma naseqavala Apeninsko poluostrvo.

2. Na koji naËin su Rimqani svoju proπlost povezivali sa Grcima? Ko je bio prvi rimski kraq?

3. Kakve su ustupke patriciji Ëinili plebejcima?

Republika (509‡30. p.n.e.)

Osvajawe Italije. Rim se od neznatnog naseqa na Tibru u 6. veku p.n.e. za nekoliko vekova proπirio na tri kontinenta i postao najveÊa sila starog sveta.

ZavaajuÊi susede, Rim se πirio tako πto bi jedne pridobio za saveznike i huπkao protiv drugih, dok ih ne pokori i ne pridobije nove „saveznike“, i tako redom. Tu politiku, kasnije nazvanu divide et impera (podeli, pa vladaj ili zavadi, pa vladaj), Rimqani su sprovodili tokom dugotrajnih osvajawa.

Rimqani su prvo pokorili Etrurce, ali Rimu je (387. godine p.n.e.) zapretila opasnost od Gala (Kelta) sa severa.

Po legendi, Gali su zauzeli πest od sedam rimskih breæuqaka i, pokuπavajuÊi da noÊu zauzmu i sedmi (Kapitol), naiπli su na guske kod Junoninog hrama. Preplaπene guske su gakawem probudile umorne branioce Kapitola, koji su skupili snagu i uspeπno se odbranili. Tada je nastala izreka „Guske su spasile Rim“.

Prevlast Rima na Sredozemqu. SledeÊi protivnik Rima bila je Kartagina, kolonija feniËanskog grada Tira. Nalazila se na mestu danaπweg Tunisa i bila znaËajna pomorsko-trgovaËka sila na Sredozemqu. Osnovala je niz kolonija na zapadu Sicilije, na Sardiniji i obalama ©panije. Rimqani su Kartagiwane nazivali Punima, po Ëemu su se i ratovi voeni izmeu wih zvali punski. Punski ratovi (264‡146) poËeli su svaom izmeu grËkih i kartaginskih kolonija na Siciliji. Rimqani su Grke nahuπkali protiv Kartagiwana i umeπali se u sukob. Pod izgovorom da πtite svoje saveznike Grke, Rimqani su izazvali rat protiv Kartagine. To je bio prvi (264‡241) od tri punska rata, posle koga su Rimqani zagospodarili kartaginskim, a uskoro i grËkim gradovima na Siciliji. Sicilija je postala prva rimska provincija (212. godine p.n.e.). Kartagina je Rimu morala da plati ratnu odπtetu i ustupi Sardiniju i Korziku

Poπto su, uz veliki otkup, otklonili opasnost od Gala, zavladali su Lacijumom. Kad su pokorili SamniÊane, pod wihovom vlaπÊu je bila cela sredwa Italija. Sada se Rim obraËunao sa grËkim gradovima i postepeno ih potËinio. Posledwi grËki grad koji se suprotstavqao Rimu bio je Tarent u juænoj Italiji. OdbijajuÊi rimske napade, Tarent je iscrpeo sopstvene snage, te se za pomoÊ obratio Grcima iz Epira. Epirski kraq Pir s radoπÊu je primio molbu Tarenta jer je verovao da je darovitiji vojskovoa od Aleksandra Velikog. Prebacio je vojsku u Italiju i tri godine uspeπno ratovao protiv Rimqana. Kad je izvojevao posledwu bitku, izgubio je toliko vojske da je rekao: „Joπ jedna ovakva pobeda i ja Êu ostati bez vojske.“ Od tada se za pobedu bez rezultata kaæe Pirova pobeda. Rimqani su Tarent zauzeli 272 godine p.n.e. i od tada vladali najveÊim delom Italije.

Drugi punski rat (218‡201) izazvala je Kartagina kada je Hanibal 218. godine p.n.e. krenuo iz ©panije i uz najveÊe napore, sa vojskom i ratnim slonovima, preπao Pirineje i Alpe. Posle pobeda kod Trazimenskog jezera i Kane Hanibal se pribliæio Rimu, u kome je zavladala panika. Graani su πapatom govorili: „Hanibal pred vratima“ (Hannibal ante portas). Rimqani su izvrπili protivudar u ©paniji, gde je vojskovoa Publije Kornelije Scipion zauzeo kartaginske gradove i preko Gibraltara s vojskom preπao u Afriku. Hanibal se vratio u Afriku i u bici kod Zame, 202. godine p.n.e. suoËio se sa Scipionom. U toj bici Hanibal je bio gubitnik.

Kartaginski senat je 201. godine p.n.e. sa Rimom zakquËio vrlo nepovoqan mir, po kome su Rimu predati svi kartaginski posedi u ©paniji. Kartagina je uz to morala da plati ogromnu ratnu πtetu i obavezala se da neÊe voditi nikakav, pa ni odbrambeni rat bez dozvole Rima. I pored toga, u Rimu je prema Kartagini i daqe vladala netrpeqivost. Senator Marko Porcije Katon poËiwao je i zavrπavao govor u senatu reËima: „Uostalom, smatram da Kartaginu treba razoriti.“ Na kraju, Rimqani su odluËili da to i urade; nagovorili su numidijskog kraqa Masinisu da napadne Kartaginu. Kartaginski senat je zatraæio dozvolu da se brani, ali Rim nije usliπio wegovu molbu. Tako je poËeo posledwi, TreÊi punski rat (149‡146), koji se zavrπio potpunim uniπtewem Kartagine.

Hanibal se sklonio na istok, kod sirijskog kraqa Antioha III. Mirovnim ugovorom u Apameji (188. godine p.n.e.) Antioh se obavezao da ga preda Rimu. Hanibalu je to dojavqeno, pa je pobegao u Bitiniju, gde ga je novi domaÊin, bitinijski kraq Prusija, izdao Rimqanima 183. godine p.n.e. VideÊi da je kuÊa u kojoj je stanovao opkoqena, ispio je otrov.

Uniπtewem Kartagine Rimqani su postali gospodari na zapadnom Sredozemqu. PoËetkom 2. veka p.n.e. poËeli su πirewe i na istok. Na istoËnoj obali Jadrana primorali su ilirsku kraqicu Teutu na pokornost, a zatim su pokorili Makedoniju (148) i GrËku (146). Posle pokoravawa GrËke, u Italiju je preneto ogromno kulturno blago Grka. Kad je kraq Pergamske kraqevine Atal III testamentom ostavio svoju dræavu Rimu, Rimqani su se 133. godine p.n.e. uËvrstili i u Maloj Aziji.

Ureewe i dræavna uprava u doba Republike

Uspostavqawem republike izmenila se struktura dræavne vlasti u Rimu. Zakonodavnu vlast su imale centurijatske skupπtine i senat Umesto kraqa, birana su dva konzula, koji su imali izvrπnu vlast. Birani su na godinu dana i, po pravilu, samo jedanput u æivotu. Najvaæniji posao konzula bila je briga o vojsci kojom su komandovali kao vrhovni zapovednici. U sluËaju ratne opasnosti senat je jednog od konzula imenovao za diktatora. OvlaπÊewa diktatora su ograniËena na rok od πest meseci, a za to vreme mogao je izdavati zakone.

Kako se dræava πirila, uveÊavao se broj ËinovniËkih zvawa, tzv. magistrature. Najniæe od tih zvawa je gradski edil, zatim su sledili kvestor, cenzor, pretor i, najzad, konzul. U prvom periodu Republike plebejci su, posle narodnih tribuna, dobili pravo da budu birani u druga zvawa (magistrature). Podela stanovniπtva na patricije i plebejce okonËana je kad je jedan plebejac, oko 300. godine p.n.e. izabran za vrhovnog sveπtenika, zvawe koje im je do tad bilo nedostupno.

Rimqani su osvojene zemqe nazivali provincijama, kojima su, u ime senata, neposredno upravqali bivπi konzuli koji su dobijali zvawe prokonzula. Ukoliko nije bilo dovoqno pro-

konzula, senat je imenovao pretore kao svoje izaslanike (legate). Za stawe u provincijama bili su odgovorni konzuli.

Rimqani su razmestili svoje legije (vojne jedinice) po provincijama, uz Ëija su sediπta nastale kolonije rimskih graana (Ëinovnika, zanatlija i trgovaca) doseqenih iz Italije. Stanovniπtvo provincija je svrstavano u razliËite kategorije. Pored neznatnog broja onih sa rimskim graanskim pravom, postojali su saveznici (federati) i stranci, koji su bili slobodni qudi. Robovi su bili bez ikakvih prava. Pisac Terencije Varon je robove svrstavao u orua koja govore. Ipak, poloæaj robova je zavisio od wihovih zanimawa (poqoprivrednici, rudari, pisari, pedagozi, gladijatori) i voqe gospodara.

PITAWA

1. Kako se delilo druπtvo u Rimu u doba Republike?

2. Opiπite rimsko pokoravawe Apeninskog poluostrva.

3. Zbog Ëega je doπlo do rata izmeu Rima i Kartagine? Kako je poËeo rat izmeu wih? Kakve su posledice punskih ratova po Kartaginu, a kakav su znaËaj imali za rimsku dræavu?

4. Kako se πirila rimska Republika posle punskih ratova?

5. Ko je upravqao Rimskom dræavom u doba Republike? Kakva je ovlaπÊewa imao imenovani diktator?

6. ©ta su provincije? Zbog Ëega je stanovniπtvo provincija imalo razliËiti status?

7. Od Ëega je zavisio poloæaj robova?

Kriza i propast Republike

Krajem 2. veka p.n.e. Rim je zahvatila duboka kriza izazvana ogromnim razlikama u druπtvu. Na jednoj strani bila je aristokratija ‡ optimati, a na drugoj gradska i seoska sirotiwa. Dræavna zemqa je bila u rukama latifundista (krupni zemqiπni posednici). U vojsku su regrutovani mahom seqaci, a kako je vojni rok trajao skoro tri decenije, seqaπtvo je najviπe propadalo. Posle dugogodiπwe vojne sluæbe (od 17. do

46. godine) isluæeni vojnici ‡ veterani dobijali su zemqiπni posed, koji su, po pravilu prodavali i odlazili u gradove gde su poveÊavali broj gradske sirotiwe.

Pokuπaj braÊe Grah (Tiberije i Gaj) da se socijalni problem reπi putem reformi propao je. Tiberije je 133. godine p.n.e. predloæio agrarni zakon po kome bi se viπak dræavne zemqe od preko 500 jugera oduzeo latifundistima i podelio sirotiwi, bezemqaπima. Tome su se usprotivili optimati i wihovi predstavnici u senatu, koji su i sami posedovali prevelike komplekse dræavne zemqe. Protivnici reformi ubili su Tiberija.

Pored socijalne krize, Rim su potresali i robovski ustanci: na Siciliji 136. i 132. godine p.n.e. i najveÊi, Spartakov ustanak (74‡71).

Sulina i Cezarova diktatura Od poËetka 1. veka p.n.e. neprestane borbe politiËkih partija op-

timata i populara dovele su do uvoewa diktature. Partiju populara podræavali su niæi druπtveni slojevi. Voa optimata Kornelije Sula porazio je populare koje je predvodio Gaj Marije. Posle krvave odmazde nad popularima Sula je zaveo diktaturu (82‡79). Ubistvima i proskripcijama oslobodio se politiËkih protivnika. KrπeÊi zakone uËinio je presedan, posle koga su i drugi uzimali vlast u svoje ruke. Godine 60. p.n.e. udruæila su se tri najmoÊnija graanina u rimskoj republici ‡ Gaj Julije Cezar, Gnej Pompej i Marko Kras ‡ u savez poznat pod imenom Prvi trijumvirat. Saveznici su meusobno podelili vlast. Cezar je 59. godine p.n.e. postao konzul i potom dobio na upravu provinciju Galiju, koja je tada obuhvatala samo severnu Italiju i priobalni deo juæne Galije. Tokom

sedmogodiπwih osvajawa (58‡51) Cezar je pokorio celu Galiju (danaπwe Francuska, Belgija, Holandija) i stekao veliku popularnost i vojniËku slavu. U meuvremenu je Kras poginuo, a u Rimu su se oko Pompeja okupili Cezarovi protivnici. Zbog toga je Cezar 49. godine p.n.e. doneo odluku da s vojskom krene u Rim („Kocka je baËena“). Senat je protiv wega uputio vojsku pod komandom Pompeja, koju je Cezar s lakoÊom pobedio, uπao u Rim i praktiËno preuzeo svu vlast.

Poπto se obraËunao i sa Pompejevim pristalicama, Cezar je, uËvrπÊujuÊi vlast, otvoreno pokazivao teæwu za monarhijom. Kad mu je senat dodelio zvawe doæivotnog diktatora, wegovi protivnici, pristalice republike, skovali su zaveru i pogubili ga u senatu 15. marta 44. godine p.n.e.

Posle Cezarove smrti rimsku dræavu je opet zahvatio graanski rat, koji se vodio izmeu protivnika i pristalica republike. Meu Cezarovim pristalicama bio je i wegov sestriÊ, u Rimu malo poznati mladiÊ Oktavijan, koga je Cezar odredio za svog naslednika. Oktavijan je bio svestan da nema ni vojniËkog ni politiËkog iskustva, te se posluæio Cezarovim primerom i s dvojicom moÊnih graana, Markom Antonijem i Markom Lepidom, sklopio Drugi trijumvirat (43. godine p.n.e.), koji je, za razliku od Prvog, bio javan. Trijumviri su posle nekoliko godina okonËali graanski rat, a zatim su se meusobno obraËunali. Marko Antonije je vladao Istokom, koji je, po nagovoru egipatske kraqice Kleopatre, odvojio od Rima i izazvao novi rat. Oktavijanova vojska mu je nanela poraz u bici kod Akcijuma (rt na zapadu GrËke)

PITAWA

31. godine p.n.e. Antonije je pobegao u Egipat i izvrπio samoubistvo, a to je uskoro uËinila i Kleopatra. Egipat je zatim (30. godine p.n.e.) postao rimska provincija.

1. Zbog Ëega je Rim krajem 2. veka p.n.e. zapao u krizu?

2. Zaπto je doπlo do otpora socijalnim reformama braÊe Grah? 3. Kako je tekao uspon Julija Cezara do poloæaja diktatora? Zbog Ëega diktatura nije reπila probleme u dræavi?

RIM U DOBA CARSTVA

Principat (30. p.n.e. ‡ 284. n.e.)

OvenËan slavom, Oktavijan se 30. godine p.n.e. vratio u Rim i postao jedini gospodar. Rimskim graanima je bilo dosta ratova i stalnih nereda u kojima se lako gubila glava. VeÊina je bila spremna da sve ærtvuje za mir, a trajan mir, kako se verovalo, mogao je osigurati samo Ëovek Ëvrste ruke, Oktavijan. On je proglasio Rimski mir (Pax Romana). Senat mu je, u znak zahvalnosti, dodelio zvawe princeps (princeps senatus ‡ prvi u senatu, prvi meu jednakima). Princeps se,

ipak, visoko uzdigao iznad senatora. Dobio je pravo na liËnu telesnu gardu od deset hiqada pretorijanaca. Kako je princeps prvi dræao govor i prvi iznosio zakonske i druge projekte, viπe se niko nije usuivao da mu protivreËi. Jedno za drugim, dodeqena su mu sva zvawa i poËasti i na kraju naziv Avgust (augustus ‡ uzviπeni), Ëime je bio poistoveÊen sa bogom (tj. deifikovan). Od tada se on zvaniËno potpisivao kao Oktavijan Avgust. Iako je to veÊ bilo carstvo, on nije ukinuo nijednu dræavnu ustanovu iz doba Republike. Isticao je da je samo prvi senator, po Ëemu se oblik umerene monarhije u Rimu naziva principat.

Pripajawem Egipta i osvajawem unutraπwosti Balkana Avgust je u znatnoj meri proπirio granice Rima. Bio je oæewen Livijom, koja je veπto krËila put svojim sinovima iz prvog braka. Umro je 14. godine n.e., a kako su pomrli i wegovi unuci, koje je odredio za naslednike, nasledio ga je Livijin sin Tiberije.

Tiberije (14‡37) potpuno se posvetio vojsci i uËvrstio poredak stvoren za Avgustove vladavine. Nasledio ga je sinovac Gaj Cezar Germanik, poznatiji po nadimku Kaligula (37‡41). On je istoËwaËke monarhije smatrao idealnim dræavama, zbog Ëega je omalovaæavao senat i republikanske ustanove. U senat je uveo svoga kowa i proglasio za senatora. Mladog cara je zahvatilo ludilo pa je ubijen, a vojska je dovela na vlast wegovog strica Klaudija (41‡54), koji zbog slabog zdravqa nije ni sawao da Êe postati car. Bio je umeren vladalac. Otrovala ga je druga æena, Avgustova unuka Agripina, da bi obezbedila presto Neronu, svom sinu iz prvog braka. Neron (54‡68) je posle jedne zavere izgubio poverewe u svoju okolinu. U nastupima ludila ubio je svog uËiteqa, filozofa Seneku, a zatim i majku i æenu. Uobrazio je da je veliki pesnik i navodno je zapalio Rim kako bi se inspirisao za pisawe epa o poæaru Troje. Kad je saznao da je protiv wega organizovana zavera, pobegao je iz Rima. Videvπi da im ipak ne moæe umaÊi, nare-

dio je svom robu da ga ubije. Navodno su mu posledwe reËi bile: „Kakav umetnik umire.“

Posle Neronove smrti vojska se sve viπe meπala u politiku, proglaπavajuÊi svoje vojskovoe za careve. Krizu je joπ viπe produbqivalo hriπÊanstvo, nova religija koju su prihvatile mase, robovi i rimski graani. HriπÊansko uËewe je u poËetku propovedalo jednakost meu qudima i time ugrozilo poredak zasnovan na shvatawu da je rob orue koje govori. Mnogi carevi, posebno Neron, surovo su progonili hriπÊane, ali hriπÊanstvo je veÊ sredinom 1. veka zahvatilo i sam grad Rim.

Rim je i daqe preduzimao osvajaËke pohode. Za vladavine Klaudija osvojen je veÊi deo Britanije, a carevi Trajan (98‡117) i Hadrijan (117‡138) proπirili su granice na Dakiju i Mesopotamiju, Ëime je πirewe rimske dræave dostiglo vrhunac. Od Hadrijanove vladavine Carstvo je bilo prinueno da se brani od neprestanih napada varvarskih plemena. Zemqu je zahvatila i unutraπwa kriza. Izmeu provincija i metropole

vladala je sve veÊa netrpeqivost jer su jedino stanovnici Italije imali rimsko graansko pravo. Istina, i u provincijama je bilo gradova Ëiji su stanovnici imali rimsko graanstvo ili status polugraanstva (kolonije i municipiji). Mnogi carevi bili su stranci (ilirskog, traËkog ili πpanskog porekla) i uticali da se provincije izjednaËe s Italijom. Car Karakala je ediktom, 212. godine, svim slobodnim stanovnicima Carstva dodelio rimsko graansko pravo. Karakalin edikt nije reπio osnovni problem ‡ teπko socijalno stawe. Dok je rimska dræava bila u ekspanziji, gnev sirotiwe je ublaæavala besplatnom podelom æita i ulaznica za cirkuske igre. Sve dok je bilo hleba i igara, socijalni mir je bio obezbeen. Kada su prestala osvajawa, dræava viπe nije mogla da udovoqi osnovnim potrebama sirotiwe, pa je pretila opasnost od unutraπwih nemira.

PITAWA

1. Koje Cezarovo iskustvo je koristio Oktavijan da bi doπao na vlast?

2. Zbog Ëega je Senat Oktavijanu dodelio zvawe princeps? ©ta je principat?

3. Za vreme kojih je careva Carstvo dostiglo vrhunac u πirewu granica?

4. Zbog Ëega Karakalin edikt nije reπio probleme u dræavi?

Dominat (284‡476)

Sa carem Dioklecijanom (284‡305) poËiwe period apsolutne monarhije, poznat pod imenom dominat (dominus ‡ gospodar). Car je imao neograniËenu vlast, a republikanske ustanove, koje su se dotle odræale, izgubile su svaki znaËaj. Poπto je uveo tetrarhiju (vladavina Ëetvorice ‡ dva cara i dva wihova savladara), izvrπio je novu administrativnu podelu Carstva. VerujuÊi da je obezbedio trajnu stabilnost, povukao se s vlasti i nastanio u palati koju je podigao nedaleko

Kolonat. Uvoz jeftinih proizvoda iz provincija doveo je do nazadovawa poqoprivrede u Italiji. Robovi nisu bili zainteresovani za proizvodwu i gospodarima su svuda priËiwavali πtete. Veliki zemqiπni posedi u Italiji ostajali su neobraeni. Da bi se reπio socijalni problem, brojna gradska i seoska sirotiwa naseqavana je na latifundije, gde je dobijala zemqu u zakup. Gospodari su sve ËeπÊe oslobaali svoje robove dajuÊi im zemqu, takoe u zakup. Ti naseqenici su nazvani koloni, a ceo sistem kolonat. Koloni su vlasniku zemqe plaÊali naknadu i nisu smeli napustiti posed sve dok potpuno ne isplate dug. Vezanost kolona za zemqu prethodila je feudalnom sistemu u zapadnoj Evropi.

Odmah posle Dioklecijana meu tetrarsima je nastupila æestoka borba za vlast. Od Ëetvorice tetrarha oko 310. ostali su Konstantin na zapadu i Galerije na istoku. HriπÊanstvo je u meuvremenu postalo pomirqivo prema vlasti i u neku ruku propovedalo pokornost vladaocu: „Caru carevo, Bogu boæje.“ Konstantin je shvatio da hriπÊanstvo moæe samo koristiti wegovoj vlasti, pa je 313. godine u Milanu objavio edikt o verskoj toleranciji (Milanski edikt), kojim je hriπÊanstvo izjednaËio s ostalim religijama.

Kad se oslobodio protivnika i postao vladar celokupnog carstva, Konstantin (324‡337) je sproveo reforme. Da bi obezbedio funkcionisawe privrede, naredio je da deca moraju naslediti zanimawe svojih roditeqa. CeneÊi da je Carstvo znatno ugroæenije na istoku, on je 330. go-

dine prestonicu iz Rima preneo na Bosfor, na mesto gde se Evropa i Azija gotovo dodiruju. Tu je, na temeqima stare grËke kolonije Vizantion, osnovao novi grad i nazvao ga svojim imenom Konstantinopoq. U novu prestonicu poveo je istaknutu rimsku aristokratiju i dodelio joj najlepπa imawa.

PITAWA

1. Objasnite da li je dominat mogao obezbediti trajnu stabilnost Carstva.

2. Uporedite dominat sa principatom i navedite razlike.

3. Kakve je promene uveo car Dioklecijan?

Rano hriπÊanstvo

HriπÊanstvo je nastalo na Bliskom istoku, u okvirima Rimskog carstva, iz jednog ogranka judaizma, sekte esena. Eseni su propovedali dolazak Mesije ‡ Boæjeg izaslanika i izbavqewe Jevreja od svih nevoqa. Bili su ceweni kao „uËiteqi mudrosti“, a wihovo uËewe su prvi prihvatili koloni, robovi i gradska sirotiwa.

O Isusu Hristu nema mnogo istorijskih podataka. Skoro sve πto se zna o wegovom æivotu sa-

dræi se u jevaneqima, u Novom zavetu Svetog pisma (Biblija). Jevaneqa (grË. evangelion ‡ radosna, dobra vest) zapravo su zapisi Ëetvorice wegovih uËenika ‡ apostola Mateja, Marka, Luke i Jovana, nastali sredinom 2. veka.

Hrist je roen u Vitlejemu, a prvi put se obratio narodu 27. godine u Palestini, kada je najavio „carstvo Boæje“, utemeqio veru i postavio apostole za sveπtenike. Jovan Krstiteq je, pre prvog Isusovog obraÊawa narodu, u Jordanu najavio dolazak Mesije. Kako je Isus od 27. do 30. godine propovedao „reË Boæju“ i, prema predawu, Ëinio mnogobrojna Ëuda, wegove pristalice i sledbenici su verovali da je upravo on Mesija (spasiteq), te su nazvani hriπÊani.

Broj Isusovih sledbenika (uËenika) se uveÊavao, pa je rimski namesnik u Jerusalimu Pontije Pilat optuæio Isusa za bogohuqewe i osudio ga na smrt (30. godine). Isus je izdahnuo razapet na krst i, po predawu Novog zaveta, iz groba vaskrsao treÊi dan posle smrti. »uda koja je Ëinio, kao i samo vaskrsnuÊe, susreÊu se u ranim istoËwaËkim mitovima.

Hristovi uËenici (dvanaest apostola), majka i sledbenici (ukupno oko 120 qudi) nastavili su molitve i pedeset dana posle wegove smrti doæiveli silazak Svetog duha (Duhovi). Ta hriπÊanska zajednica (opπtina) bila je sastavqena od Jevreja. Apostol Petar je preobratio u hriπÊanstvo joπ 5 000 qudi, Jevreja i pripadnika drugih naroda, pa je u Samariji, izvan jevrejske teritorije, osnovana druga opπtina.

U Siriji su 35. godine organizovani prvi progoni hriπÊana. Jedan od organizatora tih progona

bio je Jevrej Savle. Kod Damaska mu se desilo Ëudo ‡ Ëuo je glas Boæji, pa se preobratio u hriπÊanstvo i promenio ime u Pavle. Uskoro je otiπao u Jerusalim, pridruæio se Petru i kao odliËan poznavalac Svetog pisma postao prvi teolog nove vere. Petar i Pavle su 48. godine u Jerusalimu odræali apostolski sabor, na kome je jerusalimska crkva postala vodeÊa. Apostol Pavle je preduzeo tri misionarska putovawa na Kipar i u GrËku (Korint i Atinu). Rimske vlasti su ga uhapsile u Cezareji i na wegov zahtev prebacile u Rim jer je imao rimsko graansko pravo. Dok je u tamnici Ëekao suewe, Neron je organizovao progone hriπÊana i Pavle je pogubqen oko 64. godine. Ista sudbina zadesila je i apostola Petra, prvog episkopa grada Rima; pogubqen je u cirkusu nedaleko od danaπweg Vatikana.

Progoni su samo ojaËali hriπÊanstvo, koje se preko Palestine proπirilo na Malu Aziju, Makedoniju, GrËku, severnu Afriku i sam grad Rim.

Oko 200. godine πirom Carstva su nastajale hriπÊanske opπtine (komune), kojima su upravqali episkopi (nadzornici). Ujediwavawem hriπÊanskih opπtina, u 2. veku, nastala je hriπÊanska crkva. Poglavar hriπÊana na zapadu bio je rimski episkop, koji je kasnije nazvan papa (grË. papas ‡ otac), a na istoku je bilo nekoliko centara, Ëiji su se poglavari nazivali patrijarsi.

stala centar hriπÊanske kulture u kome su ustanovqeni prvi propisi o sluæbi Boæjoj i æivotu hriπÊanske zajednice. U Aleksandriji je æiveo i radio Origen, jedan od najveÊih uËiteqa hriπÊanstva, pisac prvog priruËnika hriπÊanskog uËewa.

Na Zapadu nije bilo teoloπkih πkola, ali pod uticajem hriπÊanskog uËewa zabrawene su gladijatorske borbe i kaæwavawe prestupnika razapiwawem na krst. Nedeqa je, u Ëast Hristovog vaskrsnuÊa 321. godine, zakonom uvedena kao dan odmora.

RazliËite uredbe donoπene u raznim delovima Carstva i πirewe brojnih jeresi bile su povod da zvaniËna hriπÊanska crkva utvrdi jedinstvena crkvena pravila. U vezi s tim je u Nikeji, 325. godine, sazvan Prvi vaseqenski sabor, kome je predsedavao sam car Konstantin. Sabor je osudio Arijevo uËewe o trojstvu, po kome Isus Hrist nije jednakosuπan (istovetan) s Bogom, veÊ samo biÊe sa boæanskim moÊima. Posle osude arijanstva formulisan je simvol vere, po kome je Hrist „Bog od Boga, Svetlost od Svetlosti, pravi Bog od pravoga Boga, roen ‡ nestvoren, istovetan sa Ocem“. U Nikeji je doneta odluka o crkvenim praznicima.

Progoni hriπÊana su potrajali i posle Nerona. Za vreme zabrana i progona hriπÊani su veru ispovedali na grobqima i u podzemnim skloniπtima, katakombama. U meusobnoj komunikaciji sluæili su se raznim simbolima kao znacima raspoznavawa. Simboli su bili golub, krst, sidro, jagwe, a najËeπÊe riba, jer je grËka reË ΙΧΘΥΣ ‡ riba bila skraÊenica od reËi „Isus Hrist, sin Boæji, spasiteq“.

Car Galerije je 311. prvi objavio edikt o toleranciji, ali veÊe dejstvo je imao Milanski edikt cara Konstantina 313. godine kojim su ukinute sve ranije mere protiv hriπÊana, wihovim opπtinama je vraÊena oduzeta imovina, a episkopi uzdignuti u rang kakav su imali senatori.

PoËetkom 4. veka, u Aleksandriji i Antiohiji su nastale prve teoloπke πkole. Aleksandrija je po-

Pored borbe sa Arijevim i drugim sektaπkim uËewima, hriπÊani su pokrenuli propagandu, a ponegde i prave pogrome, protiv paganskih verovawa. Poπto su stare religije izgubile naklonost dræave, hriπÊani su izdejstvovali da se one zabrane, wihovi hramovi uniπte, a imovina konfiskuje. Posledwi udarac paganskim verovawima zadao je car Teodosije kada se 391. godine odrekao zvawa vrhovnog sveπtenika i hriπÊanstvo proglasio za dræavnu religiju.

Biblija ili Sveto pismo je zbirka svetih spisa hriπÊana. Sastoji se iz Starog i Novog zaveta. Stari zavet, pisan na hebrejskom jeziku, obuhvata spise svrstane u tri „kwige“ (Petokwiæje, Proroci, Hagiografije), koje sadræe verske i istorijske tekstove Jevreja. U Novom zavetu su, na grËkom jeziku, zastupqena Ëetiri jevaneqa. Stari zavet je najpre preveden na grËki, a zatim i na latinski jezik. Najpotpuniji latinski prevod Biblije je Vulgata svetog Jeronima iz 4. veka, prevedena sa hebrejskog i grËkog originala. Biblija je do sada prevedena na skoro sve jezike sveta i πtampana viπe od bilo koje druge kwige. Ona

predstavqa i kwiæevno naslee Jevreja, koje ima duboke korene u kwiæevnosti naroda Mesopotamije i helenistiËkog sveta. To delo je najsnaænije uticalo na evropsku civilizaciju sredweg veka. Bilo je inspiracija mnogih stvaralaca u kwiæevnosti, likovnoj umetnosti i muzici.

PITAWA

1. Kojim su se simbolima sluæili hriπÊani u vreme progona?

2. Ko je i kada izjednaËio hriπÊanstvo sa drugim religijama u Carstvu? Kada je hriπÊanstvo proglaπeno za dræavnu religiju? Kako su se hriπÊani odnosili prema paganima?

3. Na kojim se jezicima propovedalo hriπÊanstvo u Rimskom carstvu?

Kriza i podela Carstva

Rimsko carstvo je od 4. veka bilo izloæeno nezaustavqivoj najezdi germanskih plemena. Ogromnom dræavom viπe nije bilo moguÊe upravqati iz jednog centra, pa je car Teodosije 395. godine podelio Carstvo na dva dela i ostavio ga svojim sinovima. GraniËna linija iπla je od Sirmijuma (Sremska Mitrovica) ka Drini, a zatim, zahvatajuÊi deo danaπwe Bosne, preko Budve, Jadranskog mora i Sredozemqa izlazila na Kirenaiku u danaπwoj Libiji. Zapadne provincije su bile

romanizovane tj. primile su uticaje (kulturu, jezik, veru) iz Rima, a istoËne helenizovane (pod uticajem grËke kulture).

Zapadno rimsko carstvo bilo je izloæeno æeπÊim napadima germanskih plemena i ona su, poËetkom 5. veka, preplavila sve provincije. Vizigoti su pod vostvom Alariha 410. godine zauzeli Rim i, poπto su dobili veliki otkup, napustili su ga. Novi voa ih je izveo iz Italije i odveo na jug Galije i severne ©panije, gde su 419. osnovali svoju dræavu, Kraqevinu Vizigota. To je bila prva varvarska dræava na teritoriji Zapadnog rimskog carstva.

Pre dolaska Vizigota, u ©paniju su, preko Galije, dospela joπ dva germanska plemena ‡ Vandali i Svevi. Vandali su iz ©panije preπli u severnu Afriku i na mestu danaπweg Tunisa osnovali svoju dræavu, Vandalsku kraqevinu. Oni su izgradili flotu s kojom su pustoπili Sredozemqe. Rim su zauzeli 455. godine, potpuno ga opqaËkali i do temeqa poruπili. Wihovo ime je kasnije uzeto kao simbol za ruπilaπtvo ‡ „vandalizam“.

TreÊa germanska dræava, nastala u okviru Zapadnog rimskog carstva, bila je Kraqevina Burgundija na jugoistoku Galije. Carevi su bili nemoÊni pred naletima Germana. Iz poruπenog Rima prestonica je preneta u Ravenu, ali rimske vlasti viπe nisu imale kontrolu ni u Italiji. Stvarnu vlast je imao voa najbrojnije plaÊeniËke vojske u Italiji Odoakar. S tom vojskom, sastavqenom od najamnika iz raznih germanskih plemena, 476. godine zbacio je posledweg rim-

skog cara Romula Avgustula, πto se uzima kao kraj Zapadnog rimskog carstva. IstoËna polovina Carstva (Vizantija) preæivela je varvarske najezde i opstala do 1453. godine, do pada Carigrada pod vlast Turaka.

PITAWA

1. Zbog Ëega je car Teodosije podelio Carstvo 395. godine? Kojim je pravcem iπla linija razgraniËewa?

2. ©ta je romanizacija? Koji narodi pripadaju romanskoj grupi naroda? Zaπto nije doπlo do romanizacije istoËnih provincija?

3. Navedite imena germanskih plemena koja su preplavila Zapadno rimsko carstvo. Koji se dogaaj uzima za kraj Zapadnog rimskog carstva?

Oko 400 godine p.n.e. iz Galije su, Dunavom, u Panoniju prodrli Kelti (Gali) i naselili Barawu, istoËnu Slavoniju i Srem. Iz nove postojbine preduzeli su napad na GrËku, ali su kod Delfa doæiveli teæak poraz (279. godine p.n.e.). Iz GrËke su preπli u Malu Aziju i nastanili se u provinciji koja je po wima nazvana Galatija. Keltsko pleme Singi, iz plemenskog saveza Skordiska, osnovalo je u 3. veku p.n.e. na uπÊu Save u Dunav grad Singidunum (Beograd). Rimska osvajawa na Balkanu poËela su krajem 3. veka p.n.e. uplitawem Rimqana u sukob izmeu Ilira i grËkih kolonija na Jadranu. Kada su Rimqani „uzeli u zaπtitu“ grËke kolonije, nekoliko ilirskih plemena se ujedinilo pod vostvom Argona. Za vreme kraqice Teute Iliri su nastavili sa osvajawem i pqaËkawem grËkih kolonija. Rimqani su intervenisali i 228. godine p.n.e, prisilili Teutu na pokornost i Ilirima nametnuli obavezu plaÊawa danka.

PoËetkom 2. veka p.n.e. Rimqani su pridobili ilirska plemena oko Skadra i wihovog kraqa Pleurata i zaratili protiv Makedonije. Kad je Pleuratov sin Gencije napustio savez sa Rimom i stao na stranu makedonskog kraqa Perseja, Rimqani su zauzeli wegovu zemqu i podelili je na tri dela.

Pokoravawe unutraπwosti Balkana poËeo je Oktavijan 35. godine p.n.e. Najpre je pokorio Japode, razorio wihov glavni grad Metulum, a zatim Panonce oko Siscije (Sisak) i Dalmate. Do 9. godine p.n.e. Rimqani su osvojili Panoniju do Dunava.

Najstarije stanovniπtvo Balkanskog poluostrva bili su TraËani, Iliri i Grci. IstoËni deo Balkana (Bugarska, najveÊi deo Srbije i severoistoËna Makedonija) naseqavali su Mezi, jedno od traËkih plemena. DaËani su naseqavali danaπwu Rumuniju, a Geti Banat. Jug Balkanskog poluostrva bio je nastawen Grcima i wihovim saplemenicima Makedoncima. Zapadni deo poluostrva naseqavala su brojna ilirska plemena ‡ Histri, Liburni, Japodi, Dalmati, Dokleati, Dardanci.

Ilirska plemena Desidijati i Breuci podigli su ustanak protiv rimske vlasti. Taj Dalmatinsko-panonski ustanak trajao je tri godine (6‡9).

Po okonËawu rimskih osvajawa na Balkanu su uspostavqene provincije: Panonija, Dalmacija, Mezija, Dakija, Trakija, Makedonija i GrËka. Od kraja 4. veka balkanske provincije su pqaËkali Vizigoti, a u drugoj polovini 5. veka Ostrogoti. Teritorija danaπwe Srbije je ulazila u okvire nekoliko provincija. Preko Srbije su iπli vaæni rimski putevi duæ kojih se razvilo niz gradova (Sirmijum, Singidunum, Viminacijum, Naisus). U Singidunumu su bile smeπtene Trajanove legije, s kojima je prokopao put kroz nepristupaËne litice –erdapa i izgradio most na Dunavu. O tom poduhvatu svedoËi Trajanova tabla, spomenik koga je car Trajan podigao u –erdapskoj klisuri.

Sa balkanskih prostora poticalo je oko petnaest rimskih careva, od kojih s podruËja Srbije desetak. Wih πestorica roeni su u Sremskoj Mitrovici (Sirmium) i okolini: Decije Trajan, Aurelijan, Prob, Maksimijan, Konstancije ¶¶ i Gracijan. Konstantin

PITAWA

Veliki i Konstancije ¶¶¶ bili su iz Niπa, Jovijan iz okoline Beograda, Galerije iz ZajeËara. Trajni trag na naπem tlu ostavio je Galerije ‡ palatu Gamzigrad. On je zapamÊen kao nemilosrdan progoniteq hriπÊana, da bi pred smrt 311. godine objavio edikt o verskoj toleranciji. Ni Konstantin Veliki nije za wim zaostajao u primeni represalija, ali je zbog priznavawa hriπÊanstva i drugih dela dobio naziv Veliki.

Samo jedan od wih zasluæio je da ga nazovu „milostivi i blagi“ ‡ car Aurelijan. Tokom opsade jednog grada obeÊao je da, poπto zauzmu grad, ni psa neÊe ostaviti u æivotu. Ali Ëim je grad pao, on je zabranio svako nasiqe, naroËito Ëiwewe zloËina. Kad su ga vojskovoe podsetile πta im je obeÊao, rekao je: „Pa dobro, eto, pobijte sve pse.“

Car Prob (276‡282) izgradio je kanal u Sremu koji se i danas upotrebqava. On je, takoe, utemeqio vinogradarstvo jer je u okolini Sremske Mitrovice i na obroncima Fruπke gore zasadio vinovu lozu donetu iz Italije.

1. Koja su plemena naseqavala Balkansko poluostrvo u doba rimskih osvajawa?

Car Galerije

2. Koje je od ovih plemena u 3. veku p.n.e. osnovalo Singidunum? Kako je organizovana rimska vlast na Balkanu?

RIMSKA KULTURA STARI RIM

Kultura

Religija

U Rimu su se dugo vremena odræali ostaci totemizma. Svaka porodica imala je svoja boæanstva (zaπtitnike). Bogovi ‡ Ëuvari kuÊe bili su penati (dobri duhovi), a Ëlanove porodice i imovinu su, izvan kuÊe, Ëuvali lari. Otac porodice (pater familias) vrπio je obrede povodom vaænih praznika.

Prvobitna rimska religija se promenila pod uticajem grËke i etrurske. Od Grka su preuzeli veÊinu boæanstava i dali im rimska imena. Vrhovni bog Jupiter, gospodar neba i Zemqe, bog muwe, odgovarao je grËkom Zevsu; Neptun, bog mora ‡ Posejdonu, Junona je bila zaπtitnica braka, a Minerva mudrosti i znawa, kao grËka Atina. Apolonu, bogu lepote i telesne harmonije, nisu ni mewali ime.

Od Etruraca su preuzeti Saturn (boæanstvo useva) i Vulkan, bog vatre i zaπtitnik kovaËkog zanata. Boga Sunca (svetlosti) Mitru preuzeli su od Persijanaca.

Rimqani su se zanimali za boæanstva svojih suseda i neprijateqa i molili im se u vreme rata.

Kwiæevnost. Rimqani su se dugo sluæili kwiæevnim delima prevedenim sa grËkog jezika. Prvim rimskim pesnikom smatra se Livije Andronik, Grk koji je posle osvajawa Tarenta doveden u Rim kao rob. Andronika je wegov gospodar oslobodio i on je napisao prvu tragediju na latinskom jeziku i sa grËkog na latinski jezik preveo Odiseju Prvi domaÊi pisci bili su Nevije i Plaut. Gnej Nevije je pisao drame, a postao je Ëuven po epskom delu Prvi punski rat. Plaut je pisao komedije (Hvalisavi vojnik).

Rimska kwiæevnost je dostigla vrhunac krajem 1. veka p.n.e., Ëemu je doprineo i bogati Rimqanin, Avgustov prijateq Mecena. On je okupio darovite pesnike i materijalno ih pomagao, a wegovo ime je postalo sinonim za sve one koji materijalno pomaæu umetnike.

U Avgustovo doba æivela su tri najznaËajnija rimska pesnika ‡ Vergilije, Horacije i Ovidije. Publije Vergilije Maron je pod Meceninim uticajem napisao ep o zemqoradwi Georgike, a po ugledu na Ilijadu i Odiseju napisao je Eneidu. Kvint Horacije Flak slavu je stekao delima Satire, Ode i Poslanice. Publije Ovidije Nazon je zbog veze sa Avgustovom kÊerkom proteran u Tomi (danas Konstanca na Crnom moru). Proslavio se delima Metamorfoze (Preobraæaji) i Qubavna veπtina. U izgnanstvu je napisao Pisma sa Ponta.

Oktavijanov savetnik i prijateq Marko Terencije Varon u satiri Troglavo Ëudoviπte ismejao je potpisnike Prvog trijumvirata. Rimqani su cenili besedniπtvo (retoriku) i tu veπtinu su uËili od rane mladosti. Poznavawe retorike bilo je preduslov za svaki dræavniËki posao. Senatori, na primer, bili su u stawu da satima lepo i teËno govore u senatu. NajËuveniji rimski besednici (govornici) bili su Gaj Grah, Marko Tulije Ciceron i Gaj Julije Cezar.

Filozofija. Rimqani su u oblasti filozofije dali nekoliko znaËajnih imena. Tit Lukrecije Kar je poznat po delu O prirodi stvari. Marko Aurelije (161‡180), car filozof, na grËkom jeziku je objavio komentare pod naslovom Samome sebi. Lucije Anej Seneka izuËavao je retoriku i stoiËku filozofiju. Od wegovih dela izdvajaju se: O smirenosti duπe, O postojanosti mudraca, O gnevu.

Nauke. Rimski istoriËari su unapredili istorijsku nauku uvoewem novih istoriografskih vrsta. U memoarskom delu Galski i graanski rat Gaj Julije Cezar je opisao dogaaje u kojima je sam uËestvovao. Tit Livije je napisao rimsku istoriju od osnivawa grada Rima. Istorija prvog perioda Carstva (14‡96) prikazana je u delima Anali i Istorije Kornelija Tacita.

Rimqani su utemeqili pravnu nauku, Ëime su zaduæili ËoveËanstvo. Pisano pravo poËelo je Zakonima dvanaest tablica, objavqenim oko 450. godine p.n.e., a u narednim vekovima ono se razvijalo izdavawem novih zakona.

Od 5. veka p.n.e. pravnici su poËeli da objavquju zbirke zakona. Jedna od poznatijih zbirki graanskog prava objavqena je sredinom 1. veka p.n.e.

Zakoni su revidirani i prilagoavani potrebama vremena. U 2. veku nastao je uxbenik rimskog prava Institucije, delo pravnika Gaja Teodosijev kodeks, objavqen 438. godine, bio je nezamenqiva zbirka zakona sve do pojave Justinijanovog Zbornika graanskog prava. U oblasti prirodnih nauka Rimqani su imali malobrojne predstavnike. Wihova enciklopedijska dela Ëesto sadræe tue, prepisane radove.

Marko Terencije Varon je izuËavao skoro sve tada poznate nauke. Varonovo delo, zasnovano na radovima grËkih nauËnika, posluæilo je u sredwem veku, kao osnova za „sedam slobodnih veπtina“.

Plinije Stariji je pisac opseænog dela Istorija prirode. Iako prepuno greπaka, to delo je u Evropi vekovima sluæilo kao priruËnik za sticawe znawa o prirodi i prirodnim naukama.

Aul Kornelije Celzus je pisac obimnog, enciklopedijskog priruËnika u kome su bila prikazana sveukupna dotadaπwa znawa o poqoprivredi, medicini, vojnim veπtinama, retorici, filozofiji i pravu. Celzusova Medicina jedno je od najnaprednijih dela primewene medicine starog veka.

Lucije Junije Kolumela, agronom iz doba Neronove vladavine, napisao je enciklopedijsko delo o poqoprivredi i æivotu na selu, u kome je prikazao znawa Grka, Kartagiwana i Rimqana.

Za vreme rimske vladavine oËuvali su se najveÊi centri helenistiËke kulture, meu kojima su najvaæniji bili Aleksandrija i Atina. Mnogi Grci iz aleksandrijske πkole stupili su u sluæbu Rima i uπli u istoriju nauke celokupnog ËoveËanstva.

Heron (20?‡62), matematiËar i fiziËar iz Aleksandrije, prvi je otkrio princip rada parne maπine (konstruisao toËak s pogonom na vodenu

paru i primenio ga u radu vodoskoka ‡ fontane).

Wegovi izumi nisu primeweni u proizvodwi, pa su pali u zaborav. Parna maπina je ponovo otkrivena i primewena tek u 18. veku (Xems Vat).

Ptolemej Klaudije (2. vek), astronom, matematiËar i geograf. Sakupio je sva dotadaπwa znawa iz astronomije i objavio ih u MatematiËkom zborniku, koji su Arabqani pod nazivom Almagest preneli u Evropu. Poznata su mu dela Geografija i Optika, koja su do 16. veka koriπÊena u Evropi. Wegov geocentriËni sistem je osporio Kopernik.

Galen (oko 131‡201), grËki lekar, najpoznatije ime antiËke medicine. Æiveo je u Aleksandriji i Rimu. Doπao je do vaænih otkriÊa u oblasti anatomije.

Dioskurid (1. vek), objavio pet kwiga sa opisom svih poznatih lekova (De materia Medica). Hipatija (oko 370‡415), iz Aleksandrije, prva æena ‡ filozof, matematiËar i astronom. Zbog darovitosti, skromnosti i lepote izabrana je za voditeqa jedne filozofske πkole u Aleksandriji. NajveÊi uspeh postigla je izuËavajuÊi astronomiju i matematiku i tim se naukama potpuno posvetila.

Temeqno obrazovana, Hipatija je bila simbol uËenosti i nauke. HriπÊani su tada nauku smatrali za paganstvo i Hipatiju je pogubila fanatiËna gomila. Wenom smrÊu poËiwe opadawe Aleksandrije kao glavnog centra antiËkih znawa.

©kolstvo i obrazovawe u Rimu U najranijem uzrastu roditeqi su bili vaspitaËi i uËiteqi

svoje dece. UËili su ih pisawu, Ëitawu i raËunawu. Kako je zemqoradwa bila najvaænije zanimawe, deca su dobijala osnovne pouke iz agronomije i obiËaja. U doba Republike uËili su napamet Zakone dvanaest tablica. Korenite promene u obrazovawu nastupile su u 2. veku p.n.e., kad je uveden znatno sloæeniji sistem πkolovawa. ©kolsko obrazovawe je poËiwalo u sedmoj godini æivota, ali o wemu nije brinula dræava veÊ sami roditeqi. Deca bogatih Rimqana imala su domaÊe uËiteqe, obiËno Grke, robove (pedagoge), od kojih su dobijali osnovno obrazovawe ‡ Ëitawe i raËunawe. Prve sredwe πkole u Rimu otvaraju se sredinom 2. veka p.n.e. U wima je sticano helenistiËko obrazovawe. Stara rimska aristokratija (npr. Katon) nije se mirila sa πirewem grËkih uticaja, ali nije uspela ni da ih zaustavi.

U πkolama tog ranga izuËavani su grËka i latinska kwiæevnost, gramatika, retorika i osnove filozofije, a od prirodnih nauka matematika i astronomija. Sredwe πkole pohaali su deËaci od dvanaest do πesnaest godina.

Sa πesnaest godina mladiÊi su oblaËili togu i kod istaknutih rimskih uËiteqa retorike i grËkih besednika usavrπavali retorsko obrazovawe. PripremajuÊi se za advokaturu, govorniπtvo su veæbali istupawem na forumu, a rimsko pravo prouËavali pod nadzorom poznatih pravnika. Sinovi senatora i rimske aristokratije su se daqe usavrπavali u filozofskim i retorskim πkolama u GrËkoj (u Atini i na Rodosu) i Maloj Aziji (u Pergamu), gde su sticali najviπi stepen obrazovawa.

U doba Carstva πkole su osnivane i u provincijama (Milano, Bordo, Kartagina, Antiohija, Bejrut).

Umetnost. Teæwa za praktiËnim uticala je da Rimqani u arhitekturi spoje lepo i korisno. Najviπi stepen originalnosti postigli su u gradwi amfiteatara, akvadukata (vodovoda), vijadukata (mostova) i izvanrednih puteva, koji su, po pravilu, najkraÊom linijom iπli ka Rimu („Svi putevi vode u Rim“). Snabdevawe vodom i gradwa mostova i puteva bila je briga dræave. SpecifiËan vid rimske arhitekture su stubovi i trijumfalne kapije, podizane u Ëast pobednika, vojskovoa i careva.

Rimqani su do 2. veka p.n.e. kopirali Grke, a kasnije pozajmqivali elemente iz grËke umet-

nosti da bi ih preradili i prilagodili sopstvenim potrebama. Tako su postepeno „dobijali nova i potpuno rimska umetniËka reπewa“. Avgust je zavrπio brojne Cezarove projekte i sam podigao graevine kakve do tada nisu postojale u Rimu (Ærtvenik mira i Forum). Hvalio se kako je zatekao grad od opeke, a ostavio mermerni grad.

Amfiteatar ili arena je graevina kruænog oblika u kojoj su izvoene cirkuske igre i borbe gladijatora i divqih zveri. Od poËetka 1. veka p.n.e. rimski graditeqi su ovladali gradwom luka i svoda, pa je u Pompeji 80. godine p.n.e. izgraen prvi amfiteatar. Najblistavija graevina te vrste je Koloseum, sagraen u peridu od 69. do 79. godine. Hram posveÊen rimskim bogovima je Panteon, remek-delo rimske arhitekture svih

vremena. Panteon je 609. godine pretvoren u hriπÊansku crkvu.

Reprezentativna graevina posebnog arhitektonskog stila je bazilika cara Maksencija, koja je kasnije posluæila kao prototip hriπÊanske bazilike.

PoËetkom 2. veka podignut je Trajanov stub, delo Apolodora iz Damaska. U reqefu koji spiralno obavija stub visok 30 m, isklesano je 2 500 figura s predstavama Trajanove vladavine. Slavoluci ili trijumfalne kapije podizane su u Ëast pobeda i vojskovoa πirom Carstva, a najpoznatiji je Konstantinov slavoluk u Rimu.

O rimskoj arhitekturi Avgustovog vremena znamo zahvaqujuÊi Vitruvijevom delu O arhitekturi (De Architecturae). Ono je znaËajno jer daje pregled tehnike rimskog graevinarstva.

NajznaËajniji arhitekta Rimskog carstva bio je Grk Apolodor iz Damaska, koga je car Trajan angaæovao da sagradi most na Dunavu, koji je povezivao provincije Gorwu Meziju i Dakiju (danaπwe Srbiju i Rumuniju). Proslavio se izgradwom Trajanovog foruma i slavoluka s Trajanovim stubom.

Skulptura je Rimqanima sluæila u dekorativne svrhe, kao ukras u kuÊi, vrtu, na slavolucima, ærtvenicima, sarkofazima...

Posle pokoravawa GrËke, u mnoπtvu kulturnog blaga u Italiju je dopremqeno na hiqade skulptura kojima su ukraπavani forumi, vrtovi i kuÊe bogataπa, πto je postalo pomodarstvo.

Nedostatak grËkih i helenistiËkih originala uslovio je potrebu za pravqewem wihovih kopija. Kopirawe grËkih uzora podsticali su i pojedini carevi, najviπe Hadrijan, koji je zbog svog helenofilstva dobio nadimak GrËiÊ.

GrËki uticaji su se odræali i u doba Carstva, naroËito u predstavqawu zvaniËnih vladarskih portreta. Poznati su portreti cara Avgusta, raπireni u svim delovima Carstva, na kojima je, iako veÊ u godinama, predstavqan kao mladiÊ. Jedan od retkih originalnih spomenika rimske umetnosti je bronzana kowiËka statua cara Marka Aurelija.

PITAWA

1. Kakav su uticaj Grci i Etrurci imali na rimsku religiju? Navedite primere.

2. Koji su najpoznatiji pesnici „zlatnog doba Rima“? O Ëemu govore wihova dela?

3. Koji je rimski pesnik napisao prvu tragediju na latinskom jeziku i Odiseju preveo sa grËkog na latinski?

4. Uporedite grËko i rimsko kwiæevno stvaralaπtvo.

5. ©ta znaËi izreka „Svi putevi vode u Rim“?

6. Koja graevina predstavqa remek-delo rimske arhitekture?

7. Navedite najlepπe primere stubova i slavoluka posveÊenih vladarima.

8. Kojim se delima proslavio arhitekta Apolodor iz Damaska?

9. Navedite najznaËajnije rimske istoriËare.

10. Zaπto se kod Rimqana najviπe razvilo pravo?

11. Po Ëemu su poznati Plinije, Celzus i Kolumela?

12. U kojim su πkolama usavrπavali znawa sinovi visoke rimske aristokratije?

13. Koje su osobine odlikovale prvu æenu matematiËara ‡ Hipatiju?

SREDWI VEK

ZAPADNA EVROPA U RANOM SREDWEM VEKU

Velika seoba naroda

HuniiGermani

Mongolsko-turansko pleme Huni pokrenulo se s prostora severne Kine i 375. godine proπlo kroz Vrata naroda (ravnica izmeu planine Urala i Kaspijskog jezera). U isto vreme, iz severne Evrope su se na istok pokrenula germanska plemena IstoËni i Zapadni Goti (Ostrogoti i Vizigoti). Vizigoti su se nastanili na uπÊu Dunava, a Ostrogoti ‡ od doweg toka Dwestra i Dwepra do reke Don. Sudar Huna i Germana oznaËio je poËetak velikog kretawa naroda na evropskim prostorima, koje je trajalo od kraja 4 do poËetka 10 veka. Huni su pokorili Ostrogote, a Vizigoti su se, po odobrewu cara Valensa 376. godine naselili

u rimsku provinciju Dowu Meziju. Dve godine kasnije Vizigoti su digli pobunu, pa je liËno car Valens poπao s vojskom da ih umiri. ObraËun se zavrπio carevim porazom i pogibijom kod Adrijanopoqa (Jedrene). Car Teodosije je Vizigote usmerio ka zapadu Balkana, odakle su preπli u Italiju i, pod vostvom Alariha, 410. godine zauzeli Rim. Tokom 5. veka germanska plemena su preplavila Zapadno rimsko carstvo i gotovo neometano osni-

Hunski ratnik

Ostrogotski kowanik

vali svoje dræave: Vizigotsku kraqevinu (419‡711), Vandalsku kraqevinu (429‡534) i Kraqevinu Burgundiju (443‡534). S podruËja danaπwe Danske, u Britaniju su preπla germanska plemena Angli, Sasi i Jiti i pokorili romanizovane Kelte. Starosedeoci Briti su pod wihovim pritiskom preπli Lamanπ i naselili se u severnom delu Galije, u pokrajini koja se po wima naziva Bretawa. Tokom 5. veka Galiju su naselili i Franci.

Po dolasku u Evropu, Huni su pqaËkali teritorije Zapadnog i IstoËnog rimskog carstva (Vizantije). Wihova dræava je najveÊi uspon doæivela pod vostvom Atile (434‡453), koga su protivnici nazivali „BiË Boæji“. Centar hunske dræave (ring) bio je u Panoniji, negde u okolini Kikinde. Pod vlast Huna dospela su germanska plemena Ostrogoti i Langobardi i deo Slovena. U pohodu na zapad, u bici na Katalaunskim poqima, nedaleko od Pariza, Hune je 451. zaustavio rimski vojskovoa Aecije. Posle te bitke Huni su preπli preko severne Italije i primorali Zapadno rimsko carstvo na plaÊawe danka. Kad je Atila umro,

wegova dræava se raspala, a pokorena plemena i narodi oslobodili su se hunske vlasti. Ostrogoti su preπli na desnu obalu Dunava i, u sporazumu sa Vizantijom, preselili se u Italiju. Pod vostvom kraqa Teodoriha sruπili su Odoakarovu dræavu i 493. godine osnovali Ostrogotsku kraqevinu, koju je sredinom 6. veka uniπtila Vizantija. Oko 566. godine u Panoniju su se iz Azije doselili Avari, tursko mongolsko pleme, sliËno Hunima. Pod pritiskom Avara Langobardi su iz istoËne Slavonije i Panonije preπli u severnu Italiju. Po tom plemenu se severnoitalijanska nizija naziva Lombardija. Langobardsku kraqevinu je pokorio Karlo Veliki i pripojio FranaËkoj (774).

Iz Skandinavije je krajem 9. veka pokrenut iseqeniËki talas severnih germanskih plemena ‡ Normana, sa kojima se zavrπava velika seoba naroda. Deo Normana se naselio u severnoj Francuskoj, u oblasti koja se po wima naziva Normandija. Jedan wihov ogranak su Vikinzi, koji su se nastanili na Islandu i preko Grenlanda 1000. godine doπli do obala Severne Amerike. TreÊa grupa Normana, poznata pod imenom Varjazi, osnovala je uporiπta na slovenskim teritorijama, u oblasti jezera Ladoga i ovladala reËnim tokovima od BaltiËkog do Crnog mora.

U periodu od 5. do 7. veka pokrenula su se brojna slovenska plemena iz istoËne i centralne Evrope. Po okonËawu tih seoba meu Slovene su se 679. doselili Bugari, a zatim 896. godine Maari. Tokom Seobe naroda germanska plemena su poruπila veÊinu gradova u Zapadnom rimskom carstvu, Ëime je prekinut privredni i kulturni razvoj Evrope.

PITAWA

1. Koji je dogaaj oznaËio poËetak Velike seobe naroda?

2. Koliko je trajalo to kretawe naroda?

3. Zbog Ëega je istoËni deo carstva bio mawe ugroæen?

4. Pokaæi na karti pravce kretawa tih naroda i prostore na kojima su stvorene wihove dræave.

5. Zbog Ëega Rimqani nisu uspeli da odbiju napade Huna i Germana?

6. Koje su od varvarskih dræava nestale u ranom sredwem veku?

FranaËka dræava

Franci su germanska plemena koja su u 5. veku æivela na uπÊu reke Rajne. Odatle su, kao saveznici Rima, postepeno naseqavali Galiju. Plemena je ujedinio Hlodoveh (481‡511) i osnovao FranaËku dræavu. Hlodoveh je bio rodonaËelnik dinastije Merovinga, koja je dobila ime po legendarnom voi Franaka Merovehu. PrimajuÊi hriπÊanstvo, pridobio je domaÊe galo-rimsko stanovniπtvo, Ëime je ojaËao sop-

stveni poloæaj i uËvrstio franaËku vlast u Galiji.

Tokom 7. veka, vlast franaËkih kraqeva znatno je oslabila i dræava se raspala na tri skoro nezavisna dela (Austrazija, Neustrija i Burgundija). Taj period FranaËke, u kome je sve veÊu ulogu dobijao upravnik dvora ‡ majordom, nazvan je doba lewih kraqeva. Jedinstvo dræave uspostavio je majordom Karlo Martel (715‡741). PoËetkom 8. veka, FranaËku su iz ©panije napadali Arabqani i 732 godine dospeli do Poatjea,

gde ih je Karlo Martel teπko porazio i zaustavio wihovo daqe prodirawe u zapadnu Evropu. Posle Karla Martela majordom je bio Pipin Mali. Na poziv pape suzbio je Langobarde koji su napadali Rim. Od pape je dobio saglasnost da zbaci nesposobnog vladaoca Hilderiha III i da se proglasi za kraqa FranaËke. Pipin Mali (751‡768) je osnovao dinasiju Karolinga. Langobardi su i daqe ugroæavali Rim, pa je Pipin opet intervenisao, potisnuo ih iz rimske i ravenske oblasti i 756. godine predao ih papi na upravu. Tako je nastala papska dræava, a papa postao i svetovni gospodar.

Pipina je nasledio sin, Karlo Veliki (768‡814), koji je bio i najznaËajniji vladar dinastije Karolinga. Pokorio je Langobardsku kraqevinu (774), Bavarsku, Slovene u Karantaniji i Avare (769) u Panonskoj niziji.

Letopisac iz doba Karla Velikog piπe: „Od svih ratova koje je vodio Karlo, jedan od najveÊih bio je onaj koji je preduzeo protiv Avara. Taj rat je vodio

veÊom srËanoπÊu i znatno veÊom ratnom opremom nego ostale. Koliko je bojeva voeno i koliko je krvi proliveno, najboqe svedoËi sama Panonija: sada je to kraj bez ijednog stanovnika. A mesto gde se nalazio kaganov dvor tako je opustoπeno da se ne vidi ni trag qudskog naseqa. U tom ratu izginulo je sve hunsko plemstvo, propala je Ëitava wihova slava, odnet je sav novac i sve blago tamo sakupqeno tokom dugog vremena. A u kaganovom dvoru naπlo se toliko zlata i srebra da se s pravom moæe reÊi: Franci su praviËno oduzeli Avarima ono πto su Avari ranije opqaËkali od drugih naroda.“

Avari su posle toga nestali sa istorijske pozornice Wihov neslavni kraj postao je sinonim za surovo stradawe: „Pogiboπe kao Avari“.

Pod vlaπÊu Karla Velikog ujediwen je najveÊi deo danaπwih zemaqa ‡ Francuske, NemaËke, ©vajcarske, Holandije, Belgije, Austrije i Italije. U ©paniji je pretrpeo poraz, u ratu s Arabqanima. Vodio je ratove protiv slovenskih plemena ViliÊa, LuæiËkih Srba i »eha i na wihovim zemqama osnivao pograniËne grofovije (marke).

Papa Lav III je 800. godine Karla Velikog krunisao za cara. Proglaπewe carstva na Zapadu predstavqalo je teæak udarac za Vizantiju, koja se viπe nije mogla predstavqati kao legitimni naslednik Rimskog carstva. Poπto Vizantija nije mogla niπta preduzeti, car Mihailo I je 812. godine, mirom u Ahenu, priznao Karla Velikog za cara.

Prema biografu Ajnhardu, Karlo Veliki je bio „Ëovek od akcije, a ne mislilac. ... Upornost, a ne intelektualna briqantnost, donosila mu je pobede u ratovima i doprinela da skoro svi rezultati wegovog dela budu trajni.“

Tajnu pismenosti nikada nije savladao iako je, do kraja æivota, pod jastukom dræao voπtane tablice za pisawe. Ono πto nije znao pitao je savetnike iz raznih zemaqa, kojima se okruæio.

Najduæe je boravio u Ahenu, gde mu se nalazio dvor i kapela s prestolom. U Ahenu je podigao graevine po ugledu na one iz doba Justinijanove obnove Rimskog carstva.

*****

Unuci Karla Velikog su Verdenskim ugovorom (843) podelili FranaËko carstvo na tri dela: zapadnu FranaËku dobio je Karlo ∆elavi, istoËna je pripala Ludvigu NemaËkom, a oblast izmeu istoËne i zapadne FranaËke i Italija pripali su Lotaru, koji je nosio titulu cara. To je bio poËetak nastanka potowih nacionalnih dræava, Francuske i NemaËke.

PITAWA

1. Kada je osnovana FranaËka dræava?

2. Na koji naËin je Hlodoveh uËvrstio franaËku vlast u Galiji?

3. ©ta se deπavalo u FranaËkoj od 7. veka do Karla Martela?

4. Kako je doπao na vlast Pipin Mali?

5. Koje je zemqe obuhvatala FranaËka u doba Karla Velikog?

6. Ko su majordomi, a πta su marke?

7. Zbog Ëega se Vizantija nije mogla suprotstaviti proglaπewu Karla Velikog za cara?

8. ©ta je postignuto mirom u Ahenu izmeu dva carstva?

9. Kako je podeqeno FranaËko carstvo posle Karla Velikog?

10. Kakvu je ulogu imao Lotar ¶?

Feudalno druπtvo

Zauzimawem teritorija Zapadnog rimskog carstva, Franci su pokorili domaÊe stanovniπtvo, romanizovane Gale i od veleposednika oduzeli polovinu zemqe, na kojoj su naselili svoje saplemenike. Pokorene Rimqane osvajaËi nisu pretvarali u robove, veÊ su im omoguÊili da slobodno æive i obrauju preostali deo imawa. Franci i galo-rimsko stanovniπtvo, veÊinom sastavqeno od seqaka i kolona, dugo su æiveli odvojeno, sa razliËitim zakonima (prvi po franaËkim, drugi po rimskim). Merovinzi su na osnovama rimskog zasnovali svoje pravo (Lex Salica). Franci su bili slobodni seqaci i nisu plaÊali nikakve poreze. Jedina im je obaveza bila da, po pozivu, idu u rat. Seqaci‡vojnici

morali su sami da nabavqaju oruæje i opremu jer o tome nije brinula dræava. Kraq je sa svojom svitom svake godine, poËev od marta, vrπio smotru vojnika okupqenih na lokalnim skupπtinama nazvanim majske skupπtine.

U poËetku je svaka porodica imala dovoqno zemqe i mogla je opremiti svog vojnika, ali posedi su se deobom meu sinovima i naslednicima toliko usitnili da je vladalo opπte siromaπtvo i samo su retki pojedinci mogli uspeπno odgovoriti vojnoj obavezi.

S obzirom na to da slobodni seqaci viπe nisu mogli ispuwavati vojne obaveze, majordom Karlo Martel je preraspodelio crkvenu zemqu, oduzeo deo crkvenih imawa i dodelio ih vojnicima. Ti posedi se nazivaju beneficijumi (dobroËinstva) i dodeqivani su na doæivotno koriπÊewe, pre svega za izdræavawe vojnika. Ukoliko vlasnik beneficijuma nije imao sina da ga nasledi kao vojnik, imawe je oduzimano i davano drugom.

©irewem dræave kraq nije viπe mogao liËno vrπiti smotre niti neposredno upravqati zemqom. Stoga je Karlo Veliki sproveo opseæne reforme tako πto je teritoriju dræave podelio na grofovije i dao ih, u vidu beneficijuma, na upravu Ëlanovima svoje porodice i odanim pripadnicima svite koja ga je okruæivala. Grofovije u pograniËnim predelima nazivale su se marke ili markgrofovije.

Sredwovekovni zamak

Svi koji su dobili grofovije kao beneficijum (grofovi, kneæevi, vojvode) prethodno su kraqu polagali zakletvu i obavezali se da Êe o svom troπku naoruæati i povesti u rat odreeni broj vojnika kada ih on pozove. Tako su postali kraqevi vazali (vasus ‡ sluga), a on wihov senior (stariji). Neposredni kraqevi vazali Ëinili su najviπi sloj plemstva (feudalci), a kako ni oni sami nisu mogli kontrolisati teritoriju cele grofovije, davali su u beneficijum po desetak sela qudima koji su se obavezali na vojnu sluæbu. Dakle, i krupno plemstvo je imalo svoje vazale ‡ niæe plemstvo s nevelikim posedima, tj. ritere, koji su u sredwem veku postali osnova vojske svih dræava na Zapadu. Riteri su bili odgovorni svom senioru, ali ne i kraqu, pa je zbog toga vaæila izreka: „Vazal moga vazala nije moj vazal“. Tokom 9. i 10. veka beneficijum se pretvorio u nasledno dobro i nazivao se feud (posed), po kome je i sistem nazvan feudalizam

Feudalno druπtvo se grafiËki moæe predstaviti u vidu piramide na Ëijem su vrhu vladar, visoko plemstvo i riteri, tj. sloj feudalaca. Ostali, najveÊi deo piramide zauzimali su seqaci (kmetovi).

Nekadaπwi slobodni seqaci postali su kmetovi pripala feudalcima i za wu su morali plaÊati brojne daæbine, koje su se jednim imenom zvale feudalna re se u kuluËewu na feudalËevom imawu odreen broj dana u mesecu (radna), davawu dela sopstvenih proizvoda (naturalna) i plaÊawu poreza u novcu (novËana renta).

Crkve i mana ri su takoe raspolagali ogromnim zemqiπnim posedima koje su

obraivali kmetovi na isti naËin i pod istim uslovima kao imawa feudalaca. Osnovna karakteristika privrede ranog sredweg veka jeste zaostalost. Jedine privredne grane bile su zemqoradwa i stoËarstvo (naturalna privreda). Poπto nisu postojali gradovi, veÊa naseqa su nastala oko crkvenih sediπta, episkopija. Dræave nisu imale administrativni centar (glavni grad) jer se vladar s dvorom selio od jednog imawa do drugog (kasnije grofovije), koja su ga izdræavala. Od 9. veka vladar i plemstvo su podizali zamkove, obiËno na uzviπewima, da bi imali pregled okoline radi odbrane. Oko zamka se prostiralo nepregledno, liËno imawe feudalca, dok su u okolini bila raπtrkana sela s malim posedima kmetova. Zanatstvo i trgovina kao privredne grane znaËajne za dræavu nisu postojali. Svako imawe, kmeta ili feudalca, proizvodilo je obuÊu, odeÊu, alatke za obradu zemqe i, uopπte, sve πto mu je bilo potrebno. Sloæenije proizvode izraivali su struËwaci, putujuÊe zanatlije „torbari“, poput kotlokrpa, zidara, zlatara, preraivaËa metala. Lokalna trgovina se svodila na prostu razmenu viπkova æita, tkanina, stoke. Uglavnom se obavqala za vreme praznika, na vaπarima, na raskrsnicama puteva, kod crkava i manastira. Malobrojni trgovci iz mediteranskih centara dovozili su so, oruæje i luksuznu robu ‡ svilu,

Nestabilnost feudalnih dræava i slaba centralna vlast omoguÊili su potpuno osamostaqivawe krupnog plemstva i raspad dræava na grofovije, kneæevine i vojvodstva. Feudalci su jedni drugima otimali posede i ratovi su bili svakodnevna poja-

Od 11. veka, s obnovom gradova, iz osnova se mewaju druπtveni odnosi. Nastaje novi sloj, graanstvo a s wim i nove ideje.

PITAWA

1. Kako je propala privreda starog veka?

2. Koja su osnovna zanimawa ranog sredweg veka?

Krstaπki ratovi (1096‡1270)

U 11. veku, Turci Selxuci su ugrozili Vizantiju i osvojili Jerusalim, u kome se nalazi Hristov grob. Vizantijski car Aleksije I Komnin pozvao je papu i zapadne dræave da zajedno nastupe protiv Selxuka. Papa Urban II je 1095. godine u Klermonu (u Francuskoj) odræao propoved i okupqene vernike pozvao u rat za osloboewe Hristovog groba. Okupqena svetina je poziv doËekala povicima: „Bog to hoÊe“. Papa je potom uËesnicima pohoda, koji su za simbol uzeli krst priπiven na poleini odeÊe, dao blagoslov i oproπtaj svih grehova.

U Prvom krstaπkom ratu (1096 1099) je uËestvovalo plemstvo iz Francuske i NemaËke. Tri vojske krstaπa ‡ vojvode Gotfrida Bujonskog, Rajmunda Tuluskog i Boemunda ‡ sastale su se u Carigradu i caru Aleksiju poloæile zakletvu. IduÊi ka Jerusalimu, krstaπi su usput zauzeli Antiohiju, Bejrut, Tir i Akru. Jerusalim su osvojili 1099. godine, posle duge opsade. Na osvojenim teritorijama osnovali su svoje dræave: Jerusalimsku kraqevinu, Kneæevinu Antiohiju

i grofoviju Edesu i Tripolis i uredili ih po ugledu na dræave zapadne Evrope.

Gubitak grofovije Edese bio je povod za Drugi krstaπki rat (1147‡1149) u kome su uËestvovali francuski kraq i nemaËki car. Razlaz sa Vizantijom i bezuspeπno ratovawe primorali su ih da se vrate kuÊi neobavqenog posla.

Meu uËesnicima Drugog rata bilo je mnogo pustolova i problematiËnih qudi. Papin izaslanik Bernar, koji je regrutovao krstaπe, sam je izjavio: „Evropa se raduje πto Êe ih izgubiti, a Palestina πto Êe ih dobiti; oni su korisni na dva naËina, i svojim odsustvom odavde, i svojim prisustvom tamo“.

TreÊi krstaπki rat (1189‡1192) pokrenut je 1187. kad je muslimanski vojskovoa Saladin zauzeo Jerusalim. Tri evropska vladara ‡ nemaËki car Fridrih I Barbarosa, engleski kraq RiËard i francuski kraq Filip II Avgust ‡ vodili su vojske za osloboewe Jerusalima. Francuski i engleski krstaπi stigli su na istok morskim putem, ali meu wima nije bilo nikakve saradwe. Fridrih I je preko Carigrada dospeo u Malu Aziju i, prelazeÊi reku Kalikadnos u Kilikiji, utopio se 1190. godine.

Francuski kraq se uskoro vratio u svoju zemqu, a RiËard je nastavio rat sa Saladinom, kad je i dobio nadimak Lavqe Srce. Sa Saladinom je 1192. zakquËio trogodiπwe primirje jer se zbog neprilika u Engleskoj morao vratiti kuÊi. Jedini rezultat toga rata bilo je dopuπtewe hriπÊanima da poseÊuju Sveti grob u Jerusalimu, pod uslovom da ne nose oruæje.

»etvrti rat (1202‡1204) poËeo je po pozivu pape InoÊentija III. Poziv je s oduπevqewem doËekalo plemstvo iz severne Francuske, a za rat su bili zainteresovani i italijanski gradovi, Venecija, –enova i Piza.

Prvi pad Carigrada 1204. godine

Voe krstaπa Bonifacije Monferatski i Balduin Flandrijski su s vojskom stigli u Veneciju i s duædom Enrikom Dandolom, postigli dogovor o transportu brodovima na istok. Troπkovi za prevoz nadoknaeni su tako πto su krstaπi od Ugarske oteli grad Zadar i predali ga Veneciji. Krstaπi su se potom umeπali u dinastiËke borbe za carski presto u Vizantiji i, umesto rata protiv nevernika, oruæje okrenuli protiv hriπÊana. Uz pomoÊ MleËana su 1204. zauzeli Carigrad i divqaËki ga opqaËkali. Tada su u evropskom delu Vizantije osnovali svoje dræave: Latinsko carstvo, Solunsku kraqevinu, Atinsko vojvodstvo i Kneæevinu Ahaju.

DeËji krstaπki rat (1212). Zbog neuspeha Zapada da zagospodari Svetom zemqom, raπirila se suluda praznoverica da samo bezgreπna deca mogu osloboditi Hristov grob, pa je u Francuskoj i zapadnim delovima NemaËke regrutovano na hiqade dece. Deo wih je dospeo u luku Marseq, gde su ih trgovci robqem namamili na brodove i prodali u Aleksandriji. Ostali su, preko Alpa, gde su mnogi stradali, doπli u Brindizi. Lokalni episkop u Brindiziju ih je ubedio da se vrate kuÊi. Italijanski seqaci su ih na povratku uzimali za sluge, a veÊina devojËica je zavrπila u javnim kuÊama u Rimu.

Ostali krstaπki ratovi bili su maweg obima i znaËaja. Posledwi je vodio francuski kraq

PITAWA

Luj IX Sveti, daleko od Svete zemqe, u Tunisu. Zavrπen je porazom krstaπa. Muslimani su do kraja 13. veka zauzeli krstaπke zemqe na Bliskom istoku i wihovo stanovniπtvo delom pobili, a delom prodali u robqe. Padu krstaπkih dræava su uveliko doprineli MleËani i –enovqani koji su, zbog velikih trgovaËkih poslova s Turcima, prema krstaπkim voama na istoku zauzeli neprijateqski stav.

Viteπko-monaπki redovi. ‡ U nedostatku ratnika za odbranu krstaπkih poseda i svetih mesta, osnovani su viteπko-monaπki redovi, Ëiji su Ëlanovi polagali monaπki zavet i posveÊivali se vojniËkom pozivu. Najstariji red su 1120. godine osnovali Ëuvari bolnice Sv. Jovana u Jerusalimu, podignute za stare i bolesne hodoËasnike. Otuda i ime reda jovanovci ili hospitalci. Red templara (hramovnici) osnovan je da bi πtitio hodoËasnike na putu od morske obale do Jerusalima. Tevtonci su ime dobili po Nemcima (Tevtoni), koji su Ëinili veÊinu wegovih Ëlanova. U Pruskoj su osnovali svoju dræavu i preduzeli kolonizaciju slovenskih zemaqa. Po zavrπetku krstaπkih ratova na istoku, sliËni ratovi pokretani su i u Evropi. Takvi su bili pohodi protiv bogumila u Bosni, zatim albiæana, katara i drugih jeresi u Francuskoj, Pomeranskih Slovena, Rusa i Turaka.

Krstaπkim ratovima uspostavqene su ekonomske i kulturne veze zapadne Evrope sa Vizantijom i Bliskim istokom. Trgovina sa Istokom ubrzala je razvitak gradova i gradske privrede. Italijanske dræavice Venecija, –enova i Piza u vreme krstaπkih ratova razvile su flotu i ekonomski se uzdigle. Slabqewem i propadawem Vizantije rasla je moÊ zapadne Evrope, koja je postepeno preuzela i vodeÊu ulogu u svetu.

1. Zbog Ëega su poËeli krstaπki ratovi? Koliko dugo su trajali?

2. Kakve je posledice po Vizantiju imao »etvrti krstaπki rat 1204. godine?

3. Navedite primere sliËnih krstaπkih ratova u Evropi.

4. ©ta posebno osuujete u tim ratovima?

5. Do kakvih je promena doπlo u zapadnoj Evropi uspostavqawem veza sa Vizantijom i Istokom?

VIZANTIJA I ARABQANI U RANOM SREDWEM VEKU

IstoËno rimsko carstvo (Vizantija)

IstoriËari su IstoËno rimsko carstvo nazvali Vizantija po Vizantu, staroj grËkoj koloniji. Stanovnici te zemqe nazivali su se Romeji, tj. Rimqani, a wen sluæbeni naziv bio je Romejsko carstvo.

Car Konstantin je 330. godine, na temeqima Vizanta podigao novu prestonicu Rimskog carstva, Konstantinopoq, koju su Sloveni nazvali Carigrad. Osnivawe Carigrada Ëesto se uzima za poËetak Vizantije, ali Vizantija je, kao posebna dræava, nastala tek Teodosijevom podelom Rimskog carstva 395. godine.

Kad je propalo Zapadno rimsko carstvo vizantijski carevi su se smatrali wegovim zakonitim naslednicima. Car Justinijan I (527‡565) delimiËno je uspeo da obnovi granice nekadaπweg jedinstvenog carstva. Za vreme wegove vladavine

Vizantija je osvojila Vandalsku kraqevinu u severnoj Africi, Ostrogotsku kraqevinu u Italiji i najveÊi deo vizigotske ©panije. Ta osvajawa su mu ulivala nadu da moæe obnoviti Rimsko carstvo u punom obimu, pa je izjavio: „Opet je Sredozemno more postalo rimsko jezero“. Velika osvajawa i izgradwa mnogobrojnih graevina u Vizantiji pripisuju se Justinijanu. Tim uspesima su uveliko doprineli i wegovi sarad-

nici, vojskovoe Velizar i Narzes, znameniti pravnik Tribonijan i, posebno, wegova odluËna æena Teodora. Kad je 532. u Carigradu buknuo ustanak „Nika“ (Pobeda), car je bio spreman da se odrekne vlasti i pobegne. Carica Teodora se, meutim, nije kolebala veÊ je izjavila: „Purpur je najlepπi mrtvaËki pokrov“. Na wen zahtev Velizar je protiv pobuwenika upotrebio trupe povuËene s ratiπta i na hipodromu pobio oko 30 000 qudi.

NajveÊe Justinijanovo delo je obimni Zbornik graanskog prava, koji je, po wegovom nareewu, sastavila i objavila grupa pravnika, sprovodeÊi temeqnu reformu prava.

Posle Justinijana mnoge teritorije su izgubqene ‡ Langobardi su zauzeli severnu Italiju, Vizigoti povratili ©paniju, Sloveni ugrozili Balkan, a azijske granice napadala Persija.

Car Iraklije (610‡641) bio je, posle Justinijana, najveÊi vizantijski vladar. Izvrπio je reformu dræavne uprave i vojske i umesto provincija uspostavio tematski sistem. Teme su vojno-administrativne oblasti kojima je, u ime cara, upravqao strateg. VeÊinu stanovniπtva u temama Ëinili su stratioti, slobodni seqaci, koji su plaÊali poreze i sluæili vojsku. OtklawajuÊi spoqnu opasnost, car Iraklije je porazio Avare koji su 626. godine sa Slovenima opsedali Carigrad. Pred kraj wegove vladavine

Vizantiju su napadali Arabqani i zauzeli Siriju i Palestinu.

Uz saglasnost cara Iraklija, meu Slovene, koji su se veÊ odomaÊili u granicama Vizantije, naselili su se Srbi i Hrvati.

Posle Iraklijeve vladavine Carstvo je opadalo i trpelo znatne teritorijalne gubitke. Arabqani su 642. godine zauzeli Egipat, zatim ostrva Kipar, Rodos i Krit i ugrozili i sam Carigrad (674‡678).

OsnivaË Sirijske dinastije Lav III (717‡741) okonËao je jedan, a sam izazvao drugi graanski rat. U Siriji je upoznao islam i judaizam, religije koje zabrawuju prikazivawe qudskog lika u bogomoqama i preziru ikone. Bio je blizak i sekti pavlikijanaca, koja se protivila ikonama. Pod tim uticajima je 726. godine naredio da se ukloni ikona Hrista iznad dveri carske palate. Stanovniπtvo je s ogorËewem reagovalo i pogubilo izvrπioce careve naredbe. Time je poËeo dugotrajan graanski rat poznat kao ikonoborstvo ili ikonoklazam (726‡843).

Car je ediktom crkvu podredio carskoj vlasti, zabranio izradu novih i naredio uniπtavawe postojeÊih ikona. Poπtovaoci ikona, izloæeni strahovitim progonima, sklawali su se u juænu Italiju, gde su preovlaivali Grci. Unutraπwa napetost u Vizantiji smirila se kad je Sveti sinod (843) proglasio poπtovawe ikona zakonitim i uËinio kraj ikonoborstvu.

Za vladavine sirijske dinastije Vizantija je izgubila status najveÊe sile. Od kraja 8. veka neprestano je vodila odbrambene ratove suprotstavqajuÊi se Bugarskoj, Arabqanima, Rusima i Samuilovom carstvu.

Stabilnost i red u zemqi uspostavio je car Vasilije II Makedonac (976‡1025). Meutim, nesposobnost wegovih naslednika prouzrokovala

je propadawe dræave i gubitak mnogih teritorija: Normani su zauzeli Siciliju i juænu Italiju, Maari Beograd (1064), a PeËenezi prodrli u GrËku. Turci Selxuci su posle bitke kod Mancikerta (1071) osvojili veÊi deo vizantijske Male Azije i oko 1077. osnovali Ikonijski sultanat (Rum).

Feudalizacija Carstva. Tokom 9. i 10. veka u Vizantiji nastaje plemstvo kao druπtveni sloj i zauzima visoke poloæaje u dræavnoj sluæbi. KupujuÊi zemqu, plemstvo je seqake dovelo u zavisan poloæaj. Do 11. veka veÊina seqaka je potËiwena i pretvorena u kmetove, koji su se zvali parici. U Vizantiji je tek tada preovladao feudalizam. JaËawem plemstva opadala je finansijska i odbrambena moÊ dræave. U vojsku su sve ËeπÊe regrutovani stranci kao najamnici (Anglosasi, Nemci, Francuzi, Normani, Varjazi, Alani i PeËenezi).

Car Aleksije Komnin (1081‡1118), uz pomoÊ Venecije, povratio je uticaj u istoËnom Sredozemqu i zaustavio Normane na istoËnoj obali Jadrana. Venecija je za uËiwene usluge dobila pravo na povlaπÊenu trgovinu sa Vizantijom i osloboena svih poreza. Krstaπke voe su mu poloæile zakletvu na vernost, ali su po zauzeÊu Antiohije doπli u sukob s Vizantijom. Manojlo I Komnin (1143‡1180) odbio je da uËestvuje u Drugom krstaπkom ratu, pa je na zapadu stekao brojne protivnike, πto se brzo ispoqilo gubitkom juæne Italije. Car Manojlo je bio veliki dræavnik i vojskovoa i uspeo je da odræi unutraπwu stabilnost Carstva, ali posle wegove smrti izbili su novi graanski ratovi. Dolaskom na vlast dinastije Anela (1185‡1204) ubrzan je raspad zemqe. Aneli su izgubili pre-

vlast na Balkanu, a uËesnici »etvrtog krstaπkog rata zauzeli su Carigrad (1204) i na tlu Vizantije osnovali svoje dræave.

PITAWA

1. Koji je grad bio prestonica IstoËnog rimskog carstva?

2. ©ta je znaËila izjava cara Justinijana: „Opet je Sredozemno more postalo rimsko jezero“?

3. Navedite znaËajne liËnosti Justinijanovog doba. Kako je uguπen ustanak Nika?

4. Zbog Ëega Vizantija nije ostala u granicama koje je dostigao Justinijan?

5. Objasnite kako je car Iraklije zaustavio opadawe Carstva.

6. Kakav je bio odnos cara Iraklija prema Slovenima?

7. Koje su teritorije Arabqani oduzeli od Vizantije?

8. Kako je zavrπen graanski rat poznat kao ikonoborstvo?

9. Objasnite kako je feudalizacija Carstva uticala na wegovu odbrambenu moÊ.

Arabqani (Saraceni, Arapi)

Na najveÊem poluostrvu na svetu do poËetka 7. veka nije bilo organizovanih dræava. Ogromnim, retko naseqenim prostranstvom krstarila su beduinska plemena sa svojim stadima. Zbog pustiwske klime na Arabijskom poluostrvu osnovu

stoËarstva Ëinile su kamile, jer su sluæile za prenos tereta, ishranu (meso i mleko), izradu odeÊe i obuÊe (koæa i dlaka). Pored kamila, uzgajane su ovce i koze, a u oazama kowi. Plemenima su upravqale voe koje su imale titule πeik ili emir

Na jugozapadu Poluostrva razvio se grad Jemen, koga su Rimqani zbog bogatstva nazivali SreÊna Arabija (Arabia Felix). Jemen se obogatio trgujuÊi mirisima (tamjan i mirisne smole), koje je izvozio u luke na istoËnom Sredozemqu. Na karavanskom putu, nazivanom „put mirisa“, koji je preko visoravni Hexasa iπao do sredozemnih luka, do poËetka 7. veka razvilo se viπe gradova, od kojih su najznaËajniji bili Meka i Jatrib (Medina).

Beduinska plemena su do Muhamedovog vremena u verskom pogledu bila veoma heterogena. To je predstavqalo najveÊu prepreku za ujediwewe i stvarawe zajedniËke dræave, πto je dobro znao i tvorac islama Muhamed (570‡632). U Meki se nalazilo zajedniËko svetiliπte plemena centralne Arabije, crni kamen (meteorit) nazvan kaba ili Êaba, oko koga je podignut hram. Za vreme odræavawa jesewih sajmova u Meku su dolazili i strani trgovci. Tada su prekidani plemenski sukobi, koji su bili veoma Ëesti. Do poËetka 7. veka u delu Poluostrva su osnovane hriπÊanske i jevrejske kolonije preko kojih su se πirili kulturni uticaji, koje je prihvatao i Muhamed.

Muhamed je rodom iz Meke, iz plemena Korejπ. Imao je πest godina kad je ostao bez roditeqa, pa ga je

othranio stric Abu Talib. Kad je stasao, zaposlio se kod bogate udovice Hatixe, stekao weno poverewe i u 25-oj godini se wom oæenio. Poπto je preuzeo sve poslove, Ëesto je putovao od Jemena do Sirije i upoznao se sa raznim religijama ‡ hriπÊanstvom, judaizmom, budizmom. Na osnovu tih religija nastala je nova vera ‡ islam. Izvesne elemente, one koji su bili u skladu sa monoteizmom, uzimao je iz mnogoboæaËke religije arabqanskih plemena. Muhamed je imao obiËaj da se svake godine, na odreeno vreme, povuËe u usamqeniËki æivot, u peÊinu na brdu Hiral kod Meke, gde se posveÊivao nekoj vrsti meditacije. Tu mu se, 610. godine, navodno, javio Arhanel Gavrilo, otkrio mu „pravog boga“, Alaha i naredio da to objavi qudima.

PredstavqajuÊi se kao Alahov prorok, Muhamed je od 610. godine poËeo propovedati islam, πto zapravo znaËi pokornost. Wegovi sledbenici su muslimani, tj. oni koji se pokoravaju jedinom bogu, Alahu, pred Ëiji Êe posledwi sud, kako je tvrdio, doÊi svi qudi. Muhamedu su u poËetku prilazili roaci i siromaπni qudi, ali wegovi bogati saplemenici su se protivili novoj veri. Protivnici su bili brojniji i 622. godine su ga proterali iz Meke. On se sa svojim pristalicama preselio u Jatrib (kasnije nazvan Medina ‡ Prorokov grad). Taj dogaaj muslimani nazivaju hixra i uzimaju kao godinu pobede islama i poËetak islamske ere. Do 630. godine skoro sva plemena su primila islam. Ujediwewem Arabijskog poluostrva Muhamed je postao verski i svetovni poglavar arabqanske dræave. Medina je bila versko i

dræavno srediπte, a kaba u Meki najvaænije muslimansko svetiliπte.

Muhamed je posledwi put boravio u Meki (na haxiluku) 632. godine i uskoro umro. Kako nije imao muπkih potomaka, verski i dræavni poglavar postao je otac jedne od wegovih æena, Abu Bekr. S obzirom na to da Proroka niko nije mogao naslediti, arabqanski vladari su posle Muhameda nosili titulu kalifa, πto znaËi zamenik, pa se i dræava nazivala Kalifat. Abu Bekr je poËeo osvajawa vizantijskih teritorija, a energiËno ih nastavio Omar, drugi Muhamedov tast. Vojska cara Iraklija povlaËila se iz Sirije, a zatim i iz Palestine i Egipta. Arabqani su istovremeno osvajawa usmerili na istok i, tokom samo jedne decenije, pokorili persijsku dræavu Sasanida. Svoje pobede su pripisivali Alahu.

Dinastija Omejada (661‡750) prenela je prestonicu u Damask i preduzela osvajawa ka istoku i zapadu. Arabqani su preπli Gibraltar 711. i pokorili najveÊi deo vizigotske ©panije. NapadajuÊi FranaËku, dospeli su do grada Tura, ali ih je u bici kod Poatjea (732) potukao majordom Karlo Martel. Na istoku su do 711. godine zauzeli sve oblasti do reke Ind. Ugrozili su Vizantiju, zauzeli Siciliju, Sardiniju i deo juæne

Italije, odakle su ih sredinom 11. veka potisnuli Normani.

Za vladavine Omejada arabqansko plemensko druπtvo se uzdiglo na viπi stepen, ali megalomanska osvajawa su zaustavila wegov daqi razvitak. Arabqani su pokorenim narodima ostavqali πiroku autonomiju, pa i slobodu vere, ali su bili obavezni da plaÊaju poreze. Muslimani su plaÊali umereni porez, tek za izdræavawe vojske, zbog Ëega je pokoreno stanovniπtvo masovno prelazilo u islam.

U Mesopotamiji je izbio ustanak koji je izazvao prevrat i doveo na vlast dinastiju Abasida (750‡1258). Po zauzeÊu Damaska pobijeni su svi Ëlanovi porodice Omejada. Bekstvom se spasao jedino mladiÊ Abdurahman i preko Egipta otiπao u ©paniju.

S Abasidima je poËeo raspad Kalifata i osnivawe samostalnih dræava. Abdurahman je u ©paniji 756. osnovao emirat, kasnije proglaπen za kalifat, sa sediπtem u Kordovi. Posledwi ostatak Kordovskog kalifata, emirat Granada, odræao se do 1492. godine.

Kalife abasidske dinastije premestili su prestonicu u Bagdad i od kraja 10. veka samo formalno vladali Arabqanskim carstvom. Kad su Turci Selxuci 1055. godine zauzeli Bagdad, kalife su bili samo verski poglavari. Mongoli Sredwi

su 1258. zauzeli i razorili Bagdad i uËinili kraj Bagdadskog kalifata. * * * * *

Muhamedovo uËewe je izloæeno u Kuranu (Koran), svetoj kwizi muslimana. Kuran (lekcija, pouka) je u stvari zbornik propisa i naredbi, sastavqen od 114 sura (poglavqa). Pored pohvala Alahu, kwiga sadræi opis posledweg suda, raja i pakla, mnoπtvo pouËnih izreka za praktiËnu upotrebu i osnove islamskog (πerijatskog) prava.

Po Kuranu, duænost muslimana je pet molitava dnevno, s tim da se prethodno opere vodom ili u pustiwi peskom; zatim post u mesecu ramazanu, odlazak u Meku na haxiluk (hodoËaπÊe) najmawe jedanput u æivotu, da vodi xihad („sveti rat“)

protiv nevernika (nemuslimana), plaÊa porez u korist siromaπnih, daje milostiwu i uzdræava se od upotrebe sviwskog mesa i alkohola. Zbog sukoba interesa razliËitih struja, u islamu je doπlo do rascepa na πiite i sunite.

PITAWA

1. Navedite imena nekoliko veÊih gradova na Arabijskom poluostrvu.

2. Po Ëemu su se izdvajale Meka i Medina?

3. Na koji je naËin Muhamed ujedinio plemena na Arabijskom poluostrvu?

4. Koji je dogaaj oznaËio poËetak islamske ere?

5. Kako se zovu Muhamedovi sledbenici?

6. U kojim se pravcima πirila arabqanska dræava?

7. Gde su Arabqani zaustavqeni na zapadu?

8. Dokle su Arabqani stigli na istok?

9. Zbog Ëega je pokoreno stanovniπtvo prelazilo u islam?

KULTURA RANOG SREDWEG VEKA

Zapadnoevropska kultura

Ako se izuzme Vizantija, u Evropi je do 12. veka nivo kulture bio veoma nizak. Varvarska plemena su tokom Velike seobe opqaËkala i razorila veÊinu rimskih gradova na Zapadu. Ruπewem gradova uniπten je i najveÊi deo kulturnog blaga antiËkog sveta. Javne i privatne biblioteke rimske aristokratije nestale su u poæarima tokom varvarskih osvajawa i u izlivima mræwe fanatizovanih gomila prema „paganskim“ delima.

Neznatan deo antiËkog kulturnog naslea saËuvala je hriπÊanska crkva. Uz Bibliju i ona dela koja su se uklapala u crkveno uËewe, u manastirskim bibliotekama ponekad bi se naπli i rukopisi sa drukËijim sadræajem. Osnova oËuvanog naslea bila je pismenost, koju su misionari i sveπtenstvo do 8. veka proπirili meu narode

zapadne Evrope. Sveπtenstvo je jedino bilo pismeno, mada ni ono nije posedovalo temeqnije obrazovawe. Elementi antiËke obrazovanosti zastupqeni su u ranoj hriπÊanskoj kwiæevnosti i u spisima crkvenih otaca.

Crkveni oci, starohriπÊanski teolozi Ambrozije, Avgustin i Jeronim, dali su teorijsku osnovu hriπÊanstva na zapadu. Ambrozije (4. vek) je karijeru poËeo kao rimski Ëinovnik na severu Italije, a kad je postao episkop grada Milana proËuo se kao propovednik i izvanredan tumaË Svetog pisma (Stari zavet). Aurelije Avgustin (354‡430), episkop u rimskoj severnoj Africi, razvio je uËewe o predestinaciji* (predodreenosti) i naslednom grehu, koje je uticalo na kasnije crkvene reformatore Lutera i Kalvina. Poznata su mu dela Razgovor sa samim sobom i O Boæjoj dræavi (De civitate Dei). Na zapadu ga slave pod imenom sveti Avgustin. Jeronim (oko 346‡420) bio je monah ‡ pustiwak i teolog. Wegov prevod Biblije jedini je koji priznaje rimokatoliËka crkva.

Benediktinci. UËeni monah, Benedikt iz Nursije je, u prvoj polovini 6. veka, osnovao manastir Monte Kasino, juæno od Rima. On je za potrebe manastirske zajednice napisao Pravilo, po kome se u sledeÊih nekoliko vekova upravqalo sveπtenstvo Zapada. Benedikt je osnivaË monaπkog reda koji je po wemu nazvan benediktinski, a ujedno i zapadnog monaπtva. Benediktinci su kao Ëuvari Ëistote hriπÊanstva i misionari delovali u svim zapadnoevropskim zemqama. PridræavajuÊi se strogih propisa, ustanovqenih Pravilom, stekli su mnoge vrline i takvu poboænost da su uæivali puno poπtovawe vernika. Bili su istaknuti borci za primat papske nad svetovnom vlaπÊu. Prepisivali su rukopise, πirili crkvene kwige i znatno doprineli razvoju romaniËke umetnosti.

Skriptoriji. Poπto se bogosluæewe obavqalo na latinskom, a taj jezik je znao mali broj qudi, latinski se izuËavao u πkolama osnivanim uz manastire.

* UËewem o predestinaciji razmatra se pitawe predodreenosti qudi za raj ili pakao.

Skriptorijum

U wima se kao glavnim centrima kulture ranog sredweg veka sticalo obrazovawe i sva uËenost. U mnogim manastirima i katedralama organizovani su skriptoriji, radionice za prepisivawe i umnoæavawe kwiga. Najpoznatiji su bili u opatijama Korbi kod Amijena (s bogatom bibliotekom) i sveti Martin u Turu, gde je Ëesto radilo i po dvadeset prepisivaËa Umnoæavawe prepisa se od sredine 8. veka razvilo u svojevrsnu izdavaËku delatnost i omoguÊilo oËuvawe vrednih, za nauku i kulturu dragocenih dela.

Akademija. Karlo Veliki se okruæio najuËenijim qudima svog vremena, meu kojima su bili Petar iz Pize i Alkuin. Oni su na dvoru u Ahenu osnovali visoku πkolu ‡ akademiju, za plemiÊke sinove i Ëlanove kraqevske porodice.

Najistaknutiji stvaraoci karolinπke epohe bili su Ajnhard, biograf Karla Velikog, i Pavle –akon, pisac Istorije Langobarda.

U kwiæevnosti su preovladavala dela hriπÊanskih klasika prepisivana u franaËkim i nemaËkim skriptorijima.

Arhitektura karolinπke epohe bila je skromna, kopirala je rimske i vizantijske uzore (Karlova crkva u Ahenu, na primer, kopija je crkve San Vitale u Raveni).

Iluminacija jevaneqa i rukopisa gotovo su jedini primeri slikarstva karolinπkog doba u kome se oseÊaju varvarski uticaji. Kitwastost i drago kamewe na koricama kaligrafskih rukopisa takoe ukazuju na veze s varvarskim svetom.

Karolinπka renesansa je proizvod razliËitih kulturnih uticaja, a wen najveÊi doprinos je u πirewu pismenosti.

PITAWA

1. Kako je na Zapadu stradalo antiËko kulturno blago?

2. Kakav znaËaj u kulturi imaju dela crkvenih otaca?

3. Kako su umnoæavane kwige u sredwem veku?

4. Kakva je uloga crkve i sveπtenstva u zapadnoevropskoj kulturi ranog sredweg veka? Navedite primere.

Vizantijska kultura

Kwiæevnost i istoriografija. Kwiæevnost i istoriografija su se u Vizantiji preplitale i izmeu wih nije uvek moguÊe povuÊi jasnu liniju. U Justinijanovo doba prednost je imala istorija. Prokopije iz Cezareje u delu Historikon prikazao je istoriju Justinijanovih ratova, a u spisu O graevinama careve graevinske poduhvate. Isti pisac je ostavio Tajnu istoriju, u kojoj je Justinijan predstavqen kao „car demon, igraËka u rukama cirkuske igraËice, carice Teodore.“ ZnaËajni istoriËari bili su Agatije i Georgije Pisida, akon Sv. Sofije, koji se bavio i kwiæevnoπÊu.

U periodu ikonoborstva doπlo je do opadawa istoriografije. Veliki istoriËari su ustupili mesto hroniËarima, meu kojima su najistaknutiji Teofan i patrijarh NiÊifor

Filozofija i teologija. Najpoznatiji predstavnik vizantijske kulture u 8. veku bio je Jovan Damaskin. U delu Izvor saznawa dao je prikaz najvaænijih hriπÊanskih dogmi. To delo je uticalo da se na Zapadu prihvati Aristotelovo uËewe. Wemu se pripisuje jedno od najpopularnijih dela sredweg veka Varlaam i Joasaf.

Patrijarh Fotije (9. vek) poznat je po delu Biblioteka (Miriobiblon), zbirci prikaza dela najvaænijih pisaca do wegovog vremena. Pored kwiæevnih, delo obuhvata prikaze nauËnih, filozofskih, medicinskih, vojnih i pravno-politiËkih tekstova.

Pravo. Justinijanov Zbornik graanskog prava (Corpus iuris civilis) je temeq evropskog i svetskog prava i pravnih sistema. Na osnovu Justinijanovog Zbornika car Vasilije I sastavio je dva mawa zbornika zakona: Prohiron (graansko i javno pravo) i Epanagoga i dopunio ih novim zakonima. Lav VI je objavio zbirku graanskog, kanonskog i javnog prava pod imenom Vasilike. Vasilike su pisane grËkim jezikom, pa su boqe prihvaÊene od Justinijanovog Zbornika i postale su osnova vizantijskog prava.

Vizantijska kultura je imala snaæan uticaj na Rusiju, Bugarsku i srpske zemqe.

Umetnost. Za vreme Justinijanove vladavine izvrπena je temeqna obnova Carigrada, koji je postao „prestonica civilizovanog evropskog sveta“. Grad i wegova πira okolina opasani su sistemom dvostrukih odbrambenih zidova i bedema sa preko 200 kula. Carigradski zidovi spadaju u najveÊe graevine te vrste na svetu i dolaze odmah iza Kineskog zida. Posluæili su kao uzor za izgradwu tvrava na zapadu tokom 12. i 13. veka.

NajznaËajnija dela crkvene arhitekture Justinijanovog doba su veliËanstvena crkva Svete Sofije (Aja Sofija) u Carigradu i Sveti Vital (San Vitale) u Raveni. Crkve su ukraπavane

mozaicima i ikonama. Car Vasilije I pomagao je razvoj umetnosti i podigao novu dvorsku crkvu (Nea), koja je posluæila kao uzor crkvenog graditeqstva u Srbiji, Rusiji, Rumuniji, Bugarskoj i Maloj Aziji. Slikarstvo se zasniva skoro iskquËivo na izradi ikona. Najstarije ikone (ikona, grË. ‡ slika) potiËu iz 6. veka. Nastale su u manastirima na Sinaju i koptskim manastirima u Egiptu. Prikazivale su Hrista, Bogorodicu i svetiteqe, od kojih najviπe Jovana Krstiteqa.

©kole i obrazovawe. Od 6. do 9. veka πkolstvo je imalo osetan pad jer su po Justinijanovom nareewu zatvorene mnoge visoke πkole pa i Atinska akademija. U preostalim visokim πkolama (posebno u Carigradu) πkolovali su se kadrovi za dræavne Ëinovnike. Nauke ‡ pravo,

medicina, matematika i astronomija ‡ ograniËene su na praktiËne potrebe i nisu se razvijale. Manastirske i monaπke πkole imale su velikog udela u ukupnom obrazovawu.

U 9. veku, u vreme kulturnog poleta, u Carigradu je osnovana visoka πkola. Brzo je postala centar nauka, Carigradski univerzitet, u kome su se okupqali najveÊi umovi (Leon MatematiËar i Fotije).

Islamska kultura

Arabqani su imali znaËajnu ulogu u πirewu kulture. Oni nisu bili originalni stvaraoci, ali su rado prihvatali tekovine pokorenih naroda (Vizantije). Najvaæniji centri arabqanske kulture bili su Bagdad, Damask, Alepo, Kairo, Meka, Samarkand, Mosul, Kordova, Malaga, Granada.

Kwiæevnost. U epohi Omejada, pod uticajem Kurana, razvile su se brojne kwiæevne vrste. Za vrema Abasida preovladala je epska kwiæevnost, a zatim hvalospevi u Ëast vladara, dela inspirisana gradskim æivotom i, na kraju, qubavna poezija.

Od 9. veka kwiæevna dela su se bazirala na anegdotama i lakrdijama, a zatim se razvila narodna kwiæevnost. U 10. veku nastala je zbirka bajki, legendi, anegdota i πaqivih pripovedaka Hiqadu i jedna noÊ. To delo ima korene na istoku, a konaËan oblik dobilo je na dvoru Haruna al Raπida. Popularne bajke su prevedene na sve vaænije jezike Istoka i Zapada i danas imaju veÊu popularnost u Evropi no u islamskom svetu. Umetnost. Za vreme prvih kalifa, islamska umetnost bila je skromna. Prve xamije su graene po uzoru na Muhamedovu kuÊu u Medini. To su bile jednostavne graevine, sa jedinstvenim prostorom za molitvu. Muhamedov biograf je zapisao da je graditeqstvo „beskorisna stvar jer guta bogatstvo vernika“. Stoga i nije bilo vrednijih arhitektonskih ostvarewa sve do premeπtawa prestonice u Damask. Da bi pokazali

1. ©ta se promenilo u arhitekturi Carigrada za vreme Justinijana?

2. Kako se zove istoriËar koji je opisao Justinijanove graditeqske poduhvate?

3. U kom je veku osnovan Carigradski univerzitet?

4. Uporedite vizantijsku kulturu ovog vremena sa zapadnoevropskom.

5. Na koje narode je najviπe uticala vizantijska kultura?

Unutraπwost xamije u Isfahanu

prednosti islama, kalife su od tada podizali palate i xamije da bi zasenili vizantijske carske dvorce i crkve.

Po ugledu na vizantijske, hriπÊanske bazilike u Siriji, podiæu se monumentalne graevine: xamija El Aksa u Jerusalimu i Velika xamija u Damasku (podignuta na mestu sruπene crkve sv. Jovana Krstiteqa iz 4. veka). Velelepna graevina je Velika xamija u Samari, u obliku spiralne kule, podignuta sredinom 9. veka. Islam zabrawuje prikazivawe qudskog lika u umetnosti, pa su uvedeni natpisi koji veliËaju Alaha i proroka Muhameda. Zidovi xamija su ukraπavani arabeskama, prekrasnim ornamentima biqnog porekla, i kaligrafskim tekstovima ispisanim arapskim pismom. Nauke i filozofija. Za vreme Abasida Arabqani su temeqno izuËavali grËku kulturu, pre svega nauke. Preveli su dela Hipokrata, Galena, Euklida i Ptolemeja i razvili medicinu, a unapredili matematiku, astronomiju i geografiju.

Prva islamska akademija osnovana je oko 1066. u Bagdadu.

NajveÊi predstavnici u oblasti medicine bili su nauËnici persijskog porekla El Tabari, Ibn Sina (koga su Evropqani zvali Avicena) i El Razi. El Tabari je pisac jednog od najstarijih uxbenika medicine, koji je vekovima bio nezamenqiv. Delo Ëuvenog lekara i filozofa Avicene Kanon medicine u zapadnoj Evropi je sluæilo kao osnovni uxbenik do 17. veka. El Razi je bio originalni istraæivaË, najproduktivniji nauËnik u sredwem veku, s preko 140 dela iz oblasti medicine.

Arabqani su bili posrednici u kulturi izmeu Istoka i Zapada. Brojke kojima se i danas sluæimo preneli su iz Indije (zato se pogreπno nazivaju arapske). U svakodnevnoj terminologiji se susreÊemo s arapskim izrazima algebra, cifra, zenit...

Evropqani su od Arabqana preuzeli pirinaË, πeÊernu repu, konopqu, pamuk, dud, pomoranxu, breskvu, kajsiju, jorgovan, kameliju, arapske kowe i merino ovce.

Medicinski priruËnik iz 9. veka

PITAWA

1. Koje su se kwiæevne vrste razvile u arabqanskoj kwiæevnosti?

2. Kada je osnovana prva islamska akademija?

3. Koje su nauke unapredili Arabqani?

4. »ije je delo sluæilo kao osnovni uxbenik medicine do 17. veka?

5. Zbog Ëega je pogreπno brojeve kojima se sluæimo nazivati arapskim?

DRÆAVE ZAPADNIH I ISTO»NIH SLOVENA

Sloveni u prapostojbini

Prapostojbina Slovena nalazila se na podruËju danaπwe Rusije, Ukrajine i Poqske, u slivu reka Dwepar, Bug, Dwestar i Visla. Prvi pisani pomen o Slovenima ostavio je Herodot, pomiwuÊi Neure i Budime oko reke Dwepra, u zaleu Crnog mora. AntiËki pisci Plinije i Tacit u 1. veku i Ptolemej u 2. veku pomiwu Slovene pod imenima Venedi, Veneti, Vinidi. Ime Sloveni prvi upotrebqavaju vizantijski pisci u 6. veku, a nazivaju ih i imenom Anti. Sloveni su æiveli u drvenim kolibama, a ponegde i u pravim zemunicama. VeÊa naseqa, kruænog ili pravougaonog oblika, Ëesto su bila zaπtiÊena zemqanim bedemima. Glavna zanimawa Slovena bili su zemqoradwa, stoËarstvo, lov i ribolov. Zemqu su obraivali na primitivan naËin i, kako nisu umeli da je kultiviπu, ona se brzo iscrpqivala. Da bi dobili plodno zemqiπte, palili su i krËili πume, gde je truqewem liπÊa nastao plodni humus. U potrazi za obradivom zemqom raπirili su se na ogromnim prostran-

stvima. Zanatstvo se zaËelo u okviru kuÊne radinosti, dok je trgovina poËela tek u 6. veku. Poput veÊine naroda, Sloveni su bili mnogoboπci i do 6. veka imali su jedinstvenu religiju, kulturu, jezik i obiËaje. Vrhovni bog Slovena bio je bog groma Perun. Bog neba i zaπtitnik kovaËkog zanata zvao se Svarog, a stada Veles. Glavna boæanstva æenskog roda bila su boæanstvo proleÊa, koje su neka plemena zvala Vesna, a druga Lada. Æiva je bila boæanstvo plodnosti (majka zemqa). U hijerarhiji slovenskih bogova pomiwu se i Domovoj, boæanstvo kuÊe, i Morana, boæanstvo zemqe i smrti. Neka boæanstva su prikazivana u obliku Ëetvoroglavog idola (Daæbog i Svjatovid), dok su Triglav i Jarovit predstavqani s tri, odnosno sedam lica.

Pored boæanstava, Sloveni su imali i brojne kultove, koji se mahom odnose na duhove voda, πuma i poqa i vezuju za izvore, svete gajeve, sveta ostrva i brda.

Sloveni su u Ëast svojih bogova gradili hramove, mahom od drveta i sasvim retko od Ëvrstog materijala. Posle primawa hriπÊanstva ti hramovi su brzo propali, bilo sami od sebe ili su spaqeni. Jedno od retkih slovenskih svetiliπta otkriveno je na ostrvu Rigenu (Rujana) u Severnom moru, gde se nalazio i sveti grad Arkona.

Slovenska plemena i narodi. Sloveni su u 6. veku æiveli na prostoru od reke Labe na zapadu, do BaltiËkog mora na severu, Karpata i Dunava na jugu i Dwepra i Volge na istoku. Od tada poËiwu intenzivne seobe Slovena, koje su iπle u tri pravca ‡ na istok, zapad i jug, tako da su vremenom nastale tri grupe slovenskih naroda. Od nekadaπwih dvanaest istoËnoslovenskih plemena nastali su danaπwi narodi Rusi, Belorusi i Ukrajinci, koji se svrstavaju u IstoËne Slovene. Zapadne Slovene su u poËetku Ëinile tri grupe plemena: poqska, Ëeπko-moravska i polapsko-baltiËka (pomeranska). Naseqavali su predele oko reka Visle, Odre i Varte (Poqska), Labe, Vltave i Morave (Ëeπko-moravska) i BaltiËkog primorja (polapsko-baltiËka). VeÊina tih plemena kasnije je germanizovana ili su ih Germani potpuno uniπtili. Danaπwi Zapadni Sloveni su »esi, Poqaci, Moravci, Slovaci i LuæiËki Srbi. U Juæne Slovene se ubrajaju Srbi, Hrvati, Slovenci, Makedonci, Crnogorci i slovenizovani Bugari.

Samova dræava. Pod vostvom kneza Sama Sloveni su se, u prvoj polovini 7. veka, izborili za nezavisnost. Samova dræava je obuhvatala predele od reke Labe do Jadranskog mora, sa centrom u »eπkoj i Moravskoj. U sastavu te dræave bili su Moravqani i »esi, Polapski Sloveni, LuæiËki Srbi, Slovaci, Karantanci (preci Slovenaca) i slovenska plemena u Panoniji. Za æivota kneza Sama uspeπno je odolevala napadima Avara, Langobarda, Bavaraca i Franaka. Posle Samove smrti (658) plemena su se osamostalila, a neka dospela pod vlast FranaËke.

Moravska kneæevina

FranaËka je krajem 8. veka pokorila Moravqane, Slovake i Slovene u Panoniji. Franci su vrπili nasiqa nad Slovenima i nasilno ih pokrπtavali, πto je izazivalo wihov otpor. Protiv franaËkih (nemaËkih) feudalaca Moravqani su 830. podigli ustanak pod vostvom kneza Mojmira i osnovali Moravsku kneæevinu. NemaËki feudalci se nisu mirili sa gubitkom Moravske, pa su organizovali zbacivawe Mojmira i za kneza doveli wegovog sinovca Rastislava (846‡870).

Rastislav nije pristajao na pokornost, pa je odluËio da iz Moravske istisne nemaËko sveπtenstvo. Od Vizantije (cara Mihaila III) je 863. godine traæio misionare koji bi hriπÊanstvo πirili na slovenskom jeziku. Car se rado odazvao molbi i u Moravsku uputio uËenu braÊu Konstantina (∆irila) i Metodija. Ta dva Grka, rodom iz Soluna, sastavili su slovensku azbuku (glagoqicu) i sa grËkog preveli na slovenski jezik najnuænije bogosluæbene kwige. U Moravskoj su naiπli na æestok otpor nemaËkog sveπtenstva koje ih je optuæivalo da πire „laænu veru“. Konstantin je putovao u Rim da bi papi izloæio suπtinu svog i Metodijevog rada i dobio saglasnost za bogosluæewe na jeziku Slovena. Papa je odobrio delatnost solunske braÊe; tada se Konstantin zamonaπio i uzeo ime ∆irilo.

∆irilo i Metodije su ustanovili crkvenu organizaciju sa slovenskom liturgijom i utemeqili slovensko hriπÊanstvo i kulturu. Priznawe jezika Slovena, uz grËki i latinski, za bogosluæbeni, „boæji jezik“ predstavqa „najprogresivniju kulturnu tekovinu do poËetka renesanse“. Tvorac te nove kulturno-politiËke koncepcije, koja je odudarala od zvaniËnog stava crkve, jeste Konstantin (∆irilo), „najsvetliji um evropskog 9. veka.“

∆irilo je za vreme druge posete Rimu umro (869), a papa je 870. postavio Metodija za arhiepiskopa Panonsko-sremske dijeceze. Posle Rastislava, u Moravskoj je preovladalo nemaËko sveπtenstvo, pa je Metodije zatvoren i zlostavqan. Umro je 885, a wegovi uËenici proterani iz Moravske i Dowe Panonije. Oni su se sklonili u slovenske zemqe na Balkanu, najviπe u Bugarsku, i nastavili misionarski rad.

Moravsku je zatim borba za presto dovela do anarhije. Mojmir II zbog toga nije mogao da se suprotstavi Maarima koji su, u savezu sa NemaËkom, osvojili Dowu Panoniju, a 906. i celu Moravsku kneæevinu. Sloveni iz Dowe Panonije su maarizovani, dok su Moravqani i Slovaci saËuvali etniËki identitet.

»eπka

»eπka plemena su se uspeπno suprotstavila Maarima, ali su se meusobno zavadila u borbi za prevlast. Pleme koje je vladalo Pragom i okolinom nametnulo se kao vodeÊe i wegov knez Pπemisl ujedinio je »eπku i osnovao dinastiju PπemisloviÊa. Meutim, »eπka je odmah posle ujediwewa dospela pod vlast NemaËke. Knez Venceslav pokuπao je da zbaci nemaËku vlast i u toj borbi je poginuo. »esi su ga, kao svog nacionalnog heroja, proglasili za sveca pod imenom sveti Vaclav.

Od sredine 11. veka, za vreme vladavine Bæetislava II, u »eπku su se doseqavali nemaËki rudari, trgovci, plemiÊi i seqaci i zauzimali najvaænije poloæaje u dræavi, crkvi i privredi. »eπka je u okviru NemaËkog carstva imala znatan stepen samostalnosti i wom su vladali domaÊi kneæevi. U 12. veku postala je kraqevina i weni su kraqevi uËestvovali u izboru nemaËkih careva.

Poqska

U oblasti Krakova i oko reka Visle, Varte i Odre obitavala su plemena Vislani, Poqani, Mazuri, Slezani... U 10. veku su ih ugroæavali germanski kolonizatori koji su prethodno istrebili deo Polapskih Slovena. Nasrtaje Nemaca suzbijali su kneæevi Poqana πto im je donelo prestiæ. Knez MjeËislav (Mjeπko) I sredinom 10. veka ujediwuje poqska plemena i osniva dinastiju PjastoviÊa. Primio je hriπÊanstvo, koje je meu poqskim plemenima πirilo nemaËko sveπtenstvo. Pod pritiskom nemaËkog plemstva priznao je vrhovnu vlast nemaËkog cara. Boleslav I Hrabri (992‡1025) izborio se za samostalnost poqske crkve i 1000. godine osnovao arhiepiskopiju (nadbiskupiju). Od pape je 1024. dobio kraqevsku krunu, Ëime je Poqskoj priznata nezavisnost. Poqsku je priznao i nemaËki car, ali pritisak Nemaca na Poqsku nikada nije prestajao. U 12. veku Poqska je podeqena izmeu vladarskih sinova na Ëetiri udeone kneæevine. Ta podela i osamostaqivawe plemstva doveli su zemqu do raspada i omoguÊili prodirawe Nemaca na obale Baltika. Poπto su Tatari 1240. pokorili Rusiju, osvajawa su usmerili ka zapadu i opustoπili Poqsku. Pokuπaj Nemaca da zajedno sa Poqacima zaustave najezdu Tatara zavrπio se porazom poqsko-nemaËke vojske u ©leziji 1241. godine.

Polapski Sloveni

Oko reke Labe æivela su mnogoqudna slovenska plemena QutiÊi, BodriÊi, ViliÊi, zajedniËkim imenom nazvana Polapski Sloveni. Predele uz BaltiËko more (Pomorje, Pomeranija) naseqavali su BaltiËki ili Pomeranski Sloveni. NemaËki riteri su od 10. veka upadali u zemqu Polapskih Slovena i zbrisali wihove gradove ©verin, Rostok i Libek. Sredinom 12. veka su pokorili QutiÊe, a zatim i ostale Polapske Slovene. Na slovenskim teritorijama osnovali su Brandenburπku marku sa centrom u Braniboru (danas Berlin). Krajem 12. veka pokorili su i BaltiËke Slovene u Pomeraniji. Nemci su veÊi deo pokorenih Slovena pobili i wihove teritorije kolonizovali svojim seqacima. Preostali deo Slovena potisnuli su u moËvarne predele, ali i wih su vremenom germanizovali. Od Polapskih Slovena slovenske korene su do naπeg vremena oËuvali samo LuæiËki Srbi. U jugoistoËnoj NemaËkoj, sa centrom u Luæicama, æivi oko 170 000 LuæiËkih Srba, ali i oni su veÊ sasvim asimilovani i u svakodnevnom æivotu viπe upotrebqavaju nemaËki nego slovenski jezik. Od nacionalnih obeleæja oËuvali su jedino folklor.

PITAWA

1. Pokaæite na karti prapostojbinu Slovena. Ko je ostavio prvi pomen o Slovenima, a kada se oni prvi put pomiwu pod imenom Sloveni?

2. Zbog Ëega nisu saËuvani slovenski hramovi iz prethriπÊanskog perioda?

3. Navedite narode koji pripadaju IstoËnim, Zapadnim i Juænim Slovenima.

4. Kako je osnovana Moravska kneæevina?

5. Objasnite ulogu i znaËaj misije ∆irila i Metodija za razvoj slovenske pismenosti i kulture.

6. Na kakve su prepreke u svom misionarskom radu nailazili ∆irilo i Metodije?

7. Zbog Ëega su »esi kneza Venceslava proglasili za sveca?

8. U Ëemu se ogleda samostalnost »eπke u okviru NemaËke?

9. U kom je veku osnovana Poqska?

10. ©ta je za Poqake znaËilo proglaπewe kraqevine 1024. godine?

11. Na koji su naËin germanizovani Polapski i BaltiËki Sloveni?

12. ©ta su od nacionalnih obeleæja saËuvali LuæiËki Srbi do danaπweg vremena?

Kijevska Rusija

Prve dræave IstoËnih Slovena osnovane su u 9. veku: Novgorodska kneæevina oko jezera Ladoga i Kijevska kneæevina u sredwem toku reke Dwepra. U Novgorodskoj kneæevini, od obale BaltiËkog mora do jezera Ladoga, osnovali su svoja uporiπta Varjazi (normansko pleme). Iz tih uporiπta su, pqaËkajuÊi i trgujuÊi sa plemenima oko reËnih tokova, doπli do Crnog mora (Put od Varjaga do Grka). Varjazi su sredinom 9. veka zagospodarili Novgorodom i svog vou Rjurika proglasili za kneza Novgorodske kneæevine.

Rjurikov naslednik Oleg nametnuo je vlast Kijevu i ujedinio dve velike ruske kneæevine (Novgorodsku i Kijevsku). Kijev je izabrao za prestonicu i uredio ga tako da je postao uzor drugim gradovima, pa je nazvan „majka ruskih gradova“. Oleg je uzeo titulu veliki knez i u

ratu sa Vizantijom (907‡911) za Rusiju izdejstvovao povoqan mir i trgovaËki ugovor. ©irewe Rusije nastavqeno je pripajawem zemqe plemena Drevqana i pokoravawem Hazara na Kavkazu. Knez Vladimir je pod uticajem svoje æene, vizantijske princeze Ane, 988. godine, sa svitom i dvorjanima, primio hriπÊanstvo i stanovniπtvu silom nametnuo novu veru, a stare slovenske idole uniπtio.

Pre no πto se pokrstio, Knez Vladimir je u Carigrad uputio jedno rusko poslanstvo, koje je posetilo Svetu Sofiju. PodnoseÊi mu izveπtaj, poslanici su izjavili: „Mi znamo jedino da se tu Bog nastanio meu qudima, jer je wihova sluæba sjajnija od obreda drugih naroda; ne moæemo zaboraviti tu lepotu.“

U Rusiji su hriπÊanstvo πirili grËki misionari i sveπtenici, a s wim i vizantijsku kulturu. Kijev je postao sediπte mitropolije i od tada su, sve do 1439. godine, ruski mitropoliti bili Grci. Knez Vladimir je osnivao crkve i πkole i doneo prve zakone po ugledu na vizantijske. U Kijevu je podigao dvorac i bio prvi veliki knez koji je kovao novac. Kijevsku kneæevinu je najviπe uzdigao Jaroslav Mudri (1019‡1054). OmoguÊio je nesmetano πirewe vizantijske umetnosti, na Ëijim je uzorima izrasla ruska umetnost. Podsticao je razvoj arhitekture, zanatstva, umetnosti i zabave. Rusiju je uzdigao meu evropske sile i dinastiji RjurikoviÊa, koja je veÊ tada bila rodbinski povezana sa skoro svim evropskim dvorovima, podigao ugled u hriπÊanskom svetu. Na osnovu vizantijskog i obiËajnog prava, za vladavine kneza Jaroslava sastavqen je prvi zbornik zakona u Rusiji, kasnije nazvan Ruska pravda. Pred kraj æivota, knez Jaroslav je zemqu podelio trojici sinova i obavezao ih da najstarijeg „poπtuju kao oca“. Na isti naËin su postupali i wegovi sinovi deleÊi zemqu svojim potomci-

ma i Rusija se u 12. veku raspala na desetine udeonih kneæevina. U osamostaqenim kneæevinama razvili su se novi gradovi ‡ GaliË, Vladimir, Suzdaq, Smolensk i dr., a Kijev je gubio znaËaj kao dræavno srediπte.

VladajuÊi (feudalni) sloj u Rusiji Ëinili su boqari, krupni zemqoposednici, vojnici i kneæevi sluæbenici. Posedi su bili nasledni, a u poËetku su ih obraivali slobodni seqaci smerdi i malobrojni zavisni seqaci ‡ holopi (polurobovi). Kako je broj holopa bio mali, boqari su smerde pretvarali u holope. Najezda Mongola. Juæne ruske kneæevine su u 12. veku napadali i pqaËkali Kumani (Polovci), a ruski kneæevi su uzvraÊali upadima u zemqu Kumana. To rusko-kumansko ratovawe opisano je u poznatom Spevu o polku Igorovu PoËetkom 13. veka Mongoli (Tatari), predvoeni Xingis-hanom, osvojili su delove Kine i sredwu Aziju i, iduÊi na zapad, prvo ugrozili Kumane. Ruski kneæevi pritekli su u pomoÊ Kumanima, ali 1223. godine poraæeni su na reci Kalki kod grada Taganroga. Tatarima je tako otvoren put u unutraπwost Rusije i 1240. su zauzeli Kijev. Na teritoriji kijevske Rusije Tatari su osnovali svoju dræavu, Zlatnu hordu (1240‡1480) i sledeÊih 240 godina vladali veÊim delom Rusije.

PITAWA

1. ©ta je za Rusiju znaËilo primawe hriπÊanstva iz Vizantije 988. godine?

2. Zbog Ëega je Kijev nazvan majkom ruskih gradova?

3. Kojim je merama Jaroslav Mudri uzdigao Rusiju u red Evropskih sila?

4. U kom su periodu Rusijom vladali Mongoli i kako se zvala wihova dræava?

SRPSKE ZEMQE U RANOM SREDWEM VEKU

Naseqavawe Slovena na Balkan

Sloveni su od drugog veka, u mawim grupama, prelazili Karpate i naseqavali se u Panoniji, na levoj obali Dunava. Dve velike grupe slovenskih plemena su se od 5. do 7. veka naselile u Panoniji i Vlaπkoj niziji. TreÊa grupa plemena je sredinom 6. veka zauzela predele do istoËnih Alpa i severne Italije.

Od poËetka 6. veka Sloveni su napadali Vizantiju i od tada vizantijski pisci donose obiqe podataka o wihovom æivotu i obiËajima. Oblasti naseqene Slovenima, na levoj obali Dunava, a kasnije i u Vizantiji, vizantijski pisci su nazivali sklavinije (zemqe Slovena).

Da bi spreËila slovenske napade Vizantija je, za vreme Justinijanove vladavine, izgradila sistem odbrambenih utvrewa na Dunavu i unutraπwosti Balkana, ali Sloveni su brzo savladali vizantijsku ratnu tehniku, pa im ta utvrewa nisu predstavqala prepreku. U poËetku su upadali na vizantijske teritorije, pqaËkali i s plenom se vraÊali u svoje baze preko Dunava. Kasnije su upadi postali uobiËajeni, pa su mnoge grupe ostajale da prezime, a zatim se sa porodicama trajno naseqavale na vizantijskoj teritoriji. Najezda Slovena sruËila se na Vizantiju sredinom 6. veka

i neometano pqaËkala provincije Dalmaciju i Trakiju.

Oko 566. godine Slovenima u Panoniji nametnuli su vlast Avari i s wima napadali Vizantiju. ZajedniËkim snagama zauzeli su Sirmijum (oko 582), a zatim pograniËne gradove Singidunum i Viminacijum (584). IduÊi ka jugu doπli su do Soluna, ali taj, drugi po veliËini grad u Vizantiji, nisu mogli osvojiti. Za vreme prve opsade Soluna neka slovenska plemena su se trajno naselila na Balkanu.

Krajem 6. veka, Sloveni iz Vlaπke nizije naselili su u Dowu Meziju, izmeu Dunava i planine Balkan, i duæ obala Crnog mora prodirali sve do Carigrada.

Pred kraj 6. veka Sloveni i Avari su pustoπili predele do Soluna, Epira i DraËa. Preko Bosne su, 614. godine, izbili na Jadran i zauzeli Salonu (Solin), glavni grad Dalmacije. Posledwi zajedniËki napad na Vizantiju Sloveni i Avari su preduzeli 626. godine, prilikom opsade Carigrada. Od tog poraza Avari se viπe nisu oporavili.

Tokom slovenskih napada domaÊe stanovniπtvo se iz ravnica i reËnih dolina povuklo u visoke planinske predele, gde se, umesto zemqoradwom i zanatstvom, bavilo stoËarstvom. Gradsko

stanovniπtvo iz unutraπwosti Balkana veÊ se na poËetku slovenskih napada sklonilo u Solun, Carigrad i druge utvrene primorske gradove. Tako su Sloveni do kraja 6. veka potpuno preplavili Balkansko poluostrvo i zaposeli najplodnije zemqe.

Po dolasku na Balkan Sloveni su obrazovali plemena koja su dobijala imena po nazivima mesta, reka ili pokrajina u kojima su æiveli ‡ TimoËani, Neretqani, Zahumqani, Travuwani, Dukqani, Konavqani i drugi, a neka su oËuvala imena iz stare postojbine ‡ Rinhini, Smoqani, Sagudati, Draguviti. VeÊina slovenskih plemena se veÊ bila odomaÊila na Balkanu kad su se, poËetkom 7. veka, doselili Srbi i Hrvati. Ime ta dva plemena, koja su bila veoma brojna, kasnije se proπirilo na ostala, ranije naseqena plemena. O dolasku Srba i Hrvata i prvim vekovima wihovog æivota u Vizantiji saznajemo iz dela Spis o narodima ili O upravqawu Carstvom vizantijskog cara i pisca Konstantina VII Porfirogenita (913‡959). U tom delu se navodi da su se Srbi i Hrvati doselili u granice Vizantije „za vreme blaæenog cara Iraklija“.

U vreme naseqavawa Slovena na Balkanskom poluostrvu su, u okviru Vizantije, æiveli Grci i romanizovani TraËani i Iliri. Doπqaci i starosedeoci su u poËetku ratovali jedni protiv drugih, ali kada su se zavrπile seobe Slovena wihovi odnosi su se potpuno izmenili. StarosedelaËko stanovniπtvo se slovenizovalo u veÊem delu Balkana, a Sloveni su se stopili sa starosedeocima u predelima danaπwe GrËke i Albanije. Ostaci starosedelaËkog stanovniπtva se pomiwu u sredwovekovnim spisima najËeπÊe kao Vlasi, Mavrovlasi, Cincari, Aromuni, Arbanasi, Romani itd.

PITAWA

1. Koje vizantijske gradove su osvojili Avari i Sloveni do 626. godine?

2. ©ta se deπavalo sa starosedelaËkim stanovniπtvom u vreme naseqavawa Slovena na Balkan?

3. Koji su delovi Balkanskog poluostrva slovenizovani?

Srbija (Raπka) do sredine 12. veka

O Srbima u Vizantiji, tokom prva dva veka od doseqavawa, nema mnogo pisanih izvora. NajznaËajniji izvor za taj period srpske istorije jeste delo Konstantina VII Porfirogenita Prema tom delu, Srbija je krajem 8. i poËetkom 9. veka obuhvatala predele oko reka Pive, Tare, Lima, Ibra, gorwe Drine i Zapadne Morave, podruËje Soli (okolina danaπwe Tuzle) i Bosnu (oko gorweg toka reke Bosne). Prema Porfirogenitu, srpska plemena su naseqavala i druge oblasti ‡ Zahumqe (izmeu Dubrovnika i sliva Neretve), Travuniju sa Konavlima (od Dubrovnika do Boke Kotorske) i Paganiju (primorska oblast od Neretve do Cetine s ostrvima KorËula, Mqet, BraË i Hvar).

Centar dræave bio je grad Ras kod Novog Pazara pa se i zemqa nazivala Raπka. Raπkom su, kao i oblastima srpskih plemena, u ime vizantijskog cara upravqali domaÊi qudi, koji su imali titulu kneza. Car Porfirogenit navodi da su se Srbi naselili u granice Vizantije pod vostvom svog kneza. U nizu potomaka toga kneza, prvi se pomiwu Viπeslav, Radoslav i Prosigoj. Kako se o

tim kneæevima niπta ne zna, osnivaËem prve srpske dinastije smatra se knez Vlastimir, koji je vladao sredinom 9. veka.

Vlastimir je odbio napad koji je protiv Srbije preduzeo bugarski han Presijam i Srbiji pripojio Travuniju (Trebiwe).

Bugarska je i za vladavine kneza Borisa pokuπala da pokori Srbiju, ali Vlastimirovi sinovi Mutimir, Strojimir i Gojnik uspeπno su odbranili svoju zemqu, zarobili Borisovog sina i 12 bugarskih boqara (plemiÊa). Posle pobede nad Bugarskom braÊa su se zavadila, pa je najjaËi, Mutimir, ostalu dvojicu proterao iz Srbije i sam zavladao.

Mutimirov sinovac, knez Petar GojnikoviÊ (892‡917) uspeπno je vladao i oËuvao zemqu u vreme kad se Bugarska uzdigla u rang carstva. Intrigama protiv kneza Petra, zahumski knez Mihailo ViπeviÊ je izdejstvovao da ga Bugari zbace s vlasti.

Kneæevi koje su Bugari doveli na vlast nisu pristajali na vazalstvo i slepu pokornost, pa su i oni ukloweni, a Srbija opustoπena i opqaËkana 924. g. prikquËena Bugarskoj.

Kad je umro car Simeon, u Bugarskoj je nastala pometwa koju je iskoristio srpski princ »aslav KlonimiroviÊ (927‡ oko 950) i pobegao sa bugarskog dvora. On je, uz pomoÊ Vizantije, obnovio i osamostalio Srbiju tako da je opet, pored Raπke, obuhvatala i Soli i Bosnu.

Ras, sediπte

Srbiju su za vreme kneza »aslava sa severa napadali Maari. »aslav im je naneo poraz u MaËvi, u kome je poginuo ugarski knez. Maari su radi osvete preduzeli novi napad, zarobili kneza »aslava i pogubili ga negde na reci Savi. Posle kneza »aslava Srbija se potËinila vizantijskoj vlasti, a krajem 10. veka uπla u sastav Samuilovog makedonsko-bugarskog carstva. Godine 1018. Vizantija je uniπtila Samuilovu dræavu i ponovo zavladala zemqama do Dunava. Vizantijski carevi su od tada kao predstavnike svoje vlasti u Srbiji, za vladare postavqali qude iz redova uticajnih srpskih porodica. Ti vladari su nosili titulu veliki æupan. Iz tog perioda znaju se samo imena nekoliko velikih æupana: Vukan (oko 1083 ‡ oko 1114), Uroπ I, Uroπ II, Desa i Tihomir.

PITAWA

1. Pokaæite na karti koje predele su, prema delu Konstantina Porfirogenita, naseqavali Srbi krajem 8. i poËetkom 9. veka. Koji je grad bio centar Srbije?

2. ©ta se pouzdano zna o knezu Vlastimiru?

3. Kako se knez »aslav oslobodio bugarske vlasti? Kako je bila organizovana vizantijska vlast u Srbiji poËetkom 11. veka?

Dukqa (Zeta)

Danaπwa Crna Gora se prvobitno nazivala Dukqa, prema rimskom utvrewu (Doklea) koje se nalazilo nedaleko od Podgorice, a obuhvatala je predele izmeu Boke Kotorske i reke Bojane. Srbi su se u Dukqi naselili poËetkom 7. veka i priznavali vrhovnu vlast Vizantije.

U Dukqi je, u drugoj polovini 10. veka, kao predstavnik vizantijske vlasti, vladao knez Jovan Vladimir (970‡1016). U ratu Samuila protiv Vizantije ostao je veran Vizantiji. Samuilo ga je zbog toga, oko 998. godine, zarobio i odveo u svoju prestonicu Prespu. Oæenio ga je svojom kÊerkom Teodorom Kosarom i kao vazala vratio u Dukqu. Posle Samuilove smrti, Vladimira je na prevaru uhvatio i pogubio Samuilov sinovac Jovan Vladislav.

Vizantija je 1018. obnovila vlast u Dukqi i mir je vladao do 1036, kad je Stefan Vojislav podigao ustanak i osamostalio se. Wegov sin Mihailo

je Dukqi pripojio Raπku. Od pape je dobio kraqevsku krunu, a legat pape Grgura VII krunisao ga za kraqa 1077. godine. To je bilo prvo zvaniËno priznawe nezavisnosti jedne srpske dræave.

Konstantin Bodin je izdejstvovao da se barska episkopija (biskupija) (1089) uzdigne u rang mitropolije (nadbiskupije). Vlast je proπirio i na Bosnu.

Od poËetka 12. veka Dukqa se naziva Zeta, ali tada poËiwe i weno opadawe. Centar okupqawa srpskih zemaqa postala je ponovo Raπka.

PITAWA

1. Koje su srpske zemqe bile u sastavu Dukqe do 12. veka?

2. Koji su dogaaji prethodili krunisawu Mihaila za kraqa 1077. godine?

JUÆNOSLOVENSKE

ZEMQE I UGARSKA

Bugarska dræava

Bugari vode poreklo od hunsko-turanskih plemena (Huna i Onogura) i srodni su sa Avarima. Æiveli su na severnom Kavkazu, gde su osnovali dræavu (kaganat). Bugari su se sredinom 7. veka podelili i jednim delom naselili u sredwem i gorwem toku Volge, a „veÊa horda“, pod vostvom hana Asparuha, sedamdesetih godina je doπla na uπÊe Dunava. Dunav su preπli 679. godine i naselili oblasti koje su zaposeli „Severci i sedam drugih slovenskih plemena“. Ta su plemena (izuzev Severaca) potËinili i primorali ih na plaÊawe danka. Pokuπaj Vizantije da potËini Bugare zavrπio se wenim porazom i Bugari su 681. godine izmeu Dunava i planine Balkana, u negdaπwoj rimskoj provinciji Meziji, osnovali svoju dræavu. KoristeÊi teπko stawe u Carstvu,

Bugari su, pustoπeÊi vizantijsku Trakiju, stigli pod zidine Carigrada. Za vreme arabqanske opsade Carigrada (717) pqaËkali su okolinu grada, a kad su Arabqani odbaËeni Bugari su izdejstvovali mir i priznawe nezavisnosti svoje dræave od strane Vizantije.

S obzirom na to da su u odnosu na Slovene bili malobrojni, Bugari su se brzo slovenizovali, a Sloveni na istoku Balkanskog poluostrva uzeli wihovo ime.

U prvoj polovini 9. veka Bugarska se proπirila na zapad i pripojila oblast TimoËana i slovenskih plemena oko Morave. Daqim πirewem ugrozila je i Srbiju.

Knez Boris je 864. iz Carigrada primio hriπÊanstvo i Bugarska je uskoro stekla crkvenu samostalnost (autokefalnost). Vrhunac moÊi Bugarska je dostigla poËetkom 10. veka kad se uzdigla u rang carstva. Knez Simeon (893‡927) proglasio se za cara i izjednaËio sa vizantijskim vladarima, a titulu cara Bugarske priznala mu je i Vizantija.

Krajem 10. veka Bugarska je uπla u sastav Samuilovog carstva, a od 1018. do 1204. bila je pod vlaπÊu Vizantije. Za vreme »etvrtog krstaπkog rata Bugari su digli ustanak i obnovili dræavu.

PITAWA

1. Gde se prostirala prvobitna bugarska dræava?

2. Zbog Ëega je doπlo do slovenizacije Bugara?

3. Kako je knez Simeon iskoristio slabost Vizantije poËetkom 10. veka?

4. Pod Ëijom se upravom nalazila Bugarska od kraja 10. do poËetka 13. veka?

5. Iz kojeg su crkvenog centra Bugari primili hriπÊanstvo?

Dræava makedonskih Slovena (Samuilovo Carstvo)

Sin oblasnog makedonskog kneza Nikole, Samuilo, podigao je 976. godine ustanak, zbacio vizantijsku vlast i, pozivajuÊi se na tradicije prvog bugarskog carstva, proglasio se za cara. KoristeÊi zauzetost Vizantije u ratu na istoku, Samuilo (976‡1014) je osvojio Makedoniju, Tesaliju, Epir, Albaniju, Bugarsku, Srbiju, Bosnu, Dukqu i Dalmaciju. Kad je car Vasilije II Makedonac sredio prilike na istoku, okrenuo se protiv Makedonije. Na planini Belasici je 1014. zarobio 14 000 Samuilovih vojnika i naredio da se oslepe, ostavqajuÊi svakom stotom po jedno oko kako bi ostale odveli u Prespu gde se nalazio Samuilo. Videvπi unakaæenu vojsku, Samuilo je doæiveo srËani udar i umro.

Car Vasilije, nazvan Bugaroubica, slomio je otpor Samuilovih naslednika i 1018. zauzeo wihove posledwe gradove, Prespu i Ohrid, i granice Vizantijskog carstva na severu ponovo utvrdio na Savi i Dunavu.

1. »iju je slabost iskoristio Samuilo i proglasio se za cara 976. godine?

2. Koje su oblasti ulazile u sastav Samuilove dræave?

3. Koja su carstva do tog vremena postojala u Evropi?

4. Pod Ëiju je upravu dospela Srbija 1018, posle propasti Samuilovog carstva?

Primawe

hriπÊanstva i poËeci pismenosti u Srba i makedonskih Slovena

Papa Jovan VIII pozvao je kneza Mutimira da Srbiju, u crkvenom pogledu, prikquËi Panonsko-sremskoj dijecezi. Do toga nije doπlo jer su Srbi za vreme Mutimirove vladavine, izmeu 867. i 874. godine, primili hriπÊanstvo iz Vizantije. Kada su Metodijevi uËenici posle wegove smrti proterani iz Panonije, veÊinom su se sklonili u Bugarsku. Jedan od wih bio je Kliment, koji je iz bugarske prestonice doπao u Ohrid, gde je osnovao manastir i nastavio misionarsku delatnost. Poπto je 893. postao episkop, Kliment je uËvrstio temeqe slovenske crkve. Prevodio je crkvene kwige sa grËkog jezika, a i sam se bavio kwiæevnim radom. Ohridski manastir je bio centar pismenosti i obrazovawa, πkola u kojoj su se uËenici pripremali za sveπteniËki poziv. U Ohridu je delovao Klimentov mlai savremenik Naum. Klimentu se pripisuje sastavqawe jedinstvene slovenske azbuke, Êirilice, nazvane u Ëast slovenskog uËiteqa, ∆irila. Meutim, danas se to dovodi u sumwu jer je Makedonija u Klimentovo vreme bila æariπte glagoqice. Po svemu sudeÊi, Êirilica je nastala u Preslavi u Bugarskoj. Prva domaÊa kwiæevna dela napisali su uËenici ∆irila i Metodija. Kao branilac slovenskog jezika, koji je ugroæavalo grËko i latinsko sveπtenstvo, pomiwe se monah iz Makedonije »rnorizac Hrabar (poËetak 10. veka). Poznat mu je spis O pismeneh.

Pokrπtavawe Slovena

Ohridska πkola u Makedoniji i Preslavska u Bugarskoj uticale su na πirewe hriπÊanstva i pismenosti meu makedonskim Slovenima i Srbima u jugoistoËnim delovima Srbije.

Posle propasti Samuilovog carstva i obnove vizantijske vlasti, srpske zemqe i oblasti su u crkvenom pogledu doπle pod jurisdikciju novoosnovane ohridske arhiepiskopije, a u mawoj meri crkvenih sediπta u primorju (Split, Dubrovnik, Bar).

PITAWA

1. Kada su Srbi primili hriπÊanstvo?

2. Kakav je znaËaj imao Kliment Ohridski za utemeqewe slovenske crkve i pismenosti?

3. Zbog Ëega nauËnici nisu sigurni gde je nastala Êirilica?

Hrvatska

Hrvatska plemena su u 7. veku naseqavala predele izmeu reke Cetine i planine Velebita. Na tom podruËju je u 9. veku nastala prva hrvatska dræava, Primorska ili Dalmatinska Hrvatska i vremenom se proπirila do Istre. Predelima izmeu Gvozda (Petrova gora) i reke Drave do kraja 8. veka gospodarili su Avari. Kad je FranaËka pokorila Avare u Panoniji i konaËno ih uniπtila, panonski Sloveni su se oslobodili avarske vlasti i na prostoru izmeu Save i Drave obrazovali posebnu oblast, Posavsku ili Panonsku kneæevinu. Posavski knez je bio potËiwen franaËkom grofu u Furlaniji, a crkva patrijarπiji u Akvileji, u severnoj Italiji. Panonska kneæevina je kasnije nazvana Slavonija, a od 15. veka se nazivala i Hrvatska.

Hrvatska u 11. veku

Grofovi Furlanije su od kraja 8. veka ratovali sa Dalmatinskom Hrvatskom i do 803. godine potËinili je FranaËkoj, koja je potom od Vizantije otela dalmatinska ostrva i gradove. Mirom u Ahenu (812) gradovi Zadar, Trogir, Split i ostrva u severnom Jadranu vraÊeni su Vizantiji, a Hrvatska je ostala u okviru FranaËke i pripojena Furlanskoj markgrofoviji. Furlanski grof Kadaloh je u Panonskoj kneæevini vrπio razne zloupotrebe, naπta je knez Qudevit uloæio æalbu caru Ludvigu Poboænom. Kako odgovor na æalbu nije stizao, Qudevit je 819. podigao ustanak kome su se pridruæili i Sloveni iz Dowe Panonije, Gorwe Posavine, Karantanije i neka srpska plemena. Na stranu FranaËke stao je knez Dalmatinske Hrvatske Borna. Ustanici su potukli Kadalohovu, a zatim i vojsku kneza Borne, a kad je 822. stigla vojska iz FranaËke, ustanak je uguπen. Qudevita su franaËke vlasti uhvatile na prevaru i pogubile. Hrvatska je ostala u sastavu FranaËke do sredine 9. veka, a zatim je pala pod uticaj Vizantije. Knez Trpimir (849‡864) je osnovao prvu hrvatsku dinastiju, a jedan od wegovih naslednika, knez Branimir (879‡892), uz podrπku pape, otrgao se od Vizantije i osamostalio. Nazivan je prvim nezavisnim hrvatskim vladarem. Za vreme wegove vladavine u Hrvatskoj su delovali uËenici ∆irila i Metodija. Sediπte hrvatskih kneæeva bilo je u Ninu, a zatim u Klisu kod Splita. Dolaskom Maara u Panoniju, deo panonskih Slovena sklonio se u Hrvatsku. Hrvatska je tada pripojila Panonsku kneæevinu (Slavoniju) i time znatno ojaËala, pa je knez Tomislav (910‡930) uspeπno odbijao maarske napade. U isto vreme doπlo je do ekspanzije Bugarskog carstva, koje je ugroæavalo i sam Carigrad. Zbog mira na zapadu Balkana, Vizantija je hrvatskom knezu dala na upravu gradove Split, Zadar i Trogir i ostrva Krk i Rab. Tomislav se 925. krunisao za kraqa, a sledeÊe godine zaustavio πirewe Bugarske cara Simeona, koja je pripojila Srbiju i izbila na granice Hrvatske. U Hrvatskoj je do tada postojala samo jedna episkopija (biskupija osnovana u Ninu u 9. veku) i to sa sluæbom na slovenskom jeziku i kwigama pisanim glagoqicom. Ninska biskupija se 925. godine potËinila splitskoj nadbiskupiji. PotËiwavawe crkvenom centru izvan Hrvatske bio je veliki ustupak papi, ali prevlast rimske crkve u Hrvatskoj ostvarena je tek posle crkvenog raskola 1054. godine.

Naslednici kraqa Tomislava vladali su do sredine 10. veka, kada su u Hrvatskoj poËele unutraπwe borbe. Dalmatinski gradovi i ostrva prelazili su iz ruke u ruku Vizantije, Venecije, Hrvatske i oko 1000. godine trajno pripali MleËanima.

Daqi tok hrvatske istorije sasvim je maglovit. Kraq Zvonimir (1075‡1089), koga je krunisao papski izaslanik, bio je oæewen sestrom ugarskog kraqa. Kako Zvonimir nije imao naslednika, wegova æena je smatrala da hrvatska kruna „po baπtenskom pravu“, pripada wenom bratu Ladislavu.

Kraq Ladislav je 1091, bez borbe, zauzeo Hrvatsku do planine Gvozda. Daqe zaposedawe hrvatskih predela, ka moru, obustavqeno je zbog upada Kumana u istoËnu Ugarsku. Kraq Koloman je nastavio rat protiv Hrvatske i na planini Gvozd potukao vojsku hrvatskog kraqa Petra. Hrvatski kraq je tu poginuo pa se Gvozd od tada naziva Petrova gora. Hrvatsko plemstvo se viπe nije opiralo Maarima i oni su 1102. godine doπli do primorja. Koloman se u Biogradu na moru krunisao za kraqa Hrvatske i plemstvo ga je priznalo za svog vladara uz uslov da dobiju odreenu autonomiju. Hrvatska se od tada pa do 1526. godine nalazila u sastavu Ugarske.

PITAWA

1. Kada je nastala hrvatska sredwovekovna dræava?

2. Za vreme kog vladara je postigla najveÊi uspon?

3. Kakav je bio odnos Franaka, a kakav Vizantije, prema Hrvatskoj?

4. U koje je vreme ostvarena prevlast rimske crkve u Hrvatskoj?

5. Kako je Maarska 1102. godine doπla u posed Hrvatske?

Maarska (Ugarska)

Maari (Ugri) spadaju u ugro-finsku grupu naroda, ali zbog meπawa sa turskim plemenima poprimili su mnoge wihove osobine, pa ih nauËnici svrstavaju i u turske narode. Oko 890. naseqavali su oblast izmeu Dwepra i Dona. Pod pritiskom PeËenega napustili su juænu Rusiju i 896. godine, pod vostvom Arpada, doselili se u Panonsku niziju. Maari su u Panoniji pokorili Slovene i do sredine 10. veka æiveli pqaËkajuÊi okolne narode. »esto su u muwevitim naletima, paleÊi sela i crkve, dospevali i u ©paniju i Francusku. Wihovi napadi nisu zaobiπli ni Srbiju. BraneÊi svoju zemqu od Maara sredinom 10. veka poginuo je

knez »aslav. Posle poraza od Nemaca, na reci Leh 955. godine, Maari su preπli na sedelaËki naËin æivota.

OsnivaË maarske dræave je Stefan I (997‡1038) iz roda Arpadove dinastije, koja je vladala do 1301. godine. Stefan (ma. Iπtvan) je primio hriπÊanstvo i 1000. godine od pape dobio kraqevsku krunu. Podanicima je energiËno nametao hriπÊanstvo i crkva ga je proglasila za sveca. Kraq Stefan je zemqu podelio na æupanije, kojima su upravqali kraqevi Ëinovnici ‡ æupani i uveo feudalni sistem, po ugledu na NemaËku. Krajem 11. veka Ugarska se proπirila na istok pripajawem Transilvanije, a 1102. pokorila je Hrvatsku i Dalmaciju. Preko Hrvatske je dobila izlaz na Jadransko more, gde su se za prevlast borile Vizantija i Venecija. Tokom 12. veka u Ugarskoj se uËvrstio feudalni sistem, stvoreni su krupni zemqiπni posedi, a æupanije postale nasledna dobra. Do poËetka 13. veka moÊ feudalaca je toliko porasla da je kraq Andrija II bio prinuen da objavi zlatnu bulu (1222), kojom je plemstvu uËinio ogromne ustupke. Taj dokument, sliËan Velikoj poveqi sloboda, garantovao je prava i privilegije plemstvu i obavezao kraqa da najmawe jednom godiπwe sazove dræavni sabor.

PITAWA

1. Kojoj grupi naroda pripadaju Maari?

2. ©ta se desilo sa Slovenima po dolasku Maara krajem 9. veka?

3. Koje su zemqe poËetkom 12. veka uπle u sastav Maarske?

4. Iz kojeg su crkvenog centra Maari primili hriπÊanstvo, a Stefan ¶ kraqevsku krunu?

5. ©ta je zlatna bula?

6. Da li je zlatnom bulom ograniËena vlast vladara?

ZAPADNOEVROPSKE DRÆAVE ‡ STALE©KE MONARHIJE

Francuska

Karolinπka dinastija u Zapadnoj FranaËkoj (Francuskoj) ugasila se 987, a kraqevsku krunu je uzeo vojvoda Pariza Ig (Hugo), iz porodice Kapeta. PorodiËni posed Iga Kapeta (987‡996) bio je mawi od poseda veÊine wegovih vazala, a moÊ vladara je zavisila od veliËine poseda kojima liËno raspolaæu (tzv. kraqevskog domena). Kapeti su, uz podrπku crkve, πirili kraqevski domen i pomalo centralizovali dræavnu upravu. Posede su πirili i kraqevi vazali, vojvode Normandije ‡ Plantageneti. Vojvoda Anri Plantagenet je 1154. postao engleski kraq (Henri II Plantagenet), tako da se viπe nije ni smatrao vazalom francuskog kraqa.

Kraq Filip II Avgust (1180‡1223) je sa engleskim kraqem RiËardom (Lavqe Srce) 1190. godine krenuo u krstaπki rat i, pod izgovorom da je bolestan, brzo se vratio, da bi u ratu protiv RiËardovog brata Jovana Bez Zemqe prigrabio veÊi deo poseda Plantageneta u Francuskoj. Poπto je pripajawem nekoliko oblasti delimiËno ujedinio Francusku, Filip II je gradovima prodavao poveqe kojima je sticana autonomija. Tako je slomio moÊ feudalaca i primorao na pokornost i najviπe plemstvo.

Do poËetka vladavine Filipa II u Francuskoj nije postojalo ni kulturno ni jeziËko jedinstvo. Grofovije i vojvodstva na severu i jugu znatno su se razlikovala u pogledu razvijenosti kulture. U ujediwenoj Francuskoj je u 13. veku doπlo do naglog procvata kulture, posebno gotiËke umetnosti.

Luj IX Sveti (1226‡1270) ojaËao je centralnu vlast, uveo red i zakone i obezbedio nesmetan razvoj trgovine i privrede. Pripajawem Provanse (1229) i nekoliko grofovija, Francuska je postala najmoÊnija zemqa evropskog zapada. Filip IV Lepi (1285‡1314) je zaveo poreze na crkvena imawa i sukobio se s papom. U borbi protiv pape bila mu je potrebna podrπka, pa je 1302. sazvao skupπtinu dræavnih staleæa na kojoj su uËestvovali predstavnici plemstva, sveπtenstva i graana.

Papsko sediπte je premestio iz Rima u Aviwon u Francuskoj i papu potËinio vlasti francuskih kraqeva. Period boravka papa u Aviwonu poznat je kao Aviwonsko ropstvo (1309‡1378).

Dinastija Kapeta je izumrla 1328. i dræavni staleæi su za kraqa Francuske izabrali Filipa Valoa. On je na presto stupio pod imenom Filip VI Valoa. Engleski kraq Edvard III, unuk Filipa IV Lepog, smatrao je da francuska kruna pripada wemu. To je bio povod za sukob Francuske i Engleske, u istoriji poznat pod imenom Stogodiπwi rat (1337‡1453).

Tokom rata Englesku je zahvatila epidemija kuge (1348‡1350), a u Francuskoj je 1358. godine izbio seqaËki ustanak (Æakerija) u kome je stradalo 20 000 seqaka.

Omrznuta vlast Engleza u severnoj Francuskoj uticala je na Jovanku Orleanku (Jeanne d’ Arc), πesnaestogodiπwu devojku iz Domremija da poe u rat kao dobrovoqac. Svojom neustraπivoπÊu snaæno je delovala na francusku vojsku, koja je daqe odnosila pobede. Za vreme opsade Kompijewa Jovanka Orleanka je pala u englesko zarobqeniπtvo, osuena kao jeretik i spaqena na lomaËi.

Kraq ©arl VII (1422‡1461) je iskorenio pqaËkaπke druæine i bande najamnika, slomio otpor feudalaca, uveo regularne trupe i sredio finansije.

Posle tih mera sve je bilo podreeno konaËnom ujediwewu Francuske. Engleska je izgubila celu Normandiju. Padom Kastiqona (1453) okonËana je wena vladavina na tlu Francuske. Na Kontinentu je zadræala samo grad Kale. Stogodiπwi rat je time bio zavrπen.

Temeqe apsolutizma postavio je Luj XI (1461‡ 1483). Tokom svoje vladavine samo je jednom sazvao skupπtinu staleæa, i to zbog saglasnosti za uvoewe novih poreza. Vladao je izdajuÊi dekrete i sam o svemu odluËivao. Govorio je: „Ja sve svoje savetnike nosim na leima svoga kowa“. Od tog vremena stanovnici pokrajina, koji su se do tada nazivali Anæujci, Normandijci, Bretonci, zovu se Francuzi.

PITAWA

1. Na koji je naËin Filip ¶¶ ujedinio veÊi deo Francuske?

2. Kakav je znaËaj ujediwewe imalo za razvoj kulture?

3. Kojim merama je Luj ¶H Sveti ojaËao Francusku i uveo u red najmoÊnijih zemaqa?

4. Kakvu je ulogu u Francuskoj imala skupπtina dræavnih staleæa?

5. Zbog Ëega je doπlo do Stogodiπweg rata izmeu Francuske i Engleske?

6. Kakvi su rezultati toga rata?

7. Koja je æena postala simbol slobode u Francuskoj?

8. ©ta je aviwonsko ropstvo, a πta pragmatiËka sankcija?

9. Po Ëemu se razlikuje apsolutna monarhija od staleπke monarhije?

10. Koji vladar je utemeqio apsolutizam?

Normandijski vojvoda Viqem je 1066. godine izvrπio invaziju na Englesku. U bici kod Hejstingsa Harold Gudvin je poginuo, a wegova vojska poraæena.

Poπto je zagospodario Engleskom Viqem OsvajaË (1066‡1087) je zemqu anglo-saksonskog plemstva, koje je veÊinom izginulo, podelio svojim vojnicima. U Engleskoj je zadræao postojeÊe ureewe ‡ podelu na grofovije ‡ i od svih vazala dobio zakletvu na vernost. Radi uvoewa poreza popisana su sva imawa, a kwiga tog popisa nazvana je Kwiga straπnog suda (Doomsday Book). Normanska dinastija je u Englesku donela francuski jezik i novu kulturu.

Engleska

Anglo-saska dræava osnovana je u 9. veku. IstoËne delove engleske kraqevine su od wenog nastanka kolonizovali Danci. Uticaj Danaca bio je toliko snaæan da je wihov kraq zavladao Engleskom. Dolaskom na vlast domaÊeg vladara Edvarda Ispovednika (1042‡1066) okonËana je prevlast Danaca.

Kraq Edvard je uzimao u sluæbu Normane, postavqao ih na poloæaje u vojsci, dræavnoj upravi i crkvi i uz wihovu pomoÊ suprotstavqao se engleskom plemstvu, koje mu je preko Kraqevskog saveta ograniËavalo vlast. Posle Edvardove smrti, za kraqa je izabran Harold Gudvin, najmoÊniji grof i ogorËeni protivnik Normana.

Borba za vlast izmeu Viqemovih sinova izazvala je nerede i graanski rat. Red je zaveo osnivaË nove dinastije, Henri II Plantagenet (1154‡1189). Sposoban i odluËan vladar, u grofovijama je postavio πerife, koji su upravqali u wegovo ime i imali sudsku vlast. Ali, da se ne bi suviπe osamostalili, wihove presude je potvrivao kraqevski sud.

Zbog zavoewa novih poreza protiv Henrija ¶¶ ustala je opozicija predvoena wegovim bivπim savetnikom ‡ kenterberijskim nadbiskupom, Tomasom Beketom. Beket se na odreeno vreme sklonio u Francusku, a po povratku u Englesku je zatoËen i ubijen u katedrali, πto je proizvelo skandal i nemire zbog kojih se kraq morao javno pokajati.

Henrijev sin i naslednik RiËard Lavqe Srce (1189‡1199) bio je viπe vitez i pustolov nego dræavnik. Za vreme odsustva, tokom TreÊeg krstaπkog rata, zemqom je upravqao wegov brat Jovan Bez Zemqe, tako nazvan jer mu otac prilikom deobe nasledstva nije niπta ostavio. Jovan je nastojao da se domogne prestola i sukobqavao se s bratom. Sukob meu wima je podsticao i francuski kraq Filip II Avgust, s namerom da zauzme wihove posede u Francuskoj.

Na povratku sa Istoka, RiËard Lavqe Srce je zaratio sa francuskim kraqem Filipom II i vratio pokrajine koje je izgubio Jovan Bez Zemqe. Za vreme primirja sa Francuskom RiËard je poginuo opsedajuÊi zamak svog pobuwenog vazala. Presto je pripao okrutnom i omrznutom vladaocu Jovanu Bez Zemqe (John Lackland, 1199‡1216). U ratu sa Francuskom trpeo je poraze i gubio teritorije. OgorËeni baroni digli su pobunu i uz pomoÊ graana zauzeli London. Kraq je bio primoran da 1215. godine izda Veliku povequ sloboda (Magna Carta Libertatum), kojom su baronima garantovana tradicionalna prava. Posebnim odredbama Poveqe vlast kraqa je ograniËena, a slobodni qudi su zakonom zaπtiÊeni od samovoqe vlasti. Utvrene su poreske obaveze i kraq nije mogao uvoditi nove poreze bez pristanka barona, koji su imali kontrolu poreskog sistema. Poveqom je zakon postavqen iznad vladara, a poπtovawe prava garantovanih Poveqom kontrolisao je odbor od dvadeset pet barona.

Od vremena Henrija ¶¶, vladari su povremeno sazivali Veliki savet, telo koje su saËiwavali

svi prelati (visoko sveπtenstvo) i baroni. Vaæne odluke i zakone donosili su tek posle savetovawa sa tim telom. Veliki savet se od sredine 13. veka ponekad naziva parlament (mesto gde se razgovara, raspravqa), ali se za godinu nastanka engleskog parlamenta uzima 1265, kada je voa pobuwenih barona Simon de Monfor pozvao po dva predstavnika okruga i po dva graanina iz svakog grada da prisustvuju sastanku Saveta. Od tada u parlamentu vlada naËelo: „Ono πto se tiËe svih treba da bude od svih odobreno.“ Sredinom 14. veka parlament je postao zakonodavno telo, podeqeno na dva doma ‡ Dom lordova (Gorwi dom) i Dom komuna (Dowi dom).

Engleska i Francuska tokom stogodiπweg rata

Kraq Edvard III (1327‡1377) je poËeo Stogodiπwi rat sa Francuskom i uspeπno vojujuÊi, Engleskoj osigurao izvesnu prednost. Daqe napredovawe zaustavila je kuga, koja je zahvatila celu Evropu. Poπast je odnela polovinu gradskog stanovniπtva u Evropi (izuzetak je bila jedino Poqska). Godine kad je najæeπÊe harala (1348‡ 1350) u Evropi, nazvane su crna smrt. U Engleskoj je kuga uniπtila treÊinu ukupnog stanovniπtva i dovela do velikih socijalnih nemira. Rat je odnosio ogromna sredstva, pa je za wegovo daqe voewe porez trostruko poveÊan. PoveÊawe poreza bilo je povod za ustanak seqaka (1381‡ 1389) pod vostvom Vata Tejlora. Pored smawewa poreza, ustanici su zahtevali jednaka prava za sve qude i podelu crkvenih imawa sirotiwi. Sveπtenik Xon Bul (Bool) stao je na stranu ustanika sa parolom: „Ko je, dakle, bio plemiÊ kada je Adam kopao zemqu, a Eva prela vunu?“ Taj nepomirqivi protivnik neËoveπtva verovao je da je doπlo „vreme da se iskorene i uklone zli lordovi ‡ nepravedne sudije i pravnici koji smetaju opπtem dobru“ i da Êe onda „biti mira za sadaπwost i sigurnosti za buduÊnost.“ U nastavku Stogodiπweg rata dve zemqe su se iscrpqivale sve do sredine 15. veka, kada je Engleska poraæena i istisnuta iz Francuske.

Rat ruæa (1455‡1485). Posle neuspeha u ratu sa Francuskom, Kraq Henri ¶¶ zbog teπkih psihiËkih smetwi nije bio sposoban da iskoreni nerede i razbojniËke bande koje su harale zemqom. U takvim okolnostima za prevlast su se borile dve plemiÊke porodice ‡ Jork i Lankaster. Prvi su u grbu imali belu, a drugi crvenu ruæu, pa je tridesetogodiπwi nemirni period engleske istorije poznat kao Rat dveju ruæa.

U bici kod Bosvorta 1485. pobedio je Henri Tjudor iz porodice Lankaster. Parlament ga je proglasio za kraqa pod imenom Henri VII. Da bi umirio protivnike, on se oæenio Elizabetom od Jorka. Tako je okonËan graanski rat i poËela vladavina dinastije Tjudor (1485‡1603).

PITAWA

1. Zbog Ëega je za vreme Viqema OsvajaËa uvedena „kwiga straπnog suda“?

2. Koji su dogaaji bili povod za donoπewe Velike poveqe sloboda 1215. g.?

3. Kojim je slojevima Poveqa garantovala prava?

4. Ko je kontrolisao poπtovawe prava garantovanih Poveqom?

5. Koja se godina uzima za nastanak Parlamenta u Engleskoj?

6. Kako su reπavana pojedina dræavna pitawa za vreme Henrija ¶¶ Plantageneta?

7. ©ta je zajedniËko engleskom parlamentu i skupπtini staleæa u Francuskoj?

8. Zbog Ëega je doπlo do ustanka Vata Tejlora?

9. Kako je okonËan Rat dveju ruæa u Engleskoj?

NemaËka

Grana Karolinga u NemaËkoj, potomci Ludviga NemaËkog, oslabila je i izumrla, a wihova dræava se raspala na niz vojvodstava: Saksonija, Bavarska, ©vapska, Frankonija, Lotaringija. Bavarsku i Saksoniju su od poËetka 10. veka napadali i pustoπili Maari (Ugri). Povremeno su prodirali do Alzasa i reke Rajne, zbog Ëega

Fridrih ¶ Barbarosa

je narod bio ogorËen. Teror i razbojniπtva Maara zaustavio je kraq Oton ¶ (936‡973) nanevπi im teæak poraz na Leπkom poqu (955) kod Augzburga.Maari su posle tog poraza preπli na sedelaËki naËin æivota i uskoro primili hriπÊanstvo. Od tada je pojaËana nemaËka kolonizacija na jugoistok, gde je Oton osnovao Bavarsku marku, koja se od 996. naziva Austrija (Österreich). Potpomognut iz Saksonije, Oton I je pokorio Slovene izmeu Labe i Odre i u wihovim pokrajinama podigao utvrewa. Poπto je u meuvremenu pokorio osamostaqena vojvodstva, ujedinio zemqu i NemaËkoj prikquËio posede nekadaπweg cara Lotara (severnu Italiju, Burgundiju i Lorenu), papa ga je 962. krunisao za cara Svetog rimsko-nemaËkog carstva. Od tada su nemaËke vladare birali vojvode i kneæevi izbornici, a wihovo krunisawe obavqano je u Rimu. NemaËki carevi su potom carskoj vlasti potËinili papu.

Reforme crkve preduzete pred kraj 11. veka ojaËale su poloæaj papstva, πto je izazvalo sukob svetovne i duhovne vlasti (carstva i papstva).

U gradu Vormsu je 1122. godine postignut kompromis, ali i daqe su izbijali sukobi.

Fridrih ¶ Barbarosa (1152‡1190) Hoenπtaufovac u poËetku je pomagao papu u borbi protiv Normana iz juæne Italije i sa Sicilije, ali kad se krunisao za cara i vratio u NemaËku, zanemario je obaveze prema papi. Nekoliko godina kasnije osamostalili su se gradovi u Lombardiji od kojih su ubirana ogromna novËana sredstva, te je car Fridrih ¶ otiπao u Italiju da povrati „carska prava“. VeÊina gradova mu se pokorila, ali Milano je otkazao posluπnost, pa je 1162. po nalogu cara do temeqa razoren. Razjediweni severnoitalijanski gradovi su, radi odbrane, 1168. obrazovali Lombardijsku ligu. Pokuπaj cara da razbije Ligu zavrπio se neuspehom, pa

PITAWA

1. Na koji naËin je Oton ¶ ujedinio NemaËku?

2. Koju je titulu nosio od 962. godine?

je gradovima priznao odreene povlastice. Graani su se tada podelili na pristalice cara i centralne vlasti ‡ gibeline ‡ i protivnike ‡ gvelfe (velfe). Borbe izmeu wih trajale su do kraja vladavine Hoenπtaufovaca.

Izumirawem Hoenπtaufovaca u NemaËkoj je nastupilo meuvlaπÊe (interregnum, 1256‡1273), jer se vojvode i kneæevi izbornici nisu mogli sloæiti oko izbora cara. Kad je odluËeno da se ipak izabere car, kandidovali su se plemiÊ Rudolf Habzburg i Ëeπki kraq Pπemisl ¶¶ Otokar. Pπemisl ¶¶ bio je najuticajnija liËnost u NemaËkom carstvu, ali izbornici su se odluËili za Habzburga, velikaπa sa skromnim imawem u danaπwoj ©vajcarskoj.

Car Rudolf Habzburg (1273‡1291) potom je prikupio vojsku i 1278. godine porazio Ëeπkog kraqa. Od »eπke je tada oteo slovenaËke zemqe Koruπku, Krawsku i ©tajersku i osnovao posebnu dræavu, Austriju, koja je postala jezgro buduÊeg Habzburπkog carstva sa centrom u BeËu. Od 1346. do 1437. NemaËkom su vladali Luksemburgovci Karlo IV (1346‡1378) i wegova dva sina. Pre izbora za cara on je bio Ëeπki kraq, pa je viπe brinuo o »eπkoj nego o ostatku Carstva. Izdao je Zlatnu bulu (1356), kojom su plemstvu data veÊa prava i utvren naËin izbora cara. OkonËawem vladavine Luksemburgovaca, za cara je izabran Albreht II (1438‡1439). S wim je nastavqena vladavina Habzburgovaca, koji su NemaËkom formalno vladali do 1806. godine.

3. Kakvim borbama je obeleæen period izmeu dinastija Otona i Hoenπtaufovaca?

4. Zbog Ëega je doπlo do sukoba izmeu Fridriha Barbarose i pape?

5. Kako su se italijanski gradovi organizovali protiv tiranije carske vlasti?

6. Kako je doπao na vlast Rudolf Habzburg?

7. Koja dræava je postala jezgro buduÊeg Habzburπkog carstva?

HRI©∆ANSKA CRKVA U SREDWEM VEKU

Vaseqenski sabor u Nikeji (325) nije reπio pitawe crkvenog jedinstva, tako da se hriπÊanstvo od poËetka razlikovalo na Istoku i Zapadu. VodeÊe mesto meu crkvenim dostojanstvenicima formalno je pripadalo rimskom episkopu, kome je car Konstantin poklonio Lateransku palatu u Rimu. PozivajuÊi se na nasledstvo apostola Petra, rimski episkop je uzeo zvawe papa (grË. papas ‡ otac) i nametnuo se kao poglavar svih hriπÊana. Papi i Rimu kao centru hriπÊanstva bile su podreene nacionalne crkve na Zapadu, ali wegov je uticaj na Istoku bio neznatan. Papa Stefan II je u 8. veku, na osnovu falsifikovane Konstantinove darovnice, zasnivao pravo prvenstva (primat) duhovne nad svetovnom vlaπÊu.

Sukob papstva i carstva. NemaËki carevi su od kraja 10. veka pape podredili svojoj vlasti, pa su u NemaËkoj i Italiji za grofove i biskupe (episkope) postavqali svoje qude. Uvoewe biskupa u zvawe od strane cara ili wegovih izaslanika (svetovnih lica) se nazivalo laiËka investitura. Sredinom 11. veka benediktinci manastira Klini (Kluny) u Parizu pokrenuli su pitawe jaËawa crkve. Zalagali su se za prvenstvo duhovne nad svetovnom vlaπÊu i zahtevali da papu biraju kardinali. Kardinal Hildebrand je prihvatio ideje

klinijevskog pokreta i kad je izabran za papu pod imenom Grgur VII (1073‡1085), energiËno je nastupio protiv laiËke investiture, objavio da je papa nepogreπiv i da, kao poglavar svih vladara, moæe i wima da sudi. NemaËki car Hajnrih IV je sazvao dræavni sabor, na kome je proglaπeno svrgavawe pape. Papa je u odgovoru na to cara Hajnriha i biskupe koji su ga podræavali iskquËio (ekskomunicirao) iz crkve, πto su jedva doËekali vojvode i kneæevi, da bi ga napustili i oslobodili se centralne vlasti. Hajnrih IV je zbog toga bio primoran da ide u Kanosu, papski letwikovac u Italiji, i da tri dana ponizno moli papu za oproπtaj. Papa ga je vratio u crkvu, ali sukob je nastavqen, kako izmeu Grgura VII i Hajnriha IV, tako i za vreme wihovih naslednika, sve do sporazuma u Vormsu 1122. godine. Vormskim konkordatom postignut je kompromis, po kome episkope u NemaËkoj bira sveπtenstvo, a sveπteniËka zvawa dodequju samo duhovna lica.

Monaπko-prosjaËki redovi. HriπÊanska crkva na Zapadu oslawala se na monaπke redove, Ëiji su pripadnici bili vatreni propovednici i misionari.

©ireÊi veru, svim sredstvima su se borili protiv jeresi.

Frawevci su nazvani po osnivaËu reda ‡ Frawi (1182‡1226) iz Asizija u Italiji. Iako je bio sin bogatog trgovca, zavetovao se na apostolski naËin æivota. Oboæavao je prirodu, biqke i æivotiwe i æiveo u krajwem siromaπtvu. Sa qudima je postupao s puno takta i razumevawa i nikad nije ispoqavao agresivnost. Stekao je brojne pristalice spremne da se ærtvuju za veru i wegovi sledbenici su se brzo raπirili po mnogim zemqama. Posle wegove smrti frawevci su mogli sticati imovinu, prilagodili su se potrebama vere i uzeli uËeπÊe u inkviziciji. Dominikanski red je poËetkom 13. veka osnovao πpanski propovednik Dominik Guzman radi borbe protiv albiæana. Smatrao je da se jeretici mogu suzbiti putem obrazovawa, za πta je potrebno i obrazovano sveπtenstvo. Dominikanci su zbog toga doprineli razvoju sredwovekovne sholastike i filozofije. Kao neumorni misionari, dominikanci su hriπÊanstvo πirili i na Istoku, u Persiji, Jermeniji i Kini.

Sredwi

Sekte. Jedna od prvih sekti u hriπÊanstvu bila je arijanstvo, uËewe nazvano po aleksandrijskom sveπteniku Ariju. Arijanstvo je osueno na Prvom vaseqenskom saboru (325), a Arije proteran u Ilirik gde je stekao nove pristalice.

Bogumilska sekta je nastala u 10. veku u Bugarskoj, a wen osnivaË je pop Bogumil. Bogumili su bili nepomirqivi protivnici zvaniËne hriπÊanske crkve. Glavno uporiπte im je bilo u Bugarskoj i Makedoniji, odakle su se raπirili po Srbiji, Bosni, Italiji i juænoj Francuskoj. Albiæani, patareni ili katari (grË. katharos ‡ Ëist) bili su najuticajnija hriπÊanska sekta, sa pristalicama u svim druπtvenim slojevima. Nastala je u 12. veku i raπirila se po severnoj Italiji, Francuskoj i NemaËkoj.

U gradovima Provanse i cele juæne Francuske albiæani (nazvani po gradu Albiju kod Tuluza) su u 12. veku bili veÊinsko stanovniπtvo. Wihovi misionari su æiveli skromno i poπtovali moralne norme, a krajwu netrpeqivost su ispoqavali prema katoliËkoj crkvi zbog naËina æivota wenog sveπtenstva. Papa InoÊentije III je 1205. u Provansu uputio dominikance da albiæane preobrate u katoliËanstvo, ali oni nisu postigli ciq. Kad su albiæani ubili jednog papskog izaslanika, to je posluæilo kao povod za krstaπki rat. Na poziv pape, u rat protiv albiæana krenulo je plemstvo iz severne Francuske. Meu voama tih krstaπa bila su i tri nadbiskupa, πest biskupa, vojvoda Burgundije i tri grofa. Pod zapovedniπtvom papskog legata Arnolda Amalriha 1209. je napadnut grad Bezije. Kad je Amalriha neko upozorio da u Bezijeu ima i katolika, on je rekao: „Pobijte sve, a Bog Êe prepoznati svoje“. Samo u jednoj crkvi krstaπi su poklali sedam hiqada qudi. Uæas iz Bezijea uticao je da se predaju gradovi Karkason i Narbon, a 1213. godine skoro cela Provansa.

U borbi protiv jeretika katoliËka crkva je krajem 12. veka osnovala specijalni, crkveni sud ‡ inkviziciju. Inkvizicija je postupak protiv osumwiËenog vodila u tajnosti i okrivqeni nije imao pravo ni na svedoke, ni na branioce. Optuænice su podizane na osnovu potkazivawa, πto je za sudije, verske fanatike, bilo sasvim normalno. Sudska nadleænost inkvizicije postepeno se proπirila i na hriπÊane (progoni zbog magije i vraxbina). Kazne su bile doæivotna tamnica i spaqivawe na lomaËi. Osueni na smrt predavan je svetovnim vlastima na izvrπewe kazne.

*****

Crkva na Istoku nikad nije centralizovana i, umesto jednog, postojala su Ëetiri potpuno ravnopravna centra ‡ Carigrad, Aleksandrija, Antiohija i Jerusalim, a u svakom od wih je stolovao po jedan patrijarh. Carigrad je na Drugom vaseqenskom saboru (381) dobio prednost nad crkvenim centrima na Istoku i Carigradska patrijarπija je postala vaseqenska. Meutim, vaseqenski patrijarh je i daqe bio samo prvi meu jednakima i, uz to, potËiwen caru. U odnosima izmeu Rima i Carigrada stalno su izbijale nesuglasnice jer se papa smatrao poglavarom hriπÊanske crkve i meπao se u izbor vaseqenskog patrijarha. Kad je za patrijarha izabran Fotije, papa nije konsultovan i lateranski sabor ga nije priznao. Sinod vaseqenske crkve u Carigradu je 867. odbacio rimsko uËewe i proglasio nezakonitim svako meπawe Rima u poslove crkve na Istoku. Izvesno jedinstvo se ipak odræalo do sredine 11. veka, kad se izmeu carigradske i rimske crkve zaoπtrio stari sukob. IstoËna crkva se pozivala na to da samo Hrist moæe biti poglavar celokupne crkve. Papa Lav IX je 1054. ekskomunicirao patrijarha Mihaila Kerularija, naπta je patrijarh odgovorio iskquËewem pape, πto je bio konaËni raskol u hriπÊanskoj crkvi.

ziteta u Oksfordu. Osuivao je svetovnu vlast pape (wegovo meπawe u politiËki æivot) i bogaÊewe crkve na raËun vernika (ubirawe crkvenih daæbina). Bibliju je preveo na engleski jezik i propovedao da je Sveto pismo pravi izvor vere. Bio je protivnik sveπtenstva, priËeπÊa i poπtovawa svetaca. Proglaπen je za jeretika (Viklifova jeres) i uklowen sa univerziteta, ali u wegovu zaπtitu je stalo englesko plemstvo. Viklifovo uËewe je nastavio Jan Hus u »eπkoj.

Reforma crkve. Prve ozbiqne i utemeqene zahteve za reformu crkve izneo je Xon Viklif (John Wycliffe, oko 1329‡1384), profesor univer-

PITAWA

Viklifovo uËewe je, svakako, uticalo na stvarawe nacionalnih crkava i wihovo osamostaqivawe u odnosu na Rim. Tako je kraq ©arl ·¶¶ godine 1438. objavio tzv. pragmatiËku sankciju, po kojoj francuska crkva zavisi (pravno i finansijski) od kraqa, a ne od pape. Tim aktom je ustanovqena galikanska crkva, a u 16. veku osamostaqena je i crkva u Engleskoj.

1. Na Ëemu je rimski episkop zasnivao svoje pravo nad Ëitavim hriπÊanskim svetom?

2. Kakav je bio odgovor pape Grgura ·¶¶ na laiËku investituru?

3. Koliko dugo je trajao sukob Papstva i Carstva? Kako je okonËan?

4. Na koji naËin su se monaπko-prosjaËki redovi borili protiv jeresi? Ko su wihovi osnivaËi?

5. Koja je od navedenih sekti najstarija?

6. U kojim se krajevima raπirila bogumilska jeres?

7. ©ta su albiæani zamerali katoliËkoj crkvi?

8. Kako se crkva borila protiv jeresi?

9. Za kakve se promene u crkvi borio Viklif? Kako se zove wegov nastavqaË u »eπkoj?

10. Zbog Ëega su rimska i carigradska crkva doπle u sukob? Kada je doπlo do konaËnog raskola u hriπÊanskoj crkvi?

PRIVREDA I KULTURA U ZAPADNOJ EVROPI

Privredni razvitak gradova

U vreme krstaπkih ratova uspostavqene su ekonomske veze izmeu zapadne Evrope i Bliskog istoka. Italijanski gradovi su u trgovini sa Vizantijom i Arabqanima stekli ogromno iskustvo i iskoristili ga za podsticaj trgovine na Zapadu. U 14. veku su iz italijanskih luka organizovani konvoji trgovaËkih brodova, koji su odræavali stalne veze sa lukama u Flandriji i Engleskoj.

Opπtem napretku privrede doprinela je primena iskustava iz antike ‡ koriπÊewe vodene energije za pogon vodenica i mlinova i izvestan napredak poqoprivrede. Snaga vode koriπÊena je za vaqawe tekstila, drobqewe rude, kovawe metala, a energija vetra za pokretawe jedrewaka i donekle vetrewaËa. U 14. veku je koriπÊena energija dobijena eksplozijom baruta i konstruisano vatreno oruæje velike razorne moÊi.

Gradovi. U oblastima u kojima se razvila trgovina nastali su najznaËajniji urbani centri, najpre u Italiji, gde je postojao kontinuitet sa starim rimskim gradovima. Odræavawe stalnih sajmova u pokrajini ©ampawi u Francuskoj, takoe je doprinelo nastanku gradova. Mnogi gradovi su nastali uz sediπta episkopija, na raskrsnicama vaænih puteva, duæ reËnih tokova, uz zamkove feudalaca, velike rudnike itd. Sredwovekovni gradovi su bili mali i po povrπini, i po broju stanovnika (najviπe 3 000 do 5 000). Zbog Ëestih ratova morali su da se obezbede visokim, debelim zidinama, na kojima su, na odreenom rastojawu, podizane odbrambene kule. Ukoliko se grad nalazio pored reke, bio je opkopan dubokim kanalom, koji je predstavqao prvu prepreku za napadaËa. Zavisno od veliËine, gradovi su imali jednu do tri kapije, a preko kanala pokretni most. Kapije su zatvarane kad padne mrak ili kada se pojavi kakva opasnost. Uske i krivudave ulice, u zimskom periodu kaquge, a tokom leta praπwavi sokaci, usmerene su ka srediπtu grada, gde se nalazio trg, tj. pro-

stor namewen prodaji robe. VeÊi gradovi su imali viπe trgova razliËite namene. Najvaænije javne graevine bile su crkve. KuÊe su zauzimale mali prostor i iπle su u visinu. Po pravilu, u prizemqu se nalazila radionica, a na spratu se stanovalo. U podrumu je bila smeπtena stoka jer se do 14. veka stanovniπtvo veÊine gradova bavilo stoËarstvom i zemqoradwom kao dopunskim zanimawima. NepoploËane ulice, dræawe stoke u gradu i nebriga o liËnoj higijeni Ëinili su gradove izvoriπtima zaraze. To je bio razlog πto su tokom sredweg veka harale epidemije kuge i kolere, Ëesto odnoseÊi æivote viπe od polovine gradskog stanovniπtva.

Izgled sredwovekovnog grada

Meutim, uprkos tim nepovoqnim stranama æivota, gradovi su privlaËili seosko stanovniπtvo. Kmetovi su beæali u gradove i zapoπqavali se kao posluga i, ukoliko ih gospodar ne pronae za godinu i jedan dan, viπe nije imao pravo da ih vrati na selo. Zbog toga je i nastala izreka „gradski vazduh Ëini Ëoveka slobodnim“. Oko gradskih zidina izgraena su nova naseqa, predgraa ili podgraa, oko kojih su vremenom podignuti odbrambeni zidovi. Tako su se gradovi πirili u vidu koncentriËnih krugova. Kao i u prethodnim epohama, i sredwovekovni gradovi su bili ekonomska, kulturna i politiËka srediπta. Graanstvo je izraslo u zaseban druπtveni sloj i postalo pokretaË ukupnog napretka ËoveËanstva.

Esnafi. Sa razvitkom zanatstva i trgovine u gradovima su nastala brojna profesionalna udruæewa zanatlija i trgovaca ‡ esnafi (cehovi) i gilde. Esnafi su osnivani da bi πtitili interese svojih Ëlanova, odreivali kvalitet i kvantitet proizvoda, davali dozvole za otvarawe novih radionica, sudili svojim Ëlanovima za prekrπaj pravila esnafa itd. Imali su stareπinu, zajedniËku kasu za uzajamnu pomoÊ, zastavu, grb. Da bi neko otvorio samostalnu radionicu, morao je viπe godina da radi kao kalfa (pomoÊnik), da izradi remek-delo, plati brojne takse i priredi gozbu za sve Ëlanove esnafa. Esnafi nisu dopuπtali uvoewe inovacija u proizvodwu, pa su postali prepreka daqem razvitku privrede. Trgovina je spadala u opasno zanimawe jer su trgovci bili izloæeni stalnim napadima razbojnika i gusara. Stoga su sa sobom vodili oruæanu pratwu. Trgovci su radi zaπtite svojih interesa stupali u udruæewa (kompanije), u koja su ulagali i novac. Najpoznatije takvo udruæewe je SevernonemaËka hanza, koja je imala uporiπta od Londona do Novgoroda.

Komune. S obzirom na to da su gradovi nastali na posedima crkve ili feudalaca, wima su uglavnom vladali episkopi. Crkva i feudalci su se smatrali gospodarima gradova i nametali im razne obaveze. Da bi se oslobodili samovoqe feudalaca i crkvenih vlasti, graani su pod zakletvom osnivali zajednice, komune. U te borbe su se Ëesto meπali vladari i uglavnom dræali stranu komunama jer su i sami nastojali da feudalce potËine centralnoj vlasti. Gradovi koji se izbore za slobodu dobijali su povequ slobodnog grada, ali i vladarevog Ëinovnika koji je uËestvovao u upravqawu komunom. Zbog koristi koje su imali od gradova vladari su i velikim selima dodeqivali status grada i podsticali

πirewe gradskih naseqa u retko nastawenim oblastima (novi gradovi).

Gradske komune u Italiji potpuno su se osamostalile i uz pomoÊ plaÊeniËke vojske predvoene kondotjerima nametale svoju vlast susedima. Kondotjeri su se ponegde, poput tirana, nametnuli za gospodare komuna. U nekim komunama na vlasti su bile moÊne porodice, uglavnom trgovaËke, poput MediËija u Firenci ili plemiÊke porodice D’ Este u Ferari. Jedino je u Veneciji vlast bila izborna.

NovËana privreda. Od 12. veka ponovo oæivqava novËana privreda. Sredstva plaÊawa bila su plemeniti metali, a osnovna teæinska mera za wih bila je libra ili funta (400 grama srebra).

U 13. veku groπ (denarius grossus ‡ veliki dinar) postaje novËana jedinica u Veneciji i upotrebqava se u mnogim evropskim zemqama. Venecija je kovala i zlatnike, dukate, a πiroku upotrebu je imao zlatnik kovan u Firenci fiorin (floren ‡ cvet qiqana, simbol Firence).

Prenos novca na veÊe daqine bio je nesiguran, a taj problem je reπen posredovawem monaπko-viteπkih redova (templara i hospitalaca).

Trgovci i putnici su davali novac pripadnicima tih redova u svom gradu i od wih dobijali potvrdu sa kojom su mogli uzimati valutu zemqe u kojoj borave. HriπÊanska crkva nije dopuπtala zelenaπtvo, pa su novËane transakcije preuzeli Jevreji i stekli monopol. Od 13. veka hriπÊani preuzimaju træiπte novca i obraËunavaju se sa svojim konkurentima. Ti obraËuni su doveli do proterivawa Jevreja iz Engleske, Francuske i joπ nekih evropskih zemaqa.

Zbog novËanih transakcija nastale su mewaËnice i banke i postale moÊne ustanove. Od tada je sve bilo podreeno novcu. Za potrebe trgovine i sticawa novca napisani su prvi priruËnici praktiËnog trgovaËkog raËuna sa arapskim ciframa. U 14. veku je nastupila trka sa vremenom, pa su na kulama i crkvenim zvonicima postavqani Ëasovnici („vreme je novac“).

Napredak privrede doveo je do poboqπawa æivotnih uslova u gradovima. U 14. veku se donose prvi propisi kojima se zabrawuje dræawe domaÊih æivotiwa, poploËavaju se ulice i dr.

PITAWA

1. »ime je podstaknut razvoj privrede u zapadnoj Evropi u 12. veku?

2. Opiπite izgled sredwovekovnog grada i æivot u wemu.

3. ©ta je znaËila izreka „gradski vazduh Ëini Ëoveka slobodnim“?

4. Zbog Ëega su osnivani esnafi, a zbog Ëega trgovaËka udruæewa?

5. Zaπto esnafi nisu dopuπtali inovacije u proizvodwi?

6. Navedite nekoliko razloga zbog kojih su vladari podræavali graane u osnivawu komuna. Ko je upravqao komunama?

7. Kako se zvao novac koji je u tom periodu bio u upotrebi?

8. Kada su nastale mewaËnice i banke?

9. Zaπto je vreme postalo novac?

Gradska komuna ‡ Sijena

Kultura

©kole i univerziteti. Obrazovawe se u sredwem veku svodilo na ovladavawe znawem neophodnim za obavqawe odreenog posla i do 12. veka veÊinom se sticalo praktiËnom obukom. Tako je visoko plemstvo poduËavalo sinove svojih vazala kako da postanu dobri vitezovi, a majstori su poduËavali πegrte da postanu zanatlije. Dodatna znawa su bila „suviπna“ i Ëesto opasna, pa je u Evropi bilo malo uËenih qudi. Znawa sticana kroz kwiπko uËewe tada su dobijali samo qudi koji su se pripremali za sveπteniËki poziv u manastirskim i katedralnim πkolama. Sveπtenstvo je moralo da nauËi Ëitawe molitvenika i crkvenih sluæbi, a poæeqno je bilo i znawe pisawa, kako bi po potrebi moglo prepisivati kwige.

Sa razvojem gradova uveÊavao se broj svetovnih zanimawa (pravnici, lekari, pisari...), koja su zahtevala temeqno obrazovawe, pa je samim tim nastala potreba za πkolama viπeg ranga. Krajem 12. veka nastali su prvi univerziteti, a katedralne i manastirske πkole su zadræale rang osnovne. Univerzitet je od osnivawa predstavqao svojevrsni esnaf (universitas ‡ zajednica) nastavnika i studenata, koji je πtitio wihove interese. Imao je πiroku autonomiju, ukquËujuÊi i pravo da sudi svojim Ëlanovima i za najteæe prestupe.

Najstariji univerziteti na Zapadu bili su u Bolowi, Parizu, Oksfordu, Padovi, Napuqu, Monpeqeu i Kembrixu, u NemaËkoj u Hajdelbergu i Kelnu, a u slovenskim zemqama u Pragu i Krakovu. Oko 1300. godine u Evropi su postojala dvadeset tri univerziteta. Dvesta godina kasnije bilo ih je sedamdeset i svi su organizovani po uzoru na bolowski i pariski.

Univerzitetske studije su se mogle upisati sa navrπenih 14 godina, pod uslovom da kandidat zna latinski jezik (Ëitati i pisati). Znawe latinskog za upis na Oksford sticalo se u pripremnoj πkoli VinËester kolex, a u Itonu za Kembrix. Prvi kolex u Parizu ustanovio je Robert de Sorbon 1258. godine.

Na univerzitetu su bile zastupqene nauke koje je priznavala crkva, tzv. sedam slobodnih veπtina. Prvo su se izuËavale gramatika, retorika, dijalektika i matematika, sa kojima se sticala matura (bakalaureat), a posle studija logike, fizike, metafizike, astronomije i etike dobijao se stepen magistra. Najviπe zvawe bio je doktorat, do koga se teπko dolazilo. Prednost studirawa na latinskom jeziku bila je u tome πto su se studije mogle poËeti u Engleskoj, a zavrπiti u Italiji ili nekoj drugoj zemqi. Pojedini univerziteti su se specijalizovali za odreene studije, kao npr. Bolowa za pravo i Salerno za medicinu. Pravo i medicina su jedine svetovne nauke koje su izuËavane na univerzitetima, ali ni one nisu otiπle daqe od antiËkih obrazaca. Univerziteti nisu bili zainteresovani za praktiËne probleme, tako da tadaπwa znawa nisu mnogo zaduæila ËoveËanstvo.

Filozofija i nauke. Najistaknutiji teolog i filozof sredweg veka bio je Toma Akvinski (1225‡1274). U delu Suma teologije izneo je sredwovekovni pogled na svet, kao i qudske vrline

i poroke. Osnova wegove filozofije temeqi se na Aristotelovom uËewu, koje je nastojao da ugradi u hriπÊansko shvatawe sveta. Iako je Aristotel bio vrhovni autoritet u svim oblastima znawa, prirodne nauke su u sredwem veku bile na marginama, jer su se ukupna interesovawa uËenih qudi svodila na postizawe spasewa. Samo su retki pojedinci ukazivali na znaËaj opaæawa i ogleda. Oglede su izvodili jedino alhemiËari, pokuπavajuÊi da hemijskim putem dobiju plemenite metale. Posredno su doprineli nauci tako πto su uoËili mnoge reakcije i postali preteËe hemiËara. MatematiËka znawa su, do prodora arapskih uticaja, takoe bila suviπe skromna. Po sredwovekovnim shvatawima svet se sastoji od Ëetiri elementa ‡ zemqe, vode, vazduha i vatre. Zemqa je zamiπqana kao ravna ploËa sa kopnom u sredini i vodom koja teËe okolo. Prvak nauËne misli u sredwem veku bio je engleski monah, Roxer Bejkon (oko 1214‡1294). Zalagao se da se saznawa zasnivaju na ispitivawu prirode, posmatrawu Ëiwenica i eksperimentima. IzuËavao je optiku i nagovestio moguÊnost gradwe letelica, parobroda, podmornica. Ipak, i on je tvrdio da znawe ima smisla samo ako doprinosi postizawu spasewa.

Kwiæevnost. Kwiæevna dela ranog sredweg veka pisana su na latinskom jeziku. Latinski jezik je bio zastupqen u svim oblastima kulture i u administraciji i niko se nije smatrao uËenim ukoliko ga nije poznavao. U kasnom sredwem veku javqa se teæwa da narodni jezik postane kwiæevni.

Kolevka sredwovekovne kwiæevnosti na evropskom zapadu bila je Provansa (juæna Francuska). Wenom procvatu, poËetkom 12. veka, doprineli su putujuÊi pripovedaËi i pevaËi minstreli, koji su je πirili po gradovima i zamkovima. Od kwiæevnih rodova bili su zastupqeni poezija, basna i romansa

Doprinos pesniπtvu dali su trubaduri, pevaËi, a Ëesto i autori balada i lirskih pesama o qubavi i viteπtvu. Meu trubadurima je bilo i plemiÊa i vitezova.

Kad je protiv albiæana pokrenut krstaπki rat, civilizacija Provanse je uniπtena, kwiæevnost zamrla, a trubaduri su utihnuli. Izvesni oblici kwiæevnog delovawa (stare legende i viteπke romanse) nastavqeni su u severnoj Francuskoj.

U 13. veku se uz poeziju razvija i proza, uglavnom u obliku hronika. NajznaËajniji predstavnik tog kwiæevnog pravca bio je Æofroa de Vilarduen (1150‡oko 1213), uËesnik »etvrtog krstaπkog rata i pisac dela Osvajawe Carigrada. Sredwovekovna kwiæevnost je dostigla vrhunac u delima italijanskih pesnika, prethodnika humanizma. Prvi meu wima i jedan od najveÊih svetskih pesnika je Dante Aligijeri (1265‡1321). Roen u Firenci, slavu je stekao delom Boæanstvena komedija, napisanom na toskanskom nareËju, koje je uzeto za osnovu italijanskog kwiæevnog jezika. BokaËo je za Dantea rekao da je mrtvu poeziju vratio æivotu.

Dante je na jedinstven naËin prikazao sredwovekovni svet. Wegovi likovi iz raja, Ëistiliπta i pakla ujedno predstavqaju oblasti qudskog æivqewa prema merilima vere.

Danteovo delo Ëini sintezu kulturnih tekovina do poËetka 14. veka, a delo FranËeska Petrarke (1304‡1374) putokaz je ka novoj kulturi. Petrarka se smatra prvim humanistom. Oduπevqavao se klasiËnom kwiæevnoπÊu i, po ugledu na Vergilijevu Eneidu, napisao je svoju Afriku. Za to delo na latinskom jeziku dobio je lovorov venac, a proslavio se pesmama na italijanskom jeziku u kojima je opevao qubav prema Lauri.

–ovani BokaËo (1313‡1375) svojim delom Ëini prelaz od sredweg veka ka renesansi. Najviπe je doprineo razvoju italijanske kwiæevnosti. Pisac je dela Genealogija bogova, koje je smatrao

najvaænijim, ali svetsku slavu je stekao delom Dekameron. U Engleskoj su bile popularne pripovesti o anglosaksonskim i vikinπkim junacima, vitezovima kraqa Artura i RiËardu Lavqeg Srca. Meu piscima u Engleskoj najistaknutiji je Xefri »oser (1345‡1400), poznat po delu Kenterberijske priËe. Najzasluæniji je za razvoj engleske kwiæevnosti.

Umetnost. U 11. veku se u gradwi crkava na Zapadu, umesto drvenog krova, primewuju vaqkast svod od kamena i kupola koja je do tada bila poznata u Vizantiji i na istoku. Teπka kupola je zbog ogromnog pritiska zahtevala debele, masivne zidove. Glomazni zidovi su uticali na smawewe prozora, pa je unutraπwost bila suviπe mraËna. Taj naËin gradwe preovladavao je u crkvenoj arhitekturi u

11. i 12. veku i poznat je pod imenom romaniËki stil. Naziv romanika dobio je zbog ugledawa na rimsku arhitekturu, ali on sadræi i elemente germanske, vizantijske i drugih umetnosti. RomaniËki stil je prepoznatqiv po pravougaonoj osnovi crkve (brod, glavni deo hrama), koju popreËno preseca transept, tako da graevina ima oblik krsta. Ostale karakteristike su svod sa lukovima i ukraπavawe ulaza. Iznad glavnog ulaza, kome je pridavana najveÊa vaænost, postavqane su skulpture ‡ prizori Straπnog suda ‡ radi delovawa na nepismene vernike.

Romanika se do 13. veka odræala u Italiji, Francuskoj, ©paniji, NemaËkoj, Engleskoj i zemqama sredwe Evrope.

Sredinom 12. veka u Francuskoj (Il de Frans) je nastao osobeni stil gradwe nazvan gotika. Po ugledu na opatiju Sen Deni kod Pariza, novi obrazac gradwe raπirio se po Engleskoj, ©paniji, NemaËkoj, Skandinaviji, istoËnoj Evropi i, u neπto izmewenom obliku, u severnoj Italiji (Venecija, –enova, Milano). Gotika je dominirala puna tri veka.

Osnova gotiËkih crkava ista je kao i kod romaniËkih, ali elementi konstrukcije su potpuno novi. Svod je u vidu ukrπtenih rebara, a wegova

teæina je koncentrisana na odreene taËke. OjaËavawem tih taËaka zid je osloboen pritiska i mogao je biti sasvim tanak. ZahvaqujuÊi brojnim otvorima, unutraπwost crkava postaje svetlija. Gradwa sa prelomqenim (zaπiqenim) gotiËkim lukom omoguÊavala je podizawe visokih i elegantnih graevina.

GotiËka arhitektura je naπla πiroku primenu u gradwi vojnih uporiπta, tvrava i zamkova, koji se tek od 11. veka grade od kamena.

Za gotiËke crkve vezana je umetnost bojewa prozorskog stakla (vitraæ).

Sredwovekovni skulptori nisu pridavali vaænost anatomiji ni realizmu. Wihov zadatak je bio da crkvu ukrase tako da pouËno deluje na vernike.

Slikarstvo se u ranom sredwem veku svodilo na iluminacije rukopisa. Pod uticajem vizantijskih ikona, u Italiji se razvila umetnost slikawa na drvetu. NaroËito je izraæena oslikavawem oltara prikazima Bogorodice sa Hristom i Hristovog raspeÊa.

PITAWA

1. Do kakvih je promena doπlo u obrazovawu, razvoju gradova i novËane privrede?

2. Koje su se nauke izuËavale na tadaπwim univerzitetima?

3. Koliko je univerziteta u Evropi bilo u 15. veku?

4. Kakve su bile prednosti studirawa na latinskom jeziku, a kakvi nedostaci?

5. Po Ëemu je uËewe Roxera Bejkona odstupalo od uËewa veÊine filozofa sredweg veka?

6. Koji je francuski grad bio kolevka sredwovekovne kulture?

7. »ija dela predstavqaju vrhunac sredwovekovne kwiæevnosti?

8. Kako se zove najistaknutiji engleski pisac sredweg veka?

9. Po Ëemu se prepoznaje romaniËki stil u arhitekturi?

10. Kako su ukraπavani prozori gotiËkih crkava?

11. U kojim su zemqama bili zastupqeni stilovi romanika i gotika?

12. »emu je sluæila skulptura?

13. ©ta su iluminacije?

14. Kako je BokaËo ocenio –otova dela?

SREDWA I ISTO»NA EVROPA

»eπka u okviru NemaËkog carstva

Vladavina PπemisloviÊa zavrπila se 1306. godine smrÊu Vaclava III. »eπku kraqevinu je potom dobila nemaËka plemiÊka porodica Luksemburg. NajznaËajniji vladar dinastije Luksemburg bio je Karlo IV (1346‡1370). On je u Pragu (1348) osnovao univerzitet (prvi u slovenskim zemqama), podigao dvorac Karlπtajn, most na reci Vltavi i mnoge crkve. Izdao je zakonik po kome su »esi dobili prava koja su do tada imali samo Nemci. Seqaci su dobili pravo da sa gospodarima vode parnicu pred kraqevskim sudom. Za vreme Karlovih naslednika, u »eπkoj se, pod uticajem uËewa Jana Husa, raπirio pokret uperen protiv germanske prevlasti, feudalnog poretka i katoliËke crkve. Hus je bio profesor univerziteta u Pragu. Na osnovu uËewa Xona Viklifa razvio je sopstveno, koje je, pored reforme crkve, imalo i nacionalni znaËaj. Pozvan je u Konstancu u NemaËkoj, na dræavni sabor, da javno izloæi svoje uËewe. Garantovana mu je sloboda, ali osuen je kao jeretik i æiv spaqen 1415. godine.

»esi su Husa poπtovali kao sveca, pa je wegovo pogubqewe izazvalo ogorËewe i dovelo do nemira i ustanaka poznatih pod imenom husitski ratovi (1419‡1436). Kad su se husiti podelili, umereni su sa papom i nemaËkim carem postigli sporazum, dok je druga struja, predvoena nepomirqivim taboritima, oslabqena i pobeena. Husitski ratovi su ojaËali narodni pokret i nacionalnu svest »eha, koji su tokom dugotrajne vladavine Habzburgovaca (1618‡1918) spre-

Ëili daqu germanizaciju »eπke.

Zamak Karla ¶· ‡ Karlπtajn

Poqsko-ugarska i Poqsko-litvanska unija

Vladislav I Lokjetek (1306‡1333) ujedinio je veÊinu osamostaqenih poqskih zemaqa. Wegov naslednik Kazimir III Veliki (1333‡1370), radi uËvrπÊewa dræavnog jedinstva, zabranio je podelu zemqe kraqevim srodnicima. Doneo je zakon (Viπliπki statut) i u Krakovu 1364. osnovao univerzitet (akademiju). Poπto nije imao dece, presto je ostavio ugarskom kraqu Ludoviku I Anæujskom Kraq Ludovik se nije bavio Poqskom, πto je pogodovalo poqskom plemstvu, pa je 1374. izdejstvovalo velike povlastice (KoπiËke privilegije). Posle kraqa Ludovika unija izmeu Poqske i Ugarske je raskinuta, ali wegova kÊerka Jadviga (Hedviga) izabrana je za poqsku kraqicu, koju je plemstvo primoralo da se uda za litvanskog kneza Jagela. Vladislav II Jagelo (1386‡1434) je osnovao dinastiju JageloviÊa, koja je vladala poqsko-litvanskom unijom do 1572. godine. Vladislav II je u bici kod Tanenberga (Grinvalda) 1410. teπko porazio nemaËke ritere tevtonskog reda i zaustavio nemaËku kolonizaciju na istok, a wegov unuk Kazimir IV sredinom 15. veka od nemaËkih krstaπa oslobodio zapadnu Prusku, Gdiwu (Gdawsk) i Pomeraniju.

PITAWA

1. Kada su osnovani univerziteti u Pragu i Krakovu? Koji su ih vladari osnovali?

2. Kako je tekao otpor germanizaciji u »eπkoj, a kako u Poqskoj? Moskovska kneæevina

Severne ruske kneæevine bile su izloæene stalnim napadima ©veana i nemaËkih ritera Tevtonaca. Zato je knez Novgoroda i Vladimira, Aleksandar Nevski (1220‡1263) prema Tatarima vodio pomirqivu politiku i 1240. porazio ©veane na reci Nevi, pa je nazvan Nevski. SuzbijajuÊi osione napade Tevtonaca, dva puta im je (1242. i 1245), na »udskom jezeru kod Novgoroda, naneo teπke poraze. Zaustavio je prodor litvanskih plemena na reci Wemen, a zatim je svojim posedima pripojio Moskvu. Knez Aleksandar je posle smrti proglaπen za sveca.

Moskvu je 1147. osnovao knez Suzdaqske kneæevine Jurij Dolgoruki. On je poËeo gradwu Kremqa, koji je konaËan oblik dobio u 15. veku.

Neposredni naslednici kneza Aleksandra Nevskog su iz Novgoroda premestili prestonicu u Moskvu, koja je postala centar okupqawa ruskih zemaqa i sediπte mitropolije. Ivan DaniloviË (1325‡1341) je dobio nadimak Kalita (kesa), jer je kupovao zemqe od Tatara i znatno proπirio granice Moskovske kneæevine. ©irewe Moskovske kneæevine nastavio je knez Dimitrije IvanoviË Donski (1359‡1389). U bici

na Kulikovom poqu, na reci Don, 1380. porazio je tatarskog hana Mamaja i tada dobio nadimak Donski. Tatari su 1382. izvrπili odmazdu ‡ zauzeli i opustoπili Moskvu, ali ih je Donski primorao na povlaËewe i time uËvrstio uverewe da se Rusi mogu osloboditi tatarske vlasti. Knez Ivan III VasiqeviË (1462‡1505) je odbio da plaÊa danak Zlatnoj hordi. Tatarski han, uveren da Rusiju moæe privoleti na pokornost, poπao je sa velikom vojskom na Moskvu. Knez Ivan je takoe opremio vojsku i 1480. se susreo s Tatarima na reci Ugri. Ruska i tatarska vojska su mesecima stajale jedna prema drugoj, ne usuujuÊi se da poËnu napad. Tatari su se na kraju povukli i taj dogaaj se uzima kao datum osloboewa Rusije od Tatara Zlatne horde.

Ivan III bio je oæewen vizantijskom princezom Zojom, zbog Ëega se smatrao zakonitim naslednikom Vizantije posle wenog pada pod tursku vlast. Uzeo je vizantijski grb (dvoglavog orla) i na ruski dvor uveo vizantijski ceremonijal. Rusija je od tada istupala kao zaπtitnik pravoslavnih hriπÊana, pa je Moskva nazivana TreÊi Rim. Veliki knez Ivan III VasiqeviË je 1497. objavio Sudbenik, prvi zbornik zakona Moskovske Rusije. Podsticao je πirewe evropske kulture u Rusiji i u Moskvu doveo italijanske arhitekte koji su dovrπili gradwu Kremqa.

PITAWA

1. Kakvu su politiku prema Tatarima vodili ruski kneæevi do Dimitrija Donskog? Kakve su uspehe u borbi protiv Tatara postigli Dimitrije Donski i Ivan ¶¶¶?

2. Objasnite znaËaj Moskve kao centra okupqawa ruskih zemaqa i wegovu ulogu treÊeg Rima. Koji je grad nazivan drugi Rim?

VIZANTIJA POD VLA©∆U PALEOLOGA

Pod dinastijom Anela (1185‡1204) Vizantija je nazadovala i zauvek izgubila prevlast na Balkanu. Nesposobnost Ëlanova te dinastije i wihova borba za vlast oslabili su odbrambenu snagu Carstva.

Krstaπi su, uz pomoÊ MleËana, 1204. zauzeli Carigrad i divqaËki ga opqaËkali. „Propala su neprocewiva blaga, spaqivani rukopisi, uniπtavane freske neizmerne vrednosti. Mnoge metalne statue, od kojih su neke poticale iz antiËkih vremena, pretopqene su u oruæje i oklope. »uvena Ëetiri bronzana kowa prenesena su sa carigradskog hipodroma u Veneciju, gde se joπ uvek mogu videti iznad portika katedrale Sv. Marka.“

Krstaπkim zauzimawem Carigrada Vizantija se 1204. raspala. Krstaπi su u evropskom delu Vizantije osnovali Latinsko carstvo (Carigrad, Trakija, obale Mramornog mora i severozapadni deo Male Azije), Solunsku kraqevinu (Solun, deo Makedonije i Tesalije), Atinsko vojvodstvo (poluostrvo Atika i Beotija) i Kneæevinu Ahaju (na Peloponezu). NajveÊe koristi od »etvrtog krstaπkog rata imala je Venecija jer je po

ugovoru sa krstaπima dobila deo Carigrada i ostrvo Krit.

Za obnovu Carstva i prevlast meusobno su se borile naslednice Vizantije: Epirska despotovina u zapadnoj GrËkoj i Albaniji i Nikejsko carstvo u Maloj Aziji. Trapezuntsko carstvo, na jugoistoËnim obalama Crnog mora, izdvojilo se pre 1204. i viπe nikada nije uπlo u sastav Vizantije.

Vojska Nikejskog carstva je 1225. primorala krstaπe da napuste teritorije u Maloj Aziji, pa je Latinsko carstvo svedeno na Carigrad i okolinu. Solunsku kraqevinu je 1224. uniπtio epirski despot. Nikejski car Mihailo VIII Paleolog (1258‡1282) potukao je epirskog despota i krstaπe iz GrËke i 1261. ovladao Trakijom i Makedonijom. Iste godine je oslobodio Carigrad, sruπio Latinsko i obnovio Vizantijsko carstvo.

Obnovqeno Vizantijsko carstvo, okruæeno neprijateqski raspoloæenim susedima ‡ Srbijom i Bugarskom sa severa, Ahajskom kneæevinom na Peloponezu, Tatarima u juænoj Rusiji, Mongolima i Turcima u Aziji, naπlo se u nezavidnom poloæaju. NameravajuÊi da sam zasedne na carski presto, kraq Dveju Sicilija Karlo Anæujski pripremao za rat protiv Vizantije i pridobio sve wene neprijateqe.

Veπtinom vizantijske diplomatije, ta opasnost je otklowena kada su car i deo sveπtenstva papu priznali za vrhovnog poglavara hriπÊanstva. Tim povodom je 1274. godine u Lionu potpisana unija. Lionska unija je izazvala oπtru podelu druπtva u Vizantiji i dovela do zavade u porodicama, pa i u carskoj. Car je iskreno prihvatio uniju i wene protivnike izloæio najstraπnijim progonima, ali wu je novi papa, Francuz, odbacio (1281).

U 14. veku su iscrpqujuÊi graanski ratovi i ekspanzija Turaka i Srba doveli u pitawe i sam opstanak Vizantije. U Maloj Aziji je nastalo viπe turskih dræavica (emirata i bejluka).

Emir negdaπwe Bitinije Osman ih je ujedinio, a wegov sin Orhan je 1326. zauzeo Brusu i uzeo je za svoju prestonicu. Oko 1300. cela Mala Azija bila je pod turskom vlaπÊu.

Jovan Kantakuzin je, uz pomoÊ Turaka, zavladao Trakijom i prigrabio carski presto. Sa maloletnim zakonitim carem, Jovanom V Paleologom (1341‡1391), sporazumeo se da vlada sledeÊih deset godina i da mu potom ustupi presto. Mir su pomutili MleËani kad su mladom caru ponudili pomoÊ i nagovorili ga da raskine veze sa Kantakuzinom.

Usledio je graanski rat u kome je Kantakuzin sa Turcima, u bici kod Didimotike (1352), potukao vojsku cara Jovana V i wegovih saveznika, srpskog i bugarskog cara. Posle te pobede Tur-

ci su zagospodarili tvravom Cimpe (1354), a onda su poËeli trajno naseqavawe na Balkansko poluostrvo. OgorËeni graani Carigrada stali su uz legitimnog cara i uz pomoÊ –enovqana primorali Jovana Kantakuzina da napusti presto.

MletaËki poverenici su (1354/5) izveπtavali duæda o teπkom poloæaju Carstva. U prvom izveπtaju se navodi da se Carstvo „nalazi pred padom“ i da je samo pitawe „da li Êe wegovi ostaci pripasti Turcima ili nekoj hriπÊanskoj sili.“ Drugi izveπtaË potvruje da se Vizantija „nalazi u najbednijem stawu“ i da Êe ubrzo postati plen Turaka, pa predlaæe Veneciji da je anektira.

Osmanlijska vojska je osvojila Didimotiku i Adrianopoq (Jedrene 1362), a sulatan je oko 1365. preneo prestonicu iz Bruse u Jedrene. Posle MariËke bitke (1371), Vizantija je postala vazalna dræava. Carstvo viπe nije postojalo kao celina i wegovi ostaci su 1382. podeqeni meu Ëlanovima carske porodice. Carevi su, zanemarujuÊi dotadaπwi ponos, prvi put iπli da mole za pomoÊ u borbi protiv Turaka, πto je na Zapadu uslovqavano prihvatawem unije. Jovan V je æeleo uniju i u Rimu je primio katoliËanstvo, ali unija nije zakquËena zbog protivqewa patrijarha. PomoÊ na Zapadu traæio je i Manojlo II Paleolog (1391‡1425). Car Manojlo, darovit i veoma obrazovan vladalac, doËekivan je u Rimu, Parizu i Londonu sa najviπim poËastima, ali od vojne pomoÊi nije bilo niπta. Car Jovan VIII je

u 15. veku

bio ubeen da Êe prihvatawem unije Zapad priteÊi u pomoÊ iznemogloj Vizantiji. Na crkvenom saboru u Firenci 1439. godine unija je, najzad, prihvaÊena. Od crkvenog raskola (1054) Firentinska unija je bila najveÊe pribliæavawe razdvojenih delova hriπÊanstva. Napisana na grËkom i latinskom jeziku, unija je pravoslavnim hriπÊanima dopuπtala da zadræe svoj obred. Uniju su prihvatili svi prisutni crkveni dostojanstvenici izuzev mitropolita Marka Evgenika. Gorka uspomena na varvarsko uniπtavawe pravoslavnih svetiwa za vreme »etvrtog krstaπkog rata i stalne ucene sa Zapada uticale su da unija u Carigradu bude odbaËena. U opπtem beznau visoki carski dostojanstvenik Luka Notaris je izjavio: „Viπe volim da vidim usred grada turski turban nego latinsku mitru“.

Sultan Mehmed II OsvajaË je 7. aprila 1453. poËeo opsadu Carigrada. Grad je, zajedno sa graanima i neπto –enovqana, koji su se tu zatekli, branio car Konstantin XI Dragaπ‡Paleolog (1449‡1453). Herojski otpor nije zaustavio fanatizovanu sultanovu vojsku, pa je grad zauzet 29. maja 1453. godine. Hiqadugodiπwe Vizantijsko carstvo prestalo je da postoji. Sultan je prestonicu preneo u Carigrad i grad je uskoro nazvan Istanbul.

PITAWA

1. Pokaæite na karti dræave koje su osnovali krstaπi posle pada Carigrada 1204. godine.

2. ©ta je obuhvatalo obnovqeno Vizantijsko carstvo?

3. Koje dræave su ugroæavale obnovqeno Carstvo?

4. Kako je car Mihailo ·¶¶¶ Paleolog otklonio opasnost koja je pretila Vizantiji?

5. Zbog Ëega je unija podelila druπtvo u Vizantiji?

6. Zbog Ëega je papa odbacio Uniju 1281?

7. Kako su Turci iskoristili graanski rat izmeu Jovana Kantakuzina i zakonitog cara Jovana ·?

8. Kako stawe u Vizantiji prikazuju u svojim izveπtajima mletaËki i enovqanski poslanici u Carigradu?

9. Zbog Ëega je doπlo do sklapawa nove unije 1439. i zaπto ona nije prihvaÊena iako je znaËila najveÊe pribliæavawe crkava?

10. Koji se dogaaj uzima kao pad Vizantije?

SRBIJA U DOBA NEMAWI∆A

Raskid s Vizantijom i stvarawe

nezavisne srpske dræave

Vizantijska vlast se u srpskim zemqama nije mnogo oseÊala i svodila se na potËiwenost (vazalstvo) velikog æupana romejskom caru, kome je za vreme rata davao pomoÊne odrede. Carevi su Ëesto smewivali velike æupane kako se ne bi uËvrstili na vlasti. Poπto se Srbija nalazila izmeu Vizantije i Ugarske, æupani su, u wihovim sukobima, obiËno stajali na stranu Maara.

Oko 1163. godine Manojlo I Komnin smenio je velikog æupana Desu, koji je pokuπao da se osamostali, i na wegovo mesto postavio najstarijeg Zavidinog sina Tihomira. Ostali Zavidini sinovi, Stracimir, Miroslav i Nemawa, dobili su na upravu posebne oblasti i imali kneæevske titule.

Nemawa je upravqao æupama Ibar, Rasina i Toplica, a car Manojlo I dao mu je æupu DuboËicu (Leskovac). On se, meutim, osamostalio i mimo tadaπwih obiËaja, bez znawa i dozvole Tihomira, podizao crkve. Zbog te neposluπnosti, Tihomir je Nemawi oduzeo kneæevstvo i zatoËio ga. Kad se Nemawa oslobodio, meu braÊom je izbio sukob i Tihomir je oko 1166. zbaËen s prestola, a Stefan Nemawa (1166 1196) se proglasio za velikog æupana.

Tihomir je sa svojim pristalicama potraæio utoËiπte i zaπtitu u Vizantiji. Uskoro se vratio s mawom vojskom i u prvoj bici poginuo. Car Manojlo I je 1172, negde kod Niπa, zarobio Nemawu, odveo ga u Carigrad i zatoËio u jednom manastiru. Nemawa je kratko vreme proveo u zatoËeniπtvu jer se car predomislio i vratio ga na velikoæupanski presto.

Veliki æupan Nemawa se sve do careve smrti dræao zakletve poloæene u Carigradu i ostao mu veran vazal. Posle 1180. u Vizantiji su izbili neredi i Nemawa je 1183. zaposeo oblasti naseqene Srbima: Kosovo i Metohiju (Hvosno), predele do Skadra, Pomoravqe izmeu Zapadne i Velike Morave (LevaË, Lepenica, Belica), niπku oblast, Zetu i sve primorske gradove od Ulciwa do Dubrovnika. Ratovao je i sa Dubrovnikom, ali ga nije osvojio.

U Zeti i Travuniji je za kraqa postavio najstarijeg sina Vukana. Tokom TreÊeg krstaπkog rata Stefan Nemawa se 1189. u Niπu sastao sa Fridrihom I Barbarosom i nemaËkom caru predloæio savez protiv Vizantije. Fridrih I nije pristao na savez, ali Vizantija je i sam wegov sastanak sa srpskim velikim æupanom smatrala za neprijateqski postupak.

Kad je proπla opasnost od krstaπa, Vizantija (car Isak II Aneo) je pokrenula rat protiv Srbije i 1190. u bici na Moravi porazila Nemawinu vojsku. Iako poraæena, Srbija je mirovnim ugovorom zadræala skoro sve osvojene teritorije. Nemawin sredwi sin Stefan se 1191. oæenio vizantijskom princezom Evdokijom (prva vizantijska princeza na srpskom dvoru) i od svog tasta, vizantijskog cara, dobio visoku titulu ‡ sevastokrator.

Nemawa se od tada okrenuo sreivawu stawa u zemqi, iskorenio bogumilsku jeres koja se bila raπirila po Srbiji, podigao mnoge crkve i manastire, dovrπio gradwu svoje zaduæbine, manastira Studenica. Najmlai Nemawin sin Rastko bio je odreen za namesnika Humske zemqe (oblast Zahumqe), kojom je dotle upravqao knez Miroslav. On, meutim, nije mario za svetovnu vlast i odluËio se za æivot monaha isposnika. Bez znawa roditeqa otiπao je na Svetu goru (Atos) i u ruskom manastiru sv. Pantelejmona se zamonaπio i uzeo ime Sava.

Kad se 1196. Nemawa povukao s vlasti, presto je, nasuprot ustaqenom obiËaju, ostavio sredwem sinu Stefanu. Po ugledu na sina, monaha Savu, Nemawa i wegova æena Ana su ostatak æivota

proveli u monaπtvu. Kao monah Simeon, Nemawa je otiπao na Svetu goru i pridruæio se Savi. Od vizantijskog cara su izdejstvovali dozvolu i na ruπevinama jednog starog manastira 1198. podigli srpski manastir Hilandar. Nemawa je na Svetoj gori i umro 1200. i sahrawen u manastiru Hilandaru. Posle smrti proglaπen je za sveca (sveti Simeon).

PITAWA

1. Zaπto je Manojlo ¶ Komnin 1163. g. sklonio velikog æupana Desu?

2. Kojim oblastima je upravqao Zavidin sin knez Nemawa? Zbog Ëega mu je Tihomir oduzeo kneæevstvo?

3. Kada se Stefan Nemawa proglasio za velikog æupana?

4. Kako se zvala prva vizantijska princeza na srpskom dvoru?

5. Koju je titulu Nemawin sin Stefan dobio od vizantijskog cara?

6. Kojim oblastima je upravqao Namawin najstariji sin Vukan?

7. Kako je na svetovnu vlast gledao najmlai sin Rastko?

8. Opiπite odnos Stefana Nemawe prema crkvi i duhovnom æivotu.

Proglaπewe

kraqevine i meunarodno

priznawe Srbije

Stefan NemawiÊ ‡ PrvovenËani (1196 1228) u poËetku je mirno vladao, ali posle oËeve smrti odnosi izmeu wega i starijeg brata Vukana su se zaoπtrili. Vukan, nezadovoqan zbog Nemawine odluke da presto ustupi Stefanu, osamostalio se u Zeti i 1202, uz pomoÊ Maarske, zbacio Stefana s velikoæupanskog prestola. Stefan je, meutim, veÊ sledeÊe godine, uz pomoÊ Bugarske (cara Kalojana) vratio presto. Sukob izmeu dvojice braÊe opustoπio je zemqu, pa je Rastko (Sava) oko 1205. iz Hilandara doneo moπti svetog Simeona i nad wima izmirio zavaenu braÊu. Od tada su Nemawine moπti poËivale u Studenici, a meu braÊom je vladao mir, sve do Vukanove smrti (1207). U meuvremenu je, usled »etvrtog krstaπkog rata (1202‡1204), doπlo do krupnih promena na Balkanu. Vizantija se raspala i Stefan na toj strani viπe nije imao oslonca, te je izlaz potraæio na Zapadu. Poπto se rastao sa Evdokijom, Stefan se oæenio Anom, unukom mletaËkog duæda Enrika Dandola, jednog od najuticajnijih qudi na Zapadu. ZahvaqujuÊi tom braku uspostavio je Ëvrste veze sa Venecijom i, uz pomoÊ duæda, 1217. od pape dobio kraqevsku krunu. Posle krunisawa nazvao se PrvovenËani (prvi krunisani kraq cele Srbije). Na taj naËin Rim je priznao Srbiju, a preko Rima i ceo evropski Zapad.

Autokefalna crkva. Kraq Stefan PrvovenËani, kao i wegov brat, monah Sava, bili su svesni da je Srbiji za potpunu nezavisnost neophodna samostalna crkva. Podelom hriπÊanske crkve (1054) Srbija se naπla na granici izmeu pravoslavnog i katoliËkog sveta. Srpska crkva je do tada bila pod jurisdikcijom Ohridske arhiepiskopije, a Ohrid je bio pod vlaπÊu Epirske despotovine. Ohridski arhiepiskop Dimitrije Homatijan πtitio je interese Grka, a i svoje liËne, jer su mu episkopije u Srbiji donosile znaËajne prihode i nije mu iπlo u prilog da se one izuzmu ispod jurisdikcije Ohridske arhiepiskopije.

Sava je zaobiπao ohridskog arhiepiskopa i otiπao u Nikeju (sediπte Nikejskog carstva u Maloj Aziji), gde se nalazio i vaseqenski patrijarh. U Nikeji ga je liËno primio car Teodor I Laskaris i srdaËno preporuËio patrijarhu, a patrijarh ga je 1219. rukopoloæio (miropomazao) za arhiepiskopa „Srpskih i pomorskih zemaqa“. Tako je Srbija dobila autokefalnu (samostalnu) crkvu i stekla punu nezavisnost.

Prvo sediπte srpske arhiepiskopije bilo je u manastiru ÆiËa, zaduæbini kraqa Stefana PrvovenËanog. U Srbiji je tada bilo svega nekoliko episkopija (Prizren, Lipqan i Ras). Arhiepiskop Sava je u Primorju podigao nove episkopije (na Prevlaci i Stonu). Mawi deo stanovniπtva Ëinili su katolici, uglavnom u Zetskom primorju, gde su postojale tri episkopije (biskupije u Kotoru, Budvi i Baru). Srpski vladari su do tada podjednako poπtovali pravoslavnu i katoliËku crkvu. Nemawa je Ëak bio krπten po katoliËkom, ali se kasnije krstio po pravoslavnom obredu. Kraq Stefan se 1223. god. razboleo, pa je do wegove smrti dræavne poslove obavqao wegov najstariji sin Radoslav. Kraq Stefan Radoslav (1228‡1234) se potpuno potËinio svom tastu, epirskom caru, pa se i o crkvenim pitawima savetovao sa Savinim protivnikom, ohridskim arhiepiskopom Homatijanom. Takvom politikom je ugrozio crkvenu samostalnost, te su ga protivnici zbacili s prestola i za kraqa izabrali drugog sina Stefana PrvovenËanog, Stefana Vladislava (1234‡1243). Vladislava je krunisao wegov stric, arhiepiskop Sava, s kojim je bio u najboqim odnosima. Sava se potom povukao s mesta arhiepiskopa i otiπao po drugi put u Svetu zemqu (Jerusalim). VraÊajuÊi se sa Istoka svratio je u bugarsku prestonicu Trnovo i umro na bugarskom dvoru 1236. godine.

Sava je za æivota nazivan „prosvetiteq srpske zemqe“ i nadaleko se proËuo kao „sveti Ëovek“. Sahrawen je u Trnovu, a kraq Vladislav je izdejstvovao dozvolu od svog tasta, bugarskog cara Ivana Asena II, da Savine moπti prenese u svoju zaduæbinu manastir Mileπevu. Arhiepiskop Sava je proglaπen za sveca i manastir Mileπeva je postao sveto mesto, gde su mnogi hodoËasnici nalazili leka svojoj boqci. Turci su zazirali od tog svetog mesta, pa je za vreme ustanka Srba u Banatu, tokom koga su ustanici nosili zastave sa Savinim likom, turski vojskovoa Sinan-paπa, naredio da se Savine moπti prenesu u Beograd i 1594. spale na VraËaru.

Kada je 1241. umro bugarski car Asen II, to je bio veliki gubitak i za kraqa Vladislava. Tatari su ugrozili Bugarsku i 1241/42. opustoπili gradove u Jadranskom primorju i severne delove Srbije. To je uticalo da i kraq Vladislav bude liπen vlasti.

Posle Vladislava, kraq je postao Stefan Uroπ I (1243‡1276), sin Stefana PrvovenËanog i Ane Dandolo. Ceo æivot je posvetio izgradwi zemqe, posebno wenom ekonomskom napretku. Nije dopuπtao dodelu posebnih oblasti prinËevima i Ëlanovima vladarske porodice kako se zemqa ne bi delila, pa je i potomke vladarske loze iz Zahumqa, Travunije i Zete liπio titula i sveo na nivo lokalnog plemstva. U Srbiju je, iz Transilvanije, doveo rudarske struËwake Sase, koji su obnavqali stare rimske i otvarali nove rudnike. Srbija se posle 1261. godine opet naπla izmeu Vizantije i Maarske. Vizantija nije bila u stawu da potËini Srbiju, pa je diplomatijom i na druge naËine pokuπavala da je uËini bezopasnom. Nastojala je da ukine autokefalnost srpske crkve i rodbinskim vezama pridobije kraqa. (Uroπu ¶ je ponueno da se jedan wegov sin oæeni vizantijskom princezom, πto je on odbio.) PoËetkom 13. veka, Maarska se proπirila juæno od Save i Dunava, na predele MaËve i Beograda. Pokuπaj kraqa Uroπa da se oslobodi ugarskog pritiska osujeÊen je wegovim porazom u ratu s Maarskom 1268. godine. Taj poraz je ublaæen brakom starijeg Uroπevog sina Dragutina i kÊerke ugarskog kraqa. Dragutin je krunisan za „mladog kraqa“ i kao prestolonaslednik trebalo je da dobije zasebnu oblast na upravu. Kako je kraq Uroπ odugovlaËio sa ispuwewem te obaveze, nestrpqivi Dragutin ga je, uz pomoÊ Maarske, uklonio s vlasti. Stefan Dragutin (1276‡1282) se priklonio Maarskoj, a prema Vizantiji je nastupao neprijateqski. Iako sam nije niπta preduzeo, wegovi planovi usmereni protiv Vizantije odredili su pravac spoqne politike Srbije u narednim decenijama. Majci, kraqici Jeleni, dao je na upravu Zetu, koja je potom dodeqivana nasledniku pre-

stola. Za vreme lova kraq Dragutin je pao s kowa i teπko se povredio. Poπto viπe nije mogao obavqati dræavniËke poslove, sazvao je dræavni sabor u Deæevu (1282) i u prisustvu vlastele i sveπtenstva, pod odreenim uslovima, vlast predao mlaem bratu Milutinu. Dragutin je pod svojom vlaπÊu zadræao severozapadnu Srbiju i od 1284. zemqe koje je dobio u miraz ‡ MaËvu, severoistoËnu Bosnu i Beograd. Od tada se nazivao „sremski kraq“.

Beograd se prvi put pomiwe slovenskim imenom 16. aprila 878. godine u jednom dokumentu pape Jovana VIII. Kada ga je Dragutin dobio u miraz, prvi put je uπao u sastav Srbije.

PITAWA

1. Do Ëega je dovela odluka Stefana Nemawe da presto, mimo tadaπwih obiËaja, ostavi sredwem sinu? Kako su se izmirili Nemawini sinovi?

2. ©ta je promenilo politiku Stefana NemawiÊa prema Vizantiji?

3. Kada je Srbija postala kraqevina? Od kakvog je znaËaja za Srbiju taj dogaaj? Koji je dogaaj oznaËio wenu punu nezavisnost?

4. Koji je manastir bio prvo sediπte arhiepiskopije? Navedite sediπta episkopija. Kakav je bio odnos srpskih vladara prema katoliËkoj crkvi?

5. Zbog Ëega je zbaËen s vlasti kraq Stefan Radoslav?

6. Zaπto je smrt bugarskog cara Asena ¶¶ pogodila kraqa Stefana Vladislava?

7. Kako se zavrπio pokuπaj kraqa Uroπa ¶ da se oslobodi ugarskog pritiska?

8. Nabrojte promene u Srbiji koje je uveo kraq Uroπ. Kojim je merama ojaËao privredu u Srbiji?

9. ©ta je za Dragutina znaËila titula „mladog kraqa“. Kada je Dragutin predao vlast mlaem bratu Milutinu? Zbog Ëega se Dragutin zvao „sremski kraq“?

©irewe srpske dræave

Stefan Uroπ II Milutin (1282 1321) od poËetka se pokazao kao izuzetno darovit dræavnik i vojskovoa. SledeÊi Dragutinove planove i æeqe ratoborne vlastele, napao je Vizantiju i zaposeo

Kraq Milutin

severnu Makedoniju sa Skopqem i predelima do reke Bregalnice, koje je Srbija zauzimala i gubila u vreme Nemawe i Uroπa I Uz pomoÊ Dragutinove vojske, Milutin je 1283. pustoπio Makedoniju i Sersku oblast i poËetkom 1284. izbio na egejsku obalu. Daqe osvajawe je obustavqeno jer su Tatari iz Bugarske i Maarske upadali u Srbiju. Pod zaπtitom Tatara, bugarski velikaπi iz BraniËeva, braÊa Drman i Kudelin, pqaËkali su zemqu kraqa Dragutina. Milutin je pritekao u pomoÊ bratu, pqaËkaπe proterao u Bugarsku, a BraniËevo do –erdapa prikquËio Srbiji, Ëime je dobila izlaz na Dunav. Bugari su iz Vidina, sa Tatarima, opet napali Srbiju, pqaËkali i pustoπili oblasti do Hvosna (Kosova) i zapalili manastir ÆiËu. Srbi su u protivudaru zauzeli sam Vidin i s Tatarima postigli mir.

Zategnutost u odnosima sa Dragutinom, koji je vodio nezavisnu spoqnu politiku i sve viπe se vezivao za Zapad, nagnali su kraqa Milutina da 1299. godine prihvati mir koji je ponudila Vizantija. Da bi podigao sopstveni ugled, postavio je uslov ‡ æenidbu s nekom od vizantijskih princeza. Milutinu je priznata Makedonija i data careva kÊerka Simonida, koja je imala tek πest godina, pa je do punoletstva rasla na srpskom dvoru.

Zbog Milutinovog odbijawa da Dragutinu vrati presto, braÊa su se zavadila i izazvala graanski rat koji je trajao do Dragutinove smrti 1316. godine. Oko Dragutinovih poseda je izmeu Srbije i Maarske tokom celog 14. veka voen spor, koji se povremeno pretvarao u rat.

Poπto je Milutin bio u poodmaklim godinama, postavilo se pitawe nasledstva prestola. Za naslednika je veÊ bio odreen kraqev sin Stefan, koji je vladao Zetom. Meutim, kao naslednici su istaknuta i Simonidina braÊa. Podstaknut od zetske vlastele, Stefan se pobunio (1314) protiv oca. Milutin ga je brzo savladao, naredio da se oslepi i poπaqe u izgnanstvo u Carigrad. Po nagovoru svetogorskih monaha, Milutin je pred smrt dopustio povratak Stefana iz zatoËeniπtva. Kako su u meuvremenu Simonidina braÊa odustala od srpskog prestola, za presto su se, posle Milutinove smrti, borili wegovi sinovi Stefan i Konstantin i Dragutinov sin Vladislav. U teπkim meteæima, izazvanim borbom za presto, vlastela i veÊina stanovniπtva stala je na stranu Stefana i on je krajem 1321. postao kraq.

Umeren i miroqubiv vladar Stefan Uroπ III DeËanski (1321 1331) nije se zanosio osvajawima i ciq mu je bio da oËuva dræavu koju je nasledio od oca. Susedi su wegovu miroqubivost shvatali kao slabost, pa su protiv Srbije istupile Bosna, Vizantija i Bugarska. Bosanski ban Stepan II KotromaniÊ upadao je u dolinu Neretve i zaposeo zemqu odmetnutih srpskih velikaπa BranivojeviÊa, a Dubrovnik prigrabio Ston sa Peqeπcom. Kraq je tim povodom dva puta pokretao vojsku, u kojoj se kao veoma darovit vojskovoa

istakao wegov sin Stefan Duπan. Protiv Srbije su se, zatim, udruæile Bugarska i Vizantija. Bugarskom caru se uËinilo da moæe sâm savladati Srbiju, pa je, ne ËekajuÊi vizantijskog cara, poπao u napad. Srpski kraq ga je preduhitrio i napao svom æestinom. U bici kod Velbuæda 1330. bugarska vojska je poraæena, a sam car Mihailo ©iπman je poginuo. Kad je saznao πta se zbilo s Bugarima, vizantijski car Andronik III je odustao od napada na Srbiju.

PITAWA

1. Kakvu je politiku Milutin vodio prema Vizantiji?

2. Pokaæite na karti granice Srbije za vreme kraqa Milutina. Uporedite ih sa vremenom Stefana Nemawe.

3. Zbog Ëega je oko Dragutinovih poseda povremeno izbijao rat?

4. Ko je bio odreen za naslednika kraqa Milutina? Ko su bili pretendenti na presto?

5. Da li su Bosna, Vizantija i Bugarska dobro procenile snagu Srbije za vreme Stefana DeËanskog? Zbog Ëega je Vizantija odustala od napada na Srbiju 1330?

Carstvo

Srpsko plemstvo je od trijumfalne pobede na Velbuædu oËekivalo veliku dobit, ali kraq Stefan DeËanski nije dopustio nikakvo teritorijalno πirewe na raËun Bugarske niti izvlaËewe bilo kakve koristi od te pobede. Plemstvo mu to nije zaboravilo i podstaklo je wegovog mladog i ambicioznog sina da ga ukloni sa

prestola. ZatoËen u tvravi ZveËan, stari kraq je pod nejasnim okolnostima 1331. godine izgubio æivot.

Stefan Uroπ IV Duπan (1331 1355) tako je, uz pomoÊ plemstva, doπao na presto. Sa novim bugarskim carem Ivanom Aleksandrom uspostavio je prijateqske odnose i 1332. ih uËvrstio æenidbom sa carevom sestrom Jelenom. Na za-

Srpsko carstvo sredinom 14. veka

padu Srbije uredio je odnose sa bosanskim banom i Dubrovnikom. Tokom 1334. prvi put je ratovao protiv Vizantije i postigao znatne uspehe. Prekinuo je opsadu Soluna i do daqweg obustavio rat s Vizantijom jer su Maari i bosanski ban napadali Srbiju na severu. Sukobi na vizantijskom dvoru, nastali posle smrti cara Andronika III, dali su povoda Duπanu da obnovi rat protiv Vizantije 1341. SledeÊe godine je u savez sa Srbijom stupio samoproglaπeni vizantijski car Jovan Kantakuzin. Duπan je za kratko vreme zaposeo Epir, Tesaliju i Albaniju i uskoro se raziπao sa Kantakuzinom. U daqim osvajawima Duπan je zauzeo ostatak Makedonije, poluostrvo Halkidika sa Svetom gorom i grad Ser (1345). U viπe navrata je opsedao Solun, ali ga nikako nije mogao zauzeti. Sersku oblast (severoistoËno od Soluna) je smatrao veoma vaænom jer je predstavqala kquË za osvajawe Carigrada. On je odavno kovao planove da zastarelo Vizantijsko carstvo zameni novim, srpsko-grËkim. U Seru se, 25. decembra 1345, proglasio za cara. PripremajuÊi se za krunisawe, crkvu je uzdigao u rang patrijarπije tako πto je bugarski patrijarh, srpskog arhiepiskopa Joanikija rukopoloæio za patrijarha. Joanikije je na Uskrs 1346. godine, na dræavnom saboru u Skopqu, uz prisustvo vlastele i predstavnika Svete gore, Duπana krunisao za cara Srba i Grka. Istovremeno je Duπanov maloletni sin Uroπ krunisan za kraqa i dobio na upravu stare srpske zemqe. Car je vladao zemqama osvojenim od Vizantije. Istaknutoj srpskoj vlasteli, Ëlanovima carske porodice i mnogim Grcima, koje je rado uzimao

PITAWA

Sredwi vek / Srbija u doba NemawiÊa

u sluæbu, dodeqivao je najviπa zvawa i dostojanstva (despot, sevastokrator, Êesar).

Uzdizawe srpske crkve u rang patrijarπije, kao i samo Duπanovo krunisawe za cara Vizantija nije priznavala.

Kad je zaokruæio osvajawa, Duπan se posvetio ureewu svoje glomazne dræave, koja je izlazila na tri mora. Na dræavnom saboru u Skopqu 1349, u prisustvu patrijarha, crkvenih dostojanstvenika i „velike i male vlastele“, proglaπen je Zakonik. Spor sa Maarskom je reπio razgraniËewem poseda, tako da su Maarskoj pripali MaËva i gradovi Beograd, BraniËevo i Golubac, a Srbiji wihovo zalee.

Srpski i bugarski car su u graanskom ratu u Vizantiji, vojniËki pomagali zakonitog cara Jovana V. Wihove vojske su poraæene u bici kod Didimotike, kad je poËelo trajno naseqavawe Turaka u evropski deo Vizantije.

Car Duπan je uvideo opasnost od Turaka i nameravao da protiv wih pokrene obimniji rat. Stoga se 1354. obratio papi InoÊentiju VI s molbom da ga imenuje za „kapetana hriπÊana“ u borbi protiv nevernika. Za uzvrat, papi je obeÊao crkvenu uniju, ali papa je odbio zbog protivqewa maarskog kraqa. U tim planovima Duπana je pretekla smrt; umro je decembra 1355, u 46. godini æivota.

Naslednik cara Duπana, Stefan Uroπ V (1355‡ 1371), nije bio u stawu da obuzda osione velikaπe koji su se posle Duπanove smrti osamostalili. Uroπ je u jednom spisu prikazan kao Ëovek veoma lepe spoqaπnosti, sa kojom nije usklaena wegova duhovna strana, zbog Ëega je nazvan Nejaki.

1. Kako je plemstvo kaznilo Stefana DeËanskog πto nije iskoristio pobedu kod Velbuæda?

2. Na koji naËin je Stefan Duπan ostvarivao svoje ambicije o srpsko-grËkom carstvu? Videti kartu Srbije u vreme cara Duπana.

3. Kada je Duπan krunisan za cara? Koju je titulu tada dobio wegov sin Uroπ?

4. Zaπto Vizantija nije priznala uzdizawe srpske crkve u rang patrijarπije i Duπanovo krunisawe za cara?

5. Kako je Duπan reπio viπedecenijski spor sa Maarima? Od koga je Duπan uopπte u to vreme mogao traæiti pomoÊ za borbu protiv Turaka?

6. Kakva je uloga dræavnog sabora u Srbiji? U kojim prilikama je Stefan Duπan sazivao dræavni sabor? Zbog Ëega je Duπanov naslednik nazvan Nejaki?

PRIVREDA, DRU©TVO I KULTURA U SREDWOVEKOVNOJ SRBIJI

Privredni razvitak Srbije (12‡15. vek)

Poqoprivreda Zemqoradwa je u Srbiji bila glavno zanimawe. Unapreena je pod uticajem Vizantije, primenom boqe tehnike za obradu zemqe. Drvena ralica zamewena je metalnim lemeπom i crtalom. Metalni plug sa toËkovima, izum Zapada, u Srbiji je upotrebqavan tek od sredine 14. veka. Za orawe je koriπÊena volovska zaprega; kowi u te svrhe nisu upotrebqavani.

Pored starih ratarskih i povrtarskih kultura, heqde i prosa, uzgajane su i nove ‡ pπenica, je-

Poqoprivredni radovi

Ëam, ovas i raæ, mahunaste biqke (bob, soËivo, graπak) i povrÊe (zeqe, kupus, luk, rotkva, repa, tikva i bostan). Za proizvodwu piva gajen je hmeq, a konopqa i lan za proizvodwu tekstila. Od 13. veka je primewivan viπegodiπwi plodored ozimih i jarih useva i ugar, tj. tropoqni sistem „odmarawa zemqiπta“. StoËarstvo. Svako domaÊinstvo je gajilo stoku za sopstvene potrebe, a jedan sloj stoËara (Vlasi i Arbanasi) bavio se stoËarstvom kao glavnim zanimawem. Tokom leta na planinama su uzgajali stada ovaca i mnoπtvo kowa, a zimi su se vraÊali u ravnice. StoËari su proizvodili sir, suvo meso, koæu i grube vunene tkanine. Rudarstvo. Razvoju ukupne privrede doprineli su nemaËki rudarski struËwaci Sasi. Oni su obnavqali nekadaπwe rimske rudnike i otvarali nove: Brskovo (kod Mojkovca na Tari), Rudnik, TrepËa, Jawevo, Novo brdo. DomaÊi rudari, koje su obuËili Sasi, otvorili su dvadesetak novih rudnika, veÊinom srebra, zlata i olova.

Gradovi i gradska privreda. VeÊina gradova u Srbiji potiËe iz vizantijskog perioda: Ras, Lipqan, Prizren, Niπ, Skopqe, Beograd, BraniËevo. Vaænu ulogu su imali primorski gradovi Kotor, Budva, Bar, Ulciw, Skadar, Drivast. Sa razvojem rudarstva i trgovine razvili su se trgovi i rudarski gradovi kao novi tipovi gradskog naseqa. Najvaæniji trgovi soli bili su Drijeva na Neretvi i Sveti Sr na Bojani, a rudarski gradovi Brskovo, Rudnik, TrepËa. Novo Brdo je poËetkom 15. veka imalo 40 000 stanovnika i spadalo u najveÊe evropske gradove toga vremena. Odbrambenu ulogu su imali gradovi ‡ tvrave poput ZveËana na Kosovu i MagliËa u Ibarskoj klisuri. Od poËetka 15. veka, kada se centar srpske dræave pod pritiskom Turaka pomerio na sever, veliki znaËaj su dobili BraniËevo, Golubac, Zvornik i nova prestonica Smederevo. Zbog stalne opasnosti od turskih upada utvruju se i pojedini manastiri (npr., utvrewe koje je podigao despot Stefan LazareviÊ za zaπtitu manastira Resave i Manasije). Od sredine 13. veka razvijaju se zanatstvo i trgovina kao posebne profesije. IzuzimajuÊi postojeÊe, seoske zanatlije, sa razvitkom rudarstva, u gradovima su se razvijali tkaËki, zlatarski, obuÊarski, kovaËki, krojaËki i drugi zanati. Glavni izvozni proizvodi iz Srbije bili su rude, metali, stoËarski proizvodi (sir, suvo

meso, koæa, krzno) i vosak. Vlasi su karavanima robu prevozili do Lima i Drine, a daqe su je preuzimali drugi karavani i transportovali do primorja. Iz primorskih gradova su se uvozili luksuzni proizvodi i so, neophodni za qude i stoku.

Finansije vladara. Kovawe novca, rudarstvo, træne takse i carine vladarima su donosile znatne prihode. Vladaru je plaÊan rudarski porez zvani urbura, u iznosu od 8‡10% rude i desetina vrednosti dobijenog metala. PoveÊawe finansija jaËalo je vojnu moÊ zemqe, posebno od vremena kraqa Milutina, kada su u veÊem broju regrutovani strani plaÊenici. Gradwa utvrewa, crkava i manastira i izdræavawe ËinovniËkog aparata odnosili su najveÊi deo prihoda.

Novac: Do 13. veka u srpskim zemqama je bio u opticaju strani novac, ali kako on nije zadovoqavao potrebe privrede, kovan je domaÊi. Kovawem novca izraæavana je i dræavna samostalnost. Najstariji saËuvani novac je kraqa Radoslava, kovan od bakra. Kraq Uroπ I je kovao srebrni novac (dinar ili groπ), po ugledu na venecijanski.

PITAWA

1. Obnovite odlike privrede zapadne Evrope od 12 do 15. veka.

2. ©ta je unapredilo zemqoradwu u Srbiji? Koje su se ratarske kulture poËele gajiti u Srbiji od 12. veka?

3. Objasnite znaËaj rudarstva za ukupan razvoj privrede u Srbiji. Koji je vladar pokrenuo rudarsku proizvodwu? Pokaæite na karti rudarska srediπta i gradska naseqa. Koji su od ovih gradova po broju stanovnika bili meu najveÊim evropskim gradovima?

4. Koji su zanati bili zastupqeni u Srbiji? ©ta se iz Srbije izvozilo, a πta uvozilo u Srbiju? Od kojih je metala kovan novac?

Druπtvo i dræava

VladajuÊi druπtveni sloj u Srbiji u poËetku se sastojao od vojnika i vlastele (plemstva). Vojnici su se do sredine 13. veka delimiËno uzdigli u red vlastele, a veÊinom se stopili sa zemqoradnicima. Tada su nastale razlike meu vlastelom, koja se podelila na velmoæe ili boqare (krupno plemstvo) i vlasteliËiÊe (sitno plemstvo).

Osnovna duænost vlastele bilo je ratovawe (vojna sluæba). Oni koji su se u ratu isticali hrabroπÊu i veπtinom sticali su imawa i najviπa zvawa u vojsci ‡ vojvoda i veliki vojvoda, a iz redova vlastele regrutovani su i Ëinovnici. Vladari su zasluænim pojedincima davali na doæivotno koriπÊewe posede koji su se, kao i u Vizantiji, nazivali pronija. Od pronije se razlikovala baπtina, porodiËno, nasledno imawe, koje vlasniku niko, pa ni vladar, nije mogao oduzeti. Baπtine su bile raznih veliËina, od skromnih poseda do Ëitavih æupa. Posebnu vrstu poseda Ëinila su crkvena imawa, od kojih se izdræavalo brojno sveπtenstvo. SveπteniËki poziv je postao prestiæno zanimawe i sveπtenstvo je predstavqalo odvojeni sloj. Nasuprot vlasteli i sveπtenstvu bilo je zavisno stanovniπtvo, sebri. Meu sebrima su naj-

brojniji bili seqaci-zemqoradnici meropsi, a sledili su majstori (zanatlije) i otroci. Sebri nisu sluæili vojsku, ali su zato imali brojne obaveze prema vlasteli, vladaru i dræavi. Meropsi su velmoæama morali da „rabotaju“ dva dana u sedmici (setva, kosidba, æetva, Ëuvawe stoke, odræavawe vinograda...). Deo obaveza plaÊali su u naturi (æito i stoka). Majstori (zanatlije) su obraivali manastirska imawa, odræavali manastire i druge objekte, izraivali alatke i proizvode za svakodnevnu upotrebu, radili kao posluga. Otroci su imali obaveze sliËne meropsima. Obaveze sebarskog stanovniπtva prema dræavi i vladaru bile su podizawe i odræavawe utvrewa. Kad se vladar sa pratwom i vojskom nae u nekom kraju, sebri su ih snabdevali hranom za qudstvo i senom za kowe. Pored sebarskog stanovniπtva, u Srbiji su æiveli Vlasi, DubrovËani, Sasi... Vlasi, potomci

starosedelaca, iskquËivo su se bavili stoËarstvom i transportom robe. Æiveli su u planinskim predelima i dræavi plaÊali tzv. veliki i mali desetak. DubrovËani i trgovci iz primorskih gradova nazivali su se Latinima. Bavili su se trgovinom i bili zakupci rudnika i trgova. Imali su autonomiju i upravqali se prema statutima svojih matiËnih gradova. U Jawevu, na Kosovu, i danas æive potomci DubrovËana. Posebna prava i autonomiju imali su i Sasi u svojim opπtinama, rudarskim naseqima. Wihovom zajednicom upravqao je knez sa dvanaest graana ‡ purgara.

Do poËetka Milutinove vladavine vladarski dvor se nije mnogo razlikovao od kuÊa bogatije vlastele. Vizantijsko poslanstvo je na dvoru kraqa Uroπa I videlo kraqevu snahu kako prede vunu, a dvor opisalo kao suviπe skroman, Ëak primitivan. Nekoliko decenija kasnije (1299), Vizantinci iz Simonidine pratwe opisali su dvor kraqa Milutina u najlepπem svetlu i naveli da se ne razlikuje mnogo od carskog. Kraq Milutin je bio opËiwen vizantijskom kulturom, pa je iz Vizantije preuzeo dvorski ceremonijal i ustanovio kraqevsku kancelariju koja je izdavala poveqe i hrisovuqe crkvama i manastirima, vlasteli i drugim licima. Srbija od tada ulazi u red modernih sredwovekovnih dræava. Srpski vladari su, kao i na Zapadu, imali svoje vazale, visoko plemstvo, preko koga su sprovodili svoju vlast. MoÊ vladaoca je ograniËavao dræavni sabor, predstavniËko telo u kome su bili zastupqeni plemstvo i sveπtenstvo. Sabor je odluËivao o najvaænijim pitawima ukquËujuÊi krunisawe vladara, donoπewe zakona, objavu rata, zakquËewe mira.

ObiËajno pravo se u Srbiji odræalo do kraja 13. veka, pa su i najteæa kriviËna dela reπavana krvnom osvetom. U selima i æupama vlastela je sama reπavala sporove meu svojim podanicima, dok su gradovi imali punu autonomiju sudstva. Od vremena cara Stefana Duπana, vladare su u gradovima i æupama zastupali Ëinovnici ‡ kefalije (glavari), sa πirokim ovlaπÊewima, ali i velikom odgovornoπÊu.

Srpska crkva je prva poËela sa uvoewem pisanih pravila za regulisawe odnosa u manastirskim zajednicama. Ta su pravila bila prvi prevodi vizantijskog prava, po kome je srpska crkva i ureena. Kasnije su prevoeni Ëitavi zbornici vizantijskog prava. U nadleænosti crkve bila su duhovna lica, stanovniπtvo na crkvenim imawima, ali i svi pravoslavni podanici po pitawu braka i nasledstva.

Vrhunac srpskog zakonodavstva u sredwem veku predstavqa Zakonik cara Stefana Duπana.

PITAWA

1. Po Ëemu se baπtina razlikovala od pronije?

2. Kakvo je mesto u druπtvu pripadalo sveπtenstvu?

3. Od Ëega su zavisile obaveze zavisnog stanovniπtva? Pronaite u Duπanovom zakoniku nekoliko odredbi koje se odnose na zavisno stanovniπtvo.

4. Zbog Ëega su DubrovËani i Sasi u Srbiji imali posebna prava ‡ autonomiju?

5. Koji sloj druπtva nije bio zastupqen u radu Dræavnog sabora?

Srpska sredwovekovna kultura

Kwiæevnost. Do 12. veka, kwiæevnost u Srba je bila prevodilaËka, a prvi prevoeni tekstovi bili su biblijski. Za misionarsku i bogosluæbenu upotrebu nastao je Psaltir, zbirka religioznih himni, molitava i pesama (psalama) uzetih iz Starog zaveta. Iz Novog zaveta su prevoena jevaneqa. Sa grËkog jezika su prevoene hagiografije (æitija svetaca) i apokrifi (dela puna fantastike, nastala pod uticajem biblijskih spisa).

Svetovna kwiæevnost je zastupqena prevodima popularnih istoËwaËkih i vizantijskih dela: Varlaam i Joasaf, Roman o Troji, Roman o Aleksandru Velikom.

U srpskim zemqama u upotrebi su bile glagoqica i Êirilica, ali Êirilica je preovladavala. Najstariji srpski pisani spomenik potiËe iz 12. veka. To je Jevaneqe Nemawinog brata, zahumskog kneza Miroslava, pisano Êirilicom. U 12. veku je napisan i Letopis popa Dukqanina ili Barski rodoslov, spis o istoriji Juænih Slovena na latinskom jeziku.

DomaÊa kwiæevnost znatnije se razvija od 1219, od osnivawa autokefalne srpske crkve, a zastupqena je hagiografijama posveÊenim prvim srpskim svetiteqima, Svetom Simeonu i Svetom Savi. Æitije Svetog Simeona (Nemawe) napisali su, nezavisno jedan od drugog, wegovi si-

novi, arhiepiskop Sava i kraq Stefan PrvovenËani. Sredinom 13. veka, svetogorski monah, Savin uËenik Domentijan, napisao je Æitije Svetog Simeona i Æitije Svetog Save. PoËetkom 14. veka hilandarski monah Teodosije preradio je Domentijanova æitija Svetog Save i Svetog Simeona i prilagodio ih zahtevima novog vremena.

Arhiepiskop Danilo II (prva polovina 14. veka) je pisac dela Æivoti kraqeva i arhiepiskopa srpskih, koje obuhvata biografije kraqa Uroπa I, kraqice Jelene i wihovih sinova Dragutina i Milutina.

Pismenost je bila preduslov za sveπteniËku i sve viπe sluæbe u crkvi i dræavi. Za opismewavawe se upotrebqavao izraz uËewe kwigama. Javnih πkola nije bilo, pa su decu poduËavali privatni uËiteqi, koje su plaÊali roditeqi. Nastava u uËiliπtu poËiwala je uËewem slova, slogova i reËi, a zatim se prelazilo na Ëitawe obrednih kwiga Ëaslovec i psaltir. Pismenost se sticala i u manastirima, gde su sveπtenici poduËavali decu i one koji su se pripremali za sveπteniËki poziv.

Kwige su nastale povezivawem listova preparirane koæe, a kasnije od hartije uvezene iz Italije. Do kraja 15. veka kwige su prepisivali monasi u manastirima. Prvu πtampariju, u kojoj su πtampane prve Êirilske kwige na Balkanu, osnovao je –ura CrnojeviÊ 1493. na Cetiwu. Prva πtampana kwiga bio je Oktoih.

Umetnost Srpska sredwovekovna umetnost, kao i u veÊini zemaqa toga doba, predstavqena je

arhitekturom i, u mawoj meri, slikarstvom. Arhitektura je zastupqena gradwom crkava i manastira i bila je pod snaænim uticajima zapadnog graditeqstva iz primorskih gradova i iz Vizantije. Jedan od retkih primera gradwe romaniËkim stilom i ujedno najstariji spomenik te vrste u Srba jeste crkva Svetog Petra u Rasu kod Novog Pazara. Prema tim uticajima, u srpskoj arhitekturi su zastupqena tri pravca: raπka πkola, srpsko-vizantijski stil i moravska πkola

Raπka πkola je spoj vizantijske i zapadne (romaniËke) arhitekture. Razvila se krajem 12. a procvat je imala u 13. veku. Remek-delo toga stila je Studenica, koja je postala uzor za daqu gradwu. Tom stilu pripadaju manastiri: ÆiËa kod Kraqeva, Mileπeva kod Prijepoqa, SopoÊani kod Novog Pazara, MoraËa kod Kolaπina, Gradac na Ibru, Sveti Ahilije u Ariqu. Srpsko-vizantijski stil preovladao je posle Milutinovih osvajawa u Makedoniji. Sve crkve i manastiri nastali u doba kraqa Milutina i cara Duπana graeni su u tom stilu. Najpoznatije su: Milutinova crkva u Hilandaru, Bogorodica Qeviπka u Prizrenu, Kraqeva crkva (Milutinova) u Studenici, GraËanica, Sveti Arhaneli kod Prizrena, crkve Svetog Dimitrija i Svete Bogorodice u PeÊkoj patrijarπiji. Slikarstvo je zastupqeno freskama i ikonama. Do 13. veka, u Srbiji je neznatan broj crkava i manastira bio oslikan freskama. Najstarije freske su nastale u crkvi Sv. Mihaila u Stonu s kraja 12. veka. Posle krstaπkog osvajawa Carigrada (1204) u Srbiju je doπao veliki broj vi-

zantijskih majstora, klesara i umetnika, a wihov dolazak je oznaËio procvat fresko-slikarstva i izrade ikona. Pored Hrista, Bogorodice i svetaca predstavqeni su ktitori, arhijereji i svetiteqi.

Ktitorska delatnost. Od poËetka vladavine NemawiÊa ustalio se obiËaj da crkve i manastire mogu podizati samo Ëlanovi vladarske porodice. Umetnost je negovana samo u najviπim slojevima druπtva. OsnivaË i darodavac manastira bio je duæan da obezbedi sredstva za gradwu manastira i da ga opremi svim predmetima i bogosluæbenim kwigama, kao i posedom od koga Êe se izdræavati zajednica monaha. Takav darodavac se zvao ktitor.

NajveÊi graditeq meu NemawiÊima bio je kraq Milutin. Tokom vladavine izgradio je oko Ëetrdeset crkava i manastira. NajveÊe su wegova zaduæbina GraËanica, manastiri u Solunu, Carigradu i Jerusalimu. Obnovio je ÆiËu, podigao crkvu Bogorodice Qeviπke u Prizrenu, crkvu Bogorodice TrojeruËice u Skopqu. Na mestu stare Nemawine crkve u Hilandaru je izgradio lepπu i veÊu. Za vreme wegove vladavine PeÊ je postala sediπte arhiepiskopije (kraj 13. veka).

Pravni spisi. Prvi pisani zakoni u Srbiji bili su crkveni prevodi vizantijskog prava. Jedan od najstarijih prevoda je veliki zbornik crkvenih i pravnih propisa Nomokanon ili KrmËija Svetog Save

Kraq Milutin je, na osnovu obiËajnog prava, izdavao odredbe o obavezama i pravima, koje su predstavqale svojevrsne zakone. Kasniji vladari su te odredbe nazivali „zakoni svetoga kraqa Milutina“.

Na poËetku Duπanove vladavine preveden je Sintagmat (pravni priruËnik) solunskog monaha

Matije Vlastara. Donoπewem Zakonika cara Stefana Duπana obiËajno pravo je potpuno zameweno pisanim.

Duπanov zakonik je proglaπen na dræavnom saboru u Skopqu 1349. godine i imao je 135 Ëlanova (paragrafa). Zakonik je dopuwen na saboru u Seru 1354. godine sa joπ 66 Ëlanova, tako da je ukupno imao 201 Ëlan. NajveÊi deo Zakonika obuhvata kriviËno pravo.

Original Zakonika nije saËuvan, ali je saËuvano viπe prepisa, od kojih je najpoznatiji Prizrenski.

»lan 172: „Sve sudije da sude po zakonu, pravo, kako piπe u Zakoniku, a da ne sude po strahu od cara.“

Strana iz Miroslavqevog jevaneqa

PITAWA

1. Iz kog vremena potiËe najstariji spomenik srpske pismenosti? Kojim pismom je napisano Miroslavqevo jevaneqe? Gde se danas Ëuva to izuzetno delo srpske kulture?

2. Kakav znaËaj imaju hagiografije za sagledavawe proπlosti prvih NemawiÊa?

3. ©ta je u sredwovekovnoj Srbiji znaËio izraz „uËewe kwigama“? Gde se sticala pismenost? U kojoj su πtampariji πtampane prve Êirilske kwige na Balkanu?

4. Gde se nalazi najstariji spomenik arhitekture romaniËkog stila? Koji manastir predstavqa remek-delo raπke πkole? »ija je zaduæbina taj manastir? Kojem stilu pripadaju crkve i manastiri graeni za vreme kraqa Milutina i cara Duπana? Pokaæi na karti navedene manastire. Koji su manastiri bili sediπta arhiepiskopije? Koji je vladar iz dinastije NemawiÊa bio najveÊi graditeq?

5. Kakve je promene u zakonodavstvu doneo Duπanov zakonik? Kako ste razumeli Ëlan Zakonika naveden u tekstu? Da li je vladar iznad zakona?

BOSNA I DUBROVNIK

Bosanska dræava

Bosna se prvi put pomiwe kao pokrajina u okviru Srbije i obuhvata samo gorwi tok reke Bosne. Posle smrti srpskog kneza »aslava KlonimiroviÊa, u Bosni su se smewivali brojni gospodari: Samuilova dræava, Vizantija, Dukqa, Maarska. Sredinom 12. veka Bosnom je, kao vazal maarskog kraqa, vladao ban BoriÊ. Vizantija je za bana ustoliËila Kulina (1180‡1204), ali on je preπao na stranu Maarske i s wom ratovao protiv Vizantije.

Od 13. veka vladali su KotromaniÊi, za koje se govorilo da su nemaËkog porekla. Wihovu zemqu je oko 1253. potËinila Maarska i podelila je na dve banovine (jednu su Ëinili Usora i Soli, a drugu ostala Bosna, kojom je vladao bosanski ban kao maarski vazal).

Maarska kraqica je Usoru i Soli poklonila svom zetu, srpskom kraqu Dragutinu, a Dragutinova kÊerka Jelisaveta udala se za bana Stepana I KotromaniÊa.

Vladavinu KotromaniÊa je 1299. prekinuo hrvatski knez Pavle ©ubiÊ, nametnuo se za gospodara (dominus Bosne) i Bosnu dao svom sinu Mladenu II. Oko 1310. u Bosni su izbili nemiri i Jelisaveta je sa sinovima pobegla u Dubrovnik. Mladen se 1314. izmirio sa KotromaniÊima i dopustio im da se vrate u Bosnu, a Stepana II uzeo za πtiÊenika, pod svoje starateqstvo. Kad je Mladen doπao u sukob sa Maarima, Stepan II KotromaniÊ (1322‡1353) se oslobodio wegovog tutorstva i sam zavladao Bosnom. Prema ugarskim kraqevima je dosledno ispuwavao vazalne obaveze, te je 1324. godine Bosni pripojio Usoru i Soli, kojima je do tada vladao Dragutinov sin Vladislav. ImajuÊi iza sebe Maarsku, πirio se na raËun Srbije. S Dubrovnikom je 1326. zaratio protiv BranivojeviÊa, srpske velikaπke porodice, i Bosni prikquËio najveÊi deo Huma i oblasti izmeu Neretve i Cetine. Posle tih osvajawa Bosna je izbila na more i wena je teritorija udvostruËena. Ponosan na te uspehe, ban se hvalio kako vlada „od Save do mora i od Cetine do Drine“. Bosna je bila najveÊa za vladavine Stepanovog sinovca i naslednika Tvrtka I KotromaniÊa (1353‡1391). Na presto je stupio sa 15 godina, pa su mu roditeqi bili savladari. U sporazumu sa knezom Lazarom, 1373. prigrabio je veÊi deo zemqe srpskog æupana Nikole AltomanoviÊa (gorwe Podriwe, deo Polimqa, manastir Mileπeva i oblast Gackog). DubrovaËko zalee je pripojio 1377. i potom se u Mileπevi krunisao („sugubim vencem“) za kraqa Bosne i Srbije. Tvrtko I nije imao nikakvog uticaja u Srbiji, jer su se oblasni gospodari okupili oko kneza Lazara. Posle smrti ugarskog kraqa Ludovika I (1382) umeπao se u borbe oko ugarskog prestola i zauzeo znatan deo Hrvatske i gradove u Dalmaciji. Iznenadna smrt, u 52. godini, prekinula je ta osvajawa, a osvojene zemqe su brzo izgubqene.

Privreda. Pored zemqoradwe i stoËarstva, u Bosni se razvilo rudarstvo, otvarani su rudnici srebra i obojenih metala. Glavni trgovaËki

centar bila je Drijeva (Gabela) na Neretvi, do koje su dolazili morski brodovi. Najstariji rudnici bili su Ostruænica i Hvojnica, a kasnije Olovo i Srebrnica (u Podriwu). Sa razvojem rudarstva razvili su se trgovi i varoπi: Podvisoki, Podsoko, PodbaraË.

Druπtvo. U 13. veku je ojaËalo plemstvo koje se, kao i u Srbiji, zvalo vlastela. Wihovi posedi, plemenite baπtine, bili su nasledni. Vlastela je imala znatan stepen samostalnosti, jedino se banu obavezala na „vjernu sluæbu“ (vojnu i drugu). Ban se vlasteli zakliwao „vjerom gospodskom“ da nikoga neÊe zatvoriti ili pogubiti, osim ako poËini „nevjeru“ (odrekne posluπnost). Ban je sa crkvenim velikodostojnicima procewivao da li je neko poËinio „nevjeru“. Od 14. veka znaËajnu ulogu imala je skupπtina vlastele zvana stanak, zbor, ili sva Bosna. Stanak je birao i smewivao vladare i odluËivao o najvaænijim pitawima u dræavi.

Crkva bosanska. Bosna je u crkvenom pogledu bila potËiwena centrima u primorju, prvo Splitu, a zatim Dubrovniku. Labave veze tih centara sa vernicima u Bosni omoguÊile su πirewe sek-

te bogumila, prispelih sa prostora Bugarske i Srbije. Pod uticajem bogumilskog uËewa nastala je posebna, crkva bosanska. Vrhovni poglavar crkve bosanske bio je djed, koji je imao zvaniËnu titulu jepiskup (episkop) crkve bosanske. Posle djeda sledila je neka vrsta sveπtenstva, gosti i starci

VeÊinu vernika crkve bosanske Ëinili su mirski qudi. Oni su pred kraj æivota primali duhovno krπtewe i tada postajali krstjani. Crkva bosanska nije imala nikakve hramove. Krstjani su propovedali da je crkva bosanska jedina prava „crkva boæja“, pa su odbacivali i pravoslavqe i katoliËanstvo. Papa je crkvu bosansku proglasio za jeretiËku i banu Kulinu poslao svog legata, pred kojim su krstjani formalno prihvatili obred rimske crkve.

Kako misija papskog legata nije imala nikakvog dejstva, ugarski kraq je, po nalogu pape, krajem 12. veka protiv jeretika u Bosni pokrenuo krstaπki rat. Posle te intervencije u Bosni je organizovana episkopija sa sluæbom na slovenskom jeziku i potËiwena biskupiji u –akovu (Slavonija). Bosanska episkopija bila je u rukama krstjana, pa je i taj pokuπaj Rima da potËini Bosnu propao.

Preokret je nastupio tokom vladavine Stepana II KotromaniÊa, kada su u Bosnu doπli frawevci i osnovali samostane Fojnica, Olovo, Srebrenica, iz kojih su preobraÊali stanovniπtvo u katoliËanstvo. Pravoslavqe se πirilo iz zemaqa koje je Bosna prigrabila od Srbije, naroËito sa prostora od kojih je kasnije nastala Hercegovina. Od tada je crkva bosanska postepeno potiskivana i u 14. veku izgubila svaki znaËaj.

PITAWA

1. Kada se Bosna izdvojila kao posebna oblast? »ija se vlast smewivala nad Bosnom do 12. veka? Koju su titulu nosili bosanski vladari do 1377. godine?

2. Kakvu je politiku Bosna vodila prema Maarskoj od Kulina do Stepana ¶¶ KotromaniÊa? Na Ëiji se raËun πirila Bosna u doba Stepana ¶¶ i Tvrtka ¶ KotromaniÊa? Gde se Tvrtko 1377. krunisao za kraqa Bosne i Srbije? Da li je to znaËilo da je imao uticaja u Srbiji?

3. Koji je trgovaËki centar povezivao unutraπwost Bosne sa primorjem? Kakvu je ulogu u Bosni imao stanak ili zbor?

4. Iz kojih su krajeva bogumili doπli u Bosnu? ©ta je preduzimao papa da bi iskorenio jeretiËku crkvu bosansku? Kako je na kraju potisnuta crkva bosanska?

Dubrovnik i wegove veze sa Srbijom i Bosnom

Dubrovnik su osnovali stanovnici Epidavra, rimskog gradiÊa nedaleko od Cavtata, koji su poËetkom 7. veka poruπili Sloveni i Avari.

Do sredine 12. veka bio je pod vlaπÊu Vizantije, a daqe je priznavao vlast Normana iz juæne Italije, koji su ga πtitili od napada srpskog velikog æupana Stefana Nemawe. Od »etvrtog krstaπkog rata do 1358. godine bio je pod mletaËkom vlaπÊu, a pod maarskom do 1526. Od 13. veka Dubrovnik je bio okruæen srpskim posedima, od srpskih vladara dobijao brojne trgovinske povlastice i imao monopol na trgovinu soqu. Za te je povlastice plaÊao svetodmitarski ili srpski dohodak. Grad je od Stefana Duπana 1333. kupio Ston i poluostrvo Stonski rat (danas Peqeπac), a car Uroπ mu je ustupio deo æupe Ærnovnica. Ohrabreni slabqewem centralne vlasti u Srbiji, DubrovËani su, uz pomoÊ benediktinskih sveπtenika, zaposeli ostrvo Mqet. Posledwe proπirewe na raËun srpskih teritorija Dubrovnik je izvrπio 1419. i 1426, kad je otkupio Konavle od plemiÊkih porodica VukoviÊa i RadenoviÊa. Tokom celog sredweg veka Dubrovnik je bio glavni trgovaËki partner Srbije i Bosne i uticao na razvoj wihove privrede. Izvozio je tkanine, zanatske proizvode, zaËine i lekove, a uvozio med, vosak, koæu, krzno, metale (srebro, olovo, bakar). DubrovËani su u Srbiji i Bosni bili znaËajni finansijeri, zakupci rudnika, topionica, vladarskih carina, daæbina u trgovima, snabdevaËi rudnika opremom. U rudarskim gradovima imali su poverenike, a ponekad i kolonije svojih graana. Od srpske lokalne vlastele i kraqeva uzimali su u zakup zemqu u zaleu Dubrovnika, za koju su plaÊali zakupninu, mogoriπ. Raspadom Srpskog carstva naglo je opala trgovina izmeu Srbije i Dubrovnika i odnosi izmeu srpskih oblasnih gospodara i Dubrovnika su se pogorπali. TrgovaËke veze su ponovo oæivele u 15. veku.

Stare romanske porodice su se meu prvima obogatile i stekle politiËki uticaj u Dubrovniku. Najbogatije i najuticajnije bili su vlastela, a ostalo stanovniπtvo nazivano je puËanima. Po ugledu na italijanske gradove, Dubrovnik se od 15. veka naziva republikom.

Od dolaska Turaka u drugoj polovini 14. veka pa do pada Smedereva 1459. godine, u Dubrovnik su se neprestano doseqavale srpske plemiÊke porodice. Ti su doseqenici Ëinili znatan deo dubrovaËkog stanovniπtva i dugo su Ëuvali uspomenu na svoje poreklo ali su brzo mewali veru i prelazili u katoliËanstvo.

u sredwem veku

PITAWA

1. Kada je osnovan Dubrovnik? Pod Ëijom se upravom nalazio Dubrovnik do 1526. godine? Kako se delilo druπtvo u Dubrovniku?

2. Kakve je trgovaËke i druge povlastice Dubrovnik imao u Srbiji i Bosni? ©ta je Dubrovnik izvozio u te zemqe, a πta je od wih uvozio?

3. Kakav je znaËaj Dubrovnik imao za Srbe posle pada Smedereva pod tursku vlast 1459?

TURSKA OSVAJAWA NA BALKANU

Podela Bugarske

Razorena Vizantija nije mogla da zaustavi prodor Turaka u Trakiju i oni su veÊ 1362. u Jedrenu imali Ëvrsto uporiπte za daqa osvajawa. Vojskovoa sultana Murata I, Lalaπahin, 1363. godine je zauzeo bugarski grad Plovdiv, u kome se uËvrstio kao sultanov namesnik. Wegov primer su sledili drugi Turci, vojskovoe i velikaπi i u osvojenim bugarskim i vizantijskim zemqama naseqavali svoje saplemenike. Brutalnost i svirepo postupawe prema pokorenom stanovniπtvu i odvoewe desetina hiqada qudi u Malu Aziju, u ropstvo, zaplaπilo je Bugare pa Turcima nisu ni pruæali otpor, veÊ su s wima stupali u sporazume. Bugarska se uz to podelila na dve dræave, jednu sa sediπtem u Trnovu, a drugu u Vidinu.

Posle 1365, kad su premestili prestonicu u Jedrene, Turci su napadali srpske zemqe, Sersku oblast i istoËnu Makedoniju.

Raspad Srpskog carstva

Od cara Uroπa su se odvrgli oblasni gospodari, meu prvima wegov stric, Duπanov polubrat, Simeon (Siniπa) i proglasio se za cara u Tesaliji, a u Valoni se osamostalio Uroπev ujak Jovan Asen. Tako su se od Srbije odvojile Tesalija i Albanija, a ostatak Carstva je podeqen na desetak skoro potpuno suverenih oblasti.

U Serskoj oblasti je vladala carica Jelena, koju je 1365. nasledio despot Ugqeπa MrwavËeviÊ. VeÊim delom Makedonije, sa sediπtem u Prilepu, vladao je Ugqeπin brat, kraq Vukaπin MrwavËeviÊ. Po svoj prilici, braÊa su pomagala cara Uroπa i nametnula mu se kao savladari, pa ih je on obdario visokim titulama. IstoËnom Makedonijom su vladali braÊa DejanoviÊi-Dragaπi (Konstantin i Jovan), a Kosovom i Metohijom, od Skopqa do TrepËe, Vuk BrankoviÊ.

Oblast kneza Lazara HrebeqanoviÊa obuhvatala je Pomoravqe sa centrom u Kruπevcu. Zemqa uz Dunav, od uπÊa Velike Morave do Kladova bila je u posedu RadiËa BrankoviÊa. U Zeti, sa sediπtem u Skadru, vladala su tri brata BalπiÊa, a od Kosova do Jadrana prostirala se oblast kneza Vojislava VojinoviÊa.

RasparËano Carstvo i pohlepa oblasnih gospodara uËinili su da Srbija postane lak plen za Turke. Upadi Turaka u Sersku oblast nagnali su despota Ugqeπu MrwavËeviÊa da zatraæi pomoÊ od srpskih velikaπa, ali wegovom se pozivu odazvao jedino kraq Vukaπin.

MariËka katastrofa. U nameri da se obraËunaju sa Turcima, despot Ugqeπa i wegov brat, kraq Vukaπin, krenuli su ka turskoj prestonici Jedrenu. Imali su poveliku vojsku i, oseÊajuÊi se nadmoÊnim, nisu ni objedinili komandu. U Bugarskoj su 26. septembra 1371. godine sa vojskom zanoÊili na obali reke Marice, kod mesta »rnomen ili »ernomen. Vojskovoe nisu obezbedile logor, ni postavile straæe. Jedan turski odred, koji je danima pratio kretawe vojske braÊe MrwavËeviÊa, opkolio je logor i napao ga dok je vojska spavala. U straπnoj panici, vojska se meusobno poubijala i utopila u reci. U toj katastrofi, poznatoj kao MariËka bitka, poginula su i oba brata MrwavËeviÊa. Turci su mesto bitke nazivali „Srb singidi“, πto na turskom znaËi srpska pogibija.

Car Uroπ i kraq Vukaπin

Posle neoËekivanog trijumfa, Turci su æurno razmestili svoje garnizone u Makedoniji, a Sersku oblast za neko vreme prepustili Vizantiji. U Makedoniji su u svojstvu vazala ostavili Vukaπinovog sina kraqa Marka (Marko KraqeviÊ) i braÊu Dragaπ. MariËka bitka predstavqa prelomni dogaaj u istoriji balkanskih zemaqa. Zauzimawem Makedonije Turci su pomerili granice ka zapadu i konaËno se uËvrstili na Balkanu. Vizantija i Bugarska su doπle u vazalni poloæaj i obavezale se na plaÊawe danka i uËeπÊe u ratovima na strani Turaka.

Car Uroπ je umro u decembru 1371. i s wim se zavrπila loza NemawiÊa. Carska prava i daæbine koje su pripadale dræavi prigrabili su oblasni gospodari. NajmoÊniji meu wima bio je knez Lazar HrebeqanoviÊ (1362‡1389). Kao najuticajniji gospodar, on je bio zaπtitnik crkve i umesto cara sazivao crkvene sabore, ali niπta nije Ëinio da uvede centralnu vlast i nametne se za poglavara preostalih srpskih zemaqa. Kad

je Vojislava VojinoviÊa nasledio sinovac, prgavi i osioni velikaπ Nikola AltomanoviÊ, knez Lazar i bosanski ban Tvrtko napali su AltomanoviÊa 1373. godine, oteli mu zemqu i meusobno je podelili. Knez Lazar je 1379. uklonio i RadiËa BrankoviÊa i prigrabio wegove posede. Sa susedima je uspostavio dobre odnose i uËvrstio ih udajom kÊeri.

Kosovska bitka. Makedonija je prva od srpskih zemaqa dospela pod tursku vlast. Turcima je time bio otvoren put za daqa osvajawa. Knez Lazar im se nekoliko godina uspeπno suprotstavqao i 1386. na PloËniku, u Toplici, zadao im teæak poraz. Taj poraz je Turcima bio opomena, pa su poËeli temeqne pripreme za obraËun sa Srbijom. Knez je preduzeo sve πto je mogao za odbranu zemqe. Pozivao je balkanske hriπÊane

da zajedniËki nastupe radi odbrane od Turaka, ali jedino mu se pridruæio zet, gospodar Kosova, Vuk BrankoviÊ. Bosanski kraq je poslao odred vojske s vojvodom Vlatkom VukoviÊem, sastavqen od Srba iz oblasti AltomanoviÊa, koja je donedavno bila u sastavu Srbije. Tursku vojsku je predvodio liËno sultan Murat I, a s wim su bila i dva wegova sina, Jakub i Bajazit i najboqe vojskovoe. Do bitke je doπlo 15/28. juna 1389. na Kosovu poqu, nedaleko od Priπtine. O zbivawima tokom bitke niπta se pouzdano ne zna. Jedino je sigurno da su poginula oba vladara, knez Lazar i sultan Murat. Prema predawu, Murata je ubio srpski velikaπ Miloπ ObiliÊ, dok je knez Lazar bio zarobqen i po Bajazitovom nareewu pogubqen. Bajazit je prvi saznao za smrt Muratovu, pa je pozvao Jakuba, koji je bio na drugoj strani vojiπta, i naredio svojim qudima da ga zadave kako bi on postao novi sultan. Kad je knez Lazar pogubqen, Turci su stekli prednost i srpski redovi su poËeli da se osipaju. U daqoj borbi izginulo je mnoπtvo srpskih ratnika, a Vlatko VukoviÊ je sa svojim odredom napustio vojiπte. Poπto je otpor postao uzaludan, to je uËinio i Vuk BrankoviÊ. Kasnije optuæbe u epskim pesmama o navodnom izdajstvu Vuka BrankoviÊa potpuno su neosnovane.

Rat s Vlaπkom i propast Bugarske. Æena kneza Lazara, knegiwa Milica, sa sinovima Stefanom i Vukom, stupila je u vazalni odnos prema Turcima. Sultan Bajazit se povukao u Aziju, kako bi se obraËunao s odmetnutim emirima i svojom braÊom, koja su mu osporavala pravo na presto. Kad je sredio stawe u Aziji, Bajazit je 1393 pokorio Trnovsku Bugarsku. Vuk BrankoviÊ se opirao do 1396, kada su ga Turci porazili i odveli u ropstvo. U delu wegove zemqe (ZveËan i utvrewa u Polimqu) razmestili su svoje posade, a deo su predali knezu Stefanu LazareviÊu. Kasnije je Vukovoj æeni Mari BrankoviÊ vraÊen deo zemqe, kojom je sa sinovima upravqala kao turski vazal.

Vazali su morali ratovati na strani Turaka kad god ih sultan pozove. Kad je Bajazit 1395. pokrenuo rat protiv vlaπkog (rumunskog) vojvode MirËe, sa sobom je poveo sve svoje vazale, meu kojima i Srbe, kneza Stefana LazareviÊa, Konstantina Dragaπa i kraqa Marka. Biograf kneza Lazara, Konstantin Filozof, zapisao je reËi kraqa Marka neposredno pred poËetak bitke:

„Ja æelim i molim Gospoda da bude hriπÊanima pomoÊnik, a ja neka budem prvi meu mrtvima u ovom ratu.“ Tako je i bilo. VeÊ na poËetku bitke poginuli su kraq Marko i Konstantin Dragaπ. Turci su izgubili bitku i povukli se na desnu obalu Dunava.

Neuspeh Bajazita u ratu s Vlaπkom (bitka na Rovinama) podstakao je ugarskog kraqa Æigmunda na rat protiv Turske. U bici kod Nikopoqa 1396. Æigmundovu hriπÊansku vojsku zadesila je katastrofa. Kraq se spasao bekstvom. Bajazit je zatim likvidirao i Vidinsku Bugarsku (1396). Turska je tako izbila na Dunav i zaposela ceo istoËni deo Balkanskog poluostrva izuzev Carigrada, koji je ostao u okruæewu.

PITAWA

1. ©ta je uslovilo rasulo u Bugarskoj i podelu zemqe na dve dræave?

2. Koje su se velikaπke porodice borile za prevlast u Srbiji i time dovele do raspada Srpskog carstva? Koja se od tih velikaπkih porodica nametnula caru Uroπu?

3. Zaπto je MariËka bitka prelomni dogaaj u istoriji balkanskih zemaqa? Zbog Ëega su Turci mesto te bitke nazvali „srpska pogibija“?

4. Koji je dogaaj bio povod Turcima da se temeqno pripreme za obraËun sa Srbijom?

5. ©ta znate o Kosovskoj bici iz epskih pesama? Zbog Ëega su optuæbe o izdajstvu Vuka BrankoviÊa neosnovane? Zaπto je narod kneza Lazara zvao carem iako se on nikada nije proglasio ni krunisao za cara? Kakve su obaveze vazali imali prema Turskoj? Prema reËima kraqa Marka uoËi bitke na Rovinama objasnite kako je vazalstvo prihvaÊeno od strane srpske vlastele?

6. U kakvom se poloæaju naπla prestonica Vizantijskog carstva posle Æigmundovog neuspeha kod Nikopoqa 1396, i pokoravawa Bugarske iste godine?

Uspon i pad Srpske despotovine (1402‡1459)

Krajem 14. veka Mongoli su pod vostvom velikog hana Timur Lenka (Tamerlan) osnovali dræavu koja se prostirala od granica Kine, preko centralne Azije, do Turske. Tamerlan je zauzeo istoËne delove Turske, pa je Bajazit opet pozvao vazale u rat. U bici kod Angore (danaπwa Ankara) Mongoli su 1402. porazili sultana i zarobili vojske wegovih vazala, meu kojima i srpsku kneza Stefana LazareviÊa. Tamerlan je turske vazale pustio, a Bajazit je kao zarobqenik umro posle bitke.

Stefan LazareviÊ je na povratku iz Angore s vojskom prolazio kroz Carigrad, gde ga je primio vizantijski car i dodelio mu titulu despota. Stefan se tako uzdigao iznad srpske vlastele, a Srbija je od kneæevine postala despotovina. Na putu iz Carigrada despota Stefana su na Kosovu neprijateqski doËekali sestriÊi BrankoviÊi i zametnuli bitku. Stefan, iskusni ratnik, brzo ih je savladao i nastavio put u Kruπevac.

Neredi u Turskoj, izazvani borbom Bajazitovih sinova za vlast, oslabili su pritisak na balkanske zemqe narednih desetak godina. Despot Stefan LazareviÊ (1389‡1427) procenio je da su wegove vojne snage suviπe skromne da bi se

uspeπno suprotstavile Turcima, pa je i daqe ispuwavao svoje vazalne obaveze. Sa Maarskom je uspostavio prijateqske odnose i dobio MaËvansku banovinu i Beograd, u koji je 1403. godine preneo prestonicu iz Kruπevca.

Za wegove vladavine prikquËena je Zeta, pa je Srbija opet imala izlaz na more. Despot Stefan se potpuno posvetio izgradwi zemqe, pa je u wegovo vreme doπlo do snaænog privrednog i kulturnog poleta (moravski period).

Kako nije imao dece, za naslednika je odredio sestriÊa –ura BrankoviÊa (1427‡1456). Turci nisu priznavali BrankoviÊa i, smatrajuÊi da Despotovina pripada wima, zaposeli su dolinu Morave. Maarska je takoe bila nepoverqiva prema despotu –uru i oduzela mu Beograd. Despot je zadræao MaËvu, a Golubac je komandant grada predao Turcima.

Poπto je izgubio Beograd, despot –ura je izmeu 1428. i 1430. izgradio novu prestonicu, Smederevo. Zbog te gradwe su poveÊani ionako teπki nameti na stanovniπtvo, za πta je neosnovano optuæivana despotova æena, vizantijska princeza Irina („prokleta Jerina“).

Turci su tokom 1438/39. zauzeli Despotovinu, a despot –ura se sklonio u Maarsku. Uporno se boreÊi da povrati svoju zemqu, pridobio je poqsko-ugarskog kraqa Vladislava III JageloviÊa za rat protiv Turske, koji je despot finansirao sopstvenim sredstvima.

HriπÊanska vojska je pod komandom kraqa Vladislava 1443. oslobodila Despotovinu i prodrla u Bugarsku, do Sofije. U proleÊe 1444. u Jedrenu je sklopqen mir kojim su Turci pristali na obnovu Despotovine. Tada su se iz Turske vratila dva despotova sina, koje su Turci oslepili dok su bili wihovi taoci.

Kraq Vladislav je u leto 1444. godine prekrπio mirovni ugovor i ponovo zaratio s Turskom. U bici kod Varne na Crnom moru ugarska vojska je katastrofalno poraæena, a i kraq je poginuo. Despot –ura nije uËestvovao u tom ratu, pa su Turci na izvesno vreme Despotovinu ostavili na miru. Kad je sultan Mehmed II 1453. zauzeo Carigrad, ostareli despot je gorko jadikovao, znajuÊi da je on na redu. Sultan je sledeÊe godine napao Despotovinu, ali nije imao uspeha. Na strani Srba borio se ugarski plemiÊ Janoπ Huwadi (Sibiwanin Janko). Turci su potom zauzeli Novo Brdo

i celu juænu Despotovinu, da bi 1456. sultan preduzeo opsadu Beograda, koji je junaËki branio Huwadi.

Despota –uraa je nasledio stariji sin Lazar BrankoviÊ (1456‡1458), kad je Despotovina svedena na Smederevo s okolinom. TraæeÊi izlaz iz teπke situacije, despotova porodica se podelila: jedni su predlagali da se presele u Ugarsku, drugi da se predaju na milost i nemilost Turcima, a treÊi da se pruæa otpor po svaku cenu. Naeno je kompromisno reπewe tako πto se kÊerka despota Lazara udala za bosanskog princa Stefana TomaπeviÊa. On je tim povodom doπao u Smederevo, gde je proglaπen za despota. Meutim, Stefan TomaπeviÊ nije ni pokuπao da se suprotstavi Turcima, veÊ im je 20. juna 1459. predao Smederevo. To je bio kraj Srbije kao dræave i poËetak srpskog robovawa pod turskom vlaπÊu dugog 345 godina.

Kulturamoravskogperioda

Kwiæevnost. Dva teπka poraza u kratkom vremenskom periodu (MariËka i Kosovska bitka) uticala su i na kulturna zbivawa u Srbiji. Prekid kulturnog razvoja, nastao usled turskih osvajawa, okonËao je despot Stefan LazareviÊ. ObnavqajuÊi dræavu, rudnike i privredu, najveÊu paæwu je poklonio kulturnoj obnovi zemqe. Vreme wegove vladavine obeleæio je najburniji razvoj srpske sredwovekovne kwiæevnosti, koja potom doæivqava potpuni pad.

Kwiæevnost moravskog perioda bliska je renesansnoj i prosvetiteqskoj. Temeqno obrazovan, despot Stefan je okupqao i pomagao svetogorske kaluere i uËene qude izvan granica Srbije. U manastiru Manasija osnovao je resavsku πkolu u kojoj su, na wegovu inicijativu, prepisivane kwige i prevoena dela s grËkog jezika. Pored Manasije, i srpska prestonica Beograd postala je vaæan kulturni centar.

NajznaËajniji stvaraoci u oblasti kwiæevnosti, oni koji su obeleæili ovu epohu, bili su episkop Marko, Grigorije Camblak, Konstantin Filozof, monahiwa Jefimija i sam despot Stefan. Episkop Marko i Grigorije Camblak (pisac Æitija kraqa Stefana DeËanskog) zaËetnici su kritiËkog pravca u srpskoj kwiæevnosti. Konstantin Filozof, biograf despota Stefana LazareviÊa, unapredio je srpsku istoriografiju. Jelena MrwavËeviÊ, udovica despota Ugqeπe, zamonaπila se posle mariËke katastrofe i gubitka deteta i uzela ime Jefimija. Ta prva srpska veoma darovita kwiæevnica uæivala je poπtovawe svojih savremenika Camblaka i Konstantina Filozofa, koji su je nazvali mudrom æenom. Pored elegiËnog natpisa na malom

diptihu od srebra, darovanom manastiru Hilandar, Jefimija je napisala Pohvalu knezu Lazaru, izvezenu na kneæevom posmrtnom pokrovu i Moqenija gospodu Isusu Hristu ‡ na zavesi za carske dveri u Hilandaru.

Despot Stefan se, takoe, pokazao kao darovit pesnik. Napisao je pesniËku poslanicu Slovo qubve i sasvim originalna dela Nadgrobno ridawe nad knezom Lazarom i Natpis na stubu kosovskom. Kwiæevno obrazovawe imao je i patrijarh Danilo ¶¶¶, koji je Slovom o knezu Lazaru utemeqio wegov kult.

Umetnost i arhitektura moravskog perioda predstavqaju sintezu ranijih stilova, a najviπe srpsko-vizantijskog iz vremena cara Duπana. Graevine su, ipak, po mnogo Ëemu osobene i Ëine poseban ‡ moravski stil (πkolu). Od tada, pored vladara, zaduæbine podiæu i lokalni gospodari.

Ogromna sredstva su troπena za utvrivawe postojeÊih i podizawe novih gradova (Beograd, Golubac, Smederevo).

Meu najvaænije spomenike moravske πkole spadaju manastiri Ravanica, Lazarica, Qubostiwa, KaleniÊ, Manasija

PITAWA

1. Kako se knez Stefan LazareviÊ naπao u bici kod Angore 1402. godine?

2. ©ta je za Stefana LazareviÊa i Srbiju znaËila titula despota koju je dobio od Vizantije 1402? Po Ëemu je zapamÊena vladavina despota Stefana LazareviÊa? Koji su gradovi bili prestonice Srbije od vremena vladavine kneza Lazara do konaËnog pada Despotovine?

3. Kako je organizovana odbrana Despotovine za vreme –ura i Lazara BrankoviÊa?

4. Koliko je vremena Srbija bila pod turskom vlaπÊu?

5. ©ta odlikuje kulturu moravskog perioda?

6. Pod Ëijim se uticajem razvila arhitektura u primorju?

Pad Bosne, Hercegovine, Hrvatske i Zete

Bosna. Osamostaqivawe velikaπa u Bosni poËelo je pred kraj 14. veka, tako da je kraq vladao samo centralnim delom zemqe. Dræava se na kraju i formalno podelila na tri dela: zapadni, pod vlaπÊu hercega Hrvoja VukËiÊa-HrvatiniÊa, juæni (ranije deo nemawiÊke dræave) pripao je vojvodi Sandaqu HraniÊu iz porodice KosaËa i istoËni deo Pavlu RadenoviÊu.

Posredovawem Ugarske, kraq i velikaπi su postigli mir, ali Hrvoje VukËiÊ je prekrπio mirovni sporazum i poËeo πirewe na raËun suseda. Protiv VukËiÊa su sloæno nastupili bosanski i ugarski kraq i bosanska vlastela, a on se za pomoÊ obratio Turcima. U bici kod Doboja (1415) Turci su, kao wegovi saveznici, porazili ugarsku vojsku, a posle te bitke bosanski kraq i oblasni gospodari postali su turski vazali.

Herceg Hrvoje VukËiÊ umro je 1416. i veÊi deo wegove zemqe pripao je kraqu. Porodice druga dva velikaπa (KosaËe i sinovi Pavla RadenoviÊa) borile su se za prevlast. Pobednik je bio Stefan VukËiÊ KosaËa, sinovac i naslednik Sandaqa HraniÊa. Bosna se veÊ tada podelila na dva dela. Stefan VukËiÊ KosaËa se 1448. osamostalio i uzeo titulu hercega („herceg od Svetog Save“). Od tada se wegova zemqa naziva Hercegovina. Herceg Stefan i kraq Stefan Tomaπ (1443‡1461) meusobno su zaratili, Ëime su se okoristili Turci. Turska vojna posada, smeπtena u Hodi-

djedu kod Sarajeva, raspaqivala je wihov sukob i godinama ratovala Ëas na jednoj, Ëas na drugoj strani.

Bosanskom kraqu je laknulo posle sultanovog poraza pod Beogradom (1456), pa je krojio planove da Bosnu pretvori u centar krstaπkog otpora Turcima. Papa i katoliËke zemqe su pomoÊ za borbu protiv Turaka uslovqavali progonom „jeretika“, tj. krstjana i crkve bosanske, pa je kraq dopustio neograniËenu misionarsku delatnost frawevaca. Pored toga, 1459. je poËelo prisilno pokrπtavawe pripadnika crkve bosanske, πto je izazvalo ogorËewe stanovniπtva i oslabilo ionako slabu odbranu.

Sin i naslednik Stefana Tomaπa, Stefan TomaπeviÊ (1461‡1463) izmirio se s hercegom, a sa sultanom sklopio primirje. Tragawe za saveznicima u borbi protiv Turaka bio je uzaludan

posao jer mu se niko nije odazvao. Sultan Mehmed II je prekrπio primirje i u proleÊe 1463. pokrenuo vojsku na Bosnu. ProgoneÊi bosanskog kraqa, samo je ponegde nailazio na otpor, a mnoge tvrave predale su mu se bez otpora. PovlaËeÊi se ka zapadu, Stefan TomaπeviÊ se zatvorio u tvravu u gradu KquËu. Tvravu je predao turskom paπi, na isti naËin kao πto je Ëetiri godine ranije predao Smederevo, pod uslovom da mu poπtedi æivot. Paπa ga je kao zarobqenika odveo u sultanov logor u okolini Jajca, a sultan je, i ne pogledavπi ga, naredio da se pogubi. Maarski kraq Matija Korvin otrgao je od Turaka severoistoËnu Bosnu, a krajem 1463. i grad Jajce, gde je osnovao SrebrniËku i JajaËku banovinu, koja se, kao centar otpora Turcima, odræala do poËetka 16. veka. Turci su tokom leta 1465. osvojili najveÊi deo Hercegovine i izbili u okolinu Dubrovnika. Hercegu Stefanu je preostao uzan pojas zemqiπta u dolini Neretve i grad Novi (danas Herceg Novi), u kome je doËekao i smrt 1466. godine. Ostatke wegove zemqe nasledio je sin Vlatko, s kojim su se sukobila braÊa. U borbe izmeu hercegovih sinova umeπali su se ugarski kraq i turski sultan. Na kraju se Vladislav sklonio u Ugarsku, a najmlai se poturËio, uzeo ime Ahmed i postao sultanov zet i vezir. Herceg Vlatko je povremeno priznavao tursku vlast, a kad mu se pruæila prilika, ratovao je sa hriπÊanskim dræavama protiv Turaka. Turci su Hercegovinu organizovali kao sanxak i poËetkom 1482. zauzeli grad Novi, a herceg se sklonio na mletaËke posede u Dalmaciji. Hrvatska. Turci su iz Bosne od 1469. do 1493. svake godine preduzimali pqaËkaπke upade u slovenaËke pokrajine ©tajersku i Koruπku i usput pustoπili hrvatske zemqe. Maarska nije bila u stawu da brani Hrvatsku, a dve banovine u Bosni nisu bile dovoqne da spreËe upade Turaka. Posle smrti kraqa Matije Ugarska se nije ni sama mogla braniti, pa je odbrana na zapadu spala na hrvatsko plemstvo. Kad je 1493. veÊa turska vojska prodrla u ©tajersku, hrvatsko plemstvo se sa banom Emerikom DerenËinom spremalo da je doËeka na povratku. U bici na Krbavskom poqu Hrvati su pretrpeli katastrofalan poraz i tada je najveÊi deo Hrvatske dospeo pod vlast Turaka. *****

Posle MohaËke bitke (1526), ostaci hrvatskog plemstva su se potËinili Austriji. Na saboru u

Cetingradu 1527. priznali su nemaËkog (habzburπkog) cara za svog kraqa, pod uslovom da ostatke Hrvatske zaπtiti od Turaka. Zeta. Dok je umro despot Stefan LazareviÊ, Zeta se odvojila od Srbije. Na vlasti su se uËvrstili CrnojeviÊi. Ivan CrnojeviÊ je na Cetiwu osnovao prestonicu i podigao manastir kao sediπte zetskog mitropolita. Wegov sin –ura nastavio je politiku dobrih odnosa sa Venecijom i Turcima. Na kraju se sukobio sa bratom Stefanom i Turcima. Poπto je stupio u vezu s juænom Italijom, sultan ga je u jesen 1496. zbog te veze pozvao u Carigrad. ZnajuÊi πta ga Ëeka ako ode u Carigrad, –ura se s porodicom sklonio u Veneciju, a Turci su zaposeli Zetu. Tako je pala i posledwa oblast nekadaπwe srpske dræave.

PITAWA

1. Uporedite prilike u Bosni posle smrti kraqa Tvrtka ¶ sa prilikama u Srbiji za vreme cara Uroπa? Kada je nastala Hercegovina?

2. Koji su delovi Bosne pruæali otpor Turcima do poËetka 16. veka?

3. ©ta je bosanski kraq hteo postiÊi iskorewivawem crkve bosanske?

4. Zbog Ëega Maarska nije mogla pomoÊi Hrvatskoj u odbrani od Turaka?

5. Kakve je posledice bitka na Krbavskom poqu imala po Hrvatsku?

6. Koja je oblast nekadaπwe srpske dræave posledwa pala pod vlast Turaka?

Poslediceturskihosvajawa

Turska osvajawa balkanskih zemaqa prouzrokovala su dugotrajne posledice. S turskom okupacijom poËelo je opπte nazadovawe, pre svega ekonomsko i kulturno. Zaustavqena je rudarska proizvodwa, poruπeni su gradovi, prekinute trgovaËke veze s Jadranskim primorjem i Dubrovnikom. Turci su pokorenim zemqama nametnuli zaostali azijatski feudalizam upravo u vreme kada se u zapadnoj Evropi uveliko razvila manufakturna proizvodwa i kapitalizam. Duhovna i kulturna delatnost gotovo je potpuno zamrla jer su crkve i manastiri poharani, razruπeni i zapusteli. Teπke i trajne posledice turske vladavine bile su islamizacija i seobe kojima je izmewena etniËka struktura na prostoru nekadaπwe Srbije.

Seobe Srba poËele su neposredno posle MariËke bitke, odlaskom pojedinih vlasteoskih porodica u Dubrovnik i Ugarsku. Znatnije pomerawe stanovniπtva ka severu usledilo je od Kosovske bitke, a padom Smedereva seobe iz okupirane Srbije uzimaju masovne razmere i dovode do pustoπewa Ëitavih oblasti. Tokom 15. veka Srbi su naselili juænu Ugarsku i zapadne predele Balkana. Turci su istovremeno u opustoπene delove Makedonije i Srbije naseqavali maloazijske stoËare, a s wihovom vojskom su doπli i Cigani.

Srbi su u novu postojbinu donosili i svoje pokretno kulturno blago ‡ kwige, ikone i brojne relikvije. U 15. veku su πirom Ugarske, u mestima koja su naseqavali, podizali crkve i manastire. Manastiri na podruËju Fruπke gore postali su novi centri srpske duhovnosti i kulture uopπte.

Turska i Ugarska krajem 15. i poËetkom 16. veka

Od pada Smedereva s Turskom je ratovala joπ jedino Ugarska. Kraq Matija Korvin je duæ granice sa Srbijom izgradio niz utvrewa i podsticao Srbe, a Ëesto ih i silom primoravao, da naseqavaju predele juæne Ugarske, opustoπene od Turaka.

Poπto je u Bosni osnovao SrebrniËku i JajaËku banovinu, ugarski kraq je 1475. zauzeo πabaËku tvravu i bezuspeπno opsedao Smederevo. Tokom 1480. opustoπio je Srebrnicu i Zvornik i privremeno zauzeo Sarajevo. Za vreme upada u Srbiju 1480. i 1481. godine, wegova vojska, u kojoj je bilo viπe srpskih velikaπa, povela je u Ugarsku preko 100 000 Srba i naselila ih oko reke Moriπ u oblasti Temiπvara. U to vreme se deo srpskog plemstva preselio u Ugarsku, gde su dobili vlastelinstva i u sluæbi ugarskih kraqeva ratovali protiv Turaka. Meu tom vlastelom, Ëiji su odredi lakih kowanika imali vaænu ulogu u odbrani Ugarske, nalazili su se despot Vuk GrguroviÊ (u narodnim pesmama Zmaj Ogweni Vuk), braÊa JakπiÊi, Miloπ BelmuæeviÊ, Vladislav KosaËa. Ugarska je srpskim despotima iz porodice BrankoviÊa priznala pravo nasledstva titule, a wihovim izumirawem 1502. ugarski kraqevi su zvawe despota dodeqivali istaknutim pojedincima. Tako je za srpskog despota bio imenovan hrvatski velikaπ Ivaniπ BerislaviÊ. Posledwi srpski despot u Ugarskoj bio je Pavle BakiÊ (1537), koga je imenovao car Ferdinand Habzburπki.

Pad Beograda i Srema Turci su od kraja 15. veka teæiπte osvajawa preneli na Ugarsku. Sultan Sulejman II VeliËanstveni (1520‡1566) zauzeo je ©abac i s vojskom se prebacio u Srem. Posle toga je usledila opsada Beograda i grad se predao 1521. Deo srpskog stanovniπtva je pobijen u gradu, a veÊina je preseqena u okolinu Carigrada. Sultan je bez ozbiqnijeg otpora zauzeo predele do Petrovaradina. Mladi ugarski kraq Ludovik II nije uspeo da prikupi dovoqno vojske i u

bici na MohaËkom poqu Ugarska je 1526. godine katastrofalno poraæena. Izginuli su kraq i mnoπtvo plemstva, meu kojima je bilo i mnogo Srba.

Sultan je zauzeo i opqaËkao Budim, ali uskoro se vratio i na povratku opustoπio zemqu do Beograda. Turci nisu zauzeli Ugarsku, ali zemqa se naπla u teπkom stawu zbog borbe za presto. Plemstvo je za novog kraqa izabralo domaÊeg velikaπa Jovana Zapoqu, kome je pravo na presto osporio Ferdinand Habzburπki. U wihove meusobne borbe umeπali su se i Srbi predvoeni samozvanim carem Jovanom Nenadom. Jovan Nenad je kovao planove da hriπÊanstvo oslobodi od Turaka, ali je kao pristalica Ferdinanda Habzburπkog ubijen 1527. godine.

PITAWA

1. Kad su Turci konaËno osvojili Beograd?

2. Nabrojte posledice turskih osvajawa. Izdvojte posledice trajnog karaktera.

3. Sastavite hronologiju najvaænijih dogaaja u Evropi od 12. do 15. veka. Napravite hronoloπki pregled nacionalne istorije.

4. Pokuπajte da grafiËki predstavite uspone i padove pojedinih zemaqa, na primer Vizantije.

NOVI VEK

DOBA VELIKIH GEOGRAFSKIH OTKRI∆A

Velika geografska otkriÊa

Znawa o svetu u sredwovekovnoj Evropi, bila su sasvim oskudna. Izvesna saznawa o Dalekom istoku sadræana su u delu venecijanskog trgovca Marka Pola (1254‡1324), koji je putovao u Kinu i Japan. O drugim delovima sveta, izuzimajuÊi Sredozemqe, Evropqani nisu imali nikakve predstave. Zemqa je zamiπqana kao ravna ploËa, a o okeanima su vladale razne praznoverice. Govorilo se da je voda na puËini toliko gusta da plovidba nije moguÊa i da daqe od obala æive divovske hobotnice koje mogu progutati cele brodove. Takvo neznawe i slaba tehniËka opremqenost uticali su da se do sredine 14. veka sva evropska pomorska plovidba odvijala na Sredozemqu, Severnom moru i priobalnom pojasu Atlantika.

TehniËki pronalasci od 13. do 15. veka omoguÊili su napredak i πirewe znawa. Gutenbergov izum πtamparije 1450. uËinio je nauËna saznawa dostupnim svakom pojedincu. Izumi poput astrolaba i busole omoguÊili su plovidbu i orijentaciju na puËini. Novi tip broda, karavela, poveÊao je bezbednost i omoguÊio plovidbu okeanima.

Jedan od najveÊih izuma sredweg veka, koji je najviπe doprineo omasovqewu kulture, bio je pronalazak πtamparije Nemca Johana Gutenberga. On je 1450. godine u gradu Majncu osnovao prvu πtampariju sa pokretnim slovima i kao prvu kwigu odπtampao Bibliju. Novi izum se iz NemaËke brzo proπirio u sve evropske zemqe.

Odvaæni pojedinci su u ranijim periodima, uprkos brojnim opasnostima, izvodili poduhvate dostojne divqewa. Viking Lajf Erikson je 1000. godine doplovio do obala Severne Amerike. To otkriÊe je brzo palo u zaborav jer u to vreme nije bilo ekonomskih interesa za odræavawe trajnih veza izmeu kontinenata.

Do veÊeg interesovawa za daleke i nepoznate zemqe doπlo je u 15. veku, upravo iz ekonomskih razloga. Zbog posredniËke trgovine, zapadna Evropa je robu s Istoka (zaËine, svilu) plaÊala zlatom. Izmeu Evrope i zemqe zaËina (Indije) stajala je neprijateqska Turska. Arapski trgovci su zaËine kupqene u Indiji u lukama istoËnog Sredozemqa prodavali mletaËkim trgovcima nekoliko puta skupqe, a oni po dva do tri puta veÊoj ceni u zapadnoj Evropi. Potreba za uspostavqawem direktnih ekonomskih veza sa Istokom nagnala je ©pance i Portugalce da poËnu istraæivawa pomorskog puta do Indije.

Portugalski princ Enriko Moreplovac je na dvoru osnovao geografsko-pomorsku πkolu, iz koje su izlazili vrsni struËwaci. PolazeÊi od saznawa da se u Indiju moæe doÊi ploveÊi oko Afrike, Portugalci su istraæivali wene zapadne obale. IstraæivaË Bartolomeo Dijaz je 1487. dospeo na jug Afrike, do rta koji je nazvao Olujni, a portugalski kraq ga preimenovao u Rt dobre nade. S juga Afrike do Indije predstojao je joπ samo jedan korak. –enovqanin Kristofor Kolumbo (1451‡1506), oslawajuÊi se na kartu firentinskog geografa Toskanelija (1397‡1482), tvrdio je da se do Indije moæe stiÊi ploveÊi na zapad. Stupio je u sluæbu kastiqske (πpanske) kraqice Izabele i 3. avgusta 1492. sa tri broda (Pinta, Niwa i Santa Marija) iz πpanske luke Palos zaplovio preko Atlantika. PloveÊi 61 dan dospeo je do ostrva Guanahani, koje je preimenovao u San Salvador (Sveti Spasiteq) i otkrio Kubu i Haiti.

Na povratku u ©paniju poneo je tovar zlatnog nakita, raznih rezbarija, egzotiËnih ptica, jestivih biqaka i poveo nekoliko domorodaca.

U Barselonu je stigao marta 1493. i od kraqice Izabele i kraqa Ferdinanda dobio plemiÊku titulu i zvawe „velikog admirala okeana“, ali ne i potkraqa novootkrivenih zemaqa, koje mu je bilo obeÊano.

Tokom kasnijih putovawa otkrio je Antile, Jamajku, Panamsku prevlaku, Venecuelu, Honduras i uπÊe reke Orinoko u Juænoj Americi. Domoroce je nazvao Indijancima jer je Ëvrsto verovao da je zemqa koju je otkrio Indija. Posle otkriÊa Rta dobre nade, Portugalci su temeqno pripremali putovawe u Indiju. Vasko

de Gama je oplovio Afriku i 1498. godine dospeo do luke Kalikut na zapadu Indije. Kabral je 1500. otkrio obale Brazila, a u daqim poduhvatima Portugalci su osvojili Cejlon (©ri Lanka), Malaku, MoluËka ostrva i Makao.

Firentinac Amerigo VespuËi je, posetivπi Novi svet, tvrdio da otkrivene zemqe predstavqaju sasvim novo, nepoznato kopno. O tome je napisao broπuru, koja je postala popularna, a nemaËki kartograf Valdzemiler je 1507. obale Brazila po wemu nazvao Amerigova zemqa (Terra America). To ime se uskoro proπirilo na sve zemqe zapadno od Starog sveta.

Portugalac Fernando Magelan je za raËun ©panije 1519. preduzeo putovawe oko sveta s tri broda i 253 mornara. PloveÊi pored istoËnih obala Juæne Amerike, ekspedicija je u proleÊe 1520. otkrila prolaz, kasnije nazvan Magelanov, i uπla u Tihi okean. Magelan je poginuo u sukobu sa domorocima na jednom od Filipinskih ostrva, a zapovedniπtvo nad ekspedicijom preuzeo je Huan Sebastijan del Kano. Ekspedicija je, preko Indije, 1522. stigla u ©paniju sa jednim brodom i 22 mornara. ZaËini dovezeni tim brodom otplatili su sve troπkove ekspedicije, ukquËujuÊi i dva izgubqena broda.

ZnaËajiposlediceotkriÊa

OtkriÊa su imala viπestruki znaËaj kako za privredni, tako i za kulturni razvitak sveta. Nikada u dotadaπwoj istoriji ËoveËanstva nije bilo tolike razmene dobara i civilizacija kao od otkriÊa Novog sveta.

Amerika drugim kontinentima: kukuruz, krompir, nekoliko vrsta pasuqa, paradajz, kakao, vanilu, kokain, kinin, duvan, kauËuk; leπnik, kesten, ananas, jagode, kupine, maline; Êurke.

Drugi kontinenti Americi: kowe, magarce, ovce, koze, goveda, sviwe, æivinu; πeÊernu trsku, kafu, banane, pirinaË, pπenicu, jeËam, raæ, soju, pamuk, lan, konopqu, dud, badem, maslinu, breskvu, kajsiju, jabuku, kruπku, pomoranxe, limun, duwu, groæe.

©irewe vidokruga velikim geografskim otkriÊima podstaklo je razvoj kwiæevnosti i nauke. FantastiËni opisi dalekih zemaqa probudili su snove Evropqana o novim æivotnim uslovima, slobodi i bogatstvu. U Novi svet su pohrlili avanturisti, pustolovi i kriminalci, s ciqem da se obogate. Mnogi su, bezobzirnim pqaËkama domorodaca, stekli ogromno blago i reke plemenitih metala slivale su se u ©paniju i druge zemqe zapadne Evrope.

©panski konkvistadori (osvajaËi), u potrazi za bogatstvom uniπtili su stare pretkolumbovske civilizacije u Americi. Ernan Kortes je iz Santo Dominga preduzeo ekspediciju na Meksiko i od 1519. do 1521. godine uniπtio carstvo Acteka. Francisko Pizaro i Dijego Almagro,

od 1532. do 1535, osvojili su Peru i sruπili carstvo Inka. Posle osvajawa Meksika, ©panci su zauzeli Sredwu Ameriku i dokrajËili civilizaciju Maja i Pueblo Indijanaca. Okrutno izrabqivawe i istrebqewe domorodaca pravdano je rasistiËkim shvatawem da su oni æivotiwe sa qudskim likom i da nemaju duπu. Otkrivene zemqe postale su kolonije evropskih zemaqa, kojima su donosile ogromnu dobit. Da bi izbegle meusobne sukobe i spreËile meπawe drugih zemaqa, ©panija i Portugalija su, u Saragosi 1521. izvrπile podelu sveta. ©panija se odrekla pretenzija na Aziju i Afriku, a Portugalija je ©paniji priznala pravo na Ameriku. Prve kolonijalne sile novog veka uskoro su dobile konkurenciju i kolonijalna osvajawa su poprimila planetarne razmere.

PITAWA

1. Kakve je promene u razvoju obrazovawa i kulture doneo pronalazak πtamparije 1450. godine?

2. Koja su tehniËka i nauËna otkriÊa prethodila geografskim otkriÊima?

3. Kako su ekonomski razlozi uticali na otkriÊe Novog sveta? Zbog Ëega su u tim poduhvatima predwaËile zemqe zapadne Evrope?

4. Navedite posledice geografskih otkriÊa koje su obogatile svetsku civilizaciju.

5. »ime je opravdavano istrebqivawe domorodaËkog stanovniπtva?

6. Kako su geografska otkriÊa uticala na podelu sveta?

ZaËeci kapitalistiËke privrede

Manufaktura. Kako su esnafski propisi ograniËavali obim proizvodwe, male, sitnozanatlijske radionice nisu mogle zadovoqiti sve veÊe potrebe træiπta, tako da se od 15. veka organizuju manufakture kao nov naËin proizvodwe. Bogati preduzetnici, koji su raspolagali s veÊim sumama novca, uveÊavali su bogatstvo i stvarali kapital osnivawem manufaktura (manus ‡ ruka, facere ‡ raditi). Oni su nabavqali sirovinu i davali je na preradu radnicima i zanatlijama. Tu sirovinu je pripremala nekva-

lifikovana radna snaga, koja je bila i slabije plaÊena. Na primer, u okviru proizvodwe sukna i tekstila pripremu su obavqali praqe, grebenari, tkaËi. Ostale, sloæenije operacije, obavqale su visokokvalifikovane zanatlije, koji su pomno Ëuvali tajnu svog zanata. Takva, lanËana proizvodwa, iduÊi od ruke do ruke, imala je i do dvadeset operacija. Kako ne bi doπli pod udar esnafskih propisa, preduzetnici su u poËetku veÊinu poslova davali seoskim zanatlijama, koji su ih obavqali u svom domaÊinstvu, a sloæenije operacije su radile zanatlije u esnafskim radionicama. Da bi se skratio put od sirovine do finalnog proizvoda, organizovane su velike radionice u koje su smeπtane sve zanatlije, a poslodavac je mogao da nadgleda ceo tok proizvodwe. Te manufakturne radionice bile su prva kapitalistiËka preduzeÊa. Wihovom vlasniku pripadao je finalni proizvod. Prodajom proizvoda radnicima su isplaÊivane nadnice i izdvajana sredstva za nabavku novih sirovina, a razlika u vidu profita pripadala je vlasniku preduzeÊa.

Prve manufakture su nastale u Italiji i Flandriji, dvema najnaseqenijim, urbanizovanim i privredno najrazvijenijim evropskim oblastima.

Tokom 16. veka taj naËin proizvodwe proπirio se na Englesku, Francusku i nizozemske provincije, a zahvatio je sve privredne grane. Iako se zasnivala na fiziËkoj radnoj snazi, manufakturna proizvodwa je, kao prvi stub kapitalizma, dovela do opπteg napretka. PoveÊawem obima proizvodwe poveÊana je i trgovinska razmena, kako zbog nabavke sirovina, tako i zbog prodaje gotovih proizvoda. To je, daqe, uticalo na povezivawe zemaqa pa i kontinenata. Konkurencija na træiπtu nagnala je vlasnike preduzeÊa da neprestano uvode inovacije, racionalizuju proizvodwu i niæom cenom proizvod uËine πto dostupnijim. JaËawem ekonomske moÊi kapitalisti su zahtevali uËeπÊe u vlasti i dræavnoj upravi kako bi zaπtitili sopstvene interese. Taj novi druπtveni sloj postao je nepomirqivi protivnik feudalnog sistema, podeqenosti zemaqa na pokrajine, ali i apsolutistiËke vlasti.

Nasuprot tim pozitivnim stranama kapitalizma, taj sistem je, u svojoj ranoj fazi jednom delu stanovniπtva doneo brojne nevoqe. Pohlepna teæwa za profitom izazvala je nevienu

eksploataciju radne snage. Radnici su plaÊani tek toliko da preæive. Poslodavci su zapoπqavali æene i decu i zloupotrebqavali ih jer, ma koliko oni radili i doprinosili, wihov rad je bio minimalno plaÊen. Æivot u radniËkim naseqima, u predgraima i u okolini manufakturnih radionica, bio je ispod granice qudskog dostojanstva, kako u higijenskom, tako i u svakom drugom pogledu.

U Engleskoj je πirewe kapitalizma na selu izazvalo propadawe miliona seqaka. Razvitak tekstilne industrije doveo je do potraæwe vune,

PITAWA

1. Obnovite osnovne odlike privrede sredweg veka.

a do te se sirovine dolazilo uzgajawem ovaca. Farmeri su zaposeli dotadaπwe opπtinske paπwake i primorali seqake da napuπtaju svoja sitna imawa i izlaz potraæe odlaskom u gradove. Pritisak na seqake bio je toliki da se u Engleskoj iz osnova promenio odnos seoskog i gradskog stanovniπtva, pa je vladala izreka: „Ovce su pojele qude“.

Priliv zlata iz Amerike u ©paniju izazvao je skok cena poqoprivrednih i zanatskih proizvoda (revolucija cena).

2. Kroz kakve je promene prolazila privreda sredweg veka? ©ta su te promene znaËile za razvoj druπtva?

3. Kako je bila organizovana proizvodwa u manufakturi?

4. Zbog Ëega su prve manufakture nastale u Italiji i Flandriji?

5. Kakve je ekonomske i druπtvene promene Evropi doneo novi naËin proizvodwe?

KULTURA I RELIGIJA NA PO»ETKU NOVOG VEKA

Humanizam i renesansa

»ovek sredweg veka bio je primoran da prihvati jednostrano tumaËewe æivota i sveta koje mu je svojim autoritetom nametnula hriπÊanska katoliËka crkva. Svaka javno izneta misao koja je izlazila izvan tih okvira smatrala se za jeres i mogla je mislioca odvesti na lomaËu. Uprkos tome, od 14. veka uËeni qudi poËiwu da odbacuju dotadaπwa shvatawa i da trasiraju puteve slobode misli i nove kulture. Vesnici novog pogleda na svet, pesnici Dante Aligijeri, Petrarka i BokaËo, svojim delima su uticali na promenu svesti. Odbacivawu zastarelih shvatawa doprineo je i veliki broj Grka koji su iz Vizantije, pred najezdom Turaka, dolazili u Italiju donoseÊi Ëitave biblioteke kwiga. Moderne ideje prvo su prihvaÊene u razvijenim italijanskim gradovima (Rim, Firenca, Napuq ...), gde je utemeqena nova, graanska kultura ‡ humanizam (humanus ‡ ËoveËan, qudski). Humani-

zam je bio u sluæbi Ëoveka tako da su kulturni delatnici mogli da se ovekoveËe svojim delima. Pojedinci se od tada zahvaqujuÊi svojim sposobnostima izdvajaju iz mase i stvaraju dela neprolazne vrednosti. Ideal humanista bila su dela antiËkih mislilaca. IzuËavajuÊi spise rimskih pisaca, nauËili su izvorni latinski jezik i uvideli da je sredwovekovni latinski izveπtaËen i vulgarizovan. Humanisti su brzo uoËili da su i Rimqani imali svoje uzore i rado kopirali Grke pa su, pored latinskog, izuËavali grËki i hebrejski. TragajuÊi za antiËkim delima, otkrivali su i mnoge zablude i falsifikate. Jedan od najveÊih falsifikata u istoriji bila je tzv. Konstantinova darovnica, krivotvorena za vreme pape Stefana ¶¶. Tim „dokumentom“ je, toboæe, car Konstantin priznao prvenstvo duhovne vlasti nad svetovnom. Bibliotekar vatikanske biblioteke Lorenco Vala je u 15. veku dokazao da je „Darovnica“ obiËan falsifikat. Na kritiËkim tumaËewima tekstova toga humaniste temeqe se nove nauke filologija i lingvistika. Od tog vremena se istorijski izvori objavquju sa kritiËkim, nauËnim komentarima i stvaraju πkole kritiËkog miπqewa. Otkrivawem i publikovawem dela rimskih i grËkih pisaca doπlo je do oæivqavawa antiËke kulture na Ëijim je osnovama nastao novi pravac renesansa (preporod). U doba renesanse (15. i 16. vek) preporod doæivqavaju istorija i kwiæevnost. Istorijsku nauku su oæiveli Italijani Nikolo Makijaveli objavqivawem dela Vladalac i GviËardini svojom Istorijom Italije. Ferara je bila centar kwiæevnosti, u kome je delovao Ariosto, pisac Besnog Orlanda. Ta poema i delo Torkvata Tasa Osloboeni Jeru-

salim predstavqaju vrhunac renesansne kwiæevnosti.

Renesansa je posebno doπla do izraæaja u umetnosti i arhitekturi, a na tom poqu su opet predwaËili italijanski umetnici. Firenca je bila najveÊi centar renesansne umetnosti, u kome se razvio osobeni stil u slikarstvu (MazaËo), vajarstvu (Donatelo) i arhitekturi (Bruneleski).

Dva nenadmaπna genija u umetnosti bili su Leonardo da VinËi (Tajna veËera, Mona Liza) i Mikelanelo Buonaroti (David, Mojsije, Sveta porodica, Straπni sud).

Vladari italijanskih gradova, pa i sam papa, nastojali su da na svoj dvor dovedu najpoznatije stvaraoce. Bili su mecene mnogih slavnih

umetnika, materijalno ih poma∞uÊi i πtiteÊi.

©irewe renesanse. Najistaknutiji humanisti u nemaËkim zemqama bili su Erazmo Roterdamski, Ëuven po delu Pohvala ludosti, i wegov uËenik Filip Melanhton. Erazmo je u delu Obrazovawe hriπÊanskih vladara istakao naËela idealne dræave.

Predstavnici renesanse u umetnosti bili su slikari Albreht Direr, Hans Holbajn i Luka Kranah. Renesansu u francuskoj kwiæevnosti obeleæili su Fransoa Rable delom Gargantua i Pantagruel i Montew, delom Ogledi. U arhitekturi je najpoznatiji Pjer Lesko (izradio plan Luvra).

Prvi humanista u Engleskoj bio je sledbenik Erazma Roterdamskog Tomas Mor sa delom Utopija, a u oblasti kwiæevnosti Viqem ©ekspir.

PITAWA

1. Zbog Ëega je graanstvo, najpre italijanskih gradova, podsticalo razvoj novog tumaËewa æivota i sveta?

2. ©ta je Ëinilo osnovu kulture graanskog druπtva?

3. Kako su utemeqene nove nauke ‡ filologija i lingvistika?

4. Razgovarajte na Ëasovima srpskog jezika i likovne kulture (umetnosti) o najvrednijim delima renesanse.

Reformacija

Nastankom graanskog druπtva i humanizma kao nove kulture sve ËeπÊe su postavqani zahtevi za reformom crkve. PostojeÊa crkva nije odgovarala graanstvu ni plemstvu. Graanstvo je zahtevalo jeftiniju crkvu, a riteri su videli moguÊnost da proπire svoje posede na raËun crkvenih imawa. NajveÊi teret crkvenih daæbina padao je na seqake, koji su takoe hteli

da ih se oslobode. Razlozi za reformu bile su i brojne zloupotrebe crkve i raskoπan i raskalaπan æivot na papskom dvoru. Vrhunac zloupotreba bila je prodaja oproπtajnica (indulgencija), za koje se tvrdilo da Êe svakog ko je kupi osloboditi svih dotadaπwih grehova.

Protiv tih zloupotreba je 1517. u NemaËkoj ustao profesor teologije u Virtembergu Martin Luter (1483‡1543). On je svoje neslagawe s crkvom formulisao u 95 teza, kojima je osporavao tvrdwu o nepogreπivosti pape i papu pozvao na javnu raspravu.

Papstvo je smatrao nepotrebnim, a takoe i sveπtenstvo kao posrednike izmeu Boga i vernika. Sveto pismo (Bibliju) isticao je kao izvor vere i zahtevao svoewe sedam svetih tajni na tri ‡ krπtewe, pokajawe i priËeπÊe.

Lutera je podræao humanista Filip Melanhton, a brojne pristalice stekao je meu plemstvom.

Papa je sveËanim pismom pozvao Lutera da se odrekne svog uËewa, ali on je javno spalio papsku bulu. Na skupπtini (rajhstag) u Vormsu (1521), Luter je proglaπen za jeretika i pretila je opasnost da bude pogubqen. Spasao ga je saksonski knez, na Ëijem je dvoru preveo Bibliju na nemaËki jezik.

Luterovo uËewe je ponovo osueno na skupπtini u ©pajeru (1529), ali u to vreme wegove pristalice bile su tako brojne da su javno protesto-

vale protiv te osude i od tada nazvane protestanti

Uzaludni pokuπaji da se zaustavi πirewe protestantizma primorali su nemaËkog cara na ustupke. Na skupπtini u Augzburgu 1555. godine postignut je kompromis kojim je prihvaÊena formula »ija vlast onoga i vera (Cuius regio eius religio), po kojoj su kneæevi protestanti u svojim kneæevinama stanovniπtvu mogli nametnuti protestantsku, a katolici katoliËku veru. Augzburπkim verskim mirom za izvesno vreme su okonËani verski ratovi u NemaËkoj. Protestantizam je ukinuo monaπtvo i manastire, sveπtenicima dopustio da se æene, pojednostavio bogosluæewe svodeÊi ga na Ëitawe Svetog pisma, propovedi i pevawe verskih pesama. Reformisana crkva je od vernika zahtevala da æive skromno i savesno obavqaju svaki posao i podsticala ih da se radom bogate. Nova vera je bila u potpunom skladu s naËelima kapitalizma. Reformacija u ostalim evropskim zemqama. U ©vajcarskoj (u Cirihu), Luterovo uËewe je daqe razvio Ulrih Cvingli (1484‡1531). On je odbacivao shvatawe o transsupstanciji, pretvarawu hleba i vina u krv i telo Hristovo prilikom priËeπÊa. U delu francuskog govornog podruËja, sa sediπtem u Æenevi, delovao je Æan Kalvin (1509‡1564). On je razvio uËewe o predestinaciji, po kome je Bog unapred odredio koga Êe spasiti, a koga Êe stiÊi prokletstvo. Smatrao je da Ëovek ne moæe izmeniti sudbinu svojim delima. Kalvinizam se raπirio u Francuskoj (hugenoti), nizozemskim provincijama i u Engleskoj.

Engleski kraq Henri ·¶¶¶ izdejstvovao je da parlament donese Akt o suprematiji (1534), po kome je kraq najviπi crkveni poglavar u Engleskoj. Odbacivawem papske vlasti stvorena je nacionalna, anglikanska crkva. Time je u Engleskoj poËela reformacija. KatoliËka obnova. Reformacija je poquqala jedinstvo katoliËke crkve i zadala teæak udarac papskoj moÊi. U suzbijawu reformacije papstvo je naπlo oslonac u jezuitima, pripadnicima novog crkvenog reda. Red Druæba Isusova (Societas Iesu) osnovao je πpanski propovednik Ignacio Lojola (1534). Najvaænija naËela i zadaci jezuita bili su temeqno teoloπko obrazovawe, bezuslovna pokornost papi, πirewe i jaËawe vere. U svojoj delatnosti jezuiti su se sluæili lukavstvima i Ëesto krπili moralne norme. Wima se pripisuje naËelo Ciq opravdava sredstva. ZvaniËna katoliËka crkva je, u odgovoru na reformaciju, obnovila inkviziciju (kardinal Karafa), koja je surovim merama spreËila πirewe reformskog pokreta u Italiji, Habzburπkoj monarhiji, ©paniji i Poqskoj. Za obnovu crkve najvaæniju ulogu imao je Tridentski sabor (koncil), odræan u tri zasedawa u Tridentu, u Tirolu (1545‡1563). Koncil je doneo dekrete o veri i reformama i utvrdio nove osnove crkve: definisana je dogma, potvrena nepogreπivost pape i wegove vlasti i propisana disciplina u sveπteniËkim redovima. Posle Tridentskog koncila zaustavqeno je daqe πirewe protestantizma. Napravqen je i popis zabrawenih kwiga (Index librorum prohibitorum) da bi se spreËilo πirewe po crkvu πtetnih ideja.

Verski ratovi. Hugenotima (kalvinistima) oπtro su se u Francuskoj suprotstavqali katolici. Do kraja 16. veka bili su izloæeni æestokim progonima. Po nareewu Katarine MediËi i ©arla ¶H, katoliËki fanatici su (24. avgusta 1572. godine) ubili 20 000 hugenota od kojih 3 000 u Parizu (Vartolomejska noÊ). Odmazde je zaustavio kraq Anri ¶·, i sam bivπi protestant. Nantskim ediktom (1598) huge-

Vartolomejska noÊ

notima je dozvoqena sloboda ispovedawa vere u svim okruzima osim u Parizu i izjednaËeni su s katolicima u poreskim obavezama.

Augzburπki verski mir je bio privremen jer wime nije bila zadovoqna nijedna strana. KatoliËka obnova je izazvala Tridesetogodiπwi rat (1618‡1648), a povod je bila delatnost jezuita u Bavarskoj i Habzburπkoj monarhiji. Taj rat je voen na teritoriji NemaËke i »eπke i u wemu su direktno uËestvovale ©vedska, Danska i Francuska, a posredno Engleska, Holandija i ©panija, koje su materijalno pomagale zaraÊene strane.

Rat je okonËan Vestfalskim mirom, po kome je ©vedska dobila najveÊi deo Pomeranije, a Francuska Alzas. Razorena i opustoπena NemaËka rasparËana je na viπe desetina dræava, jer je wenim kneæevinama priznata nezavisnost. Sloboda vere priznata je protestantima i kalvinistima.

PITAWA

1. Zbog Ëega se javila reformacija? U kojim se dræavama raπirila?

2. Kako je reformacija uticala na jedinstvo crkve? Ko je pokrenuo reformu crkve?

3. Kakvim je merama katoliËka crkva spreËila πirewe reformacije? Kada su utvrene nove osnove katoliËke crkve?

4. ©ta je crkva promenila u svojoj organizaciji? Zbog Ëega je doπlo do Tridesetogodiπweg rata?

5. Kako se u pojedinim zemqama zavrπila reformacija?

GRA–ANSKE REVOLUCIJE I APSOLUTISTI»KE MONARHIJE

©panija i revolucija u Nizozemskoj

©panija je u 16. veku bila najveÊa i najmoÊnija zemqa na svetu. Weni vladari bili su u srodstvu s nemaËkom carskom dinastijom Habzburg.

ZahvaqujuÊi tome πpanski kraq Karlo postao je i nemaËki car pod imenom Karlo · (1519‡1556).

Tada je pod vlast ©panije potpalo i sedamnaest nizozemskih provincija (Belgija, Holandija, Luksemburg i deo severne Francuske).

ju o nezavisnosti i republiku pod nazivom Ujediwene provincije. Uskoro je, po najveÊoj provinciji, prva graanska republika u Evropi nazvana Holandija. ©panija je zaratila i protiv Engleske, jer je pomagala Holandiju, ali wena flota („nepobediva armada“) uniπtena je 1588. godine pored obala Engleske. Poπto je izgubila prevlast na moru i doæivela niz poraza, ©panija je s Holandijom (1609) zakquËila primirje. Nepri-

Iako se Karlo · hvalio da je vladar dræave u kojoj sunce nikada ne zalazi, wegov sin i naslednik Filip ¶¶ (1556‡1598) je, pored kolonija u Americi, stekao posede u Africi i Aziji i potËinio Portugaliju. Poπto je iz ©panije proterao muslimane i Jevreje, Nizozemskim provincijama, iz kojih je ©panija dobijala Ëetiri puta veÊe prihode nego iz ameriËkih kolonija, nametnuo je nove poreze. Stanovniπtvo tih provincija bilo je preteæno protestantske vere, pa je kraq zaveo inkviziciju kako bi ga preobratio u katoliËanstvo. Zavoewem tih mera u Nizozemskim provincijama je 1556. godine izbio ustanak protiv πpanske vlasti pod vostvom Viqema Oranskog (iz Oranæa). Predstavnici svih provincija postigli su sporazum o zajedniËkoj borbi, ali desetak godina od poËetka ustanka juæne, veÊinom katoliËke provincije stale su uz ©paniju. Sedam severnih provincija (Holandija, Zelandija, Utreht, Frizlandija, Overisel, Groningen i Eldern) nastavile su rat protiv πpanske okupacije i 1581. godine proglasile deklaraci-

Pobuwenici u Nizozemskoj

jateqstva su obnovqena za vreme Tridesetogodiπweg rata, a okonËawem tog verskog rata Holandija je 1648. godine (Vestfalskim mirom) priznata kao nezavisna, suverena dræava. Poπto se oslobodila πpanske vlasti i stekla nezavisnost, Holandija je ukinula feudalni poredak i postala prva kapitalistiËka zemqa na svetu u kojoj su vlast imali graani. Ubrzanim razvojem privrede holandske luke su postale centri svetske trgovine, a Holandija se uzdigla na poziciju najveÊe trgovaËke i pomorske sile. Wen razvoj spreËavala je Engleska, koja je u drugoj polovini 17. veka protiv te zemqe vodila tri rata, preotela joj najveÊu koloniju ‡ Novi Amsterdam (danaπwi Wujork), i istisnula je s pozicije prve pomorske sile.

PITAWA

1. Zbog Ëega je Karlo · za sebe govorio da je vladar zemqe u kojoj sunce nikada ne zalazi?

2. Zaπto je doπlo do sukoba Nizozemskih provincija i ©panije?

3. Koji su dogaaji uticali na borbu Holandije za nezavisnost? Kada je Holandiji priznata nezavisnost?

4. Kakve su druπtvene promene uvedene u Holandiji? Kakva je bila ekonomska moÊ Holandije u 17. veku?

Engleska revolucija

Posle dinastije Tjudor, koja je uzdigla Englesku, ojaËala wen meunarodni poloæaj i kolonijalnim osvajawima uËinila je najveÊom pomorskom silom, vladala je dinastija Stjuart (1603‡1688). Vladari nove dinastije zaveli su apsolutizam i time doπli u sukob s parlamentom. U nastojawu da umawi ovlaπÊewa parlamenta kraq »arls ¶ (1625‡1649) izazvao je graanski rat koji je trajao od 1642. do 1649. godine. Vojska parlamenta, predvoena plemiÊem Oliverom Kromvelom, potukla je kraqevu vojsku. Kraq je potom ubijen, a parlament, iz kojeg su odstrawene wegove pristalice (tzv. krwi parlament), proglasio je republiku. Izvrπna vlast je tada preπla na Dræavni savet, u kome je odluËujuÊu ulogu imao Kromvel.

Engleska i Holandija su postale suparnice na morima, pa je engleski parlament izglasao Navigacioni akt (1651) po kojem su robu u Englesku mogli da dopremaju samo engleski brodovi. To je doprinelo izgradwi i jaËawu pomorske flote.

Kromvel je vodio ratove s Holandijom, ©panijom i Portugalijom, πto je predstavqalo veliko optereÊewe za dræavni buxet. To ga je dovelo u sukob s parlamentom. OslawajuÊi se na vojsku, on je raspustio krwi parlament (1653) i kao lord protektor Republike prigrabio svu vlast. Kromvelov reæim sruπilo je nezadovoqno plemstvo (1660), obnovilo parlament i na vlast vratilo Stjuarte. U parlamentu su oformqene dve stranke: vigovci (liberali) i torijevci (konzervativna partija). Zalagawem vigovaca donet je Habeas korpus akt (1679), po kojem

niko nije mogao da bude zatvoren bez pisanog naloga i obrazloæewa, a okrivqeni je pred sud morao da bude izveden u odreenom roku. Objavqivawe Deklaracije o toleranciji (1687) predstavqalo je pokuπaj da se vrati katolicizam, πto je izazvalo revolt Engleza, pa je kraq zbaËen 1688. godine. Prevrat je protekao bez nasiqa i ærtava, pa je taj dogaaj nazvan Beskrvna ili Slavna revolucija. Na presto su dovedeni namesnik Holandije Viqem Oranski (praunuk voe nizozemske revolucije) i wegova æena Marija, kÊerka zbaËenog engleskog kraqa Xemsa ¶¶. Novi kraqevski par prihvatio je Deklaraciju prava i obavezao se da Êe redovno sazivati parlament. Ta deklaracija postala je osnova ustavnog i parlamentarnog ureewa Engleske. Engleska i ©kotska su se ujedinile 1707. godine u jedinstvenu dræavu koja je dobila naziv Ujediwena Kraqevina Velika Britanija.

PITAWA

1. ©ta je zaoπtrilo odnose kraqa »arlsa ¶ i parlamenta?

2. ©ta je znaËila Deklaracija prava za parlamentarizam u Engleskoj?

3. Uporedite uzroke i rezultate revolucija u Nizozemskoj i Engleskoj.

4. Zbog Ëega je Engleska revolucija nazvana slavna?

AmeriËka revolucija

Izuzev ©panaca i Portugalaca, koji su zaposeli Sredwu i Juænu Ameriku, Evropqani se do poËetka 17. veka nisu mnogo interesovali za Severnu Ameriku. Prvu koloniju (Virxinija) u Severnoj Americi osnovali su 1606. godine seqaci bezemqaπi iz Engleske. Francuzi su zatim osnovali Kvebek, a Holanani Novi Amsterdam.

Engleska je postepeno istiskivala Francuze i Holanane, zavladala celom istoËnom obalom i do sredine 18. veka u Severnoj Americi osnovala trinaest kolonija. Kolonije su se ekonomski brzo razvijale ‡ otvarani su rudnici, farme i plantaæe pamuka, πeÊera, duvana i pirinËa, veÊinom u juænim provincijama. Osnovna radna snaga bili su crnci, nasilno dovedeni iz Afrike i pretvoreni u robove.

Kolonijama su, u ime kraqa i parlamenta, upravqali guverneri. Engleska je obilato koristila bogatstvo svojih kolonija, πto eksploatacijom sirovina, πto raznim porezima i nametima. Zabrana kolonijama da izvoze svoje proizvode ometala je daqi razvoj privrede i izazvala nezadovoqstvo kolonista, pojaËano uvoewem zakona o taksama (1765), po kome se taksa plaÊala Ëak i na novine. U odgovoru na taj zakon kolonisti su bojkotovali englesku robu i zakon je povuËen.

Novi sukob izmeu Engleske i wenih kolonija izbio je kad je parlament IstoËnoindijskoj kom-

paniji dao pravo monopola na trgovinu Ëajem u kolonijama. Kad je u bostonsku luku 1773. stigao prvi tovar Ëaja, stanovnici kolonija, preobuËeni u odeÊu Indijanaca, sruËili su ceo tovar u more. Taj dogaaj je nazvan bostonska Ëajanka. Engleske vlasti su potom zatvorile bostonsku luku i zabranile javne skupove i lokalne izbore. Time je Engleska prekrπila statut (zakon) kolonije MasaËusets, πto je bio povod za rat.

Rat je poËeo 1775. mawim okrπajima kolonista i engleskih garnizona, posle kojih se sastao Kontinentalni kongres predstavnika svih kolonija i doneo odluku o obrazovawu sopstvene vojske. Meu kolonijama su postojale znatne razlike, pa je teret rata padao samo na one na Ëijoj se teritoriji vodio.

Stoga su se 1776. sastali predstavnici svih trinaest kolonija i na kongresu u Filadelfiji proglasili Deklaraciju o nezavisnosti, koju je sastavio Tomas Xeferson. Kongres je Xorxa Vaπingtona izabrao za glavnog komandanta vojske kolonija. Xorx Vaπington je objedinio vojsku kolonija, zaveo red i disciplinu i prvu veliku pobedu izvojevao 1777. kod Saratoge.

„Mi smatramo da su ove istine oËigledne i da su svi qudi stvoreni jednaki; wihov ih je tvorac obdario izvesnim neotuivim pravima; meu wima su æivot, sloboda i teæwa ka sreÊi. Da bi se obezbedila ova prava, qudi su stvorili vlade Ëije pravedne snage proistiËu iz saglasnosti onih kojima se upravqa; kad god bilo kakav oblik vladavine postane destruktivan, narod ima pravo da ga zameni ili ukine i da uspostavi novu vladu koja Êe se zasnivati na takvim principima, organizujuÊi svoje snage u takvom obliku koji Êe biti najprikladniji za postizawe wihove sigurnosti i sreÊe.“ (Deklaracija o nezavisnosti)

Benxamin Frenklin, ameriËki nauËnik, agitovao je u evropskim zemqama za pomoÊ ameriËkoj vojsci. Francuska i ©panija su objavile rat Engleskoj πto je olakπalo poloæaj ameriËke vojske, koja je 1781. kod Jorktauna u Virxiniji izvojevala odluËujuÊu pobedu. Engleska je, na

kraju, 1783. u Versaju priznala nezavisnost svojim dotadaπwim kolonijama i u Severnoj Americi zadræala samo Kanadu. Prvi ustavni akt, Odredbe konfederacije, donet je 1781. godine. Problem donoπewa ustava bio je u tome πto su dræave htele da zadræe πto veÊi stepen samostalnosti. Stoga je u Sjediwenim AmeriËkim Dræavama primewen (do tada nepoznat) federalni princip, savez dræava s najneophodnijim zajedniËkim organima. Odredbe je 1787. godine zamenio ustav, koji se nije mewao do danas. Sjediwene AmeriËke Dræave su posebnim aktom 1877. godine omoguÊile prikquËivawe novih dræava, sa svim pravima koja su imale dotadaπwe dræave.

Rat za nezavisnost SAD imao je svetskoistorijski znaËaj. Posluæio je kao primer antikolonijalne borbe, koji su sledili brojni potlaËeni narodi u svetu. Ujedno je predstavqao i revoluciju, koja je veÊ samom Deklaracijom o nezavisnosti otvorila put slobode i ostvarewa qudskih prava. Borba za ostvarewe tih prava dugo je trajala i u SAD jer se u juænim dræavama ropstvo zadræalo do sredine 19. veka. Uz to, SAD su, πtiteÊi svoje ekonomske interese, Ëesto krπile prava drugih, poËev od istrebqewa Indijanaca pa do naπeg vremena.

PITAWA

1. Kakav su znaËaj za Englesku imale kolonije u Severnoj Americi?

2. Kakve su posledice po Englesku imali donoπewe zakona o taksama i davawe monopola IstoËnoindijskoj kompaniji?

3. Koje dogaaje izdvajate kao prelomne u AmeriËkoj revoluciji? Koje su evropske dræave bile ukquËene u rat Amerike za nezavisnost?

4. PrateÊi uzroke i rezultate ocenite znaËaj revolucije za razvoj Sjediwenih Dræava i wen uticaj na promene u svetu?

Francuska od 16. do 18. veka

OkonËawem Stogodiπweg rata Francuska se konaËno ujedinila, ali je u 16. veku bila zahvaÊena dugotrajnim i krvavim verskim ratovima. Dolaskom na vlast Anrija IV (1589‡1610), osnivaËa burbonske dinastije, privremeno su prestali verski ratovi. Wegovi naslednici su dræavniËke poslove prepustili svojim sposobnim ministrima. Prvi ministar Luja H¶¶¶ (1610‡1643), kardinal Riπeqe, sruπio je moÊ visokog plemstva, uzdigao kraqev autoritet, koncentrisao svu vlast u ruke kraqa, uËvrstio apsolutizam i sproveo ekonomsku reformu. Kraq Luj H¶· (1643‡ 1715) je samostalnu vladavinu zapoËeo 1661, izjavqujuÊi da Êe ubuduÊe sam biti svoj prvi ministar. ApsolutistiËku vladavinu je doveo do vrhunca. Tvrdio je da je vladar odgovoran samo pred Bogom, a narod smatrao za podanike koji su duæni da mu se pokoravaju. Pripisuje mu se izreka: Dræava, to sam ja. Prihvatio je nadimak Kraq Sunce, koji su mu dali saradnici ‡ dodvorice. Ipak, Luj XIV nije vladao sam, veÊ uz pomoÊ prvog ministra Kolbera i brojnih savetnika, koji su ojaËali wegov autoritet u provincijama. Æan Batist Kolber je bio izvanredan ekonomista, ministar finansija i reformator. Ukinuo je unutraπwe carine, osnivao dræavne manufakture i velike trgovaËke kompanije, gradio puteve i od Francuske stvorio pomorsku silu. ZahvaqujuÊi stabilnim finansijama, stvorenim veπtom Kolberovom politikom, Luj XIV je okupqao brojne umetnike, nauËnike i filozofe i bio wihov me-

cena. Pored mnogih graevina, podigao je i Versajski dvorac. Mnogi ratovi koje je Francuska vodila iscrpeli su finansijska sredstva steËena za vreme Kolbera. Kada je kraq 1685. opozvao Nantski edikt, iz Francuske se iselio veliki broj hugenota, πto je dovelo do slabqewa privrede i pojave krize. Luj XV (1715‡1774) vodio je osvajaËku politiku i uËestvovao u tri rata (rat za poqsko naslee, rat za austrijsko naslee i Sedmogodiπwi rat) u kojima je Francuska imala negativan bilans jer je izgubila posede u Indiji i Kanadi. Nasuprot svemu, na dvoru kraqa Luja XV luksuz i rasipniπtvo dostigli su neviene razmere. Finansije su se brzo troπile, zavladala je duboka kriza i zemqa se naπla na ivici bankrotstva. Kraq, kao da nije mario za sve to, izjavio je: Posle nas potop.

Prosvetiteqiienciklopedisti

Slabosti francuskog druπtva, podeqenog na tri staleæa (plemstvo, sveπtenstvo i treÊi staleæ), od kojih dva privilegovana, prvi su uoËili francuski mislioci, filozofi prosvetiteqi i enciklopedisti. Ta dva kruga najistaknutijih intelektualaca toga doba u svojim delima su podvrgli kritici versku iskquËivost, vladarski apsolutizam i privilegije plemstva i sveπtenstva. Wihovi sledbenici su u novinama, Ëasopisima i na raznim skupovima izvrgavali podsmehu zaostala verovawa i obiËaje, πirili nove ideje, nudili reπewa za prevazilaæewe krize u koju je zemqa zapala i tako pripremali teren za revoluciju. Meu filozofima racionalistiËkog pravca najistaknutiji su bili Monteskije, Volter i Ruso.

©arl Monteskije (1689‡1755) zalagao se za politiËke slobode i u delu Duh zakona hvalio englesku ustavnu monarhiju i podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvrπnu (skupπtina, nezavisni sudovi, vladar).

Æan Æak Ruso (1712‡ 1778) u delu O druπtvenom ugovoru dao je teorijske osnove graanske domokratije. Tvrdio je da je nejednakost meu qudima proizaπla iz privatne svojine i osuivao reæime u kojima „πaka moÊnih i bogatih“ dræi narod u pokornosti, bedi i neznawu. Prema Rusou, najviπa vlast pripada narodu, pa dræavno ureewe mora biti „rezultat ugovora celog druπtva i treba da sluæi postizawu opπteg ciqa.“

Fransoa Arue Volter (1694‡1778) poËeo je studije prava, ali ih je napustio i posvetio se kwiæevnosti i stekao slavu piπuÊi klasiËne tragedije za pozoriπte. Ambiciozan i darovit, smeo i radoznao, ovladao je znawem koje ga je uËinilo poglavarom filozofske misli kome su se evropski vladari obraÊali za savet.

KritiËar staleπkih privilegija, borac protiv svake nepravde, jedan od najveÊih francuskih prosvetiteqa, Volter je dva puta zatvaran u Bastiqi.

Temeqno je izuËavao religiju i kulturu i napisao brojna kwiæevna i filozofska dela od kojih su najpoznatija spev Anrijada, komedija Bludni sin, tragedija Kandid, Filozofska pisma, Rasprava o tolerantnosti, Filozofski reËnik Vodio je prepisku sa velikim brojem qudi i napisao deset hiqada pisama.

U uzavreloj atmosferi, u masama se javila prava æe za znawem, pa su i zahtevi za sveobuhvatnim delima bili sve veÊi. Najkompletnije delo te vrste bila je Enciklopedija nauka, umetnosti

i zanatstva, koju su pokrenuli filozof Deni Didro i matematiËar Æan d’ Alamber. Enciklopedija je πtampana u 28 tomova i obuhvatila sva dotadaπwa znawa. Zbog brojnih kritiËkih tekstova u kojima se osuuju nepravde enciklopedija je bila cenzurisana, a weni pisci progawani.

Velika francuska revolucija

Kraq Luj XVI (1774‡1793) nasledio je presto u vreme kad se Francuska nalazila pred bankrotstvom. Nasuprot svom prethodniku, bio je Ëovek sa jednostavnim ukusom i nije mario za sjaj i luksuz. U skladu s tim je bio i wegov labavi karakter, koji nije mogao pokrenuti nikakvu vaænu inicijativu.

U zemqi od dvadeset pet miliona stanovnika dvadeset tri miliona bili su seqaci, na Ëija se pleÊa sruËio ceo teret dræave. Obradiva zemqa bila je vlasniπtvo plemstva i crkve, za koju nisu plaÊali nikakve poreze. Kraq je dovodio na dvor najboqe ekonomiste i pravnike kako bi zemqu spasao od bankrotstva. Svi su mu savetovali jedno ‡ da zavede poreze i na crkvena i plemiÊka imawa. Kraqu su plemstvo i sveπtenstvo bili glavni oslonac i on nije smeo da pristane na to, pa se odluËio za sazivawe skupπtine dræavnih staleæa, koja se nije sastajala od 1614. godine.

U Versaju se 5. maja 1789. godine okupilo 610 delegata, od kojih su jednu polovinu Ëinili predstavnici plemstva i sveπtenstva, a drugu delegati treÊeg staleæa, veÊinom iz reda graana. Skupπtina nije ni poËela s radom jer su delegati privilegovanih staleæa zahtevali zasebne sednice i da se odluke donose tako πto bi svaki staleæ imao po jedan glas. Kako dogovor nije postignut, kraq je naredio da se skupπtina

razie πto je veÊina plemstva i sveπtenstva posluπno prihvatila. Predstavnici treÊeg staleæa su odbili da napuste Versaj navodeÊi da oni predstavqaju francusku naciju, a ne staleæe, i potom se (17. juna) proglasili za narodnu skupπtinu. Na poziv kraqa da se skupπtina razie, Mirabo (kasnije Ëuveni revolucionar) odgovorio je: „Ne napuπtamo svoja mesta sem ako nas ne iznesu bajonetima.“ Plemstvo i dvorski krugovi podsticali su kraqa da upotrebi silu i vojska se poËela okupqati u Parizu i Versaju. Istovremeno, raslo je i nezadovoqstvo graana Pariza, pojaËano nestaπicom mnogih namirnica i udvostruËewem cene hleba. Nezadovoqstvo je preraslo u nemire i demonstracije su dostigle vrhunac 14. jula 1789. godine, kad je zauzeta i do temeqa poruπena tvrava Bastiqa, simbol nasiqa i tiranije. To je bio dan pobede Francuske revolucije.

Skupπtina je 4. avgusta proglasila ukidawe feudalizma i usvojila Deklaraciju prava Ëoveka i graanina. Revolucija se proπirila i na unutraπwost Francuske, gde su seqaci palili zamkove plemstva i dokumente o feudalnim obavezama. Visoko plemstvo i sveπtenstvo emigriralo je u susedne zemqe, veÊinom u Austriju, odakle je organizovalo rat protiv revolucionarne Francuske. Skupπtina je proglaπena za ustavotvornu i dobila zadatak da pripremi i donese ustav.

„Qudi su roeni i ostaju slobodni i jednaki u pravima. Druπtvene razlike treba da budu zasnovane samo na opπtoj koristi a ne po nasleu. Javne sluæbe treba da budu dostupne svima prema wihovim sposobnostima, a ne rezervisane samo za privilegovanu mawinu. Treba da postoji sloboda miπqewa, govora i pisawa i zaπtita od samovoqnog hapπewa i zatoËewa.“ (Iz Deklaracije prava)

Ustav je donet tek 1791. godine. Primqen je s velikim nezadovoqstvom jer nije ispunio oËekivawa veÊine. ©titio je interese samo najbogatijih graana i ograniËio pravo glasa. Francuska je i daqe bila monarhija, a kraqu su ostavqena velika ovlaπÊewa ukquËujuÊi odobravawe ustava i zakona. U skupπtini izabranoj po tom ustavu osnovani su poslaniËki klubovi koji su zastupali interese pojedinih druπtvenih slojeva. Najuticajniji su bili æirondinci, zastupnici sredweg sloja graanstva, koji su imali veÊinu poslanika u skupπtini, i wihovi protivnici jakobinci, predstavnici niæih slojeva graanstva, zanatlija, trgovaca i seqaka. Strana intervencija i πurovawe kraqa s emigracijom i neprijateqima revolucije zaoπtrili su politiËke borbe poslaniËkih klubova, pa je 1792. ustanovqen konvent (revolucionarna skupπtina). Konvent je proglasio republiku, uveo zakonodavnu, sudsku i izvrπnu vlast, a kraq je osuen na smrt i giqotiniran januara 1793. Novi (drugi) ustav izglasan je juna 1793, ali zbog ratnih okolnosti nikada nije primewen u praksi.

PITAWA

Protiv Francuske su nastupile Austrija, Engleska i ©panija i revolucija je zapala u krizu. Jakobinci su jula 1793. izvrπili prevrat u konventu i zaveli strahovladu (jakobinska diktatura). Predvodio ih je advokat

Maksimilijan Robespjer, revolucionar za koga je Mirabo rekao da Êe stiÊi daleko „jer veruje u ono πto govori.“ Jakobinci su odbranu zemqe poverili Komitetu javnog spasa, uveli narodnu vojsku i dali moguÊnost svakom pojedincu da se uzdigne zahvaqujuÊi svojim sposobnostima. Francuska je brzo osloboena jer su na komandne poloæaje doπli najsposobniji qudi, meu wima i Napoleon Bonaparta, koji je Engleze istisnuo iz luke Tulon. Za vreme jakobinske diktature pogubqeno je oko 40 000 qudi. Surovi obraËuni s protivnicima uËinili su jakobince nepopularnim i oni su jula 1794. prevratom u konventu ukloweni na isti naËin kao πto su doπli na vlast. Robespjer i wegovi najbliæi saradnici su po kratkom postupku osueni na smrt i giqotinirani. Konvent je raspuπten oktobra 1795, posle izglasavawa novog (treÊeg) ustava, kojim je poËela vladavina direktorijuma. Po tom ustavu zakonodavnu vlast je imao Savet pet stotina i Savet starih, a izvrπnu direktorijum od petorice direktora

1. Kako je upravqao dræavom Luj XIV, koji je izjavio „Dræava, to sam ja“? ‡ ©ta se desilo u Engleskoj kada su kraqevi poËeli zanemarivati parlament?

2. Kakav su doprinos razvoju Francuske dali ministri Riπeqe i Kolber?

3. ©ta je sve ukazivalo na neophodnost promena u Francuskoj? »ija su iskustva mogli koristiti Francuzi?

4. Koji je filozof hvalio englesku ustavnu monarhiju?

5. Kakav je znaËaj za Francusku imao 14. jul 1789?

6. ©ta je zajedniËko za Deklaraciju prava Ëoveka i graanina i Deklaraciju o nezavisnosti?

7. Zbog Ëega su u kratkom vremenu tokom revolucije promewena tri ustava? Kako su jakobinci doπli na vlast? Koje mere jakobinske diktature smatrate naprednim? Zbog Ëega je sruπena jakobinska diktatura?

8. ©ta je Francuska revolucija znaËila za razvoj graanskog druπtva u Evropi?

RUSIJA, PRUSKA, AUSTRIJA PROSVE∆ENI APSOLUTIZAM

Rusija

Rusija je poËetkom 16. veka, samo nekoliko decenija posle osloboewa od tatarske vlasti, prisajedinila i posledwe udeone kneæevine πto je knezu Ivanu IV (1533‡1584) omoguÊilo da nizom reformi u privredi i kulturi, uspostavi jedinstvo dræave i Rusiju uvede u red velikih evropskih sila.

Da bi zemqu izvukao iz zaostalosti, Ivan IV je poËeo evropeizaciju Rusije. Dovodio je zanatlije i umetnike ‡ Nemce, Holanane, ©veane, Engleze i naseqavao ih u predgrau Moskve gde su podizali naseqa iz kojih se πirio uticaj evropske kulture. Za vreme wegove vladavine izgraena je luka Arhangelsk, poveÊan je obim trgovine sa Engleskom i Nizozemskim provincijama.

Posle prvih uspeha, Ivan IV se proglasio za cara 1547. godine. Visoko plemstvo (boqari) je pruæalo otpor reformama i car se s wima

surovo obraËunao zbog Ëega je dobio nadimak Grozni. Wegovim osvajawima granice Rusije su pomerene na istok ‡ do reke Irtiπ u Sibiru. Posle Ivana Groznog rusko carstvo je zapalo u krizu koja je dostigla vrhunac poËetkom 17. veka, kada su pod pritiskom Poqske na ruski presto dovedena dva samozvanca, laæna cara. Teπko vreme, period potpunog beznaa (1605‡ 1613) nazvan doba smutwi (smutnoe vrem®), okonËan je ustankom graana Moskve i proterivawem Poqaka. Za cara je izabran ugledni plemiÊ Mihailo FjodoroviË Romanov (1613‡ 1645), osnivaË dinastije Romanov, koja je Rusijom vladala do 1917. godine.

Car Mihailo ojaËao je veze sa zapadnom Evropom i strancima omoguÊio da se slobodno naseqavaju u Rusiji. Rusija se potom postepeno razvijala i πirila.

Petar ¶ Veliki (1682‡1725) uËinio je ogroman zaokret u modernizaciji Rusije. Od detiwstva zaokupqen pomorstvom, tajno je putovao u Holandiju i Englesku, gde je izuËavao zanate, obilazio

bolnice i farme i interesovao se za nauku. U brodogradiliπtima je radio kao fiziËki radnik. Po povratku u Rusiju reformisao je dræavnu upravu, otvarao rudnike, gradio livnice gvoæa i brodogradiliπta, osnivao struËne πkole. Na uπÊu reke Neve je 1703. godine podigao grad Sankt Peterburg (Petrograd), u koji je iz Moskve preneo prestonicu. U Petrogradu je 1725. osnovao Rusku akademiju nauka.

Ratovao je sa ©vedskom da bi obezbedio prevlast na Baltiku, a s Turskom kako bi otvorio put ka Crnom moru.

ZahvaqujuÊi reformama Petra Velikog Rusija je u 18. veku postala sila bez koje se nisu mogla reπavati evropska pitawa. Zbog „straha od ruskog kolosa“ Zapad je prema Rusiji zauzeo neprijateqski stav.

Carica Jelisaveta Petrovna (1741‡1761), kÊerka Petra Velikog, doprinela je razvoju nauke i kulture. Otvorila je UmetniËku akademiju u Petrogradu i pomogla Mihailu VasiqeviËu Lomonosovu da 1755. osnuje univerzitet u Moskvi. Za svog naslednika odredila je sestriÊa Petra, vojvodu od Holπtajna, koji je na carski presto stupio pod imenom Petar ¶¶¶. Uzor mu je bio Fridrih Veliki, a Ruse i sve πto je rusko prezirao je. Petra ¶¶¶ je pogubila dvorska garda posle Ëega je wegova æena Sofija AnhaltCerbst preπla u pravoslavqe i postala carica pod imenom Katarina ¶¶. Katarina ¶¶ Velika (1762‡1796), vaspitana u duhu prosveÊenosti, upoznala je dela francuskih prosvetiteqa i dopisivala se sa Volterom i Didroom. Okruæena sposobnim saradnicima,

uzdigla je Rusiju vojniËki, a rusku diplomatiju uvela u svetski vrh i doprinela utvrivawu normi meunarodnog prava. Preuredila je dvor i podigla mnoga velelepna zdawa ‡ Zimski dvorac (Ermitaæ), Carsko selo i druga. Petrograd je od wenog vremena nazivan Atinom severa. Rusija je, za vreme vladavine Katarine ¶¶ dobila nove teritorije u oblasti Crnog i BaltiËkog mora. Sa Austrijom i Pruskom je uËestvovala u podeli Poqske, kada je pripojila deo Ukrajine, Belorusiju i Litvaniju.

PovlaujuÊi plemstvu zanemarila je poloæaj kmetova pritisnutih prevelikim nametima πto je 1773‡1774. izazvalo ustanak pod vostvom donskog kozaka Jemeqana PugaËova, koji je uguπen uz velike napore.

Carica Katarina ¶¶ je, ipak, s pravom nazvana Velika jer je stvorila veliku „mada ne i sreÊniju Rusiju“.

U periodu od 1740. do Francuske revolucije u mnogim evropskim zemqama su sprovoene reforme u privredi, druπtvu i kulturi. To razdobqe je nazvano prosveÊeni apsolutizam. Iako su imali apsolutnu vlast vladari su u interesu dræave dopuπtali slobodu govora i pisane reËi, zastupali versku toleranciju, otvarali πkole, pomagali razvoj privrede.

Predstavnici prosveÊenog apsolutizma su Katarina ¶¶ u Rusiji, Fridrih Veliki u Pruskoj i Josif ¶¶ u Austriji.

Pruska

Knez nemaËke pokrajine Brandenburg dobio je Prusku u nasledstvo (1618). SledeÊi vladar, knez Fridrih Vilhelm, od Pruske je uËinio novu silu u Evropi, a Pruse militaristiËkom nacijom. Objavqivawem edikta o verskoj toleranciji (1685) omoguÊio je naseqavawe oko 20 000 hugenota, koji su posle ukidawa Nantskog edikta iz Francuske doπli u IstoËnu Prusku. Te izbeglice su osnivawem manufaktura doprinele privrednom razvitku Pruske. Uporedo s razvitkom dræave razvijali su se i kultura i obrazovawe. U Berlinu su osnovane UmetniËka akademija (1696) i Akademija nauka (1701).

Brandenburπki knez je 1701. godine krunisan za pruskog kraqa i za prestonicu uzeo Berlin. Pruska je uskoro priznata za nezavisnu kraqevinu.

Kraq Fridrih Vilhelm ¶ (1713‡1740) do kraja je sproveo militarizaciju i birokratizovao dræavu. U vojsci je zaveo gvozdenu disciplinu (wegova je izreka: „Vojnik mora sluπati, a ne misliti“). Graani su smatrani dræavnim sluæbenicima i naviknuti da sluπaju vojnike i vlast. Za umetnost i filozofiju nije mario

Fridrih ¶¶ Veliki

i prema uËenosti se odnosio s prezirom. Jedine πkole koje je osnovao bile su vojne πkole za sinove vojniËkog plemstva (junkera) u Berlinu.

Fridrih ¶¶ Veliki (1740‡1786) je bio predan kwigama πto je wegovog oca dovodilo do besa. Voleo je flautu za koju je sam komponovao. Bavio se kwiæevnim radom i svoja dela pisao na francuskom jeziku jer je potcewivao nemaËki. U delu Antimakijaveli kritikovao je osvajaËke poduhvate i opravdavao samo odbrambene i preventivne ratove. Pisao je da je vladar „Ëovek poput najneznatnijeg svog podanika“ i da „je prvi sluga dræave“. Okupqao je uËene qude u dvoru kod Potzdama i odræavao veze sa prosvetiteqima. Dopisivao se sa Volterom od koga je dobijao savete, a Volter je i boravio na wegovom dvoru 1750‡1753. Doneo je moderni zakonik kojim su garantovane verske slobode, podsticani razvoj πkolstva, nauka, umetnosti, poqoprivrede, manufaktura i trgovine. Iako protivnik osvajaËkih ratova, Fridrih ¶¶ je sve podredio ekspanziji Pruske i u ratu protiv Francuske i Austrije udvostruËio wenu teritoriju. Poraæena od Napoleona (kod Jene 1806. i Auerπtata 1807) pruska vojska se rasprπila πto je bila posledica krute organizacije i neshvatqive pokornosti.

Austrija (Habzburπko carstvo)

Za vreme vladavine cara Leopolda ¶ (1658‡1705) Turska je protiv Austrije pokrenula rat u istoriji poznat pod nazivom Veliki ili BeËki rat (1683‡1699). Turci su stekli poËetnu prednost i ubrzo doπli do BeËa. Opsednutoj habzburπkoj prestonici pritekao je u pomoÊ poqski kraq Jan Sobejski i potisnuo Turke u wihove dotadaπwe granice. Austrija je potom sklopila savez nazvan Sveta liga (Austrija, Poqska, Rusija, Venecija) i balkanske hriπÊane pozvala na ustanak protiv Turske. Po okonËawu rata, mirom u Sremskim Karlovcima (1699), Austrija je dobila celu Ugarsku. U prvoj polovini 18. veka, Austrija je s Turskom vodila dva rata. Prvi je zavrπen mirom u Poæarevcu (1718) kada je dobila severni deo Srbije i Temiπvar. U drugom ratu je pobedila Turska i Beogradskim mirom (1739) vratila izgubqeni deo Srbije. Karlo ·¶ (1711‡1740) 1724. proglasio je uredbu, PragmatiËku sankciju, kojom je omoguÊio dolazak na presto kÊerki Mariji Tereziji. Marija Terezija (1740‡1780) sprovela je reforme po ugledu na Prusku, utvrdila obaveze kmetova prema feudalcima i dræavi i smawila kuluk

BeË u 18. veku

na tri dana u nedeqi. SledeÊi ideju prosveÊenosti ograniËila je uticaj crkve na prosvetu i dræavne poslove. Doprinela je prosveÊivawu podizawem πkola.

Josif ¶¶ (1780‡1790), sin i naslednik Marije Terezije, vaspitavan je pod nadzorom majke. Objavio je Patent (edikt) o toleranciji kojim je garantovana sloboda veroispovesti. Zakonom je ukinuo nasledno plemstvo i uveo poreske obaveze za plemstvo i sveπtenstvo. Seqaci su postali vlasnici zemqe s tim da su i daqe posednicima plaÊali rentu, a dræavi porez. Kmet-

stvo je time ukinuto, jer seqaci viπe nisu bili vezani za zemqu. Osnovna πkola je postala obavezna za sve ukquËujuÊi i æensku decu. NemaËki je od 1784. bio zvaniËni jezik πto je predstavqalo poËetak centralizacije i germanizacije Monarhije. Reforme Josifa ¶¶ su pojedinim narodima u Monarhiji donele olakπawe, ali u Ugarskoj su naiπle na otpor zbog centralizacije. Suprotstavqalo im se i plemstvo i sveπtenstvo zbog gubitka privilegija, pa su neke od wih povuËene.

PITAWA

1. Zbog Ëega su ruski vladari teæili evropeizaciji Rusije? Kakvim merama su to postigli?

2. Kako su apsolutistiËki vladari dolazili na vlast? Navedite primere dolaska æena na vladarski presto.

3. Posle kojih dogaaja je na vlast u Rusiji doπao osnivaË dinastije Romanov?

4. Po Ëemu se razlikuju reforme u Rusiji od reformi koje su uveli Marija Terezija i Josif ¶¶ u Austriji?

5. ©ta je davalo snagu ovim monarhijama? Kakva teritorijalna proπirewa su postigle ove dræave?

6. Navedite kulturne i nauËne ustanove i druga zdawa podignuta za vreme pojedinih vladara u Rusiji, Austriji i Pruskoj. U kojim od tih zdawa se danas nalaze veliki muzeji?

NAPOLEONOVI RATOVI INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA

Napoleonovi ratovi

Poπto je proterala strane trupe sa svoje teritorije, Francuska je pod vostvom Napoleona Bonaparte preduzela osvajaËke ratove. Napoleon je zauzeo severnu Italiju i 1797. godine ukinuo MletaËku republiku. PlanirajuÊi invaziju na Englesku zauzeo je jonska ostrva i Maltu, a 1798. godine iskrcao se s trupama u Aleksandriji kako bi presekao veze Engleske s wenim kolonijama na Istoku. Uskoro se vratio u Pariz i izdejstvovao raspuπtawe direktorijuma, umesto kojeg je (1799) ustanovqeno konzulstvo kao privremeno telo. Meu trojicom konzula Napoleon je bio prvi i imao najveÊa ovlaπÊewa.

U nastavku rata primorao je Austriju da Francuskoj ustupi Belgiju i teritorije zapadno od reke Rajne. Austrija je, pored toga, izgubila prevlast u nemaËkim dræavama, od kojih je Napoleon organizovao Rajnski savez i potËinio ga Francuskoj. ZahvaqujuÊi svojim uspesima proglaπen je za doæivotnog konzula (1802).

Iako je tako postao diktator (mogao je da mewa ustav, raspuπta skupπtinu i sklapa meunarodne ugovore), oËuvao je sve vrednosti Francuske revolucije.

Dve godine kasnije (1804) proglaπen je i krunisan za cara. Ogledao se i u oblasti zakonodavne delatnosti donoπewem Graanskog zakonika, kojim se viπe ponosio „nego sa svih Ëetrdeset bitaka“. Zakonik je primewivan u svim osvojenim zemqama.

Glavna prepreka Napoleonovim daqim planovima bila je Engleska. Wegovu flotu je kod rta Trafalgar uniπtio (1805) admiral Nelson. Poraz na moru ublaæio je pobedom nad austrijskom i ruskom vojskom (kod Austerlica). SledeÊe godine (1806) pokorio je Prusku i zaveo kontinentalnu blokadu, kojom je svim zemqama zabranio trgovinu i ekonomske veze s Engleskom.

Tokom 1807‡1808. godine Napoleon je zauzeo Portugaliju i ©paniju, a u proleÊe 1812. on je s pola miliona vojnika krenuo u pohod na Rusiju (jun ‡ novembar). Uz ogromne napore zauzeo je Smolensk. Ruske trupe su se planski povlaËile i kod mesta Borodino na reci Moskvi, gde je komandu preuzeo general Kutuzov, prihvatile frontalnu borbu. Francuzi su izgubili trideset hiqada, a Rusi pedeset hiqada vojnika. Ruska vrhovna komanda je primenila taktiku odugovlaËewa kojom bi, u iπËekivawu ruske zime, protivniËke snage razvukla na πirokom frontu. Napoleonova vojska je uπla u Moskvu i zapalila grad. Kad je shvatio da Rusi neÊe pristati na bilo kakav sporazum, Napoleon se odluËio na povlaËewe. Izloæena æestokim napadima Rusa, gladi i studeni, francuska vojska je uniπtena. Reku Berezinu, na ruskoj zapadnoj granici, krajem novembra 1812. preπlo je jedva pedesetak hiqada Napoleonovih vojnika. Poraz u Rusiji doveo je do stvarawa antifrancuske koalicije u kojoj su, pored Rusije, bile Pruska, Engleska i Austrija. U Bici naroda kod Lajpciga, oktobra 1813. godine, Napoleon je poraæen. Francuska je vraÊena u granice iz 1792. godine, a Napoleonu data kneæevina ‡ ostrvo Elba u Tirenskom moru.

Na vlast je vraÊena dinastija Burbona, kraq

Luj H·¶¶¶ (1814‡1824).

Obaveπten o nesuglasicama meu pobednicima, Napoleon se krajem februara 1815. iskrcao na jugu Francuske, s mawe od hiqadu qudi, stvorio jezgro vojske i uputio se u Pariz. U Parizu je doËekan s najveÊim poËastima.

Sile pobednice su Napoleona proglasile za odmetnika i stavile ga van zakona. Tokom vladavine od sto dana Napoleon je prikupio armiju od 250 000 qudi. U bici kod Vaterloa, u Belgiji, 18. juna 1815. potukli su ga Englezi i Prusi. PobedniËke trupe su po drugi put uπle u Pariz. Napoleon je osuen i upuÊen u izgnanstvo na ostrvo Sveta Jelena na jugu Atlantika, gde je umro 1821. godine. S Francuskom je opet zakquËen mir, po kome je primorana na teritorijalne ustupke Pruskoj, Holandiji i Austriji, plaÊawe ratne πtete i izdræavawe savezniËkih okupacionih trupa tokom pet godina boravka u Francuskoj.

Pored stradawa i pustoπewa Napoleonova osvajawa su, posredno, imala i pozitivnu ulogu jer su pronela ideje Francuske revolucije i prosvetiteqstva po celoj Evropi. Od tada se u svim zemqama postavqaju pitawa qudskih prava, ravnopravnosti graana i vrednovawe qudi prema wihovim zaslugama, a ne po poreklu.

PITAWA

1. Koje je titule imao Napoleon?

2. Zbog Ëega je Napoleonovo zakonodavno delo bilo trajnije od wegovih vojniËkih uspeha?

3. Kako je okonËana Napoleonova vladavina?

4. Koja su iskustva Francuske revolucije prenesena u druge evropske zemqe?

BeËki kongres

Posle pobede nad Napoleonovom Francuskom u BeËu su se sastali najviπi dræavnici, predstavnici sila pobednica. Krhko savezniπtvo, nastalo u ratu protiv Napoleona, raspalo se prilikom podele teritorija i sfera uticaja u Evropi. Tokom dugotrajnog zasedawa (septembar 1814 ‡ jun 1815) uËesnice Kongresa su se meusobno sumwiËile i stvarale tajne saveze. Kad je skrojena nova karta Evrope, Austrija je dobila Tirol, Trst, Milano, Veneciju i Galiciju, obezbedila vodeÊu ulogu meu nemaËkim i uticaj u italijanskim dræavama. Pruska je dobila rajnske pokrajine i Vestfaliju, a Rusija veÊi deo Poqske.

Zalagawem austrijskog ministra, kneza Meterniha, BeËki kongres je obnovio stari, francuskom revolucijom odbaËeni poredak u Evropi. OËuvawe toga poretka zasnivalo se na sistemu solidarnosti tadaπwih sila (zajedniËka od-

brana od revolucionarnih pokreta). Usvojen je i sistem legitimiteta, po kome je svaka dræava za suzbijawe nacionalnih i liberalnih pokreta imala pravo da upotrebi sva sredstva. Na predlog ruskog cara Aleksandra I, na kraju zasedawa Kongresa osnovana je Sveta alijansa, savez Rusije, Pruske i Austrije, koja je, takoe, imala za ciq zaπtitu novog poretka. Zamisao tvoraca novog poretka da represijom i intervencijama zaustave revolucionarna kretawa, pokazala su se utopistiËkim. Nikakva sila viπe nije mogla da zaustavi voqu naroda koji traæi slobodu i jednakost. To se potvrdilo u Francuskoj 1830, a 1848. revolucija je zahvatila Evropu.

PITAWA

1. Zbog Ëega je sazvan BeËki kongres?

2. Koji je buduÊi dogaaj pokazao da Sveta alijansa ne moæe zaustaviti πirewe novog poretka u Evropi?

Industrijska revolucija

Posle ujediwewa sa ©kotskom (1707), Engleska je stvorila jedinstveno unutraπwe træiπte. Kao pomorska sila i „trgovaËka dræava“, prva je primenila tehniËke izume i podredila ih interesima privrede. Time je stekla prednost zbog koje je (s pravom), do sredine 19. veka nazivana radionicom sveta.

Potraæwa robe na træiπtu uslovqavala je poveÊawe proizvodwe, koje viπe nije mogla da zadovoqi ni manufakturna radionica. Kada je radnik Kej napravio spravicu nazvanu leteÊi Ëunak, podstaknuta je promena u naËinu proizvodwe koja je u drugoj polovini 18. veka dovela do najveÊeg preokreta u proizvodwi u dotadaπwoj istoriji ËoveËanstva. LeteÊi Ëunak je dvostruko smawio vreme potrebno za tkawe, pa se moralo Ëekati na nove koliËine prediva. Xems Hargrejvs je 1760. izumeo mehaniËku predilicu, koja je osam puta ubrzala proizvodwu prediva i smawila nesrazmeru u proizvodwi. Dvadeset i πest godina kasnije radnik Kartrajt konstruisao je mehaniËki, metalni tkaËki razboj, Ëime je manufakturu zamenila industrijska proizvodwa tekstila.

Revolucija u proizvodwi tekstila izazvala je nove pronalaske koji su pratili i unapreivali proizvodwu. NajveÊe takvo otkriÊe, s kojim poËiwe prava revolucija, bio je izum parne maπine Xemsa Vata 1764. godine. Taj izum je praktiËno primewen 1776, a u opπtu upotrebu je uπao 1789. Meu vaænije pronalaske 18. veka spada i postupak za proizvodwu Ëelika (1784), kojim je utemeqen razvitak teπke industrije.

Prelazak na industrijski naËin proizvodwe doveo je do promena u sredstvima transporta i saobraÊaj uËinio drugom industrijskom granom. Robert Fulton je 1807. parnu maπinu ugradio u brod kojim je plovio 240 km od Wujorka uz reku Hadson. VeÊ 1819. parobrod je, sluæeÊi se i jedrima, za 29 dana prelazio Atlantik. Revo-

luciju u kopnenom saobraÊaju izazvala je parna lokomotiva Xorxa Stivensona, primewena 1830. na relaciji Liverpul ‡ ManËester.

Pored preokreta u privredi, industrijska revolucija je izazvala velike promene i u druπtvu, koje su prvo, krajem 18. veka, zahvatile Englesku, a zatim zemqe zapadne Evrope i Severnu Ameriku. Kapitalizam je zahvatio englesko selo i veleposednici su se πirili na raËun slobodnih seqaka. U potrazi za poslom qudi su odlazili u gradove i postajali najamni radnici. Promena sredine i kidawe porodiËnih veza nametala je nove, Ëesto nepodnoπqive æivotne uslove. U industrijskim gradovima nikle su sirotiwske Ëetvrti, a stanovniπtvo se delilo na dva sloja ‡ sirotiwu i bogate trgovce i vlasnike preduzeÊa. Sredwi sloj koji su Ëinile zanatlije osiromaπio je i propao.

IscrpqujuÊe radno vreme (i po 16 Ëasova dnevno), minimalne plate, zloupotreba æena i dece, Ëiji rad nikad nije bio adekvatno plaÊen, dovodili su qude do oËajawa. Protesti radnika su se do 1830. godine ispoqavali lomqewem maπina.

Uprkos svemu, industrijska revolucija imala je sveistorijski znaËaj za razvoj ËoveËanstva. Ono πto je Velika francuska revolucija znaËila za promene u druπtvu, industrijska je predstavqala za privredu, a zajedno su oznaËile poËetak nove istorije Evrope. Od tog vremena poËiwe ekonomski liberalizam, novo uËewe koje su utemeqili francuski i engleski ekonomisti.

SRBI POD TURSKOM VLA©∆U

Osmansko carstvo od 16. do 18. veka

Osmansko carstvo je dostiglo vrhunac sredinom 16. veka, za vladavine sultana Sulejmana II VeliËanstvenog. ProdiruÊi u unutraπwost Evrope, Turci su (1541) pokorili najveÊi deo Ugarske i Banat (1552). U daqim ratovima Turska je veÊ pokazivala znake zamora, πto je bila posledica zaostajawa wene privrede. Mir sklopqen po zavrπetku Dugog rata (1593‡1606) bio je prvi koji Turskoj nije doneo nikakvo teritorijalno proπirewe.

Dræavno ureewe. Turska je bila podeqena na velika vojnoupravna podruËja ejalete ili beglerbegluke, kojima su upravqali beglerbegovi. Ejaleti su se daqe delili na sanxake, a sanxaci na nahije. Na Ëelu dræave stajao je sultan (padiπah ‡ car) kao vrhovni poglavar sve zemqe, a wemu su bili neposredno potËiweni veliki vezir i divan (savet od tri do pet vezira). Veliki vezir je sultanove naredbe daqe sprovodio preko beglerbegova i upravnika sanxaka, sanxakbegova

Sudstvo se zasnivalo na islamskom, πerijatskom pravu, pa je zakone tumaËio i odluke divana potvrivao πeik-ul-islam (veliki muftija). Centralni upravni aparat Turske bio je smeπten u zgradi koja je na Zapadu nazivana Visoka porta, a tim imenom je kasnije nazivana turska vlada.

Sultan je imao liËnu gardu, janiËare (nova vojska), sastavqenu od hriπÊana koji su kao deca dovoeni u Jedrene i vaspitavani u duhu islama. JaniËari, nazivani i „carski sinovi“, postajali su pravi fanatici, liËno odani sultanu. Æiveli su asketski i nisu se smeli æeniti niti sticati posede do isteka sluæbe. Primali su platu iz dræavne blagajne, a sultan im je prilikom stupawa na presto davao poklone (bakπiπ) i u vreme ratnih poduhvata deo opqaËkanog blaga.

Druπtvo. MoÊ Turskog carstva zasnivala se na vojnoj sili sastavqenoj od mornarice, reËne flotile i kopnene vojske. Glavninu kopnene vojske Ëinili su kowanici spahije, sultanova garda (janiËari), posade tvrava i pomoÊne

trupe. Spahije su dobijale imawa, spahiluke, obiËno nekoliko sela, od kojih su ubirali desetinu. Spahiluci ili timari nisu se mogli nasleivati. Znatno veÊi posedi bili su zijameti (zeameti), a najveÊi ‡ hasovi dodeqivani istaknutim Ëinovnicima, vezirima, sanxakbegovima i Ëlanovima sultanove porodice. U feudalna imawa su spadali i vakufi, zaduæbine koje su osnivali poboæni muslimani i darivali ih u verske, versko-prosvetne i humanitarne svrhe.

U evropskom delu Turske na svim imawima radili su kmetovi, preteæno hriπÊani. Oni su nazivani raja, πto na turskom jeziku znaËi „stado“. Raja je snosila najveÊe obaveze, spahijama davala desetinu, razne novËane, radne i naturalne obaveze, a sultanu haraË po svakoj muπkoj, za rad sposobnoj osobi. Stanovniπtvo u pograniËnim oblastima plaÊalo je jedinstveni porez, tzv. filuriju, tj. dukat po kuÊi. Najteæa obaveza bila je devπirma, danak u krvi, tj. davawe muπke dece od koje su postajali janiËari.

U nekim predelima, deo hriπÊana je bio osloboen plaÊawa haraËa i imao privilegovan poloæaj zbog obavqawa odreenih poslova

i sluæewa u turskim pomoÊnim vojnim jedinicama. U takve sluæbe spadaju martolosi, Ëuvari klisura kroz koje su prolazili vaæni putevi, i derbenxije u planinskim predelima. Posade u tvravama, u pograniËnim predelima, Ëinili su hriπÊani krajiπnici. PomoÊne trupe u turskoj vojsci sastavqene od hriπÊana nazivane su vojnucima. Turci su dopuπtali da se pojedinci, zahvaqujuÊi svojim sposobnostima, uzdignu do najviπih vrhova vlasti. Time su se ponosili i govorili kako „svako Ture moæe biti sultan“. Tako su se mnogi janiËari, Srbi, Grci i Arbanasi, uzdigli do poloæaja vezira i velikih vezira.

NajveÊi uspeh postigao je Srbin Mehmed-paπa SokoloviÊ, koji je na poloæaju velikog vezira bio za vreme trojice sultana. S tog poloæaja je mnogo Ëinio za dobrobit svog naroda.

NajveÊi deo stanovniπtva balkanskih zemaqa nalazio se u poloæaju raje. Mawi deo, naroËito feudalni sloj, preπao je u islam. Najmasovniji prelazak u islam bio je u Bosni jer hriπÊanstvo na tim prostorima nikada nije uhvatilo dubqe korene. NajËeπÊi motiv za prelazak u islam bio je oËuvawe poseda i privilegija i neravnopravan poloæaj u odnosu na muslimane. Muslimani hriπÊanskog porekla su oËuvali jezik, a Ëesto i obiËaje.

PITAWA

1. Kada je Osmansko carstvo bilo na vrhuncu moÊi?

2. Ko je Ëinio vladajuÊi sloj u Osmanskom carstvu? Kakve je obaveze raja imala prema sultanu. Zbog Ëega su neki hriπÊani imali odreene povlastice u Turskoj?

3. Navedite nekoliko razloga prelaska u islam.

4. Po Ëemu se tursko ureewe razlikovalo od ureewa u evropskim zemqama?

5. ProËitajte roman Ive AndriÊa Na Drini Êuprija.

Srbi pod turskom vlaπÊu

Padom srpskih zemaqa pod tursku vlast srpski narod je razbijen i podeqen u πest ejaleta i desetine sanxaka. Turci su tom podelom nastojali da spreËe svaku moguÊnost organizovawa i podizawa ustanka. Poput drugih hriπÊanskih naroda na Balkanu, Srbi su dospeli u poloæaj raje. Iako su obraivali sopstvenu zemqu, nasleenu baπtinu, spahijama su plaÊali desetinu. Bili su vezani za zemqu i nisu je smeli napuπtati, a ako bi pobegli, spahije su imale pravo da ih vrate i posle petnaest godina. Ukoliko kmet ne obrauje zemqu tri godine ili ostane bez naslednika, spahija je mogao da mu je oduzme i dodeli je drugom. Osnovna daæbina bio je haraË, obavezan za svakog punoletnog, za rad sposobnog muπkarca. Visina haraËa se mewala u pojedinim vremenima turske vladavine, a wegovo sakupqawe uvek je praÊeno nasiqem. Uz haraË je iπao i niz vanrednih nameta, a najstraπniji je bio danak u krvi. Tokom turskih osvajawa poloæaj Srba je bio donekle podnoπqiv, ali se krajem 16. veka pogorπao. U prvoj polovini 16. veka intenzivno je sprovoena islamizacija. Prelaskom u islam hriπÊani su postajali poturËewaci i dobijali prava kao i Turci. Nasilna islamizacija je preduzimana povremeno jer Turcima nije bio interes da sve hriπÊane prevedu u islam poπto je hriπÊanska raja plaÊala poreze i snosila brojne druge obaveze.

Srpska crkva. VeÊinski deo srpskog stanovniπtva odupro se islamizaciji i ostao dosledan hriπÊanskoj veri, dok je mawi deo, uglavnom niæe plemstvo, preπao u islam. Srbima je izgubqenu dræavu zamenila crkva i qudi su se o svim pitawima, ukquËujuÊi i meusobne sporove, umesto turskim vlastima, obraÊali svom sveπtenstvu. Crkva je oËuvala nacionalni identitet i kulturno naslee i neposredno uËestvovala u pruæawu otpora osvajaËima.

Od poËetka turske okupacije crkvi su nametnute prevelike daæbine, crkvena imawa su uzurpirale i prisvajale spahije, crkve i manastiri su pqaËkani, ruπeni i pretvarani u xamije. Srpska patrijarπija je imala uticaj samo u severnim predelima jer je na jugu jurisdikcija Ohridske arhiepiskopije obuhvatala i samo sediπte dotadaπwe patrijarπije ‡ PeÊ. U crkvenoj hijerarhiji su preovladavali Grci. Kada je patrijarh Pavle preduzeo obnovu srpske crkve, Ohridska arhiepiskopija je, preko uticajnih Grka na sultanovom dvoru, onemoguÊila wegov rad i Srpska patrijarπija je 1541. ukinuta. Saradwa Srba s Turcima u vreme osvajawa Banata i Ugarske, doprinela je da Turci promene odnos prema Srbima. Mehmed-paπa SokoloviÊ, Srbin iz okoline Viπegrada, bio je najbliæi

Jurisdikcija PeÊke patrijarπije

saradnik sultana Sulejmana II, wegov veliki vezir. Kao glavni strateg u ratu s Austrijom i Ugarskom, stekao je sultanovo poverewe, pa su i wegovi roaci dobili visoke poloæaje (rumelijskog i budimskog beglerbega i bosanskog paπe). Zbog uticaja Srba, na Porti i sultanovom dvoru su, pored turskog, u sluæbenoj upotrebi bili srpski jezik i ÊiriliËno pismo. Veliki vezir Mehmed-paπa je 1557. izdejstvovao dozvolu za obnavqawe PeÊke patrijarπije, a wegov brat Makarije izabran je za srpskog patrijarha. Jurisdikcija PeÊke patrijarπije se πirila i poËetkom 17. veka imala je Ëetrdeset episkopija koje su obuhvatale Srbiju, Bosnu, Crnu Goru, deo Makedonije i juænu Ugarsku. Srpska crkva je dobila πiroku autonomiju i sve viπe postajala politiËka organizacija. Visoki crkveni dostojanstvenici dobili su pravo da sude pravoslavnim vernicima u crkvenim sporovima i u oblasti braËnog i naslednog prava. Uticaj patrijarha u narodu bio je jednak ranijem vladarskom, te je kao narodni stareπina odgovarao za red i mir. NegujuÊi nemawiÊke tradicije i nacionalnu svest, crkva je preuzela

ulogu ujediniteqa srpskog naroda pod turskom vlaπÊu.

Kriza turskog sistema i poËeci otpora. Poπto su krajem 16. veka zaustavqena turska osvajawa, doπlo je do naglog opadawa turske imperije i slabqewa centralne vlasti. Ceo upravni aparat i sudstvo, koje je ionako bilo loπe, zahvatila je korupcija. U uslovima opπteg bezakowa pomoÊu novca se dolazilo do visokih zvawa i poloæaja. Spahiluci su pretvarani u nasledna imawa. Pripadnici muslimanske raje dobijali su Ëitluke, posede za koje su plaÊali odreene daæbine. Ti posednici su se zvali Ëitluk sahibije, a hriπÊani koji su obraivali Ëitluke ËivËije. »itluËewe je poprimilo takve razmere da su spahijske i muslimanske porodice pod svoju kontrolu stavqale Ëitave gradove i oblasti. Centralna vlast je izgubila kontrolu i Tursku je zahvatila anarhija.

Teπki uslovi æivota, gotovo ropski poloæaj, haraË i druge vrste nameta, svakodnevna maltretirawa i poniæewa, primorali su Srbe da se odupru nasiqu. Zavisno od okolnosti, otpor je organizovan u vidu hajduËije, uskoËkih akcija, ustanaka i uËeπÊa u ratovima velikih sila od 16. do kraja 18. veka. Kad god bi Austrija, Rusija i Venecija (MletaËka republika) zaratile s Turskom, uvek su pozivale hriπÊane na ustanak. Od svih pokorenih balkanskih naroda jedino su se Srbi redovno odazivali i masovno uËestvovali u svim ratovima protiv Turske. Po okonËawu ratova, velike sile u mirovnim ugovorima nisu ni pomiwale Srbe, veÊ su ih prepuπtale na voqu Turcima, koji su, obnavqajuÊi svoju vlast, uvek sprovodili odmazde praÊene najsvirepijim zverstvima i nasiqima.

Hajduci su odmetnici od vlasti, kojih je bilo i pre dolaska Turaka. Zbog turskog nasiqa haduËija se raπirila na celom Balkanu. HajduËke Ëete su brojale deset do trideset qudi, na Ëelu sa stareπinom harambaπom ili barjaktarom. Muwevito su napadali karavane, Turke haraËlije i zulumÊare (nasilnike) i izmicali poteri. U vreme ratova hriπÊanskih zemaqa s Turskom hajduËija je bila jezgro ustaniËke vojske, a Ëesto i predvodnik borbe za nacionalno osloboewe. U narodnim pesmama su opevani istaknuti hajduci Starina Novak (Debeqak), Stari Vujadin, Mali Radojica. Turske vlasti su zbog hajduËije na pogodnim mestima, duæ puteva, podizale palanke u koje su smeπtali mawe vojne posade radi zaπtite i pribeæiπta trgovaca i

putnika. Selima uz puteve davane su mawe povlastice da obezbeuju siguran prolaz trgovcima. Uskoci su veÊinom bili izbeglice iz krajeva koje su zaposeli Turci. Nisu se mnogo razlikovali od hajduka jer su i oni nastojali da Turcima nanesu πto veÊe πtete. Naseqavali su pograniËne oblasti MletaËke republike (Sew, Makarska krajina, Boka Kotorska) i Austrije, odakle su upadali na tursku teritoriju, ruπili odbrambena utvrewa, pqaËkali Turke i palili wihova naseqa. Junaπtvom su se do legende uzdigli uskoci Stojan JankoviÊ, Ilija SmiqaniÊ, Bajo NikoliÊ ‡ Pivqanin, Limo Barjaktar, opevani u epskim narodnim pesmama.

Ustanci. Za vreme austrijsko-turskog rata (1593‡1606) u Banatu je 1594. godine izbio ustanak pod vostvom vrπaËkog episkopa Tivodora TivodoroviÊa. Ustanici su oslobodili Vrπac, BeËkerek, Titel i BeËej, ali uskoro je veÊina wih izginula u sudaru s vojskom budimskog i temiπvarskog beglerbega. Voa ustanika episkop TivodoroviÊ uhvaÊen je i æiv odran. Ostatak ustaniËkih Ëeta prikquËio se austrijskoj vojsci i nastavio rat protiv Turaka. SledeÊe (1595) godine i erdeqski knez je zaratio protiv Turske, a s wim su vojevali i srpski odredi –ora Slankamenca Raca, Deli Marka i Save Temiπvarca. »ete Deli Marka su upadale na teritoriju Turske do juænih granica Bugarske.

HercegovaËki mitropolit Visarion i knez Grdan pobunili su narod, pa je ustanak 1597. godine zahvatio i Hercegovinu. To potvruje postojawe nacionalnog pokreta Srba, kojim je rukovodio patrijarh Jovan Kantul. Patrijarh je krojio planove za obnovu srpske dræave i na

Zapad uputio emisare s molbom da se pokrene πira akcija protiv Turske ali, kao i mnogo puta ranije, postavqalo se pitawe unije crkve. Pasivnost Zapada primorala ga je da se okrene ka Rusiji, s kojom su od ranije uspostavqene dobre veze.

PITAWA

1. Obnovite Pad srpskih zemaqa pod tursku vlast.

2. Po Ëemu su se razlikovale hriπÊanska i islamska raja?

3. Zbog Ëega se naglo pogorπao poloæaj Srba u Turskoj od kraja 16. veka?

4. Kako se turska vlast odnosila prema srpskoj crkvi i wenoj imovini? Koji je dogaaj bio povod za ukidawe PeÊke patrijarπije oko 1541. godine?

5. »ijom je zaslugom obnovqen rad PeÊke patrijarπije? Koje su okolnosti uticale na obnavqawe rada PeÊke patrijarπije 1557. godine?

6. Kako je bila organizovana crkva i kakvu je ulogu imala za vreme turske vladavine?

7. ProËitajte kwigu Radovan SamarxiÊ, Mehmed-paπa SokoloviÊ.

8. Kako se bezakowe koje je zahvatilo Tursku od kraja 16. veka odrazilo na poloæaj srpskog naroda?

9. Na koji je naËin stanovniπtvo pruæalo otpor turskom nasiqu?

10. Profesor srpskog jezika Êe vam pomoÊi da odaberete i pro£itate najlepπe pesme hajduËkog i uskoËkog ciklusa.

11. Koji su krajevi bili obuhvaÊeni ustankom 1594. i 1597. godine?

12. U kakvoj su vezi ustanci u Banatu i Hercegovini sa austrijsko-turskim ratom 1593‡1606?

13. Kako su se Turci svetili zbog ustanka Srba u Banatu?

narodima u Turskoj da se dignu na ustanak. Pozivu su se odazvali Srbi i Grci. Dok su austrijske trupe zauzele Barawu, BaËku i Srem, srpski ustanici su proterali Turke iz severne Dalmacije, Like i Krbave. Uskoci iz Ravnih Kotara, predvoeni Stojanom JankoviÊem, upadali su u turske oblasti do GlamoËa, Livna i Mostara. Bajo Pivqanin je vojevao na podruËju Boke Kotorske.

Od 1686. godine srpske ustanike liËno je predvodio patrijarh Arsenije ¶¶¶ »arnojeviÊ. Kad je austrijska vojska (general Pikolomini) 1689. zauzela Skopqe, sa patrijarhom je kod Prizrena bilo oko dvadeset hiqada ustanika. Te snage su imale znaËajnu ulogu u oslobaawu Prizrena, PeÊi i drugih mesta.

Turci s istoka dospeli su do Niπa. Nekoliko hiqada Srba i tri hiqade austrijskih vojnika, branilo je Niπ dvadeset pet dana. Austrijski komandant se potom sporazumeo s Turcima, predao im grad sa oko Ëetiri hiqade Srba vojnika i wihovih porodica. Kad se austrijska vojska povukla, Turci su 10. septembra 1689, i pored obeÊawa da neÊe preduzimati odmazdu, pobili sve Srbe.

Tokom BeËkog rata Srbima se za vou nametnuo erdeqski plemiÊ, grof –ore BrankoviÊ. TvrdeÊi da je potomak despota BrankoviÊa, caru Leopoldu I je 1688. „u ime naroda Ilirika“ uputio predstavku i zahtevao da se po osloboewu od Turske na Balkanu osnuje slobodna dræava kojom bi on vladao kao despot, priznajuÊi vrhovnu vlast habzburπkog cara. Iz Orπave je (maja 1689) uputio proglas kojim je narod pozvao na ustanak. Kako je broj pristalica grofa –ora BrankoviÊa brzo rastao, beËki dvor ga je, 1690. priznao za

Austrijsko-turski ratovi i seobe Srba od 16. do 18. veka

Izbijawem Velikog (BeËkog) rata zemqe ‡ Ëlanice Svete lige uputile su poziv hriπÊanskim

vojvodu, imajuÊi u vidu znaËaj Srba u ratu. Austrijske vlasti su iskoristile wegov uticaj u narodu, ali je stvarawe slobodne dræave na Balkanu bilo protivno interesima Austrije, pa je na prevaru uhvaÊen i zatoËen u bawi Heb, gde je i umro 1711. U zatoËeniπtvu je napisao obimnu Slavenoserbsku hroniku u pet kwiga. Velika seoba Srba. Uskoro je izbila kuga od koje je umro i Pikolomini i austrijska vojska se, posle poraza kod KaËanika 1690, povlaËila ka Savi i Dunavu. Za wom su iπle tatarske horde iz sastava turske kowice i nad srpskim stanovniπtvom sprovodile straviËnu odmazdu. Zbog takvih zverstava s austrijskom vojskom su, pod vostvom patrijarha Arsenija III, krenule mase izbeglica iz centralnih delova sredwovekovne Srbije, od Skopqa do Beograda (Kosova i Metohije, Poniπavqa, Pomoravqa, ©umadije). To izgnanstvo, u istoriji poznato kao Velika seoba Srba, zbilo se usred zime, pa su izbeglice, pored kuge i gladi, umirale i zbog studeni. Mnoge grupe bespomoÊnog naroda sustigli su i isekli turski kowanici. Do leta 1690. u Beogradu se prikupilo trideset‡Ëetrdeset hiqada porodica. Pred opasnoπÊu

da Turci zauzmu Beograd, odræan je narodni sabor srpskih izbeglica. Sabor i patrijarh Arsenije ¶¶¶ uputili su episkopa Isaiju –akoviÊa u BeË da od cara Leopolda ¶ traæi dozvolu da se Srbi nasele u granice Austrije i da dobiju crkvenu samoupravu. Car je priznao Srbe kao narodnu zajednicu i avgusta 1690. izdao prvu „Privilegiju“, dodequjuÊi im crkvenu autonomiju i odreena politiËka prava (pravo izbora arhiepiskopa i odræavawa narodno-crkvenih sabora).

Posledwi izgnanici napustili su Beograd 6. oktobra i preπli u Ugarsku, koja je tada osloboena od Turaka i prikquËena Habzburπkoj monarhiji. S carevom dozvolom, Srbi su se naselili u Ugarskoj, BaËkoj, Barawi, gradovima duæ Dunava i severno od Budima (u Sent Andreji).

Odlaskom Arsenija III Porta je 1691. za peÊkog patrijarha postavila Grka Kalinika, od koga je oËekivala da umiri Srbe. Wegova nadleænost je 1699. ograniËena na srpske zemqe pod turskom vlaπÊu. KarlovaËkim mirom je iz sastava PeÊke patrijarπije izdvojena Kruπedolska (KarlovaËka) mitropolija kao posebna crkvena oblast u Ugarskoj i drugim delovima Habzburπke monarhije. Manastir Kruπedol su Turci poruπili 1718, pa je sediπte mitropolije premeπteno u Sremske Karlovce.

Zbog uËeπÊa u ratu na strani Austrije, ponovno osvajawe Srbije 1690. godine praÊeno je krvavim odmazdama ‡ nabijawem na kolac, pqaËkom, odvoewem u robqe. Stotine naseqa i mnogi gradovi (Niπ, Novi Pazar, Prokupqe, Kruπevac) spaqeni su i uniπteni.

Prema zapisu jednog savremenika „Zemqa srpska zapuste sva i gradovi svi i sela i manastiri i crkve... i leæahu leπevi umrlih qudi po svim selima i svim putevima...“

Pustoπewe i ruπewe PeÊke patrijarπije, manastira Lesnovo, –urevih stupova, SopoÊana i DeËana imalo je za ciq da zastraπi Srbe i odvrati ih i od pomisli na ustanak. Meutim, æeqa za slobodom bila je jaËa od svega i Srbi su, opet, svojim odredima uËestvovali u mletaËko-turskom ratu (1716‡1718), u koji je uπla i Austrija.

Austrija (Eugen Savojski) je zauzela severnu Srbiju sa Beogradom, Banat i deo severne Bosne

i te oblasti dobila PoæarevaËkim mirom 1718. Ali, ni taj rat nije proπao bez izgnanstva Srba, koji su se u velikom broju iz Bosne naselili u mletaËku Dalmaciju i pokrajine pod habzburπkom vlaπÊu.

PripremajuÊi se za novi rat, kojim je nameravala da ostvari prevlast na Balkanu, Austrija se, kao i dotada, oslawala na Srbe. Tajnim sporazumom sa patrijarhom Arsenijem IV JovanoviÊem ©akabentom obezbedila je wihovu podrπku. Kad je poËeo rat (1737‡1739) u austrijskoj vojsci se borilo 3 000 Srba, a patrijarh je na podruËju Priπtine, VuËitrna, Niπa, Bele Palanke i Novog Pazara, digao na ustanak joπ 10 000 qudi. Turci su saznali za wegove veze sa Austrijom, ali on je uspeo da pobegne iz PeÊi i iz Patrijarπije ponese najveÊe dragocenosti. Sa oko 3 000 qudi stigao je u Beograd, gde mu je narod priredio veliËanstven doËek i odao mu priznawe. Kad je, u bici kod Grocke 1739. austrijska vojska poraæena, mirom u Beogradu je izgubila sve πto je dobila u prethodnom ratu. S austrijskom vojskom je, pod patrijarhom Arsenijem IV, krenuo veliki iseqeniËki talas u juænu Ugarsku, Druga velika seoba Srba, koja je dovela do „druge zapustelosti Srbije“. Nepune tri decenije kasnije sultan Mustafa III ukinuo je PeÊku patrijarπiju (1766) i zabranio da se ubuduÊe ikada osnuje posebna srpska patrijarπija. Do kraja 18. veka iz Srbije se, severno od Save i Dunava, narod iseqavao u osam velikih ta-

lasa, ne raËunajuÊi pojedinaËne i grupne migracije i prebegavawa pojedinaca, kojima se ni broja ne zna. U podruËja iz kojih su izgnani Srbi, posebno u kosovsko-metohijsko i zapadnomakedonsko, tokom 18. i poËetkom 19. veka, masovno su se naselili islamizovani Arbanasi.

Za vreme posledweg austrijsko-turskog rata (1788 1791) austrijske vlasti su osnovale dobrovoqaËke jedinice, tzv. frajkore, sastavqene od Srba iz Beogradskog paπaluka. Jedan od dobrovoqaca u frajkoru bio je i KoËa AnelkoviÊ, imuÊni trgovac, koga je austrijski car zbog vojniËkih uspeha unapredio u Ëin kapetana. Kad je poËeo rat, preπao je u Srbiju i organizovao sopstveni odred s kojim je ratovao na podruËju Poæarevca, Palanke, Kragujevca, BatoËine (KoËina krajina). Pored odreda kapetana KoËe, u Srbiji je ratovao i frajkor majora Mihaila MihaqeviÊa u kome su se borili kapetan RadiË PetroviÊ, Aleksa NenadoviÊ i Karaore. Srpska vojska organizovana u okviru frajkora i odreda (preko 10 000 qudi) oslobodila je veÊi deo Srbije i pomogla Austriji da zauzme Beograd.

Kada se 1790. godine austrijska vojska povukla, dobrovoqaËki odredi su raspuπteni. Uskoro je doπlo do primirja i Austrija je avgusta 1791. godine, mirovnim ugovorom zakquËenim u Sviπtovu, Srbiju opet prepustila Turcima.

Privreda. Privreda je u srpskim zemqama pod turskom okupacijom doæivela potpuni krah; rudarska proizvodwa je prestala, a mnogi gradovi poruπeni i zapusteli. Umesto napretka privreda se vratila na nivo naturalne jer su wenu osnovu predstavqali zemqoradwa i stoËarstvo. Zanatstvo je u balkanskom delu Turske skoro iskquËivo sluæilo za vojne potrebe, dok je trgovina imala πiri znaËaj.

Kad se ustalila turska vlast, Turci su obnavqali stare srpske gradove i oko vojnih srediπta i uz vojne logore duæ drumova podizali palanke. NajznaËajniji gradovi bili su i daqe Niπ, Novo Brdo, Smederevo, Uæice i Kruπevac, kome je promeweno ime pa je nazvan Alaxahisar. Na podruËju Vojvodine vaænu ulogu imali su Sremska Mitrovica, Sremski Karlovci, BaË, Sombor i BeËkerek. TipiËno turska gradska naseqa su palanke i kasabe (varoπice), meu

kojima se izdvajaju Aleksinac, Raæaw, ParaÊin, Smederevska Palanka (Hasan-paπina palanka), u kojima su veÊinom æivele zanatlije. Gradovi su poprimili istoËwaËki izgled i imali Ëarπiju s duÊanima i zanatskim radwama, mahale, javne graevine ‡ xamije, karavansaraje, hanove, πkole, amame, Ëesme i πedrvane. Gradsko stanovniπtvo je bilo πarolikog etniËkog porekla, veÊinom islamizovani hriπÊani i stranci ‡ Grci, Jermeni, Jevreji, Turci. DuÊani su uglavnom bili u vlasniπtvu muslimana, dok su zanatlije i putujuÊi trgovci mogli biti pripadnici raznih nacija. Ipak, svako ko se bavio nekom vaænijom delatnoπÊu i teæio bogaÊewu morao je da prihvati turski poredak i da primi islam. Od zanata bili su zastupqeni sabqarski, puπkarski, saraËki, potkivaËki, kovaËki i sl. Predmet turske trgovine bile su sirovine ‡ vuna, vosak, æito, koæa, krzno, stoka ‡ koje su se izvozile na zapad, a sa zapada su uvoæeni manufakturni proizvodi.

Izgled turske palanke

PITAWA

1. Koje su se hriπÊanske zemqe suprotstavile Turskoj tokom BeËkog rata 1683‡1699?

2. Kako su Srbi organizovali otpor tokom BeËkog rata? Koji su se krajevi digli na ustanak za vreme rata?

3. Kakve su posledice uËeπÊa Srba u BeËkom ratu? Iz kojih se krajeva masovno iselilo srpsko stanovniπtvo za vreme BeËkog rata? Gde se naselilo to izbeglo stanovniπtvo?

4. Kakva je prava car Leopold dao Srbima izbeglim iz krajeva pod turskom okupacijom? Zbog Ëega se dokument o tim pravima naziva „privilegija“?

5. Kada su Sremski Karlovci postali crkveni centar Srba u Habzburπkoj monarhiji? Zbog Ëega je ukinuta PeÊka patrijarπija 1766. godine?

6. Zaπto je doπlo do Druge seobe Srba? Kakav znaËaj za Drugu seobu imaju PoæarevaËki i Beogradski mir?

7. Ko se naselio u opustoπene srpske krajeve?

8. Kakvu su ulogu imali Srbi u posledwem austrijsko-turskom ratu?

9. U kojoj je meri turski feudalni sistem uticao na privredu u Srbiji? Kako se u to vreme razvijala privreda na Zapadu?

10. Kakav je bio etniËki sastav gradskog stanovniπtva u Srbiji? ©ta se promenilo u arhitekturi gradova?

SRBI U HABZBUR©KOJ MONARHIJI I UGARSKOJ

Vojna granica

Posle MohaËke bitke (1526) i turskog osvajawa Ugarske (1541) Srbi su naseqavani u neosvojene delove Ugarske (Slavoniju i Hrvatsku) i MletaËku republiku (Dalmaciju). Hrvatsko plemstvo, preostalo iza MohaËke bitke, na saboru u Cetingradu (1527) potËinilo se Austriji i habzburπkog cara priznalo za svog kraqa, s tim da Austrija brine o odbrani ostataka Hrvatske. Habzburπki car se obavezao da u Hrvatskoj dræi hiqadu kowanika, kao i izvestan broj vojnika u Krawskoj. Kako te snage nisu bile dovoqne, austrijske vlasti su radi odbrane granice na svoju stranu privlaËile Srbe sa teritorija pod turskom okupacijom i naseqavale ih u opustoπene predele zapadne Slavonije, Korduna, Banije i daqe na zapad, do

Metlike i Æumberaka u danaπwoj Sloveniji. Austrija je u drugoj polovini 16. veka u graniËnom pojasu prema Turskoj osnovala Vojnu granicu (krajinu).

Turska je takoe u svom graniËnom pojasu prema Austriji (Slavoniji, Lici, Krbavi), na prvoj liniji odbrane, osnivala krajine u kojima je stacionirala pomoÊne trupe sa Srbima krajiπnicima. Tako su se Srbi graniËari i krajiπnici meusobno borili i ginuli kao predstraæe austrijske i turske vojske.

SluæeÊi kao graniËari, sa zadatkom da spreËavaju upade turskih Ëeta iz Bosne, Srbi su od Austrije dobijali zemqu i izvesne povlastice. Wihov poloæaj je regulisan dodelom prvih povlastica 1538. godine, kad su dobili pravo da biraju seoske knezove, oficire, sudije. Car Rudolf II Habzburπki je 1579. Vojnu granicu

dao na upravu nadvojvodi Karlu II ©tajerskom, koji je na reci Kupi, izgradio pograniËnu tvravu. Tvrava, po wemu nazvana Karlovac, postala je sediπte Vojne granice (krajine), koja se prostirala od mora, preko Sewa do Kupe (KarlovaËki generalat). Deo granice prema Turskoj (Banska krajina) nekoliko decenija πtitila je Hrvatska.

Objavqivawem Vlaπkih statuta (Statuta Valachorum) Austrija (Ferdinand ¶¶) je 1630. godine izdvojila Vojnu granicu iz sastava Hrvatske i utvrdila wen status. Srbi su priznati kao zajednica, potvrene su im povlastice, vlasniπtvo nad zemqom, pravo izbora knezova i sudija. Granica je potËiwena austrijskom ministarstvu rata u BeËu, pa je Srbima bilo zabraweno svako okupqawe izuzev u vreme izbora. Uz to su im nametnute dodatne obaveze ‡ morali su da ratuju i izvan Krajine, u svim ratovima koje je vodila Austrija.

Povlastice date Srbima Vlaπkim statutima kasnije su na razne naËine ograniËavane i osporavane. Protiv wih su od poËetka bili zagrebaËki nadbiskup, hrvatski ban i sabor. Hrvatsko plemstvo je nastojalo da se one ukinu i Vojna granica vrati u sastav Hrvatske jer su kmetovi iz Hrvatske prebegavali u Granicu, gde su seqaci bili slobodni. Ugarsko plemstvo se takoe protivilo srpskim „privilegijama“ i zahtevalo da se ukinu, a Srbi potËine kao kmetovi. KatoliËka crkva je uporno nastojala da Srbe pokatoliËi i pounijati i zahtevala da joj plaÊaju desetinu. Posle BeËkog rata 1699. Vojna granica je proπirena od uπÊa reke Une u Savu do Karpata, kada su duæ Save, Dunava, Tise i Moriπa osnovane nove krajine, Posavsko-podunavska (od Gradiπke

do uπÊa Tise) i Potisko-pomoriπka (od uπÊa Tise do Erdeqa). U nove krajine naseqeni su Srbi prispeli u Ugarsku za vreme Velike seobe pod patrijarhom Arsenijem III, kad su ponovo priznati kao narodna zajednica. S obzirom na to da su Srbi, povlaËewem Turaka, postali veÊinsko stanovniπtvo u Sremu, istoËnoj Slavoniji, BaËkoj i Banatu, Austrija je u 18. veku preduzela kolonizaciju i u te zemqe naselila Nemce, Maare, »ehe, Slovake, Rusine. Odnos austrijskih vlasti prema Vojnoj granici mewao se u zavisnosti od potreba. Prava Srba graniËara su u vreme ratova priznavana i potvrivana, a u miru stalno suæavana i svoena na crkveno-πkolsku autonomiju.

Granica je postala izvor sposobnih i uveæbanih ratnika koji su za raËun Habzburπke monarhije ratovali na svim ratiπtima. Koliko su Srbi bili zastupqeni u austrijskoj vojsci najboqe ilustruje podatak da je Vojna krajina, na podruËju danaπwe Hrvatske, poËetkom 18. veka imala oko milion stanovnika i davala 60 000 vojnika, a u celoj Monarhiji je 1740. regrutovano 80‡100 000 hiqada vojnika. U Krajini je svaki sedmi muπkarac bio vojnik, a u ostalom delu Habzburπke monarhije, od 64 muπkarca samo jedan je regrutovan u vojsku.

Srbi vojnici i oficiri su u odnosu na Nemce bili obespravqeni i diskriminisani jer, ma kako bili sposobni, nisu mogli napredovati u viπa zvawa.

Oduzimawe „privilegija“, uvoewe raznih nameta, pretvarawe graniËara u kmetove i wihovo podreivawe æupanijskoj vlasti nagnalo je Srbe da napuπtaju sluæbu, a mnoge i da se isele iz Habzburπke carevine. Tako se iz dela granice oko Moriπa i Tise 1751/53. u Rusiju, u podruËje oko reke Dwepra, preselilo na desetine hiqada Srba graniËara i wihovih porodica, gde su obrazovali Novu Serbiju i Slavjanoserbiju.

Slabqewem Turske Vojna granica je izgubila znaËaj tako da je sredinom 19. veka poËela demilitarizacija (razvojaËewe) Hrvatsko-slavonske krajine, da bi 1881. godine bila pripojena Banskoj Hrvatskoj.

SliËno stawe vladalo je i meu srpskim civilnim stanovniπtvom, na koje je vrπen svakojaki pritisak. Ugarski parlament je 1723. doneo odluku da se svi doseqeni Srbi kao kmetovi potËine maarskom plemstvu.

Slabqewu svog poloæaja doprineli su i sami Srbi sukobima graanstva i sveπtvenstva.

PITAWA

1. Na koji su naËin Habzburgovci i Turci πtitili meusobne granice. Koji su gradovi bili sediπta Vojne krajine?

2. Kako je Vlaπkim statutima iz 1630. regulisan poloæaj Srba u Vojnoj krajini? Zbog Ëega je Leopold ¶ 1667. godine izdao nove Vlaπke statute?

3. Zbog Ëega je proπirena Vojna krajina osnivawem Posavsko-podunavske i Potisko-pomoriπke krajine?

4. Od Ëega je zavisio odnos austrijskih vlasti prema krajiπnicima? Koliki je broj ratnika davala Krajina u odnosu na celu Monarhiju?

5. Zbog Ëega su se Srbi iz Vojne granice iseqavali u Rusiju?

6. Kada su Srbi u iz Vojne granice pripojeni Banskoj Hrvatskoj, a Srbi u Ugarskoj potËiweni maarskom plemstvu? Zbog Ëega je razvojaËena Vojna granica?

Vojvodina

Odlukom ugarskog parlamenta Srbi su 1791. godine postali ravnopravni graani Ugarske, ali ravnopravnost nije primewivana u praksi. Maari su izbegavali zvaniËno ime naroda ‡ Srbi i upotrebqavali uvredqiva imena kao πto su „Raci“ ili „neunijati grËkog rituala“. Pored toga, sprovodili su maarizaciju i nametali maarski jezik. Tome se suprotstavqala srpska graanska inteligencija, naroËito mladi qudi, koji su pod uticajem francuskog prosvetiteqstva bili nosioci novih politiËkih ideja.

Izbijawem Revolucije 1848. godine Maarska se odvojila od Austrije i proglasila nezavisnost, πto su Srbi pozdravili. Jedna srpska delegacija je vostvu maarske revolucije Ëestitala na uspehu i iznela zahteve da Srbi u okviru Ugarske dobiju autonomiju sa svojim vojvodom, grbom i zastavom, da dobiju zaπtitu pravoslavne vere i pravo na upotrebu narodnog jezika i Êirilice. Voa revolucije Lajoπ Koπut je grubo istupio prema srpskoj delegaciji i upozorio da Êe „sva sporna pitawa sa Srbima reπiti maËem“. Zbog takvog stava maarskog vostva u Sremskim Karlovcima je 1‡3. (13‡16.)

maja 1848. sazvana skupπtina najistaknutijih

narodnih predstavnika iz Ugarske, na kojoj je proglaπena Srpska vojvodina. U sastav Vojvodine trebalo je da uu BaËka, Banat, Srem i Barawa.

Na Majskoj skupπtini je za vojvodu proglaπen graniËarski pukovnik Stevan ©upqikac, a mitropolit Josif RajaËiÊ za patrijarha. Ustanovqen je Glavni odbor, koji je predstavqao neku vrstu vlade, sa –orem StratimiroviÊem na Ëelu, a u svim veÊim mestima pododbori. Objavqeno je sklapawe saveza sa Hrvatskom („trojednom kraqevinom na temeqima slobode i savrπene jednakosti“).

Ugarska vlada i beËki dvor su proglaπewe Vojvodine nazvali buntovniËkim postupkom. Protiv Srba u Vojvodini poËeo je pravi rat i oni su osnivali vojne odrede koji su tokom leta 1848. vodili æestoke bitke sa Maarima. »as je pobeivala jedna, Ëas druga strana, i u mnogim mestima je nastalo pustoπewe. Iz Srbije su pristigli mnogi dobrovoqci, koje je predvodio Stevan KniÊanin.

U jesen 1848. Austrija je objavila rat Maarskoj, pa su joj vojvoanski Srbi postali prirodni saveznici. To je uticalo da Austrija i zvaniËno, 15. decembra, prizna „Vojvodstvo Srbiju i Tamiπki Banat“ kao zasebnu krunsku oblast. Habzburπki car je ujedno bio i srpski vojvoda. Vojvodina je posle priznawa izdvojena iz sastava Ugarske i potËiwena Austriji. Za sediπte Vojvodstva je umesto Novog Sada, gde su Srbi Ëinili veÊinu, odreen Temiπvar. Maari su pruæali junaËki otpor udruæenim vojskama Nemaca, Srba, Hrvata i Rumuna, koje je BeË slao protiv wih. Car Franc Jozef se najzad za pomoÊ obratio ruskom caru, pa je ruska vojska uguπila maarsku revoluciju i Habzburπku monarhiju spasila od raspada.

skupπtina 1848. godine

Slomom maarske revolucije u Monarhiji je zaveden apsolutizam, koji je strogo sprovodio ministar unutraπwih dela Aleksandar Bah. U πkole i administraciju uveden je nemaËki jezik, zavedena cenzura na sve πto se πtampa i objavquje, kako bi se spreËio proces nacionalnog osamostaqewa. Srbi su u tim okolnostima uËinili ono πto je bilo najracionalnije ‡ okrenuli se kwiæevno-istoriografskom radu, u Ëemu je vaænu ulogu imala najveÊa kulturna ustanova u Srba toga vremena ‡ Matica srpska, osnovana u Peπti 1826. godine. Zbog rata sa Sardinijskom kraqevinom u severnoj Italiji, koju je pomagala Francuska, Austrija je popuπtala na unutraπwem planu i Ugarskoj uËinila ustupak. Decembarskim patentom 1860. Franc Jozef je ukinuo Vojvodinu i ona je opet postala deo Maarske. Iste godine u Austrijskom carstvu je ukinut apsolutizam i uveden ustav.

PITAWA

1. Koji su dogaaji podstakli Srbe u Ugarskoj da sazovu Majsku skupπtinu i proglase Vojvodinu?

2. Zbog Ëega je Austrija, na kraju, priznala Vojvodstvo Srbiju i tamiπki Banat?

3. Koji su gradovi bili politiËki i kulturni centri Srba u Ugarskoj?

4. Da li je Bahov apsolutizam u postojeÊim evropskim okolnostima mogao zaustaviti proces nacionalnog osloboewa pokorenih naroda?

SRBIJA U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA

Srpska revolucija

Beogradski paπaluk pred Prvi srpski ustanak Srbija je krajem 18. veka bila podeqena na nekoliko paπaluka. Vremenom je najveÊi uticaj stekao

Beogradski paπaluk, koji je u viπe navrata zauzimala Austrija. Sviπtovskim mirom (avgusta 1791) Austrija je izdejstvovala amnestiju za hriπÊane ‡ turske podanike. Turska je potom pristupila reformama radi uËvrπÊewa centralne vlasti i spreËavawa svog daqeg propadawa. Reforme je pokrenuo sultan Selim ¶¶¶, ali one su naiπle na snaæan otpor janiËara i visokog turskog plemstva, paπa i begova. Reformom je obuhvaÊeno i poboqπawe poloæaja potlaËenog hriπÊanskog stanovniπtva. Beogradski paπaluk je kao najisturenija provincija prema Evropi bio od posebnog znaËaja za Tursku, pa je Porta nastojala da reformama otkloni nezadovoqstvo Srba u Paπaluku i spreËi wihovo iseqavawe. NajæeπÊi protivnici reda i reformi bili su odmetnici ‡ janiËari, nasilnici i zloËinci, koji su se posle Sviπtovskog mira sklonili u Vidin na Dunavu i u Bosnu. Vlast u Vidinu je prigrabio Osman Pazvan-oglu, odmetnik i ogorËeni protivnik reformi, kod koga su utoËiπte naπli i Ëetvorica janiËarskih voa ‡ dahije Aganlija, KuËuk-Alija, Mula-Jusuf i Mehmed-aga FoËiÊ. Porta je 1793. janiËarima i wihovim voama zabranila povratak u Paπaluk, ali oni su sve Ëinili da sruπe vlast u Paπaluku koju je predstavqao beogradski vezir Haxi Mustafa-paπa. Opasnost od povratka janiËara nagnala je vezira da od Porte izdejstvuje fer-

mane kojima je 1794. Srbima zvaniËno priznata kneæinska samouprava sa oborknezovima u nahijama i seoskim knezovima u kneæinama, zagarantovana sloboda vere, utvren iznos obaveza, zabraweno nasiqe i omoguÊena slobodna trgovina. Povlastice su proπirene 1796, kada su oborknezovi dobili pravo da sakupqaju poreze i donekle, imali sudsku i upravnu vlast. Turci od tada nisu ulazili u srpska sela.

Pazvan-oglu je s janiËarskim voama u viπe navrata preduzimao napade na Paπaluk, pa je Haxi Mustafa-paπa za odbranu koristio Srbe i dopustio im da osnivaju sopstvene Ëete. Zbog napada janiËara 1797. ustanovqena je srpska narodna vojska.

Olakπice uvedene za vreme Haxi Mustafa-paπe (1793‡1801), koji je Paπalukom upravqao u saradwi s knezovima, imale su toliko dejstvo da je narod Turke, protivnike janiËara i dahija, nazivao „dobrim“ ili „carskim“, a vezira „srpskom majkom“ i „dobrim ocem“. Srbi su brzo razvili trgovinu izvozeÊi stoku u susednu Austriju. Trgovina je podsticajno delovala na unapreewe stoËarstva, a seqaci motivisani da viπe proizvode i samim tim poboqπaju svoj poloæaj. PutujuÊi trgovci, koji su od seqaka otkupqivali stoku, uzdigli su se iz mase kme-

tova i kao „vieniji“ (uticajniji) qudi izdvojili se u poseban druπtveni sloj, koji je prethodio graanstvu. Trgovci su uspostavili Ëvrste veze sa Srbima u juænoj Ugarskoj, gde je uveliko bilo razvijeno graanstvo, πto je uticalo i na politiËke prilike i kulturni napredak Srba u Paπaluku. Srpsko stanovniπtvo se u sve veÊem broju nastawuje u gradove, gde se bavi sitnom trgovinom i zanatstvom. Time se mewala i etniËka struktura gradova u Paπaluku, u kojima su dotle preovladavali stranci.

Proterivawe dahija i uvoewe izvesnog reda u turski upravni i sudski aparat predstavqali su, sami po sebi, takvo poboqπawe da je 1791. bila prekretnica posle koje je srpski narod, prvi put od gubitka sopstvane dræave, poËeo da æivi iole normalnim æivotom. Prilike su se tokom samo jedne decenije toliko izmenile da se u Paπaluk masovno doseqavalo stanovniπtvo iz ostalih balkanskih predela Turske.

Prvi srpski ustanak (1804‡1813). Posle Napoleonovog osvajawa Egipta i Sirije, Porta je Pazvan-oglua priznala za vidinskog paπu i 1799. dopustila povratak janiËara u Beogradski paπaluk. JaniËarske voe ubile su Haxi Mustafa-paπu i 1801. zavele strahovladu. Paπaluk su meusobno podelili na Ëetiri dela i uspostavili sopstvenu vlast. Srbima su ukinuli sve povlastice i obezvredili ulogu oborknezova. U svim selima su podigli hanove sa subaπama i oruæanom posadom od nekoliko janiËarskih vojnika ‡ sejmena. Da bi πto pre stekli bogatstvo, dahije su uvele kuluk i brojne namete. Imali su potpunu kontrolu nad trgovinom i ubirali prihode od umruka (carina) i skela. Srbi su Porti i sultanu upuÊivali æalbe na nasiqe dahija, koje su osuivale i spahije i pokuπavali da sruπe wihov reæim. Kako nije bilo odgovora na æalbe, istaknutiji knezovi, predvoeni obor knezom Aleksom NenadoviÊem, poËeli su pripreme za ustanak. Preko svojih sunarodnika iz Austrije nabavqali su oruæje.

Kad su saznali za pripremu ustanka, dahije su pokuπale da ga spreËe pogubqewem oko sedamdeset najistaknutijih narodnih prvaka, meu kojima su bili Aleksa NenadoviÊ i Ilija BirËanin. „SeËa knezova“ je ubrzala dizawe ustanka u ©umadiji i wegovo πirewe na ceo Paπaluk. Preostali knezovi i mnoπtvo naro-

da izbegli su u πume, gde su, u saradwi sa hajducima Stanoja Glavaπa, s kojima su bili povezani Karaore, Janko KatiÊ, Sima MarkoviÊ i drugi, osnovani oruæani odredi.

Na skupu u Oraπcu 14. februara 1804. (na Sretewe) doneta je odluka o dizawu bune na dahije. Za vou je izabran –ore PetroviÊ ‡ Karaore i istog dana je poËelo paqewe hanova po ©umadiji. Narednih dana buna je zahvatila zapadnu Srbiju (Vaqevsku nahiju), gde su narod organizovali Prota Mateja NenadoviÊ, Jakov NenadoviÊ i pop Luka LazareviÊ, i istoËnu Srbiju, u kojoj su voe bune bili Milenko StojkoviÊ i Petar Dobrwac.

Ustanici su iz sela brzo proterali janiËare, i uskoro oslobodili veÊinu gradova. Dahije i veÊina janiËara i wihovih pristalica sklonili su se u Beograd, oko koga su ustanici postavili opsadu. UstaniËko vostvo je istovremeno izjavqivalo pokornost sultanu i kao glavni ciq ustanka isticalo borbu protiv nasiqa. Porta i Turci privræeni sultanu nisu se protivili akciji Srba, oËekujuÊi da ustanici uklone dahije koji su se odmetnuli i od sultana. Kad su se za ustanak zainteresovale Austrija i Rusija, Porta je u Paπaluk uputila bosanskog vezira BeÊir-paπu s nalogom da protera dahije i umiri Srbe. Vezir je jula 1804. s vojskom doπao u Beo-

grad, πto je dahije primoralo da pobegnu na Ada Kale na Dunavu. Po nareewu BeÊir-paπe i u dogovoru sa zapovednikom Ada Kalea, pogubio ih je Milenko StojkoviÊ. BeÊir-paπa Srbima nije mogao garantovati da Êe se poπtovati wihova samouprava niti je pristao na garancije Austrije. Stoga su Srbi odbili da se razoruæaju i vezir se vratio u Bosnu neobavqena posla. NastavqajuÊi pregovore, Srbi su u proleÊe 1805. od Porte zahtevali πiru samoupravu i pravo da biraju svog vrhovnog kneza, ali su i u Rusiju uputili deputaciju da od cara traæi pomoÊ. Porta je na wihov zahtev odgovorila vojnom intervencijom, za beogradskog vezira postavila Hafiz-paπu, zapovednika Niπa, i naloæila mu da silom uguπi ustanak. IduÊi iz Niπa ka Beogradu, Hafiz-paπa je naiπao na otpor u Ivankovcu kod ParaÊina. Tu je ustaniËka vojska prvi put zaratila sa sultanovom vojskom i nanela joj poraz, πto je bio poËetak srpsko-turskog rata. PoËetkom 1806. godine ustanici su, u bojevima na Miπaru kod ©apca i Deligradu kod Aleksinca, porazili dve sultanove vojske (bosansku i rumelijsku). Ti uspesi su s oduπevqewem primqeni meu Srbima u Austriji, Bosni, Kosovu, Makedoniji. Srbi iz

Austrije su dolazili i borili se kao dobrovoqci, a drugi pomagali u organizovawu dræave.

Porazi u Srbiji i predstojeÊi rat s Rusijom primorali su Portu da prihvati mir koji je u ime ustaniËkog vostva u Carigradu zakquËio zemunski trgovac Petar IËko. Srbima je tim mirom priznata samouprava s Karaorem kao vrhovnim knezom. Po nagovoru Rusije, Srbi su odbacili IËkov mir i nastavili rat sa Turskom radi potpunog osloboewa od Turaka. PoËetkom 1807. osloboen je Beograd, potom Uæice, Jadar

i Raevina. Uskoro je uspostavqena veza sa Rusima u TimoËkoj krajini i tokom juna, uz wihovu pomoÊ, izvojevane pobede na ©tubiku i Malajnici. U Srbiju je doπao Rodofinikin kao ruski predstavnik kod ustaniËkog vostva. To je doprinelo dopremawu materijalne i novËane pomoÊi Rusije Srbiji i diplomatskom i politiËkom organizovawu srpske dræave. Meutim, Rodofinikin se poËeo previπe meπati u unutraπwa pitawa Srbije i time izazvao nepoverewe ustaniËkih stareπina, pa se s wim raziπao i Karaore. Tokom zatiπja nastalog zbog primirja sklopqenog u leto 1807. izmeu Rusije i Turske (u Sloboziji) Karaore je skrojio plan da preko Raπke oblasti (Sanxaka) uspostavi vezu sa Crnom Gorom. Znatne uspehe postigao je pobedama, kod Sjenice i Novog Pazara u proleÊe 1809. kad mu je stigla vest da je probijen front kod Niπa. U bici na »egru, kod sela Kamenica nedaleko od Niπa, izginulo je 3 000 srpskih ratnika sa podruËja Resave sa vojvodom Stevanom SineliÊem. Po nareewu turskog zapovednika Hurπid-paπe, u Niπu je, uz carigradski drum, od glava izgi-

nulih srpskih ratnika sagraena ∆ele-kula, jedinstveni spomenik zverstava u istoriji ËoveËanstva. U pedeset πest redova ∆ele-kule uzidane su dvesta pedeset dve glave. Ostale su kao ratni trofej odnete u Carigrad. Posle pobede na »egru, Turci su dolinom Morave izbili na Dunav. Karaore je od tada sve snage usmerio na daqu odbranu i, uz ogromne napore, do kraja godine povratio izgubqene krajeve. SledeÊe (1810) godine, uz pomoÊ Rusa, izvojevana je bitka kod Varvarina. Pred opasnoπÊu od Napoleona, Rusija je 1812 u Bukureπtu zakquËila mir s Turskom. Osmom taËkom Bukureπkog mira bila je obuhvaÊena Srbija. Turska je dobila pravo da vrati svoje posade u gradove, a Srbima zagarantovana amnestija i samo-

uprava, o kojoj je trebalo da postignu sporazum s Portom.

NadajuÊi se brzoj pobedi Rusa nad Napoleonom, srpska strana je postavqala nerealne uslove u pregovorima s Portom, πto su Turci prozreli i postavili zahtev da se Srbi vrate u poloæaj raje, a istovremeno se pripremali za slamawe ustanka. Karaore i PraviteqstvujuπËi sovjet su odbacili Bukureπki mir, a Turci su jula 1813. iz tri pravca ‡ Bosne, Vidina i Niπa ‡ napali Srbiju. Uprkos junaËkom otporu na Negotinu (Hajduk Veqko PetroviÊ), Zasavici i Deligradu, ustanak je slomqen. Karaore i Ëlanovi Sovjeta su se oktobra 1813. sklonili u susednu Austriju, a tih dana je preko Save i Dunava preπlo i oko sto hiqada izbeglica. U Srbiji je zavladao divqaËki teror. Turci su sprovodeÊi xihad ubijali zarobqene srpske ratnike i rawenike, sve muπkarce od petnaest godina naviπe, æene i decu odvodili u ropstvo, palili sela. Beograd je postao træiπte robova u kome je za jedan dan prodato 1 800 lica. Na hiqade Srba upuÊeno je u Bosnu, kao poklon agama i begovima i na træiπta Turske, mahom u Anadoliju i Egipat. Broj izginulih i nasilnom smrÊu umorenih iznosio je preko 100 000 lica; svaki treÊi stanovnik tadaπwe Srbije.

Srpska dræava za vreme Prvog ustanka. Po osloboewu dela Srbije, koji je obuhvatao Beogradski paπaluk, ukinuta je turska vlast i ponovo, posle prekida od 345 godina, utemeqena srpska dræava. Prekinuto je plaÊawe danka, ukinuti su spahiluci i seqak je postao vlasnik zemqe koju obrauje. Time je u Srbiji ukinut feudalni poredak, samo petnaest godina posle

Francuske revolucije. Usled ratnog stawa zadræana je administrativna podela na nahije, u kojima su prevlast ostvarili vojni komandanti, vojvode. Karaore je bio vrhovni komandant vojske i prva liËnost u dræavi. Nosio je titulu voæd i od 1808. priznat za „naslednog vrhovnog predvoditeqa Srbije“. Od poËetka je predsedavao skupπtinama sastavqenim od predstavnika nahija koje su bile najviπi organ vlasti u dræavi. Skupπtina je odluËivala o sudstvu i finansijama i brinula o snabdevawu vojske; od 1805. ona se naziva PraviteqstvujuπËi sovjet serbski. Prvi predsednik Sovjeta bio je Prota Mateja NenadoviÊ. Sovjet je 1807. pod predsedniπtvom Mladena MilovanoviÊa doneo najviπi zakonski akt, neku vrstu ustava, nazvan Osnova praviteqstva srpskog. Od tada su u gradovima postavqani „komendanti“ (gradonaËelnici). Kada je 1811. vlast reorganizovana, ustanovqena je i najviπa izvrπna vlast sa pet popeËiteqa (ministara). Sovjet je podsticao razvoj privrede, pa je uvedena poπtanska sluæba, otvarane radionice za proizvodwu baruta i opravku oruæja i topolivnica. Nije zanemareno ni πkolstvo, pa je osnovana mreæa πkola u selima i gradovima. U Beogradu je 1808. osnovana Velika πkola, koja je πkolovala kadrove za dræavnu administraciju. Za razvoj zakonodavstva i πkolstvo najzasluæniji su uËeni Srbi s podruËja Habzburπke monarhije Ivan JugoviÊ, Boæa GrujoviÊ i Dositej ObradoviÊ, prvi ministar prosvete u Srbiji.

PITAWA

1. Do kakvih je promena doπlo u Beogradskom paπaluku posle Sviπtovskog mira 1791. i donoπewa fermana 1791. godine?

2. Zaπto je Turska bila prinuena na reforme? Ko se protivio reformama?

3. Koji je evropski dogaaj uticao na popustqivost Porte prema janiËarima?

4. Na koji su naËin dahije pokuπale da spreËe ustanak?

5. Kada je doneta odluka o buni na dahije? ProËitajte pesmu Filipa ViπwiÊa Buna na dahije.

6. Kakva je bila reakcija Porte na dogaaje u Beogradskom paπaluku? Zbog Ëega su se evropske sile zainteresovale za dogaaje u Paπaluku?

7. Kako su odnosi izmeu Rusije, Turske i Francuske uticali na tok ustanka?

8. Zbog Ëega su Karaore i PraviteqstvujuπËi sovjet odbacili Bukureπki mir? Kakve je posledeice imalo odbacivawe Osme taËke Bukureπkog mira po Srbiju?

9. Objasnite kako je ukinut feudalni poredak u Srbiji.

10. U kojim je dræavama do ovog vremena pobedila graanska revolucija?

Drugi srpski ustanak i stvarawe autonomne kneæevine

Ponovnom okupacijom Srbije Turci su uspostavili Beogradski paπaluk, zaveli svoju vlast i Srbe vratili u poloæaj raje. Za beogradskog vezira postavqen je Sulejman-paπa Skopqak, podmukli, bezobzirni tiranin, koji je koristio sva sredstva da Srbe odræi u pokornosti. U poËetku se predstavqao kao umeren gospodar kako bi privoleo narod da se vrati u opustela sela. Kada je proglaπena amnestija, izbeglo stanovniπtvo se vratilo iz Austrije i zbegova. Predale su se i stareπine koje su ostale u Srbiji, meu kojima su bili Miloπ ObrenoviÊ, Haxi Prodan GligorijeviÊ i Stanoje Glavaπ. U nahijama je formalno postojala kneæinska samouprava s knezovima i vojvodama.

„Umerena vladavina“ je trajala kratko, a s wom se izgubila i samouprava. Uveden je reæim iz vremena vladavine dahija. Nasiqe, kuluk, razni nameti i ubistva izazvali su 1814. u okolini »aËka bunu pod vostvom Haxi Prodana GligorijeviÊa. Haxi Prodan je pozvao Miloπa ObrenoviÊa da mu se prikquËi, πto je on odbio smatrajuÊi da za ustanak joπ nije doπlo vreme. ©taviπe, Miloπ je kao oborknez tri nahije (RudniËke, KragujevaËke i Poæeπke) uËestvovao u guπewu Haxi Prodanove bune, kada su Turci zarobili i pogubili tri stotine ustanika. Teror je potom pojaËan; po nareewu Sulejman-paπe Skopqaka pogubqen je Stanoje Glavaπ, a opasnost je pretila i glavi kneza Miloπa ObrenoviÊa. Nepodnoπqivi uslovi nagnali su Srbe da se dignu na oruæje. Oko Miloπa su poËeli da se okupqaju istaknutiji qudi iz Prvog ustanka i kovali planove o podizawu novog ustanka. Odluka je doneta na Cveti, 23. aprila 1815. kod crkve u Takovu, kada je okupqeni narod za vou ustanka izabrao Miloπa ObrenoviÊa. („Evo mene, a eto vama rata s Turcima“).

U poËetku, ustanak je zahvatio RudniËku, »aËansku, Vaqevsku i KragujevaËku nahiju i brzo se proπirio na sve delove Paπaluka. Turska se plaπila uplitawa velikih sila, naroËito pobednice nad Napoleonom ‡ Rusije jer je u toku bilo zasedawe BeËkog kongresa, pa je poæurila da u korenu saseËe ustanak. Pobedama kod Paleæa (Obrenovca), na QubiÊu kod »aËka, Dubqu kod ©apca i kod Poæarevca, ustanici su, izuzev

Beograda i nekoliko tvrava, u svojim rukama dræali ceo Paπaluk. Kao i u vreme Prvog ustanka, i sada je ustaniËko vostvo izjavqivalo da je narod ustao protiv tiranije i nasiqa, a ne protiv sultana. Kada su na Srbiju krenule dve sultanove vojske, iz Bosne sa vezirom Hurπid-paπom i iz Rumelije sa Maraπli Ali-paπom, Miloπ je zatraæio pregovore. Rusija je najzad uzela u zaπtitu Srbe i intervenisala kod Porte, pa je sultan ovlastio vezire da sa Srbima stupe u pregovore. Knez Miloπ je propustio ka Beogradu Maraπli Ali-paπu i wegovu vojsku, a ustanici su zadræali oruæje. Maraπli Ali-paπa je postavqen za beogradskog vezira i u jesen 1815. sa knezom Miloπem postigao sporazum po kome su Srbi dobili autonomiju kakvu su imali pre Prvog ustanka, do 1801. godine. U Beogradu je osnovana Narodna kancelarija sa dvanaest knezova, iz svake nahije po jedan, koja je obavqala poslove koji se tiËu Srba i bila najviπe sudsko i upravno telo.

Takoe je dogovoreno da Srbima po nahijama, uz turskog muselima, sudi i Srbin sudija. Srbi su sami sakupqali poreze, a Turcima je zabraweno da zalaze u srpska sela. Sporazum su, na Miloπev zahtev, garantovale Rusija i Austrija, a sultan ga je potvrdio beratima tokom 1816. godine.

Knezovi su Miloπa ObrenoviÊa priznali za vrhovnog kneza Srbije, πto je narod potvrdio na skupπtinama, a sultan tek 1830. U borbi za vlast Miloπ je uklonio sve protivnike, istaknute vojvode iz Prvog ustanka. Poverewe Porte i sultana zadobio je ubistvom Karaora kada se 1817. tajno vratio u Srbiju s namerom da ponovo diæe ustanak. Veπtom politikom, iskquËivo putem diplomatije, Miloπ je uspeo da izdejstvuje punu autonomiju.

U Srbiji su do tada osnaæile poqoprivreda i trgovina, a Srbi u gradovima veÊ Ëinili graanski sloj. Ubirawem poreza, monopolom nad nekim granama trgovine i drugim naËinima, knez Miloπ je postao jedan od najbogatijih qudi svog vremena. Protiv wegove apsolutistiËke vladavine i nasilnog ponaπawa moÊnika u nahijama, izbilo je nekoliko pobuna. Jedna od najveÊih bila je buna Miloja –aka 1825. Miloπ je pobune guπio nemilosrdno, isto kao πto su to Ëinili Turci. Izvanrednom veπtinom preuzimao je vlast od turskih dræavnih organa (za Miloπa se govorilo da je on pravi vezir u Paπaluku). Rusija je izvrπila pritisak na Tursku da ispuni obaveze prema Srbima preuzete Osmom taËkom Bukureπkog mira i Srbiji prizna status autonomne kneæevine u granicama iz 1812. Sultanovim sveËanim ukazom, hatiπerifom iz 1830. godine, Srbija je proglaπena za autonomnu

kneæevinu u okviru Turskog carstva. Porta je 1833. beratom potvrdila Miloπa za naslednog kneza Srbije. Od tada je turska vlast u Kneæevini Srbiji bila simboliËna i svodila se na prisustvo wihovih vojnih posada u gradovima i tvravama. Obaveze seqaka prema spahijama su ukinute, ubirawe haraËa je prestalo, srpski seqak je postao vlasnik zemqe koju obrauje. Srbija je jedino morala da plaÊa tribut (porez) u dve jednake godiπwe rate u iznosu od 2 350 000 groπa. Tursko stanovniπtvo je od tada moglo prebivati samo u gradovima ili se iseliti iz Srbije. Srpska revolucija je time zavrπena jer je ukinut feudalizam, a uspeπno je okonËana i prva faza borbe za nezavisnost. Pripajawem πest nahija Srbija je znatno uveÊana i imala je povrπinu od 37 740 km2. Postala je privlaËno useqeniËko podruËje za sunarodnike i susede koji su i daqe bili u poloæaju raje. Dolaskom u Srbiju, qudi su postajali slobodni. Stalni priliv stanovniπtva tekao je iz Crne Gore i Hercegovine.

* * * *

Miloπeva samovoqa naiπla je na otpor graanskog sloja, stareπina i trgovaca koji su zahtevali podelu vlasti i donoπewe ustava. Izbijawem Knez Miletine bune Miloπ je bio prisiqen da prizna ustav proglaπen u prestonici ‡ Kragujevcu na Sretewe 1835. (Sretewski ustav). Taj ustav je bio toliko liberalan da su mu se usprotivile i Rusija i Austrija. Opozicija (ustavobraniteqi), u kojoj su se naπli najistaknutiji narodni prvaci, nije odustajala od zahteva za uvoewem ustava i tri godine kasnije (1838) napisan je novi ustav, na koji je dala saglasnost i Turska. Objavqen je u vidu hatiπerifa 1838, pa je i poznat kao Turski ustav. Ustavom je ustanovqen Dræavni savet od 17 Ëlanova, kojim je vlast kneza uveliko ograniËena. Knez nije mogao ni birati ni smewivati Ëlanove saveta, πto je teπko pogaalo kneza Miloπa i on je abdicirao (odrekao se vlasti) u korist svog sina i napustio Srbiju. Pre abdikacije knez Miloπ je napravio zaokret u spoqnoj politici i pored Rusije, s kojom je dotle imao izvanredne veze, okrenuo se Engleskoj i Francuskoj. U dobrim odnosima je bio i sa Austrijom. Za kneza je doπao Miloπev sin, Mihailo ObrenoviÊ (1839‡1842). Presto je nasledio u sloæenim

Ustav Kneæevine Srbije

politiËkim okolnostima, s nacijom podeqenom na dve nepomirqive struje ‡ pristalice kneza Miloπa, s jedne, i ustavobraniteqa, s druge strane. Ustavobraniteqi su nastojali da na presto dovedu Karaorevog sina Aleksandra, u Ëemu ih je podræavala Porta. Zavaene strane je pokuπao da izmiri Portin izaslanik i, kako u tome nije uspeo, ustavobraniteqi su tzv. VuËiÊevom bunom (1842) primorali kneza Mihaila da pobegne iz Srbije.

PITAWA

1. Zbog Ëega je 1814. u okolini »aËka izbila Haxi Prodanova buna?

2. Kako je tekao Drugi srpski ustanak?

3. Uporedite sporazum Miloπa ObrenoviÊa i Maraπli Ali-paπe sa fermanom iz 1794. godine. Zbog Ëega je bilo vaæno da Rusija i Austrija budu garanti toga sporazuma?

4. ©ta je za Srbiju znaËio hatiπerif iz 1830. godine? Koje je teritorije obuhvatala Kneæevina Srbija od 1833. godine? Koje su srpske zemqe i daqe bile pod stranom vlaπÊu?

5. Kako je Miloπ ObrenoviÊ vladao Srbijom? Kako je Srbija bila organizovana prema Sretewskom i Turskom ustavu?

6. ©ta se promenilo u spoqnoj politici kneza Miloπa pre wegove abdikacije? Ko su bili politiËki protivnici kneza Miloπa i Mihaila ObrenoviÊa?

Ustavobraniteqska vladavina (1842‡1858)

Ustavobraniteqi su za kneza doveli Karaorevog sina Aleksandra KaraoreviÊa (1842‡1858), razvili propagandu za nacionalno osloboewe i sve snage uloæili u izgradwu dræave. Za vreme wihove vladavine donet je prvi spoqnopolitiËki program ‡ NaËertanije Ilije Garaπanina (1844) i niz vaænih zakona (graanski, kriviËni itd.), poboqπano je sudstvo i izgraen upravni aparat. Srbija je postala graanska dræava. Centralizovana je po ugledu na susednu Austriju i imala glomaznu birokratiju. Birokratski aparat se izdvojio u poseban druπtveni sloj s mnogim privilegijama, πto je predstavqalo preveliki teret za dræavu. Kapitalizam je u Srbiji uzeo veliki zamah, Ëemu je naroËito doprineo slobodan razvoj trgovine. Gradovi su se brzo razvijali i postajali upravna i prosvetna srediπta. Kapitalizam je prodirao

i u selo i ruπio tradicionalne porodiËne zadruge. Prelazak s naturalne na robnonovËanu privredu teπko je padao seqacima, πto su koristili zelenaπi ‡ trgovci i dræavni Ëinovnici ‡ i Ëinili razne zloupotrebe. OptereÊeno dugovima i pritisnuto birokratsko-policijskim aparatom, seqaπtvo je za glavnog krivca smatralo ustavobraniteqski reæim, prema kome je rastao otpor. Knez i Dræavni savet su delili vlast, ali meu wima su Ëesto izbijali sukobi. Pristalice ObrenoviÊa su zaverama (1844. i 1857) pokuπavale da ih vrate na vlast. Kad je knez uhapsio nekoliko Ëlanova dræavnog saveta zbog uËeπÊa u zaveri, meu ustavobraniteqima je izbio rascep. Tada je preovladala protivniËka struja i kneza prisilila da sazove skupπtinu. Svetoandrejska skupπtina je zbacila Aleksandra i za kneza ponovo dovela Miloπa ObrenoviÊa.

Prosveta i kultura. Za vreme vladavine kneza Miloπa osnovane su kulturne ustanove od najveÊeg nacionalnog znaËaja: Narodna biblioteka, Narodni muzej, Dræavna πtamparija, Bogoslovija. Osnovane su i Vojna akademija i topolivnica u Kragujevcu.

Ustavobraniteqski reæim je znatno unapredio prosvetu i kulturu, πirio mreæu osnovnih i sredwih πkola. Radi podizawa kvaliteta πkolstva u inostranstvu su se, o troπku dræave, πkolovali i usavrπavali, talentovani mladi qudi. U zasluge ustavobraniteqa spada i osnivawe Druπtva srpske slovesnosti, prethodnice Akademije nauka. Jedna od najveÊih tekovina srpske kulture 19. veka jeste reforma srpskog jezika i pravopisa Vuka KaraxiÊa, objavqivawe Srpskog rjeËnika i sakupqawe epskih narodnih pesama.

PITAWA

1. Navedite pozitivne strane ustavobraniteqskog reæima.

2. Kako se kapitalizacija druπtva u Srbiji odrazila na vlast ustavobraniteqa?

CRNA GORA DO SREDINE 19. VEKA

PoËetkom 16. veka Zeta (Crna Gora) je pretvorena u poseban sanxak, koji je sultan dao na upravu sinu Ivana CrnojeviÊa Staniπi. Staniπa je æiveo na sultanovom dvoru, primio islam i promenio ime u Skender-beg CrnojeviÊ (1514‡ 1528). Kasnije je, ipak, vraÊena u sastav Skadarskog sanxaka.

Zbog nedostatka obradivog zemqiπta („oblast tvrda i kamenita“), u Crnoj Gori nije bilo moguÊe zavesti timarski sistem. VeÊina stanovniπtva bavila se stoËarstvom i stekla status slobodnih seqaka filurixija. Sultanu su plaÊali umereni danak, filuriju po kuÊi, i bili obavezni da ratuju kao martolosi na strani Turaka kada se rat vodio na granicama Crne Gore. Takav poloæaj doprineo je postepenom uspostavqawu autonomije u Crnoj Gori. Zemqa se delila na nahije, a nahije na kneæine kojima su upravqale stareπine (glavari). To su bili domaÊi qudi, izabrani na zborovima. Sva pitawa od opπteg znaËaja reπavao je Opπti crnogorski zbor. Crna Gora je poËetkom 16. veka bila podeqena na pet nahija (RijeËka, CrmniËka, Katunska, Qeπanska i PjeπivaËka) i imala je svega 20 000

stanovnika. Turske vojne posade su postojale samo na Æabqaku i u Rijeci CrnojeviÊa. Vlast su predstavqali vojvoda i kadija, a sudilo se po obiËajnom pravu. Autonomiju Crne Gore ugroæavali su okolni sanxak-begovi zahtevajuÊi vanredne daæbine i uËeπÊe Crnogoraca u ratovima izvan Crne Gore. To je najviπe uticalo da Crna Gora za vreme Kandijskog rata (1645‡1669) stane na stranu MletaËke republike. Crna Gora je bila spremna da prizna vlast MletaËke republike, ali Venecija na to nije pristala. Za vreme BeËkog rata (1683‡1699) vladika Crne Gore postao je Danilo ©ÊepËeviÊ-PetroviÊ, (glavna liËnost Wegoπevog Gorskog vijenca, pripisuje mu se istraga poturica). Za vreme toga rata u Crnoj Gori je podignut ustanak i zbaËena turska vlast, koja od tada nikada viπe nije obnovqena. Vladika Danilo (1697‡1735) je utemeqivaË „teokratske“ vlasti u Crnoj Gori. LiËnim sposobnostima nametnuo se narodu podeqenom na plemena. Iako pod neprestanim turskim pritiskom, Crna Gora je dobijala konture dræave, a vladiËanski dvor postajao centar vlasti koja je postepeno prevazilazila plemenski i lokalni separatizam. Za wegove vladavine Crna Gora je prvi put uËestvovala u ratu velikih sila. Ruski car Petar I, poËiwuÊi rat protiv Turske 1710. godine, uputio je proglas balkanskim hriπÊanima, a 1711. je u Crnu Goru uputio svog emisara Mihaila MiloradoviÊa, koji je sa vladikom Danilom pokrenuo u borbu Crnogorce i Hercegovce. PrihvatajuÊi suverenitet Venecije, Danilo je uveo guvernadure koji su delili vlast sa vladikom. Sava PetroviÊ, sinovac i naslednik Danilov, izdejstvovao je od ruske carice Jelisavete godiπwu pomoÊ za Crnu Goru. Radi daqeg uËvrπÊivawa veza u Rusiju je nekoliko puta putovao Savin roak Vasilije PetroviÊ. Posle ukidawa PeÊke patrijarπije Cetiwska mitropolija se osamostalila i vladika se nametnuo i kao svetovni gospodar. Zbog toga su sve ËeπÊe izbijali sukobi izmeu wega i guvernadura.

Crnogorska plemena je ujedinio ©Êepan Mali (1767‡1773), pustolov nepoznatog porekla, koji se u Crnoj Gori laæno predstavqao kao Petar III, ruski car koji je ubijen u Rusiji. Laæni car je preuzeo vlast u Crnoj Gori i 1768. uspeπno odbio turski napad, Ëime je oduπevio Crnogorce. EnergiËno se suprotstavqao plemenskom separatizmu, iskorewivao negativne odredbe obiËajnog prava (krvna osveta) i u prvi plan stavqao zajedniËke interese. ©Êepan Mali je izazvao Tursku, Veneciju i Rusiju i stoga je uklowen. Ubio ga je wegov sluga kojeg je potkupio skadarski paπa. Petar ¶ PetroviÊ (1782‡1830) ratovao je protiv skadarskog vezira Mahmut-paπe Buπatlije i 1796. izvojevao pobedu na MartiniÊima i Krusima. Obrazovao je Praviteqstvo suda crnogorskog i brdskog (1798), koje je imalo sudsku i upravnu vlast i predstavqalo prvi organ dræavne vlasti. Iste godine donet je i Zakonik obπËi crnogorski i brdski (imao 17 Ëlanova), koji je dopuwen 1803. godine sa joπ 16 Ëlanova, tako da je imao ukupno 33 Ëlana. Zakonik je zasnovan na obiËajnom pravu, a sastavio ga je sam Petar ¶. Petar ¶¶ PetroviÊ Wegoπ (1830‡1851) uveo je Senat (1831) sa dvanaest najistaknutijih stareπina, koji je bio protivteæa plemenskom separatizmu. Senat je uz vladiku predstavqao vrhovnu zakonodavnu, sudsku i upravnu vlast. Gvardija je reπavala mawe sudske sporove i odræavala red i bezbednost po plemenima. Takoe je ustanovio i liËnu perjaniËku gardu. Wegoπ se u spoqnoj politici oslawao na Rusiju, zbog Ëega je doπao u sukob sa guvernadurom RadowiÊem,

koji je bio za saradwu sa Austrijom. Te godine je ukinuto guvernadurstvo. NajveÊi uspeh u spoqnoj politici postigao je 1841. godine, kada je izdejstvovao da Austrija razgraniËi svoje teritorije sa Crnom Gorom, πto je predstavqalo i svojevrsno priznawe Crne Gore kao dræave.

Petar II je u Dubrovniku 1842. sa hercegovaËkim vezirom Ali-paπom zakquËio sporazum o razgraniËewu HercegovaËkog paπaluka i „Nezavisne oblasti Crne Gore“. Danilo PetroviÊ (1851‡1860) uzeo je s dopuπtewem Rusije, titulu kneza i postao prvi svetovni vladar Crne Gore Ëime je napuπten teokratski sistem vladavine. Knez Danilo je ustanovio narodnu vojsku i gardu, Ëije je stareπine sam postavqao. Uveo je novu administrativnu podelu na kapetanije, kojima su upravqali kapetani, kako bi suzbio plemenski separatizam koji je joπ uvek bio veoma jak. PoËetkom 1852. Omer-paπa Latas je sa 25 000 vojnika napao Crnu Goru, ali na intervenciju Rusije i Austrije morao se povuÊi.

Uz pomoÊ brata Mirka, knez Danilo je uguπio pobune u Piperima (1852), BjelopavliÊima (1854) i KuËima (1855).

U Crnoj Gori je 1855. godine proglaπen Opπti zemaqski zakon („Zakonok Danila I kwaza i gospodara slobodne Crne Gore i Brda ustanovqen 1855. godine na Cetiwu“). Zakonik je imao 95 Ëlanova. Popisano je stanovniπtvo i imovina svih plemena i stvorena osnova za uvoewe poreskog sistema.

U Hercegovini je 1857. izbio novi ustanak pod vostvom Luke VukaloviÊa. Crna Gora je zbog pomoÊi ustanicima 1858. iz pravca Trebiwa napadnuta sa 10 000 Turaka koji su uπli u Grahovo. U bici na Grahovu Turci su (1858) poraæeni, ali je i Crna Gora imala ogromne gubitke. Meunarodna komisija je sledeÊe godine utvrdila granice Crne Gore i Turske. Kneza Danila je 1860. u Kotoru ubio jedan liËni protivnik.

Uvodne napomene

ReË o istorijskoj nauci

Praistorija

STARI VEK

Civilizacije Starog istoka Egipat.

Dræave Mesopotamije.

Mala Azija, Anadolija, Fenikija, Persija

Stara GrËka

Kritsko-mikenski svet

GrËka od 12. do 5. veka p.n.e.

GrËka od kraja 5. do 3. veka p.n.e.

GrËka i helenistiËka kultura

Stari Rim

Rim od osnivawa grada do poËetka carstva

u doba carstva.

Rimska kultura

SREDWI VEK

Rani sredwi vek

Zapadna Evropa u ranom sredwem veku

Vizantija i Arabqani u ranom sredwem veku

Kultura ranog sredweg veka

Dræave Zapadnih i IstoËnih Slovena

Srpske zemqe u ranom sredwem veku

Juænoslovenske zemqe i Ugarska.

Pozni sredwi vek Zapadnoevropske dræave ‡ staleπke monarhije

HriπÊanska crkva u sredwem veku.

Privreda i kultura u Zapadnoj Evropi

Sredwa i istoËna Evropa

Vizantija pod vlaπ¢u Paleologa

Srbija u doba NemawiÊa

Privreda, druπtvo i kultura u sredwovekovnoj Srbiji

Bosna i Dubrovnik

Turska osvajawa na Balkanu

NOVI VEK

Doba velikih geografskih otkriÊa

Kultura i religija na poËetku novog veka

Graanske revolucije i apsolutistiËke monarhije.

Rusija, Pruska, Austrija. ProsveÊeni apsolutizam.

Napoleonovi ratovi, industrijska revolucija

Srbi pod turskom vlaπÊu

Srbi u Habzburπkooj monarhiji i Ugarskoj

Srbija u prvoj polovini 19. veka

Crna Gora do sredine 19. veka

99

103

108

145

149

161

166

171

178

183

187

196

200

209