ДР БОРИС ХЛЕБЕЦ
ик е
ГРА М АТИК А уџ бе н
ЕНГЛЕСКОГ ЈЕЗИКА
За
во
д
за
ЗА СРЕДЊЕ ШКОЛЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд
Рецензе нти др ЂОРЂЕ ВИДАНОВИЋ, редовни професор на Филозофском факултету у Нишу мр ЉИЉАНА МАТИЋ, педагошки саветник из Новог Сада РАТИСЛАВА БАРОВИЋ, професор у Дванаестој гимназији „Димитрије Туцовић” у Београду Лекто р за е нгл е с ки јези к мр КАРИН РАДОВАНОВИЋ
ик е
Уредни к СЛОБОДАНКА РУЖИЧИЋ Одго ворни уред ник ТАТЈАНА КОСТИЋ
уџ бе н
Гла вни уред ник ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ
за
За изд авача ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ, директор
во
д
Министарство просвете Републике Србије, решењем број 650-02-048/93-01, од 18. априла 1994. године одобрило је овај уџбеник за упо требу у гимназијама и стручним школама.
За
CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 811.111(075.3) ХЛЕБЕЦ, Борис, 1945Граматика енглеског језика : за средње школе / Борис Хлебец. - 6. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Београд : Службени гласник). - 221 стр. ; 20 cm Тираж 1.000. - Регистри. - Библиографија: стр. [223]. ISBN 978-86-17-19101-4 a) Енглески језик - Граматика COBISS.SR-ID 216272396 © Завод за уџбенике, Београд (1994–2015) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
Садржај
ФОНОЛОГИЈА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Самогласници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Сугласници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
уџ бе н
Разлике у изговору између британског и америчког енглеског . . . . . . . . . . . . . . 10
Временски облици. . . . . . . . . . . . . . . . . 44 Презент прости. . . . . . . . . . . . . . . . . 45 Презент трајни. . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 Претерит прости. . . . . . . . . . . . . . . . 46 Претерит трајни . . . . . . . . . . . . . . . . 50 Садашњи футур прости. . . . . . . . . . 51 Садашњи футур трајни. . . . . . . . . . . 51 Прошли футур прости. . . . . . . . . . . 52 Садашњи перфект прости. . . . . . .53 Садашњи перфект трајни. . . . . . . 55 Прошли перфект прости. . . . . . . . 56 Прошли перфект трајни. . . . . . . . . 57
ик е
ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
Подела на слогове. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Нагласак. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12
за
Ритам. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15
д
Интонација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16
во
САСТАВ РЕЧИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 ГЛАГОЛИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
За
Помоћни глаголи . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20
Конјунктив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 Императив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60
Времена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Безлични облици . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 Садашњи партицип. . . . . . . . . . . . . . 61 Прошли партицип. . . . . . . . . . . . . . . 62 Пасив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 Партицип перфекта. . . . . . . . . . . . . 68 Апсолутни партицип. . . . . . . . . . . . 69 Инфинитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 Инфинитив перфекта. . . . . . . . . . . 77 Герунд. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77
Презент. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37
Састав глагола. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 80
Претерит. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39
ИМЕНИЦЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Футур. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Множина именица. . . . . . . . . . . . . . . . . 83
Перфект . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41
Врсте именица према граматичком значењу. . . . . . . . . . . . . 87
Главни помоћни глаголи. . . . . . . . 20 Непотпуни помоћни глаголи. . . . . 21 Везивни глаголи. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 Узрочно и искуствено have. . . . . . . . 32 Глаголски вид. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Трајни облик. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 Прости облик . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35
Going to. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 43
4|
Спојеви именица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95 Генитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 Род именица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Састав именица. . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 ПРИДЕВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 Поређење придева . . . . . . . . . . . . . . . 107 Апсолутни компаратив и суперлатив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 Састав придева. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
ЧЛАНОВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Одређени члан. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 Неодређени члан. . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Изостављање члана . . . . . . . . . . . . . . 164 БРОЈЕВИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 СИНТАГМА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 КЛАУЗА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Именичке клаузе . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 Придевске клаузе. . . . . . . . . . . . . . . . . 176 Релативне клаузе. . . . . . . . . . . . . . 176 Прилошке клаузе. . . . . . . . . . . . . . . . . 177
уџ бе н
ПРИЛОЗИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112
Релативне заменице. . . . . . . . . . . . . . 156
ик е
Слагање именица с глаголом у броју . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
Поређење прилога. . . . . . . . . . . . . . . . 120 Састав прилога. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 ПРЕДЛОЗИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Независне клаузе. . . . . . . . . . . . . . . . . 182 Упитни привесци. . . . . . . . . . . . . . . 182 Привесци-коментари. . . . . . . . . . 182
Делови клаузе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183
Предлози са временским значењем. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125
Предикат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
д
за
Предлози у значењу простора. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121
Субјекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 Објекат. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184
Састав предлога. . . . . . . . . . . . . . . . . . 133
Именски део предиката и допуна објекту. . . . . . . . . . . . . . . . . 186
За
во
Остали предлози и значења. . . . . . 127
РЕЧЕНИЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188
ЗАМЕНИЦЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138
Неуправни говор . . . . . . . . . . . . . . . . . 193
ВЕЗНИЦИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Личне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 Присвојне заменице. . . . . . . . . . . . . . . 141 Показне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . 142 Повратне заменице. . . . . . . . . . . . . . . 143 Неодређене заменице. . . . . . . . . . . . 144
ВЕЗАНИ ТЕКСТ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 Истицање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 ПРЕНЕСЕНО ЗНАЧЕЊЕ. . . . . . . . . . . . 205 СТИЛ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206
Одричне заменице. . . . . . . . . . . . . . . . 147
ПРАВОПИС. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207
Количинске заменице . . . . . . . . . . . . 147
Интерпункција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 213
Упитне заменице . . . . . . . . . . . . . . . . . 153
РЕГИСТАР ПОЈМОВА. . . . . . . . . . . . . . . 218
Комбиновање придевских и других заменица . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
РЕГИСТАР ОБЛИКА. . . . . . . . . . . . . . . . 222 КОРИШЋЕНА ЛИТЕРАТУРА. . . . . . . . 223
Предговор
П
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
отребе средњошколских ученика који уче енглески изискују по стојање једног граматичког приручника који би се надовезао на Граматику енглеског језика за основну школу Десанке Петковић, а био мањег опсега од универзитетске Граматике енглеског језика Љи љане Михаиловић. Граматика енглеског језика за средње школе на стала је као одговор на те потребе, а писана је у складу са захтевима наставних програма за енглески у средњим школама. Зато је првен ствено намењена ученицима тих школа, али, с обзиром да је обухват нија од грађе предвиђене програмом, ова граматика може имати ширу и вишеструку примену, нарочито међу полазницима одговарајућих течајева и студентима прве године. Развој лингвистике диктирао је уношење извесних новина у при ступу језичкој материји у односу на сличне граматике. Теоријске ос нове на којима почива метод излагања могу се најприближније ока рактерисати као семантичко-когнитивне. Разлика која постоји између граматике и лексике овде је минимализована. Уместо „употребе” не ког облика или категорије и његовог „понашања” више се говори о значењу, као што се то традиционално чини са лексиком. Већи се значај придаје речима него конструкци јама (на пример, пасив је изло жен у вези са прошлим партиципом, више примера типова зависних клауза налази се у одељку о везницима карактеристичним за те клау зе него у одељку о зависним клаузама итд.). Где год је то било могуће, аутор је тражио инваријантно, непро менљиво значење граматичких облика и категорија. На тај начин се скреће пажња на суштину значења, на садржај који се манифестује у било ком текстуалном јављању, па је самим тим неопходно да се њиме овлада како би се облици и категорије правилно користили. Међу тим, није напуштена ни уобичајена пракса уситњавања и разуђивања – побројавања разних прагматичних употреба, што је оправдано и не опходно услед разлика међу језицима. Истичу се типични случајеви
6|
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
и језичко-концептуална категоризација којом се долази до евалуатив них придева, глагола хтења, глагола умне радње и других неформали зованих категорија, од којих су многе добро познате у лингвистици. Глаголски временски облици (нпр. садашњи перфект трајни, фу тур прости) третирају се као комбинације чистих времена, глагол ских аспеката и фаза (тј. перфекта или конструкције going to). Инва ријантне дефиниције времена омогућују и чак захтевају да се „слагање времена” помиње мање него другде. Извесна предност дата је изговору, као основи људског споразу мевања, пошто је писање најчешће секундарно и изведено. Аутор је настојао да редослед у излагању има своју унутарњу логику; најбројније врсте речи (глаголи и именице) су у првом делу књиге, с тим што су глаголи, као речи најсличније реченицама по својој значењској структури, поменути пре именица. Множина је дата пре поделе на врсте именица да би се могла објаснити бројивост као појава разликовања једнине и множине итд. Међутим, највећи значај има редослед излагања у оквиру одељака, када се очекује упуштање у читање целог одељка. Иначе, редослед није од битној значаја, по што ће читалац по потреби тражити час једно, час друго поглавље или одељак, слично употреби речника или лексикона. Да би се избегло прекомерно понављање података, као и да би се указало на повезаност делова језичког система, коришћено је унакр сно упућивање. Веома је важно да га се ученици придржавају, како би разумевање било потпуније. Избор речи у примерима у највећој мери везан је за Школски енглеско-српски речник Десанке Петковић-Мијатовић. Аутор захваљује рецензентима др Ђорђу Видановићу, мр Љиља ни Матић и Ратислави Баровић на веома корисним сугест ијама и при медбама у вези с рукописом. Борис Хлебец
ФОНОЛОГИЈА
У сваком језику света, па и у енглеском, постоји одређен и ограничен број гласовних врста. Оне се у свакодневном го вору зову сасвим обично – „гласови” , али у лингвистици за њих по стоји стручни назив „фонема” (phoneme). У лингвистици се такође употребљава назив „глас”, али се он односи на стварне звуке који се користе у говору. Таквих звукова – гласова има безброј и сви се раз ликују међу собом, ма како те разлике биле танане. На пример, ако неко изговори енглеску реч big /big/ „велик” у једној прилици, у дру гој прилици гласови изговорени у истој речи донекле ће се разлико вати, па макар и тако мало да то људско ухо није у стању да примети (зато постоје фонетски уређаји). Када други говорник, који може бити другог узраста или пола, пореклом из другог краја итд., изгово ри исту реч, разлике постају очигледније. Али, саговорници и слу шаоци на те разлике најчешће не обраћају пажњу. Њима је најва жније да одређени глас припада очекиваној гласовној врсти – фонеми. У примеру речи big најважније је да говорник није изговорио такав глас који би припадао некој другој фонеми, на пример /p/ или /w/. Ако би се то догодило, променило би се значење речи; уместо big до било би се pig /pig/ „прасе” или wig /wig/ „перика”. Фонеме и друге гласовне појаве (нпр. нагласак) саме по себи не мају значење, али својим комбинацијама омогућују значење већим је диницама. Фонеме чине фонолошки систем језика. У енглеском језику постоје 44 фонеме; од тога 20 самогласни чких и 24 сугласничких. За потребе фонологије користи се фонемско писмо, у коме се свака фонема посебно означава. Ево прегледа свих фонема у фонолошком систему енглеског језика, заправо у његовој британскоенглеској изговорној варијанти, која се назива општеприхваћени изговор (Received Pronunciation). Ова варијанта везује се за говор најшколованијих људи у Енглеској и широко је распростра њена при учењу енглеског као страног језика.
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
1
8 | ФОНОЛОГИЈА
САМОГЛАСНИЦИ фонема
као у речи
фонема
као у речи
/i:/
/bi:t/
beat
/ə:/
/bə:d/
bird
/e/
/bet/
bet
/eɪ/
/eɪt/
eight
/æ/ /ʌ/
/ɑ:/
/bɪt/
/ə/
bit
/bæt/
/aɪ/
bat
/bʌt/ /pɒt/
pot
/əʊ/
/ʊ/
/pʊt/
put
/ɛə/
bought
/bu:t/
boot
/ɪə/
/əˈbaʊt/
уџ бе н
/u:/
/bɔ:t/
/bɔil/
/aʊ/
part
/ɒ/
/ɔ:/
/baɪt/
/ɔi/
but
/pɑ:t/
/bət/
/bəʊt/
ик е
/ɪ/
/ʊə/
/bɪəd/ /pɛə/
/pʊə/
but
bite
boil
about boat
beard pear
poor
СУГЛАСНИЦИ /p/
/pʌmp/
/t/
/taɪt/
/d/ /ɡ/
/gəʊ/
/k/ /f/
pump bribe
во
/braɪb/
За
/b/
за
као у речи
д
фонема
/ded/ /kɪk/ /fi:l/
tight
dead
/ˈmeʒə/
measure
/h/
/ʃed/
/hed/
/meɪn/
/ŋ/
/sɪŋ/
then
/zu:/
/ʒ/
/ʃ/
/m/
/ðen/
/z/
red
feel
go
/ð/
/si:/
/red/
/tʃə:tʃ/
veal
/s/
/r/
/tʃ/
/vi:l/ /θɪn/
као у речи
kick
/v/ /θ/
фонема
thin see
zoo
/dʒ/ /n/
/dʒʌdʒ/ /naʊn/
/l/
/ˈlɪtl/
/w/
/wi:k/
/j/
/ju:/
shed
head
church judge main noun sing
little you
week
ФОНОЛОГИЈА
|9
За изговор самогласника /ɪ/ језик је подигнут на пола пута између /i:/ и /e/, с тим што је предњи део мало померен уна зад, у правцу самогласника /ə/. Према томе, у речима као rid /rɪd/ и read /ri:d/ самогласници се разликују не само у погледу дужине, него и по томе што /rɪd/ мало више личи на /red/ red. Самогласник /æ/ изговара се када је језик на висини између /e/ и /ʌ/. Дакле /æ/ у /sæd/ sad донекле је отвореније од /e/ у /sed/ said. За енглеско /ɑ:/ подигнут је део језика ближе корену, те ова фо нема заузима место приближно између /ʌ/ и /ɒ/. Дакле, /hɑ:t/ heart треба изговарати слично речи /hɔt/ hot. Самогласник /ɒ/ је у односу на /ɔ:/ не само краћи него и отворе нији. За самогласник /u/ језик је подигнут на пола пута између /u:/ и /ɔ:/, а уз то мало померен унапред, у правцу самогласника /ə/. То зна чи да је /ʊ/ у речи /pʊt/ put не само краће него и мало отвореније од /u:/ у /bu:t/ boot. Самогласници /ə/ и /ə:/ изговарају се језиком подигнутим као за /e/, али истовремено највишим својим делом повученим. Овај глас не јавља се у изговору српских речи, сем што се понекад чује док говор ник оклева тражећи праву реч. Самогласник /ə/ јавља се само у нена глашеним слоговима. Остали самогласници /ʌ, e, i:, ɔ:, u:/ веома су слични српским са могласницима /а, е, и, о, у/. Дифтонзи су сложени самогласници који се састоје од два само гласничка елемента, с тим што се оба изговарају у оквиру једног сло га. У фонемском писању бележе се комбинацијом два слова; на при мер /aɪ, əʊ/. У неким случајевима /p/, /t/ и /k/ изговарају се уз пратњу сна жног даха. То се догађа кад год су ови гласови на почетку наглашеног слога, а следи им самогласник. Због тога је /p/, у речи pin праћено да хом, а у речима spin /spɪn/ или please /pli:z/ није. За сугласнике /t/ и /d/ у енглеском врх језика се налази иза зуба. У случају /r/ врх језика је такође повучен иза зуба, али није у чвр стом додиру с непцем, него ваздух струји између језика и непца. Зубни сугласници /θ/ и /ð/ образују се тако што се сам врх јези ка стави између зуба или непосредно иза зуба. Између врха језика и зуба не постоји чврст контакт, већ језик овлаш додирује зубе, а ваз дух струји кроз тако створен теснац.
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
2A
10 | ФОНОЛОГИЈА • Разлике у изговору између британског и америчког енглеског
Сугласник /ŋ/ твори се тако што језик заузме положај за /ɡ/, али у исто време ваздух пролази кроз нос. Фонема /w/ слична је фонеми /ʊ/, али су усне ближе једна другој, није слоготворна и краћег је трајања, тако да се одмах прелази на из говарање следећег самогласника у речи. Следеће фонеме су типично (најчешће) звучне: /b, d, g, v, ð, z, ʒ, dʒ, m, n, ŋ, l, r, j, w/, као и сви самогласници, мада се и те фонеме понекад изговарају безвучно. Остале фонеме су увек безвучне: /p, t, k, f, θ, s, ʃ, h, tʃ/.
2B
Струјни сугласници су: /f, v, θ, ð, s, z, ʃ, ʒ, r, h, j, w/. Међу њима су шуштави /ʃ/ и /ʒ/, као и други елеменат африката / tʃ/ и /dʒ/, а пискави су /s/ и /z/. Праскави сугласници (плозиви) су /p, b, t, d, k, ɡ/. Сливени сугласници (африкате) су /tʃ/ и /dʒ/. Носни сугласници (назали) су /m, n, ŋ/. Латерални сугласник је /l/.
уџ бе н
ик е
2C
за
Разлика између кратких и дугих самогласника не састоји се само у дужини, као што би се могло помислити на осно ву фонемских знакова (две тачке указују на дужину), већ је разлика и у квалитету. Због тога се за обележавање енглеских фонема у пи сању све више користе посебни фонемски симболи како би се визу елно истакла ова разлика. То су следећи знаци: /ʊ/ уместо /u/ /ɪ/ уместо /i/ /ɒ/ уместо /ɔ/ /ɜ:/ уместо /ə:/ Према томе, /bit/ и /bɪt/ су два начина фонемског записивања јед не исте речи bit, с тим што је први традиционалан, а други се посте пено уводи као замена за њега.
За
во
д
3
РАЗЛИКЕ У ИЗГОВОРУ ИЗМЕЂУ БРИТАНСКОГ И АМЕРИЧКОГ ЕНГЛЕСКОГ У Сједињеним Америчким Државама, као и у Великој Бри танији, говори се разним наречјима. Подаци који следе односе се на главне изговорне разлике између британског опште прихваћеног изговора (в. 1) и највећег броја америчких дијалеката.
4
ФОНОЛОГИЈА • Разлике у изговору измеђубританског и америчког енглеског
| 11
Међутим, има америчких и британских дијалеката са више међусо бних сличности него што је то овде приказано. британски енглески
амерички енглески
као у речима
/ʌ/ испред /r/ /ɑ:/
/ə/ /æ:/
/ɔ/ /əʊ/ /ɪə/ /ɛə/ /ʊə/ /w/
/ɑ:/ /oʊ/ /ɪr/ /ɛr/ /ʊr/ /hw/
/t/ између самогласника, ненаглашено /ju:/ у неким речима
/d/ веома кратко, овлаш изговорено
hurry, courage half, can’t, и у многим другим речима испред назала и струјних сугласника (в. 2 C), hot, rock so, told
за
уџ бе н
ик е
here, near where, air sure, poor which, whale и у другим речима када се пише wh, изузев who, matter, letter
/u:/
во
д
student, new
За
Елеменат [ə] код дифтонга /iə, ɛə/ и /uə/ у америчком енглеском изговара се као самогласник сличан гласу [r]. Може се разликовати и изговор посебних речи, од којих су овде поменуте само неке. /ˈʃedju:l/
британски енглески
schedule
амерички енглески
/ˈskedʒul/
/hə:b/
herb
/ərb, hərb/
/lefˈtenənt/
lieutenant
/luˈtenənt/
/vɑ:z/
/klɑ:k/
/ˈleʒə/
vase
clerk
leisure
/veiz, veis/
/klərk/
/ˈli:ʒər/
12 | ФОНОЛОГИЈА • Подела на слогове
ПОДЕЛА НА СЛОГОВЕ Слоготворни гласови, тј. они који чине центар слога, могу бити сви самогласници, а од сугласника /l, m/ и /n/, каткад и /r/. Тако су у речи leadership /ˈli:dəʃɪp/ слоготворни гласови /i:/, /ə/ и /i/, а у речима kettle /ˈketl/, button /ˈbʌtn/ и rhythm /ˈriðm/, поред само гласника, слоготворни су и завршни сугласници /l, n/ и /m/. 1 У енглеском језику граница између слогова је између кратког наглашеног самогласника са сугласником који следи на једној страни и самогласника који следи, на другој страни.
5
уџ бе н
ик е
shrivel /ˈʃriv-əl/ second /ˈsek-ənd/ editor /ˈed-ɪtə/ guarantee /ˈgær-ənˈti:/ 2 Дуг или ненаглашен самогласник дели се од сугласника који следи. regard /rɪ-ˈgɑ:d/ primary /ˈpraɪ-mrɪ/ radium /ˈreɪ-dɪəm/ 3 Граница слога обично пада између суседних сугласника.
За
во
д
за
panther /ˈpæn-θə/ compose /kəm-ˈpəʊz/ Wednesday /ˈwen-zdɪ/ или /ˈwenz-dɪ/ 4 Настоји се да се подела на слогове подудари с поделом на морфеме (в. 10 А). reader /ˈri:d-ə/
НАГЛАСАК
Нагласак у енглеском језику служи да се препознају одређене речи, те се могу наћи такве речи које су по свему истоветне, осим по месту нагласка. Очигледан је пример именице import /ˈɪmpɔ:t/ „увоз” с нагласком на првом слогу и глагола import /ɪmˈpɔ:t/ „увести, увозити”, који има нагласак на другом слогу, док су сви гласови и њихов распоред исти. Најчешће, самогласник у ненагла шеном слогу слаби и мења се у /ə/ или /ɪ/, тако да је разлика између многих именица и глагола не само у месту нагласка, него и делимич но у самогласницима.
6
/ˈkɒmpaʊnd/ „сложеница, смеса; compound /kəmˈpaʊnd/ „смешати” сложен”
/ˈkɒntest / „такмичење”
contest
/kənˈtest/ „такмичити се”
ФОНОЛОГИЈА • Нагласак
/ˈekstrækt/ „екстракт”
extract
/ˈɪnsʌlt/ „увреда”
insult
/ˈɪnkri:s/ „повећање”
increase
/ˈrekəd/ „рекорд; запис”
record
/ˈtɔ:ment/ „мучење”
torment
| 13
/eksˈtrækt/ „извући”
/ɪnˈkri:s/ „повећати”
/ɪnˈsʌlt/ „увредити”
/riˈkɔ:d/ „забележити” /tɔ:ˈment/ „мучити”
уџ бе н
ик е
Обично овакве именице и придеви имају нагласак на почетку, а глаголи на крају речи. Знак ˈ испред записаног слога показује да је тај слог најјаче на глашен, да има тзв. примарни нагласак и да се у везаном говору по потреби може употребити као интонацијски нуклеус (в. 9). Знак ˌ који се такође бележи испред слога, али у доњем углу, показује да се ради о наглашеном слогу, али да се он не користи као интонацијски нуклеус. Такав се нагласак назива секундарним. simplification /ˌsɪmplɪfiˈkeɪʃn/ time-table /ˈtaɪmˌteɪbl/
За
во
д
за
Нагласак спојева од по две речи у обичним синтагмама варира и у зависности од смисла у реченици; наглашена може бити било дру га реч, било обе. На пример, cold day /kəuld ˈdeɪ/ или /ˈkəuld deɪ/ „хла дан дан”, black bird /ˈblæk ˈbə:d/ или /blæk ˈbə:d/ „црна птица”. Али, када две речи чине тешњи спој, било у оквиру категоријалне синтаг ме (в. 76C), било у оквиру сложенице (в. 10А3, 72), нагласак је једно струк (single stress). То значи да је увек наглашена само једна, нај чешће прва реч. Тако је код следећих сложеница и група: blackbird /ˈblækbə:d/ „кос” cow’s milk /ˈkaʊz mɪlk/ „кравље млеко” fishing boat /ˈfiʃiŋ bəʊt/ „рибарски чамац” grammar-school /ˈgræmə-sku:l/ „гимназија” Oxford Street /ˈɒksfəd stri:t/ pencil sharpener /ˈpenslˌʃɑ:pnə/ „оштрач за оловке” sandpaper /ˈsændˌpeɪpə/ „шмиргла” sports ground /ˈspɔ:ts graʊnd/ „спортски терен”
Неке речи имају непостојан нагласак – у везаном говору мењају његово место; најчешће им је нагласак на последњем слогу, али ако би се применом таквог нагласка догодило да се нађу два наглашена слога један поред другог, говорник ће померити нагласак на почетак.
14 | ФОНОЛОГИЈА • Нагласак
На тај начин се добије један ненаглашен слог између два наглашена, што одговара ритму енглеског језика. Не изговара се /ˈa:ftəˈnu:n/ испред /mi:l/ нити /ʌpˈstɛəz/ испред /rʊmz/ јер би се тиме добила заредом два наглашена слога (ˈnu:nˈmi:l, ˈstɛəˈrumz). Такве речи зову се речи с двоструким нагласком (double stress), а међу њих спадају:
ик е
Piccadilly /ˈpɪkəˈdɪlɪ/ put on /ˈpʊt ˈɒn/ reddish-brown /ˈredɪʃ ˈbraʊn/ stone-cold /ˈstəun ˈkəʊld/ take off /ˈteɪk ˈɔf/ unknown /ˈʌnˈnəun/ uphill /ˈʌpˈhɪl/ upstairs /ˈʌpˈstɛəz/
уџ бе н
afternoon /ˈaftəˈnu:n/ artificial /ˈɑ:tɪˈfɪʃl/ Belgrade /ˈbelˈgreɪd/ Berlin /ˈbə:ˈlɪn/ Budapest /ˈbu:dəˈpest/ Chinese /ˈtʃaɪˈnɪ:z/ fifteen /ˈfɪfˈti:n/ good-natured /ˈgʊd ˈneɪtʃəd/
за
Отуда, на пример, an afternoon meal /ən ˈɑ:ftənu:n ˈmi:l/ It’s afternoon. /ɪts ˌɑ:ftəˈnu:n/ the upstairs rooms /ðɪ ˈʌpstɛəz ˈrʊmz/ I’m going upstairs. /aɪm ˈgəʊɪŋ ʌpˈstɛəz/.
За
во
д
У енглеском језику ненаглашени слогови најчешће исто времено садрже неистакнуте – кратке и затвореније само гласнике /ə, ɪ, ʊ/. Функционалне речи (заменице, предлози, везници, помоћни глаголи и чланови) обично су кратке – једносложне и при томе ненаглашене. Стога се веома често облици функционалних речи изговарају као тзв. слаби облици (weak forms). Ево списка нај чешћих слабих облика.
7
јаки облик
слаби облик
јаки облик
слаби облик
am /æm/ an /æn/ and /ænd/ are /ɑ:/ as /æz/ at /æt/
/əm/ ˈm /m/ /ən/ /ənd/ anˈ /ən/ /ə/ /əz/ /ət/
is /ɪz/ me /mi:/ must /mʌst/ not /nɒt/ of /ɔv/ shall /ʃæl/
ˈs /z,s/ /mɪ/ /məst/ nˈt /nt/ /əv/ /ʃəl/
a /ei/
/ə/
her /hə:/
/hə, ə:/
ФОНОЛОГИЈА • Ритам
слаби облик
/bɪ/ /bɪn/ /bət/ /kən, kn/ /dʊ, də, d/ /dəz/ /fə/ /frəm/ /həd/ ˈd /d/ /həz, əz/ ˈs /z,s/ /həv, əv/ ˈve /v/ /hɪ, ɪ/
јаки облик
she /ʃɪ:/ should /ʃud/ the /ði:/ them /ðem/ there /ðɛə/ to /tu:/ us /ʌs/ we /wi:/ who /hu:/ will /wil/ would /wud/ you /ju:/
слаби облик
/ʃɪ/ /ʃəd/ /ðə/ /ðəm/ /ðə/ /tə, tʊ/ /əs/ ˈs /s/ /wɪ/ /hʊ, u:/ /wəl/ ˈll /l/ /wəd/ ˈd /d/ /jʊ/
ик е
be /bi:/ been /bi:n/ but /bʌt/ can /kæn/ do /du:/ does /dʌz/ for /fɔ:/ from /frɒm/ had /hæd/ has /hæz/ have /hæv/ he /hi:/
уџ бе н
јаки облик
| 15
За
во
д
за
У ненаглашеним слоговима самогласници могу толико ослабити да се потпуно изгубе. Исто се у свакидашњем говору догађа са сре дишњим сугласником у групи сугласника. Та се појава назива елизија (elision). На пример, I must go /aɪ məs ˈgəʊ/. Слаби облици користе се у разговорном стилу. Спој is not може се скратити као isn’t /ˈɪznt/ или ’s not /znɒt/, are not као aren’t /ɑ:nt/ или ‘re not /əˈnɒt/, а will not као won’t /wəʊnt/ или ’ll not /lnɒt/. Уместо am I not употребљава се aren’t I /ˈɑ:nt aɪ/ или (не књижевно) ain’t I /ˈeɪnt aɪ/.
РИТАМ Ритам (rhythm) је смењивање наглашених и ненаглашених слогова. За енглески језик карактеристично је да код говор ника постоји тежња да се наглашени слогови јаве у приближно једна ким временским размацима. На пример:
8
There was /ðə wəz
a heavy ə ˈhevɪ
bag ˈbæg
that ðət
he ɪ
couldn’t carry. kʊdnt ˈkærɪ/
Наиме, тежи се томе да временски размак између наглашених слогова /he/, /bæg/ и /kæ/ буде прилично уједначен. Да би се то по стигло, ненаглашене слогове између наглашених, чији је број у овом
16 | ФОНОЛОГИЈА • Интонација
случају неједнак (три-један-четири) треба изговарати час брже, час спорије; када је слогова више, изговарају се брже, а када их је мање – спорије. /ðəwəzə ˈh e v ɪ ˈb æ g ðətɪkʊdnt ˈk æ r ɪ/
ИНТОНАЦИЈА У енглеском језику, као и у свим природним језицима све та, поред комбиновања гласова и промена у јачини на гласка, у говору се користе и промене у висини и правцу тона. Такве промене тона – заправо промене у броју трептаја гласних жица у гр кљану – заједно са променама у јачини нагласка, носе извесно експре сивно или граматичко значење и зову се интонација (intonation). Помоћу интонације слушалац сазнаје нешто о говорниковом емо тивном ставу према слушаоцу или теми. За енглески језик је карактеристично да поједине говорне цели не смисаоно и граматички утемељене у исто време имају своје инто нацијске сигнале; пре свега, ту је обавезан нуклеус (nucleus) – нај истакнутији слог у коме се догађа промена правца тона. Значајне су и промене у тону пре нуклеуса, док су појаве иза нуклеуса предвидљиве на основу природе нуклеуса. Нуклеарних тонских праваца има више, а овде ћемо поменути пет: ̀ високосилазни /high-fall/ нискосилазни /low-fall/ ̖ ́ високоузлазни /high-rise/ нискоузлазни /low-rise/ ̗ силазноузлазни /fall-rise/ ̌
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
9
Реченице изговорене са нискосилазним нуклеусом изражавају одређеност, обичну или чврсту констатацију, заповедност, потпуност или завршеност и дају реченоме тежину. ˈPeter has ˈtaken your um̖brella. (I saw him myself.)
Када се тон гласа спушта с веће висине, добија се утисак живо сти и емотивности, односно заинтересованости и топлине. То је висо косилазни нуклеус. ˈPeter has ˈtaken your um ̀brella! (You’ll never get it back.)
Нискоузлазним тоном говорник жели да порекне саговорниково мишљење, било тако што га умирује и разуверава, било што сумња у њега.
ФОНОЛОГИЈА • Интонација
| 17
ˈPeter has ˈtaken your um ̗brella. (So don’t worry.) У нарацији, код саговорника се изазива очекивање шта се да ље догађа. У питањима, оваква интонација испољава став заинте ресованости или чисте упитности. Has ˈPeter ˈtaken your um̗ brella?
Силазноузлазни тон изражава неслагање са саговорником – ис правку, контраст или признање с оградом. ˈPeter has ˈtaken your um̌brella (, but he has left his own).
ик е
У питањима се овако изражава изненађење у вези с питањем претходног говорника.
уџ бе н
Has ˈPeter ˈtaken your um̌brella? (What else could he take?) Високоузлазни тон исказује упитност и чуђење. (‘Peter has taken your umbrella.’) ˈMy um ́brella?’
во
д
за
Високосилазни и нискоузлазни тон могу се комбиновати у окви ру једне тонске групе и тада говорник испољава став уважавања саго ворника, било да му се извињава, са њим саосећа, захвалан му је или молећив према њему.
За
I ̀know Peter has taken your umˌbrella. (So take mine.) Овим сложеним тоном, који се често по својој форми не разли кује од силазноузлазног, изражава се још задовољство и изненађење. У свим поменутим случајевима акценат испред нуклеуса био је висок. Када је акценат на таквим слоговима низак, добија се ин тонација која може да звучи нервозно, осорно или строго, нарочито ако је употребљена у говору с особама које нису присне. Why has ˌPeter ˌtaken your um̗ brella? Питања која почињу помоћним глаголом (в. 118D 2) уобичајено је постављати користећи се узлазном интонацијом. Питања која по чињу упитном речцом (в. 118D 2) исто тако имају узлазну мелодију, али само за прво постављено питање, како би говорник показао да му није намера да критикује или да се меша у туђе послове; остала евен туална питања истог лица могу имати силазни тон.
САСТАВ РЕЧИ
Речи се састоје од јединица званих морфеме (morpheme). Морфеме су најмање језичке јединице које носе значење. На пример, у морфолошкој речи writers, „писци”, „крију” се три мор феме: write са значењем „писати”, -er са значењем „онај који чини” и -s, која означава множину. Морфеме се деле на корене (base) и афиксe (afix). Афикси могу бити деривациони (derivational), када се добијају нове речи (као у речнику), или флективни (inflectional), којима се не мења лексичко, него граматичко значење, па се не добијају нове речи. Део речи који остаје када му се одузме флективни афикс зове се основа (stem). Афикси се такође деле по месту које заузимају у односу на ко рен или основу: на префиксе, који претходе корену или основи, и су фиксе, који им следе. У горњем примеру корен је write, деривациони афикс, односно суфикс јесте -er, а флективни афикс, односно суфикс јесте -s. Деривациони префикс је, на пример, re- у rewrite, „преписа ти” Основа је writer. Не мора свака морфема имати посебан облик. У облику sheep, „овце”, није посебно испољена морфема за множину, па ипак она је ту присутна као појам, што се у контексту често и види (нпр. five sheep, sheep are).
За
во
д
за
уџ бе н
ик е
10А
корен
+
деривациони афикс
лексичка реч
основа
+
флективни афикс
морфолошка реч
префикс
суфикс
морфеме
САСТАВ РЕЧИ
| 19
По свом саставу лексичке речи (lexemes) могу бити:
1 просте (simple), када се састоје само од корена (base) giraffe green lake love make where with
2 изведене (derived), које се састоје од корена и деривационог афикса foolish (fool + ish) misbehave (mis + behave) proposal (propose + al) thirsty (thirst + y)
ик е
3 сложене (compound), које се састоје од два корена blacksmith (black + smith) football (foot + ball) table-cloth (table + cloth) rainbow (rain + bow)
Свим овим лексемама могу се прикључити флективни афикси, којима се не мења лексичко, него граматичко зна чење. Такви су, на пример, наставци за грађење множине, генитива, ступњева поређења, простог претерита итд.
уџ бе н
10B
Mary’s (Mary + ’s) shorter (short + er) walked (walk + ed)
за
На пола пута између морфологије и синтаксе налази се фразеологизам (idiom). То је низ речи који се понаша као јединствена лексичка реч, будући да се до значења идиома не може доћи простим сабирањем значења појединачних речи у саставу фразеологизма, него се то значење мора посебно научити.
За
во
д
10C
live from hand to mouth, „живети неплански”, тј. „од данас до су тра”, а не „живети од руке до уста” fit as a fiddle, „одличног здравља”, тј. „здрав као дрен” а не „кре пак као виолина”