Географија за 3. разред гимназије - 23172

Ј А

Г Е О Г Р А Ф И

Рецензенти

ISBN 978-86-17-21115-6

ПРЕДГОВОР

1.

2. ГЕОГРАФСКИ

3.

ФИЗИЧКОГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ГЕОЛОШКО-РЕЉЕФНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

1. ГЕОЛОШКИ

2. РЕЉЕФ ПАНОНСКЕ СРБИЈЕ И ЈУЖНОГ

3. РЕЉЕФ ПЛАНИНСКО-КОТЛИНСКЕ СРБИЈЕ

КЛИМА

1. КЛИМАТСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ

ВОДЕ

1. ВОДЕ НА ПРОСТОРУ СРБИЈЕ

2. ЈЕЗЕРА И ТЕРМОМИНЕРАЛНЕ ВОДЕ СРБИЈЕ

1. АНТРОПОГЕОГРАФСКА

2. КРЕТАЊЕ

НАСЕЉА СРБИЈЕ

1. ПОСТАНАК И РАЗВОЈ НАСЕЉА

2. ТИПОВИ НАСЕЉА

3. ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКИ ФАКТОРИ РАЗВОЈА

4. ГРАДСКИ

1. РАЗВОЈ И OСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРИВРЕДЕ СРБИЈЕ

2. ПОЉОПРИВРЕДА, ШУМАРСТВО, ЛОВ И РИБОЛОВ

3. РУДАРСТВО И ЕНЕРГЕТИКА

4. ИНДУСТРИЈА

5. САОБРАЋАЈ

6. ТРГОВИНА И ТУРИЗАМ

Питања за систематизацију

РЕГИОНАЛИЗАЦИЈА СРБИЈЕ ..

1. ПРИНЦИПИ РЕГИОНАЛИЗАЦИЈЕ

2. БЕОГРАДСКА РЕГИЈА

3. СЕВЕРНА СРБИЈА – ВОЈВОДИНА

4. ШУМАДИЈА

5. ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ

6. ВЕЛИКО ПОМОРАВЉЕ СА СТИГОМ И БРАНИЧЕВОМ

7. ЈУЖНО ПОМОРАВЉЕ

8. ИСТОЧНА СРБИЈА

9. ЗАПАДНА СРБИЈА

10. СТАРОВЛАШКО-РАШКА

11. КОСОВО И МЕТОХИЈА

12.

НаведитеполуострваЕвропе.УкомделуЕвропесеналазиБалканскополуострво?

КрозкоједржавеЕвропепротичеДунав?

Србија у Југоисточној Европи и на Балканском полуострву Балканско полуострво је мост између Европе и Азије. На њему су поникле многе к ултуре које спадају у најстарије на свету

сталних

И почетак XXI века су обеле-

жиле миграције, масовног карак тера, које се сматрају једним од већих у савременој историји. Тим миграцијама је захваћено становништво држава централне, јужне и

југозападне Азије, које се креће ка земљама западне и централне Европе, у потрази за бољим ус ловима живота, као и за животом без рата. Р ута тих миграната води преко

Балканског полуострва и наше земље, јер

је то најближа веза са Средњом и Западном Европом.

Повољанположај простора Балкана, као споне између Југоисточне Европе и Ју-

гозападне Азије, и његова близина Север-

ној Африци утицали су на то да тај простор често буде у интересној сфери великих сила (Аустроугарске, О томанског царства,

Југоисточна Европа је географски и геополитички део Европе који се налази на Балканском полуострву. Државе Југоисточне Европе су Србија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Албанија, Северна Македонија, Р умунија и Бугарска. Балканско полуострво је једно од три највећа полуострва јужне Европе. Постоји више мишљења о постанк у имена Балкан. Данас је прихваћено да називполуострва Балканводи

трва чине реке Соча,

границе су

и

у и југоисток у границу представљају Црно, Мраморно и Егејско море, на југу је граница Средоземно море, а на западу Јонско и Јадранско море. С простора Балканског полуострва дижу се планински системи чије висине не прелазе 3.000 m – Динарски, Карпатско-балкански, Српско-македонска маса и Родопски систем (Рила, врх Мусала 2.925 m). Делови већих низија залазе у северни део Балканског полуострва (Панонска и Влашко-понтијска). За миграције и насељавање овог полуострва највећи значај су имале бројне речне долине које су

Којеречнедолинесузначајнеза кретањестановништваиробе јошодримскогпериода?

Србија је једна од подунавских земаља, пошто река Дунав

протиче кроз њу, у ду жини од 588 km. Целом ду жином кроз

нашу земљу Дунав је плован.

Све до изградње брана на Дунаву, приликом изградње хидро-

елек трана у Ђердапу, пловидба

кроз клисуру је предс тављала

проблем за веће бродове. На-

кон изградње бране и подизања

нивоа Дунава пролазак кроз

клисуру знатно је олакшан чак и

великим бродовима. Прокопавањем канала Рајна–Мајна–Дунав

Средња и Западна Европа спојене су с Југоис точном Европом, као и с Југозападном Азијом.

Територијалне промене на простору данашње Србије и региона

Повољан положај Балканског полуострва узроковао је с талне миграције на ње-

говом прос тору, смену бројних народа кроз ис торију, укључивање његовог прос тора у

границе великих империја (Римско царс тво, Византија, Аус троугарско царс тво, Отоманско царс тво), алии формирање великих

држава (средњовековна српска држава – за

време цара Душана).

Пре доласка С ловена на прос тору Бал-

канског полуос трва живели су Илири (у за-

падном делу), Трачани (у ис точном делу), Келти (с тигли су до Пелопонеза), Хелени

ју жнословенски народи (Срби, Хрвати, С ловенци, Македонци, Бугари), а на њему живе и романски народи (Румуни, Власи, Цинцари), као ииндоевропски народи (Грци, Роми), т урски (Турци) и кавкаска група народа (Албанци).

КојинародиживенапросторуСрбије?

У средњовековном периоду, средином

XIV века, за време владавине цара Душана, српски народ је имао највећу државу од периода досељавања на Балкан. Од краја XIV века прос тор средњовековне државе

1878. – Кнежевина Србија

1882. – Краљевина Србија

1918. – Краљевина СХС

1929. – Краљевина Југославија

1945. – Федеративна Народна Република Југославија

1963. – Социјалистичка Федеративна Република Југославија

1992. – Савезна Република Југославија

2003. – Државна заједница Србија и Црна Гора

2006. – Република Србија

Првог децембра 1918. године формира-

на је Краљевина Срба, Хрвата и С ловенаца,

која је касније променила има у Краљевина

Југославија (1929). Након Другог светског

рата та је држава основана као Демократска Федеративна Југославија, а 29. новем-

бра 1945. променила је назив у Федеративна

Народна Република Југославија. Од 1963. го-

дине назив државе био је Социјалистичка

Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

У саставу те државе биле су републике:

С ловенија, Хрватска, Босна и Херцеговина (БиХ), Србија, Црна Гора и Македонија. У на-

веденим републикама осамдесетих и деве-

десетих година XX века почели су да јачају

национализам и шовинизам, који су, помоћу

спољашњих фактора, узроковали распад

државе. Средином 1991. године независ-

ност су прогласиле С ловенија и Хрватска,

а затим и Македонија и БиХ. Сукоби су поче-

ли најпре у С ловенији, која је прва прогла-

сила одвајање од тадашње Југославије (јуна 1991. године). Потом је почео

независност, али су је Уједињене нације признале тек 1993. године, под називом Бивша Југословенска Република Македонија. Македонија се без рата одвојила од СФРЈ. Фебруара 2019. године та држава мења назив у Северна Македонија. Србија и Црна Гора наставиле су традицију постојања

зум,

Републике Србије већину својих овлашћења пренела на привремене институције на Косову. Питање Косова и Метохије и данас је проблем наше земље и региона у централном делу Балкана, који може да представља жариште будућих

и чине га математичкогеографски и регионалногеографски положај.

повољан, што показују математички, регионалногеографски, као и друштвеногеографски положај.

Математички положај је положај у географском координатном систему, помоћу којег одређујемо географску ширину, то јест удаљеност од екватора у правцу севера и југа, и географску дужину – удаљеност од Гринича (почетног меридијана) у правцу

Најсевернија тачка Србије налази се

близу граничног прелаза Келебија (Град Суботица – граница Србије и Мађарске).

Најис точнија тачкаје Сребрна глава на Старој планини, на граници Србије и Бугарске.

Најјужнија тачкаје код насеља Рес телица (општина Гора), на граници према Северној Македонији, а најзападнија тачкаје код Бездана, на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске.

Пронађитенагеографскојкартикрајње тачкеРепубликеСрбије.

Регионалногеографски полoжај веома

је с ложен, али и разноврс тан, што омогућава развој многих привредних грана. Највећи

део Србије налази се на Балканском полуострву, те је она балканска земља. Северни

Европе, односно

на прос тору Панонске низије, паје Србија

средњоевропска и панонска земља. Србија је и подунавска земља јер Дунав, важна

европска река, кроз њу протиче дужином од 588 km. Ова рекаје у неким деловима и погранична. Велика, Западна и Јужна Морава с у веома важни речни токови, у чијим долинамас у изграђене саобраћајнице које с у

жиле куцавице за нашу земљу и омогућавају

кретање људи, робе и капитала. Већи део

земље је планинског карактера, пасе она

може окарактерисати и као планинска. Пре-

ма планинским венцима који се издижу на њеној територији, Србија је динарска и кар-

патско -балканска земља. Након издвајања Црне Горе, 2006. године, Србија је изгубила

након ратних дешавања деведесетих година XX века, као и ус лед економских промена у пос ледње две деценије. Економскогеографски положај

да буде много повољнији због доброг саобраћајногеографског положаја. Република Србија

Iс југоисточном и источном Европом, као и с југозападном Азијом и осталим деловима

света.

Код главног града, Београда, Сава се

улива у Дунав, а нешто низводније у Ду-

нав се улива и Велика Морава. Долине те

три реке веома су значајне, јер њима воде

друмске и железничке саобраћајнице од

међународног значаја. Дуж њих су траси-

рани значајни трансевропски саобраћајни

коридори. Коридор X прелази преко наше

земље, а повезује централну и југоисточну

Европу с Малом Азијом и Блиским истоком.

Тај коридор полази из Салцбурга (Аустрија),

а потом, пратећи долину реке Саве, иде преко Љубљане,

тако да се с поменутим

коридорима укрштају и линије ваздушног

саобраћаја.

Економскогеографски положај Србије у

будућности би могао да буде знатно повољнији, али то умногоме

Пронађитеподаткеoповршинaмасуседнихдржава,патеповршинеупоредите сповршиномнашеземље.Којинашсуседиманајвећуповршинуиколикојеонавећа одповршиненашеземље?Којасуседнадржаваиманајмањутериторијуиколикоје онамањаодтериторијенашедржаве?

Државне границе представљају зами-

шљене линије на Земљиној површини које

раздвајају или спајају суверене државе.

На географским картама државна граница је представљена црвеном испрекиданом

линијом, а на терену је означена одговарајућим граничним ознакама (граничним каменом, прелазом). Међутим, државна

граница није само линија која раздваја или

спаја две државе на копну, већ се те линије

пројектују и у ваздушни простор, до висине 20–25 km, докле сеже сувереност једне

државе у ваздушном простору. Државна

Међутим, ако су односи лоши, границе су затворене. Границе Србије после ратних дешавања током деведесетих година отворене су према свим суседним државама.

Границе Србије Дужина граница Србије према суседним

добри.

границе, сувоземна граница је дугачка 1.567,3 km, а водена 794,4 km. Србија се граничи са осам држава. Неке од тих граница су формиране након Првог балканског или Првог светског рата, а неке су настале крајем XX и почетком XXI века. Старе границе су настале формирањем Краљевине Срба, Хрвата и С ловенаца (1918), а нове распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Границе према Мађарској, Р умунији и Бугарској утврђене су међународним уговорима и међународноправно су признате после Првог светског рата. Граница према А лбанији је утврђена још 1912. године, након Првог балканског рата. Нове границе су административне границе према бившим републикама

делом или пресецају планинске

венце (нема природне препреке

која би

отежала њихово прелажење). Најдужа природна граница

је она која се пружа токовима Дрине и Дунава. Граница прати и друге речне токове, али не толиком дужином.

Граница према Мађарској (174,7 km) јесте копнена. Протеже се

од Дунава, 8 km узводно одБатине, затим се протеже нешто северније

од Суботице, пресеца Тису и код села Рабе је српско-мађарско-румунска тромеђа. Граница пресеца

Дунав и Тису, као и неколико друмских и железничких саобраћајница. Преко ове границе прелази

важна међународна железничка

пруга, Београд–Суботица–Будим-

пешта–Беч. Осим пруге, значајан

је и друмски пут. Веза с Мађарском

успоставља се преко осам прелаза

(Хоргош, Келебија, Бачки Брег, Бајмок, Ђала, Бачки Виногради, Рабе

и Растина). Осим железничких и

друмских граничних прелаза, ка

Мађарској постоји и речни гранични прелаз Граница према Румунији (547,9 km)

протеже се од насеља Рабе, преко Вршачких

планина, до ушћа Нере. На овом потезу гра-

ница пресеца неколико токова: Бегеј, Златицу, Тамиш и Брзаву. Од ушћа Нере у Дунав

граница прати ток ове великеевропске реке. Пратећи ток Дунава, граница се пружа

кроз Ђердап

Ђердап I, Ђердап II, Калуђерово, Врбица, Јаша Томић, Наково. За железнички транспорт постоједва гранична прелаза, Кикинда–Жомбољ и Вршац–Моравита. Осим ових прелаза, постоји и пет граничних прелаза за речни саобраћај, и то код Великог Градишта, Доњег Милановца, Текија, Кладова и Прахова.

Граница према Бугарској (360,5 km) протеже се од ушћа Тимока

Iзначаја Београд–Ниш– Софија–Истанбул. Саобраћајни промет одвија се преко пет друмских граничних прелаза (Градина, Рибарци, Стрезимировци, Мокрање и Вршка Чука) и једног железничког (Димитровград–Драгоман).

Граница према Северној Македонији (282,9 km) протеже се од Белих вода, пресе-

ца реку Пчињу, Прешевску повију, затим се

пружа гребеном Скопске Црне Горе, пресе-

ца долину Лепенца, протеже се гребеном

Шар-планине до подгорине Кораба, где је

тромеђа Србије, Северне Македоније и А л-

баније. Граница је претежно планинска. На

подручју Прешевске повије је нижа надморска висина, која је искоришћена за изградњу

јужног крака Коридора X, на коме је веома

важан гранични прелаз, Прешево. У долини

Лепенца, у Качаничкој клисури, налази се

други значајан прелаз између Србије и Се-

верне Македоније, Ђенерал Јанковић. Осим

преко та два прелаза, промет друмским саобраћајем са Северном Македонијом

одвија се и преко граничних прелаза Про-

хор Пчињски, Глобочица и Голеш. Постоје

и два гранична прелаза на железничкој са-

обраћајници, Прешево и Ђенерал Јанковић.

Граница према Албанији (113,6 km) пре-

тежно је планинска и најнижа је у долини

Белог Дрима. Граница се пружа од Кораба

преко Коритника, Паштрика и Проклетија и

протеже се нешто западније

Савета безбедности Уједињених нација 1244. Граница према Црној Гори (249,5 km)

претежно је планинска и пресеца реке Ибар и Лим. Постоји више граничних прелаза –Гостун, Јабука, Шпиљани (Мехов крш), Чемерно, Годово, Чакор и Кула. Железнички гранични прелаз је на прузи Београд–Бар. Граница према Босни и Херцеговини (370,9 km) друга је по дужини граница Србије према суседима. Од тромеђе Србије, Црне Горе

прелаза, девет друмских и два железничка. Друмски гранични прелази су Бајина Башта, Увац, Котроман, Љубовија, Сремска Рача, Бадовинци, Трбушница, Мали Зворник и Јамена. Железнички гранични прелази су од Раче ка Бијељини и од Брасине ка Зворнику. Граница према Хрватској (261,7 km) креће од тромеђе Србије, Босне и Херцеговине и Хрватске на реци Сави, потом

Величина територије

Република Србија данас има површину

од 88.499 km2, а током ис торије њена повр-

шина се мењала. Након Првог српског ус танка површина Србије износила је 37.950 km2,

а након балканских ратова површина јепо-

већана на око 95.700 km2.

Рас тојање крајњих тачака Србијеу

правцу север–југ је 488 km (од најсеверније

тачке северно од Суботице до најју жније

тачке – Рeс телице, која је на југ у регије Гора

у Метохији). У правцу запад–ис ток ширине

су различите. Тако је, на пример, ширина

између Бајине Баште и ушћа Тимока у Дунав 246 km, а између тромеђе

Горе и Босне и Херцеговине и Сребрне главе на Старој планини ширина је 306 km.

КористећиGoogleEarthизмерите удаљеностиизмеђудвејутачакакојенису датенаслици,нпр.одместауласкаДрине, каопограничнереке,натериторијунаше земљедоСребрнеглаве,илиодушћаДрине уСавудоушћаНереуДунав.Одаберите и неке друге тачке и одредите колике су раздаљинеизмеђуњих.

Територија Републике Србије је админис тративно–територијално подељена

1. Анализирајте сличности и разлике између

Балканског полуострва, Југоисточне Европе и Западног Балкана. Које

сваком

ових простора, а које само неком од њих?

2. Какав је положај Србије на Балканском

на Западном Балкану?

3. Упоредите географски положај наше

4.

КојиморогенезамајенастаорељефЕвропе?КојесунајстаријепланинеуЕвропи, акојесунајмлађе?

пешчари, конгломерати, лес и тако даље. Седиментне стене претежно учествују у геолошкој грађи набраних планина (Карпатско -балкански лук, Динарске планине, Вардарска зона), али су заступљене и на простору Панонске

Којијехемијскисаставкречњака?Штасе

дешава када вода пролази кроз пукотине кречњака?Којигеоморфолошкиоблицисе јављајуукречњаку?

Метаморфне стене настале с у под у тицајем високе температ уре, притиска и гасова. Основни састав стена остаје исти након

промена, али се могу створити нови минерали. После седиментних, метаморфне стене с у најраспрострањеније, а најзаст упље -

нији с у кристаласти шкриљци и серпентини.

Осим ових стена, заст упљени с у и гнајс и

мермери. Кристаласти шкриљци учествују у геолошкој грађи Српско-македонске масе, али их има и у основи набраних планина.

Серпентин се налази у геолошкој струк т ури

Динарида (велики серпентински масив пла-

нине Златибор, потом на Рогозни). Серпентин је стена која се често користи у грађевинарству.

Вулканске стене могу да буду интрузивне (дубинске) и еруптивне (површинске или изливне). Вулканских стена има у Српко-македонском масиву Србије, затим по ободу

Панонског басена и на истоку и западу Србије. Изливне магматске стене доминирају у Црноречкој области (слив Црног Тимока), затим у Раданско-топличкој, Косовско-ко-

паоничкој и Рудничкој области. Интрузивне

магматске стене чине језгра лаколита и батолита. Лаколити на простору Србије јес у Авала, Букуља и Цер, који с у изграђени од гранита. Од гранита с у изграђени и руднички и копаонички батолит. Ерозивним процесима

је планинска регија која има више тек тонских целина. На западу с у Динарске планине и Вардарска зона, у централном делу је Српско-македонска маса, а на истоку с у Карпатско-балканске планине. На крајњем истоку Србијенизијски део припада Влашко-понтијском басену (Kључ с Неготинском Крајином и ушће Тимока). Ова низија се помиње и

стена. Српско-македонска маса је некада била издужено острво

средњег дела Атлантика, Средоземног мора, северне Африке, југозападне, средишње и југоисточне Азије,

на северу. Спуштањем

формиран је басен Панонског мора. Са дна Тетиса, западно и источно од старог копна, набирањем се издижу моћне наслаге мекших стена. Формирају се два лука набраних планина – Динарски и Карпатско-балкански. Између Динарида и Српско-македонске масе је Вардарска зона.

Наосновукартеутврдитекакавјеправац пружањаДинарских,акакавКарпатскобалканских планина?

Врања,

купа, на некадашњу вулканску активност указују и бројни термоминерални извори.

НакартиСрбијепронађитенаведене вулканске купе.

На северу Србије, где је простор Панонског басена, након повлачења Панонског мора почело је таложење моћних еолских седимената у време ледених доба. У Европи је било шест ледених доба, а између њих су

била нешто топлија међуледена доба. У леденим и међуледеним добима формиране су моћне наслаге леса, које имају светлије и тамније зоне. Светлије зоне настајале су у

хладнијим периодима, а тамније у међуледеним добима, када је било више падавина и топлије и када је вегетација била бујнија.

Наштавасподсећанаталоженилес стамнијимисветлијимзонама?

Рељеф Србије је формиран радом

унутрашњих и спољашњих сила. Унутрашње

силе су доводиле до издизања, спуштања и набирања. У исто време деловале су спољашње силе, флувијални, глацијални, еолски

процеси, а у садејству с тим процесима

одвијало се и механичко разарање стена, хемијско растварање и површинско спирање. Ти процеси знатно дуже су деловали на раседне планине, па оне углавном имају заобљене врхове. Кад су набране планине

КаквесупопостанкупланиненаднуПанонскогбасена?Коједржаве,целомсвојом територијомилиделовимасвојетериторије,захватајупросторПанонскогбасена?

границанизије полази

од државне границе Србије и Босне и Хер-

севера ка

нешто више од 500 m. Ос тали прос тори нису

идеално заравњене површине, већ предс тављају заталасану низију прекривену језер-

ским, речним и еолским седиментима. Она је испресецана бројним токовима река које

долазе с других прос тора (Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш), као и токовима који су фор-

мирани на прос тору саме низије (Јегричка, Криваја, Мос тонга).

Изнадколикометаранадморскевисинесу планине?

Наизглед раван прос тор Панонске Србије подељен je на различите геоморфолошке облике. Најнижи делови Панонске Србије су алувијалне равни и депресије. Нешто више су лесне терасе, затим следе лесне заравни, пешчаре и планине, као највиши елементи у рељефу овог прос тора. Планине су Фрушка гора и Вршачке планине. Фрушка гора је планина која се налази у Срему. С највишим врхом, Црвеним чотом (539 m), предс тавља највише узвишење Сремске регије. Геолошки сас тав Фрушке горе је разноврс тан. У грађи учес твују шкриљци, пешчари, кречњаци, лапорци, као и друге с тене. Нанижим деловима ова планина прекривена је наслагама леса. Оне чине Сремску лесну зараван, која опасује Фрушку гору готово са свих с трана. Само са северне с тране Фрушке горе има делова где су потоци однели лес, тако да у пределу поточних долина нема лесних наслага Фрушка гора се пружа упореднички. Дужина у правцу запад–ис ток је 78 km, од линије Шид–Шаренград до Старог Сланкамена. У правцу север–југ, на линији Сремска Каменица – Ириг, ширина је 15 km. Велики део је прекривен шумом. Знатне површине су под шумом липе,

огени и квартарни седименти. Виши делови

су под листопадним шумама, а ниже делове, посебно јужне падине, прекривају засади

винограда.

Пешчаре су настале еолским радом, од-

носно радом ветра. На простору панонске

Србије постоје две пешчаре: Банатска или

Делиблатска пешчара и Бачка или Суботичка

пешчара. Настале су навејавањем песка из алувијалне равни Дунава или из плавина

карпатских река.

Делиблатска пешчара налази се у југоисточном делу Баната. Протеже се између

насеља Дубовац, Делиблато, Мраморак, Владимировац, Гребенац и Кајтасово. Због

безводности простора у пешчари је само једно мало насеље – Шушара. Делиблатска

пешчара протеже се у дужини од око 40 km, а широка је око 17 km. Бројне дине у пешчари правца су северозапад–југоисток. Неке од њих дугачке су више од 700 m, а висина

је

везан шумском, жбунастом и травном ве-

гетацијом, тако да није покретан. Бачка пе-

шчара је само део знатно пространије Бајске пешчаре (назива се и Суботичко -бајска

пешчара). Протеже се од Суботице до Баје и даље до Будимпеште у Мађарској. Правац

пружања дина и у овој пешчари јесте северозапад–југоисток. Висина дина је 4–6 m.

Дине ка југу постепено прелазе у лес. На том

прелазу налазе се и језера: Палићко, Слано, Крваво

до Дунава и до Земуна, где потом повија до Сурчина као

нава, потом јужније од Тителског брега, као

и између Сремске лесне заравни и алувијалне равни Саве. Напрос тору Баната лесна

терасаније јединс твена, него је издељена рекама, Златицом, Бегејом и Тамишом. Лесне терасе се називају и горњоплеис тоцене, а нас тале су навејавањем леса и, потом, преталожавањем лесних наслага под у тицајем

великих и мањих река. Алувијалне равни су, уз депресије, нај-

нижи делови у рељефу Панонске Србије.

Велике реке, као што су Дунав, Сава и Тиса, имају и широке алувијалне равни. То су ура-

вњени прос тори уз водотокове нас тали таложењемпеска и муљаприликом изливања река. Чес то саме реке плаве алувијалне равни. Међу тим, од XVIII века, услед мелиорације, регулације токова река, као и изградње високих насипа уз обалу, плављење ових делова знатно је ређе. Најчешћавегетација на алувијалним равнима јесу шуме и

равни су обрађене, па на њима успевају разне биљне култ уре. Депресије се налазе северно и северо -

западно од Вршачких планина. Мањих депресија има и у Бачкој и Срему. Ови делови су у прошлос ти били замочварени. Њихово

насељавање и обрада зем љишта били су могући тек након мелиорације, која је почела у XVIII веку.

Прос тор Панонског басена је изузетно

погодан за различите облике пољопривредне производње. Фрушка гора и Вршачке планине су одлични

1.

2.

3.

КојиморогенезамасунасталипланинскивенциуСрбији?

-македонска маса је најшира у јужном делу.

Прос тире се и у ис точном делу Северне Македоније. С ис точне с тране Јужне Моравес у планине: Дукат, Бесна кобила, Варденик , Чемерник , Бабичка гора. Ка северу ова

маса се с ужава и нас тавља планинама Селичевица, Сталаћка брда, Буковик , Ражањ,

Ресавски хумови. Са западне с тране Јужне

и Велике Моравес у планине: Кукавица, Ви-

дојевица, Гољак , Радан, Јас требац (Велики и Мали), Јухор, Црни врх и Азањски висови.

Долине Јужне и Велике Мораве, које с у усе -

к лесвоје корито између ових планина, јес у

композитне (смењују се котлине и к лис уре). Веће котлине с у: Врањска, Лесковачка, Нишко -алексиначка, Горњовеликоморавска (Параћинско -јагодинска) и Доњовеликоморавска. Клис уре које раздвајају котлине с у: Грделичка, Сталаћка и Багрданска. На прос тору Српско -македонске масе има и палеовулканских к упа (Облик и Грот код Врања), а има и термоминералних

извора изграђене с у бање, које би требало да допринес у развоју тури-

зма у овој облас ти. У јужном делу Србијеје

Прешевско -к умановска повија. То је ниско

развође (на 460 m) између Црноморског и

Егејског с лива, спуштено између планина

Рујан и Скопске Црне Горе. Преко повије ка

југу тече Кумановска река, а ка северу Пре -

шевска Моравица, која заједно с Биначком

Моравом гради Јужну Мораву.

ИзмеђукојихкотлинасуГрделичка,Сталаћка иБагрданскаклисура?

Наведитебањекојесеналазенапростору Српско-македонскемасе.

Ове планине су прекривене шумама и пашњацима.

Шумадијску групу планина чине углавном нешто ниже планине. У њу спадају Авала, Космај, Букуља, Венчац, Р удник и Гледићке планине.

Ваљевско-подрињска група планина (Јадрански блок) се пружа између долине Колубаре, Љига и Дичине

се пружају између Дрине на западу, Ибра на истоку, Ђетиње и Западне Мораве на северу, а на југу допиру до границе с Црном Гором и до Проклетија. У овој групи планина

Ушачка пећина. Планине су под пашњацима, ливадамаишумама

?

ЗакојиречнисливјевезанУшачкипећински систем?

Проклетијске планине немају динарски

правац пру жања, већ имају правац северо-

исток–југозапад. Протежу се у Србији, Црној

Гории Албанији, јер преко њих иде граница

према овим суседним државама. Овепланине издижу се западно од Метохијске котлине

иисточно од црногорских брдаиповрши.

Прок летијске планине у Србији су Јуничка

планина, Богићевица, Хајла, Жљеб и Мокра гора. Овепланине спадају у ред виших у

Србији, а Ђеравица, с висином од 2.656 m, је

други врх по висини у Србији У геолошком

саставу доминирају кречњаци. Током плеистоцене глацијације овепланине су биле

под ледом. С њих су се спуштали моћни лед-

ницикоји су усецали своје долине (валове), а

које су касније наследиле реке, градећи к лисуре. Једна од најлепших је Руговска к лисура, у долини Пећке Бистрице. Поред Пећке

Бистрице, к лисуре су усек леи реке Дечанска Бистрицаи Ереник Шарске планине су такођепогранич-

не планине према Северној Македонији и Албанији, тако да северне падине ових

планина припадају Србији. Поред Шар-планине, у овој групи планина су и Коритник и

Паштрик. Северно од Шарских планина је

Метохијска котлина. Шарске планине су изграђене од кречњака, па имакрашких обли-

су значајне и запољопривредну производњу.

?

КудаотичуводесЈезерскепланине?

Kaрпатско-балканске планине у Србији јесу део планинског ланцакоји сепротеже у облик у лука од Пољске и Словачке, преко Украјине, Румуније, Србијеи Бугарске, до Црног мора. По постанк у су набране планине. У Србији се овепланине протежу у источном делу, источно од зоне Српско-македонске масе. Почињу код Ђердапа на северу ипротежу се до Сувепланине и Руј-планине на југу. Карпати на линији Сталаћ–Сокобања–Књажевац скрећу из меридијанског у упореднички правац Балканида.

Мали Крш, Тупижница, Тресибаба, Сврљишка планина, Белава, Влашка планина, Мироч, Велики гребен, Дели Јован и Стара планина. Између планинас у котлине: Звишка, Хомољска, Сокобањска, Нишка, Црноречка, Сврљишка, Белопаланачка, Зајечарска, Књажевачка и Пиротска котлина. У Карпатско-балканским планинама развијен је крашки рељеф с површинским

и подземним облицима. Од површинских

облика прис утне с

пећина у Србији, 12.175 m), Верњикица, код Бора, и Церемошња,

2.

4.

5.

Којајеразликаизмеђуклимеивремена?Какосезовенаукакојапроучававреме? Какочовекутиченаклиму?

Климатски елементи Да бисмо утврдили каква је клима на

неком простору, неопходно је да пратимо стање климатских елемената у дужем временском периоду. Климатски или метеоролошки елементи који нам помажу у сагле-

давању тренутног стања су: температура

ваздуха, ваздушни притисак, ветар, влажност ваздуха, облачност, инсолација и падавине. Климатски елементи се очитавају

три пута током дана у 30 главних и још 36

обичних метеоролошких станица широм

наше земље, а подаци се прикупљају, анализирају и обрађују у Хидрометеоролошком

заводу у Београду. Највећи број метеоро-

лошких станица налази се на подручјима

до 200 m надморске висине (28 станица). На

надморској висини од 200 до 500 m налазе

се 23 метеоролошке станице. На висинама

од 500 до 1.000 m је осам метеоролошких

станица, а на висинама од 1.000 до 1.500 m

шест метеоролошких станица. Само једна

станица је на висини већој од 1500 m. То је

метеоролошка станица на Копаонику, која

се налази на 1.711 m надморске висине. На

надморским висинама које су преко 1.711 m

нема метеоролошких станица, па се не може

говорити о тачним подацима

у Србији зависи одвише фактора, и то су: географска ширина, удаљеност од морских површина, удаљеност одваздушних маса различитих физичких особина, рељеф, земљиште, биљни покривач, као и неки други фактори.

Накојимгеографскимширинамасеналази Србија?Којијетоклиматскипојас?

Својом географском ширином

заузима средишњи део северне полулопте. Географски положај Србије одређује умерене климатске карактеристике. Атлантски океан, као главни извор влажности у нашим, умереним ширинама, удаљен је око 1.800 km. Влажне ваздушне масе са Атлантика, док дођу до наших простора, прелазе делове западне и средње Европе. Добардео влажности које ове ваздушне масе носе излучи се до наших простора. Осим влажних ваздушних маса, преко наше земље прелазе и ваздушне масе са севера и североистока евроазијског копна, које су хладне и суве. Топле ваздушне масе, које долазе с југа, с простора Сахаре, такође утичу на климу нашег простора. Рељеф на климу утиче својом надмор

Највише влажности доноси барометарска депресија Va, која долази са Атлантског океана и рачва се у три дела изнад западне Европе. Централни део те депресије (Vc)

прелази преко наше земље и доноси падавине.

• Путање барометарских депресија

каменито и песковито тло се лети брже загреје, а зими се брже охлади, што утиче и на климу. Култивисана вегетација,

све је

и дешавања у атмосфери услед огромне количине издувних гасова који настају као производ људске делатности. Отапање ледених површина на половима и на високим планинама, отапање ледника, има за последицу ослобађање гасова из земље, што, такође, има утицаја на климатске промене. Само планским и свесним радом, коришћењем филтера за пречишћавање издувних гасова у фабрикама које испуштају

?

Штаутиченавишутемпературуваздуха уградскимсрединама?

Типови климе

У Србији су заступљена три климатска

типа: континентални, умереноконтинентални и измењеносредоземни. Израчунавање

средњих вредности свих метеоролошких

елемената за дужи временски период омогућавају подаци Републичког хидрометеоролошког завода публиковани за сваку

годину у виду метеоролошких годишњака

који су доступни на сајту поменутог Завода.

У овом уџбенику су анализирани подаци за

период од 1961. до 2015. године.

Континентална клима влада у Панонској низији и ободном делу до надморске

висине од око 800 m. Овај климатски тип

одликује се топлим летима и оштрим зимама. Јесен је топлија од пролећа. На простору

Панонске низије средња годишња темпе-

годишња температура 11,1°С, а у Београду је 12,6°С. Средње го-

дишње температуре повећавају се и од за-

пада ка истоку (Сремска Митровица 11,5°С, а Јаша Томић 12,4°С). Простор обода Панонског басена, посебно ка вишим надморским

висинама, има ниже вредности средњих годишњих температура. Просечна годишња температура у ободном делу Панонског басена, ка висинама од 800 m, ниже су од 10°С

На мањим надморским висинама су забележене неке од највиших температура. Тако је у Смедеревској Паланци 24. јула 2007. године забележена апсолутно максимална температура (44,9°С) од када су

хладнијем

хладнијем делу године је северац, који доноси хладно време. У топлијем делу године доминирају ветрови са запада и северозапада, који доносе падавине.

УкомделуСрбијејекошаванајјача? Годишња инсолација (дужина трајања сунчевог сјаја)

а најмање падавина има у фебруару и октобру. Овакав распоред количине падавина одговара пољопривредним,

култивисаним биљкама, јер се највише падавина излучи онда када су биљкама и најпотребније, у првој половини вегетационог периода. Снег пада од новембра до марта, а највише га има у јануару месецу.

Умереноконтинентална клима влада од

Средње годишње температуре су све

ниже с порастом надморске висине (на сва-

ких 100 m средње температуре опадају за

0,6°С), зиме су дуже, а повећава се и количина падавина. Средње месечне температуре

током јануара су негативне. Доста метеоролошких станица

средње месечне температуре. На простору са умереноконтиненталном климом измерене су најниже температуре ваздуха у Србији. На метеоролошкој станици Карајукића

Бунари, недалеко од Сјенице, на Пештерској висоравни, измерена је апсолутно минимална температура од –39,5°С (13. јануара 1985). Пештерска висораван је најхладнији део Србије. У Сјеничкој котлини, која се налази на надморској висини од 1.038 m, често се ујезери (задржи) хладан ваздух, због чега се ту јављају екстремно ниске температуре. Ветрови који

нагиби, правац простирања планина у односу на ваздушне масе). С надморском висином повећава се количина падавина. У западном делу је већа количина падавина него на

истоку. Најмање падавина је у источном

делу, око Беле Паланке (525 mm).

Висина и дужина трајања снежног

покривача различити су у пределима умереноконтиненталне климе. Снег се најдуже задржава на високим планинама. На Копаонику и Шар-планини просечно

пос ледицу његово загревање, тако да је у

тим облас тима топлије него у ближем пла-

нинском окружењу. Жупна клима се код

нас јавља у Александровачкој котлини,

по чему је та облас т и добила има – Жупа.

Осим у овој котлини, жупна клима се ја-

вља и у Врањској котлини, као и у неким

другим мањим котлинама. Због нешто по -

вољније климе, те облас ти погодују раз-

воју виноградарс тва и воћарс тва.

КојепланинеокружујуАлександровачку

иВрањскукотлину?

Измењеносредоземна клима влада

на прос тору Метохијске котлине. Доли-

ном Белог Дрима допиру утицаји измење-

не средоземне климе, која је карактери-

с тична не само за дно Метохијске котлине

него и за подгорину Шар-планине и Про -

клетија. У јужним деловима Метохијске

котлине је најтоплије (Призрен 11,8°С).

Током зимских месеци средње темпера-

туре се не спуштају испод нула с тепени.

И овде је више падавина у западном делу

него у ис точном (Дечани 1.170 mm, Ву-

читрн 600 mm). У подножју Проклетија,

где допиру утицаји измењеносредоземне климе, највећа је количина падавина

у Србији (Јуник 1.417 mm на надморској

висини од 530 m). Ова клима омогућава

с тановништву Метохијске котлине да се, осим ратарс твом, бави и воћарс твом и

виноградарс твом.

Значај климе за живот човека

Клима има велики утицај на привре-

Винова

лоза успева на простору континенталне и

умереноконтиненталне климе, али не на ве-

ликим висинама. Потребно јој је доста сун-

чаних дана, тако да даје већи принос и ква-

литетније грожђе на присојним странама.

Неке житарице, попут јечма и ражи, подносе

и знатно ниже температуре, док друге, међу

којима је пшеница, не дају велике приносе

тамо где су температуре ниже. Сви облици саобраћаја директно зависе

од климатских услова. Јаки ветрови, снеж-

не падавине и друге временске непогоде стварају проблеме у ваздушном,

шина.

Којеповршинскеводепознајете?Којеобликеподземнихводапознајете?

Чиста пијаћа вода је све траженија у

свету. Некад су се водили ратови за изворе

енергената, а данас су у свету све чешћи су-

коби због извора чисте воде, која се кори-

сти за пиће, наводњавање или у индустрији.

Услед брзог раста броја становника, убрзане

индустријализације, загађивања природе

и због климатских промена, залихе питке

воде брзо се смањују. Србија располаже значајним количи-

нама површинских и подземних вода. Оне

представљају велико природно богатство,

али и основу за развој бројних привредних

делатности. Површинске воде чине много-

бројни потоци, реке, језера, термалне, ми-

нералне и термоминералне воде. Подземне воде су фреатске и артешке, а на површини се јављају у виду извора и врела.

?

Штасуизвори,аштаврела?

Подземне воде данас имају све већи

економски значај. Осим што се користе за

пиће, снабдевање насеља и становништва, ове воде се користе и за потребе индустрије и наводњавања. Подземне воде из дубоких

?

Којисуелементиречногтока?Штајеречни пад?Какавјепадкодравничарских,акакав кодпланинскихрека?Какоизгледаречно коритокодрекакојеимајувелики,акакокод рекакојеимајумалипад?

и реке чине г усту речну мрежу. Међутим,

водени токовикојинастају на територији

наше земље (домицилне воде) углавном

су кратки и с мало воде. Ако рачунамо и

транзитне воде (реке које долазеиз других

држава и уливају сена територијама неких

других држава), на нашој територији само

седам река има дужину већу од 200 km. Све

реке у Србији отичу у три мора. Највећи

део територије Србије одводњава се преко

бројних притока Дунава према Црном мору.

Метохијска котлина одводњава се према

Јадранском мору, а најмањи део терито-

рије, крајњи југ–југоисток , одводњава сека

Егејском мору.

Хидрографски чвор Србије јена Косову

и Метохији, на Језерској планини, на врху

Дрманска глава (1.367 m). С ове тачке воде

отичу ка Јадранском мору преко Топлуге,

притоке Белог Дрима. Ка северу тек у у Цр -

нољеву, приток у Ситнице, па у Ибарка Цр -

ном мору, а ка југ у преко Неродимке, при-

токе Лепенца, ка Егејском мору. Неродимка је река која одводи воду у два слива, то јест,

образује бифуркацију. Наиме, код Урошевца

су направљени брана иканал, те један крак

реке тече ка Ситници (Црноморски слив), док природни ток скрећека југ у, ка Лепенцу (Егејски слив).

Штасуречнамрежа,речнисливиречни систем?Штајевододелница?Какосе одређујекојајеобаларекелева,акоја десна?Какосеодређујекојепритокесулеве, акојесудесне?

Слив Црног мора

Од свих сливова у Србији слив Црног

мора јенајвећи Обухвата 92,6% (81.950 km2)

ук упне површине територије Србије. Главна река овог слива јеДунав.

Дунав протиче кроз Србију дужином од 588 km, а његова ук упна дужина је 2.783 km.

То је привредно најважнија река Европе. У Србију улази узводно од Бездана,

У нашој земљи Дунав прима више притока. Леве притоке су Тиса, Тамиш и Нера, а

најважније десне притоке су: Сава, Велика

Морава, Млава, Пек, Тимок и др.

ОбјаснитезаштојеДунавпривредно најважнијарекаЕвропе.Крозкоједржаве протичеДунав?

Тиса кроз нашу земљу протиче дужи-

ном од 164 km и целом дужином је пловна.

Најдужа је притока Дунава (966 km). Извире

у Украјини, на Карпатима, у области која се

назива Буковина. У нашој земљи Тиса је пра-

ва равничарска река. Има бројне меандре.

Неки меандри су пресечени (23 меандра),

тако да јој је ток скраћен. Неке меандре је

Тиса сама пресецала и мењала је свој ток.

Тако су у долини Тисе настајалемртваје (Слано копово, Русанда, Окањ, Острово). На Тиси је код Новог Бечеја изграђена брана, која је

представљала један од завршних радова на

Хидросистему Дунав–Тиса–Дунав. Притоке

Тисе у Србији су Златица, Јегричка, Чик и

Бегеј.

Сава је дугачка 945 km. Кроз нашу

земљу протиче у дужини од 207 km и прима

Дрину, Босут, Колубару и Топчидерску реку. На територији Републике Србије има рав-

ничарски ток с бројним меандрима. Сава је

пресекла меандар наспрам Купинова и тиме је насталамртваја Обедска бара, која представља важну орнитолошку станицу у нашој

земљи. Сава се улива у Дунав код Београда.

Непосредно пред ушћем у кориту Саве је

великоострво Ада Циганлија. Дрина

Тамнава.

Велика Морава је национална река с највећим сливом.

Дужина јој је 185 km након пресецања меандара. У Дунав се улива између Смедерева и Костолца. Велика Морава меандрира и дно јој је

прекривено наносима којејој доносе Јужна и Западна Морава, као и њене притоке. Због тога је пловна само 3 km при ушћу. Притоке су јој кратке, с мало воде. Најважније су Лепеница, Јасеница и Ресава Западна Морава настаје у Пожешкој котлини, спајањем Ђетиње и Голијске Мора-

планине Хајле напростору Црне Горе, а

код Краљева се улива у Западну Мораву. У

Србији му је дужина 241 km. Код села Гази-

воде Ибар је преграђен земљаном браном

висине 108 m, те je формирано jезеро Гази-

воде. Вода језера с лужи за водоснабдевање Косовске Митровице, али и запроизводњу хидроенергије, јер је изграђена и истоимена

електрана мањег капацитета. Ибар има три важније притоке: Рашку, Студеницу и Ситницу.

Јужна Морава настаје код Бујановца, спајањем Биначке Мораве и Прешевске Моравице. Дужина тока јој

246 km, а заједно с Биначком Моравом дужина јој је 295 km. Долина Јужне Мораве је композитна. Река протиче кроз Грделичку к лисуру, која спаја Лесковачку и Врањску котлину. Значајније леве притоке су: Ветерница,

• Сливови у Србији

• Морски сливови:

• Речни сливови

Пек

је најду жа река Источне Србије и последња притока Дунава с територије

наше земље. Настаје код Зајечара, спајањем

Црног и Белог Тимока. Бели Тимок настаје спајањем Сврљишког

Ибра посадио јорговане да би је тај простор подсетио на њену домовину, Провансу. У долини Ибра и околини су манастири Новa и Стара Павлица, Жича, Градац, Студеница, Сопоћани и Ђурђеви ступови. У манастиру Жича, задужбини Стефана Првовенчаног, крунисано је садам српских краљева. У долини Ибра, у близини Краљева је и средовековно утврђење Маглич, а у непосредној близини је и камени војник, споменик ибарским јунацима који су

дали своје животе током Балканских ратова и

Првог светског рата. Изградњом језера Газиводе бројни археолошки остаци данас се налазе испод површине језерске воде, манастири, цркве, остаци „

суру и тече ка Скопској котлини, где се улива

у Вардар (на подручју Северне Македоније).

Укупна дужина тока је 75 km, а на простору

Србије тече у дужини од 65 km. Највећа притока Лепенца је Неродимка.

Пчиња извире на планини Дукат, а ули-

се у Вардар на простору Северне Македо-

није, узводно од града Велеса. На простору

Србије тече у дужини од 52 km, а укупна дужина тока јој је 135 km.

Драговиштица настаје спајањем Бо-

и Љубатске

Укупна дужина тока реке је 115 km,

чега су у Србији 52 km.

Лисинско језеро Лисинско језеро је вештачка акумула-

2.

3.

Какосујезераподељенапопостанку?Према доминантнојсиликојајеучествовалаунастанкубасена, какосуприроднајезераподељена?

Природна језера

Природна језера у Србији мања су по

површини него вештачка језера. Њихови

басени настали су под утицајем различитих

агенса, ерозивним или акумулативним процесима. По постанку се разликују еолска, ледничка, речна, крашка и урвинска језера.

Еолска језера се налазе на северу Бачке. Настала су издувавањем песка и леса

из међудинских депресија или на контакту Суботичко-бајске пeшчаре и Бачке лесне заравни. Издувавањем песка и леса оголићена је плитка издан. Тако настала удубљења

испунила је подземна вода. Еолска језера

данас се хране подземним водама и атмосферилијама. У овој групи језера су Крваво, Слано, Лудошко, Палићко и Келебијско језеро.

Палићко језеро је највеће еолско језеро.

Налази се 8 km источно од Суботице. Површина му је око 5 km2, а просечна дубина око 2 m. Иако је настало

1971. године, када је извршена санација због загађења воде и угинућа риба. Тада је језеро преграђено на четири сектора. Уграђен је пречистач и уређен је ВеликиПалић, део

језера који је данас туристички афирмисан.

Да би се очувала биолошка равнотежа је-

зера, поготово лети, када језеро губи воду

испаравањем, прокопан је канал од Тисе до

Палића. Постављене су и пумпе које треба

да покрену воду кроз канал да би се савла-

дала висинска разлика од 25 метара. Канал

се, нажалост, не користи. Ледничка језера се налазе на Шар -пла-

нинии на Проклетијама. Настала су

влажна станишта наше зем ље. Она су и станишта бројних мочварних птица и пти-

ца селица, те су заштићена подручја. Осим

Лудошког језера, Рамсарском конвенцијом

заштићена су и Обедска бара и Царска бара. Крашка језера настају у вртачама, ува-

лама и речнимдолинама Она су малих по-

вршина и малобројна су (у Сокобањској

котлини је Врмџанско језеро, код Београда је језеро у насељу Сремчица, код Пирота

У Србији има више таквих језера Нека од њих су: Завојско, код Пирота, Облачинско, на обронцима планине Јастребац, Семетешко, Горње и Доње језеро на Копаонику и Јовачко кодВладичиног Хана.

Вештачка језера

Вештачка језера је направио човек, преграђивањем речних токова браном. Највише таквих језера подигнуто је на рекама за потребе производњеелектричне енергије Вештачка језера изграђена су и због водоснабдевања насеља

ред језера

Који значајан археолошки локалитет се налази на обали Ђердапског језера?

Власинско језеро налази се у близини Сурдулице, у југоисточној Србији. Настало је на месту где се некад налазила тресава, позната као Власинско блато, с трском, шеваром и местимичним воденим површина-

У вештачка језера спадају и језера на-

с тала приликом експлоатацијешљунка. Тако је нас тало седам језеракод Беле Цркве у

Банат у. Рготинско језеро, 11 km удаљено од

Зајечара, нас тало је приликом експлоатације кварцног песка. Вода овог језера спада у најчис тије у Србији јер је дно песковито, а

подземни извори су веома издашни. Значај-

нија вештачка језера су и Ћелије на Расини, Гружанско и Грошничко у Шумадији, Рибничко, Борско, Грачаничко и највећи рибњак у

Србији – Ечка. Фрушка гора има 16 вештачких језера, нас талих преграђивањем потока и формирањем ак умулације или експлоатацијом камена, лапорца.

Пронађите наведена језера и утврдите на

којим рекама су изграђена.

Термоминералне воде

Подземневоде су велико богатс тво Србије. Налазе се на различитим дубинама, што зависи од сас тава и водопропус тљивос ти с тена, количине падавина и других природних фактора. Док секрећекроз водопро-

пус тљиве слојеве, вода рас твара минералне

материје. Ако подземневоде у једном литру садржевише од 1 g рас творених минерал-

них материја, називају се минералневоде.

Према хемијском сас таву минералневоде

могу да буду базне, слане, земноалкалне, јодне, гвожђевите, сумпоровите и радиоактивне. У дубљим слојевима литосфере подземнавода се загрева. Ако је температ ура

подземневодевиша од 20°C, то је термална вода. Термоминералневоде

Према температ ури, минералневоде се деле у четири групе: – хладне минералневоде,

– хипотерме, – хомотерме и

– хипертерме.

Хладне минералневоде су воде с температ уром до 20°С. Хипотерме имају температ уру вишу од хладних минералних вода, али нижу од температ уре људског тела, од 20 до

територији се користе извори лековите воде. Таква бања

Неке бање је локално становништво користило само лети, и то тако што је поред извора постављало шаторе или колибе. То су, дакле, биле ,,дивље”, сезонске бање. Неке од њих су с временом почеле да се развијају и данас имају одлике бањског насеља. Такве бање су Овчар бања и Раковачка,

браћаКиш,ЈожефиГабор,угарскивојнихидроинжењери.Главнафункцијатадашњегканалаје била

наканал(Апатин,Сомбор,Црвенка,Кула,Врбас, Србобран

струје изграђена је у

1900. године, на реци Ђетињи. Код нас је најјача хидроелек трана „Ђердап I” (2.270 MW). У Србији велики потенцијал има и хидрогеотермална енергија, али се она врло мало користи. Највећи потенцијали у оваквој енергији су у Мачви, Посавини, на простору Баната око Кикинде, у Тамнави. Геотермалне воде се

1. Који је значај

2. Како

3.

4.

5.

6.

Гдесусвеплодназемљиштананашојпланети?Накојим географскимширинамасунајповољнијиусловиза формирањеплоднихземљишта?

Услови настанка тла

Тло или земљиште је површински

Типови земљишта

На простору Србије постоји више ти-

пова земљишта. Због разноврсности зе-

мљишта, за Србију се може рећи и да је „пе-

долошки музејЕвропе”. Велики број врста земљишта у Србији последица је геолошке

подлоге, рељефа, богатства биљног и жи-

вотињског света, климатске и хидролошке разноврсности, као и дејства самог човека.

Својим свесним радом човек утиче на побољшање земљишта или га деградира.

Земљишта на простору Србије, с обзиром на генезу и дејство основних фактора

који делују на њихов настанак, деле се на

типска и атипска. Типска земљишта развије-

на су јер су прошла кроз све фазе педоге-

незе, док су атипска земљишта у почетним

фазама настанка.

Типска земљишта на простору Србије

су: чернозем, смоница, гајњача, ранкер, под-

зол, рендзина, црвеница, псеудоглеј, моч-

варно земљиште, слано земљиште и друга.

Чернозем или црница је најплоднији тип

земљишта. На простору Србије чернозем је

распрострањен у Војводини, Стигу, Браничеву и у неким деловима Мачве. Настао је под утицајем континенталне

(степска) вегетација процесом разлагања даје земљишту

влажнијем делу године је лепљиво. Лети се осуши и често испуца. Смоница у нашој земљи заузима велике површине у Шумадији, потом у Мачви, долинама Велике, Западне и Јужне Мораве, као и у долини Тимока. Природну вегетацију углавном чине шуме листопадног типа, које су махом разоране. Културе које успевају на овом земљишту су индустријске биљке, и то највише сунцокрет и шећерна репа. Гајњача се јавља у условима умереноконтиненталне климе, где има више влаге него у зони чернозема, а мање него на

Ранкер је земљиштекоје се развија у

планинским пределима где има мешовите (листопадно-четинарске) и четинарске

вегетације. Највише је заступљен на Златибору, Копаоник у, Голији, Р удник у, као и на

крајњем југоисток у наше земље (Дукат, Бесна кобила и Варденик). Ранкер се углавном

користи као пашњак и ливада, а на њему се

могу гајити и кромпир, јечам и раж.

Подзол се најчешће јавља на висинама

изнад 900 m надморске висине, у условима

хладне и влажне к лиме, где је вегетација че -

тинарска. Подзол је сив због интензивног

испирања минералних материја. Због кисе -

лости, ово земљиште је слабе плодности. Рендзина је такође земљиште брдско-

планинских предела. Настало је на геолошкој подлози на којој доминирају кречњаци и флиш. Заступљено је на југозападу Србије, у Старом Влаху, Рашкој и Метохији. Водопропустљиво је и у извесној мери богато хумусом. Рендзина формирана

Црвеница заузима мале површине у Србији. Основна подлога црвенице су кречњаци и доломити. Црвенице има на дну вртача, увала и крашких поља. У Србији је има у Старом Влаху и Рашкој, централној Шумадији, Метохији и у источној Србији.

Псеудоглеј је земљиштекоје настаје у близини великих равничарских река, али и на просторима где има дебљег слоја глине

Оно је слабих производних способности, али се мелиорацијом може побољшати. Псеудоглеја има у Мачви, колубарском и поморавском крају.

(на Голији, на Тари). Највећа тресава је била на простору данашњег Власинског језера, али је уништена изградњом вештачког језера.

Где се налази Власинско језеро и која му је намена?

Сланог земљишта углавном има у Војводини, посебно на просторима Бачке и Баната, на просторима где су подземне воде близу топографске површине. При капиларном издизању вода износи соли на површину, а потом у топлом и сушном периоду вода испари и на површини остају извесне количине соли,

равничарских

више влаге.

Наведитерекедужкојихнастајуалувијална земљишта. Елувијална и делувијална земљишта настају као

физичког распадања стена. Ова земљишта састоје се од камења различитих димензија. Ако се то камење таложи на месту распадања, на хоризонталној површини,

Човек свесним и дуготрајним радом, применом механизације и хемијских ђубрива

ниже температуре (раж) и кромпир. На цр-

веници успевају винова лоза и дуван.

Осим од природних својстава, плодност

земљишта зависи и од начина обраде. При-

меном агротехничких мера човек повећава

плодност земљишта. Међутим, неправил-

ним коришћењем може се смањити плод-

ност земљишта и оно се може исцрпсти.

Земљиште је обновљив природни ресурс,

али то не значи да не треба да га негујемо.

Процес његове обнове траје веома дуго,

4.

Далиувашемокружењуимавишеприродневегетацијеилионекојује човеккултивисао?

Акојеприродна,којајетовегетација?Даличовекутиченаприродну вегетацију?Далииманекихбиљакакојеимајунегативанутицајначовека?

шуме јављају само поред река, где успевају шуме врбе и тополе, а на неким местима

има и шума јове и багрема, као и барске ве-

гетације. Багрем успева и на нешто вишим теренима, на лесним

шумама липе. У ритовима има читавих ком-

засађених

Зашточовекгајитополузапотребе индустријецелулозе?

Данас је мало простора у Панонској области с аутохтоном степском вегетацијом. Таквих простора има уз жбуновите појасеве поред путева, на неким просторима пешчара у Војводини, као

брезе користи се све сем корена. Ово дрво је изузетно богато

или 800 m. Она зависи од земљишта, висине

планина, али и од експозиције. На истој пла-

нини смена вегетационих спратова није на

истој висини са осојне и присојне стране.

До висине од 600 m, а понегде до 800 m,

јесте појас храстових шума, којих има у перипанонском ободу и нижем планинском

простору. Изнад те висине, где су ниже температуре и веће количине падавина, налази се појас букових шума (800–1.500 m). Букове

шуме углавном постепено прелазе у четинарске шуме. Најпре се јавља мешавина букве и

Ту су зец, лисица, вук, дивља свиња, јелен, срна, бројне врсте птица, гмизаваца, глодара, инсеката итд. На простору ове регије су значајна орнитолошка подручја: Горње Подунавље, Фрушка гора, Палићко језеро, Лудашко језеро, Царска бара, Слано Копово, Делиблатска пешчара и Обедска бара. Од птица овде живе шљука, препелица,

врсте су: јелен, срна, куна, вук, дивља свиња, змије и други гмизавци. Птичји свет је богат и могу се срести јастреб, соко, сова, врана, детлић. Значајна орнитолошка подручја у Планинској области су: Бељаница, Ресавска клисура, Злотска река, Шар-планина и друге. Опстанак појединих врста лешинара (бела кања, орао брадан и суп старешина) угрожен је активношћу човека, који је негативно утицао на њихова станишта. Ипак, дуготрајним мерама заштите

на које се износе тела угинулих животиња и животињски

Високопланински пашњаци и камењари

пружају животињама оскудне услове за жи-

вот. Зиме су сурове, а лета кратка, влажна и

прохладна. На тим подручјима живе снежна

кока, мрмот и црни даждевњак.

Хладне и брзе планинске реке свих сли-

вова имају велико богатство рибљег фонда

(пастрмка, мрена, клен, кркуша). У средњим

и доњим токовима речне воде су топлије

и мирније. У њима живи тзв. бела риба из

породице шарана. Поред шарана, у овим во-

дама

после ле-

доба (банатски божур у Специјалном

природе „Делиблатска пешчара”). У Србији ендемичне врсте чине око 8%

флоре Србије. Највише је ендемичних врста

на Проклетијама, Шар-планини, Коритнику,

Паштрику, Копаонику, Старој и Сувој плани-

ни, на Тари, Златибору, у долини Лазареве реке и у Сићевачкој клисури. На наведеним

високим планинама има и ендемичних и реликтних врста животињског

2.

3.

вљају важне елементе и карике у ланцу природне средине. Без ова два елемента нема ни опстанка човека на планети. Биљке и животиње имају веома велики значај у исхрани људи. Самоникло биље (самоникле воћке, медоносне биљке, лековито биље) расте у природи без примене хемијских средстава, па је много здравије за људску исхрану. Дивље животиње хране се незагађеном храном у природи, тако да је месо ових животиња здравије.

Повашеммишљењу,којиједанаснајвећипроблемскојимсесуочавају човекиприрода?Какавтребадајечовеководноспремаприродиизашто?

Природни чиниоци, рељеф, клима, во-

да, земљиште, биљни и животињски свет, као и човек, чине природну средину. Сви

ови чиниоци су тесно повезани и поремећај

код једног чиниоца доводи до поремећаја и

код осталих. Развој и опстанак човека тесно је повезан с природом. Међутим, развојем

свих грана науке, човеково деловање у

природи и на природу је све интензивније.

Изградњом хидроцентрала, акумулација, се-

чом шума, експлоатацијом минералних си-

ровина, стварањем депонија широм земље,

нарочито дивљих депонија, депоновањем

отпада у светском мору, емисијом гасова, нуклеарним пробама, ратовима, и бројним

другим активностима, свесно и несвесно човек често нарушава природну средину и

мења читава подручја. Једна мала промена може пореметити равнотежу у природи. По-

следице људских активности пореметиле су равнотежу у односима човек – природна средина, чиме су озбиљно угрожени природни услови за живот.

Природна средина нуди природне ресурсе (воду, биљке, животиње, минерале).

Наша природна средина је и производни фактор јер ствара све ресурсе потребне за развој цивилизације. Међутим,

се загађује издувним гасовима из индустрије, то јест, из фабричких

као

и из димњака индивидуалних или колективних породичних кућа, станова. У нашој

земљи највећа загађења ваздуха су у гра-

довима где је тешка индустрија, која је лоше лоцирана у односу на насеље. Панчево и Бор су насеља која имају

Којијезначајанприроднипречистач ваздуха?

ЗаштоУжицеимавеликипроблем сазагађењемваздуха?

Штанајвишезагађујеваздухунасељу укомживите?

Свака земља одговорна

осетиле и у другим деловима Европе. Чист ваздух на нашој

Обновљиви извори енергије много су

мањи загађивачи, а налазе се свуда око нас (ветар, Сунце, вода, топле воде). Да би атмосфера била чистија, такве изворе енергије

неопходно је што више користити.

Чиста вода је све ређа на нашој планети. Сматра се да ће се у будућности водити ратови због чисте и питке воде. Главни за-

гађивачи површинских и подземних вода су

индустрија, пољопривреда, као и отпадне воде из индивидуалних домаћинстава, то

јест, септичке јаме. У Србији су најзагађенији

канал Дунав–Тиса–Дунав (посебно деоница

од Црвенке до Врбаса), Борска река, Бегеј и

Бегејски канал. Затварање бројних фабрика у Србији у последње две деценије смањило је количину отпадних вода које су се из-

лучивале у наше реке. Проблем су велике

количине отпадног материјала (пластични

производи) које се заустављају код брана

хидроелектрана (Дрина, Дунав), те је неоп-

ходно често чистити реке у том делу.

Загађеност вода може се смањити уградњом филтера на местима где се издвајају отпадне воде, разумнијом употребом хемијских стредстава у пољопривреди и коришћењем канализационог система, тако да индивидуална домаћинства не користе септичке јаме. Додатни проблем је што

транзитне реке већ долазе загађене у нашу земљу (Дунав, Тиса, Сава, Бегеј, Тамиш). Последњих деценија Тиса је имала катастрофална загађења, која је пратио помор рибе

у нашој земљи.

Далиимазагађенихрекаиканалаувашем

Године 1999, 24. марта, НАТО снаге почеле су да бомбардују Савезну Републику Југославију. Србију су бомбардовали: Белгија, Канада, Чешка, Данска, Француска, Немачка, Грчка, Мађарска, Исланд, Италија, Луксембург, Холандија, Норвешка, Пољска, Португалија, Шпанија, Турска, Велика Британија и САД. Агресија је трајала 78 дана. Мора се знатида су НАТО снаге бомбардујући СР Југославију прекршиле, између осталих, и следеће међународне конвенције, резолуције и протоколе о заштити животне

1977, – Конвенцију о заштити светске природне баштине, донету 1982, – Стокхолмску декларацију о животној средини, донету 1972, – Конвенцију о забрани употребе одређених убојних средстава,

(донет

света, законом је дефинисана и

регулисана. Значај заштите и унапређивања

природе је вишеструк. Заштита и очување

природе неопходни су као геонаслеђе бу-

дућим генерацијама и с научног, образов-

ног, еколошког, економског,

заштићена

се прекогранично повезивати са заштићеним подручјима других држава. У заштићена подручја спадају: строги резерват природе, специјални резерват природе, национални парк, споменик природе, заштићено станиште, предео изузетних одлика и парк природе. Угрожене дивље врсте или врсте које могу да постану угрожене, које имају посебан значај с генетичког, еколошког, екосистемског, научног,

држава, или других раса баланс – равнотежа, једнакост, хармонија

1.

2.

ДалисемикаостановнициСрбијеодносимонаадекватан начинпремаприроди?Дализнатенекозаштићеноподручје увашојоколини?

Споменик природе

Заштићено станиште

Предео

значаја због јединствености, реткости и репрезентативности

Мања неизмењена или делимично измењена

природна просторна целина, објекат или појава, физички јасно изражени, препознатљиви и/или

јединствени, репрезентативних геоморфолошких, геолошких, хидографских, ботаничких и/или других

обележја

Подручје које обухвата један тип или више типова природних станишта значајних за очување једне или више популација

Подручје препознатљивог изгледа са значајним

природним, биолошко-еколошким, естетским и

културно-историјским вредностима

природних вредности с претежно очуваним природнимекосистемима и живописним пејзажима, намењено очувању укупне

геолошке, биолошке и предеоне разноврсности

заштићеног подручја, могу се развијати села, али

стичких смештајних објеката, викендица, за

експлоатацију минералних сировина, лов, риболов, као и неке друге активности.

На територији Србије законом је заштићено 469 подручја од посебног значаја за очување и унапређење природе: пет националних паркова, од којих један има статус геопарка, 18 паркова природе, 21 предео

изузетних одлика, 69 резервата природе, 6

заштићених станишта, 314 споменика приро-

де и 36 подручја од културног и историјског

значаја која су заштићена на основу ранијег

Закона о заштити животне средине и Закона

о заштити споменика културе. Под заштитом је 677.950 ha или 7,7% територије Србије.

Правилником о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих

врста биљака, животиња и гљива обухваћено је 2.633 дивљих врста. Заштићени су сисари, птице, водоземци, гмизавци, рибе, бескичмењаци, гљиве, лишајеви, као и алге.

Националне паркове у свакој држави проглашава одговарајући државни орган. Народна скупштина Србије, од краја 1960. године до данас, прогласила је пет националних паркова: Фрушку гору, Ђердап, Тару, Копаоник и Шар-планину.

НационалнипаркФрушкагора је први национални парк у Србији, проглашен 1960. године. Територија националног парка заузима

четвртину површине истоимене планине.

Шуме покривају око 90% површине парка.

Доминирају шуме липе, храста и букве.

Флору Фрушке горе чини око 1.500 биљ-

ширења: Голубачка клис ура,

на коме је споменик

песнику Бранку Радичевићу, по капели која

мир и бројним другим културним, просветним и сакралнимобјектима.

УкојупланинскугрупуспадаФрушкагора?

Национални парк Ђердап је заштићен

од 1974. године. Централни део Националног парка заузима

ура Дунава. Чине је четири с ужења и три про -

Природну

ову планину чине јед-

ном од најшумовитијих у Европи.

атракција с

с тене,

зије с тене, Козији рид, Црњесково и други.

Тару насељава више

се

налази и с таниште Панчићеве оморике. Је-

дино ту на целом свету живи и Панчићев скакавац. У Дрини живе м ладица и липљан.

На планинским с транама се гнезди око 130

врс та птица. Од сисара с у прис утни: мрки

медвед, дивокоза, срна, дивља мачка, к уна

златица и видра.

Лепотом се ис тиче и сакрални објекат, манас тир Рача. Ту с у и с тећци, надгробни

споменици из XIV и XV века, који с ууврштени на Унесковулис ту светске к ултурне баштине. Динарске брвнаре изграђене

• Копаоник – поглед на туристички центар

Небеске столице Небеске столице или Црквине јесу археолошки локалитет на Копаонику под Панчићевим врхом. Локалитет припада позноантичком и ранохришћанском периоду (III и IV век). Налази се на 1.800 m надморске висине. Истраживања на овом локалитету су започела 1998. го-

дине. Тада су откривени остаци грађевина и базилике специфичне основе, с ранохришћанским мозаиком у унутрашњости. Археолози сматрају да су ове грађевине срушене током Сеобе народа (VI и VII век) и да после тога нису обнављане.

• Археолошки локалитет Небеске столице

полуострва. Све те воде се сливају ка двема рекама – Призренској Бистрици или Лепенцу.

Шар-планина је станиште преко 1.800 биљних врста. Бројне су реликтне и ендемичне врсте. Посебну вредност чини заједница ендема и реликта – српска рамонда. Ендеми и реликти су борови муника и молика и жбунаста заједница горске руже. У Националном парку

сури орао, сиви соко, снежна зеба, орао брадан, велики тетреб, динарска волухарица, куна златица, куна белица, видра, дивља мачка, рис, медвед, дивокоза итд. Ту су и значајни културно-историјски објекти. У

од XII до XVI века подигнуто је 45 цркава и манастира. Код Призрена је цар

саградио

средњовековну престоницу,

шта

Душановог

архангела. Паркови

у

су:

планина,

Сићевачка клисура, Палићко језеро,

Шарган – Мокра гора, као и још 11 локалитета. Због изузетне очуваности изворних природних вредности (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, разуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет),

границауоквирукојесештите,пре-

зентују и промовишу међународно

значајни објекти геонаслеђа, као и

друге природне и културно-историјске знаменитости. Активности

у геопарку суусмерене на упозна-

вање шире јавности с различитим

природним и културним вредностима одређеног подручја раз-

војем туризма. Општи циљ је одр-

живост и заштита природе и

културне баштине, али и побољ-

шање живота локалног станов-

ништва и економски развој.

Геопарк Ђердап захвата ширу територију од Националног парка и простире се на површини од 1.330 km2. Захвата, поред терито-

рије Националног парка, и прерасти у кањону Вратне, прераст Шупљу стену, тунелску пећину, прерасти у кањону Замне, водопад Бледерију,

3.

5.

6.

8.

9.

12.

16.

I I I

ДализнатенекелокалитетеуСрбијикојиуказујунанасељеностових простораодпалеолита?

ДалијеПанонскибасенбиопогоданза животупалеолиту?

У средњем каменом добу – мезолиту

н. е.). Од тада до данас може се пратити

континуирана насељеност територије наше

палеолита има најмање

10.000 година пре н. е.) становништво се

бавило ловом и сакупљачком делатношћу. Људи нису себи градили станишта, него су

живели у пећинама. Према археолошким

налазима из тог периода су пећине Градац

код Крагујевца, Рисовача код Аранђеловца

и Злотска пећина код Бора.

Лепенски вир је археолошки локалитет у Ђердапској клисури. У време откривања локалитет је

на нижој надморској висини. Међутим, услед

хидроелектране

и јужније, према Западној Морави. Келтско

племе Скордисциударило је темеље Бе-

ограду (Сингидунум), Земуну (Таурунум) и

Ужицу (Капедунум).

Од IV до I века пре н. е. почели су да про-

диру Римљани, који су романизовали Илире.

На нашим просторима Римљани су саградили бројна у тврђења. Међу њима су Сирмијум (Сремска Митровица), Виминацијум (Косто-

лац) и Сингидунум (Београд). Оставили су значајан траг на овим просторима трасирањем пу тева (Via militaris – војни пу т који је ишао од

Сирмијума преко Костолца према Наисусу (Ниш) и даље ка исток уи југоисток у). Градили суи аквадукте (водоводе), к упатила иимали сууређена насеља с поплочаним улицама.

Досељавање Словена на простор данашње Србије

У V век ун. е. на просторе Панонске низије и Балканског полуострва продирали

с у Хуни и Авари, који с у разрушили римске градове и остављали пустош за собом.

Током VI и VII века н. е. на простор Балкан-

ског полуострва долазили с у Јужни Словени

(Срби, Хрвати, Словенции остала словенска

племена) из своје прапостојбине (простор

између Одре, Висле, Балтичког мора, Карпата и Средњег Дњепра). Међу тим, у данашње

време постоје тврдње, које нис унаучно доказане, да није било сеоба, већ да с у словенскинароди староседеоцина просторима на

којима с у данас насељени. У сваком случају, иједна и друга тврдња остављају простора за даља истраживања, а за то с унеопходни бројнији материјални докази.

ПоредЈужнихСловена,којегрупеСловена јошегзистирајууЕвропииукојимдржавама живе?

Којесуседнедржавесуувремединастије Немањићапокушаваледаосвојеипокоре просторсрпскедржаве?

Српска држава је захватала највећи

простор за време владавине цара Душана –

простирала се од Саве и Дунава до Коринтског залива и од Јадранског мора до Егејског

мора. Срби су у то време већ имали развије-

не рударство и земљорадњу, као и тргови-

ну, с Дубровником, Цариградом и другим

градовима и државама. Р ударство су учили

од германских рудара Саса, који су дошли да рударе на простору тадашње Србије. У том

периоду подигнути су многи манастири, који су, и поред паљења и рушења, очувани

до данас и на тај начин успели су да сачувају веру, традицију и културу.

Наведитезадужбинеоснивачадинастије Немањића.Којивладариздинастије Немањићајесаградионајвећиброј верскихобјеката?

Период и последице турске владавине У XIV веку Османско царство (О томанско царство) постало је најзначајнија војна сила на Балканском полуострву. После Маричке битке (1371. године) и Косовског боја (1389. године) турско становништво почело је све интензивније да се досељава

на простор Србије. Српско становништво напуштало је своја дотадашња места становања и склањало се у тешко приступачне и заклоњене планинске крајеве. Од коначног пада српских простора под турску власт (1459. године) сви крајеви су били захваћени процесом емиграције. Најмасовније исељавање српског становништва догодило се крајем XVII века (након

зулума, гушће је населило просторе Далмације, Лике, Баније, Кордуна, Горског Котара, па чак и простор Љубљанске котлине, Жумберка и Беле Крајине на простору данашње С ловеније.

1739. године (након руско -аус-

тро -турског рата, 1735–1739), под

вођством патријарха Арсенија IV

Шакабенте. Након сеобе српског

становништва с простора који да-

нас припадају Северној Македо -

нији, Косову и Метохијии Јужном

Поморављу, остали су слабије

насељени крајеви, на које се по -

степено досељавало турско иалбанско становништво. Пред крај

турске владавине, после прогла-

шења независности Кнежевине

Србије 1878. године, јужни краје -

ви ( данашња Северна Македо -

нијаи Косовои Метохија) и даље

су остали под Турцима. Турско

становништвоиселило се саос-

лобођених простора, а дошли су

Србииз крајева који су још били

под Турцима. Након протеривања Турака

с простора данашње Војводине у XVIII век у

на ту територију почели су да се враћају

Срби. Међутим, иаустријске власти преду-

зимале су планск у колонизацију тог простора. Досељавани су Немци, Мађари, Чеси, Словаци, Румуни, Бугари, Русини, Украјинци, па чак је билои Шпанацаи Италијана. Етнич-

ка шароликост Војводине одржала се до

данас.

Миграције током XX и XXI века

Током Првог светског рата Србија је изг убила велики број

број Србаиз тадашње Босне, Хрватске, Македоније, Црне Горе, алиииз Словеније (из Штајерске).

Дализнатенекилогорукомјестрадало многоСрба,ЈеврејаиРомауРепублици Србијииливанњенетериторије, напросторубившеЈугославије?

После Другог светског рата настављен је процес миграција

година XX века на просторима ове две републике, као и на

српског становништва с њихових

територија. С простора Косова и Метохије у

другој половини XX века стално се исељава-

ло српско становништво, док је најинтензивнија емиграција (присилна) уследила

и почетком XXI века. Прве две деценије XXI века у Србији

обележиле су економске

4.

2.

Накојиначинсвакадржаваутврђујетачанбројстановника,као

иструктурестановништва?

Накојивременскипериодсевршипописстановника?

Кретање броја становника

Промене броја становника неког про-

стора су у директној зависности од природног прираштаја – броја рођених и броја

умрлих, као и од механичког кретања ста-

новника (миграција). Пораст броја становни-

ка може бити последица већег броја рођених од броја умрлих, или последица већег броја досељених од броја одсељених.

Штајепописстановништва?

Заштосерадипописстановништва?

Какосеизрачунаваприродниприраштај?

Податке о броју становника добијамо од државне статистичке службе. На про-

стору Републике Србије пописивање ста-

новништва, обраду податка добијених по-

писом и публиковање резултата ради

Републички завод за статистику у Београду.

Први званичан попис станов-

ништва у Кнежевини Србији обављен је 1834. године. Од тада до данас оба-

вљена су 23 пописа. У Кнежевини и

Краљевини Србији обављено је 12

пописа, у оквиру Југославије било је осам пописа, један

(2022).

1948.6.527.583634.0031.640.5991.776.5441.743.691732.746

1953.6.978.119731.8371.698.6401.902.9341.828.910815.798

1961.7.641.962942.1901.854.9712.006.7931.874.293963.715

1971.8.446.7261.209.3601.952.5602.111.8551.929.1401.243.811

1981.9.313.6861.470.0732.034.7822.243.8851.980.5061.584.440 1991.* 9.778.9911.602.2262.013.8892.266.4281.940.2521.956.196 2002.**9.483.0011.576.1242.031.9922.136.8811.753.0041.985.000 2011.***8.981.0421.659.4401.931.8092.031.6971.563.9161.794.180 2022.****8.306.7171.681.4051.740.2301.819.3181.406.0501.659.714

повећање је било за више од 90.000 становника. Демографски губици Србије током

Другог светског рата процењују се на не-

колико стотина хиљада. Међутим, и поред

тих губитака, на првом попису после Другог

светског рата, који је обављен 1948. године, број становника је увећан у односу

Другог светског рата уследило је константно повећање броја становника услед економског развоја државе и политичке стабилности. Демографскираст био је највећи током шездесетих и седам десетих година XX века. Осам десетих година је био мањираст броја становника него у претходним међупописним периодима. Према попису из 1991. године у Србији је тада био највећи број становника откако се у њој врше пописи. Србија је тада имала 9.778.991 становника. Следећа два

Према пројекцијама1 које је урадио Репу-

блички завод за статистику, на основу распо-

ложивих података с пописа становништва, до 2041. године број становника у Србији

биће у константном паду. За двадесет годи-

на број становника у Србији смањиће се на

око 6,5 милиона. Када би миграциони салдо

био на нули, то јест, када би број одсељених и досељених био једнак, и када би број становника зависио само од рођених, број становника у Србији за две деценије био би око

6,2 милиона.

Природно кретање становништва

Природно кретање становништва је разлика између броја живорођених и умрлих на

неком простору. Ако је број живорођених

већи од броја умрлих, природни прираштај је позитиван, a ако је ситуација обрнута – ако

више становника умре него што се роди, природни прираштај је негативан. Природни прираштај изражава се у

апсолутним и релативним бројевима, при

чему су релативни бројеви погоднији, због поређења различитих простора. Релативни бројеви представљају стопе наталитета, морталитета и природног

износила 20,4‰, а стопа морталитета 9,1‰, па је стопа природног прираштаја била позитивна и износила је 11,3‰. Од седамдесетих и осамдесетих година стопа природног прираштаја је у паду и од 1998. године она је константно негативна. До 2010. године још више је пала стопа наталитета, што је последица

Косова и Метохије била најнижа (5,6 ‰). На основу ових

стопа укупног фертилитета је смањена са 1,9 на 1,65 детета по жени.

Територијални размештај становништва

Територијални размештај или густина насељености становништва представља број становника на јединици површине и изражава се јединицом ст./km2. Углавном се израчунава општа или аритметичка густина насељености

територију, тако да се то одражавало

како на број становника тако и на територијални размештај њеног станов-

ништва. Густина становништва од Дру-

гог светског рата до пописа 1991. године била је у сталном порасту: 1948. године

износила је 73,8 ст./km2, а 1991. била је 110,7 ст./km2. Према подацима пописа

из 2022. године, густина насељености

становништва у Србији тада је била

93,9 ст./km2. Међутим, на целој територији

Србије није иста густина насељености становништва. Централни делови Србије

имају већу густину насељености станов-

ништва него погранични делови. Највећа

густина насељености становништва је

у већим градским центрима, као што су

Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Пожаревац, и њиховој околини. Најмање

становника по квадратном километру има у општини Црна Трава, само 5 ст./km2. У Војводини је густина становништва 80,5 ст./km2, а на Косову и Метохији се

процењује на око 152,1 ст./km2.

Наосновуприложенихкарата утврдитегдесунајвећепромене

насељености становништва уСрбији.

Непознате речи:

миграциони

1.

3.

Каквеобликемиграцијапознајете?Штасвеутиченамиграције

Човек је од свог настанка до данас стално у покрету, у потрази за храном, лакшим и бољим животом. И данас је главни покретач миграција потреба за сигурним и бољим

условима живота. Да би опстао и могао да се прехрани, човек тражи боље услове рада,

образовања, лечења. Поред тога, неки од

мотива су и потрага за лепшим окружењем, бољим комшијама и тако даље.

Човек може да мигрира због школе,

посла, лечења, трговине, као и других ра-

злога. Може да мигрира викендом, у току

недеље, месечно, годишње или да се трајно

пресели. Све су то облици механичког кретања становништва.

учествују у

називају се мигран-

ти Ако се исељавају с неког простора, они

су емигранти, а ако се усељавају, онда су

имигранти.

Којисусверазлозипринуднихмиграција?

Србија је одувек била поприште масовних миграција, што се види

вљу, Темнићу, Левачу, али и на исток Србије, ка Хомољу, Звижду и долини Тимока. Један крак те струје ишао је према северном делу Црне Горе, а потом ка Рашкој. Вардарско-моравска струја се у долини Мораве спајала с косовском струјом. Њу су чинили исељеници с простора око Вардара, као и исељеници из западне Македоније. Становници ове струје дошли су до долине Саве и Дунава. Углавном су се држали долине Мораве. Струја која је прешла Саву и Дунав настала је од претходних струја. Становници који су били учесници ове струје населили су С лавонију, Барању, Војводину

изражене су миграције из села ка граду. Ове миграције су подстакнуте жељом за лагоднијим животом у градским срединама, бржим добијањем посла итд. У развијеним земљама, као и на простору наше земље у већим градовима, спорадично се јављају

демографски испражњена, а последњих го-

дина све је присутније пресељавање из

мањих градских центара у веће. Из тих

разлога посебно је велики демографски

притисак на подручју Београда. На просторима имиграције јављају се вишкови радне снаге, велика незапосленост, стамбени

проблеми итд.

Према подацима Републичког завода за статистику добијеним пописом из 2022. године, у Србији је 53,5% становника (3.554.904) који су аутохтони, то јест, од рођења станују у истом месту, а 46,5% (3.092.099) становништва су досељеници – након рођења су се преселили једном или више пута. Пресељавали су се

3.

4.

5.

6. Које

старост,

Којесуосновнекарактеристикеваскаопојединца?Когсте пола,коликоиматегодина,чимесебавите,којијенивовашег образовања,какостесенационалноиверскиопределили?

Структуре становништва умногоме зависе

од природног и механичког кретања становништва.

Објаснитевезуизмеђуприродног и механичког кретања и структура становништва.

Становништво се може груписати према различитим обележјима: биолошким (полу и старости), економским (активност, делатност), образовним (писменост и школска спрема) и националним (етнички и верски састав). Наведене структуре овде су анализиране и изражене у апсолутним и релативним бројевима. Анализе

Коефицијент маскулинитета представља број мушкараца на 1.000 жена, а коефицијент феминитета број жена на 1.000 мушкараца. У млађим годинама углавном је већи број мушкараца, јер се у просеку роди 106 или 107 дечака на 100 девојчица. Међутим, услед веће смртности мушкараца, посебно у старијим годинама, број жена у односу на број мушкараца се повећава.

у

структури станов-

настати услед ратних дешавања, када страда већи број мушкараца.

на број мушкараца (48,6%).

Старосна структура становништва

поједини контингенти становништва

– младо, зрело и старо становништво.

Према подацима пописа из 2022. године, у Србији је тада (без Косова и Метохије) седмину популације (14,4%) чинило

младо становништво (0–14 година). Скоро 2/3 становништва (63,5%) припадало је зрелој популацији (15–64 године),

док су старији од 64 године чинили петину (22,1%) популације. Овакав однос

младог, зрелог и старог становништва 2022. године последица је емиграције

и смањеног природног прираштаја, тако да је смањен број младих станов-

ника, а повећан број зрелих и старих становника. Оваква старосна структура за последицу има даљу депопулацију и опадање броја становника у Србији.

Према процени Еуростата

старог становништва. Старосна структура становништва

нам

потребе друштва, на пример, предшколских и школских установа, обим потреб-

них радних места према генерацијама

које пристижу, број станова и друго.

становништва Србије

старосној пирамиди. На њој

могу да се уоче мањи и већи удели поједи-

43,8 године. Највећа просечна старост становништва је на југоистоку Србије (Црна Трава – 56,4 и

Хан – 53,2 година), а просечно најмлађе становништво је у југозападном делу Србије, у општини Тутин (34,6) и Нови Пазар (36,5 година). Највише младог становништва до

Економска структура

Економска структура становништва од-

раз је привредних промена у држави и нај-

бољи је показатељ степена развоја неке

земље. Под економском структуром ста-

новништва подразумева се састав станов-

ништва према активности, делатности и за-

нимању.

Према попису 2022. године становништво је подељено на економски активно и

економски неактивно. У економски активно

становништво спадају становници који оба-

вљају неко занимање и они су чинили 42,2%

од укупног становништва, а 57,8% становништва било је економски неактивно. У гру-

пи економски неактивног становништва су

деца млађа од 15 година, пензионери, лица с приходом од имовине, ученици и студенти старији од 15 година, лица која обављају само

кућне послове у свом домаћинству и остали. Према резултатима пописа 2022. године становништво je према економској активности, подељено на активно и неактивно стано-

вништво. У групи активног становништва су

активни запослени и

и 57,8% некативних. Код активних, већина су чинили запослени, 85,6%. А код неактивних већину чине пензионери 41,4%. Активно становништво се дели према делатности у којој стиче средства за живот. Све делатности најчешће се групишу у четири сектора: примарни (пољопривреда, лов, риболов, водопривреда и шумарство), секундарни (индустрија, рударство, грађевинарство и производно занатство), терцијарни (трговина, саобраћај, туризам, угоститељство, услужно занатство, стамбена и комунална делатност) и квартарни сектор (образовање, наука, култура, здравство и администрација). Од шездесетих и седамдесетих година XX века смањује се број

У данашње време трговина је делатност у којој је запослен велики проценат активног становништва Србије. Осим броја запослених у трговини, значајан је и број активних становника који обављају неко занимање у прерађивачкој индустрији. Стопа незапослености 2022. године, према резултатима тадашњег

Образовна структура

Образовна структура становништва

указује на стање опште образованости, као

и на квалитет школовања. Под образовном

структуром подразумевају се писменост и

школска спрема. У вези с писменошћу узимају се подаци становништва старијег од де-

сет година, а у вези са школском спремом –

старијег од 15 година. Писменим се сматрају

особе које знају да читају и пишу без обзира

на то да ли имају завршену неку школу. Под

школском спремом подразумева се највиша

завршена школа у тренутку пописа.

Од Другог светског рата удео неписме-

них је у сталном опадању. У Србији је 2022, према попису из те године, било 0,63% не-

писмених. Више неписмених је међу старијим становницима.

Савремени трендови у свету изискују и савремене облике образовања. У њих спада и компјутерска писменост становништва,

која се први пут појавила у пописницама 2011. године. Компјутерски писмени су они

који знају да обаве четири основне актив-

ности на рачунару, а то су: обрада текста,

израђивање табела, примање и слање електронске поште и коришћење интернета.

који баратају са све четири активности

компјутерски су писмени, они који знају да

обављају бар једну активност делимично су компјутерски писмени, а они који не познају никакав рад на рачунару и не користе га у свакодневном животу јесу компјутерски неписмени. Компјутерски писмених и дели-

Национална структура

Национална структура може да буде променљиво обележје и зависи од изјашњавања самих појединаца. Битне карактеристике становништва Србије јесу његова етничка, верска и језичка шароликост. Већина становништва су Срби, којих је 2022, према попису из те године, било 80,6%. Остало су националне мањине.

ЗаштојеСрбијаетничкишаролика?

Од националних мањина настањених у Србији, највише има Мађара (2,77%), Рома (1,98%) и Бошњака (2,31%), затим Хрвата (0,59%), С ловака (0,63%), Црногораца (0,30%), Влаха (0,32%), Румуна (0,35%), Буњеваца (0,17%), Русина (0,17%), а постоје и бројне друге националне мањине (А лбанци, Бугари, Горанци, Македонци, Муслимани, Немци, Руси, С ловенци и Украјинци). Од укупног броја Мађара, њих 98,9% живи на простору Војводине. На Косову и Метохији је око 96% А лбанаца од њиховог укупног броја у Србији (тачан број је тешко утврдити због непостојања адекватних података с простора Косова и Метохије). Роми су присутни у свим деловима Србије. Битна обележја појединачних нација јесу вероисповест и матерњи језик. Према резултатима пописа из 2022. године, више од 84,4% становништва изјаснило се да им је српски матерњи језик. Православног становништва било је 81,1%, око 3,9% је

Каконаведенифакториутичунакретање бројастановника?

1.

2.

3.

4.

5.

Далинекеодликестановништва,каоштосубројактивнихстановника, наталитет,морталитет,емиграцијаислично,зависеодекономског стањаудржави?Далидржаваможеиматиутицајнакарактеристике становништва?Накојиначинседржаваможестаратиосвом становништву?

систем мера којима се делује на демограф-

ске процесе (природно и механичко кретање становништва) ради регулисања броја

становника и његовог усклађивања са еко-

номским, политичким и другим развојним

циљевима земље. Популациона политика може да буде

експанзивна, рестриктивна, редистрибутив-

на и еугенична. Ради постизања задовоља-

вајућег нивоа репродукције становништва

користи се експанзивна популациона по-

литика, која подразумева увођење мера за

стимулацију бржег раста броја становника.

У Србији је неопходно спроводити експан-

зивну популациону политику да би се сти-

мулисао бржи пораст броја становника и да

би

је остваривање више посебних циљева: ублажавање економске цене родитељства, усклађивање рада и родитељства, промоција репродуктивног здравља адолесцената, борба против неплодности, увођење мера које воде здравом материнству, популациона едукација и активирање локалне самоуправе. Ублажавање економске цене подизања

детета постиже се различитим мерама. Неке од њих су: увећање износа родитељског додатка; једнократна исплата родитељског до-

то дете; обезбеђивање повољних стамбених

кредита за парове до 35 година, уз смањење

висине износа кредитних задужења с по-

већањем броја деце у породици.

Усклађивање рада и родитељства обу-

хвата следеће мере: подстицање запошља-

вања младих незапослених родитеља, онемогућавање послодавцима да спроводе

прикривену дискриминацију жена које желе да рађају децу и мајки које имају малу децу,

и упознавање послодаваца и родитеља са законским решењима која се тичу

планова и

програма основних и средњих школа садржајима повезаним с очувањем репродуктивног здравља младих; оснивање саветова-

лишта за репродуктивно здравље младих у јединицама локалне самоуправе; промовисање савремене контрацепције путем медија, контрола полно преносивих болести; поступно повећање броја покушаја вештачке оплодње; промовисање здравих стилова

живота итд.

Далистечулизанекемерепопулационе политикеуСрбији?

У Србији данас постоји низ економ-

ских мера популационе политике: родитељски додатак, субвенција за мајке које немају некретнину, подршка од стране државе у процесу вантелесне

је проблем с којим се становништво Србије сусреће у последњих пола века. Фактори који битно утичу на повећање смртности јесу пушење, неадекватна исхрана, алкохолизам, недовољно поклањање пажње физичкој активности, одлагање одласка код лекара, потом економска криза, политички проблеми, незапосленост, лоша здравствена заштита, низак стандард становништва, повећање броја старог становништва и, у вези с њим, повећање просечне старости становништва

је одржавање контаката са удружењима или појединцима у иностранству да би се промовисала потреба за

повратком у земљу. Међутим, није довољно само смањити емиграцију из земље и олакшати повратак у земљу, већ је неопходно и

имигранте привући.

Којиимигрантисунеопходнинашојземљи?

Старије становништво чини значајан

проценат у укупној популацији Србије, па

треба

што квалитетнији.

породиљска и родитељска одсуства (која могу користити оба родитеља); накнаде породиљама; одговарајућа (за младе људе с децом) подстицајна стамбена и кредитна политика; свеобухватна здравствена заштита мајке и детета; различито опорезивање дохотка у зависности од броја деце; различита политика цена у погледу одређених производа за

покренула масовну медијску кампању о кон-

цепту планирања породице као одговор на

раст броја становника. Мере популационе

политике биле су прилично сурове. Седамдесетих година прошлог века у Индији је

проглашено ванредно стање и примењивана је стерилизација у најсиромашнијим регионима. Међутим, најновији приступ популационим проблемима у тој земљи фокусира се на унапређење

1.

2.

3. Који народи

4.

5. Који су узроци великих исељавања српског становништва

6. Какве миграције су се одвијале на

7.

8.

9.

Штасеподразумеваподпојмомнасеље?

КојасунасељанатериторијиСрбијеизримскогисредњовековногпериода?

Насеља су сложене друштвено-про-

сторне скупине које настају релативно трај-

ним везивањем појединаца или група за

неку одређену територију.

Насеља представљају самосталне насеобине које обухватају одређени број ста-

новника настањених на одређеном простору. У Србији се под насељем подразумева свако стално или привремено настањено

имали секундарни значај. У оквиру колонија

налазили су се тргови, позоришта, јавне

зграде, водоводи итд. Овој групи градова

припадали су Sirmium – Сремска Митровица, Singidunum – Београд и Viminacium – Косто-

лац. За време инвазија и ратова многе до

тада веће вароши постале су безначајне па-

ланке или су потпуно нестале, да би се про-

меном прилика поново подигле и развијале. Једно од најзначајнијих

је имао око 100.000 становника и био је развијен, урбанистичко пројектовани градски центар. Био је опасан бедемима, а унутар њих су се налазили форум, храмови, управне зграде, житница, купатила, позоришта, амфитеатар, поплочане улице, водовод, канализација, палате, виле, царске терме, а око бедема су биле некрополе. Сирмијум је имао фабрику оружја и ковницу новца. Град је био један од центара гладијаторских игара. У околини града, на фрушкогорским

средњовековна

Око привремених тргова су подизане мање

насеобине. Формирање сваког насеља у

највећој мери зависило је од географских

тј. близине саобраћајница

економски снажна, често су у кратком периоду постајале трговачки значајне (Обреновац, Младеновац, Жабаре, Лапово). Развој и изглед насеља у Србији током XIX и у првој половини XX века показују особине типичне за аграрну средину. Првим пописом становништва

групу између села и градова.

Знатан део данашњих градова у Србији заснован је на темељима градова који се по -

мињу у средњовековним изворима. Неки од њих су Шабац, Ваљево, Смедерево, Ужице, Јагодина, Пирот, Чачак , Крушевац, Приштина, Пећ, Призрен.

Пронађитепоменутанасељанагеографској карти.

У XVIII и XIX век у вароши су постале значајна места где се одвијала трговина, тако да су и насеља у

су одржавани вашари добила већи значај. После

XXI века бројна српска насеља на Косову и Метохији насилно су расељена. Нестанак

према подацима тадашњег пописа станов-

ништва, у Србији је било 6.158 насеља, а од

тога су 193 насеља била градска.

На територији Србије постоје велике

разлике у погледу броја насеља и просечне површине територије по једном насељу

између Војводине (46,2 km2), на једној, и остала два макрорегиона, на другој страни

(Централна Србија – 13,2 km2, Косово и Метохија – 7,3 km2). Те разлике условљене су

посебним карактеристикама генезе и утицајима географских и историјских чинилаца. Пре сваког пописа становништва Републички завод за статистику

Централна

Војводина 467

2. ТИПОВИ

Којетиповенасељазнате?

Штасеподразумеваподпојмомфункцијанасеља?

Свако самостално насеље може се од-

редити у природи, али и на географској

карти. Подела насеља може се обавити на

основу више географских критеријума: на

основу географског положаја, распореда у

простору, старости насеља, броја становника, функција, дужине трајања насељености,

по значају у географском простору, економ-

ској снази итд.

Насељавање Србије одвијало се спонта-

но све до 1866. године, када је у Кнежевини

Србији донет Закон о местима. У том Закону

је појам сталних насеља дефинисан на сле-

дећи начин: Насељејеместогдељудиускупу стално живе. Насеља су тада подељена

у три категорије: вароши, варошице и села.

Градска насеља у северном делу данашње

Србије (Војводина), тада још у саставу Хабзбуршке монархије, Уредбом о варошима

из 1862. године подељена су на: слободне

краљевске градове, слободне варошице и

слободне граничарске комунитете. Остала

насеља била су сеоског типа.

Почетком 50-их година XX века усвојена

је дефиниција насеља која гласи: Насеље је

посебна антропогеографска територијална јединица, посебног имена, без обзира на број кућа. Према уделу пољопривред-

ног становништва у укупном становништву

? ?

У привремена насеља спадају и викенд и камп насеља

Салаш Реч „салаш” потиче од мађарске речи „szallas” (на српском „смештај”), а означава пољско имање с кућом и економским зградама. Када су настали, у првој половини XIX века, салаши су били импровизованапривреднастаништасточара.Касније,по

и унутрашњост салаша на северу Војводине

из економских разлога и под утицајем план-

ске изградње у периоду аустроугарске управе. Данас сеова насеља трансформишу

и многа попримају урбани изглед. У Срему је поступак лоцирања и реконструкције

насеља спроведен на лицу места, а не по унапред урађеним плановима. Због тога

сремска насеља имају углавном карак тери-

стике линеарног (друмског) типа. Поовом

узору настао јеи мачвански крстасти тип

у време владавинекнеза Милоша Обрено -

вића. Сремска и мачванска насеља се сма-

трају ушореним насељима, која су настала

под неком интервенцијом власти.

Основни тип збијених сеоских насеља у планинској регији је тимочки тип, распрострањен од Дунава до Јужног Поморавља.

То су гомиласта села округластог, овалног и

неправилног облика, често подељена на делове (махале), који групишу сељане по срод-

ничкој основи. У планинској регији преовлађују варије-

тети разбијених села. Насеља разбијеног

типа су сврстана у старовлашки и ибарски

тип. Настала су насељавањем динарског

становништва патријархалне друштвенеорганизације (велике задружне породицеи родовске заједнице). Динарски досељеници су градилик ућеи насеља у крчевинама, око

којих су формирали систем ок упљеног поседа, те је растојање између к ућа веома велико

Њихова главна обележја су к уће удаљене једна од друге, често расуте без икаквог реда, или груписане у мањезасеоке. Код овог типа

сеоских насеља посебно сеистиче старовлашка варијанта разбијених села, где села зау-

јављају и поободу крашких поља и увала у Старом Влаху

су к уће унутар џемата густозбијене.

Према демографској величини сеоска

група:

1. најмања сеоска насеља, до 500 становника, чије су подгрупе: а) патуљаста села, до 100 становника и б) мала села, од 101 до 500 становника;

2. сеоска насеља средње величине, 501–2.000 становника, у која спадају села од:

а) 501–1.000 становника,

б) 1.001–2.000 становника;

3. велика сеоска насеља, са вишеод 2.000 становника:

а) већа села 2.001–3.000 становника и

б) највећа села, са вишеод 3.000 становника.

Функционална к ласификација сеоских насеља се врши на основу броја становника, њихове струк туреи битних економских обележја насеља. Најраспрострањенија су

ласична пољопривредна сеоска насеља.

Према демографској величини градови су

подељени у следеће категорије:

1. најмањи градови:

а) ≤5.000 и

б) 5.001–10.000 становника;

2. мали градови: 10.001–20.000 становника;

3. средњи градови: а) 20.001–30.000 и

б) 30.001–50.000 становника;

4. велики градови: 50.001–100.000 ста-

новника;

5. највећи градови: ≥100.001 становника.

Градове, то јест вароши Србије, Јован Цвијић је класификовао у неколико типова

и варијетета: у градове највишег ранга сврстао је Београд и Ниш, а у регионалне центре – градове турско-источњачког, средњоевропског и мешовитог типа.

Турско-источњачки тип градова развио се у крајевима јужно од Саве и Дунава

који су дуго били под Турцима. Њихова фи-

зиономија је још увек делимично очувана, са уским и калдрмисаним улицама и кућама

које су груписане по махалама (Пећ, Призрен, Нови Пазар).

Панонски или средњоевропски тип

Сомбор).

Мешовити тип градова може се наћи у свим деловима

религиозни и природни услови. Савременитип градова појавио

градова заступљен је у панонском делу Србије. Такви градови углавном су лоцирани на великим пловним рекама или у њиховој близини, или на лесним платоима. Градови у Војводини релативно су м лади, формирани

браћај, управа, трговина, финансије, школство, здравство, култура итд.). Значај ових функција одређује и друштвени положај града. Тако је за неке градове најважнија њихова индустријска и рударско-индустријска функција (нпр. Крагујевац, Панчево, Врање, Бор, Мајданпек), за друге туристичко-бањска (нпр. Врњачка Бања) или тржишно-саобраћајна, културна, управна и друге функције. Главни град државе је метропола међународног значаја.

3.

Којијеосновнипоказатељфункцијанасеља?

Одчегазависидемографскавеличинаиуређеностједногнасеља?

Међу бројним економскогеографским

факторима који утичу на развој и трансфор-

мације насеља, најзначајнији су: врсте и

начини привређивања, власништво над

земљом, функције насеља и економска си-

туираност становништва. Врсте и начинипривређивања станов-

ништва имају значајног удела при одабиру

положаја насеља, и то како сеоских тако и градских. Неки специфични положаји насеља су одредили и одређене функције насеља. Најбољи пример су рударска и бањска насеља.

Зашто?Наведитепримеретаквихнасеља.

Избор

налног начина привређивања у матичним

исељеничким областима. Сточари су

дили насеља на вишим теренима, где су се са стадима могли лако кретати, да би тек по овладавању земљорадничким знањима силазили у дна долина и котлинске равни. Насељеници из земљорадничких области оснивали су насеља

Рајачке пимнице

КомплексРајачкихпимницајејединственпримеретноградитељства у Србији и пример како доминантне функције насеља, у овом случају производња вина, утичу на изглед насеља.Рајачкепимниценалазесенадвакилометраодсела Рајац,удаљеног24kmодНеготина.Пимницесујединствени

архитектонски комплекс винских подрума који је

Власништво надземљом и организација производње у неким случајевима одређују и облик села. Уколико на велепосе-

дима свако домаћинство добија део земље на обраду уз плаћање ренте, могу да наста-

ну села разбијеног типа са имањима која

окружују куће. Када сељаци раде у најам или

кулуком, посед се не дели, а села су збијена (мајурска насеља, прњавори, читлуци).

Пронађите на карти ове типове насеља (Мајур код Шапца, Мачвански Прњавор, Крушедол Прњавор, Бешеновски Прњавор и

осталапрњаворсканасељанаФрушкојгори).

Доминантне функције насеља утичу на

специфично унутрашње уређење појединих

насеља. То је изражено код туристичких, бањских и универзитетских градова, код

којих уређење површина најчешће при-

пада такозваном отвореном типу, густина

изграђености је мала, а слободне зелене површине су веће. Начин привређивања утиче и на физиономске карактеристике (изглед)

насеља. То се изражава у виду градње маркантних објеката и у селима (кошеви за кукуруз, сенарници, штале, силоси, сушаре), и у

градовима (фабрике, индустријске зоне, хотелски комплекси, трговачки центри). Економска моћ становништва је фактор који, пре свега, условљава изглед насеља. Утиче на величину стамбених зграда, њихову уређеност, уређење слободних

Врдник – пут од рудника до бање Врдник је насеље на јужним падинама Фрушке горе.Тонасељејетипичанпримерфункционалнетран-

пољопривредни

2.

3.

4. Објасните појам деаграризација.

5.

Градови су најзначајнија људска насеља,

главни носиоци привредног, културног и

општег развоја сваке државе и иницијатори

преображаја већих или мањих насеља и територија у својој околини. Савремену мрежу градских насеља Србије чине 193 градска

насеља, од којих су 16 у Региону Београда, 53 у Региону Шумадије и Западне Србије, 46 у

смислу

издвојено 28 градова и Град Београд, и 198

општина. Град је територијална јединица

представља економски, административни, географски и културни центар ширег

подручја и има више од 100.000 становника.

Градске општине су саставни делови гра-

дова у којима су смештене неке функције

локалне самоуправе утврђене Статутом гра-

да. Општина је основна територијална једи-

ница коју чини једно насељено место или

више насељених места у којима се остварује

локална самоуправа. Територија за коју се

оснива општина представља природну и

географску целину, економски повезан

који поседује развијену

ну комуникацију међу насељеним местима, са седиштем као гравитационим центром.

50.000–100.00014

Београд 1.197.714 –

Нови Сад 260.438 4,60 пута

Ниш 178.976 6,69 пута

Крагујевац 146.315 8,18 пута

Суботица 88.752 13,49 пута

Панчево 73.401 16,32 пута

Нови Пазар 71.46216,76 пута

Чачак 69.598 17,21 пута

Зрењанин 67.129 17,84 пута

Смедерево 59.26120,21 пута • Кретање броја становника у

Градска насеља имају различит значај у регионалној

мала градска насеља (до 10.000 ст.). Само четири насеља има више

Србија има модел асиметричне територијалне организације, коју чине: АП Војводинa, Централнa Србијa и АП Косовo и Метохијa. Данашња административно-територијална подела установљена је 1992. године, доношењем Закона о територијалној организацији и локалној самоуправи. Према том закону, територија Србије подељена је на 29 региона (округа) и регион Града Београда (укупно 30), од којих је осамнаест на територији

Републике Србије за период 2010–2014–2020. идентификована су 32 функционално-урбана подручја (ФУП), од којих је 25 на простору Војводине и Централне Србије и седам на простору Косова и Метохије. При одређивању функционално-урбаних подручја на територији Србије узети су у обзир показатељи као

Ужице, Чачак, Краљево, Нови Пазар, Крушевац, Лесковац, Врање и Призрен) и 10 центара регионалног значаја (Кикинда, Вршац, Јагодина, Зајечар, Пирот, Косовска Митровица, Пећ, Ђаковица, Урошевац

Штаспадаукултурнубаштину?

нице ловаца и рибара које су живеле на

подручју Ђердапа током раног холоцена створиле су сложену и дуговечну културу.

Археолошко налазиште Винча налази се у истоименом селу на десној обали Дуна-

ва, 14 km југоисточно од Београда. Насеље

има облик ниског брежуљка. На самој обали реке данас се може видети стрма тераса с културним слојем дебљи-

не веће од десет метара. Ту се

у правилном низу ређа девет слојева са остацима неколико

насеља из различитих периода.

То подручје насељено је у доба старијег неолита. Током млађег неолита (период од око 5.500–

3.200. године пре н. е.) Винча је

постала велики привредни, културни и верскицентар средње и југоисточне Европе. Нагли пад

Винча је доживела после појаве

бакра, када су околне заједнице

успоставиле нове друштвене односе – развијале су сточар-

ство и почеле да израђују ба-

карно оруђе и оружје. На територији Србије најбогатије је античко културно

наслеђе које је за собом оста-

вило Римско царство. Простор

данашње Србије се шест векова

налазио у склопу Римске империје и за то време настали су

велики градови (Сирмијум, Виминацијум, Сингидунум, Наисус и др.), отворени

домовини римских императора после Италије, рођено или живело чак 17 римских императора веома су значајни у туристичкој

Посебну вредност имају средњовеков-

ни српски манастири и цркве, по којима је

Србија препознатљива.

Манастир Студеница налази се у доли-

ни истоимене реке. Представља најзначајнију и најмонументалнију задужбину Стефана Немање, родоначелника династије

Немањића, која је владала Србијом пуна два века. Манастир је изграђен 1190. годи-

не и његова архитектура сачувана је у це-

лини. Од XII века, када је основана монашка

заједница, Студеница ни у једном тренутку

није прекидала свој вишевековни живот.

Као задужбина и гробница Стефана Немање послужила је као узор

за

маузолеја. Манастир окружују бе-

унутар којих се налазе конаци и друге грађевине. Средишње местоовог

са заузима Богородичина црква, која се

убраја међу најважније споменике рашке

градитељске школе. Фреске Богородичине цркве, сликане 1208–1209. године, које представљају права ремек-дела, обележиле су

пут српског средњовековног сликарства.

Посебно место у комплексу овог манастира

заузима Краљева црква, задужбина краља

Милутина из 1314. године. Студеница је један од најпознатијих српских средњовековних

споменика културе. Са својим храмовима, трпезаријом, кулама и конацима, Студеница је задржала првобитну функцију и оригиналан изглед. Године 1986. као прворазредан,

законом заштићен споменик, уписана је у

Унескову Листу светске културне баштине.

Жича је манастир у близини Краљева.

Манастир је подигао Стефан Првовенчани, као своју задужбину, почетком XIII века. Има велики значај у историји српског

?

Далистепосетилинекеодфрушкогорских илиовчарско-кабларскихманастира?Ако јесте,опишитеих.

?

Заштита културних добара

баштине и Листу угрожене светске културне

баштине. Реч је, дакле, о културном наслеђу

од светског значаја, које треба да буде предмет туристичких посета. Међутим, тај фор -

мални статус нема велики значај уколико

та културна добра нису на адекватан начин

заштићена, презентована јавности и укључена у туристичку понуду земље. Заштита културног наслеђа условљена

је законским и планским актима и успоста-

системом управљања

ста-

новништво равнодушно према културном

добру које се налази на његовом подручју. Такав став углавном је проузрокован

4.

5. На који начин економско-географски

6. Шта су функционално-урбана

7.

Штајепривреда?

Којесунајважнијекарактеристикесрпскепривреде?

Привреда је основна друштвена делат-

ност под којом се подразумева производња

и расподела материјалних добара и оба-

вљање услуга у циљу подмиривања људских потреба.

Друштвене делатности се деле на при-

вредне и ванпривредне, односно производне и услужне. Целокупна привреда се

дели на четири сектора: примарни, секундарни, терцијарни и квартарни.

Поједине делатности се деле нa при-

вредне гране. Тако се пољопривреда дели

на земљорадњу и сточарство. Екстрактив-

на индустрија се дели на производњу руда, угља, нафте, гаса и битуминозних шкриљаца.

не

може опстати сама за себе. Због тога је од

велике важности рационално сагледавање фактора који утичу на развој привреде, као и подједнако улагање у све секторе.

Привредни развој треба да се заснива на научностручној

богатства извор сировина за широк спектар индустријских грана. У друштвене факторе привредног развоја спадају економско-политички фактори (интервенције државе у циљу унапређења привреде), научно-технолошки фактори (примена савремених научно-технолошких достигнућа у привреди) и људски потенцијал (образовна и квалификациона структура). Радна снага је некада представљала највеће богатство,

била типична пољопривредна земља. Осим

пољопривредом, становништво се бавило

и рударством. Познати центрии тржишта

рударских производа били су: Ново Брдо и

Трепча на Косову и Метохијии Копаоник и

Крупањ у централној Србији.

Којиодсредњовековнихсрпскихрудника данасради?

Србија се све до почетка XIX века налазила под влашћу Отоманског царства, при

чему је доминирао феудални начин живота. Тек друга половина XIX века представља

период када се Србија ослобађа туђинске

власти. Међународно-правна независност Србије призната је на Берлинском конгресу 1878. године. И поред ове чињенице, српски

сељаци су први постали слободни јер је 1830. турски султан донео хатишериф, примењен 1833, којим су укинути феудални односи у

тадашњој Србији. Том уредбом сељаци су

остварили право власништва над земљом коју су обрађивали. У циљу још боље заштите српских сељака, кнез Милош је 1838. године

донео пропис о забрани присилне продаје

имања (кућа, ораница, волова) ради дуга. Те

мере су се односиле само на поједине делове данашње Србије (Шумадију, Поморавље, Подриње и поједине делове источне Србије), јер су се остали делови налазили под

османском влашћу све до 1912. године (Косово и Метохија, Стари Влах и Рашка) и Аустроугарске до 1918. године (Војводина). Иако су сељаци ослобођени кметског односа, не-

повољно је било то што је постојао велики број ситних поседника. Србија је крајем XIX и

почетком XX векаимала око 88% пољопривредног становништва, што ју је сврставало у

типична аграрна

с

индустријом и углавном натуралним начином привређивања.

Привреда Србије од 1919. до 1939. године споро се развијала. Србија је била неразвијенааграрна земља под утицајем страног капитала (француског, енглеског, америчког, немачког), заинтересованог за сировине: олово, цинк, бакар, антимон, хром, цемент итд. За развој црне металургије, машинске индустрије и електроиндустрије страни капитал није био заинтересован.

од приватних власника. Ранија приватна

својина постала је најпре државна, а затим

друштвена.

Која је разлика између државне и друштвене својине?

У периоду обнове (1945–1947) за свега

две године обновљена је саобраћајна инфраструктура, чиме је омогућен редован и

брз промет сировина за индустрију и робе

за снабдевање становништва. Обновље-

ни су рудници кључних сировина и индустријска предузећа. Извршене су аграрна реформа и национализација имовине стра-

них држављана и велепоседника. У периоду изградње (1947–1951, „прва петолетка”) подигнути су нови објекти црне и обојене

металургије, машинске индустрије и електроиндустрије и изграђен је ауто-пут (Београд–Загреб).

Велика пажња је поклањана побољ-

шању животног стандарда становништва. После уставних промена 1974.

и доношења Закона о удруженом раду привре-

да се развијала у оквиру ООУР-а (Основна

организација удруженог рада). Основна ор-

ганизација удруженог рада је била основни

облик удруженог рада у ком су радници не-

посредно и равноправно, обављајући при-

вредну или другу друштвену делатност и ра-

дећи средствима у друштвеном власништву,

остваривали своја друштвено-економска и

друга самоуправна права и одлучивали о

високообразованих становника. Економска блокада наше земље (1992) и агресија коју је извршио НАТО (1999) додатно су

уназадили Србију. Други талас транзиције започео је 2001. године. Почетак

унију. Важну улогу у развоје српске привреде последњих година има улагање страног капитала. Од 2007. године до данас Србија је привукла преко 31 милијарду евра страних директних инвестиција (СДИ). Заједно са започетим економским реформама, Србија се позиционирала као једна од најзначајнијих инвестиционих дестинација Централне и Источне Европе. Листу компанија које већ послују на тржишту

Fiat Chrysler Automobiles, Bosch, Michelin, Siemens, Panasonic, Yura, Magna, Brose, Continental, Calzedonia, Stada, Falke, Swarovski, Microsoft, Gorenje, Schneider Electric, Geox, Cooper Tires, Tarkett, Ling Long, Johnson Electric, Leoni, Barry Callebaut и многе

Trends 2019”), итрећу го-

дину заредом светски лидер по броју отворених

радних мес та пу тем проје-

ката с траних дирек тних

улагања у 2018. години, а

посматрано према броју с тановника.

Према ис том извештају, Србија заузима прву позицију у свет у и по процент у учешћа инвес тицио-

них пројеката оријентиса-

них ка извозу (92,1%), као и по броју креираних нових радних мес та кроз СДИ чија реализација је запо-

чела у 2018. години у се-

к тору елек троопреме. Највећиинвес титори

у Србији, и по броју проје-

ката и по вреднос ти су ЕУ

и Кина, које су претежно

оријентисане на сировин-

ску базу. Од 2014. године

до 2023. године њихове

компаније инвес тирале су

укупно 5,6 милијарди евра

капитала у нашој земљи Инвес тиције у српску

привреду омогућене су и

кроз такозване слободне

зоне. Слободне зоне су

физички ограђении означени деловитериторије

Републике Србије, инфра-

с трук т урно опремљени, где се могу

2. ПОЉОПРИВРЕДА,

Којесунајважнијекарактеристикесрпскепољопривреде?

УкојимделовимаСрбијесунајпогоднијиусловизаразвојземљорадње?

Пољопривреда

Пољопривреда, шумарство, лов и риболов припадају примарном сектору привредних делатности. Примарна делатност спада у ред најстаријих привредних делатности и

има веома велики значај у развоју становништва. Развој примарних делатности зависи од утицаја бројних природних и друштвених фактора.

Пољопривреда обухвата гајење и искоришћавање биљака и животиња корисних човеку. Она обезбеђује неопходне животне

треба да обезбеди резерве хране за случај суша,

ратног стања

неприлика. Треба да обезбеди и вишкове за извоз хране и тиме позитивно утиче на спољнотрговински биланс земље, као и довољно хране за развој сточарства. Према врсти производа, пољопривре-

да се дели на биљну производњу (земљорадњу, то јест ратарство, воћарство и виноградарство), сточарску производњу (свињогојство, говедарство, овчарство, коњарство, живинарство), и на лов и риболов.

Развој пољопривреде зависи од утицаја природних и друштвених фактора. Рељеф, земљиште, клима, површинске и подземне воде и вегетација јесу природни фактори

који знатно утичу на развој пољопривреде.

Објаснитеутицајприроднихфактора наразвојпољопривреде. Основни

вредна истраживања), начин обраде земље, тржиште, аграрни буџет и могућности улагања у развој пољопривреде.

Објаснитеутицајдруштвенихфактора наразвојпољопривреде.

Иако природни услови за развој пољопривреде у Србији нису свугде и увек најповољнији, применом науке

Штасеподразумеваподагротехничким мерама?

I

(модеран) тип производње.

де која обухвата обраду пољопривредног земљишта и производњу свих врста жита, поврћа, воћа, грожђа, крмног и индустријског биља. Развој земљорадње зависи од величине

сировина.

се у свим деловима наше земље, до 800 m н. в. Најбољи услови за гајење пшенице су у Војводини, Мачви, Стигу и Поморављу. Просечни приноси пшенице износе 3,3–4,8 t/ha. Кукуруз се производи у свим деловима Србије, али највише у Војводини, која даје 55% укупне производње. Добро успева и на лошијем земљишту до 900 m н. в. Кукуруз се у највећој мери користи за исхрану стоке (80%), а у исхрани људи и индустријској преради учествује

Косовској и Метохијској котлини. Просечни

приноси се крећу од 2,5 до 3,1 t/ha.

Шећерна репа гаји се у околини

изграђених фабрика шећера – у Војводини,

Мачви, Поморављу и на Косову и Метохији.

Просечни приноси се крећу од 46 до 55 t/ha.

Соја садржи око 26% јестивог уља и 60%

беланчевина. Гаји се у Војводини. Својим

корењем уноси азот у земљиште и тиме

побољшава његову плодност. Конопља се

за индустријску прераду гаји у Војводини,

затим у околини Лесковца, Врања и Ниша.

Хмељ се гаји у Бачкој (највише око Бачког

Петровца), дуван у Јужном Поморављу, По-

дрињу, Косовској котлини и Војводини, а

лан у централној Србији. Крмно биље се највише гаји у Војводини, Мачви и Поморављу. Оно обухвата про-

изводњу биљака које се користе у исхрани стоке, као што су луцерка, црвена детели-

на, сточни грашак, грахорица, сточни кељ, суданска трава, крмни сирак. Њиховим

гајењем, нарочито у условима наводњавања, обезбеђује се висококвалитетна сточна

храна, као основа за унапређење и развој сточарске производње. Такође, тесна веза

између биљне производње и сточарства

има посебан агротехнички значај – обе-

збеђује се стајњак (као споредни производ) који се користи у циљу повећања плодности

и структуре земљишта. Гајење поврћа изискује знатну радну

снагу и повољне природне услове, али даје

и велике приходе. Поврће које се троши у

свежем стању и које се брзо квари највише се гаји у близини већих потрошачких центара. У нашој земљи највише се гаје кромпир, купус, пасуљ, паприка, парадајз, лук,

за јабука, Србија је у 2018. години била први извозник из Европе у Руску Федерацију. Масивни засади јабука

налазе се широм Србије, посебно у Војводини, с врхунским мелиорационим системима, модерним сортама и скупим противградним мрежама. Србија спада у три

највећа добављача смрзнутог воћа Аустрији, Руској Федерацији и Немачкој. Око 90–95% производње малине намењено је извозу, углавном замрзнуте у ринфузном стању. У 2019. години

карфиол, краставци, лук, лубенице и диње) гаји се у

Воћарство

Воћарство је важна грана пољопривреде која даје

свеже хране и сировине за домаћу прерађивачку индустрију. Најповољнији су услови за гајење средњоевропског воћа – шљиве, јабуке, крушке, вишње, трешње, кајсије, брескве, малине, купине и др.

Виноградарство Виноградарство

6.500 ha за комерцијалну намену. Постоји

више од 350 регистрованих винарија, са

укупним производним капацитетом од око

седамдесет милиона литара вина. Много

малих и средњих српских винарија ушло је

на светско тржиште. То су често породична

предузећа, која се могу похвалити веома

високим стандардима квалитета и укуса.

Најстарије аутентичне сорте грожђа су про-

купац (црвено вино) и тамјаника (бело мускатно вино).

Сточарство

Сточарство је важна грана пољопривре-

де. Дели се на говедарство, свињогојство,

овчарство, живинарство и остало (козарство, коњарство, пчеларство, пужарство...).

Под сточарством се подразумева узгој до-

маћих животиња у сврху добијања произ-

вода и сировина за људску употребу. Про-

изводи сточарства (месо, млеко, сир, маст) и

друге прерађевине од меса и млека главни су прехрамбени производи у исхрани ста-

новништва. За развој сточарства у Србији

постоје повољни природни услови. Најповољнији природни услови за развој сточар-

ства јесу у плодним ратарских крајевима, где је велика производња жита и крмног

биља, али Србија располаже и пространим

планинским ливадама и пашњацима. У сточарству су заступљене све важније

врсте стоке: говеда, овце, свиње, коњи и живина. У планинском подручју западне Србије, на Проклетијама, Шар-планини, планинама Српско-македонске масе и Карпатско-балканским планинама формиран је рејон

екстензивног сточарства, у ком се првенствено гаје овце и говеда.

липов мед, сунцокретов мед, медљиковац и неколико врста егзотичног меда (жалфија, кестен, вријесак). Лисабонском конвенцијом су Хомољски мед, Фрушкогорски липов мед, Качарски мед, Ђердапски мед и Власински мед заштићени на међународном тржишту на основу свог географског порекла. Поред меда, постоји и производња других пчелињих производа: матичног млеча, прополиса и полена. Мед је један од ретких производа с којим наша земља има позитивни извозни биланс. Република Србија је у 2017. години извезла 2.538 тона меда у вредности од скоро 10 милиона долара. Најзначајније извозно тржиште су земље чланице ЕУ (Италија, Немачка, Аустрија, Белгија), затим Норвешка и земље ЦЕФТА споразума (Црна Гора, Северна Македонија и БиХ), док се мање количине меда извозе на тржиште осталих земаља,

Србија има 2,6 милиона хектара под шу-

мама. Процењује се да дрвне залихе у њима

износе 235.000.000 m3, а годишњи прираст

дрвне масе 6,2 милиона m3. Највеће пространство заузимају шуме у централној Србији.

Србију карактерише прави мозаик ти-

пова земљишта, што утиче на разноврсност типова вегетације. По саставу дрвећа, наше

шуме су претежно мешовите, састављене

од разних лишћара (букве, храста, цера) или

лишћара и четинара (бора, смрча, јеле).

Шуме су драгоцен извор енергије који

се непрекидно обнавља. Човек је одувек секао шумско дрво за огрев. То чини и данас, често не водећи рачуна о подмлађивању и

заштити шумског богатства. Све бржи развој

индустрије намештаја, целулозе и папира

истиче значај шума

планете, природну равнотежу и живот на Земљи. Непосредна и највећа корист коју

добијамо од шума јесте производња кисе-

оника. Међутим, шуме су током векова доста редуковане. Угрожавају их болести, ште-

точине и корови, шумски пожари, дивље и домаће животиње и абиотички штетни ути-

цаји (ветар, снег, град). Веома значајна јесте

и улога шума у регулацији водног режима

земљишта, као и токова. Својом грађом, па и самим шумским склопом делују на урав-

нотеженост водних односа – узрокују већу

акумулацију и стварање резерви воде, а

доприносе и њеном споријем отицању. Посебан је значај шумске простирке (лишће, гранчице, иглице и слично), која се понаша као сунђер, те знатно

напада штеточина у шумским екосистемима, које се

Штаусловљавапојавуруданаодређенојтериторији?

КојименергетскимизворимарасполажеСрбија? Кључне речи минералне сировине,

лошком грађом су повезане појаве раз личи-

тих руда: гвожђа, хрома, мангана, молибдена, бакра, олова, цинка и других. Вредност

појединих руда цени се порезервама, садржају чистог метала у руди, примесама штетних материја, потражњи на светском тржишту и трошковима производње. Рударство је на нашим просторима вео-

ма стара привредна грана. На овом простору руду су експлоатисали Келти, Илири, Римља-

ни и други народи. Средњовековнорударство у Србији развили су Саси. У XIV и XV век у

познати рударски центри су били Јањево,

Ново Брдо, Мајданпек и др. Долазак Турака

нагло је зауставио производњу руде. Између

два светска рата вршена је интензивна екс-

плоатација наших рудних лежишта. Страни

капитал је био заинтересован за обојене метале.

Црна металургија

Руда гвожђа се може наћи на више ме-

ста у Србији – на Копаоник у (Сува Руда и

Суво Рудиште), Рудник у, Борањи, у околини Мајданпека. Међутим, због с лабог квалитета руде, ова рудишта се не експлоатишу. Оплемењивачичелика (хром, молибден, никл, кобалт, волфрам и кадмијум) додају се челик у да би му се повећала отпорност, еластичност, елек трична проводљивост, антикорозивност и друга својства. Они се углавном увозе јер су наша налазишта нерентабилна.

Обојена металургија

руде су

јужним падинама Копаоника и по другимободним деловима Косовске котлине (Трепча, Кишница, Ајвалија, Ново Брдо, Јањево), затим Леце близу Лебана и Рудник код Горњег Милановца.

Антимон је врло тражен и ск упоцен

метал који се у природи ретко налази. Веће налазиште руде

песак, глина (каолинска, бентонитска, ватростална), кречњаци, доломити, цемент, технички и украсни грађевински камен, шљунак и песак.

Енергетика

Енергетика је релативно комплексна

индустријска грана која обухвата истраживање енергетских извора (угаљ, нафта, гас, вода), њихово претварање у одговарајуће врсте енергија, пренос енергије и начин

њеног коришћења. Данас се у свету користе две групе енергетских

секундарни. Примарној групи енергетских извора припадају угаљ, нафта, земни гас и нуклеарна енергија или необновљиви извори енергије. Секундарној групи припадају обновљиви извори енергије, који су практично неисцрпни: соларна енергија, геотермална, енергија ветра, морских таласа, плиме и осеке, енергија

а још мањи део заузима висококалорични камени угаљ. Укупна производња угља у Србији износи око 36 милиона

исплати превозити га на веће даљине. Ос-

новнапогодност лежишта лигнита је у ве -

ликим резервама, ниским ценама добијеног

угљаи могућности производње наповршинским коповима. Неповољна околност је

то што масовна производњаи сагоревање угља веома загађују животну средину (ваз-

дух, воду и земљу). Нaјвећи део производње

лигнита (преко 80%) сагорева у термоелектранама, којес у подигну те близу површинских копова. Највећи басени лигнита у Србијис у Косовски, Колубарскии Костолачки

Мрки угаљ копа се јамски у Сењско-ресавском басену и, у малој количини, у Сокобањском и Боговинском руднику. У А лексиначком басену експлоатација је престала. Мрки угаљ користи термоелектрана „Морава” у Свилајнцу. Камени угаљ у

мањим количинама копа се јамски у Ибарском басену, у рудницима Баљевац и Јарандо, и у источној Ср бији, у рудницима Вршка

Чука, Подвис, Ртањ, Криви Вир и Тресибаба. Нафта има велики значај као енергетскаи хемијска сировина. Користи се у про-

изводњи горива (дизел и бензин) за моторе с уну трашњим сагоревањем, лож-уља, мазу та и у производњи још око 80 других

производа. У Србијис у процењене резер -

ве сирове нафте око 78 милионатона. Про-

сечна производњапоследњих година је око

700.000 тона. То је око 1/5 годишњепотро-

шње у нашој земљи. Захваљујући увозу сирове нафте производња деривата је знатно већа. Најважнија налазишта нафте у Србији с у у Банат у, између Кикинде, Зрењанинаи

(Јерменовци, Велика Греда,

Нафте имаи у уљаним или битуминозним шкриљцима у околини А лексинца, Ниша, Ћићевцаи Пирота.

Земни гас користи се као гориво и хемијска сировина. Предност му је што потпуније сагореваи мање загађује животну средину него друга горива. Налази се обично тамо гдеимаи нафте. Гас се прерађује у Е лемиру, аск ладиште гаса је у Банатском Двору. До потрошача се

них обновљивих извора енергије у Србији

процењен је на преко 4,3 милиона тона ек-

вивалентне нафте годишње.

Потенцијал геотермалне енергије у

Србији је доста велики. У Србији се налази

око 160 извора геотермалних вода с темпе-

ратуром већом од 15°С. Процењена укупна

количина топлоте садржане у налазиштима

геотермалних вода у Србији је око два пута

већа од еквивалентне количине топлоте

која би се добила сагоревањем свих наших

резерви угља. У Војводини постоје и 62 веш-

тачка геотермална извора (бушотине), укуп-

не издашности од 550 l/s и топлотне снаге

од око 50 MW. У делу Србије јужно од Саве и Дунава налази се још 48 бушотина, с процењеном снагом од 108 MW. У Србији постоје природни и вештачки извори термалне воде на територији више од 60 општина. Температура воде је најчешће у опсегу до 40°C, а само је на територији шест општина температура воде

преко 60°C – у Врању, Куршумлији, Рашкој, Медвеђи, Богатићу и Апатину.

Најзначајнији и највећи корисници ге-

отермалне енергије у Србији су бање. Употреба ове енергије је углавном у балнеолошке сврхе, са око 60 бања које користе

геотермалну подземну воду за бањско лечење, спорт и рекреацију.

Геотермална енергија се у Србији не користи за стварање струје, а истраживања

рађивачке индустрије, остаци примарне и

секундарне прераде пољопривредних про-

и друго. Осим тога, биомасом се сматрају и течна биогорива – биљна уља, био-

дизел и биоетанол, као и гасовита биомаса

коју представља био-гас. Биомаса се може

користити као замена за фосилна горива у

производњи топлотне и електричне енер-

гије. За разлику од фосилних горива, саго-

ревањем биомасе се не повећава количина

СО2 у атмосфери, те се самим тим остварује

позитиван утицај на животну средину. У оквиру Србије Војводина има релатив-

но велике потенцијале биомасе, која настаје

као „вишак” у примарној пољопривредној

производњи. Укупна продукција биомасе од једногодишњих пољопривредних култура у Србији износи преко 12,5 милиона

тона годишње. С друге стране, потенцијали шумске биомасе, као другог важног ресур-

1,5 милиона кубних

је смештена на 4,5 ha, а укупна површина соларних панела је 13.600 m2. Србија има капацитет у ветровима од 1.300 до 1.500 МW, или око 2,3–2,4 ТWh годишње. Најперспективније локације за изградњу електрана на ветар су: Миџор на Старој планини, с просечном брзином ветра од 7,66 m/s, Сува планина – 6,46 m/s, Вршачки брег – 6,27 m/s, Тупижница – 6,25 m/s, Крепољин – 6,18 m/s, Дели Јован – 6,13 m/s,

НАЗИВ МЕСТООПШТИНА

„Кула” Кула Кула 32016. Активан

„Ла Пиколина”Загајица Вршац 22016. Активан

„Мали бунар” Алибунар Алибунар 42017. Активан

„Алибунар” Алибунар Алибунар 212018. Активан

„Китка” ПоличкаКосовска Каменица92018. Активан

„Ковачица”ДебељачаКовачица 382019. Активан

„Кошава I”Избиште Вршац 202019. Активан

„Чибук I”Мраморак Ковин 572019. Активан

„Пландиште I”Пландиште Пландиште 34 –

„Кривача”Кривача Голубац 38 –

„Костолац”КостолацКостолац 20 –„Бајгора”БајгораКосовска Каменица27 –

Штајеиндустријаикакоседели?

Којегранеиндустријесунајзначајнијезасрпскупривреду?

друштвених фактора који условља-

развој индустрије на првом месту је становништво, које својим радним и интелектуалним способностима треба да се укључи у савремене токове индустријске произ-

водње. Развој науке и технологије је важан

друштвени услов за развој индустрије. То

омогућава разноврсну масовну и јефтинију

производњу. Пре Другог светског рата највише индустријских предузећа се налазило у Војводини.

Заштојенајвишеиндустријскихобјеката измеђудвасветскаратабилоуВојводини?

Најслабије развијену

стајање у односу на индустријски ниво високоразвијених земаља Европе и света. Према намени добара која се производе, индустрија се дели на тешку и лаку.

Тешка индустрија

Тешка или базична индустрија обухвата: енергетику, црну и обојену металургију, металску индустрију, индустрију неметала, електроиндустрију и тешку хемијску индустрију.

и привреде. Црна металургија подразумева употребу угља

Бор. Металска индустрија се према врсти производа дели на металопрерађивачку, машинску, аутомобилску и бродоградилишну. Најважнији центри за производњу алатних машина су у Београду и Новом Саду. Трактори се производе у Београду. Аутомобили се производе у Крагујевцу, а у Прибоју је постојала производња камиона, чије поново покретање се планира. Речне бродове, који су већином намењени за страна тржишта, производе

Такође, Србија је међу првих 10 земаља које су потписале

Међународну конвенцију о авио-транспорту. Ваздухопловна индустрија је одувек била од ве-

ликог значаја за Србију, која је константно настојала

да развија сопствене

извозу. Најважнија тржишта су Италија, Немачка и Босна и Херцеговина, док се захваљујући слободној трговини с

бележи и раст извоза на ово тржиште.

Наведитепознатијефабрикеметалске индустријеуСрбији.

Аутомобилска индустрија Србије има

традицију дугу више од 80 година, а почеци су везани за 1939. годину, када је у Крагујевцу

српски произвођач моторних возила „Застава” започео производњу аутомобила по FIAT

лиценци. Добављачи Заставе су производили под строгим стандардима производње, што

им је омогућило да раде с многим произвођа-

PSA (Peugeot Société Anonyme).

најважнији инвестициони пројекат у последњих 20 година, а свакако

покретач раста српске привреде. Фирма FCA (Fiat Chrysler Automobiles) Србија је у

2014. години произвела преко 100.000 во-

зила FIAT 500L и генерисала скоро 1,4 ми-

лијарде евра промета, чиме је заузела прво

место на листи највећих извозника у Србији.

Већи део произведених аутомобила је изве-

зен на тржишта САД и ЕУ. Још једна важна

ивестиција у Крагујевцу је немачка фабрика

„Siemens Mobility“ која производи трамваје

за немачко тржиште.

Електроиндустрија производи разно-

пренос електричне енергије (електромоторе, турбине, трансформаторе), као и сигналне и контролне уређаје, рендген апарате и радио-пријемнике, телевизоре и електроапарате за домаћинство. Центри електроиндустрије у Србији су: Београд (електричне машине и апарати, комуникациона опрема, прецизни и оптички инструменти), Ниш (информатичка опрема, фискалне касе, уређаји за грејање и климатизацију), Нови Сад и Јагодина (каблови), Смедерево и Врање (електрични шпорети).

Тешка хемијска индустрија је пратећа индустријска грана уз црну и обојену металургију. Прерађује сировине биљног, минералног и животињског порекла, али и вештачке сировине. Захтева велика улагања, развијену технологију и високостручан кадар. Дели се на више специјализованих грана, које производе: сумпорну киселину (Бор, Косовска Митровица, Шабац), вештачка ђубрива (Прахово, Панчево), средства за заштиту биља, пластичне масе (Вршац, Нова Варош).

Индустрија неметала и грађевинског материјала обухвата производњу цигле, црепа, креча, цемента, грађевинског камена, стакла, керамике и ватросталног материјала. Најважнији центри за производњу грађевинског материјала јесу Кикинда, Кањижа, Аранђеловац, Младеновац, Беочин, Поповац, Раља, Косјерић, Параћин, Зајечар и др. Штасепроизводиуовимнасељима?

Лака индустрија

Лака индустрија обухвата лаку хемијску индустрију, прехрамбену, текстилну, дрвну, индустрију дувана, коже, гуме, обуће и др. Лака хемијска

сапуна,

Прехрамбена индустрија је директно

везана за ратарско-сточарску производњу, од које добија основне сировине. Биљне и

сточнепроизводе прехрамбена индустрија прерађује, побољшава им квалитет и продужава време трајања. На тај начин индустрија помаже равномернију и квалитетнију

исхрану становништва током целе године. С обзиром на разноврсност сировина, прехрамбена индустрија дели се на више грана. Млинска индустрија је најразвијенија у Војводини и Поморављу. Индустријатестенина је повезана с млинском индустријом, а лоцирана је у већим потрошачким центрима (Београд , Нови Сад , Суботица). Индустрија шећера се заснива на производњи шећерне репе у Војводини, Поморављу и Метохији. У

тим рејонима су лоциране и фабрике шећера (Врбас, Црвенка, Зрењанин, Сремска

Митровица, Београд , Ћуприја, Пећ). Уз про-

изводњу шећера развила се и индустрија бомбона и чоколаде (Београд , Вршац, Пожаревац, Горњи Милановац).

Индустрија уља и маргарина заснива се на коришћењу семенки сунцокрета, бун-

деве, уљане репице, лана, маслина, кукуру-

зних клица и др. Познати произвођачи су

фабрике у Зрењанину, Врбасу, Сомбору и

Шиду. Индустрија за прераду воћа и поврћа

производи разне џемове, сокове, мармеладе и конзервирано воће и поврће. Фабрике

су лоциране у рејонима производње или у

већим потрошачким центрима (Суботица, Шабац, Пожега, Горњи Милановац, Прокупље). Производња и прерада млека је лоцирана у већим потрошачким центрима (Београд , Нови Сад , Шабац, Суботица, Ниш).

Кланична индустрија и

А лександровац, Вршац, Бачка Паланка. Развијена је и индустрија пива, у Београду, Апатину, Челареву, Зрењанину, Јагодини, Ваљеву и Зајечару.

У прехрамбеној индустрији Србије ангажовано је око 5.000 произвођача, са преко

70.000 запослених. Високо квалитетни сектор

прераде хране има потенцијал за даљи развој

српске пољопривреде. Без обзира на то да ли

се ради о преради за ценовно конкурентне брендове или о малим, квалитетно оријенти-

саним погонима за прераду – шансе за успех су видљиве, нарочито на тржиштима у ра-

светског рата подигнути су нови објекти текстилне индустрије, углавном у неразвијеним крајевима, чиме су подстицани равномернији развој и запошљавање женске радне снаге. Познатији центри текстилне идустрије су: Врање, Лесковац, Пирот, Ниш, Нови Пазар, Ариље, Београд, Оџаци.

радних места, са преко 25 инвеститора, попут компанија Benetton, Calzedonia, Golden Lady, Pompea и многих других. Најзначајније земље партнери Србије у области текстилне индустрије јесу земље чланице ЕУ (Италија, Немачка, Француска, Аустрија и С ловенија), Р

Примарној преради дрвета припадаи произ-

водња панел-плоча, лесонитаииверице, који се користе за производњу намештаја.

Индустрија намештаја је ближа тржишту (градовима) него шумским подручјима. Зашто? Осим тога, производи се углавном плочасти намештај у који се уграђују, поред

дрветаииверица, панел-плоче и лесонит.

Веће фабрике намештаја налазе се у Врању, Крагујевцу, Јагодини, Краљеву, Ивањици, Новом Пазару, Крушевцу, Ваљеву, Панчеву, Нишу, Пироту и другим местима.

Производња целулозе и папира базира се углавном на четинарском дрвету, којег у Србијинема довољно, те га увози. Поред сировинске базе, за локацију капацитета ове индустријске гране значајна је и бли-

зина већих река, ради водоснабдевањаи испуштањаотпадних вода. Ова врста индустрије је велики загађивач животне средине. Недостатак сировина и проблеми с пласма-

ном довели су до кризе и затварањанеких

фабрика целулозе и папира. Веће фабрике

целулозе и папира постоје у Сремској Митровици, Лозници, Крушевцу, Београду, Чач-

ку, Умции Владичином Хану.

Дрвна индустријаобухватаоко 3.700

компанија, које запошљавају преко 52.000

радника. Више од 90% предузећа

је у приватном власништву и

углавном се налазе у централним

областима Србије. Већина ових

компанија бави се примарном

прерадом дрвета, док се остатак

бави производњом намештаја

Удео сектора у БДП-у Србије

износи 1,4%, док допринос дрвопрерађивачке индустрије укупном извозу износи 7,5%, уз конти-

1.

2.

3.

4.

5. Анализирајте заступљеност

5. САОБРАЋАЈ

Којеврстесаобраћајазнате?

Којајеулогасаобраћајаусвакодневномживотуљуди?

номски и технички фактори. Северни део

Србије чини пространа и широко отворена Панонска равница. Кроз њу теку пловне

реке Дунав, Тиса иСава, у чијим долинама су изграђене саобраћајнице које повезују

нашу земљу са средњом, западном и се-

верном Европом. Долином Дунава овај пут се наставља кроз Карпате и Влашку низију

све до Црног мора. Долином Велике и Јужне

Мораве воде значајне друмске и железничке саобраћајнице између Панонске низије и

Егејског мора. То је најповољнија саобраћај-

на линија која повезује западну и средњу

Европу с јужном и југоисточном Европом.

Због тога је у Србијиизузетно развијен тран-

зитни саобраћај.

Основни економски фактор који условљава развој саобраћаја јесте производња.

с

стално се повећавају и потребе за транспортом робе. Према томе – већа производња захтева и развијенији саобраћај. Од расположивих техничких средстава зависиизградња пруга, ауто-путева, пловних канала итд. Копнени саобраћај

Друмски саобраћај има велики значај у превозу робе и путника. Савремени друмски саобраћај у Србији почео је да се развија почетком XX века. После ослобађања од турске власти

Мрежу друмског саобраћаја у нашој

земљи чине саобраћајнице различитог значаја – ауто-путеви, магистрални, регионални

и локални путеви. Најзначајније друмске са-

обраћајнице у Србији су делови Паневропске мреже. То је друмски и железнички

Коридор X: Београд – Нови Сад – Суботица (ка Мађарској); Београд–Шид (ка Хрватској);

Београд–Ниш–Пирот (ка Бугарској) и Београд–Ниш–Врање–Прешево (ка Северној

Македонији). Овим друмовима воде главни токови робе и путника у Србији. На њих се ос-

лањају попречни путни правци, који повезују

и најудаљеније планинске и пограничне

Косово Поље, Нови Сад, Суботица, Сомбор и Рума. Железнички саобраћај карактерише лоше стање инфраструктуре и превозних капацитета, велико техничко-технолошко заостајање и неадекватна организација у управљању железничким саобраћајем.

Водени саобраћај Речни саобраћај је најзначајнији вид воденог саобраћаја у Србији. Из Црног мора до Београда после изгрaдње преводница у Ђердапу плове бродови велике носивости. Највећи део пловних

сливу Дунава, тј. у Војводини. Дунав је плован целом дужином тока кроз нашу земљу (588 km). Он нас повезује са земљама западне и средње Европе (канал Рајна–Мајна–Дунав) и с Црним морем. Целом дужином тока кроз нашу земљу пловни су: Сава (207 km), Тиса (164 km), Бегеј (77 km) и Тамиш (118 km). Велика Морава је пловна при ушћу у Дунав, на дужини од 3 km. Целом дужином тока плован је и канал Дунав–Тиса–Дунав, који је с Великим и Малим каналом, Бегејским и другим каналима плован у ду-

ском језеру, на Дунаву. Србија има повољне

економске и географске карактеристике за

теретни, путнички и туристички водени са-

обраћај. Потенцијали унутрашњих пловних

путева – УПП (реке и канали), укупне дужине

од 1.677 km, јесу значајни. Међутим, потенцијали тих пловних путева су неискоришћени. Стање унутрашњих пловних путева и

пратеће инфраструктуре је незадовоља-

вајуће и потребна су знатна улагања у њихову рехабилитацију. Дунав, као Паневропски коридор VII, велики је потенцијал Србије за

развој транспорта, трговине, туризма и пра-

тећих услуга. У Србији на Дунаву има осам

лука од међународног значаја, и то су: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Нови Сад, Бе-

оград, Панчево, Смедерево и Прахово. Луку

у Беочину користи само фабрика цемента. Највеће луке на Сави су Шабац и Сремска

Митровица, а на реци Тиси највећа лука је

Сента. По капацитетима и обиму промета

најважније луке су Београд, Панчево, Смеде-

рево и Прахово, а само Београд и Панчево

имају контејнерске терминале.

Најчешће претоварен терет у речним

лукама јесу шљунак, песак и камени агре-

гати, са уделом од 22%. На другом месту су

житарице – са 18%, док се на трећем месту

налази угаљ, који у претовару учествује са 14,5%. Нафта и нафтни деривати налазе се на четвртом месту – са 13,5%, а руде су на петом месту, са 10,5% удела.

у Нишу и

Приштини, а одскора и аеродром „Морава” код Краљева. Осим тога, постоји још неколико мањих цивилних и војних аеродрома. У саставу цивилног ваздухопловства је и привредна

авијација (пољопривредна, ватрогасна, са-

нитетска, за геодетска снимања и геолошка

истраживања и слично). Ваздушни транспорт позитивно утиче на развој туризма.

ПТТ саобраћај и интернет

ПТТ саобраћај има задатак да брзо преноси поштанске пошиљке, вести, поруке и саопштења. При обављању ових задатака користе се сва превозна средства, телеграф, телефон и сателитске станице. Једна таква сателитска станица налази се у селу Прилике, недалеко од Ивањице. Интернет је глобална информациона мрежа

за транспорт и складиштење природног гаса. Захваљујући томе свакодневно се врши дистрибуција гаса до крајњих

СкојимземљамаСрбијанајвишетргује? КојасутуристичкинајпривлачнијаподручјаСрбије?

увоза извозом – дефицит или суфицит. Иако Србија има

резултат извоза пољопривредних производа (житарица и производа од њих и разних врста пића), гвожђа и челика,

се највише вина); Северном Македонијом (извозе се топловаљане траке легура ме -

тала у котуровимаи уље од с унцокрета, а

увозе се највише вина и лекови). Од ос талих

земаља ис тиче се ис уфицит са Бугарском, Румунијом, Хрватском, Словачком, Великом Британијом, Шведском и Молдавијом. Највећи дефицит јавља се у трговини с Кином (због увоза телефона и компјутер-

ске опреме) и Немачком. Следи дефицит са: Руском Федерацијом (због увоза енергената, пре свега, нафтеи гаса), Турском, Пољском (увоз делова за моторна возила), Ираком, Мађарском, Белгијом, Аус тријом, Чешком, Индијом, Грчком, Украјином (увоз руде гвожђаи концентрата). Добар географски положај и потписани споразуми о с лободној трговини (ЕУ, ЦЕФТА,

ЕФТА, Р усија, Белорусија, Казахстан, Турска)

омогућавају Србији слободан приступ тр-

жишту од око 1,3 милијарде потрошача. Ср-

бија може служити као производни центар за бесцарински извоз на огромно тржиште

које укључује Европску унију, Р уску Феде-

рацију, САД, Казахстан, Турску, југоисточну

Европу и Белорусију. Овај бесцарински ре-

жим покрива већину кључних индустријских

производа, са само неколико изузетака и годишњих квота за ограничени

се у трансакцијама које се садрже у платном билансу. Платни

националне привреде са иностранством за период од

путовања која немају пословни карактер, тј. путовања ради забаве

разоноде, одмора, спорта и опоравка. У процесу задовољавања потреба домаћих и страних туриста учествују бројне привредне и непривредне делатности: угоститељство, саобраћај, туристичке агенције, занатство, културно-уметничка друштва итд. Приходи од иностраних туриста представљају „невидљиви извоз”, који је посебно значајан у земљама с негативним спољно-трговинским билансом. Туризам је специфичан социоекономски феномен, својеврсно прожимање материјалног и духовног, посебна компонента, али и значајан фактор развоја савремене цивилизације. Представља основу економије многих земаља. Нарочито је користан земљама у развоју, док је у неким сиромашним земљама једина делатност. Посебно је значајан његов мултипликативни ефекат у привредним токовима. Туризам врши директни утицај на друштвени производ и национал-

до оближње станице у Шарган-Витасима, данас саобраћа туристичка атракција, стари парни воз „Ћира”. Српски филмски редитељ Емир Кустурица је код Мокре Горе, на брду Мећавнику, направио етно-село „Дрвенград”, чиме је употпуњена туристичка понуда ове регије. • Пруга Шарганска осмица и детаљ из Дрвенграда

убрзава ублажавање царинских система и

њихово прилагођавање слободном проток у

људи, робе и информација, и то како на гло-

балном тако и на регионалном и локалном нивоу.

Основни мотиви т уристичких пу товања

су рекреативно-здравствени и к улт урни.

Свако т уристичко пу товање је истовремено и рекреативно и к улт урно. У к улт урне циљеве пу товања спадају жеље људи да упознају

нове пределе – природу, становништво, насеља, к улт урно-историјске споменике итд. Многи крајеви Србије одлик ују се раз-

новрсним природним лепотама (планине

с лепим теренима за зимске спортове, реке,

клис уре и кањонске долине, планинска и

друга језера), које с у важан предуслов за

развој т уризма. Посебан значај за развој

т уризма имају и национални паркови. Србија има и велики број термоминералних

Материјалну базу т уризма чине угоститељски капацитети (хотели, мотели, ресторани, одмаралишта) и саобраћајни капацитети (крузери, жичаре, чартер-летови, т уристички возови).

Туристички значај некој дестинацији дају следећи елементи: природни услови и положај, саобраћајне везе, смештајни простор, к улт урно-историјски споменици и к улт урно-забавни живот. У нашој земљи издвајају се бањска, планинска, градска и сеоска туристичка места

Бањска места имају највећи број ноћења, највећи прихватни капицитет и у њима гости у просек у најду же бораве (6–7 дана). Главна сезона траје кратко (јул и авг уст), што показује да мог ућности бања нису довољно искоришћене. Наше најпосећеније бање су Врњачка

у

околини Ивањице и Чајетине. Последњих година афирмишу се етно-села (Бабина река),

еко-села (Коштунићи), салаши у Војводини и

сличне форме уређења сеоских насеља.

Подела туризма

Туризам се дели на домаћи и инострани, а та подела важи и за туризам Србије.

Домаћи туризам представља кретање наших грађана из својих матичних места

долазак туриста из страних земаља у нашу земљу. Према узрасту учесника у туристичким кретањима, издвајају се дечји туризам, омладински туризам, туризам мешовитих група и туризам лица трећег доба. Према броју учесника разликују се индивидуална, групна и породична туристичка

градски, бањски, спортско-манифестациони, културно-манифестациони, конгресни, гастрономски, верски и туризам на селу. У зависности од дужине боравка, разликују се стационирани туризам, транзитни туризам и излетнички туризам. Посебна врста туризма је наутички туризам – пловидба и боравак на рекама, каналима, природним и вештачким језерима. Ловни туризам има најдужу традицију у Војводини. Од бројних

организују се пловидбом Дунавом до Ђер -

дапа, највеће и најимпресивније пробојнице

у Европи. Речни саобраћај је један од глав-

них туристичких адута Србије, па се до 2025.

предвиђа изградња 16 путничких пристаништа за међународни саобраћај.

Манифестациони туризам један је од

најзначајних појавних облика туристичких

кретања у Србији. Туристичке манифеста-

ције представљају унапред организована

дешавања која својим садржајима и квали-

тетом привлаче посетиоце, независноод

неких других туристичких атракција које се

налазе у близини места одржавања манифестације. Као такав, манифестациони ту-

ризам може имати културну и рекреативну

одлику. Манифестациони туризам најразвијенији је у летњим месецима, и то у августу, када се одржава више од 160 манифестација и када готово сваки град или општина у Србији организују културно -забавне садржаје.

КојесунајвећеманифестацијеуСрбији?

Велики број манифестација има гастрономски карактер, па се за Србију каже да је земља „ијада” (кобасицијада, сланинијада, чваркијада, бостанијада, ракијада, купусија-

да, пршутијада, винијада, котлићијада). Богата гастрономска понуда је један од важних мотива

страних туриста. Србију је у 2019. години посетило 3,6 милиона туриста, од чега су половина странци,

расте и изван великих градова као што

Чајетина (Златибор), Врњачка Бања или Блаце (Копаоник), практично живе од туризма, док су у другим општинама бањски или рекреативни туризам значајан извор прихода. Питања

1. Који су најзначајнији туристички мотиви?

2. Објасните везу између саобраћаја, трговине и туризма.

3. Како

4.

1.

2.

3.

4.

5.

6.

7.

8.

9.

10.

11.

12. Који су најзначајнији кородори Србије?

13.

14.

Да би се извршила регионализација не-

ког географског простора, потребно је, пре свега, знати шта је географска регија и дати њену дефиницију. Географска регија је део

комплексног, хетерогеног, свеобухватног ге-

ографског простора на Земљиној површини

испуњен природним чиниоцима (рељеф,

клима, воде, биљке и животиње) и друштве-

ним (становништво, привреда, насеља) чи-

ниоцима који су у узрочно-последичном

односу.

Регије се међусобно разликују по при-

родним и друштвеним карактеристикама.

Проучавањем и описивањем географских ре-

гија бави се регионална географија. Основне компоненте једне регије су физичкогео-

графски и друштвеногеографски елементи.

Основни метод регионалне географије је аналитичко-синтетички, а потом еволутивно-хоролошки. Овим методима се користе и друге географске дисциплине, с тим

што у регионалној географији доминира

синтетички метод.

Географска регионализација се врши

на основу два аспекта: физичкогеографског

и друштвеногеографског. Физичкогеографски и друштвеногеографски објекти реал-

но испуњавају одређени простор Земљине

површине, прожимајући се и на тај

речи

значајне компоненте које су пресудне за формирање одређеног простора у засебну целину, коју означавамо географском регијом. Овако постављени проблеми географске регионализације подсећају на дуализам у географској науци. Већина географа у свету, па и у Србији, не прихвата дуализам у географији (стриктно разграничавање физичке и друштвене географије). Дуализам, поготово, није својствен регионалној

Принципи географске регионализације Основне компоненте једне регије су физичкогеографски и друштвеногеографски елементи. Приликом поделе државе на географске регије користе се резултати добијени аналитичким методом проучене територије из физичкогеографског и друштвеногеографског аспекта. Ти резултати се користе по олеатном принципу или принципу типичности. При прикупљању олеатних појава, тамо где се аспекти физичкогеографских и друштвеногеографских појава највише „подударају”, тај простор се издваја у засебну географску регију. То је комплексна географска

Принципи политичко-

-административне регионализације

Осим огеографској, може се говоритии

о политичко -админис тративној регионали-

зацији. Процеси регионализације иизвесне форме регионализма (и регионалне државе) пос тојалис у не само у зем љама Западне

Европе и САД него и у СССР-у, а такође и у

бившој Југос лавији (нарочито пос ле доношења Ус тава СФРЈ из 1963. и 1974. године).

Бројнис у узроци појаве регионализма: на-

ционални, ис торијски, етнички, културо -

лошки, језички, географски, економскии

други. Присвему томе, чинисе да с у еко -

номски разлози важни, ако не и прес удни за

појаву различитих облика регионализма и

регионалног повезивања, како у унитарним такои у федералним државама, како на националном такои на међународном нивоу.

На основу увида у досадашња искус тва

и пракс у европских и других земаља, може се рећи да с у карактерис тична, ус таљена и најчешће зас тупљена четири основна принципа регионализације. Тос у:

1. принцип економске регионализације,

2. принцип регионализације који има карактер админис тративне и функционалне децентрализације,

3. принцип политичко -територијалне регионализације и

4. принцип регионализације у САД.

Принцип економске регионализације

примењен

предузетим мерама пос тигне одговарајућа усклађенос т

развоја на читавом подручју државе. Принцип регионализације који карактерише административна и функционална децентрализација примењен је у Француској и Великој Британији. У Француској регион предс тавља инс титуцију регионалне админис трације, релативно аутономну. Велика Британија је унитарна држава, њен парламент је политичкис уверен и не пос тоји никаква делегација на регионалном нивоу. Међутим, из функционалних разлога зем ља је подељена на осам региона. Принцип политичко-територијалне регионализације карактерис тичан је за Италију, Шпанију, Португалију и Белгију. Ова врс та регионализма се разликује од класичног сис тема федералне државе иод унитарне државе са админис тративном децентрализацијом. У Италији региони имају аутономан с татус; регион је

литичком аутономијом. Регион нарочито развија привреднисектор, јавну нас таву и образовање, организацију локалних влас ти и финансијскисектор (уз мог ућнос т прописивања непосредних, регионалних пореза). Аутономне заједнице у Шпанији имају политичка, законодавна и још нека друга овлашћења. Регионализам

међузависностима;

нивоу с тежњом ка јачању идентитета и разноликих облика аутономије појединих региона? Европска унија је понудила концепцију да се целокупна оријентација у погледу административно-територијалног организовања европских земаља заснива на такозваном систему NUTS (Nomenclature des unites territoriales statistiques). У том смислу утврђена је номенклатура 5 NUTS према величини територијалне управе, и то: – NUTS 1 има 4–5 милиона становника (карактер федералне јединице); – NUTS 2 има 1–4 милиона становника;

– NUTS 3 има 100.000 – 1.000.000 становника; – NUTS 4 има 10.000–100.000 становника; – NUTS 5 имамање од 10.000 становника

Прилагођеност зем ље NUTS систему олакшава пријем у Европску унију и омогућава прист уп струк т урним фондовима за финансирање програма, што се показало важним за зем ље Централне и Источне Европе.

Територија Србије у регионално-географском смис лу подељена је на десет регија:

1. Београдска регија,

2. Северна Србија – Војводина,

3. Шумадија,

4. Западно Поморавље,

5. Велико Поморавље са Стигом и Браничевом

6. Јужно Поморавље,

7. Источна Србија,

8. Западна Србија,

9. Старовлашко-рашка висијаи Ибарско-копаонички крај и

10. Косово и Метохија.

Питања

1. Шта представља географска регија?

2. Који су принципи географске регионализације?

3. Који су принципи политичко-административне регионализације?

ЗаштоБеоградпредставља„КапијуБалкана”или„ВратаЕвропе”?

Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Па-

лилула, Раковица, Савски венац, Сопот, Стари град, Сурчин и Чукарица. Овај простор

заузима 3,6% укупне територије Србије, а на

њему живи петина становништва Србије.

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф

Геолошки састав терена на коме је изграђен Београд чине кречњаци, који су по-

кривени маринским седиментима, потом, поред река су алувијални наноси и ка већим

висинама наноси леса. Ка југу се диже лаколит Авала. У јужним деловима Београдске

регије у геолошком саставу има кречњака, те међу површинским рељефним облицима

има вртача.

Београд лежи на крајњем северном

косу. Земун, који је такође у ск лопу Београдске регије, захвата простор према Дунаву, алувијалну раван, горњеплеистоцену терасу и лесну зараван. Земун је старо насеље, а изградњом Новог Београда спојен је с Београдом преко Саве и Дунава у једну урбану целину. На крајњем југозападу

делом на дну и ободу Панонског басена. Ка

југу Београд се шири ка Панонском ободу –шумадијски Београд.

Клима

Клима Београда је умереноконтинентална, са изражена четири годишња доба.

Јесен је топлија од пролећа. Средња месечна

температура у јануару је 0,1°С, средња јулска

температура износи 22,1°С, док је средња годишња температура 12,6°С. Београд је једно од најтоплијих подручја у Србији – урбано

острво топлоте.

ОбјаснитезаштојеБеограднајтоплије

За Београд је карактеристичан југоисточни и источни ветар – кошава,

лике реке. Ушће Саве у Дунав се налази код

Калемегдана. Поред ове две реке, постоје бројни потоци који су некад текли површински, све док Београд није постао значајна

европска

углавном шумска, доминирају храстове шу-

ме, а има и букових шума. Велико је богатство орнитофауне. Чине је јастреб, кобац,

мишар, к укавица, ћук, детлић и друге птице. Прис у тни с у и гмизавци и водоземци. Београд је био препознатљив по врапцима. Међу тим, човек је својим активностима

допринео томе да је данас знатно мањи број

јединки те птице.

Друштвене карактеристике

Простор Београдске регије је насељен

још од праисторије. На то указују пронађе-

ни остаци неандерталца на простору данашњег Београда, приликом

заградњу Палате „А лбанија”. На простору Регије и знатно шире развијала се

време власти деспота Стефана Лазаревића. У том периоду дошло

Сингидунумау саставу римског царства је био и Таурунум –

а

први пу т је овај град био у саставу средњовековне Србије

град тадашње државе, све до 1991. године, када долази до распада СФР Југос лавије. У читавом том периоду долазило је до развојаграда, али и до разарања. Велико разарање Београд је доживео на почетк у Другог светског рата, 6. априла 1941. године, када га је бомбардовала немачка авијација, али и на крају Другог светског рата, када с у га бомбардовали савезници. Пос ледње уништавање град је доживео 1999. године, завреме НАТО бомбардовања Србије.

Становништво На простору Београдског региона 2022. године, према тадашњем попис у, живело је 1.681.405 становника, што је повећање бројау однос у на 2011. годину, када је на том простору живело

мушког становништва. Код становништва

старијег од 15 година доминирају лица са

завршеном средњом школом (46,7%), док 43,2% становништва има завршену вишу и

високу школу. Неписмених је у Београдској

регији само 0,2%. У етничком саставу доми-

нирају Срби, са 86,2%, Роми – 1,4%, Црногорци – 0,3% и други. У верској структури доминира православно становништво.

Привреда Београд је данас административни,

финансијски, културни, спортски и научни

центар Србије. Највећи привредни центар

Регије и целе државе је Београд. Ту су све

велике компаније, Ер Србија (Air Serbia), Телеком, Теленор, велике IT компаније, Мајкрософтов развојни

трговинска

Насеља

5.

КојисунајзначајнијиприроднипотенцијалисеверногделаСрбије?

ЗаштосекажедаВојводинапредстављаетничкимозаикЕвропе?

Географски положај, границе

и простирање Северне

Србије

Северна Србија – Војводи-

на обухвата простор северно

од Саве и Дунава површине од

21.506 km2. То је географска ре -

гија која се на северу простире

до границе с Мађарском, на ис-

току до границе с Румунијом, а на

западу до границе с Хрватском.

Дели се на три веће географске

целине: Срем (3.838 km2), између

Дунава и Саве и границе пре -

ма Хрватској, Банат (8.997 km2),

између Дунава, Тисе и граница

према Румунији и Мађарској, и

Бачку (8.671 km2) између Дунава

(граница према Хрватској), Тисе и

границе према Мађарској.

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф

Природа Војводине је само привидно једноставна. У грађи Фрушке горе и

Вршачких планина учествују палеозојски

шкриљци, мезозојски кречњаци и неогени седименти. По дну равнице

и до –30°C. Најчешћиветар је кошава, хладна и понекад олујне јачине. Годишња сума падавина је мала (540–720 mm) и недовољна. Добраоколност је то што највише падавина има крајем пролећаи почетком лета, када су култивисаним биљкама најпотребније.

Воде

Иакооскудна у падавинама, Војводина има највећу концентрацију значајнијих река. Регију

је с реком Савом каналом Ревеница. Ту се могу наћи примерци неколико врста

чапљи, црне и беле роде, орла кликтавца и белорепана, црне луње, барских петлована, сокола и примерци преко

не последице. Регија је богатаиизворима термоминералне воде, око којих су се формирале бројне бање: Кањижа, Јунаковић у Пригревици код Апатина, Бездан, Палић, Новосадска јодна бања, Бања Торда, Русанда, Врдник и Стари Сланкамен.

Земљиште Северна Србијаима плодно зем љиште, и то нарочито црницу (чернозем) на лесу с обиљем хумуса. У речним долинама јављају се плодно, наносно зем љиште и ритске црнице. Заступљене су и смонице, пара-

ности, а смањен је број врста, као и број

примерака врста. Томе су допринели разоравање и исушивање тла, уништавање шума и др. На Вршачким планинама срећу се вукови, на Фрушкој гори дивље свиње, племенита дивљач, муфлони, а има и зечева и птица. Уређено је више ловишта и орнитолошких резервата (Обедска бара, Царска бара, Лу-

дошко језеро).

Друштвене карактеристике

Становништво

У Војводини је 2022. године живело 1.740.230 становника. Наталитет и природ-

ни прираштај су у опадању. Мултиетничност

и мултикултуралност су једна од главних

обележја ове регије. Већину становништва

чине Срби (68,4%). Поред њих, овде живе и

припадници бројних националних мањина – Мађари (10,5%), Словаци (2,3%), Хрвати (1,9%) и у мањем броју Румуни, Русини, Цр-

ногорци, Роми и др.

Привреда

Основна привредна делатност овог

дела Србије је пољопривреда. Војводина је

житница Србије, највеће и најпродуктивније аграрно подручје. Она је водећа у земљи по

производњи кукуруза, пшенице, шећерне репе, сунцокрета, хмеља и сточног и лековитог биља.

Традиционално, ратарску производњу

прате сточарство, посебно свињогојство и

живинарство. Уређена ловишта, реке, језера, мочваре и вештачки рибњаци условили су да лов и риболов буду добро развијени. Пошумљеност је мала. Само око 5% територије

старог

У целој Панонији сачуване су само две суваче, а једна од њих

налази се у Кикинди.

Најстарији запис о њиховом постојању

на овом простору

датира из 1740. године. Давне 1781. године у тадашњој Великој Кикинди било их је 17, да би их 1800. било 32, а 1847. године чак 51, од којих су две биле с двостру-

Познати су пољопривредни и индустријски

центри Хоргош, Футог, Чока, Нови Кнежевац, Бачки Петровац, потом фрушкогорско, вршачко, белоцркванско виногорје итд.

Пронађитенакартинаведенецентре испецијализованаподручја.

Одличну сировинску базу имају прехрамбена и текстилна индустрија, као и

индустрија грађевинског материјала. У Северној Србији се развила и индустрија

пољопривредних машина, вештачких ђу-

брива и средстава за заштиту биља. Посе-

значај

Инђија, Рума, Суботица, Панчево. Пловидба се одвија на Дунаву, Сави, Тиси, Бегеју и Тамишу као и каналом Дунав–Тиса–Дунав, а ваздушни саобраћај није развијен. Војводина развија разне видове туризма – градски, бањски, језерски, ловни и риболовни. Фрушка гора је најпосећенији национални парк у нашој земљи. Туристички центри су Нови Сад, Палићко језеро, Обедска бара и други.

Насеља

истовремено су

центри војвођанских округа. Нови Сад (260.458 ст.) највећи је град Бачке и овог дела Србије. Настао је на месту некадашњег прелаза преко Дунава до Петроварадинске тврђаве („Гибралтар на Дунаву”). Центар је металне,

Суботица (88.752 ст.) се налази на међу-

народној прузи Београд–Будимпешта. Значајан је индустријски и универзитетски град.

Зрењанин (67.129 ст.) јесте највећи град у

Банату, на реци Бегеј. Центар је пољопри-

вредне околине и индустријски град. Сремска Митровица (36.764 ст.), највећи сремски град, смештена је на Сави. Настала је

на месту римског Сирмијума. Позната је по

прехрамбеној и бродоградилишној индустрији у насељу Засавица II. Остали већи

градови у Војводини су Вршац, Панчево, Кикинда, Сомбор, Бачка Паланка, Рума и Врбас.

Пронађитенаведенеградовенакарти.

2.

4.

ПочемујеШумадијадобиланазив?

Почемујеоварегијазначајназасрпскуисторију?

прос

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф Шумадија је сачињена од правог мозаи-

ка с тена различите с тарос ти и порекла. Тос у

палеозојски шкриљци, мезозојски кречњаци, метаморфне и вулканске с тене, неогени језерски седименти

Бројне притоке Велике и Западне Мораве и Колубаре рашчланиле с у рељеф Шумадије и дале му брежуљкас т, таласас т изглед.

Клима Шумадија има умереноконтиненталну климу, микроклиматски неуједначену собзиром на прос транс творегије и изражене висинске разлике. Одликује се израженим годишњим добима и малом количином падавина. Висока Шумадија је јужнија, али хладнија и влажнија. Средња годишња температура у Крагујевцу (11,4°C) виша је него у Горњем

Воде

Шумадија има бројне, али кратке реке.

Од Шумадијске греде и хидрографског чвора на Р удник у воде отичуу Велик у Мораву (преко Раље, Јасенице, Лепенице, Белице, Лугомираи Каленићке реке), у Западну Мораву (преко Гру же), у Колубару (преко Љига

и Турије) иу Саву (преко Топчидерске реке).

Вештачкајезера, као што с у Грошничко и Дуленско језеро у околини Краг ујевца, Бук уљско код Аранђеловца, Кудричко

код Смедеревске Паланке, Влашкодарско

код Азање, користе се за водоснабдевање,

индустрију, наводњавање, риболов и т уризам. Најпознатији извори термоминералних

вода с уу Буковичкој бањии Паланачком ки-

сељак у.

Земљиште Шумадија се од лик ује правим мозаиком

различитих типова зем љишта. Преовлађују

гајњаче, смонице, подзоли, алувијални реч-

ни наносиимочварно тло. Уз рационалну

обраду, на овом зем љишт ууспевају све ра-

тарске к улт уре.

Биљни и животињски свет

Шумадија је некада била позната по буј-

ним шумама. Данас с у од шума остале само

оазе. Шуме с у боље сачуване само на пла-

нинама. Поред листопадних и четинарских шума, имаи егзотичног дрвећа, међу којима

имаи заштићених врста.

Карактеристичне дивље животиње с у вук, лисица, зец, дивља

У Шумадији имаи више десетина спомен-обележја и знаменитости посвећених догађајима из Првог и Другог светског рата, као ииз периода обнове и изградње наше зем ље. Познати с у Брдо мира код Горњег Милановцаи Шумарице у Краг ујевцу

Становништво Природне погодности Шумадије људи с у од давнинауочили. Зато с у се т у населилии организовали живот. И у високојиу ниској Шумадији одувек с у се налазили

и братстава из Црне Горе, Старог Влаха, Хер -

цеговине и Косова и Метохије.

У овој регији је 2011. године живело

404.000 становника. Наталитети природни прираштај с у малии у опадању. Процес деаграризације веома је изражен. Села напуштају пре свега млади. Шумадија је национално хомогенарегијас више од 97% Срба.

Привреда Шумадијаспада у ред аграрно-индустријски најразвијенијих регија Србије. Плодни брежуљци Шумадије погоднис у за узгој

жита ивоћа. Шљивицис у обележје Шумадије. Шумадија је некада била позната по

гајењу свиња (раса „шумадинка”). И данас је

свињогојство најразвијенији облик сточарства, алисе гаје савремене расе свиња. Рударство је стара привредна грана на

овим просторима. Планина Рудник добила

је име по томе што обилује разним рудама

(оловом, цинком, сребром, бизму том), које

с у експлоатисали још стари Римљани, Саси

и средњовековни српскирудари. Мермер

се експлоатише на планини Венчац. Захваљујући сировинској базиразвије-

на је ииндустрија. Најбољу сировинску

основу има прехрамбенаиндустрија. На дру-

гом мест у је металопрерађивачка, а затим

с леде индустрија грађевинског материјала, текстилнаи дрвнаиндустрија. Индустријски објек ти углавном се налазе у већим градо-

вима. По обиму индустријске производње издвајају се Крагујевац, Смедеревска Паланкаи

уристичких локалитета испоменика историје, култ уре и природе, т уризам у Шумадији није довољно развијен. Најпосећенији град је Крагујевац са Спомен-гробљем у Шумарицама. Значајни локалитети с у и Опленац, Топола, манастир

ос унчаним и за пољопривреду погодним брежуљцима.

С временом, повећаним насељавањем, и та сеоска насељас у се повећавалаи постајала све збијенија.

Од градских насеља Шумадије, уређеношћу, бројем становника, привредним, друштвеним, просветним, култ урним и управним функцијамаиздвајају се Крагујевац, Горњи Милановац, Смедеревска Паланкаи Аранђеловац.

Крагујевац (146.315 ст.) јесте први град по величини у овој регији, а налазисе на обаламареке Лепенице. Универзитетски је град са снажном индустријом (производњаау томобила Фијат, Сименс трамвајаи оружја). У граду се налази Књажевско- српскитеатар, основан 1835. године,

ножју Букуље. Богатствонеметала (каолин,

ватростална глина, мермер, гранит, кварц)

утицало је на развој рударства и индустрије

неметала, која је остала најзначајнија грана

индустрије. У самом насељу, у парку, развила се Буковичка бања, позната по изворима

и фабрици воде „Књаз Милош”. Туристички

атрактивна подручја су пећина Рисовача и

оближњи Орашац.

Горњи Милановац (23.109 ст.) налази се

у котлини реке Деспотовице, између плани-

на Рудник и Вујан. Познат је по прехрамбеној и металопрерађивачкој индустрији ,,Металац”.

Смедеревска Паланка (20.342 ст.) налази се у североисточном делу Шумадије, у микрорегији Јасеница. Фабрика ,,Гоша”, некадашњи гигант у производњи машина у области енергетике, рударства и металургије, данас ради смањеним обимом. Значајну

природну вредност овог подручја представљају изворишта минералне и термоминералне воде. Најважнији извор минералне

2.

3.

4.

5. ЗАПАДНО ПОМОРАВЉЕ Кључне речи

манастири КојајенајпознатијаклисураЗападногПоморавља? Присетитесенекихбањаиманастираизоверегије.

Географски положај, границе

и простирање Западног Поморавља

Западно Поморавље је најјужнија ре-

гија Перипанонске Србије. Обу хвата долину

Западне Мораве и њено непосредно окру-

жење. То је знатно мањи простор од слива

Западне Мораве, који захвата 15.849 km2

Западно Поморавље није ограничено само на долину Западне Мораве, већ обу хвата и

доње токове река које се уливају у Западну

Мораву.

Западном

укупно 3.787 km².

Природне

карактеристике

Геолошки састав и рељеф Западно Поморавље је сложене геолошке грађе. Палеозојске стене прекривене су терцијарним језерским седиментима. Мезозојске творевине углавном су

рима, глинцима, лапорцимаи кречњацима.

Најмлађе творевине котлинског дела Запад-

ног Поморавља су речно-језерски седименти, алувијални талозиирецентни алувијални наноси.

Западно Поморавље има интересантну морфологију. У њему се издвајају две

најмаркантније морфолошке целине. То су

долина Западне Мораве и планински обод регије. Долина Западне Мораве је најдоминантнији облик рељефа. Она се развила од

линеарног низа котлина, које су у неогену

биле испуњене језерима. Композитну долину Западне Мораве чине: Ужичка, Пожешка, Чачанска, Краљевачка, Врњачкаи Крушевачка котлина. Између њих су к лисуре, од којих је највећа Овчарско-кабларска. По ободу

Западног Поморавља су планине: Златибор, Јелица, Гоч, Жељин, Котленик, Јастребац, Овчар, Каблар и др.

Пронађитенаведенепланиненакарти.

Клима

На основу надморске висине Западно

Поморавље припада континенталном к ли-

матском типу. У појас у до 1.200 m су обележја умереноконтиненталне к лиме, аизнад ове висине субпланинске. У Западном Помо-

рављу осећају се микрок лиматске разлике између градоваи суседних планина, нпр., Ужицаи Златибора, Чачкаи Јелице, Врњачке Бање и Гоча. Ужице има средњу годишњу

температуру 9,6°C, Пожега 10°C, Краљево и Крушевац 11,8°C.

Штаможетедазакључитенаосновутока температуреваздухауовимградовима? За Пожег у су карактеристичне температурне инверзије

Воде

ток ове регије. Она је лева саставница Велике Мораве. Настаје спајањем Голијске Моравице и Ђетиње у Пожешкој котлини. Сматра се да је њенизворишни крак Голијска Моравица, а природнинаставак Ђетиња. До Сталаћа дужина јој износи 210 km, а с Голијском Моравицом 308 km. Западна Морава спада у водом богатије токове Србије, па је искоришћена за две хидроелектране. Вода ове реке акумулирана је у Овчарскоми Међувршком језеру, за хидроенергетске потребе, и Парменачком језеру, које је требало

с

наводњавање. Западна Мораваима на свом току чак 85 притока. Најзначајније леве притоке су Чемерница са Дичиноми Гружа, а

Земљиште

Западно Поморавље имаразноврсну

педолошку структуру. На територији регије

издвајају се следећи типови земљишта: алувијално-дилувијална тла, смонице, гајњаче, подзоли и параподзоли и скелетоидно земљиште. Најпродуктивнија су алувијал-

на земљишта, погодна заратарску произ-

водњу, али и заразвој шумских и ливадских

култура. На гајњачамадобро успевају кукуруз и коштуњаво воће. Земљишта у планинском делу Западног Поморавља су слабије

продуктивна.

Биљни и животињски свет Површине под природном флором у

Западном Поморављу су одавно искрчене

и претворене у пољопривредне површине. У низијском делу регије, до 200 m н. в. срећу се хидрофилне шуме – врба, топола, јова, багрем. На надморским висинамадо

750 m су шуме сладуна и цера. Шуме букве

заступљене су до највиших врхова Гоча, али и Котленика и Гледићких планина. То су нај-

боље очуване шуме у регији. Највиши дело-

ви Гоча су подаутохтоним четинарима. У шу-

мама и луговима слива Западне Мораве има

достадивљачи. Најчешће су то зец, лисица,

јазавац. Последњих година вук се чешће

виђа. У рејону побрђа, с обзиром на конфигурацију терена, шумске и травнате површине, постоје добри услови за опстанак крупне

дивљачи, као што су дивље свиње и срне. Одптица

и градитељску целину представљају манастири у Овчарско-кабларској клисури.

Становништво

у град , ради налажењапосла и бољих услова живота, или од лази у иностранство. У овој регији је 2011. године живело 602.000 становника. Природни прираштај је негативан.

Привреда

Западно Поморавље је пољопривредно-индустријскарегија са јаче развијеном земљорадњом и воћарством у котлинама и разноврсном индустријом у градовима. Већински део регије је под житарицама, највише под кукурузом. Пшеница се гаји на вишим терасама и неогеном побрђу котлина Долинскараван је подповртарским културама, а брежуљци су под

и заједно са Српском Црном Гором чине сточарско-земљораднички рејон. Ужички крај

је познат по развијеном сточарству. Поред

познатих ужичких „ерских специјалитета”,

пршуте, сланине, сираи кајмака, овај крај је

познат и по воћу, нарочито по гајењу јабука

и ораха. Александровац је познат виногра-

дарски рејон. У Западном Поморављу има

налазишта магнезита (око Краљеваи Чачка),

као и платине (Врњачка Бања).

Индустријски центри у овој регији су

Чачак, Ужице, Краљево и Крушевац, као

највећи, алии у другим, мањим градовима

индустрија је била међу водећим гранама привреде. Носиоцииндустријског развоја ове регије су „Слобода” (Чачак), „Магнохром” (Краљево), „Мерима” (Крушевац), „Рубин” (Крушевац), „Вино Жупа” (Александровац), „Будимка” (Пожега).

Штапроизводенаведенефабрике?

Западно Поморавље је туристички

врло развијено, и богато је и природним и

антропогеним вредностима. Од туристич-

ких вредности издвајају се, као најзначај-

и

Посебну туристичку

разноврсни минерални, термални, термоминерални, гаснии радиоактивни извори, који обогаћују већ постојећу богату понуду. У овој регији се налази најпосећенија бања у Србији, Врњачка Бања, а поред ње су значајнејош Матарушка, Богутовачка, Горња Трепчаи Овчар Бања. Осим њих, ту су и бање мањег значаја, које нису до краја испитане, и посећене су углавном преко лета, а то су: Сирчанска, Витановачка, Лопатничка, Конаревачкаи Слатинска бања.

Насеља

У Западном Поморављу има 576 насеља

Највишеих је у општинама Крушевац (101) и Краљево (93), а најмање у општини Косјерић (27) и општини Врњачка Бања (14). Од свих градова, који се налазе у 11 општина, четири града имају више од 50.000 становника. Популационо је највећи Чачак,

1.

2.

3.

4.

5.

вагона, ватросталне опеке и термоакумулационих пећи. У његовој близини су манастир Жича и Матарушка Бања.

Крушевац (53.746 ст.), град на левој обали Расине, био је

пића, кућне хемије, као и производњу аутомобилских гума.

ЗаштоВеликоПоморављеимавеликисаобраћајнизначај унашојземљи?

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф

Велико Поморавље, Стиг и Бра-

ничево представљају прави геолошки

мозаик сачињен од стена различите старости, палеозојских шкриљаца, на

планинама Српско-македонске масе, до

квартарних наноса леса и алувијал-

них наноса.

Долина Велике Мораве је ком-

позитна и чине је две котлине, ра-

здвојене Багрданском клисуром. На

југу је Горњовеликоморавска котлина или Јагодинско-параћинска, а северније је Доњовеликоморавска

котлина. Горњовеликоморавска ко-

тлина је смештена између Сталаћке

и Багрданске клисуре, између Ку-

чајских планина, Буковика, Јухора

и Крагујевачког црног врха. Дуга

је око 45 km, а широка 28 km. Багр-

данска клисура је дужине 17 km. Усечена је у

шкриљцима и гранитима од којих су саста-

вљене околне планине, Јухор, Крагујевачки црни врх и Ресавски хумови. Доњовелико-

моравска котлина је дуга око 60 km. Широко је отворена ка северу, Дунаву и Панонској

низији.

Стиг и Браничево су брежуљкасте регије, нагнуте ка северозападу. Широко су

отворене према

–0,1°С). Средње јулске температуре су нешто више у јужнијим деловима, па је средња температура у Ћуприји 22,2°С, а у Великом Градишту 21,9°С. Средња годишња температура у Ћуприји је 11,9°С, а у Великом Градишту 11,8°С. Најмања годишња количина падавина је 600 mm, у нижим и севернијим

Морава прима више притока.

прос тора Шумадије прима Лугомир, Белицу, Лепеницу и Јасеницу, а с прос тора

Данас шума има у појединим деловима уз реке, као и на планинама. У с трук т ури шума су зас т упљени буква, храс т и други лишћари. Поред река Велике Мораве, Млаве и Пека има необрађених и запуштених површина на којима је жбуновита вегетација.

Ситна дивљач, зец, лисица, јазавац, као и крупна дивљач, дивље свиње и срне, зат упљени су у шумама и натравнатим површинама. У напуштеним меандрима Велике Мораве живе барске птице, пловке и дивље гуске. Реке су богате рибом. У њима живе мрена, шаран, к лен, смуђ и сом

за-

падним делом излази на овај прос тор. У

Браничеву је и Сребрно језеро (преграђени рукавац Дунава).

Земљиште

Преовлађују алувијални наноси и моч-

варно тло, гајњаче, смонице и ранкери на

околним планинама.

Биљни и животињски свет Велико Поморавље је некада било под бујним шумама, које су с временом искрчене због изградње насеља и

ље

Којесупоследицекрчењашума?

од неолитског, токомантичког и средњевековног периода,

бије, пољопривредно, индус тријски, као и саобраћајно. Још су Рим љани планирали градњу канала који би повезивао Подунавље и Егејско море долинама Велике и Јужне Мораве и Вардара. А данас је то осовина развоја Србије. Становништво Регија има око 600.000 с тановника. Пос ледњих деценија

Велико

стрија, у Пожаревцу кондиторска индустрија („Бамби”), а у Смедереву се производи вино.

У Великом Поморављу има угља. Код

Параћина, у Поповцу, налази се цементара.

Најзначајнији угљени басен је на простору

Стига, Костолачки басен лигнита, чије резерве се процењују на око осамдесет милиона тона угља. Угаљ се експлоатише површински и јамски. Овај важан енергент се користи у костолачким

Велико Поморавље је саобраћајна око-

сница Балкана. Кроз овај простор су пролазили важни путеви још у античком периоду.

Римљани су трасирали Војни пут (Via militaris),

који је спајао данашњи Београд са Виминацијумом, Ћупријом и Нишом.

• Dinosville

Насеља

има фабрику каблова,

меса, пивару, аква-парк, зоолошки врт. Параћин (22.349 ст.), смештен на реци Црници, познат је по инустрији стакла. У близини града је Поповац, са индустријом цемента. Ћуприја (16.522 ст.) спада у наше најстарије градове. Позната је по најстаријој шећерани на Балкану и по кондиторској индустрији, производњи кекса, бомбона и чоколаде. Свилајнац (8.593 ст.) је познат по природњачком центру. Петровац на

ЗаштоJужноПоморављеимавеликисаобраћајни значајзаСрбију?

Географски положај,

границе и простирање

Јужног Поморавља

Ју жно Поморавље простире се на северу до Сталаћке клис уре

и Гледићких планина, на југ у до

Скопске Црне Горе и границе са

Северном Македонијом, на исток у

до државне границе према Бугарској (од тромеђе Србије са Северном Македонијом и Бугарском до

Р уј-планине) и на западу до Копа-

оничких планина и Косовско-ме -

тохијске регије. Површина Ју жног

Поморавља је око 12.100 km2. У оквируЈу жног Поморавља

издвајају се следеће микрорегије:

Власина, Крајиште, Добрич, Јабла-

ница, Ветерница, Пољаница и Пуста река.

Пронађитенаведене микрорегијенакарти.

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф У геолошкој грађи Ју жног По-

моравља доминирају палеозојске стене. Поред њих има и вулканских

стена са источне и са западне

Клима

Јужно Поморавље има умереноконти-

ненталнук лиму. У јужним деловима допире у тицај измењеносредоземне к лиме. Лета с у

топла с мало падавина. Доминантни с у се-

верни и северозападни ветрови. Количина падавина је мала

и до 1.000 mm.

Воде Јужно Поморавље је богато водама.

Главна река

Врла, Власина, Нишава и Сокобањска Моравица. Леве притоке Јужне Мораве с у Ветерница, Јабланица, Пуста река и Топлица. Осим ових река, чије воде одлазе у Црноморски слив, реке крајњег јужног и југоисточног дела регије одводњавају се ка Егејском

ЗаштонапросторуЈужногПоморављаима бројнихтермоминералнихизвора?

Земљиште Ова регија има разноврсно земљиште. Плодно алувијално земљиште је укотлинама. На планинским

Друштвене карактеристике

Плодно земљиште уз реке и повољан

географски положај утицали су на тода овај

простор буде насељен од давнина. У околини Ниша, као и у околини Бујановца, налазе се археолошки остаци још из праисторије. У периоду Римљана тај крај је био густо насељен. Стари Наисус (Naissus) био је познати

римски град и тврђава на путу Via Militaris, између Сингидунума и Константинопоља ( данашњег Истанбула). У Нишу је рођен римски император Константин Велики, а тај град био је и његова престоница.

граду, доминирају Бугари.

Привреда Ова регија има разноврсну привреду. Пољопривреда је заступљена

виноградарски крај. Подручје Топлицеоко

Прокупља познато је по великим плантажа-

вишања и винограда. У

котлини има засада дувана, којих је некад било знатно више негоданас. Велики значај за ову

регију имају извори топле воде, које треба

а у Прокупљу је прехрамбена индустрија, односно

је некад била много развијенија у великим центрима ове регије. Ниш је имао значајну електроиндустрију, Лесковац

регијеостала су

становништва. Најзначајнији центри на простору Јужног Поморавља су Ниш, Лесковац, Врање и Прокупље. Градови су савремени, с модерним грађевинама. Градови у јужном делу регије, Врање, Прокупљеи Лесковац, имају новије четврти, али и четврти које чувају карактеристикевардарско -македонскеваријанте насеља, каои карактеристике оријенталних градова.

Ниш (249.501 ст.) јесте највеће градско насеље Јужног Поморавља. Пос ле Београда овај град је највећидрумски, железнички иваздушни чвор на Балкану. Градима

свих

формација и „шаховски рељеф” с наизменичним смењивањем планина и котлина. Од стена с узаст упљени шкриљци, црвени пешчари, кречњаци,

стене и језерски и речни седименти. У рељефудоминирају набране планине. Растављају их бројне речнедолине и котлине. Ђердап је највећа пробојница у Србији и Европи (96 km). Спаја Панонски

Наведитекотлинеиклисурекојечине композитнудолинуДунавауЂердапу.

Изнад Ђердапа диж у се Мироч, Велики Гребен и Северни Кучај. Даљепрема југ у с у Дели Јован, Хомољске планине, Велики крш, Бељаница, Кучај, Тупижница, Ртањ и Тресибаба.

Пронађитеовепланиненакарти.

Важније котлине Карпатског дела Источне Србије с у: Хомољска, удолини Млаве, Црноречка, удолини Црног Тимока, Зајечарска, на ушћу Црног и Белог Тимока, и Књажевачка котлина, на ушћу Сврљишког и Трговишког Тимока. Планине балканског дела Источне Србије с у: Озрен, Девица, Тресибаба, Сврљишке планине, Сува и Стара планина. Важније котлине с у: Сокобањска, удолини Сокобањске Моравице,

ци. Овај природни

Клима

Источна Србија има разноврсну климу:

жупну у котлинама, умереноконтиненталну

у речним долинама и планинску на планинама. Лета су умерено топла, а зиме су доста

хладне и ветровите. Кошава је најчешћи ве-

тар. Количина падавина креће се од 500 mm

до 700 mm, а на планинама до 1.000 mm.

Воде Источна Србија располаже значајним резервама воде (извори, врела, потајнице, понорнице). Бројни токови настају од јаких

крашких врела. Речну мрежу чине: Млава, Пек, Поречка река, Тимок, Сокобањска Моравица, Нишава

најбоље у Европи. Ретке биљке, разноврсно

цвеће и лековитобиље (ртањски чај) специфичности су планинске вегетације Источне

Србије. У планинама има вукова, дивљих

свиња, лисица, зечева, јелена, дивокоза и

муфлона. На Сувој и Старој планини има и

медведа, мада мањи број јединки.

Друштвене карактеристике

Трагови давне насељености Источне

Србије научно су доказани. Лепенски вир то

најбоље потврђује. Римљани су у Источној

Србији имали значајна средишта, утврђења,

војничке логоре, руднике, станице заопслуживање путника дуж важнијих друмова,

бањске виле и купатила. Словенско стано -

вништво ту се доселило током VI и VII века. Турскаокупација Источне Србије трајалаје

више од 450 година. Источна Србија је због

тога губила становништво, паје скороопустела. У XVIII и XIX веку у ту регију досељавали су се становници

гасе, а школе затварају. Карактеристика породица је „систем једног детета”, а карактеристике регије су „бела куга” и „села стараца”. Градови се популационо увећавају досељавањем становништва, а села су депопулацијска, са старачким домаћинствима, јер млади одлазе у градове и на рад у иностранство.

Привреда Источна Србија располаже значајним природним и привредним потенцијалима. У речним долинама и котлинама развијена је разноврсна ратарска производња. Гаје се житарице, поврће, воће, индустријскобиље и винова лоза. Позната

говеда. Рудно богатство чине руде бакра, олова, цинка, гвожђа, волфрама, молибдена и кварцног песка. У руднику Вршка Чука експлоатише се камени угаљ. У Борском басену експлоатише се рудабакра, као и злата, кога има и у Мајданпеку. У Бору се налази топионица бакра, фабрика сумпорне киселине, као и погон за електролизу бакра. Сумпорна киселина из Бора користи се за производњу вештачких ђубрива у Прахову, а експлоатацијом кварцног песка код Рготине развила се индустрија стакла у Зајечару. Хидроенергетски потенцијал

Насеља

У Источној Србији насеља се махом на-

лазе у котлинама, ређе у долинама, а још

ређе на планинским странама. Више их је у

Карпатској него у Балканској Србији. Села су

збијена, округлог или неправилног облика, често стихијски формирана, с кућама без

реда, слепим сокацима, вијугавим улицама и

махалама. Издвајају се тимочки и хомољски

тип села. Хомољски тип села збијенији је од

тимочког. У котлинама су формирана насеља – Жагубица, Кучево, Сокобања, Сврљиг, Бела

Паланка, Димитровград итд.

Већи привредни центри Источне Србије су: Пирот (34.942 ст.), на Нишави, познат по производњи качкаваља, ћилима и

аутомобилских гума; Зајечар (32.448 ст.), на сутоку Црног и Белог Тимока, познат по производњи кристала, пивари и манифестацији ,,Гитаријади”; Бор (28.822 ст.), познат по производњи бакра и сумпорне киселине; Књажевац (16.350

Којесукарактеристикегеографскогположајаоверегије?

Којипознатисрпскиисветскигеографјерођенуовојрегији?

Географски положај, границе и

простирање Западне Србије

Западна Србија је део Србије који заузи-

мапростор изеђу реке Саве на северу, Колубаре, Љига и Дичине на истоку, Западног

Поморавља и Старовлашког краја најугу и

Дрине на западу. Површина ове регијеје око

6.500 km2. Дели се на неколико мањих регија. То су: Мачва, Посавина, Подриње, Поце -

рина, Ваљевска Подгорина, Јадар, Рађевина, Тамнава, Лешница и Азбуковица.

Пронађитенакартинаведенемикрорегије.

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф У геолошком саставу ове регије учествују стене различите старости и порекла. Планине су изграђене од палеозојских шкриљаца, мезозојских кречњака и серпентина. Имапојаваеруптивних, вулканских стена. Нижи делови изграђени су од неогених језерских седимената и речних наноса. Јужни део Западне Србијеје ужи и има планински карактер, док је у северном делу регија шира и равничарска. У томправцу отиче Дрина, смањује се надморска висина, проређују сепланине, брдски простор постепено прелази у равницу, која се простире између десног приобаља Саве и доњег тока Дрине. У рељефу доминирају ниске и средњепланине: Гучево, Борања, Јагодња, Соколске планине, Јабланик, Медведник, Повлен, Маљен, Цер и Сувобор с Рајцем. У Ваљевској Подгорини, око Лелића и Бачевца, јавља се крашки рељеф у виду вртача, увала и пећина. Позната је Петничка пећина код Ваљева. Клима Ова регија има умереноконтинен-

Воде

Западна Србија има разноврсне, већи-

ном површинске воде. Дрина, Колубара,

Градац, Јадар и друге мање реке богате су

водом. У кречњачким теренима јављају се

врела, а у вртачама баре и краће понор-

нице. Зворничко језеро је значајан хидро-

лошки објекат ове регије. Настало је пре-

грађивањем Дрине, а вода се користи за

производњу електричне енергије у хидроелектрани „Зворник”. Најпознатији термоминерални извори су у Бањи Ковиљачи, Бањи Врујци и бањи Бадањи.

Земљиште У северном делу регије земљиште је ни-

ско и подводно, често плављено подземним

и површинским водама. Јављају се мртваје. Најпознатија је Засавица, познати природни

резерват. Зелене шуме, ливаде и пашњаци

представљају прави мозаик и украс јужног

дела ове регије. Тло је у том делу више, оцедитије, али и изложено ерозији и спирању.

Има чернозема, алувијалног и мочварног земљишта, гајњача, смоница и рендзина.

Друштвене карактеристике

Становништво Западна Србија је релативно ретко насељена. Има више од 400.000 становника Становништво је национално хомогено (српско). Карактеришу ганегативни демографски токови – негативан природни прираштај

по производњи малина. Сточарство, нарочито свињогојство, традиционално је и значајно, посебно у Мачви, где је подстакнуто гајењемк ук уруза. Овце се више гаје у Ваљевском рејону. Шумски фонд је знатно мањи него у прошлости. Раније је и читава Мачва билапод шумама, а сада су шумовите само планине. У Доњоколубарском басену експлоа-

и шљунак. Индустријски

сани су у већим градовима. Саобраћај је добро развијен. Долином Колубаре води Ибарска магистрала (пут и пруга Београд–Ваљево–Пожега). Савом се обавља речнапловидба (пристаништа у Шапцу и Забрежју).

Туризам у овој регији није довољно развијен. Цер је слабо искоришћенапланина за одмор и рекреацију, иако је у близини индустријских градова. Дивчибаре на Маљену развиле су се у планински туристички градић. Бањски туризам повезан је с Ковиљачом и Врујцем, а Петничка и Ковачевића пећина омогућују спелеолошки туризам. Насеља

Ваљево (56.059 ст.), на обалама Колу-

баре, највеће је градско насеље Западне

Србије, значајан култ урно-просветни и индустријски центар регије. Има развијену

прехрамбену индустрију, хемијску индустрију, као и производњу наоружања.

Шабац (51.163 ст.), на реци Сави, центар је хемијске, фармацеу тске и прехрамбене

индустрије.

Лозница (19.515 ст.), кроз коју протиче река Штира, важан

ГдеизвиреИбар?

3.

4.

ПочемујеРашкаобластзначајназасрпскуисторију?

Јужни деоовог краја захвата и северни део Косова и Метохије.

Природне карактеристике

Геолошки састав и рељеф

геолошком

котлине. Развијени су сви генетски типови рељефа (сем еолског) – тек тонски (планине и котлине), флувијално -денудациони (сливовии долине), палеоабразиони (котлине с неогеним седиментима), крашки, палеовулкански и, ређе, леднички облици. Доминира планински рељеф, а међу планинама се истичу: Тара, Златибор, Голија, Мучањ, Златар, Јавор, Радочело, Рогозна и група Копаоничких планина – Копаоник , Жељин, Гоч и Столови. Веће котлине су Новопазарска, Сјеничка, Пријепољска, Прибојска, Ивањичка, Ариљска, Тутинска и др. У крашким теренима јављају се бројне пећине. Познатије су: Ушачка, Ледена, Сто -

1.000 mm. Сјеничка котлина спада у ред најхладнијих крајева Србије. Одликује се појавом температурних инверзија зими, које се

догађају услед спуштања, нагомилавања и дужег задржавања хладног ваздуха у котлини

У појединим зимским данима температура ваздуха спушта сеи до –30°C. Апсолутни минимум температуре ваздуха, од

–39,5°С, забележен је 13. јануара 1985. године у метеоролошкој станици Карајукића Бунарина Пештеру, у општини Сјеница.

Воде

Иако не добија много падавина, ова

планинска регија богата је изворима и во-

деним токовима због вододрживе подлоге

Рељеф је нагнут од југа према северу, па у

том правцу отичу све значајније реке. Главне

реке су: Лим, Увац, Рашка, Студеница, Ибар,

Голијска Моравица и Рзав. Бројна су и ве -

штачка језера: Златарско, Бајинобаштанско

Потпећко, Радоињско, Сјеничко и др. Вода

тих језера користи се за покретање турбина

хидроелектрана, за риболов и рекреацију.

Бројна су налазишта термоминералних вода: Новопазарска бања, Прибојска бања, Јошаничка Бања, Богутовачка бања.

Земљиште

Обрадиво земљиште је разноврсно и

различите плодности. Плодног земљишта има у речним долинама и котлинама. У пе -

долошком саставу учествују алувијална

земљишта, рендзина, црвеница, гајњача и подзол.

Биљни и животињски свет Стари Влах и Рашка познати су по густим листопадним и четинарским

тет је висок, али је због сталног исељавања пораст броја становника мали. Највише је старијих генерација, углавном пољопривредног становништва. Образовниниво и запосленост нису на задовољавајућем ни-

воу, што су неки од разлога сталног исељавања, и то пре свега младог становништва. У регији живи око 500.000 становника.

Привреда Старовлашко-рашка висија спада у ред недовољно развијених регија

потребе становникаовог краја. Значајна је

производња кромпира (Ивањица) и пас уља (Драгачево, Полимље), воћа (Ариље), а не -

што мање и дувана (Бајина Башта).

Рудно благоније довољно истражено У регији има антимона (Ивањица), бакра (Пријепоље) и угља (рудник Штаваљ код

Сјенице). Богата хидроенергија користи се у хидроелек транама „Бајина Башта”, „Кокин Брод”, „Сјеница”, „Потпећ” и „Бистирца”. Индустријаовог краја има добру сировинску и енергетску основу, али није довољно развијена. Најразвијенијес у текстилна, металопрерађивачка и дрвна индустрија. Најпознатија је фабрикаау томобила Прибој (ФАП), чија је даља производња неизвесна. Старовлашко -рашка висија позната је по бројним култ урно -историјским знаме

у најбољеочуване у Новом Пазару (Алт уналeм џамија, Бор џамија, Арап џамија) и Сјеници (џамија Султан Валиде, Нур џамија).

Насеља

Села у крчевинама на брдима и планинским странама припадају тзв. старовлашком разбијеном типу. Она с у често подељенана засеоке, те развучена, издужена попет-шест километара. Најзначајнија градска насеља и индустријски центри с у Нови Пазар, Прибој, Сјеница, Пријепоље, Нова Варош, Ивањица, Ариље, Чајетина и Бајина Башта. Нови Пазар (71.462 ст.), на обалама реке Рашке,

Посебном туристичком функцијом истичу се: Ивањица (11.240 ст.), на обалама Голијске Моравице, позната по климатотерапији; Пријепоље (11.928 ст.), на реци Лим, с манастиром Милешева; Гуча (1.491 ст.), на реци Бјелици, позната поСабору трубача; Бајина Башта (8.971 ст.), на десној обали Дрине, с Националним парком Тара.

покрајину Репу-

блике Србије. Обухватају Косовску и Метохијску котлину, као и падине

планина које их окружују. На западу

и северозападу су Проклетије, потом

Мокра гора и Жљеб. На југозападу

су Кораб, Паштрик и Коритник, а на

југоистоку Шар-планина с нaјви-

шом тачком Србије (Велика Рудока, 2.660 m) и Скопска Црна гора. На се-

веру Косовска регија

Питања

нице Старовлашко-рашке

2. Које

3.

4.

5.

6.

•

85 km, а ширина јој је 10–15 km. Ка северу је

отворена долином Ибра, а кајугу долином

Лепенца. Надморска висина ове клисуре је

око 520 m. Ка североистоку, у долини Лаба,

налази се котлина Мало Косово, чије дно је

нанадморској висини од око 620 m.

Планинско побрђе је западније од Ко -

совске котлине иодвајаКосовску од Метохијске котлине. Побрђе се простире од

Сувепланине на северу, папреко Чичавице, Дреницеи Црнољеве. Надморска висина

побрђа је до 1.200 m. Висина се повећава

према Језерској планини и Шар -планини. У

средишњем делу побрђа је мања котлина

Дреница.

Метохијска котлина је смештена између

планинског побрђа на истоку, Шар -планине

на југу ијугоистоку, Коритника, Паштрика

и Кораба на југозападу, Проклетија и Хајле

на западу и Жљебаи Мокре горена северу.

Метохијска котлина отворена је кајугозапа-

ду долином Белог Дримаи ка северозападу

долином Пећке Бистрице. Просечнанадморска висина Метохијске котлине је 350 m.

Природне карактеристике

Којенабранеираседнепланинеопкољавају Косовско-метохијскукотлину?

врсну геолошку структуру, што утиче на појаву различитих

имаи вулканских стена. Од њих су изграђене палеовулканске купе Велетин изнад Јањева, Мркоњски вис и Звечан код Косовске Митровице. На дну Косовскеи Метохијске котлине су језерске наслаге (песак и глина). У Метохијској котлини имаи моренског материјала. Алувијалне равни Белог Дримаи Ситнице прекривене су речним наносима.

Клима

Косовска котлина има умереноконтиненталну климу, док је клима Метохијске котлине по дну жупна иизмењеносредоземна. Таква клима је условљена заклоњеношћу високим планинама, које спречавају продоре хладних ваздушних маса са севера и северозапада. Долином Дримаи Белог Дрима, између Коритникаи Паштрика, продиру измењене јадранско -медитеранске ваздушне масе. Зиме су благе, а лета су с мало падавина и топла. Годишња количина падавина је између 600 mm и 800 mm. На највишим планинским врховима клима је планинска Како сеиде ка већим висинамапланина, количина падавина се повећава Количина падавинана Јуничкој планини једна је од највећих у нашој земљи Воде

ПочемујепознатарекаНеродимка?

ГдесеналазихидрографскичворСрбије?

ШтасеналазинатокурекеМируше?

Земљиште На Косову и Метохији налазимо више типова земљишта јер је и геолошки састав разноврстан. Највише је заступљена смоница, гајњача и подзол.

Биљни и животињски свет

Косово и Метохија имају разноврстан биљни и животињски свет. Метохија је шу-

мовитијаод Косова. Има шума питомог кестена, мунике (које достижу висину и до 25 m)

и молике, а у вишим деловима су четинари (бели и црни бор, јела, смрча и бор кривуљ).

У највишим деловима високих планина су сувати, планински пашњаци који су основ сточарства (највише је заступљеноовчарство). На Мазгит пољу, у Великокосовској котлини, налази се резерват божура На

простору ове Покрајине је и један од националних паркова Србије – НП „Шара”. Дна

котлина су под степском вегетацијом. Плодна земљишта су обрађена и највише се гаје

житарице, индустријско и крмно биље. То је посебно карактеристично за Метохијску

котлину, где се гаје шећерна репа, дуван, ви-

нова лоза, као и разне врсте воћа.

Животињски свет је разноврстан. Бројне су врсте дивљих звери. Има медведа, рисова, вукова, дивљих свиња, јелена, дивокоза, орлова и тетреба

Друштвене карактеристике

Према Уставу Републике

проглашену независност Србија не при-

знаје. У априлу 2013. године српски политички представници потписали су Бриселски споразум. Потписивањем тог споразума

највећи део вршења власти пренесен је на

привремене институције у Приштини.

Становништво Године 1971. на простору Косова и Ме -

тохије живело јеоко 1.240.000 становника

У наредних десет година број становника

повећан је на 1.584.558. Према подацима

пописа из 1991. године, на простору Косо -

ва и Метохије живело је 1.956.196 станов-

ника. Међутим, известан број А лбанаца је

бојкотовао поменути попис, па те податке

треба узети с резервом. Након пописа из 1991. године број Срба стално се смањивао ус лед исељавања због албанског притиска и сепаратизма, али и ус лед опадања природног прираштаја. Број албанских становника стално се повећава ус лед високог природ-

ног прираштаја и сталног досељавања из

А лбаније. Према проценама, данас на Косову и Метохији живи око 1.660.000 станов-

ника.

Од ратних сукоба на Косову и Метохији

1999. године српског становништва у већем броју има у општинама Северна Косовска

Митровица, Лепосавић, Зубин Поток, Зве -

чан, Грачаница, Партеш, К локот, Штрпце,

док у општини Ново Брдо једну половину

становништва чине Срби, а друг у А лбанци.

Са већинеосталих подручја Срби су проте -

рани, агде их има, живе у енк лавама. Велики

број расељених Срба и

тадашњој Европи било је Ново Брдо. Осим у том руднику, рударило се у Трепчи, Јањеву, Голешу, Ајвалији и Кишници. Рудници олово -цинканеруде

се наоснову резерви лигнита који сеексплоатише у Косовском басену. На тој основи изграђен је и термоенергетски систем у Обилићу (ТЕ Косово I–V).

Насеља Насеља су углавном оријенталног, збијеног типа. Имају уске, кривудаве улице. Куће су с

затвореним оградама, са уличне стране немају прозоре, а дворишта су мала. Градска насеља

и

привредни центар ове регије. У непосредној близини је Манастир Грачаница (задужбина

краља Милутина), а близу је и споменик посвећен Косовском боју, на Газиместану.

Значајан центар је и Пећ (48.962 ст.), насеље познато по Пећкој патријаршији, која

постоји од 1346. године. Призрен (85.119 ст.),

престоница Србије за време цара Душана,

познат је по цркви Богородице Љевишке, која је задужбина краља Милутина. У При-

зрену се одржало занатство, посебно израда накита техником филиграна. Косовска

Митровица (33.904 ст.) јесте седиште универзитета на ком се настава одржава на српском језику, и који је измештен из Приштине. Позната

Којиевропскикоридорипрелазепрекотериторије РепубликеСрбије?

Штачинињиховуокосницу?

Због природних предиспозиција за градњу саобраћајница, али и због плодног обра-

дивог земљишта, долине река у Србији оду-

век су биле густо насељене. Ту су подигнута

и најзначајнија индустријска постројења

и универзитетски центри. Управо дуж тих

најважнијих уздужних и попречних речних удолина формирале су се осовине развоја

на подручју Србије. Две највеће и најзначајније јесу Дунавско-савска и Моравска

удолина. Оне имају особине спајања и прожимања у ширем регионалном контексту (Коридори X и VII). На њих се надовезују, у виду сливних подручја, удолине река унутар мањих регија, Западно-моравска, Ибарска, Тимочка, Дринска и др. Подручје Kоридора X обухвата 34 општине и 10 градова у Србији, то јест, 26% територије и половину ук упне популације

образовног нивоа, око 40% дохотка и запослених и 25% незапослених. Подручје Региона Београда је урбана регија с више насеља. Затим следе Нови Сад и Ниш, у рангу макрорегионалних центара, а од центара регионалног значаја истичу се Суботица и Лесковац (с Врањем) на крајњим тачкама коридорног правца. Поменути центри имају значајну улогу у својој регији. Пирот (с Димитровградом), Сремска Митровица (са Шидом), Смедерево

Моравски

центри развоја или раста

средње величине, или мали градови.

На Коридору X, важном саобраћајном

правцу, налазе се и привредно мање развијене општине (Ражањ, Дољевац, Мерошина, Гаџин Хан, Бела Паланка, Бујановац, Прешево).

У наредном периоду интензиван развој доживеће Београд као метропола, као и урбане регије Новог Сада и Ниша. С процесом

приступања Србије чланству у Европској унији

према Мађарској, са Суботицом као регионалним центром, источни гранични појас према Бугарској (са центрима Пиротом и Димитровградом) и западни према Хрватској (са центрима Сремском Митровицом и Шидом). У овом контексту добар

2.

3.

Кључне

13.

КојеобластиСрбијесунајређенасељене?

Регионални развој је последњих година

изузетно важна тема. Све више сеговори о

улози државе и региона у процесима регио-

налног планирања, као кључних актера који

развијају концепте регионалног развоја и

тимеуспостављају оквир за деловање развојних актера на локалном нивоу. Наглашава се да је неопходно успоставити систем

и законски оквир, успоставити инстит уције које ће се бавити регионалним развојем у будућности, као и да је неопходно бавити се пројектима који с у важни за бољи живот у свакој општини, у сваком граду и у сваком округу Србије Основна карактеристика регионалног развоја у

проблеми

решења, економска нерегионализованост, недефинисаност основних регионалних приоритета, некоординисаност и неконк урентност. У овом трену тк уу Србији постоје

региони који с у значајније развијени, као

што с у Град Београд и Војводина, а исто тако и неразвијени региони, попу т Пчињског

Погранична подручја Србије углавном ка-

рактерише висок степен баријерности у од-

нос уна с уседне земље и неповољна демографска и привредна слика. Србија се већ деценијама с уочава с демографским и економским проблемима, који с унајизраженији у периферним

Од 4.709 насеља у Србији, без Косова и Метохије, нестаје 1.200, а у 1.000 села има мање од стотину становника. У више од 200 сеоских насеља нема особе млађе од двадесет година. У селима живи око 100.000 жена и око 260.000 мушкараца између 40. и 50. године који нис у засновали своје породице. Посебно забрињавају

свим општинама. У Црној Трави, најмањој општини Ју жног Поморавља, живи 1.219 становника, око 21% мање него пре десетак година. Сиромаштво је, пре свега, концентрисано на југу

ма индикаторима развијености типизиране у двегрупе: економски неразвијена подручја и подручја с посебним развојним проблемима. На неразвијеном подручју живи 12,4% становништва Србије. Критеријуми за у тврђивање степена неразвијености јес у национални доходак по становник у, стопа незапослености, стање инфраструкт уре, стамбени услови, бројност социјално угрожених група, као што с у

Бачка ПаланкаВаљево

Бачка ТополаЗрењанинЛапово

Бачки ПетровацИнђија

Алибунар ДеспотовацКраљево

Баточина Житиште Лозница

Ћићевац Бач Ивањица Лучани ПландиштеЋуприја

Бела ЦркваИриг Љубовија

Богатић Кладово Мали Иђош СвилајнацЧока Бољевац

Велика ПланаКовачица

ЦрњаСмед. Паланка

Велико ГрадиштеКовин Нови БечејСокобања Владимирци

просечне развије -

ности. У истој категорији су и Бела Паланка, Сврљиг, Босилеград, Мерошина, Дољевац, Бојник, Куршумлија, Медвеђа и Владичин

Хан. На око 50% републичког просека јесу

Бујановац, Ражањ, Мало Црниће, Лебане, Житорађа, Жагубица, Сјеница и Бабушница.

Статус недовољно развијеног региона има Регион Косова и Метохије.

Пронађитеовеопштиненакарти.

Како би неразвијена подручја била извучена из дуготрајног друштвеног запећка, потребно је спровести одређене мере регионалне, економске и демографске политике.

Постоји више инструмената за спровођење равномерног развоја региона у Србији, а неки

недовољно развијеним

изразито емиграционим подручјима треба да учествују све државне институције. Финансирање треба да се обезбеди из буџета, али треба користити и средства из предприступних и других међународних фондова. Може се рачунати и на стране инвеститоре, дијаспору, али и на саму локалну самоуправу. У буџету се морају наћи средства за финансирање израде стратегија одрживог развоја неразвијених и девастираних подручја, за финансирање израде просторних, урбанистичких и развојних планова и отварање индустријских зона у неразвијеним

царинске олакшице овим подручјима, олак-

шице приликом куповине непокретности, те да да предност неразвијеним подручјима у области регистрације слободних зона.

Србији је потребна посебна политика

која ће подстаћи одрживи развој недовољно развијених општина, од поправљања

инфраструктуре, образовања, преко кому-

никације до информисања и преквалификације незапослених према стању у организованој и сивој економији. То је пут ка трајној

економској, политичкој и социјалној стабил-

ности, због које ће људи тежити да остану

1.

2. Анализирати рељеф,

регија.

3. Анализирати становништво сваке регије и утврдити неку карактеристику која једну регију издваја од осталих.

4. Користећи карту анализирати рудно богатство регија. Пронаћи

5. Анализирати и остале

6. Пронаћи на карти најважније центре у свакој регији.

7. Објасните значај

8. Пронађите

Пројектни задатак:

КосубиливеликисрпскинаучницикојисуживелиирадилиуСАД?

ЗахваљујућикомнаучникујеподигнутасрпсказаставанаБелојкући?

Под појмом „Срби у региону”, према За-

кону о дијаспори и Србима у региону, под-

разумевају се припадници српског народа

који живе у С ловенији, Хрватској, Босни и

Херцеговини, Црној Гори, Северној Маке-

донији, Р умунији, А лбанији и Мађарској.

Под појмом „дијаспора” подразумевају се

држављани Републике Србије који живе у

иностранству, припадници српског народа, исељеници с територије Републике Србије и

из региона, као и њихови потомци. Исељавање с

српска

дијаспора. Срби данас живе у непосредном

окружењу (у земљама с којима се Србија

граничи и у С ловенији), али и у бројним

другим европским и прекоокеанским државама. Срби су се масовно исељавали након Косовског боја,

вање од 2000. године до данас. У последњој фази, поред средовечног, исељава се младо и образовано становништво. Та емиграција је позната под називом „brain drain”. Ова емиграција ће имати велике последице

2000.

броји око четири милиона. Данас Срби у дијаспори имају

вама региона која се тичу употребе српског

језика и писма, неговања културе, нацио-

налне историје, очувања и заштите култур -

но-историјског наслеђа, организовања у

зем љама региона, као и бројних других по-

годности и права.

Срби у региону

?

Штајеетничкаграница?

Границе Србије према суседним држа-

вама нису етничке. Известан број припадника народа суседних држава живи на простору Србије, али и одређени број Срба живи у

суседним државама.

Највећи број Срба живи на простору Босне и Херцеговине (коју чине Република Српска и Федерација Босне и Херцеговине), око 1,5 милиона. Највише Срба настањено је

Републици Српској, амањи број Срба живи

Босне и Херцеговине. На том простору Срби су један од три конститутивна народа, поред Бошњака (у СФРЈ изјашња-

вали су се као Муслимани) и Хрвата. На простору Хрватске живи око 200.000

Срба, који чине око 4% укупног броја становника. Број Срба у тој држави знатно је

смањен након хрватских оружаних акција

1995. године, када је извршено масовно протеривање српског становништва. Према по-

пису из 1991. године, у Хрватској је било око

580.000 Срба, који су тада чинили око 12%

укупне популације и били су конститутиван народ (као Хрвати). Од 1991. године српском народу је одузет статус конститутивног народа у Хрватској и данас je најбројнијa

последица је политичког чина. После осамостаљивања 1991. године избрисана је са списка држављана већина припадника других југословенских народа. Године 1999. известан број враћен је међу држављане, међутим, већина људи још увек тражи коначно решење статуса. Данас Срби у Словенији немају статус националне мањине, за који се боре у оквиру универзалних људских права У Северној Македонији живи око 36.000

?

и Стефану Дечанском, као и царевима Душану и Урошу.

су радили и имају статус исељеника,

тако да мали број њих планира да се

врати у отаџбину.

У време економских миграција

од средине 60-их година XX века

Срби су махом одлазили у Немачк у, Аустрију, Француск уи Швајцарск у

Томе је погодовала њиховарелативна близинаи брзи послератнираз-

вој, који је створио потребу за новом

радномснагом.

У Аустрији има око 300.000 Срба,

а само у Бечу око 200.000, тако да тај

град представља престоницу српс-

ке дијаспоре. У Немачкој живи око

700.000 Срба. Срби су у Немачк уи

Аустрију најпре одлазили на студије, на чувене универзитете, ито још то-

ком XVIII и XIX века. У Францускојје

данас око 120.000 Срба, од којих већи-

на живи на подручју Паризаи Лиона. Рачу-

насе да је у Швајцарској данас око 200.000

Срба, а велики бројих је у Цирих у, Сен Галенуи Берну. И у другим европским државама

присутни су Срби, међутим у знатно мањем броју него у ове четири државе. Већи број

Срба живииу Великој Британији, Шведској, Норвешкој, као иу зем љама Бенелукса.

се крајем XX века. Данас је на простору те државе око милион Срба, а највише их је у Чикаг у, затим у Њујорк у, К ливленду, Милвокију, Детроиту, Лос Анђелесу, Сан Франциск уи Питсбург у. У Чикаг уима око 200.000 Срба. Највише Србаје у државама Илиноис, Индијани, Мичигену, Њујорк уи

Непознате речи: дијаспора – живљење знатног дела народа (етничке

1.

2.

3.

5.

6.

у САД и Канади?

сматра

организација и удружења. Сарадња с дијаспором и Србима у реги-

ону обавља се путем две опште програмске

активности, а то су: – очување

побољшава везе дијаспоре, Срба у ре-

гиону и њихових организација са земљом

матицом; – информише исељенике о политици у Републици Србији; – помаже при укључивању исељеника из Републике Србије у политички,

вљају следеће активности: – пружају конзуларне услуге за које су овлашћена; – одржавају конзуларне дане, то јест, посећују Србе у удаљеним крајевима, обављају разговоре са њима и пружају им потребне информације; – сарађују са свим српским организацијама, удружењима, клубовима и другим асоцијацијама у циљу бољег

уједињавања српске

•

Дучић (1874–1943)

Ненадовић Јован Дучић – дипломата Јован Дучић је један од највећих српских песника Више од три деценије бавио седипломатским пословима. Био једипломата у Риму, Атини, Женеви, Каиру, Будимпешти и, почетком Другог светског рата, у Мадриду и Лисабону. Дипломатијом се почео бавити 1908. године и у том послу јеостао све до 1941. године. Почетком Другог светског рата, пошто је био у Мадриду, а Шпанија је признала НДХ, повукао се у неутралну Португалију. У августу 1941. године јеотишао у САД. Од тада до смрти водио је организацију у Илиноису (основао је Михајло Пупин, 1914. године) која представља српску дијаспору у Америци. Сахрањен је у порти српског манастира Светог Саве у Либертвилу. Последња жеља му

традицију, културу и духовни развој српског

народа широм света. Она је присутна готово

на свим меридијанима где су Срби исељени.

Међутим, проблем у бројним државама, па

и у региону, јесте смањење броја верника,

на пример у Мађарској и Р умунији. С друге

стране, у средњоевропским, западноевроп-

ским и прекоокеанским земљама расте број

чланова у појединим епархијама Српске

православне цркве. Према подацима Министарства спољ-

них послова, дијаспора и Срби у региону

имају више од 1.300 организација путем

којих делују и одржавају везу с матицом. У Србији је одржано девет конференција

организација за децу и друге. Најважнију улогу ипак има Српска православна црква, која у Сједињеним Државама има највећи број епархија, па зато најбоље доприноси очувању духовности и националног идентитета, као и везе с матицом. Осим у СА Д, и у другим државама, на пример у Немачкој, Канади, Аустрији, Француској, постоје бројне организације, удружења

Република Српска заједно с Федера-

цијом Босне и Херцеговине и Брчко дистриктом чини Босну и Херцеговину, некад републику Социјалистичке Федеративне

Републике Југославије, а данас једну од но-

вонасталих самосталних држава на простору бивше Југославије. Република Српска је проглашена 9. јануара 1992. године.

Призната је тек Дејтонским споразумом, у децембру 1995. године. Према попису, 2013. године у Републици Српској било је 1.170.342 становника.

Настанак Републике Српске

Распадом СФРЈугославије на територији Босне и Херцеговине је проглашено

пет српских аутономних области: Босанска

Крајина, Семберија, Романија, Херцеговина

и Северна Босна. Ове аутономне области су се ујединиле у јединствену територију под

називом Република Српска. Године 1992,

28. фебруара, донет је Устав Републике Српске Босне и Херцеговине. Првобитни назив, Република Српска Босна и Херцеговина, промењен је 12. августа 1992. године у Република Српска.

Географски положај

Површина Републике Српске износи 25.053 km2. Тиме обухвата 49% територије Босне и Херцеговине. Остатак, 51% територије Босне и Херцеговине, припада Фе-

као и неких других институција. Дакле, управне функције Републике Српске су у Бањој Луци. Република Српска

Природногеографске одлике

У геоморфолошком погледу на прос тору Републике Српске издвајају сетри целине. Северни, перипанонски део Републике Српске припада јужномободу Панонског басена. То је благо заталасана равница рашчлањена бројним речним токовима. Ни-

зијски рељеф чине Посавина, Лијевче поље и Семберија. Из низија се издижу брда и

планине Козара, Просара, Мотајица, Вучијак, Озрен и Требава, као и североис точни дело -

ви Мајевице. Ка југ у рељеф пос тепено пре -

лази у планинско -котлински. Планине Босне

и Херцеговине, па и Републике Српске, припадају западном делу средоземне зоне м лађих планина. То је динарски планински

венац који има правац пружања северозапад–југоис ток. У наведеном правцу рас те

и висина планина на прос тору Републике

Српске. На крајњем југоис току је највиши

планински врх Републике Српске, на планини Маглић, 2.386 m надморске висине. Пре -

ко 2.000 m су и планине Волујак (2.336 m),

Лелија (2.032 m) и Зеленгора (2.015 m). Међу

вишим планинама су и Клековача (1.962 m),

Јахорина (1.916 m), Виторог (1.906 m), Романија (1.652 m), Бјеласница (1.396 m) и друге.

Између планина развиле су се прос тране

висоравни и крашка поља. У ис точној Хер -

цеговини се налазе крашка поља, и то: Билећко, Љубињско, Гатачко, Дабарско, Неве -

сињско, Фатничко и Попово поље, које је и

највеће. У ис точном делу Републике Српске

планинско -котлински рељеф

зимског периода температуре некада падну и до –15оС, док у току летњег периода температуре често буду и преко 40оС. Лета су углавном сушна, а највећа количина падавина се излучује током јесени и почетком зиме. Нешто оштрија клима јесте у области Р удине у Херцеговини, где се сударају планинска и медитеранска клима. Република Српска је богата

понорница Европе све доизградње акумулација Билећког језера на њој. То језеро је

једно од највећих вештачких језера на Бал-

канском полуострву.

Присуство термоминералних вода је омогућилоизградњу бањских комплекса.

У близини Бање Луке су три бање: Српске

Топлице (Горњи Шехер), Лакташии Слатина. Код Теслића је Бања Врућица, код Козарске

Дубице Бања Мљечаница, а у севeроисточном делу Републике Српске је Бања Дворови. Бања Лакташи је била позната још Ри-

мљанима, а Бања Мљечаница има још дужу

историју и, према истраживањима, сматра се да је стара окопет миленијума.

Биљни и животињски свет Републике

Српске је изузетно разноврстан. Велики

проценат земљишта је под шумама. Доминирају храстове шуме (храст лужњак, храст

китњак, храст сладун). На великим површинама је букова шума, која ка већим надморским висинама прелази у зимзелено дрвеће

јелу и смречу. У низијским деловима, на

површинама које нису обрађене, вегетација је травна, a уз реке су шуме. Површине

у планинским пределима где нема шумских

комплекса обрасле су травама – ливаде и

пашњаци. Ти простори су посебно значајни

за развој сточарс тва. У долини реке Дрине

је присутна и Панчићева оморика. Живо -

тињски свет је заступљен бројним врстама

крупне и ситне дивљачи. Међу наjкрупнијим је и мрки медвед, који живина планинама Републике Српске. Национални паркови Козара и Сутјеска су простори где

• Билећко језеро

Ново Сарајево (274,2 ст./ km2) и у градовима: Бањој Луци (145,3 ст./ km2), Зворнику (145,3 ст./km2) и Бијељини (141,5 ст./km2). Око 42% становништва Републике Српске живи у градовима.

што има за последицу негативан природни прираштај. Године 2016. у Ре-

стопа

је била 8,2‰, а стопа морталитета је била 12,1‰, па је стопа природног прираштаја –3,9‰. Природни прираштај је константно негативан од 2002. године. Поред смањеног броја живо-

рођене деце, додатни проблем представља

и ступање у брак све старијих супружника, али и рађање првог детета у све старијој

животној доби. Стопа укупног фертилитета износи 1,29. За просту репродукцију становништва потребно је да стопа укупног фер-

тилитета износи 2. Међутим, стопа укупног

фертилитета у Републици Српској спада у

најниже у Европи. Од укупног броја станов-

ника, према подацима пописа из 2013. го-

дине, 35,3% становника од рођења станује

у истом месту, а 64,7% их је досељено. Ин-

тензивна пресељења су се догађала унутар територије Републике Српске, а највише

досељеног становништва је у Бањој Луци

и Бијељини. Године 2013. пописом

средње образовање, 36,6% становника је с завршеним основним образовањем, а 12% са завршеним вишим и високим образовањем. Економски активних је било 46,6%, а 53,4% су економски неактивни. Међу активнима 74,8% су запослени, а 25,2% незапослени. Међу неактивнима највише је пензионера: 40,3%. Као последица присилних

дина XX века. Уништени индустријски објек ти

у ток у рата, губитак тржиштаи неуспела приватизацијадовели су до тога да индустрија

ниједоминантнаделатност. У струк тури привреде доминирају услужне делатности. У низијском делу Босне и Херцеговине

веома је важна пољопривреда, и то ратарска производња. Највише се гаје житарице,

пшеницаик ук уруз. Највећа производња

ових к ултура на простору Босне и Херцего-

вине јесте у Републици Српској. Две трећине

ук упне производње пшенице на простору

Босне и Херцеговине произведе се у Репу-

блици Српској, као и три четвртине к ук уруза. Током ратних дешавања сточни фонд је

преполовљен, па се мора улагати у његово

обнављање. Сточарство је више заступљено у планинским крајевима. У предратном периоду основна привредна грана је била тешка индустрија, која се

заснивала на лежиштима мрког угља, лигнита, боксита, олова, цинка идругим налазиштима. Црна металургија се заснивана преради

гвоздене руде из рудника Љубијеи Омарске.

Кад је реч о обојеној металургији, значајна је

фабрика глинице у Зворник у, чију сировинск у

основу чине рудници бокситакод Милићаи Власенице. Највећи петрохемијски комбинат се налази у Модричи (рафинерија моторних уља) и Броду (рафинерија нафте). Дрвна ин-

дустрија је једна од најразвијенијих у Репуб-

лици Српској. Производе се резана грађа, намештај и папир. У Бањој Луци је најзначајнија

фабриканамештаја. Прехрамбена индустрија се бави производњом млека, уља, шећера, меса, прерадом воћаи поврћа,

становништва. Мали број становника и насеља у брдско-планинским икрашким крајевимадодатно се смањује сталном емиграцијом. Највећи градски центри су настали у већим речним долинама. Бања Лука, као највећи центар у Републици Српској,

Криви сат у Бањој Луци се налази на бањалучком Тргу Крајине. Казаљке стоје на 9 сати и 11 минута, што је време када је Бању Луку погодио снажан земљотрес 27. октобра 1969. Слабији земљотрес се догодио дан пре тога, 26. октобра.

Земљотрес је уништио град.

је изложено ризику од земљотреса. Последњи велики земљотрес је погодио овај град 27. октобра 1969. године. Бања Лука је некада била центар развијене машинске индустрије, текстилне, прехрамбене, дрвнопрерађивачке и електроидустрије. Многи од индустријских објеката су услед ратних дешавања и привредне

тар. Кроз град протиче река Требишњица.

алата, хидроенергији, текстилној и прехрамбеној индустрији.

издвојити четири географске регије: – Бањалучка, – Добојско-бијељинска – Сарајевско-зворничка и – Требињско-фочанска.

1.

2.

3.

4.

5. Које

•

• Агенција за привредне регистре – www.apr.gov.rs

• Благојевић, М., Влаховић, П., Гавриловић, Д., Гавриловић, Љ., Димитријевић, Р., Живојиновић, Д., Милеуснић, С., Симоновић, П., Стаменковић, С., Станковић, С., Степић, М., Стефановић, Д., Танасић, С., Тешић, М., Ферјанчић, С., Дрина, Завод за уџбени -

каи наставна средства, Београд , Завод за уџбеникеи наставна средства, Српско Сарајево, 2005.

• Бубало, Ђ., Крестић, П. В., Владари Србије, Младинска књига, Београд , 2013.

• Букуров, Б., Геоморфолошки приказ Војводине, „Зборник Матице српске” за природне науке, свеска 3, Нови Сад , 1953.

• Букуров, Б., Привредно- географске приликеи саобраћајне везе

Фрушкогорске области, Српскаакадемија наука, Београд , 1951.

• Васовић, М., Регијаи регионализација у географији, Географска

струк т ура и регионализација Србије, С АНУ, Географски инсти -

т у т „Јован Цвијић”, Београд , 1997.

• Вељковић, А., Јовановић, Р. Б., Тошић, Б., Градови Србије – центри развоја у мрежи насеља., Посебна издања, књига 44, С АНУ, Географски инстит у т „Јован Цвијић”, Београд , 1995.

• Влаховић, П., Веселиновић, А., Реметић, С., Степић, М., Гавриловић, Љ., Станковић, С., Гавриловић, Д., Димитријевић, Р., Симоновић, П., Ферјанчић, С., Миљковић, Е., Рајић, С., Николић, К., Вујовић, Б., Стаменковић, С., Радовић Б., Хамовић, Д., Божић, С., Мереник, С., Морава, Завод за уџбеникаи наставна средства, Београд , 2006.

• Гавриловић, Љ., Дукић, Д., Реке Србије, Завод за уџбеникеи наставнасредства, Београд , 2002.

• Група ау тора, Географија Србије, С АНУ, Географски инстит у т „Јован Цвијић”, Београд , 2017.

• Грчић, М., Станковић, С., Гавриловић, Љ., Радовановић, С., Степић, М., Ђурђић, С., Географија за III разред гимназија, Завод за уџбенике, Београд , 2013.

• Давидов, Д., Јовановић, Б., Милин, М., Ћурчић, С., Клеу т, М., Стефановић, М. Д., Циндрић, П., Ковач, В., Ромелић, Ј., Марковић, С., Микавица, Д., Гавриловић, В., Раичевић, Г., Бу торац , Б., ХабијанМикеш, В., Ђекић, М., Божанић, С., Познановић, Д., Стојаковић, Г., Јосић, Љ., Матић, Г., Гатало, А., и Јеремић, Ј., Фрушкагора, Завод за уџбенике, Београд , 2007.

• Дерић, Б., Адамовић, Ј., Тошић, Д., Демоекономске компоненте регионализације и урбанизације. Демографске основе регионализације Србије, С АНУ, Географски инстит у т „Јован Цвијић”, Београд , 2003.

• Дукић, Д., Климатологија, Научна књига, Београд , 1981.

• Дуцић, В., Радовановић, М., Клима Србије, Завод за уџбеникеи

наставна средства, Београд , 2006.

• Избеглички корпус у Србији премаподацимапописа становништва 2002, Министарство за људскаи мањинска

Географски факултет, Београд , 2019.

• Пав ловић, М., Географскерегије Србије 2, Планинско-котлинско-долинска макрорегија, Универзитет у Београду, Географски факултет, Београд , 2019.

• Пав ловић, М., Марковић, Ј. Ђ., Географскерегије Југос лавије (Србијаи Црна Гора), Савремена администрација, Београд , 1995.

• Развојна агенција Србије – www.ras.gov.rs

• Републички завод за статистику, Попис становништва 2002, књ. 1, 2, 4 и 9, Београд

• Републички завод за статистику, Попис становништва 2011, књ. 1, 2, 3, 4, 7, 9 и 20, Београд .

• Републички завод за статистику, Пописни атлас 2011, Београд

• Родић Д., Пав ловић, М., Географија

•

фију, Нови Сад , 2000.

• Ромелић, Ј., Туристичкерегије Србије, Универзитет

Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, т уризам и хотелијерство, Нови Сад , 2008.

• Спасојевић, М., Економска географија СР Југос лавије, Ниш, 1998.

• Станковић, С., Бање Србије, Завод за уџбеникеи наставна средства, Београд , 2010.

• Станковић, С., Језера Србије, Завод за уџбеникеи наставна средства, Београд , 2005.

• Стојановић, В., Павић, Д., Пантелић, М., Географија животне средине, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за географију, т уризам и хотелијерство, Нови Сад , 2014.

• Тошић, Б., Матијевић, Д., Лукић, В., Дунавско-моравски коридор, Насеља. С АНУ, Географски инстит у т „Јован Цвијић“, Београд , 2004.

• Ћирковић, С., Сеобе српског народа у Краљевину Угарску у 14. и 15. веку, „Зборник радова Сеобе српског народа од 14. до 20. века”, стр. 37–46, Завод за уџбеникеи наставна средства, Београд , 1990.

• Ћурчић, С., Бубало Живковић, М., Ђерчан, Б., Географија насеља, Завод за уџбенике, Београд , 2021.

• Цвијић, Ј., Балканско полуострво,

уџбенике, Београд , 1987.

• http://www.rts.rs/upload/storyBoxFileData/2013/04/10/3191746/ Govor%20predsednika%20Nikolica%20Njujork%2010%20 april%202013.pdf –

• https://ec.europa.eu/eurostat/databrowser/view/demo_gind/ default/table?lang=en

• https://ec.europa.eu/eurostat/web/main/data/database

Друго из дање, 2024. годинa

Завод за уџбенике, Београд Обилићев венац 5 www.zavod.co.rs Лек тор Јелка Јовановић Ликовни уредник, дизајн, корице

уредник Мирослав Радић

Корек тор

Маријана Васић Стјепановић

Табеле, графикони, прикази Дајана Бјелајац Бојан Ђерчан

Фотографије depositphotos.com wikipedia.org

Бојан Ђерчан

Милка Бубало Живковић

Фотографија Прераст Ваља, страна 36, Гојко Гаврило, wikipedia.org Документациони центар Завода за уџбенике, Београд

РГЗ 06 број: 034-01-1-219/2024

Обим: 30 штампарских табака Формат: 20,5 × 26,5 cm

Тираж: 2.000 примерака

Рукопис предат у штампу aвгус та 2024. године. Штампање завршено авгус та 2024. године. Штампа ЈП СЛУЖБЕНИ ГЛАСНИК, Београд CIP - Каталогизација

COBISS.SR-ID 150941449