За во д за уџ бе н ик е
Recenzenti Jovan Aran|elovi}, redovni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu @ivan Lazovi}, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Goran Bjedov, profesor Jedanaeste beogradske gimnazije Slobodan Vasiqevi}, profesor Ugostiteqsko-turisti~ke {kole u Beogradu
ик е
Urednik dr Boris Latinovi}
Odgovorni urednik
уџ бе н
Tatjana Kosti}
Glavni urednik Dragoqub Koj~i}
за
Za izdava~a
во
д
Dragoqub Koj~i}, direktor
За
Ministarstvo prosvete Republike Srbije odobrilo je ovaj uxbenik za upotrebu u IV razredu gimnazije svih smerova i IV razredu stru~nih {kola, svojim re{ewem broj 650-02-31/2001-03 od 3. 09. 2001. godine.
ISBN 978−86−17–20063-1
© Zavod za uxbenike, Beograd (2001–2019) Ovo delo ne sme se umno`avati, fotokopirati i na bilo koji drugi na~in reprodukovati, ni u celini ni u delovima, bez pismenog odobrewa izdava~a.
ик е
Mile Savi} Vladimir N. Cvetkovi} Nenad Ceki}
уџ бе н
FILOZOFIJA
За
во
д
за
za IV razred gimnazije i stru~nih {kola
ZAVOD ZA UXBENIKE B E O G R A D
4
I
За во д за уџ бе н ик е
SADR@AJ Predgovor ______ 8 I. ODRE\EWE FILOZOFIJE (M. Savi}) ______ 11 Ime i pojam filozofije ______ 11 Poreklo i nastanak filozofije ______ 13 Odnos filozofije prema drugim duhovnim delatnostima ______ 19 Osnovna podru~ja filozofskog istra`ivawa ______ 23 Filozofske discipline ______ 24 Osnovni filozofski pravci i stanovi{ta ______ 26 Istorija filozofije ______ 28 II. ANTI^KA FILOZOFIJA (V. Cvetkovi}) ______ 30 Uvod ______ 30
ик е
1. GR^KA FILOZOFIJA ______ 34
во
д
за
уџ бе н
Kosmolo{ki period (filozofija prirode) ______ 34 Jowani – problem po~ela (Tales, Anaksimandar, Anaksimen, Heraklit) ______ 35 Pitagorejska {kola – tajna brojeva ______ 40 Kritika tradicije – Ksenofan ______ 42 Elejci – u~ewe o Jednom (Parmenid, Zenon, Melis) ______ 43 Sile qubavi i mr`we – Empedokle ______ 48 Na~elo Uma – Anaksagora ______ 49 U~ewe o atomima – Leukip i Demokrit ______ 50 Antropolo{ki period (filozofija ~oveka) ______ 54 Sofisti – prvi prosvetiteqi (Protagora, Gorgija, Prodik, Antifont, Hipija) ______ 54 Znawe i vrlina – Sokrat ______ 59 Sokratovske {kole ______ 63 Sistemski period ______ 66 Vrhunac gr~ke filozofije – Platon ______ 66 Prvi sistemati~ar filozofije – Aristotel ______ 78
За
2. HELENISTI^KO-RIMSKI PERIOD ______ 91 Akademi~ari i peripateti~ari ______ 92 Epikurejci i stoici ______ 92
Epikurejstvo – anti~ka filozofija `ivota ______ 94 Stoicizam – filozofija sudbine ______ 96 Skepticizam – uzdr`avawe od sudova ______ 99 Novoplatonizam ______ 101 Judaizam i misticizam – Spasiteq i tajna postojawa ______ 101 Emaniraju}e Jedno – Plotin ______ 103 III. SREDWOVEKOVNA FILOZOFIJA (V. Cvetkovi}) ______ 107 Uvod ______ 107 TEOLOGIJA I FILOZOFIJA ______ 109
Gnostici i apologeti – tajna znawa i odbrana vere ______ 110 Patristika – temeqi hri{}anske doktrine ______ 112 Hri{}anski neoplatonizam I – Kapadokijci ______ 113 Hri{}anski misticizam – Pseudo-Dionizije Areopagita ______ 115
Hri{}anski neoplatonizam II – Aurelije Avgustin ______ 116 „Posledwi Rimqanin” – Boetije ______ 120 FILOZOFIJA U VIZANTIJI (V. Cvetkovi}, M. Savi}) ______ 122 FILOZOFIJA NA ZAPADU (N. Ceki}) ______ 126 Sholastika – {kolsko podu~avawe ______ 126
Hri{}anski neoplatonizam III – Johanes Skotus Eriugena ______ 126 Problem univerzalija – o statusu ideja ______ 128 Aristotelizam u sholastici – Toma Akvinski ______ 130 Engleski frawevci – Roxer Bekon, Duns Skotus, Vilijem Okam ______ 135 IV. MODERNA FILOZOFIJA ______ 140 Uvod (M. Savi}) ______ 140
ик е
FILOZOFIJA RENESANSE (V. Cvetkovi}) ______ 142 Istorijski okvir ______ 142 Humanizam – dru{tveni pokret ______ 142
уџ бе н
Problemi politike – mo}, utopija, prirodno pravo ______ 143 Prirodne nauke i nova slika sveta (V. Cvetkovi}, N. Ceki}) ______ 146 Reakcija na promene i kontinuitet starih te`wi: misticizam i magija (V. Cvetkovi}) ______ 154
во
д
за
RACIONALIZAM I EMPIRIZAM ______ 157 Uvod (M. Savi}) ______ 157 [ta je racionalizam? (M. Savi}) ______ 158 Rene Dekart (M. Savi}) ______ 158 Baruh de Spinoza (M. Savi}) ______ 165 Gotfrid Vilhelm Lajbnic (N. Ceki}) ______ 171 [ta je empirizam? (N. Ceki}) ______ 177 Tomas Hobs ______ 178 Xon Lok ______ 179 Xorx Barkli ______ 183 Dejvid Hjum ______ 186
PROSVETITEQSTVO I FRANCUSKI MATERIJALIZAM (M. Savi}) ______ 194
За
ZA^ETAK POLITI^KE FILOZOFIJE NOVOG DOBA (N. Ceki}) ______ 201 Prirodno stawe i dru{tveni ugovor ______ 201 Utilitarizam ______ 204 Problemi liberalizma i konzervativizma (V. Cvetkovi}) ______ 206 NEMA^KI KLASI^NI IDEALIZAM ______ 209 Uvod (M. Savi}) ______ 209 Imanuel Kant (N. Ceki}) ______ 209 Johan Gotlib Fihte (M. Savi}) ______ 222 Fridrih Vilhelm Jozef [eling (M. Savi}) ______ 223 Georg Vilhelm Fridrih Hegel (V. Cvetkovi}) ______ 226 MARKS I MARKSIZAM (V. Cvetkovi}) ______ 236 Karl Marks ______ 236 Marksisti~ki pravci ______ 240
V. SAVREMENA FILOZOFIJA ______ 243 Uvod (M. Savi}) ______ 243 POZITIVIZAM (N. Ceki}) ______ 245 Ogist Kont ______ 245
LOGI^KI POZITIVIZAM, ANALITI^KA FILOZOFIJA I FILOZOFIJA NAUKE (N. Ceki}) ______ 247
Gotlob Frege ______ 247 Bertrand Rasel ______ 249 Xorx Edvard Mur ______ 250 Ludvig Vitgen{tajn ______ 251 Be~ki i Berlinski krug ______ 254 Karl Poper ______ 255 Tomas Kun ______ 258 Raste li qudsko znawe? ______ 260 Vilard van Orman Kvajn ______ 261
Pragmaticizam ^. S. Persa ______ 264 Radikalni empirizam Vilijema Xemsa ______ 265 Instrumentalizam Xona Djuija ______ 267
ик е
PRAGMATIZAM (M. Savi}) ______ 264 Uvod ______ 264
HERMENEUTIKA (M. Savi}) ______ 277 Uvod ______ 277
уџ бе н
FILOZOFIJA @IVOTA – IRACIONALIZAM U FILOZOFIJI (M. Savi}) ______ 269 Voluntarizam Artura [openhauera ______ 269 Vitalizam Fridriha Ni~ea ______ 271 Intuicionizam Anrija Bergsona ______ 275
Vilhelm Diltaj – hermeneutika kao metod duhovnih nauka ______ 277 Filozofska hermeneutika Hansa Georga Gadamera ______ 279
за
FENOMENOLO[KA FILOZOFIJA (M. Savi}) ______ 281 Uvod ______ 281 Fenomenologija Edmunda Huserla ______ 281
д
FILOZOFIJA EGZISTENCIJE (M. Savi}) ______ 285 Uvod ______ 285
За
во
Seren Kjerkegor i istina li~ne egzistencije ______ 286 Karl Jaspers – egzistencija i transcendencija ______ 287 Martin Hajdeger – destrukcija metafizike i egzistencijalna hermeneutika ______ 289 @an-Pol Sartr – anga`ovana egzistencija ______ 292 KRITI^KA TEORIJA DRU[TVA (M. Savi}) ______ 295 Uvod ______ 295
Teodor Adorno i Maks Horkhajmer – dijalektika prosvetiteqstva ______ 296 SAVREMENA ETIKA I POLITI^KA FILOZOFIJA (N. Ceki}, V. Cvetkovi}) ______ 298 Etika ______ 298 Filozofija politike ______ 301 STRUKTURALIZAM (M. Savi}) ______ 305 Uvod ______ 305
Ferdinand de Sosir – struktura i lingvistika ______ 306 Klod Levi-Stros – strukturalizam kao nau~ni metod ______ 307 KRIZA MODERNE I POSTMODERNA FILOZOFIJA (M. Savi}) ______ 309
RE^NIK (M. Savi}) ______ 316
Predgovor Kako se sve o filozofiji mo`e pisati
д
за
уџ бе н
ик е
O filozofiji se, pre svega, mo`e pisati – filozofski. Tako su radili filozofi od Talesovih vremena do danas. U tim spisima ima mnogo ~ega vrednog, ali, upamtite, nije sve {to je filozofsko – vredno. O filozofiji se mo`e pisati i amaterski. Tako je to radio svako ko nije re{io da se wome i profesionalno bavi. Uostalom, filozofija tu nije nikakav izuzetak – svako je ponekad napisao pesmu, pri~u ili bar ~lanak za {kolski list, a da nije postao pisac. O filozofiji se mo`e pisati „misti~ki” i mistifikatorski. Takvih „pisaca”, na na{u `alost, ima i me|u nama, profesionalnim filozofima (ako filozof uop{te mo`e da bude profesionalac). Wih se, svakako, treba ~uvati i nipo{to im ne verovati. O filozofiji se mo`e pisati ideolo{ki. Vremena kada se tako pisalo `urimo da zaboravimo. O filozofiji se, izme|u ostalog, mo`e pisati i „uxbeni~ki”. To zna~i pisati za mlade qude, ali ne zloupotrebqavati i mistifikovati svoje znawe. Jer, filozofijom ne treba unapred ni pla{iti ni optere}ivati. To zna~i ne pisati dogmatski: niko od vas koji se koristite ovim uxbenikom ne treba da postane ni platonovac, ni aristotelovac, ni hegelovac, ni marksista, ni hajdegerovac, ni egzistencijalista, ni pozitivista, ni modernista, ni postmodernista... Kada uxbenik filozofije pi{u tri autora, to svakako zna~i i da se oni znatno razlikuju. I po{tuju. [ta da vam ka`emo na kraju ovog po~etka? O filozofiji se mo`e pisati...
во
Kako ~itati ovaj uxbenik
За
Pred vama se nalazi popravqeno i delimi~no izmeweno izdawe Uxbenika filozofije. Zahvaquju}i primedbama i predlozima u~enika, kolega i Izdava~a, ovo izdawe dobilo je kona~nu formu. Nije slu~ajno {to filozofija po~iwe da se prou~ava na pragu zrelosti, jer je i sama izraz zrelosti qudskog duha. Prag zrelosti predstavqa istovremeno i zavr{etak sredwo{kolskog obrazovawa, tokom kojeg su u~enici stekli raznovrsna znawa. Istinsko sticawe znawâ podrazumeva wegovo objediwavawe, ali i spremnost da se ono neprekidno preispituje. Upravo je filozofija sfera qudskog duha u kojoj su sinteza i preispitivawe znawa o stvarnosti osnovni predmet prou~avawa. Stoga je ona znak zrelosti onog ko se u wu upu}uje. Zato i prou~avawe filozofije po~iva na poverewu u zrelost mladih qudi koji se kao maturanti (lat. maturitas – zrelost) prvi put susre}u sa wom. Kao i svaki uxbenik, i uxbenik filozofije treba da pobudi radoznalost u~enika za probleme kojima se bavi i omogu}i im da se najlak{e uvedu u wihovo prou~avawe. To je bila namera i autorâ ovog uxbenika. Ipak, to ne zna~i da se on nije mogao napisati i boqe, i druk~ije. I ne samo to. Uxbenik bi mo`da na{ao boqi put do vas ako bi se izmenila i sama programska koncepcija – ako bi istorijsko izlagawe fi-
8
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
lozofije bilo zameweno problemskim. Ali, Nastavni program filozofije ne zavisi prvenstveno od autora. Dodu{e, autori su u odre|enoj meri prilagodili program potrebama jednog potpunijeg i savremenijeg predstavqawa filozofije – naro~ito u delovima koji se odnose na anti~ku filozofiju, empirizam i savremenu filozofiju. Uxbenik koji se nalazi pred vama predstavqa, dakle, jedan od mogu}ih pristupa filozofiji. U skladu sa Nastavnim programom autori su ponudili pregled istorije filozofije koji uglavnom obuhvata najzna~ajnija filozofska u~ewa i probleme. Me|utim, to ne zna~i da sve to mora da se predstavi u nastavi u obimu kakav je u uxbeniku. Pojedinim problemima mo`e se posvetiti mawe, ili vi{e pa`we i vremena – u zavisnosti od interesovawa u~enika i procene nastavnika. Ovo treba imati na umu, posebno zato {to je Uxbenik pripremqen i za Program od 96 ~asova i za Program od 64 ~asa. Da bi se donekle nazna~ila razlika izme|u sadr`aja koje u~enici treba da usvoje u odnosu na razli~it broj ~asova, uxbeni~ki tekst je grafi~ki razli~ito ure|en, (dvostuba~no slo`en tekst, na primer, opisuje istorijske uslove, duh vremena i sli~ne ~iwenice va`ne za razumevawe odre|ene filozofije). Posle odre|enih tematskih celina nalaze se kqu~ni pojmovi i Re~nik, koji je na kraju Uxbenika. Upore|ivawem kqu~nih pojmova u~enici mogu lak{e da sagledaju koji su smisao imali osnovni filozofski pojmovi i problemi u razli~itim epohama i razli~itim filozofijama. Tako se otvara mogu}nost za lak{e pra}ewe istorije filozofije kao istorije osnovnih problema ~ovekovog odnosa prema sebi i svetu, a ne samo kao zbirke razli~itih i me|usobno nepovezanih mi{qewa pojedinih filozofa. Osnovni pojmovi, izdvojeni na margini teksta, imaju svrhu sa`etog pregleda gradiva, ali bi, tako|e, trebalo da poslu`e kao polazi{te za samostalno preispitivawe za to kako su isti ili sli~ni problemi obra|ivani u razli~itim filozofijama, ali i za to da se uo~i koji su problemi imali ve}i zna~aj u odre|enim epohama. Uz Uxbenik je pripremqena i zbirka odabranih filozofskih tekstova – hrestomatija. Pored toga {to omogu}ava neposredan susret s izvornim filozofskim tekstom, ona treba da poslu`i i za detaqnije upoznavawe sa odre|enim filozofskim problemima, kao i za uvo|ewe u~enika u tuma~ewe filozofskih tekstova. Podrazumeva se da se u~enici i nastavnici mogu opredeliti i za druga~iji izbor tekstova. Autori duguju posebnu zahvalnost recenzentima prof. dr Jovanu Aran|elovi}u, prof. dr @ivanu Lazovi}u, profesoru Goranu Bjedovu i profesoru Slobodanu Vasiqevi}u. Wihova spremnost za otvorenu saradwu i sugestije zna~ajno su pomogli autorima u izradi kona~ne verzije uxbenika. Posebnu zahvalnost dugujemo u~enicima, profesorima i svim kolegama koji su nam svojim dragocenim primedbama i predlozima pomogli da pripremimo ovo popravqeno i delimi~no izmeweno, izdawe. Nadamo se da }ete u ovom uxbeniku otkriti vi{e nedostataka nego {to su to autori uspeli. To bi bio dokaz da ste ga pa`qivo ~itali, ali i jedini na~in da se on popravi, ili zameni boqim. U Beogradu, maja 2008.
Autori
9
ик е уџ бе н за д во За Rafael, Filozofija
I. ODRE\EWE FILOZOFIJE
ик е
Ime i pojam filozofije
→
[ta je filozofija? Premda je sama re~ veoma poznata, nije lako na}i jednostavan odgovor na pitawe {ta ona sve zna~i. Po|imo od samog imena. Ono poti~e od gr~kih re~i philos (prijateq), ili phileo (volim, te`im za ne~im) i sophia (mudrost, znawe). Stoga bi se re~ filozofija mogla doslovno prevesti kao qubav ili te`wa prema mudrosti, znawu. Po nekim istorijskim izvorima, ovu re~ prvi je upotrebio Pitagora, prema drugim Heraklit, da bi kasnije tek Platon i Aristotel jasnije odredili wen pojam. Me|utim, qubav prema mudrosti nije qubav prema bilo kakvom znawu. [ta je, u stvari, filozofsko znawe? Poslu`imo se primerom Aristotelove podele oblikâ znawa. On razlikuje dve vrste umnih sposobnosti: sposobnost potpuno pouzdanog saznawa, pomo}u koje otkrivamo op{te i nu`ne istine o ve~noj (nepromenqivoj) stvarnosti, i sposobnost prosu|ivawa, pomo}u koje dolazimo samo do verovatnih znawa o promenqivoj stvarnosti. U prvu vrstu sposobnosti spadaju:
во
д
за
уџ бе н
filozofija qubav (te`wa) prema mudrosti (znawu)
За
nous – episteme
sophia
• intuitivni um (nous) kojim neposredno shvatamo prve principe saznawa i sveta, kao ne{to {to je samo po sebi o~igledno (poput geometrijskih aksioma) i • sposobnost dokazivawa i izvo|ewa zakqu~aka iz prvih principa – episteme (poput dokazivawa geometrijskih teorema). Jedinstvo intuitivnog uma i sposobnosti dokazivawa predstavqa mudrost (sophia), najvi{e teorijsko znawe. Druga vrsta, sposobnost prosu|ivawa, odnosi se na ve{tinu proizvo|ewa predmeta (techne) i na prakti~nu, politi~ku razboritost (phronesis). Ona je mawe va`na za odre|ewe pojma filozofije, ali sama mo`e biti predmet wenog prou~avawa. Prema ovoj podeli, filozofija predstavqa te`wu ka onoj vrsti znawa koja otkriva osnovne, prve principe stvarnosti na osnovu kojih se ona mo`e objasniti, principe koji nam, tako|e, omogu}avaju da upotrebom razuma (uma) argumentovano
I
11
ODRE\EWE FILOZOFIJE
filozofija – teorija
ик е
dokazujemo da su na{e predstave o stvarnosti istinite. Takav oblik saznawa naziva se jo{ i teorija, i izvorno se ne razlikuje od nauke. U stvari, filozofsko znawe pojavquje se u evropskoj kulturi kao prvi oblik nau~nog znawa. Za svako nau~no, a time i filozofsko znawe posebno su va`ne dve komponente: predmet i metod istra`ivawa. Naj{ire shva}en predmet filozofskog istra`ivawa predstavqa sve ono {to na bilo koji na~in postoji (jeste) kao stvarnost, svet kao celina. Pri tome se ne misli na ispitivawe svake pojedina~ne stvari, nego na ispitivawe onog {to je u samoj stvarnosti bitno – osnovnih (krajwih ili prvih) temeqa, razloga, svrha i smisla postojawa sveta i ~oveka. Me|utim, filozofi nisu na isti na~in definisali ono {to je u stvarnosti bitno. Zbog toga i ne postoji jedinstveno odre|ewe wenog predmeta. Sli~an je slu~aj i sa metodom – razli~iti filozofi oslawali su se na razli~ite metode istra`ivawa (npr. dijalektiku, fenomenologiju, jezi~ku analizu...) Uprkos tome {to ne postoji potpuna saglasnost oko odre|ewa predmeta i metoda filozofije, ipak se razli~ita filozofska shvatawa uglavnom sla`u da je filozofija racionalno (razumsko), metodsko i sistematsko ispitivawe stvarnosti koje te`i za najop{tijim saznawima o najbitnijim pojavama u woj. Time, ipak, nismo do{li do jednozna~ne definicije filozofije. Umesto toga, nave{}emo {ta se pod tim pojmom naj~e{}e podrazumeva:
уџ бе н
filozofija – bitna pitawa
За
во
д
за
`ivotna mudrost, razumevawe i obja{wewe sveta u celini, ispitivawe ~ovekovog polo`aja u svetu, ispitivawe qudske potrebe za apsolutom (Bogom), istra`ivawe vrednosti istine, dobra i lepote, kriti~ko preispitivawe pretpostavki na{ih uverewa i znawa, kao i analiza osnovnih pojmova pomo}u kojih ih izra`avamo, istra`ivawe pravila qudskog razuma kako bi se unapredilo jasno mi{qewe itd. Te{ko je na}i dva filozofa koji pod pojmom filozofija podrazumevaju isto. Zbog toga navodimo nekoliko razli~itih mi{qewa. • Prema Aristotelu, filozofija je nauka koja ispituje prve principe i prve uzroke stvarnosti. Sve nauke su, ka`e on, potrebnije od we, ali nijedna nije boqa. (Videti: Hrestomatija, str. 43–46) • Za Hjuma, filozofija, kao znawe o istini, treba da se ograni~i na to da objasni samo prirodu i uzroke percepcija (utisaka i ideja) u svesti, ali ne i u stvarnosti izvan svesti, u spoqa{wem svetu. • Za Dekarta filozofija zna~i prou~avawe mudrosti. A sama mudrost predstavqa opreznost u postupcima i savr{eno zna-
12
I
shvatawe filozofije
ODRE\EWE FILOZOFIJE
• •
за
•
ик е
•
уџ бе н
•
we o svim stvarima koje ~ovek mo`e i treba da zna da bi upravqao svojim `ivotom i o~uvao svoje zdravqe. Prema Djuiu, filozofija, pre svega, treba da bude metod koji se bavi konkretnim problemima ~oveka, a ne problemima koji su razumqivi samo filozofima. Prema Vitgen{tajnu, filozofija treba da se ograni~i samo na logi~ko razja{wewe mi{qewa. Ona ne treba da stvara nove doktrine, nego da ponudi obja{wavawe postoje}ih filozofskih tvrdwi. Filozofija, ka`e on, ne rezultira u filozofskim tvrdwama, nego pre u poja{wavawu tvrdwi – wen zadatak je da ih u~ini jasnim i odredi im o{tre granice primene. Za Huserla je filozofija stroga nauka, i to nauka koja zadovoqava najvi{e teorijske potrebe i omogu}ava u eti~ko-religioznom pogledu `ivot ure|en po ~isto racionalnim normama. Prema Raselu, filozofija se sastoji od razmi{qawa o stvarima o kojima egzaktno znawe jo{ nije mogu}e. On ka`e da se nauka odnosi na ono {to pouzdano znamo, a filozofija na ono {to jo{ ne znamo. (Videti: Hrestomatija, str. 14) Jaspers tvrdi da filozofija u isti mah obuhvata delatnost mi{qewa i raspravqawe o toj delatnosti. Prirodu filozofije, ka`e on, mo`emo odrediti jedino putem wenog stvarnog pro`ivqavawa.
д
За
во
iskustvo filozofskog mi{qewa
Sli~no onom {to ka`e Jaspers, zna~ewe pojma filozofija mo`emo razumeti tek kad se neposredno susretnemo sa razli~itim oblicima filozofije – tek kad steknemo iskustvo filozofskog mi{qewa prou~avaju}i kroz istoriju filozofije razli~ite filozofske probleme i wihova re{ewa. Danas se podrazumeva da obja{wewe stvarnosti treba da bude racionalno, tj. nau~no. Me|utim, to nije oduvek bilo tako. Budu}i da racionalno obja{wewe sveta predstavqa ishod slo`ene i duge istorije, u kojoj je ono postepeno i uz mnogo prepreka sticalo prevlast u evropskoj kulturi, potrebno je da se upoznamo sa poreklom i nastankom filozofije.
Poreklo i nastanak filozofije Govore}i o poreklu filozofije, u stvari, poku{avamo da odgovorimo na dva pitawa: prvo je istorijsko: kada se filozofija pojavila u istoriji i koji su uslovi pogodovali wenom nastanku? drugo je egzistencijalno-antropolo{ko i ti~e se prirode samog ~oveka: {ta pobu|uje potrebu za filozofijom?
I
13
ODRE\EWE FILOZOFIJE
Istorijsko poreklo filozofije
polis – grad-dr`ava
mitos – logos
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
Filozofija nastaje u staroj Gr~koj na prelasku iz VII u VI vek pre n. e. Wena pojava vezana je za poseban na~in gr~kog `ivota ~iju su{tinu izra`ava gradska zajednica – polis. Stara Gr~ka nije bila izolovana u odnosu na svoje savremene kulture. Naprotiv, u woj se na razli~ite na~ine ukr{taju uticaji tada{wih razvijenih kultura, kao {to su egipatska, indijska, persijska, vavilonska... Gr~ki na~in `ivota mogao je da objedini mno{tvo tih razli~itih kulturnih uticaja iz ~ega }e nastati i filozofija. Nastanak filozofije i nauke po~iva na postepenoj prevlasti logosa, razlo`nog govora, nad mitskom predstavom sveta. Krajwi izvor obe vrste govora jeste potreba da se ~ovekov polo`aj u svetu shvati na celovit na~in. Ali, mithos i logos razlikuju se po tome {to verodostojnost mitskih predstava po~iva na zajedni~kim verovawima u nekoj zajednici, koja se po pravilu ne dovode u sumwu, a verodostojnost logi~kog govora na razumqivim razlozima, koji dozvoqavaju i, ~ak, zahtevaju uzajamno preispitivawe. Mitskim govorom prenose se ~lanu neke zajednice uverewa za koja se smatra da su istinita samo zahvaquju}i tome {to su prihva}ena u tradiciji i od wega se zahteva da ih po{tuje i preda daqe u neizmewenom obliku. Za razliku od mita, logi~an govor razvija i otkriva istinitost uverewa u toku razgovora i dozvoqava da se na osnovu boqih razloga ono popravi ili izmeni. Logos se osamostaquje i sti~e prevlast nad mitom u Gr~koj oko V v. pre n. e. Ovaj preokret u gr~koj kulturi posledica je duboke krize tradicionalnog na~ina `ivota u gr~kim polisima, tako da i pojavu filozofije mo`emo vezati za krizu mitske svesti u anti~koj Gr~koj. Filozofska pitawa pojavquju se, izme|u ostalog, i kao posledica nemo}i mitske svesti da zadovoqi nove potrebe dru{tvenog `ivota. Umesto hijerarhijskog poretka vrednosti u mitskom svetu, koji strogo odre|uje i svakodnevni `ivot, razvija se zamisao o poretku sveta koji se mo`e shvatiti obi~nim qudskim razumom. Stoga se temeq poretka u svetu sve mawe izvodi iz tajanstvenog mitskog porekla, a sve vi{e iz samog sveta u kome ~ovek `ivi. Ispitivawe – na prvi pogled skrivene, ali razumu dostupne – osnove stvarnosti postaje stvar li~nog razumskog napora i ume}a, podlo`nog pobijawu i ispravqawu na osnovu razloga koji i sami mogu biti predmet raspravqawa. Ovu promenu prati i promena u organizaciji dru{tvenog `ivota u polisu. On postaje demokratski i kao takav omogu}ava slo-
14
I
filozofija i kriza mitske tradicije
ODRE\EWE FILOZOFIJE
bodnu raspravu, javnost razgovora i borbu mi{qewa o najva`nijim dru{tvenim problemima. Tako je potreba za nadmetawem u politi~kom `ivotu podigla ugled razlo`nog govora u javnom `ivotu polisa, a sa wim i zna~aj filozofije.
polis – demokratija – filozofija
Egzistencijalno-antropolo{ko poreklo filozofije
уџ бе н
ик е
Za{to se uop{te javqa potreba za filozofskim obja{wewem stvarnosti? Najop{tije govore}i, koren filozofije nalazi se u samoj brizi ~oveka za sopstveni opstanak i potrebi za wegovim osmi{qavawem. Me|utim, nije filozofija jedini na~in osmi{qavawa qudskog opstanka. Neki od wih kao {to su mit, religija ili umetnost pojavquju se mnogo ranije u qudskoj istoriji. Zbog ~ega se pojavila filozofija? U onom trenutku kad ~ovek shvati da wegov opstanak zavisi pre svega od wega samog, od wegove sposobnosti da vaqano uredi i osmisli svoj svet, on mora da se osloni na pouzdana i sasvim qudska sredstva. Upravo je razum najpouzdanije sredstvo qudskog osmi{qavawa sveta. Filozofija je stvar qudskog razuma, a ne bo`anskog nadahnu}a. Dakle, briga za opstanak otkriva da uspe{nost opstanka u najve}oj meri zavisi od jedne sasvim qudske sposobnosti – razuma. Negovawe ove sposobnosti da bi se razumeo i dobro uredio qudski svet, da bi se opstanak u~inio bezbednijim i podno{qivijim, predstavqa uslov za nastanak i same filozofije. Potreba za filozofijom mo`e se pojaviti u svakoj prilici: kada osetimo zadivqenost i o~aranost svetom, kada osetimo ~u|ewe pred wegovom veli~anstveno{}u, kada na{a radoznalost i znati`eqa prevazilaze postoje}a obja{wewa... Zatim u strahu, u prenagla{enoj dosadi, u odu{evqewu, u dubokim du{evnim krizama, kada nemamo jasan odgovor na svakodnevna `ivotna pitawa, kada osetimo granice sopstvenog znawa, kada poku{avamo da shvatimo celovitost i jedinstvo sveta, kada postavimo pitawe o smislu `ivota… Prema tome, ~ovekova prirodna pobuda da osmisli svoj `ivot i razume svet u kome `ivi, wegova prirodna radoznalost, znati`eqa i ~u|ewe, potreba za prevazila`ewem dubokih du{evnih i `ivotnih kriza, jednom re~ju – prirodna briga za opstanak, protuma~ena razumom, dobija u filozofiji svoj intelektualni izraz. Kroz neprekidno preispitivawe, sumwu i ispravqawe, ona ne te`i samo da shvati kakav je svet, nego i da uredi qudsku stvarnost prema zahtevima qudskog razuma. Sposobnost razumskog shvatawa i ure|ivawa sveta
За
во
д
за
filozofija i razum
H. Baldung, Razumnost
I
15
ODRE\EWE FILOZOFIJE
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
postala je predmet svesne brige i negovawa ve} u anti~koj Gr~koj. Zahtev da se `ivot uskladi sa umom postaje zatim i jedan od osnovnih ~inilaca moderne civilizacije po{to je preuzet u modernoj Evropi i razvijan kroz nauku, tehnologiju i politi~ku praksu. Me|utim, moderni i anti~ki svet razdvaja veliko vremensko razdobqe. Te{ko je utvrditi da li su filozofska shvatawa imala u vreme svog nastanka upravo onaj smisao koji im dodequjemo u dana{wim tuma~ewima. Bez obzira na to, jasno je da su mnoga od wih uticala na nastanak savremenog dru{tva. Stoga moramo postaviti nekoliko pitawa: [ta je to {to omogu}ava preuzimawe i preno{ewe filozofskih shvatawa iz epohe u epohu, iz jedne kulture u drugu? Za{to su vrednosti gr~kog na~ina `ivota i znawa postale univerzalne? Kako je gr~ki svet prevazi{ao svoju istorijsku ograni~enost? Nalazimo da razum, odnosno racionalno tuma~ewe sveta sa svojom univerzalnom razumqivo{}u, predstavqa zajedni~ku nit koja povezuje razli~ite epohe i kulture i prevazilazi wihova ograni~ewa i osobenosti. Tako je filozofija, koja je nastala u jednom posebnom – anti~kom gr~kom svetu, mogla da postane zajedni~ka svojina drugih kultura koje su je kasnije preuzele. Me|utim, nije racionalno tuma~ewe stvarnosti jedini razlog odr`awa filozofije kroz istoriju. Ono bi samo po sebi izgubilo zna~aj da nije bilo vaqan odgovor na `ivotne situacije. Filozofska shvatawa vezana su za ponavqawe `ivotnih situacija, za rasvetqavawe najdubqih problema qudskog opstanka. Zahvaquju}i tome {to je filozofija uspevala da znawe o wima prenosi iz epohe u epohu, ona je uspela da se odr`i do dana{weg dana. Na osnovu toga mo`emo i tra`iti odgovor na pitawe: kakav zna~aj ima prou~avawe filozofije u savremenoj situaciji i ima li ono danas svoje opravdawe?
Ima li prou~avawe filozofije danas opravdawe? Evropska civilizacija, zasnovana na nauci, tehnologiji i politici, pro{irila se na celokupan savremeni svet i tako presudno uticala na savremeni sistem vrednosti i na~in `ivota. Poreklo moderne nauke, tehnologije i politike vezano je za filozofiju. Prema tome, filozofija se nalazi u samom temequ savremene evropske i svetske civilizacije, kojoj i sami pripadamo. Po{to filozofiji pripada tako zna~ajno mesto, moramo je upoznati ako ho}emo da shvatimo prednost evropske civilizacije, wene uspehe i napredak, ali i istorijske krize, neuspehe i katastrofe. Tako uvi|amo da je prou~avawe filozofije
16
I
Evropa i filozofija nauka i tehnologija
ODRE\EWE FILOZOFIJE
за
уџ бе н
ик е
istovremeno i razumevawe samih uslova nastanka i opstanka savremenog sveta. Da bismo razumeli savremeni svet, treba da upoznamo istoriju wegovog nastajawa, u kojoj filozofija ima va`no mesto. U temeqe modernog sveta evropski ~ovek je ugradio vi{evekovno znawe o sebi i svetu, a wega je najupe~atqivije izrazio u filozofiji. Ali, mo`emo se upitati nije li dovoqno upoznati samo rezultate istorije znawa. Zar nije dovoqno da nau~imo samo to kako da ih primewujemo, ne upoznav{i istoriju wihovog nastanka? Lako je videti da nije. Sva znawa koja su nam poznata nastala su kao odgovor na izazove opstanka. Me|utim, istorija pokazuje da ~ovek nije odgovorio na sva pitawa, da su mnogi odgovori bili samo privremeno prihvatqivi, da na ista pitawa postoji mno{tvo razli~itih i podjednako uverqivih odgovora, da na neka uop{te nema pouzdanih odgovora… To zna~i da je mo} qudskog saznawa ograni~ena i da se najbitnija pitawa o qudskom `ivotu, o smislu qudskog `ivota, o osnovi sveta, wegovom nastanku i sli~no, ponavqaju kroz istoriju i tra`e od svake generacije da na wih odgovori na svoj na~in. Mo`da su neki od zaboravqenih i odba~enih odgovora jo{ uvek zanimqivi! Da li moramo ponavqati gre{ke iz istorije? Mogu li se obnoviti stare zablude? Kako ih mo`emo izbe}i ako ne znamo istoriju nastajawa modernih znawa!
Da li je filozofija po ne~emu izuzetna? Predstave o filozofiji su veoma protivre~ne. Ona se ~esto, ili odbacuje kao suvi{no, zamorno i beskorisno ispitivawe, ili se veli~a kao izuzetno, uzvi{eno i obi~nom svetu nedostupno znawe. Ove predstave izgledaju neobi~ne kad se ima u vidu da se filozofija zasniva na ne~emu sasvim obi~nom i svakom dostupnom – na upotrebi qudskog razuma. Ali, mo`da pomenute predstave imaju nekog opravdawa? U prvom slu~aju, odbacivawe filozofije moglo bi biti posledica toga {to filozofija uglavnom ne poma`e u razre{avawu konkretnih `ivotnih situacija. Ona po~iva na sposobnosti posmatrawa `ivota i sveta s izvesne misaone distance, {to se naziva teorijskim na~inom `ivota, bios theoretikos. Me|utim, to se ne posti`e potpunim povla~ewem iz svakodnevnog `ivota, niti zna~i da filozofija omalova`ava svakodnevni `ivot. Distanca prema wegovom neposrednom odvijawu omogu}ava da se preispitaju uobi~ajena i ~esto neuskla|ena verovawa koja on sa sobom nosi. Tek tada mo`e nastati sumwa u to da su svakodnevna uverewa istinita. Tu treba tra`iti i koren razlike izme|u neposrednog do`ivqaja stvarnosti (pojave), izra`ene u
За
во
д
De Kiriko, Veliki metafizi~ar
I
17
ODRE\EWE FILOZOFIJE
prividno znawe – sumwa
pravilna upotreba razuma
argumentacija
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
uobi~ajenim verovawima (prividnog znawa), i prave stvarnosti, koja se otkriva misaonim pronicawem u wenu skrivenu su{tinu. Kada misaono pronicawe u su{tinu stvarnosti (gr~. theoria) i razlo`no izlagawe i izvo|ewe dokaza (gr~. episteme) postanu zna~ajan ~inilac razumevawa sveta, mogu}e je i pojavqivawe filozofije. Me|utim, za svakodnevne potrebe, koje tra`e brze i neposredno upotrebqive odgovore, takva ispitivawa su naporna, tim vi{e {to se uobi~ajena verovawa te{ko mewaju, a filozofija ~e{}e nudi preispitivawe postoje}ih uverewa nego {to daje neposredno upotrebqive odgovore. Otuda, verovatno, i predstava o filozofiji kao suvi{noj i beskorisnoj delatnosti. Kad je re~ o izuzetnosti filozofije, zar ne izgleda neobi~no da je jedna delatnost, zasnovana na qudskoj sposobnosti kao {to je razum (mi{qewe), izuzetna? Razlog tome je verovatno ~iwenica da uobi~ajena upotreba qudskog razuma, za razliku od filozofije, ne uzima sâm qudski razum za predmet svoga razmatrawa. Pravilna ili nepravilna upotreba razuma proverava se u svakodnevnom `ivotu na osnovu mawe ili vi{e uspe{nih i neposrednih posledica. Specifi~no je za filozofiju to {to se razum (mi{qewe) ogleda u samom sebi, postaje sam sebi predmet ispitivawa (u pogledu pravilne upotrebe, granica upotrebe ili adekvatnosti primene racionalnih predstava na samu stvarnost…). Pored toga, filozofska ispitivawa prevazilaze ~esto podru~je svakodnevnog iskustva i tragaju za obja{wewem celokupne stvarnosti, wenog porekla i smisla, {to je za obi~an qudski razum neobi~no, ~ak izuzetno. Po{to racionalne predstave o stvarnosti (filozofske teorije) nisu proizvod savr{enog bo`anskog uma, nego pojedina~nog, ograni~enog i pogre{ivog qudskog razuma i pojedina~ne imaginacije, wihova verodostojnost zavisi pre svega od argumentacije na kojoj se zasnivaju, kao i od preispitavawa te argumentacije. Iz tog razloga ~esto se i tvrdi da u filozofiji pitawa imaju prednost nad odgovorima. Da li su sami odgovori nebitni? Naravno da nisu, jer je svrha filozofije u tome da u obliku teorija ponudi odgovore na pitawa koja se postavqaju u poku{aju razumevawa i tuma~ewa sveta. Me|utim, verodostojnost svake teorije podlo`na je sumwi, jer predstavqa proizvod pojedina~nog qudskog razuma, tako da se ne mo`e prihvatiti bez racionalnog preispitivawa. Prednost pitawa u filozofiji proisti~e iz jo{ jednog razloga. Naime, tek sa sumwom u postoje}a verovawa i postavqawem pitawa po~iwe istinsko sticawe znawa i iznala`ewe prihvatqivih odgovora. Pri tom, sâm izbor pitawa pokazuje {ta ~ovek uvi|a kao bitno i zna~ajno u svetu, a to u velikoj meri odre|uje i pravac tragawa za odgovorima.
18
I
filozofska pitawa
ODRE\EWE FILOZOFIJE
Kako glase filozofska pitawa? Mada su filozofska pitawa po svom obliku sasvim sli~na svakodnevnim, ona se od wih ipak razlikuju. Wihovu posebnost ~ini to {to ona pobu|uju tragawe za krajwim i sveobuhvatnim odgovorima, koji ~esto prevazilaze qudsko iskustvo. Evo nekoliko primera. Iskustvena pitawa
уџ бе н
ик е
Kako se zove{? Koju vrstu muzike voli{? Koji je glavni grad Perua? Kad se zavr{ava {kolska godina? Ko je otkrio Ameriku? Kada }emo se sresti? Mo`e{ li mi pomo}i? Da li ti se dopao film? Zna{ li da crta{? Koje godine je NATO bombardovao Srbiju?
Filozofska pitawa
За
во
д
за
Za{to je stvarnost upravo takva kakva jeste? Za{to stvarnost uop{te postoji? Da li je svet nastao, ili je ve~an? [ta je osnova sveta? [ta je svet? Ima li istorija smisao i u ~emu se on sastoji? [ta je `ivot? Kakvo je mesto ~oveka u svetu? [ta je smisao qudskog `ivota? Da li je taj smisao saglasan sa smislom sveta u kome `ivi? [ta je sre}a? [ta je dobro? [ta je lepo? Mo`e li ~ovek saznati svet? [ta je izvor saznawa? [ta je istina? Ima li znawe granice? [ta je iza tih granica? Mo`e li ~ovek pobediti smrtnost? Ko je ~ovek uop{te? Ko sam ja? Za{to uop{te postoji ne{to, a ne ni{ta.
Laokon i sinovi
Odnos filozofije prema drugim duhovnim delatnostima Filozofija nije jedina duhovna delatnost koja poku{ava da razume i objasni smisao i poreklo qudskog postojawa i sveta u celini. Druge duhovne delatnosti – kao {to su mit, religija, umetnost i nauka – tako|e te`e za tim ciqem, naravno – svaka na svoj na~in. Zbog toga mo`emo govoriti o wihovom me|usobnom uticaju, preplitawu, ali i razlikovawu. Mit (gr~. mythos – pri~a, predawe) predstavqa pri~u o pro{losti, poreklu i nastanku sveta ili neke narodne zajednice, sa mnogo religioznih i fantasti~nih elemenata, koja se prenosi kroz tradiciju u nepromewenom obliku. Po{to su
I
19
ODRE\EWE FILOZOFIJE
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
mitovi nastali veoma rano u istoriji, neki od wihovih modernih tuma~a smatrali su da oni sadr`e prve oblike religiozne, poetske i nau~ne svesti. Me|utim, mit ne treba tuma~iti samo kao primitivnu i naivnu duhovnu tvorevinu, jer su u wemu sakupqena ogromna `ivotna iskustva narodnih zajednica koja dalekose`no kroz istoriju odre|uju wihov `ivot. U mitovima su na simboli~an na~in iskazani i utvr|eni zajedni~ko poreklo, obi~aji, sistem vrednosti i verovawa jedne narodne zajednice, razvijena pesni~ka imaginacija i izgra|en jedinstven pogled na svet kroz zajedni~ki jezik. Savremena istra`ivawa mita pokazuju da mitovi razli~itih naroda sadr`e mnoge zajedni~ke elemente. Na primer, prvobitno stawe sveta se u skoro svim mitovima razumeva kao haos – nered; u gotovo svim mitovima pretpostavqa se neki pokreta~ki uzrok (bo`anstvo) na osnovu kojeg iz haosa nastaje ure|en svet itd. Neki istra`iva~i ~ak tvrde da ne postoji razlika u logi~koj strukturi mitske i nau~ne svesti. Za razvoj filozofije naro~ito su zna~ajni gr~ki mitovi, koje poznajemo, pre svega, preko Homerovih spevova Ilijade i Odiseje i preko Hesiodove Teogonije. Mnogi elementi gr~kih mitova nalaze se u mi{qewu gr~kih filozofa. Me|utim, ti elementi ne umawuju razlike izme|u mita i filozofije, koja svoja obja{wewa zasniva pre svega na upotrebi razlo`nog, kriti~kog govora – logosa. Religija (lat. religare – povezivati) predstavqa sistem verovawa s utvr|enim obredima kojim se iskazuje odnos qudskog
Zevs, vrhovni bog Olimpa
20
I
ODRE\EWE FILOZOFIJE
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
bi}a prema Bogu (onome {to je sveto, bo`ansko). Smatra se univerzalnom kulturnom pojavom, {to zna~i da nisu poznate zajednice koje nemaju neki oblik religije. To je navelo neke mislioce da defini{u ~oveka kao religiozno bi}e, ~ime nagla{avaju da je religija izraz potrebe za uspostavqawem veze izme|u ~oveka kao kona~nog (smrtnog) bi}a i beskona~ne, ve~ne stvarnosti. Ova veza se utvr|uje preko razli~itih verskih obreda i ustanova (crkva). Religije tako|e podrazumevaju postojawe razvijenih u~ewa koja obja{wavaju osnovne religijske istine (dogme), moralne norme i norme pravilnog praktikovawa vere. Za razvoj evropske filozofije naro~ito je zna~ajan wen dodir sa hri{}anskom i jevrejskom religijom, kao i s islamom. Ipak, najve}i je zna~aj hri{}anske religije koji je najizrazitiji u sredwem veku. Iz te veze razvi}e se teologija kao disciplina religioznog mi{qewa koja upotrebqava filozofiju za opravdavawe osnovnih religioznih dogmi, prakse i iskustva. Tada }e i nastati odre|ewe filozofije kao slu{kiwe teologije. U modernom dobu filozofija se osloba|a od prevlasti teologije i religije, {to je bilo posebno izra`eno u modernom prosvetiteqstvu. Me|utim, mnogi problemi religije ostaju i daqe predmet filozofskog zanimawa sve do savremenog doba. Zbog zna~aja koji religija ima u istoriji, ali i modernom svetu, razvila se i filozofija religije kao posebna filozofska disciplina. Umetnost obuhvata takve delatnosti kao {to su slikarstvo, vajarstvo, muzika, kwi`evnost, arhitektura, balet, film... U anti~ko vreme pojam umetnosti obuhvatao je i razli~ite zanatske ve{tine (gr~. techne). Umetnost se defini{e na razli~ite na~ine i veoma je te{ko na}i jednu op{te prihva}enu definiciju. Nave{}emo nekoliko odre|ewa: umetnost je delatnost koja obuhvata imaginaciju i sposobnost stvarawa estetskih predmeta (umetni~kih dela); umetnost je ispitivawe stvarnosti posredstvom ~ulnih predstava; umetnost je ponovno stvarawe stvarnosti; umetnost je izra`avawe ose}awa posredstvom umetni~kih dela… U svakom navedenom odre|ewu umetnost podrazumeva stvarawe dela koja se ne mogu na}i u prirodi i koja zadovoqavaju kriterijume lepote. U anti~koj Gr~koj osnovno svojstvo pripisivano umetnosti bilo je opona{awe (gr~. mimesis) stvarnosti. U ovakvom odre|ewu umetnosti kqu~nu ulogu ima odnos izme|u umetni~kog dela i stvarnosti. Me|utim, u modernim odre|ewima odnos prema samoj stvarnosti gubi na zna~aju i sve se vi{e nagla{ava odnos izme|u stvaraoca i primaoca umetni~kog dela. Sve je slobodnije odre|ewe umetni~kog dela i stvarala~kog ~ina.
Rafael, Poezija
I
21
ODRE\EWE FILOZOFIJE
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
I umetnost i filozofija sadr`e u sebi stvarala~ke elemente. Tako|e se mo`e uo~iti da je ideja napretka u pogledu stvarawa umetni~kih ili filozofskih dela sli~na. Za razliku od nauke ili tehnike, u kojima se mo`e nedvosmisleno govoriti o istorijskom napretku, ne bi se moglo re}i da Mikelan|elove skulpture predstavqaju napredak u odnosu na Fidijine, ili da Kantova filozofija predstavqa napredak u odnosu na Platonovu. No, za razliku od filozofije, za koju se naj~e{}e ka`e da je odlikuje racionalnost, umetnost nagla{ava iracionalnost umetni~kog do`ivqaja. Obi~no se tvrdi da slobodno, neuslovqeno umetni~ko stvarawe proisti~e iz najdubqe qudske pobude za igrom, zbog ~ega se ~ovek ponekad defini{e kao bi}e koje se igra (lat. homo ludens). Umetnost je od davnina bila predmet filozofskog prou~avawa – od Platona i Aristotela, do Kanta, Hegela, Ni~ea, a posebno joj je bliska filozofija egzistencije. Posebna filozofska disciplina koja se bavi problemom umetnosti je estetika. Nauka je, najop{tije govore}i, razumsko znawe o svetu i prirodi. Ona obuhvata sistem znawa koji se ti~e fizi~kog sveta, ~oveka i dru{tva, zasnovan na nepristrasnom posmatrawu i istra`ivawu ~iji je ciq otkrivawe op{tih zakona koji vladaju u svetu. Danas se nauka i filozofija ~esto posmatraju kao dva razli~ita oblika duhovne delatnosti. Me|utim, u anti~koj Gr~koj, gde se i ra|a ideja nauke, filozofsko i nau~no znawe se prepli}u. Kod Aristotela filozofija ima smisao nauke o prvim uzrocima stvarnosti, o onome {to ~ini su{tinu svega postoje}eg u svetu. Takvu nauku Aristotel naziva prvom filozofi jom. Po red naj op {ti jeg zna wa o su {ti ni ce lo kup ne stvarnosti postoje i posebne filozofije, odnosno nauke, o posebnim podru~jima stvarnosti. U modernom vremenu mewa se odre|ewe same prirode nau~nog znawa. Dok je u anti~kom svetu ciq nauke kao teorije bio Mitsko-religijska, umetni~ka i nau~na iskustva prepli}u se sa filozofijom u mnogim ta~kama. Zbog toga je te{ko o{tro razdvojiti filozofiju od ovih duhovnih delatnosti. Ako se ba{ tra`i neka posebna odlika filozofije u odnosu na druge duhovne delatnosti, treba ista}i da je filozofija kriti~ko i racionalno ispitivawe najdubqih pretpostavki na{ih verovawa i sveukupnog iskustva o stvarnosti. Shodno tome, i mit, i religija, i umetnost, i nauka predstavqaju predmet filozofskog interesovawa. Na osnovu toga nastale su i posebne filozofske discipline: filozofija nauke, filozofija umetnosti, filozofija religije ili filozofija mita.
22
I
L. da Vin~i, Crte` ma{ine
ODRE\EWE FILOZOFIJE
уџ бе н
ик е
vezan za znawe radi samog znawa, Frensis Bekon u XVII veku isti~e da je ciq nauke sticawe mo}i nad prirodom. Sa postepenim izdvajawem, pre svega, prirodnih nauka iz okriqa filozofije, po~iwe i postepeno razdvajawe nauke od filozofije. Uzimaju}i posebna podru~ja stvarnosti za sopstveno prou~avawe, posebne nauke su dovele u pitawe predmet prou~avawa tradicionalne filozofije. Tako se za filozofiju ostavqa su`eno podru~je istra`ivawa – povezivawe posebno-nau~nih znawa i preispitivawe vaqanosti nau~nih pojmova i metoda. Nesumwivo je da su posebne nauke uticale na filozofiju. To se u modernom dobu mo`e pokazati na primeru uticaja matematike ili prirodnih nauka na najzna~ajnije filozofije. S druge strane, osnovne nau~ne pretpostavke po~ivaju na odre|enim filozofskim pretpostavkama, koje nisu predmet bavqewa samih nauka (Hrestomatija, str. 182–190). Mnoga zna~ajna podru~ja stvarnosti bila bi zanemarena ukoliko bi se saznawe svelo samo na saznawe posebnih nauka. Problem pretpostavki nau~nih teorija, kao i problemi negativnih posledica primene nauke ne mogu se razre{iti u samim naukama, tako da se interesovawe za filozofiju obnavqa. Problemom nauke u naj{irem smislu bavi se filozofija nauke.
за
Osnovna podru~ja filozofskog istra`ivawa
За
во
д
Koja su osnovna podru~ja filozofskog istra`ivawa? Najjednostavniji odgovor na}i }emo ako nabrojimo nekoliko filozofskih disciplina: filozofija nauke, filozofija morala, filozofija duha, filozofija prirode, filozofija istorije, filozofija politike, filozofija religije, filozofija matematike, filozofija svakodnevnog `ivota… Dakle, svako podru~je stvarnosti mo`e biti predmet filozofskog istra`ivawa. Me|utim, podru~je filozofskog istra`ivawa mo`e biti i stvarnost u celini. Ispitivawe stvarnosti u celini odnosi se na istra`ivawe prirode (su{tine) samih stvari u svetu. Wihovo najop{tije odre|ewe jeste to da one postoje, ili da jesu. Ova odredba na{la je jezi~ki izraz u re~i bivstvuju}e ili bi}e (gr~. to on, lat. ens) koja ozna~ava svaku stvar za koju se mo`e re}i da postoji na bilo koji na~in, na primer: kao fizi~ko telo, ili kao lik u ma{ti. (Koren re~i je osnova glagola biti.) Jedna vrsta filozofije ispituje {ta stvarnost jeste (su{tinu stvarnosti), tra`e}i wen temeq, osnovu ili uzrok. Ovaj pojam naziva se u filozofiji bi}e (gr~. to einai, lat. esse, nem. das Sein). Istra`ivawe osnova same stvarnosti predstavqa ontolo{ko podru~je filozofskog istra`ivawa.
bi}e – bivstvuju}e
ontolo{ko podru~je
I
23
ODRE\EWE FILOZOFIJE
ик е
U doma}oj literaturi ne postoje ujedna~eni i strogo utvr|eni termini za filozofske pojmove. Tako se za pojam bi}e (koji se odnosi na pojam gr~. to einai, lat. esse ili nem. das Sein) ~esto koriste i termini bivstvovawe, bitak ili bitije. U prevodima se koristi i re~ bivstvo, mada se ona naj~e{}e upotrebqava za pojam su{tina ili bit (od gr~. ousia, lat. essentia, nem. Wesen). Sli~no je i sa pojmom bivstvuju}e, koji ozna~ava neku pojedina~nu stvar, ono {to postoji na osnovu bi}a ili {to u~estvuje u bi}u (konkretna odre|enost) i kao takav predstavqa prevod gr~ke re~i to on, ili latinske ens, odnosno nema~ke das Seiende. Radi lak{eg pra}ewa teksta i boqe preglednosti, u uxbeniku }e se uglavnom koristiti naziv bi}e za pojam to einai, esse. Me|utim, ova re~ }e se upotrebqavati i za oznaku pojma to on, ili latinske ens, odnosno nema~ke das Seiende. Razliku u zna~ewu re~i bi}e lako uo~iti zbog samog konteksta upotrebe.
saznajno podru~je
уџ бе н
Ispitivawe su{tine stvarnosti putem mi{qewa koje te`i da bude kriti~ko i nepristrasno, kao {to je filozofija, nije mogu}e bez ispitivawa pretpostavki na kojima po~ivaju na{a verovawa i znawa o stvarnosti. Zbog toga, uz ontolo{ko istra`ivawe ravnopravno stoji ispitivawe prirode saznawa.
за
Pomenuta dva podru~ja ~ine osnovu za sva druga posebna podru~ja filozofskog istra`ivawa, kao {to su moral, politika, umetnost, religija, priroda, nauka, ~ovek, istorija, vrednosti…
д
Filozofske discipline
bi}e
За
во
Ontologija, odnosno metafizika, prou~ava osnove celokupne stvarnosti, ili bi}e svega bivstvuju}eg. Ime ontologija prvi put se pojavquje u XVII, a ime metafizika ve} u I veku p. n. e. Aristotel je nauku o prvim uzrocima stvarnosti nazivao prvom filozofijom ili teologijom. Nema~ki filozof Kristijan Volf razlikovao je ontologiju kao op{tu metafiziku od posebnih metafizika, kao {to su teologija, psihologija i kosmologija. Bi}e je tokom istorije filozofije tuma~eno kao temeq postojawa celokupne stvarnosti, koji nije ni~im uslovqen, kao apsolut ili supstancija. Sama supstancija imala je tokom istorije filozofije razli~ita odre|ewa: ideja kod Platona, bivstvo (ousia) kod Aristotela, duh i materija kod Dekarta, apsolutni duh kod Hegela, voqa za mo} kod Ni~ea... Teorija saznawa ili epistemologija bavi se problemom saznawa. Umesto ovog pojma upotrebqava se i pojam gnoseologija. Nazivi poti~u od gr~kih re~i gnosis i episteme (saznawe). Wenim osniva~em smatra se engleski filozof Xon Lok iz XVII veka, iako se filozofija bavi problemom saznawa od
24
I
saznawe
ODRE\EWE FILOZOFIJE
ик е
nauka
svog nastanka. Najop{tije govore}i, teorija saznawa prou~ava uslove mogu}nosti, poreklo i granice qudskog saznawa. Ona poku{ava da odgovori na pitawa poput slede}ih: kako se mo`e znati da je neka tvrdwa istinita; {ta je dokaz za istinitost neke tvrdwe; mo`e li tvrdwa biti proverena; {ta zna~i ’znati ne{to’; da li je qudsko znawe uop{te mogu}e itd. Filozofija nauke prou~ava elemente nau~nog istra`ivawa i wegovu vrednost. Ona se bavi, na primer, nau~nim postupcima (metodama) i modelima dokazivawa, problemima predstavqawa nau~nog znawa, metafizi~kim pretpostavkama nauka, problemom rasta nau~nog znawa itd... Osamostaqewe ove filozofske discipline u XX veku neposredno je povezano sa razvojem moderne nauke. Logika je filozofska disciplina koja se bavi osnovnim oblicima mi{qewa, pojmovima, sudovima i vaqanim postupcima zakqu~ivawa. Ve} je Aristotel razvio silogisti~ku (deduktivnu) logiku, a Frensis Bekon postavio osnove induktivne logike. Krajem XIX i u XX veku posebno se razvila simboli~ka logika. Etika (filozofija morala) prou~ava moral, odnosno, motive, ciqeve i norme ~ovekovog delovawa i moralnog prosu|ivawa. Sama re~ poti~e od gr~ke re~i ethos – obi~aj. Osnovni pojmovi u anti~koj etici su pojam moralnog dobra i pojam vrline, a u modernoj pojmovi du`nosti i qudskih prava. Najve}i doprinos etici u istoriji filozofije dali su Sokrat, Platon, Aristotel, Kant i Mil. Filozofija politike je grana filozofije koja se bavi pojmovima i argumentima politi~kog mi{qewa. Glavni problemi kojim se ona bavi su: su{tina politi~ke mo}i i mogu}nost wenog ograni~ewa, problem dru{tvene pravde, problem slobode, problem dru{tvenih ustanova (me|u kojima posebno mesto zauzima dr`ava) i sl. Aksiologija (gr~. axios – vredan, dostojan divqewa) je grana filozofije koja se bavi vrednostima, kao {to su: moralne, religijske, umetni~ke, nau~ne, politi~ke i dr. Estetika je filozofska disciplina koja se bavi posebnim oblikom qudskog stvarala{tva – umetno{}u. Termin estetika prvi put je upotrebio Baumgarten u XVIII veku. Ona ispituje lepo i vredno u umetnosti, su{tinu umetni~kog stvarawa i do`ivqaja umetni~kog dela. Filozofska antropologija (gr~. anthropos – ~ovek) bavi se su{tinom, odnosno prirodom qudskog bi}a.
уџ бе н
mi{qewe
во
д
за
moral
За
politika
vrednosti
umetnost
~ovek
I
25
ODRE\EWE FILOZOFIJE
Osnovni filozofski pravci i stanovi{ta
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
Radi lak{eg pra}ewa istorije filozofskih problema nave{}emo osnovne pravce wihovog razvoja, kao i osnovna filozofska stanovi{ta od kojih se polazilo pri wihovom re{avawu. Kad je u pitawu ontolo{ki problem, mo`emo razlikovati filozofska shvatawa prema tome da li se stvarnost tuma~i polaze}i od jednog ili od vi{e principa. Ukoliko se stvarnost tuma~i na osnovu jednog principa, takvo stanovi{te nazivamo monizam (gr~. monos – jedan). Tales, na primer, tuma~i stvarnost na osnovu jednog prauzroka – vode. Ukoliko se tuma~i na osnovu dva principa, takvo stanovi{te nazivamo dualizam (lat. duo – dva). Dekart, na primer, tuma~i stvarnost na osnovu duha i materije. Ukoliko se stvarnost tuma~i na osnovu vi{e principa, takvo stanovi{te nazivamo pluralizam (lat. pluralis – mnogi). Na primer, Empedokle tuma~i prirodu polaze}i od ~etiri prirodna elementa: vode, vatre, zemqe i vazduha. Ukoliko posmatramo kako se odre|uje pojmovni sadr`aj principa (na~ela), koji se nalaze u osnovi stvarnosti, tako|e, mo`emo uo~iti razli~ita filozofska stanovi{ta. Tako izdvajamo idealizam, ukoliko je princip stvarnosti shva}en kao da je duhovne prirode – na primer, kod Platona ideja, a kod Hegela apsolutni duh. Ali, ako je osnovni princip odre|en kao materija, kao kod Demokrita ili Marksa, takvo filozofsko stanovi{te nazivamo materijalizam. Voluntarizam je, pak, filozofsko stanovi{te koje tuma~ewe stvarnosti zasniva na principu voqe ([openhauer). Kad su u pitawu saznajni problemi, mo`emo razlikovati filozofska shvatawa prema tome kako se odre|uju izvor, vrednost i granice saznawa. U odnosu na izvor saznawa razlikujemo empirizam (gr~. empeiria – iskustvo), prema kome je poreklo saznawa u ~ulnom iskustvu (npr. Lok) i racionalizam (lat. ratio – um, razum) prema kome saznawe ima poreklo u samom razumu (npr. Dekart). Ukoliko se polazi od uverewa da je mogu}e potpuno pouzdano, nesumwivo saznawe stvarnosti, takvo stanovi{te nazivamo dogmatizam (gr~. dogma – mi{qewe ili tvrdwa ~ija se istinitost ne dovodi u sumwu). Skepticizam (gr~. skepsis – sumwa, razmi{qawe), s druge strane, dovodi u pitawe mogu}nost sigurnog saznawa stvarnosti (npr. Piron). Kriticizam podrazumeva prethodno preispitivawe uslova pod kojim je mogu}e saznawe (npr. Kant), a pozitivizam ograni~ava saznawe samo na proverqive empirijske ~iwenice (npr. Kont). U okviru etike danas se naj~e{}e razlikuju tri stanovi{ta. Mo`e se govoriti o deontolo{kom (gr~. deonta – du`nosti) shvatawu etike, koje poseban naglasak stavqa na po{to-
26
I
Direr, Fortuna
ODRE\EWE FILOZOFIJE
OSNOVNI FILOZOFSKI PROBLEMI Ontolo{ki
Saznajni (epistemolo{ki)
Prakti~ni (eti~ki)
OSNOVNA ONTOLO[KA STANOVI[TA A. U odnosu na broj principa
B. U odnosu na vrstu principa
Tales
voda
idealizam
Platon, Hegel
ideja
dualizam
Dekart
duh i materija
materijalizam
Demokrit
atom
Marks
materija
Empedokle
voda, vatra, vazduh, zemqa
voluntarizam
[openhauer
уџ бе н
pluralizam
ик е
monizam
voqa
PODELA EPISTEMOLO[KIH STANOVI[TA U ODNOSU NA IZVOR SAZNAWA Lok
racionalizam
Dekart
iskustvo razum
за
empirizam
PODELA EPISTEMOLO[KIH STANOVI[TA U ODNOSU NA POUZDANOST SAZNAWA mogu}e pouzdano saznawe stvarnosti
д
dogmatizam
sumwa u mogu}nost pouzdanog znawa
во
skepticizam
deontolo{ko
За
OSNOVNA ETI^KA STANOVI[TA Kant
po{tovawe du`nosti (moralnog zakona)
konsekvencionalisti~ko (utilitaristi~ko)
Mil
korist, zadovoqstvo, izbegavawe bola
etika vrline
Sokrat, Aristotel
vrline (pravi~nost, mudrost, hrabrost…)
vawe du`nosti kao kriterijuma ispravnog qudskog delovawa, kao {to ~ini Kant. Konsekvencionalizam (lat. consequentia – posledica), me|utim, predstavqa eti~ko stanovi{te koje zahteva da se prakti~no delovawe procewuje, ne na osnovu unapred poznatih du`nosti, nego na osnovu posledica koje ono izaziva. Posebni oblici konsekvencionalizma su utilitarizam (lat. utilis – koristan, kao i engl. utility) i pragmatizam
I
27
ODRE\EWE FILOZOFIJE
ик е
prema kojima je svrha delovawa postizawe odre|ene, zajedni~ke ili individualne koristi. Najzna~ajniji predstavnik ovog pravca je Mil. Tre}i pravac u etici naziva se etika vrline. Zasnovali su ga ve} gr~ki filozofi Sokrat i Aristotel. Wegov poseban oblik predstavqa eudajmonizam (gr~. eudaimonia – sre}a, bla`enstvo), prema kome je ciq qudskog delovawa postizawe sre}e. Me|utim, ovim nismo iscrpli spisak svih filozofskih pravaca i stanovi{ta. Pomenimo samo neke koje }ete upoznati u toku predstoje}eg prou~avawa istorije filozofije: realizam, nominalizam, iracionalizam, intuicionizam, imoralizam, nihilizam, determinizam, indeterminizam, solipsizam, senzualizam...
уџ бе н
Istorija filozofije
За
во
д
за
Istorija filozofije predstavqa posebnu filozofsku disciplinu koja izla`e razvoj i promene filozofskih shvatawa kroz istoriju, kao i wihov odnos prema kulturno-istorijskim i `ivotnim okolnostima u kojima su nastajala. Za wen razvoj naro~ito je zaslu`an Hegel. Pojavu i razvoj razli~itih filozofskih shvatawa prati}emo u skladu sa uobi~ajenom podelom evropske istorije na slede}a razdobqa: anti~ka filozofija, sredwovekovna filozofija, moderna filozofija i savremena filozofija.
KQU^NI POJMOVI
aksiologija (gr~. aksios – vredan, logos – nauka) – nauka o vrednostima antropologija (gr~. antrophos – ~ovek, logos – nauka) – nauka o ~oveku apsolut (lat. absolutum – bezuslovno) – ono {to nije ni~im uslovqeno; ono {to je dovoqno samom sebi; ono {to je potpuno, savr{eno bi}e, bivstvovawe, bitak (gr~. to einai, lat. esse, nem. das Sein) – prisustvo bivstvuju}eg u celini, sve {to jeste u celini kao takvo, osnov svega {to postoji (bivstvuju}eg) bivstvuju}e, bi}e (gr~. to on, lat. ens, nem. Seindes) – svaka stvar za koju se mo`e re}i da na neki na~in postoji, pojedina~na stvar, posebno bi}e gnoseologija (gr~. gnosis – znawe, logos – nauka) – teorija saznawa
28
I
ODRE\EWE FILOZOFIJE
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
dogma (gr~.) – mi{qewe koje se smatra istinitim doksa (gr~. doxa) – mwewe, prividno, nepotvr|eno znawe ili mi{qewe o ne~emu episteme (gr~.) – znawe, nauka epistemologija (gr~. episteme – znawe, logos – nauka) – filozofija nauke, teorija nauke estetika (gr~. aisthetos – ~ulno, opa`ajno) – nauka o lepom u umetnosti etika (gr~. ethos – obi~aj) – nauka o moralu logos (gr~.) – re~, misao, razum, zakon, razlo`an govor metafizika (gr~. meta – iza, iznad, izvan, physis – priroda) – u~ewe o prvim uzrocima celokupnog bivstvuju}eg, nauka o osnovnim principima (na~elima) stvarnosti metodologija (gr~. methodos – put, na~in (nau~nog) istra`ivawa, logos – nauka) – nauka o nau~nim metodama mimezis (gr~.) – podra`avawe, opona{awe mit (gr~. mythos – re~) – simboli~na pri~a o nastanku sveta moral (lat. mos – obi~aj) – skup pravila koje ~ovek treba da po{tuje da bi se wegovo delovawe moglo oceniti kao dobro nus (gr~.) – um, duh ontologija (gr~. ta onta – bivstvuju}e, logos – nauka) – nauka o bi}u kao bivstvuju}em, nauka o bivstvovawu, op{ta metafizika polis (gr~.) – anti~ki grad-dr`ava praksa (gr~. praxis) – delovawe prakti~no (gr~. praktikos) – ono {to se ti~e delovawa ili pona{awa u dru{tvu prva filozofija ili teologija – kod Aristotela isto {to i metafizika princip ili na~elo (lat. principium – po~etak) – ono od ~ega ne{to poti~e, prauzrok, op{ta istina iz koje se izvode pojedina~ne istine, vrhovni pojam scijentizam (lat. scientia – nauka, znawe) – nau~no-filozofsko stanovi{te zasnovano na nekriti~kom poverewu u iskustveno-nau~no tuma~ewe sveta supstancija (lat. substantia) – ono {to se nalazi u osnovi stvari; trajna i nepromenqiva osnova stvari; ono {to je samostalno, nezavisno u svom postojawu, bivstvo su{tina, bit, bivstvo (gr~. ousia, to ti en einai; lat. essentia; nem. Wesen) – ono {to ~ini postojanu prirodu neke stvari i {to se izra`ava definicijom teologija (gr~. theos – Bog, logos – nauka) – u~ewe o Bogu; disciplina koja istra`uje izvor, u~ewe i istoriju neke religije; prva filozofija u Aristotelovom sistemu nauka teorija (gr~. theoria) – gledawe, uvid, misaono pronicawe u su{tinu stvari; umno posmatrawe, sistematsko obja{wewe dela stvarnosti ili stvarnosti u celini. tehne (gr~. techne) – ume}e (ve{tina) proizvo|ewa filozofija (gr~. philosophia; philos – prijateq ili phileo – volim, te`im za ne~im i sophia – mudrost) – qubav prema mudrosti, te`wa za istinskim znawem fronezis (gr~. phronesis) – prakti~na mudrost ili razboritost, sposobnost delovawa u dru{tvenoj zajednici na osnovu racionalnog izbora onog {to je za ~oveka dobro
I
29