ЈЕЛЕНА ЂУРИЋ
д
за
уџ
бе н
ик е
Праведно Реално Аргументовано Веродостојно Oдговорно За
во
ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ЕКОНОМСКЕ, ПРАВНE И ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ Назив квалификације: финансијски администратор
Завод за уџбенике 5 Београд, 2014.
Рецензенти Рецензенти проф.проф. др Ирена Пејић, др Ирена Пејић, редовни професор на Правном факултету Универзитета у Нишу редовни професор на Правном факултету Универзитета у Нишу проф.проф. др Горан Обрадовић др Горан Обрадовић ванредни професор на Правном факултету Универзитетa у Нишу ванредни професор на Правном факултету Универзитетa у Нишу дипл.дипл. правник Горица Планић, правник Горица Планић, професор правне групегрупе предмета у Правно-пословној школи Ниш,Ниш, у Нишу професор правне предмета у Правно-пословној школи у Нишу Уредник Уредник Мирјана Мисаиловић Мирјана Мисаиловић
ик е
Одговорни уредник Одговорни уредник Татјана Костић Татјана Костић
бе н
Главни уредник Главни уредник Драгољуб Којчић Драгољуб Којчић
уџ
За издавача За издавача Драгољуб Којчић, Драгољуб Којчић, в. д. в. директора д. директора
д
за
Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-11/2015-06 од 03. јуна 2015. године одобрио је овај уџбеник зѕ издавање и употребу у првом разреду економске, правне и пословне школе.
За
37.016:34(075.3)
во
CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд
ЂУРИЋ, Јелена, 1955Право : праведно, реално, аргументовано, веродостојно, одговорно : за други разред економске, правне и пословне школе : назив квалификације: финансијски администратор / Јелена Ђурић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Лозница : Мобид). - 215 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 2.000. - Речник непознатих појмова: стр. 209-214. Библиографија: стр. 215. ISBN 978-86-17-19292-9 COBISS.SR-ID 218939660
© ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2014.2014. 5 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, Ово Ово делодело не сме фотокопирати и на ибило који који начин репродуковати, не се смеумножавати, се умножавати, фотокопирати на било начин репродуковати, ни у ни целини ни у ни деловима, без писменог одобрења издавача. у целини у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ
Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Обраћање ученицима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 ПРВИ МОДУЛ ОСНОВИ ПРАВА И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
уџ
бе н
ик е
1. тeма ДРЖАВА Појам и улога државе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Територија државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 Становништво државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Државна власт . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 Државна организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Демократија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 Подела власти у Републици Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25
д
за
2. тема ПРАВО Врсте друштвених норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 Правне норме . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 Подела правних норми . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
За
во
3. тема ПРАВНИ АКТ Појам и елементи правног акта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Врсте правних аката . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 Извори права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 4. тема ПРАВНИ ОДНОС Појам и елементи правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54 Објекти права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 Настанак, мењање и престанак правног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 Правне чињенице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 5. тема ПРАВНА ДРЖАВА Примена права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Уставност и законитост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 Жалба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67 Правноснажност и извршност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69
ДРУГИ МОДУЛ ПРИВРЕДНИ СУБЈЕКТИ Упутство за реализацију II модула . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 6. тема ПРЕДУЗЕТНИК Појам предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Индивидуална обележја предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Регистрација и престанак обављања делатности предузетника . . . . . . . . . . . . . . . . 79
бе н
ик е
7. тема ПРИВРЕДНА ДРУШТВА Појам и регистрација привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Индивидуална обележја привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 Оснивачки акт привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89 Заступање привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
во
д
за
уџ
8. тема ВРСТЕ ПРИВРЕДНИХ ДРУШТАВА Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 Друштва лица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 Друштва капитала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 Друштвена и јавна предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Промена правне форме привредног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114
За
9. тема ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ Банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 Друштва за осигурање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 Берзе и брокерско-дилерска друштва. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 10. тема ПРЕСТАНАК ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Стечај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 Ликвидација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
Трећи МОДУЛ ПРАВА И ОБАВЕЗЕ ИЗ РАДНОГ ОДНОСА Упутство за реализацију III модула . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
11. тема ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА Појам и битни елементи радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 Услови за заснивање радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 142 Поступак за заснивање радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 Пробни рад . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Трајање радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Приправници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 Радна књижица . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 164 Права из радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165
бе н
ик е
12. тема РАДНО ВРЕМЕ Појам и врсте радног времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 170 Распоред и прерасподела радног времена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172
за
уџ
13. тема ОДМОРИ И ОДСУСТВА Појам и функције одмора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Врсте одмора . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Појам и врсте одсуства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180
За
во
д
14. тема ЗАРАДА И ДРУГА ПРИМАЊА Појам и структура зараде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Зарада за обављени рад и време проведено на раду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 Минимална зарада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 Накнада зараде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187 Друга примања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 15. тема НАКНАДА ШТЕТЕ Одговорност запосленог за штету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 Одговорност послодавца за штету. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 16. тема ПРЕСТАНАК РАДНОГ ОДНОСА Разлози за престанак радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 Отказ запосленог. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Отказ послодавца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 РЕЧНИК НЕПОЗНАТИХ ПОЈМОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207 ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
За во д за уџ бе н ик е
ПРЕДГОВОР
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Образовни профил финансијски администратор−оглед верификован је као редовна квалификација 2012. године, а прва генерација ученика по овом програму уписана је школске 2012/2013. године. Уџбеник Право написан је у складу с Наставним програмом за предмет Право за други разред финансијског администратора, а могу га користити и ученици традиционалних образовних профила из подручја рада Економија, право и администрација. Уџбеник на приступачан и јасан начин обрађује основне правне појмове намењене овом узрасту. Додатни ликовни и текстуални садржаји дати су с циљем да развију заинтересованост и позитиван однос ученика према предмету. Наставни програм за други разред треба да омогући стицање основних знања о држави и праву, која ће представљати основ и увод за даље учење и разраду правне материје у трећем разреду, као и основних знања о привредним субјектима и правима и обавезама из радног односа. Уџбеник садржи три модула, од којих су прва два сажетија и имају измењену структуру, у односу на исте модуле дате у уџбенику намењеном квалификацији пословни администратор (први разред), а у складу са исходима и препорученим садржајима датим у наставном програму за истоимени предмет. Разлог томе је чињеница да наставни програм предмета Право за наведени узраст (други разред – финансијски администратор) обухвата три врло захтевна модула. Први модул обрађује два друштвена феномена, историјски условљена: државу и право. Изучавање државе и права треба да: − оспособи ученике за повезивање правних норми са осталим друштвеним нормама и за стваралачки однос према држави и праву; − развије уверење о важности поштовања основних слобода и права грађана, као њихове правне и социјалне сигурности; − допринесе изграђивању позитивних међуљудских односа; − омогући стицање основних знања о демократским институцијама и афирмише принципе демократије; − објасни основне принципе на којима почива правна држава и развије свест о значају уставности и законитости за владавину права; − учврсти уверење о потреби међународне интеграције наше државе. 7
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Други модул обрађује привредне субјекте – врсте привредних субјеката, првенствено предузетнике и привредна друштва, њихов правни положај, обележја, оснивање и престанак, банке, берзе, брокерско-дилерска друштва и друштва за осигурање, али на сажетији начин (због планираног мањег броја часова за реализацију овог модула) у односу на исти модул дат у уџбенику намењенoм квалификацији пословни администратор. Изучавање овог модула треба да омогући ученицима да стекну основна правна знања о различитим врстама привредних субјеката. Познавање законске регулативе у тој области неопходно је за правилно обављање послова који захтевају примену стечених стручних компетенција и остваривање исхода утврђених за образовни профил. Трећи модул обрађује права и обавезе из радног односа – услове за заснивање, трајање и престанак радног односа, уговор о раду, приправнике, права запослених (нарочито зараду, накнаду зараде и друга примања, радно време, одморе и одсуства), као и накнаду штете, односно материјалну одговорност запосленог и послодавца. Циљ овог модула јесте да ученици овладају теоријским и практичним знањима о радном односу, која утичу на формирање и развијање одговарајућих ставова, радних навика и потреба и односе се на: − тачно, савесно, одговорно, уредно, благовремено и систематично извршавање радних задатака; − ефикасно организовање радног времена; − аргументовану и одговорну критику и дијалог са послодавцем; − позитиван однос према значају функционалне и техничке исправности опреме и средстава за рад, професионално-етичким нормама и вредностима, учењу и образовању током целог живота у складу са концептом одрживог развоја и сл.; − остваривање права на раду и у вези с радом; − љубазност, комуникативност, предузимљивост и флексибилност у односу према клијентима и сарадницима итд. Да би се ученицима приближио садржај Уџбеника, на почетку сваке тематске целине изложени су називи функционалних целина (лекција) које се обрађују, као и исходи које ученик треба да оствари на крају тематске целине – наставне теме. Непознати појмови објашњени су у саставу функционалне целине у којој су споменути. На крају функционалних целина истакнути су 8
уџ
бе н
ик е
кључни појмови, закључак и питања и задаци, а на крају тематске целине дати су питања и задаци, резиме и упућивање на друге изворе знања. Због специфичности садржаја, како би се он боље разумео, примери су често наведени у самом тексту функционалне целине, али има и издвојених примера, којима се текст поткрепљује, као и шема које омогућавају боље разумевање одређених садржаја. Уџбеник садржи доста занимљивости, илустрација и интересантних допунских садржаја, који треба да заинтересују ученике за правну материју – да је схвате у контексту друштва у коме живе и мотивишу их да овладају захтевима наставног програма. Захваљујем рецензентима на драгоценој помоћи и издавачу који је преузео одговорност издавања уџбеника, уз очекивање да ће ово издање унапредити остваривање циљева и задатака наставе Права и ученицима олакшати остваривање прописаних исхода. Аутор
За
во
д
за
Ниш, 01. 09. 2014.
9
Поштовани ученици!
ик е
Уверена сам да ћете наоружани РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА знањем усвојеним из овог уџбеника, те Проверите и учврстите знање, способностима и вештинама, моћи да примените научено. – кроз живот корачате сигурно, – планирате реално, – слушате пажљиво, ДИСКУСИЈА – говорите убедљиво, Сада можете да расправљате – радите вредно, са другима: размените мисли и – размишљате критички, чујте другог. – критикујете аргументовано, – одлуке доносите праведно, – понашате се одговорно, ПРЕСЛИШАВАЊЕ – живите успешно и креативно. Извршите аутоконтролу, сада сте најактивнији, и учвршћујете научено прво наглас, па у себи.
бе н
Пре него што се упустите у изучавањe овог наставног садржаја, подсетите се Степеница успешног учења (семинар за наставнике кат. бр. 620):
за
уџ
БЕЛЕЖЕЊЕ Направите тезе о целом градиву, лекцији, издвојте најважније, тиме утврђујете најбитније чињенице.
За
во
д
ПОДВЛАЧЕЊЕ Нема доброг учења и читања без подвлачења, њиме одржавате пажњу и појачавате активност, вршите селекцију најважнијег.
ЧИТАЊЕ Ново градиво прочитајте истог дана из уџбеника јер је заборављање најбрже одмах после учења, читајте пажљиво. СЛУШАЊЕ Слушајте пажљиво наставника на часу, размишљајте о ономе што говори, слушајте расправу другова, питајте шта не разумете. 10
ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК Симболи пратећих садржаја: Назив функционалне целине – лекције
Тезе у облику битних речи као подсетник или резиме ликције
Непознате речи
Објашњење непознатих речи из лекције
Закључак
Тезе у форми реченица које казују оно што је битно у лекцији (кључне реченице лекције)
За проверу знања о лекцији или теми
за
Питања и задаци
уџ
бе н
ик е
Кључне речи
Тезе у форми реченица које казују оно што је битно у теми (кључне реченице теме)
За
во
д
Резиме теме
ПРОШИРИ ЗНАЊЕ
Додатни, факултативни садржаји уз лекцију/е
ЗАНИМЉИВОСТИ
Инересантни садржаји који објашњавају или асоцирају на одређени појам или појаву из лекције или теме Поучне и мудре мисли, народне и латинске изреке (сентенце)
ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА
Литератуа и други извори за обраду теме
11
За во д за уџ бе н ик е
1 ПРВИ МОДУЛ
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
ОСНОВИ ПРАВA И ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ
13
1. ТЕМА
за
бе н
уџ
Садржај • Појам и улога државе • Територија државе • Становништво државе • Државна власт • Државна организација • Демократија • Подела власти у Републици Србији
ик е
ДРЖАВА
За
во
д
По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да: – објасни шта је улога државе у друштву, – објасни елементе државе, – објасни државну организацију, – класификује државне органе, – објасни демократију и њене принципе, – објасни поделу власти на законодавну, извршну и судску, – објасни надлежност најважнијих државних органа у РС.
14
1 1.1. ПОЈАМ И УЛОГА ДРЖАВЕ
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
Држава је најзначајнија друштвена организација. Традиција, историјски, културни, национални и други услови у којима су државе настајале условили су велике разлике међу њима. Међутим, могу се издвојити обележја која су била заједничка и одлучујућа у процесу настанка свих држава, а то су: – физичка принуда − сила којом држава располаже (војска и полиција, за разлику од других друштвених организација), – држава ствара право ради уређивања односа у друштву, – држава увек обезбеђује примену права − по потреби и употребом принуде према прекршиоцима прописаних правила. У теорији постоје многобројне дефиниције државе. Класни концепт државе заступао је теорију да је државу, као посебну друштвену организацију која располаже монополом физичке принуде, створила класа богатих да би обезбедила начин производње који је у њеном интересу, и у том циљу прописала обавезна правила понашања (право). Данас је врло значајна улога државе у регулисању употребе силе коју она остварује кроз прописивање права, а с друге стране, право даје оправдање или ограничење за употребу силе, одређујући услове и оквир за њену примену. Најпознатија дефиниција државе дата је у првом члану Међународне конвенције о правима и обавезама држава, која је 1933. године закључена у Монтевидеу. Према тој дефиницији „држава као субјект међународног права поседује следеће карактеристике: 1. стално становништво, 2. одређену територију, 3. владу и 4. способност да ступа у односе са другим државама.” Ова дефиниција, међутим представља проширено учење о три елемента државе: територији, становништву и власти.
Кључне речи Држава – друштвена организација Физичка принуда − сила Стварање права Обезбеђивање примене права
15
1. ТЕМА: ДРЖАВА
Непознате речи регулисање – уређивање, довођење у ред, у склад са законима, прописима, правилима и др.
Закључак
ик е
• Држава је друштвена организација која: – ствара право, – обезбеђује примену права и – располаже физичком силом ради очувања и заштите државно-правног поретка и вредности и циљева тог поретка.
бе н
Питања и задаци
За
во
д
за
уџ
1. Наведите основна обележја државе. 2. Објасните улогу државе у друштву.
Форум Романум – римски трг данас (у време старог Рима на тргу је заседао Комициј − скупштина и претор − судија)
1.2. ТЕРИТОРИЈА ДРЖАВЕ Држава је територијална организација и врши власт над људима који живе на њеној територији. Државна територија је у прошлости најчешће стицана ратовањем и освајањем. У савременим условима међународна заједница 16
1
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
залаже се за мир у свету и зато се поставља услов да се државне територије морају прецизно утврдити и разграничити. Организација уједињених нација (ОУН), као најбројнија светска организација, својим чланицама гарантује територијални интегритет и политичку независност. Зато ова светска организација не признаје насилну промену државне територије јер таква промена представља кршење међународних прописа. Међутим, због односа снага између водећих светских сила, УН не успевају у томе да увек буду доследне. Државна територија је тродимензионална и чине је: а) сувоземна област – површина земље заједно са унутрашњошћу испод те површине; б) водена област – реке, језера и поморске територијалне воде (обално море – узан појас мора уз обалу који може износити од три до дванаест морских миља), в) ваздушна област – ваздушни простор изнад сувоземне и водене области. Свемир нијe део државне територије − ниједна држава не полаже право ни на један његов део и oн се користи за добробит целог човечанства. Све три области чине јединствену државну територију и повреда било које од њих представља повреду суверенитета државе. Зато држава има право да територију брани свим дозвољеним средствима. Територије држава раздвојене су државним, међународно признатим границама, које могу бити природне и вештачке. Од државних треба разликовати административне или унутрашње границе, које раздвајају територијалне јединице унутар државе (општинске, регионалне, покрајинске границе и др.).
1.3. СТАНОВНИШТВО ДРЖАВЕ Држава врши власт над лицима која живе на њеној територији. Та лица чине становништво државе и могу бити држављани и странци. Држављани су лица која имају држављанство одређене државе. Држављанство је трајна веза између државе и држављанина из које произлазе одређена права и обавезе и за држављанина и за државу. Држављанин је на пример, дужан да брани отаџбину, плаћа порез и друго, право да од своје државе захтева заштиту у иностранству, социјалну сигурност, одређене услове живота и друго. Такође, држава има право да од својих држављана захтева да поштују њене прописе, али и дужност да им обезбеди заштиту у иностранству, социјалну сигурност и друго. 17
1. ТЕМА: ДРЖАВА
Странци су лица која живе на територији државе чије држављанство немају. Могу имати држављанство друге државе, или више држављанстава, али могу бити и лица без држављанства. Странци имају мања права, али и мање обавезе у односу на држављане (на пример, немају бирачко право, не могу вршити државне функције), али су дужни да поштују власт и законе државе у којој живе. Данас у појединим државама постоји тенденција да се странцима, уз права која им се признају међународним конвенцијама, призна право да учествују на локалним изборима.
ик е
1.4. ДРЖАВНА ВЛАСТ
За
во
д
за
уџ
бе н
Држава је организација која поседује највећу количину организоване друштвене моћи. Зато је њено најважније обележје власт кao институционализована моћ, која се остварује кроз различите институције, на пример, државне органе, политичке партије и друге. За правилно разумевање државне власти значајно је право, као основ државне власти, које прописује организацију власти и ограничења у њеном вршењу. Право издваја ауторитет државе у односу на све друге друштвене организације. Власт је обавезна да прописана правила доследно примењује. Зато државна власт: − ствара право – прописивањем правила понашања власт утиче на друштво, и − обезбеђује примену прописаних правила − примењује различита средства, па и принуду, онда када је неопходно да се заустави насиље и заштите правни поредак и његове основне вредности. Власт настоји да убеди грађане у исправност прописаних правила и успостављеног политичког поретка, који су у интересу народа и служе утврђеним вредностима. Када државна власт не успе да обезбеди поредак заснован на загарантованим слободама и правима грађана, власти народа, социјалној сигурности, правди и слично, дешава се да грађани изразе незадовољство кроз различите облике протеста или употребом силе. Када наступе такве околности, власт различитим средствима (дијалог, економске мере, измена закона, пружање различитих врста помоћи и сл.) настоји да отклони незадовољство грађана. У случају неуспеха предузетих мера власт може ограничити људска права и слободе, отворено или скривено вршити контролу медија (електронских, штампе, радија, телевизије) и, на крају, предузети драстичне (репресивне) мере ангажовањем полиције у сузбијању 18
1
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
грађанских протеста или немира. Дакле улога државне принуде може бити превентивна, али и непосредна или репресивна, и увек има циљ да штити јавни ред и мир и брине о безбедности грађана. У формирању јавног мњења, тј. мишљења великог броја грађана о неком значајном друштвеном питању, велику улогу имају медији којима се врши пропаганда у интересу власти. Стручњаци медије често називају „четвртом силом” у држави, а модерне демократије „медијском демократијом”. Медији, дакле, имају веома важну улогу у вршењу државне власти. Државна власт је суверена. Појам сувереност води порекло од латинске речи суперанус што значи највиши, врховни. Под сувереношћу државне власти подразумева се да је државна власт најјача, најмоћнија у границама одређене државе, јача од власти свих других организација. Она је самостална и независна од страног мешања. Ако држава државну власт не врши трајно, онда она више није суверена, или више није суверена на делу државне територије на коме не врши власт. Државна власт је територијално ограничена − најмоћнија је само у границама дате државе. Државна територија представља ограничење државне власти јер њена правила важе само на тој територији. Државна власт је правно ограничена прописима које је држава донела. Устав као највиши правни акт државе, ограничава све власти у држави, а то потом чине закони и други прописи. Односи између држава уређују се уговорима или другим актима које државе споразумно доносе, или пак актима међународних организација. То значи да је власт ограничена и правилима међународног права која су садржана у тим актима и њени органи су обавезни да их примењују. Дакле, држава ствара право (правна сувереност као саставни део државне суверености), али истовремено себе ограничава правом.
ЗАНИМЉИВОСТИ Ево како је Устав Краљевине СХС у чл. 127. регулисао употребу државне принуде: „У случају рата или опште мобилизације може Народна Скупштина за целу државну територију, а за случај оружане побуне за поједини њен део, нарочитим законом привремено обуставити ова права грађана: право удруживања, збора и договора, слободу кретања, неповредност стана, писама и телеграфских саопштења. На исти начин може се ограничити слобода штампе за случај оружане побуне у дотичном делу државе.”
19
1. ТЕМА: ДРЖАВА
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ
ик е
Организација уједињених нација (ОУН) (скраћено УН – Уједињене нације) јесте међународна организација која се представља као „глобално удружење влада које сарађују на пољу међународног права, глобалне безбедности, економског развоја и социјалне једнакости” . У њеном оснивању 1945. године учествовала је 51 држава. Њеним оснивањем укунута је дотадашња Лига народа. Од 2011. године 193 земље чланице су Уједињених нација.
Кључне речи
уџ
бе н
Јединствена државна територија Становништво државе – држављани и странци Сувереност и ограниченост државне власти
за
Непознате речи
За
во
д
јавно мњење − мишљење великог броја грађана о неком значајном друштвеном питању пропаганда – делатност којој је циљ да утиче на најшире слојеве народа; ширење идеја репресивне мере – законске и друге мере које државна власт предузима против лица или група лица која својим радом и тежњама угрожавају безбедност или опстанак државе
„Чим једна влада осјети потребу да својим грађанима обећава путем плаката мир и благостање, треба бити на опрезу и очекивати обрнуто од тога.” Иво Андрић
20
1 Закључак
бе н
ик е
• Три основна елемента државе су: територија, становништво и власт. • Државна територија је јединствена и тродимензионална. • ОУН својим чланицама гарантује територијални интегритет и политичку независност. • Становништво државе чине лица која живе на њеној територији. • За правилно разумевање државне власти значајно је право које прописује организацију власти и ограничења у вршењу власти. • Државна власт је институционализована моћ која се састоји у стварању права и обезбеђивању примене права. • Државна власт је суверена, територијално и правно ограничена. Питања и задаци
За
во
д
за
уџ
1. Наведите елементе државе. 2. Шта чини јединствену државну територију? 3. Ко чини становништво државе? 4. Шта се подразумева под државном влашћу и чиме је она ограничена? 5. Зашто су медији значајни у вршењу власти?
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ У античкој Грчкој грађани су се могли окупити на тргу (агора) да би дискутовали о одлуци коју треба донети. У модерним државама политика се усваја и прослеђује путем масовних медија и тако власт врши политичку пропаганду. Доста тога о политици углавном се зна путем телевизије, радија или новина. Због тога медији имају важну улогу у вршењу државне власти. Потрудите се да информације увек проверавате из поузданих извора.
21
1. ТЕМА: ДРЖАВА
ЗАНИМЉИВОСТИ Пропаганда је име друштва које је 1623. године основао у Риму папа Урбан VIII, са циљем да ради на ширењу католичке вере. Зато се данас под пропагандом у општем смислу подразумева ширење политичких или религијских учења и начела. „Држава у којој насиље и појединци остају некажњени завршиће у дубокој тами.” Софокло
ик е
1.5. ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА
За
во
д
за
уџ
бе н
Државна организација је самостална организација која се састоји од система органа и односа међу њима. Она представља друштвену организацију с највећом количином организоване моћи, која располаже различитим средствима за заштиту правног поретка и може применити принуду онда када је неопходно да се заустави насиље. Чине је државна службена лица, која су јавне личности (посланици, министри, шеф државе, судије и др.). Они државне послове врше трајно или повремено, у границама овлашћења, у интересу и циљу који је држава правом одредила. Дефинисати државу као друштвену организацију значи утврдити њена специфична обележја у односу на друге друштвене организације. Она првенствено располаже монополом физичке принуде, законима је прецизније извршена подела послова на државне органе, прописује правила понашања људи, санкције за случај повреде тих правила, поступке и органе који их изричу и примењују. Њени органи поређани су на хијерархијској лествици, од нижих ка вишим, према количини власти коју врше (принцип хијерархије), упућени су једни на друге, повезани и дужни да усклађују рад (принцип координације). У државној организацији постоји више врста државних органа и њихов број разликује се од државе до државе. Постоји више подела државних органа. Тако се они могу поделити на: − оружане (војска и полиција) и цивилне (парламент, влада, судови и др.), − политичке (скупштина или парламент) − утврђују политику развоја кроз доношење закона, на пример, и стручне (судови, органи управе и др.) − обављају стручне послове ради остваривања утврђене политике; − одлучујуће (парламент) – доносе највише акте и опште политичке одлуке и извршне органе (органи управе) – спроводе одлуке других државних органа;
22
1 − демократске (скупштина или парламент), чија службена лица бирају грађани, и бирократске (судови, министарства), чија службена лица поставља или бира други државни орган (на пример, министре бира парламент); − индивидуалне (министарства), у којима одлуку доноси лице које се налази на челу органа и одговорно је за његов рад (министар, на пример) и зборне (колегијални), у којима одлуку равноправно доноси више лица која чине тај орган (на пример, парламент, влада).
ик е
Непознате речи
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ
уџ
бе н
монопол – искључиво право
За
во
д
за
Колегијални (зборни) орган одлучује на седници, на којој мора бити присутан одређени, минимални број чланова, који се назива кворум. Да би одлука зборног органа била пуноважна, за њу мора да гласа потребна већина његових чланова: – проста већина (обична или релативна) – за одлуку је довољан највећи број гласова, – апсолутна већина – када је потребно да за одређену одлуку гласа натполовинска већина (половина плус један од укупног броја чланова тог органа) или – квалификована већина – када је потребно да за одлуку гласа већи број од апсолутне већине, на пример, две трећине чланова органа.
Кључне речи Организована моћ Државни службеници Правила понашања и санкције Прецизно одређивање државних послова Хијерархија и усклађивање рада 23
1. ТЕМА: ДРЖАВА
Закључак
ик е
• Државна организација је друштвена организација с највећом количином организоване моћи у којој је прецизно извршена подела послова. • Државна организација располаже различитим средствима за заштиту правног поретка (принуда), прописује правила понашања, санкције, органе и поступке за њихову примену. • Између државних органа постоји хијерархија и усклађивање рада. • Постоји више подела државних органа (политички и стручни, одлучујући и извршни, оружани и цивилни и др.). Питања и задаци
за
уџ
бе н
1. Шта се подразумева под државном организацијом? 2. Која су специфична обележја државне организације у односу на друге друштвене организације? 3. Побројте и објасните најзначајније поделе државних органа?
1.6. ДЕМОКРАТИЈА
За
во
д
Демократија води порекло од грчке речи „демос” (demos) – народ и „кратин” (cratein) − владати, што изворно значи владавина народа. Демократија је настала у античко доба, у Атини и заснивала се на принципима слободе и једнакости слободних људи (али не и робова), и на дијалогу као основном демократском инструменту. Данас је демократија основ сваке модерне правне државе. Власт у демократији произлази из народа, сувереност припада народу и грађани одлучују коме ће поверити да у њихово име врши власт. Народ бира власт на одређено време. Појам народне суверености настао је у борби народа против апсолутизма. Демократија представља систем институција и процедура кроз које се изражава политичка воља народа и владавина већине. Тај систем чине: – слободни вишестраначки избори, на којима грађани одлучују коме ће поверити вршење државне власти, – зајемчено остваривање и заштита људских и мањинских права и слобода грађана (право на живот, слобода окупљања, слобода 24
1
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
мишљења, изборно право и др.), – власт ограничена уставом и законом, – контрола и критика власти, – слобода медија и друго. Данас су углавном присутна два најзначајнија облика демократије. Непосредна демократија, у којој државну власт народ врши непосредно, остварује се кроз народну иницијативу и референдум. Народна иницијатива представља облик предлагања одлука и најчешће је присутна у законодавној области кроз покретање и давање предлога за доношење закона и других аката. Референдум представља облик доношења одлука од стране народа. Грађани, бирачи или гласачи, на референдуму лично и тајно (писаним путем) учествују у доношењу одлуке. Одлука ће се сматрати донетом ако је за њу гласала прописана већина бирача. Посредна или представничка демократија је облик демократије у коме народ врши државну власт преко својих представника (на пример у парламенту). Грађани бирају лица (на пример, посланике) која ће у њихово име вршити власт. Држава изборним законом комбинује облике посредне и непосредне демократије. Изборно право остварује се као опште и једнако право гласа (лично и тајно) на слободним и непосредним изборима. Право гласа омогућује сваком пунолетном грађанину да, без обзира на пол, расу, вероисповест, националну припадност, политичко уверење, имовно стање и др., одлучује ко ће бити изабран за народног представника, тј. обезбеђује му опште право гласа. Активно право гласа је право грађанина да бира народне представнике, а пасивно право је право грађанина да буде на изборној листи, тј. да буде изабран за народног представника. Нема демократије без општег права гласа, непосредног и тајног гласања. Политичке партије, друге организације и грађани могу предлагати кандидате за народне представнике. То је право кандидовања. По истакнутој кандидатури спроводи се изборна пропаганда, у којој се политичким убеђивањем утиче на опредељење бирача. Као што је већ речено, у тој пропаганди велику улогу имају електронски и штампани медији.
„Није довољно народу приступити, ваља с народом ступати. Није доста међу народ стати, ваља међу народом остати.” Стјепан Радић
25
1. ТЕМА: ДРЖАВА
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ Већински изборни систем присутан је приликом појединачног кандидовања, код кога мандат припада кандидату који је освојио натполовинску већину гласова бирача. Пропорционални изборни систем постоји код кандидовања по листама и мандати се расподељују сразмерно броју гласова који је освојила свака листа. Постоји и мешовити изборни систем, који представља различите комбинације већинског и пропорционалног система. Сваки од изборних система има и предности и недостатке.
бе н
ик е
„Не одобравам то што кажеш, али ћу бранити до смрти твоје право да то кажеш.” Волтер
Кључне речи
д
Непознате речи
за
уџ
Сувереност народа Демократске институције Непосредна и посредна демократијa
За
во
кандидат – лице које се припрема да буде изабрано за народног посланика, председника републике и сл.
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ „Сувереност потиче од грађана који је врше референдумом, народном иницијативом и преко својих слободно изабраних представника. Ниједан државни орган, политичка организација, група или појединац не може присвојити сувереност од грађана, нити успоставити власт мимо слободно изражене воље грађана.” Устав Републике Србије, члан 2
26
1 Дело Држава антички грчки филозоф Платон написао је да би показао како се може створити идеална и правична држава с филозофима на челу.
ик е
„Према мом мишљењу, настаје, дакле, држава зато што сваки од нас није сам по себи доста, него му много треба и потребни су му други.” „Људски род неће се ослободити невоља све док не узму власт у своје руке прави и ваљани представници филозофије, или док се управљачи држава неким божанским промислом не почну бавити филозофијом.” Платон
бе н
„Он је први, а можда и последњи, сматрао да државом не треба да управљају најбогатији, најчастољубивији или најлукавији, већ најмудрији.” Шели (о Платону)
уџ
Закључак
За
во
д
за
• Демократија је систем у коме власт припада народу (народна сувереност). • Непосредна демократија – народ непосредно врши власт (референдум и народна иницијатива). • Представничка демократија – народ врши власт преко својих представника (изборно право, право кандидовања). • Изборно право остварује се као опште и једнако право гласа.
1.7. ПОДЕЛА ВЛАСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ УВОД Као што је познато, државну организацију чине државни органи. Законом се прецизно одређују послови које сваки државни орган може да обавља и они представљају његову надлежност. Надлежност може бити стварна и месна. Стварна надлежност је круг сродних послова које обавља један државни орган (на пример, надлежност органа управе за унутрашње послове обухвата низ сродних послова, као што су издавање личних карата, возачких дозвола, пасоша, регистрација возила и сл.). Под месном надлежношћу се подразумева део државне територије на којој орган врши послове из своје 27
1. ТЕМА: ДРЖАВА
д
за
уџ
бе н
ик е
стварне надлежности. Централни државни органи врше државне послове на целој државној територији и њихови акти обавезују сва лица на тој територији (на пример, републички органи код нас), док нецентрални (периферни) државне послове врше на делу државне територије и њихови акти обавезују лица која живе на том делу државне територије (на пример, градски, општински органи). Да би могао да предузме одређену радњу, орган мора бити и стварно и месно надлежан за предузимање те радње. У супротном, предузета радња или акт који је донео биће поништени (на пример, само је Филијала Пореске управе у Крагујевцу надлежна да лицу М.М. донесе решење о порезу на стан који се налази у Крагујевцу). У зависности од међусобних односа органа који врше државну власт, може се говорити о различитим облицима поделе државне власти. Подела власти је облик државне власти у коме се законодавна власт – парламент, извршна власт – шеф државе и влада, и судска власт – судови, налазе у односу независности. Сваки од органа који ове власти врше самосталан је и не може се мешати у рад других органа. Међутим, оваква потпуна подела власти углавном не постоји, због потребе за јединственим вршењем државне власти. Постоје три основна система поделе власти: председнички, парламентарни и мешовити.
во
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ
За
Творац поделе власти је француски филозоф и правник Монтескје (18. век, у делу О духу закона). Овај принцип настао је на прелазу из позног феудализма у капитализам, као израз тежње буржоазије да се ограничи апсолутна власт и самовоља монарха и ојача власт представничког тела − парламента. То ограничење власти настало је на темељу тежње да се осигурају слободе грађана и спречи злоупотреба власти.
ОРГАНИ У Србији је Уставом утврђен парламентарни систем поделе власти. Taкав систем настао је као први систем поделе власти у Енглеској. Зато се Енглеска сматра колевком парламентаризма, у коме постоји специфичан 28
1
За
во
д
за
уџ
бе н
ик е
однос Парламента, као законодавног органа, и Владе, као извршног органа. Парламент бира владу и може јој изгласати неповерење. Уређење власти у Републици Србији почива на подели власти на законодавну, извршну и судску. Однос ове три власти заснован је на равнотежи и међусобној контроли. Законодавну власт врши Народна скупштина, извршну власт Влада и председник Републике, а судску власт судови. У систему поделе власти у Србији је и Уставни суд, као независан уставни орган, који не припада ни једној од три гране власти. Његов задатак је заштита уставности и законитости. Народна скупштина, коју чини 250 народних посланика (мандат на који се бирају траје четири године), највише је представничко тело у Републици и носилац уставотворне и законодавне власти. Она бира и разрешава Владу и контролише њен рад (може јој изгласати неповерење апсолутном већином), бира судије, председнике судова и јавне тужиоце, доноси и мења устав, законе и друге прописе, усваја план развоја Републике и обавља друге послове утврђене Уставом и законом. Влада је носилац извршне власти. Она је колегијални орган на чијем челу је председник, може имати једног или више потпредседника и одређен број министара. Њен мандат траје до истека мандата Народне скупштине која ју је изабрала. Влада је за свој рад одговорна Скупштини. Влада утврђује политику државе, стара се о извршавању закона и других општих аката Скупштине, предлаже законе, доноси уредбе ради спровођења закона и обавља друге утврђене послове. Судови врше судску власт и самостални су и независни државни органи који штите слободе и права грађана, законом утврђена права и интересе правних субјеката и обезбеђују уставност и законитост. Судске одлуке доносе се у име народа у различитим судским поступцима (у кривичним, парничним, извршним...). Уставни суд Републике Србије самосталан је и независан државни орган који штити уставност и законитост и људска и мањинска права и слободе. Уставни суд се стара да закони буду у складу са Уставом, а остали акти у складу са Уставом и законом. Грађани му се могу обраћати уставном жалбом када су им судском пресудом или управним актом повређена људска права. Уставни суд је установљен да би осигурао контролу законодавца − врховне власти. Кључне речи Надлежност Подела власти Народна скупштина Влада Судови 29
1. ТЕМА: ДРЖАВА
Непознате речи надлежност – скуп послова које може да обаља један државни орган. мандат – временски период на који се бирају народни посланици и други државни функционери функционер – изабрано, постављено или именовано лице у државни орган, орган јавног предузећа, установе и сл.
ик е
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ
д
за
уџ
бе н
Високи савет судства је независан и самосталан орган који обезбеђује и гарантује независност и самосталност судова и судија. Овај орган бира судије за трајно обављање судијске функције, док Народна скупштина Републике Србије бира за судију лице које се први пут бира на судијску функцију на трогодишњи мандат. Јавно тужилаштво је самосталан државни орган који гони учиниоце кривичних и других кажњивих дела и предузима мере за заштиту уставности и законитости. У Србији постоје и два јавна тужилаштва посебне надлежности: Тужилаштво за организовани криминал и Тужилаштво за ратне злочине.
За
во
Шема 1. – Подела власти у Републици Србији
„Нема власти без људи, људи без материјалних добара, материјалних добара без просперитета, нити просперитета без правде и добре политике.” Хасан Kaфи Прушћак 30
1 ЗАНИМЉИВОСТИ
ик е
Енглеска нема устав као највиши, јединствен и свечано донет акт државе, иако је у овој земљи још 1215. године краљ Јован без Земље донео први писани уставни акт − Велику повељу слободе, која је означила победу племства и ограничење краљеве самовоље. Ова повеља је касније служила као пример за развијање људских и грађанских права. Велика Британија обухвата Енглеску, Шкотску и Велс, а Велика Британија и Северна Ирска чине Уједињено краљевство Велике Британије и Северне Ирске.
ЗАНИМЉИВОСТИ
За
во
д
за
уџ
бе н
Устав Сједињених Америчких Држава најстарији је устав на свету − донет 1787. године. Њиме су САД постале савезна, то јест федерална држава и успостављен је председнички систем поделе власти. Устав је и данас на снази, а састоји се из преамбуле и седам великих чланова или параграфа. Допуњен је са 27 амандмана. Првих десет амандмана чини Повеља о правима (Bill of Rights). Устав је кратак и приступачан за читање обичним грађанима јер је веома јасан, што није случај са уставима других држава. Организација власти заснована је на принципу поделе власти на извршну, законодавну и судску власт. Врховну извршну власт врши председник САД, законодавну Конгрес, а судску Врховни суд. Заступљен је председнички систем поделе власти, у коме председник има велика овлашћења. Устав оставља доста слободе државама чланицама у прописивању правних поступака, као што су, на пример, грађански и кривични, због чега се они и разликују од државе до државе.
„Не чините никад ништа што се противи вашој савести, па чак ако то од вас и држава тражи.” Алберт Ајнштајн
31
1. ТЕМА: ДРЖАВА
Закључак
бе н
ик е
• Под надлежношћу се подразумевају послови које обавља један државни орган. • У Републици Србији власт је заснована нa парламентарном систему поделе власти на законодавну, извршну и судску власт. • Народна скупштина врши законодавну и уставотворну власт. • Влада и председник Републике врше извршну власт. Влада за свој рад одговара Народној скупштини. • Судови врше судску власт, самостални су, независни и суде на основу Устава, закона и других општих аката. • Уставни суд штити уставност, законитост и људска и мањинска права и слободе.
ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ
За
во
д
за
уџ
Заштитник права грађана Републике Србије (Омбудсман) штити права и слободе грађана контролишући рад органа јавне власти. „Заштитник грађана, по притужби грађана или сопственој иницијативи, у посебном поступку проверава да ли је у раду органа управе било или има пропуста. Ако их утврди, Заштитник грађана тражи од органа управе да пропусте исправи и препоручује начин за то. Орган управе мора обавестити Заштитника о томе шта је урадио по препоруци и, ако није, образложити зашто. Осим покретања и вођења поступка, заштитник грађана може да посредује, даје савете и мишљења и утиче на унапређење рада органа управе и заштите људских слобода и права. Тако Заштитник грађана делује превентивно (спречава будуће случајеве кршења права) и едукативно (образује грађане, али и запослене у органима управе о људским правима и њиховој заштити).” Уколико сматрате да су Вам права ускраћена или повређена, можете се обратити, писменим или усменим подношењем притужбе, Служби Заштитника грађана. Притужба не сме бити анонимна. Заштитник грађана није овлашћен да контролише рад председника Републике, Владе Републике Србије, Народне скупштине, Уставног суда, судова и јавних тужилаштава.
32
1 Питања и задаци
ик е
1. Објасните појам и улогу државе у друштву. 2. Објасните елементе државе. 3. Зашто је држава правна организација? 4. Каква је улога медија у вршењу државне власти? 5. Објасните појам и обележја државне организације. 6. Упоредите различите врсте државних органа. 7. Објасните суштину и облике демократије. 8. Објасните појам и врсте надлежности. 9. Шта се подразумева под поделом власти? 10. Како је извршена подела власти у Републици Србији? 11. Наведите надлежности носилаца три главне власти у Србији.
бе н
Резиме теме – ДРЖАВА
За
во
д
за
уџ
• Држава је друштвена организација која: ствара право, обезбеђује примену права и располаже физичком силом ради очувања и заштите државно-правног поретка и вредности и циљева тог поретка. • Елементи државе су територија, становништво и државна власт. • ОУН својим чланицама гарантује територијални интегритет и политичку независност. • Државна власт је суверена и територијално и правно ограничена. За њу је значајно право које прописује организацију и ограничења у вршењу власти. • Државна организација је друштвена организација с највећом количином организоване моћи у којој је прецизно извршена подела послова. Располаже различитим средствима за заштиту правног поретка и састоји се од државних органа. • Под надлежношћу се подразумевају послови које обавља један државни орган. • У Србији је присутна подела власти на законодавну, извршну и судску. • Демократија – власт (сувереност) припада народу. • Изборно право остварује се као опште и једнако право гласа.
„Једина ствар које се нека демократска нација мора бојати јесте тако моћна влада да је народ није у стању контролисати.” Сан Јат Сен
33