Issuu

МИЛКА БУБАЛО-ЖИВКОВИЋ БОЈАН ЂЕРЧАН ДАРИНКА МАКСИМОВИЋ

уџ бе н

ик е

ГЕОГРАФИЈА СРБИЈЕ

За

во

за

Уџбеник за стручне школе

САДРЖАЈ I

УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

......................................... ............................................ 6

1. Предмет проучавања, подела, значај и место географије у систему наука . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6

САВРЕМЕНE КОМПОНЕНТЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 2. Географски положај Републике Србије и његове компоненте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 3. .Границе, величина територије, државно уређење и државна обележја Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .14 4..Регионалногеографске компоненте у светлу савремених процеса на Балканском полуострву и у Југоисточној Европи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23

ПРИРОДНИ РЕСУРСИ СРБИЈЕ И ЊИХОВ ЕКОНОМСКОГЕОГРАФСКИ ЗНАЧАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 5. Геолошки састав и постанак основних геотектонских целина Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 6. Рељеф панонске Србије и јужног обода Панонског басена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 7. Рељеф планинско-котлинске Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 8. Климатске карактеристике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 9. Воде и водни ресурси Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 44 10. Језера Србије и термоминералне воде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 11. Састав и карактеристике тла Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 12. Биљни и животињски свет Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 13. Заштита, очување и унапређивање природе Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 64 14. Заштићена природна добра у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

СТАНОВНИШТВО СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

15. Антропогеографска обележја и историјат насељавања Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 16. Кретање и територијални размештај становништва Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 17. Миграције становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 18. Структуре становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 19. Демографски проблеми и популациона политика у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 20. Срби у ужем и ширем окружењу (Срби у дијаспори) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

НАСЕЉА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

За

во

за

III

уџ бе н

ик е

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104

21. Постанак, развој и размештај насеља Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .104 22. Подела насеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 23. Економскогеографски фактори развоја и транформације насеља . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 24. Градски центри и њихова улога у регионалној организацији Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 25. Осовине развоја Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 26. Антропогена културна добра и њихова заштита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .127

ПРИВРЕДА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

128

27. Развој и oсновне карактеристике привреде Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 28. Пољопривреда, шумарство, лов и риболов . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 29. Рударство и енергетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 30. Индустрија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 31. Саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151 32. Трговина и туризам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156

ик е

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159

РЕГИОНАЛНЕ ЦЕЛИНЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160

уџ бе н

VII

33. Северна Србија – Војводина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ... . . . . . . .161 34. Шумадија, Велико и Западно Поморавље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 35. Западна Србија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .172 36. Старовлашко-рашка висија и Ибарско-копаонички крај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 176 37. Источна Србија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 38. Јужно Поморавље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 39. Косово и Метохија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188

СРБИЈА И САВРЕМЕНИ ПРОЦЕСИ У ЕВРОПИ И СВЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

194

во

40. Сарадња Србије с другим државама и међународним организацијама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 41. Европска унија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 42. Србија и светско тржиште капитала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

За

VIII

за

Питања за систематизацију . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193

Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . �� 208

УВОД 1. ПРЕДМЕТ ПРОУЧАВАЊА, ПОДЕЛА, ЗНАЧАЈ И МЕСТО ГЕОГРАФИЈЕ У СИСТЕМУ НАУКА Шта је географија? Шта географија проучава? Предмет проучавања географијe

Александрар фон Хумболт (1769–1859). – Немачки је научник и зачетник модерне географије. Дао је основе биогеографије. Проучавао је вулкане и магматизам, као и опадање температуре с порастом надморске висине. Путовао је у Јужну Америку, чије описе је дао с научног гледишта. Бавио се проучавањем и руског простора између Неве и Јенисеја, као и Урала. Пола века је писао своје обимно дело Космос у пет томова, у ком је настојао да објасни природне појаве и процесе.

Шта је литосфера? Шта је атмосфера? Шта је хидросфера? Шта је биосфера?

ик е

уџ бе н

за

За

во

Ератостен (III век пре н. е.). – Био је грчки математичар, астроном, „отац географије”. Ератостен је рођен у Кирени (простор данашње Либије). Написао је дело Географија у три књиге. На основу тог дела сматра се да је и творац те науке. Изложио је историју географије, али је и израчунао обим Земље на основу познатог растојања између Сијене и Александрије. Израдио је прву карту света која се заснива на географској координатној мрежи.

Човек се још у праисторији интересовао за простор који је познавао. Посматрао је своју околину и покушавао је да је упозна и разуме. У старом веку многи научници почели су да проучавају природне појаве, описују их и дају прва објашњења. Тако је Ератостен описао део света који је тада био познат и први је израчунао обим Земље. У периоду великих географских открића (XV и XVI век) мењала су се знања о Земљи. Израђиване су поморске карте, упознавани су нови континенти. Све до XIX века географија је била дескриптивна. Зачетник нове, модерне научне географије био је Немац Александар фон Хумболт. Највећи српски и балкански географ био је Јован Цвијић. Географија је наука која проучава природне и друштвене елементе географске средине. Географска средина је природна средина измењена деловањем човека. То је јединствен комплекс природних и друштвених елемената који су повезани и утичу једни на друге. Стари назив ове науке је земљопис.

Географски омотач је део наше планете. Он обухвата Земљине сфере или делове тих сфера: тропосферу и доње делове стратосфере (атмосферу), горње делове литосфере, хидросферу и биосферу.

Од којиха речи је настала реч географија и шта оне значе?

Као предмет проучавања географије географска средина улази у састав географског омотача Земље. УВОД

У оквиру сфера одвија се органски живот и развој људског друштва, тако да географија има карактер природне и друштвене науке. Неки од природних елемената које проучава географија су рељеф, клима, воде, тло, а друштвени елементи су становништво, насеља и привреда. Задатак и циљ географије веома су комплексни, а састоје се у томе да: – користећи специјалне географске методе изучи све компоненте географске средине, а у тим истраживањима користи и резултате других сродних наука; – утврди законитости развитка географске средине; – истражује узајамне утицаје и односе географских елемената, као и њихов развитак по појединим регионалним целинама; – утврди обим промена и допринесе правилном регулисању узајамних односа природе и друштва, а како би се одржали нормални правци развоја и побољшали услови укупног живота на Земљи.

Дакле, како бисте дефинисали регију?

За

во

Основна подела географије је на: физичку, друштвену и регионалну. Физичка и друштвена географија често се сврставају у једну, општу географију. Општа географија проучава све елементе геопростора. Регионална географија проучава географске елементе на простору који је издвојен по физичким и друштвеним особинама по којима се разликује од осталих простора.

Физичка географија се некада бавила изучавањем географских елемената у простору, одвојено, независно једних од других, без изучавања међусобних веза и међудејстава. Међутим, касније је своја изучавања заснивала на проучавањима природних елемената простора који су у узајамној вези и утичу једни на друге. У склопу физичке географије су: математичка географија, геологија, геоморфологија, климатологија, хидрологија, педологија и биогеографија. Математичка

Јован Цвијић (1865–1927) – Српски je научник који се бавио природном и друштвеном географијом. Докторирао је у Бечу 1893. године, а његова докторска теза ударила је темеље карстологији у свету. Године 1910. основао је Српско географско друштво. Након две године покренуо је часопис „Гласник Српског географског друштва”. Своја знања стечена истраживањем становништва на Балкану применио је приликом утврђивања граница нове државе, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Био је почасни доктор Сорбоне, као и Карловог универзитета у Прагу. Године 1896. постао је дописни члан Српске краљевске академије а од 1899. био је и редовни члан. Од 1921. године до смрти био је председник Српске краљевске академије. Цвијић је био почасни или дописни члан многих географских друштава широм света.

ик е

Подела географије

уџ бе н

Шта чини природне, а шта друштвене елементе неког простора?

географија проучава Земљу као планету, њен облик, кретање у васиони и последице тог кретања. Геологија се бави проучавањем Земље, њеног настанка и процеса који су је обликовали, њеног састава и структуре. Геоморфологија изучава облике рељефа, начин њиховог настанка и развитак. Климатологија проучава климу на Земљи, узроке настанка различитих климатских типова, њене промене, као и утицај климе на делатност људског друштва. Хидрологија проучава воде на Земљи, и то како површинске, тако и подземне. Педологија или географија земљишта проучава распрострањење и особине продуктивног земљишта, а биогеографија проучава распрострањеност биљног и животињског света на Земљи. Друштвена географија проучава човека и људско друштво као најважније факторе и чиниоце на површини Земље. Друштвена географија проучава и међуодносе и међудејства људског друштва и природне основе. Још се назива и антропогеографија и социјална географија. Делатност људског друштва је сложена, тако да се у друштвеној географији јављају посебне научне дисциплине које проучавају разноликости и њихова међудејства. Географија становништва проучава размештај, кретање, различите структуре становништва, као и историјска кретања (миграције) становништва. Географија насеља се бави проучавањем распростањења људских насеља, њиховим положајем, постанком и развојем, морфоло-

за

Географија истражује просторне односе и карактеристике елемената географске средине по појединим територијалним целинама, али и хронолошки. Та чињеница упућује на то да географија треба да утврди не само садашње стање географских елемената већ и њихов будући развоj.

I памћење назива држава, главних градова, река, планина. Наравно да је потребно и то познавати, али не треба на томе да се заснива све географско знање. Много је важније знати како се прожимају и које су везе појава и процеса на Земљи. Треба знати везу између природних и друштвених карактеристика појединих подручја. Познавање природно-географских карактеристика простора користи нам приликом одабира места за градњу куће (какав је рељеф, да ли има клизишта, какви су климатски услови, да ли су близу подземне воде). Приликом градње и позиционирања индустрије у насељима потребно је знати који су доминантни ветрови, који је смер отицања подземних и површинских вода, какав је квалитет земљишта, какви су размештај, квалитет и резерве сировина, каква је саобраћајна доступност радне снаге и др. Путовање у било ком правцу изискује познавање саобраћајница, граничних прелаза и, наравно, оријентацију у простору без обзира на то да ли сте у природи или насељеном месту. Географска знања потребна су нам и за планирање и градњу образовних, сакралних, привредних и других објеката. Планирање и реализација туристичких путовања не могу да се остваре без знања из географије. У свакодневном животу у додиру смо с бројним географским информацијама и знањима, на пример, док пратимо међународни спортски догађај, читамо научнопопуларни часопис или претражујемо странице на интернету.

за

уџ бе н

ик е

шким карактеристикама насеља, као и њиховим функцијама. Економска географија проучава развитак, просторни размештај и организацију примарних, секундарних и терцијарних делатности људских заједница. У друштвену географију спада и политичка географија која проучава утицаје природних и друштвених фактора на политички и територијални развој, границе и уређење државе. Регионална географија има задатак да рашчлани Земљину површину на типичне регије, да правилно проучи удео природних процеса и друштвено-економских утицаја у образовању и преображају регије. Потом је њен задатак да проучи законитости формирања регије, прожимање природних и друштвених фактора унутар регија, које све заједно као мозаик граде Земљину површину.

во

• Подела географије

ГЕОГРАФИЈА

ДРУШТВЕНА

За

ФИЗИЧКА

Математичка географија Геологија Геоморфологија Климатологија Хидрологија Педологија Биогеографија

Географија становништва Географија несеља Економска географија Политичка географија

РЕГИОНАЛНА

Регионална географија света Регионална географија континената

Практична примена географије

Географска знања имају своју примену како у свакодневном животу, тако и у бројним наукама и научним дисциплинама. Географска знања се не своде само на пуко познавање чињеница,

УВОД

Кључне речи: географска средина, физичка и друштвена географија

Резиме

за

Модерна географија, као и друге науке, користи достигнућа и методе других наука (математике, физике, биологије, хемије, медицине). С развојем науке и технологије и у географији је почела све више да се примењује информатика, што је узроковало настанак географског информационог си-

ик е

Значај и место географије у систему наука

стема (ГИС), који знатно олакшава рад с бројним подацима којима баратају географи током истраживања. Осим тога, ГИС олакшава и израду карата. Физичка географија се у својим истраживањима ослања и на друге природне науке, као што су астрономија, геологија, метеорологија, биологија, физика. Друштвена географија се у својим истраживањима ослања на науке које проучавају човека и његову делатност, као што су економија, демографија, социологија, архитектура, историја и друге. Из овога видимо да је географија веома значајна јер чини спону између природних и друштвених наука.

уџ бе н

Данас се све више обраћа пажња на заштиту и чување природе, и то од локалног, регионалног и националног до глобалног нивоа. Да бисмо сачували природу од негативних утицаја и уништавања, треба да је упознамо, а једино ће нам географија помоћи да је сагледамо комплексно.

Резиме

За

во

Непознате речи карстологија – наука о карсту која обједињује физичку спелеологију, биоспелеологију и географију краса географски информациони систем (ГИС) – организован скуп рачунарског хардвера, софтвера и географских података који омогућава ефикасно прикупљање, чување, сређивање географских и свих других информација за један одређен простор, манипулисање њима, њихову анализу и просторно приказивање

Географија је наука која проучава развитак и структуру географске средине. Географска средина представља јединствен систем природних и друштвених елемената. Географија се дели на природну (физичку), друштвену и регионалну. Све географске области и дисциплине су повезане, а веза постоји и између географије и бројних природних и друштвених наука. Географска знања користе се у свакодневном животу. Питања • Шта проучава физичка географија? • Шта проучава друштвена географија? • Чиме се бави регионална географија? • Објасните на једном примеру примену географских знања у свакодневном животу.

САВРЕМЕНE КОМПОНЕНТЕ ГЕОГРАФСКОГ ПОЛОЖАЈА СРБИЈЕ 2. ГЕОГРАФСКИ ПОЛОЖАЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ЊЕГОВЕ КОМПОНЕНТЕ

Шта одређује географски положај неке државе? Какав је географски положај Србије? Географски положај

Географски положај државе представља њен однос према физичко-географским и друштвено-географским чиниоцима важним за њен настанак, развој, као и за безбедност њене територије. Повољност или неповољност положаја одређује се на основу ближих и даљих физичко-географских карактеристика простора, а зависи од историјских, економских, политичких и стратешких околности. У зависности од чинилаца који га одређују, географски положај може да буде апсолутни и релативни. Апсолутни географски положај jе непроменљив и чине га математичко-географски и регионално-географски положај. Географски положај Републике Србије је изузетно повољан, а што показују математички, регионално-географски, као и економско-географски положај. Математички положај је положај у географском координатном систему, помоћу ког одређујемо географску ширину, односно удаљеност одређене тачке на Земљи од екватора на север или југ и географску дужину, односно удаљеност од Гринича (почетног меридијана) на исток или запад. Република Србија налази се између 18º49’13’’ и 23º00’42’’ ИГД и 41º51’05’’ и 46º11’25’’ СГШ.

за

уџ бе н

ик е

Република Србија у данашњим границама као самостална држава настала је после цепања Социјалистичке Федеративне Републикe Југославијe (у првој половини деведесетих година XX века) и референдума у Црној Гори 2006. године којим је изгласано отцепљење Црне Горе од Државне заједнице Србија и Црна Гора. Након отцепљења Црне Горе Србија је остала без изласка на море, дакле Република Србија је континентална држава.

Словенија

Хрватска

За

во

Загреб

Љубљана

Бања Лука

Босна и Херцеговина

Београд Србија

Сарајево Ц. Гора Подгорица

Република Српска Бања Лука

Скопље Северна Македонија

Ф Хе р

ед Сарајево е Бо ра сн ци и а ја

це го в

РС

ин

РС

• Државе настале распадом Социјалистичке Федеративне Републике Југославије

С АВРЕМЕНE

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

18º49'

уџ бе н 41º51'

23º00'

за

• Математички положај Републике Србије

планинска. Према планинским венцима који се издижу на територији Србије, она је динарска, карпатско-балканска и родопска. Након издвајања Црне Горе 2006. године Србија је изгубила излаз на море, што је велики недостатак њеног географског положаја. Релативни географски положај је променљив и чине га економско-географски и саобраћајно-географски положај. Економско-географски положај је релативан, односно променљив. Светска политичка и економска дешавања утичу на мењање економско-географског положаја. Он није у складу с природним и друштвеним потенцијалима Републике Србије, него је знатно лошији након рат-

Пронађите на географској карти и покажите крајње тачке Републике Србије.

ик е

Паралела од 45º СГШ, која полови северну полулопту на два дела, пролази кроз град Руму, у Срему, на северу Републике. Према томе, Србија се налази у средишњем делу северног умереног појаса. Нешто је ближе екватору него Северном полу, јер је већи део територије Србије смештен јужно од паралеле од 45º СГШ. Најсевернија тачка Србије налази се близу граничног прелаза Келебија (код Суботице – граница Србије и Мађарске). Најисточнија тачка је Сребрна глава на Старој планини, на граници Србије и Бугарске. Најјужнија тачка је код насеља Растелице (општина Гора), на граници према Северној Македонији, а најзападнија тачка је код Бездана, на тромеђи Србије, Мађарске и Хрватске.

46º11'

За

во

Регионално-географски полoжај веома је сложен, али и разноврстан, што омогућава развој многих привредних грана. Највећи део Србије налази се на Балканском полуострву, те је она балканска земља. Северни део територије Србије, Војводина, налази се на простору средње Европе, односно на простору Панонске низије, тако да је средњоевропска или панонска. Србија је и подунавска земља јер важна европска река, Дунав, протиче дужином од 588 km кроз њу или је погранична река. Већи део земље је планинског карактера, тако да се може окарактерисати и као

II низводније у Дунав се улива и Велика Морава. Долине те три реке веома су значајне, јер њима воде друмске и железничке саобраћајнице од међународног значаја. Дуж њих трасирани су значајни паневропски саобраћајни коридори. Коридор X прелази преко наше земље, а повезује централну и југоисточну Европу с Малом Азијом и Блиским истоком. Наведени коридор полази из Салцбурга (Аустрија), а потом, пратећи долину реке Саве, иде преко Љубљане, Загреба и Београда. На простору Србије спајају се његови краци. Од Будимпеште до Београда протеже се један крак овог коридора (Xb). Од Београда до Ниша Коридор X је трасиран долинама Велике и Јужне Мораве. Код Ниша се рачва на два крака, од којих један иде ка Софији (Xc) а други ка Солуну. За трасирање Коридора X искориштене су долине Саве, Дунава, Велике Мораве, Нишаве и Јужне Мораве, што су и главне саобраћајне окоснице наше земље. Од великог значаја за простор Републике Србије је и ток Дунава, јер се њиме пружа Коридор VII. Преко Дунава и канала Рајна–Мајна–Дунав успостављена је пловна веза између Северног и Црног мора, дуга око 3.500 km, веза економски високоразвијеног севера и запада Европе и каспијско-кавкаског и црноморског региона, који има изузетна природна богатства (нафта, гас, руде, минерали). Србија и српско Подунавље су спона, али и простор где се укрштају два значајна коридора (X и VII), и то на простору главног града Србије,

За

во

за

уџ бе н

ик е

них дешавања деведесетих година XX века, као и економских промена у последње две деценије. Економско-географски положај може да буде много повољнији због доброг саобраћајно-географског положаја. Простор Балкана, на ком се налази наша земља, представља природан мост између високоразвијених земаља западне и средње Европе и нафтом богатих земаља југозападне Азије и североисточне Африке. Копненим саобраћајем (друмским и железничким) простор Србије повезује западну и средњу Европу с Медитераном и југозападном Азијом. Речним саобраћајем повезује западну, средњу и северну Европу с југоисточном и источном Европом, као и с југозападном Азијом и осталим деловима света. Код главног града, Београда, Сава се улива у Дунав, а нешто

• Значајни паневропски коридори на простору Србије и околних држава

С АВРЕМЕНE

КО М П О Н ЕН Т Е Г Е О Г РАФ С КО Г П ОЛ ОЖ А ЈА

СРБИЈЕ

ик е

них страна, које су се могле уочити и кроз историју српске државе, без обзира на то у којим границама је била. Различити страни интереси укрштали су се на њеном простору. Српски народ се вековима борио да би сачувао и задржао овај простор, који је повољан и добар с економско-географског становишта. Како је стратешки значајан, стално морамо да мислимо на очување слободе и територијалног интегритета за наше потомке.

уџ бе н

Београда. Код Београда, у Сурчину, налази се највећи аеродром у Србији, тако да се с поменутим коридорима укрштају и линије ваздушног саобраћаја. Економско-географски положај Србије у будућности би могао да буде знатно повољнији, али то умногоме зависи од економске ситуације и спољнополитичких односа у свету. Изградњом ауто-пута Београд – јужни Јадран (коридор XI) знатно би се побољшао економско-географски положај Србије. Поред свих предности, положај Србије има и својих негатив-

На Другој паневропској саобраћајној конференцији, одржаној од 14. до 16. марта 1994. године, утврђено је девет коридора. Потом је 1997. године на конференцији европских министара саобраћаја у Хелсинкију додат и Коридор X. Мрежа паневропских коридора показује тежњу да се интегрише континент и да се превазиђу поделе наслеђене из времена „Хладног рата”, а у перспективи да се појачају евроазијске саобраћајне комуникационе и енергетске везе. Чак шест од укупно десет коридора пролази кроз југоисточну Европу. То су коридори: IV, V, VII, VIII, IX и X. У перспективи је и Коридор XI, који се протеже од Темишвара, преко Вршца, Београда, Чачка, Пожеге, Подгорице и иде до Бара, а морским путем ће преко Јадрана бити повезан с Баријем у Италији. Његова изградња је у току.

за

Кључне речи: координате, балкански, панонски и подунавски положај, паневропски саобраћајни коридори

За

Резиме

во

Непознате речи интегритет – потпуност, целовитост, целокупност, неповредивост, неприкосновеност

Србија се налази у средишњем делу северног умереног појаса. Већи део територије је на Балканском полуострву, а мањи део је у Панонској низији. Кроз Србију протиче Дунав дужином од 588 km. За саобраћајно-географски положај од великог значаја су долине Велике, Западне и Јужне Мораве, Нишаве и Дунава, кроз које пролазе важни међународни саобраћајни правци. Политички, тј. војностратегијски положај наше земље није повољан, јер су се вековима на нашем простору сукобљавали интереси страних сила. Питања • Шта представља географски положај? • Шта чини апсолутан географски положај и какав је апсолутан географски положај Србије? • Шта чини релативан географски положај и какав је релативан географски положај Србије? • Која значајна паралела пресеца нашу земљу? Пронађите је на карти. • Продискутовати с професором о повољним и неповољним аспектима географског положаја Србије.

III ?

Где се налази Власинско језеро и која му је намена?

За

во

за

уџ бе н

ик е

Слано земљиште углавном се јавља у Војводини, где је иначе мање падавина, посебно на просторима Бачке и Баната, а подземне воде су близу површине. При капиларном издизању вода износи соли на површину, потом у топлом и сушном периоду вода испари и на површини остају извесне количине соли, које дају беличасту боју земљишту. На таквом земљишту не могу успевати ратарске културе, а и травна вегетација је веома оскудна. Атипска земљишта су неразвијена, а у њих спадају: алувијална, елувијална, делувијална, еолска и антропогена. Алувијална земљишта настају таложењем речних наноса шљунка, песка и муља. Формирају се дуж токова великих равничарских река. Ако се састоје од финог муља, веома су плодна. Периодичне поплаве обогаћују их органским и неорганским материјама. Ово периодично „природно ђубрење” и близина изданске воде утичу на плодност алувијалног земљишта. Алувијално земљиште погодно је за гајење поврћа, крмног биља, кукуруза, тополе и других култура које подносе више влаге.

различитих димензија. Ако се то камење таложи на месту распадања, на хоризонталној површини, настају елувијална земљишта. Ако се камење транспортује низ падине и потом таложи у подножју, настају делувијална земљишта. Оваква земљишта јављају се у планинским крајевима. Немају никакав производни потенцијал. Подложна су бујицама и наглом спирању. Еолска земљишта обухватају песковито тло у Војводини и на мањим површинама у Подунављу на уласку у Ђердапску клисуру и изласку из ње. Малобројне су биљке које успевају да створе нешто хумуса у површинском слоју и да својим корењем постепено вежу песак. Антропогена земљишта настала су битним променама примарних педогенетских карактеристика земљишта. Човек свесним и дуготрајним радом, применом механизације и хемијских ђубрива мења природне одлике земљишта и прилагођава их својим потребама.

Наведите реке дуж којих настају алувијална земљишта.

• Алувијално земљиште

Елувијална и делувијална земљишта настају као последица физичког распадања стена. Ова земљишта састоје се од камења П РИРОДНИ

РЕСУРСИ

СРБИЈЕ

Економскогеографски значај

Земљишта имају одређену плодност, која зависи од физичких и хемијских особина. Које културе успевају на неком зељишту, зависи управо од тих особина. Чернозем и црница су најплоднија земљишта, на којима успевају житарице, као и неке индустријске биљке, као што су сунцокрет, шећерна репа. На подзолима успевају житарице које подносе и ниже температуре (раж), као и кромпир. На црвеници успевају винова лоза и дуван.

И Њ И ХО В Е КО Н О М С КО Г Е О Г РАФ С К И З Н АЧ А Ј

• Типови земљишта у Србији

за

Кључне речи: тло, педогенетски фактори, типови тла

уџ бе н

ик е

Осим од природних својстава, плодност земљишта зависи и од начина обраде. Применом агротехничких мера човек повећава плодност земљишта. Међутим, неправилним коришћењем може се смањити плодност земљишта и оно се може исцрпсти. Земљиште је обновљив природни ресурс, али то не значи да не треба да га пазимо. Процес његове обнове траје веома дуго, а деградација је врло брза. Ширењем насеља пак губе се велике површине плодног земљишта, као и изградњом индустријских зона, што је последњих деценија карактеристично за насеља на простору Војводине, где су и најплоднија земљишта.

Резиме

За

во

Непознате речи педологија – наука која проучава земљишта деградација земљишта – смањење плодности земљишта изазвано погоршањем његових својстава услед измене услова образовања земљишта или привредне делатности човека агротехничке мере – примена савремених научних достигнућа из области хемије, биологије и механизације на обрадиво земљиште, и то са циљем да се његова плодност повећа, а самим тим и принос

Тло или земљиште настаје под утицајем више фактора, геолошке подлоге, климе и биљног и животињског света. Осим њих, рељеф са својим нагибом, експозицијом, такође утиче на тло. Србија има велики број типова земљишта. Они су према степену развијености подељени у две велике групе. Развијена земљишта називају се типска, а она у почетним фазама развоја су атипска. Најплоднији тип земљишта је чернозем. Земљишта која захватају значајне површине у Србији су смонице, гајњаче и подзоли. Питања • Који фактори утичу на формирање различитих типова земљишта? • Који типови земишта се могу користити за пољопривредну производњу? • Каква земљишта могу да буду у речним долинама? • Како се најбоље могу заштитити елувијална и делувијална земљишта? • Како човек утиче на земљиште? • Наведите неке култивисане биљке које успевају на одређеним земљиштима.

III 12. Биљни и животињски свет Србије Која природна вегетација је најзаступљенија у вашој средини и зашто? Које дивље животиње сте видели у вашој околини? Биљни свет Србије

за

За

во

• Багрем

уџ бе н

ик е

Биљни свет Србије је разноврстан. По броју биљних врста Србија је међу богатијим земљама у Европи. Велика разноврсност биљака последица је разноврсних природних услова услед специфичног географског положаја, састава тла, надморске висине, експозиције, дисецираности и нагиба рељефа, као и различитих климатских карактеристика. Србија има око 3.200 различитих биљних врста и око 600 биљних заједница којих има само овде. На разноврсност биљних врста Србије утицале су и историјска и географска прошлост, те се на нашој територији јавља велики број реликтних и ендемичних врста, којих нема у другим земљама Европе. Постоје разлике у биљном свету у појединим деловима Србије. Издвајају се две биљногеографске области: Панонска и Планинска. На простору Панонске области постоје разлике између дна и обода Панонског басена. Аутохтона вегетација дна Панонског басена је степска вегетација. За шумске заједнице нема довољно падавина, тако да се шуме јављају само поред река, где успевају шуме врбе, тополе, а на неким местима има и шума јове и багрема, као и барске вегетације. Багрем успева и на нешто вишим тереним, на лесним заравнима и пешчарама. Међутим, ка Посавини и јужном

ободу Панонског басена има нешто више падавина. Травну вегетацију постепено замењују шуме храста лужњака. Храстове шуме јављају се и у Шумадији, која је добила назив по некада густим шумама на том простору. У вишим деловима обода Панонског басена јављају се и букве. Шуме су заступљене и на Фрушкој гори и Вршачким планинама. На Фрушкој гори су велики комплекси под шумама липе. У ритовима има читавих комплекса засађених тополом, која се користи у индустрији целулозе.

• Букова шума

П РИРОДНИ

РЕСУРСИ

СРБИЈЕ

Зашто се баш топола сади за потребе индустрије целулозе?

Данас је мало простора у Панонској области с аутохтоном степском вегетацијом. Таквих простора има уз жбуновите појасеве поред путева, на неким просторима пешчара у Војводини, као и на слатинастим просторима. Аутохтона вегетација замењена је култивисаним биљем. Често се Панонска област назива и житницом Србије. С обзиром на плодност тла, које има велики потенцијал, уз улагање у наводњавање, приноси култивисаног биља могли би да буду и знатно већи. Биљни свет Планинске области је разноврстан због климатских услова (веће количине падавина) и разноврсности земљишта. У планинским регијама јавља се зоналност вегетације. Планинску

И Њ И ХО В Е КО Н О М С КО Г Е О Г РАФ С К И З Н АЧ А Ј

Бела бреза Изградњом акумулације Власинског језера на простор Власине је стигла бела бреза. Мештани кажу да је стигла из махале Метлике и за кратко време је постала симбол целе Власине. Од беле брезе користи се све сем корена. Ово дрво је изузетно богато соком, који се цеди из дрвета у пролеће. Сок од беле брезе врло је здрав напитак. Користи се за чишћење организма. Сок је богат минералима, витаминима Бе и Це, као и биљним шећером. Једно стабло може даˆ да и до 100 литара сока. Лист брезе користи се за чај. Кора дрвета је добра за потпалу а гране за прављење метли за чишћење лишћа. За Русе бреза представља чисто дрво које дому доноси срећу.

Животињски свет Србије

за

уџ бе н

ик е

Животињски свет у Србији веома је разноврстан и богат. Животиње су покретљиве и тешко их је везати за једно место. Међутим, и поред тога могу се издвојити две фаунистичке области у Србији, које су веома повезане с биљним светом. Тако да се издвајају Панонска и Планинска фаунистичка област. Животињски свет Панонске области доста је измењен разоравањем степске вегетације и обрадом њива. Бројне су врсте које човек гаји. Но, осим животиња које човек узгаја, на простору ове регије живи велики број дивљих животиња. Ту су зец, лисица, вук, дивља свиња, јелен, срна, бројне врсте птица, гмизаваца, глодара, инсеката итд. На простору ове регије су значајна орнитолошка подручја: Горње Подунавље, Фрушка гора, Палићко језеро, Лудашко језеро, Царска бара, Слано Копово, Делиблатска пешчара и Обедска бара. Од птица, овде живе шљука, препелица, фазан, у мочварним подручјима гуска, пловка. У северном делу Баната на степским подручјима живи најтежа европска птица, велика дропља. Мужјак достиже тежину и до 21 kg а распон крила му је и до 2,5 m. Животињски свет Планинске области веома је разноврстан. Фауну листопадних и четинарских шума карактеришу бројне

За

во

биљну област срећемо на висинама већим од 600 m, или 800 m. Она зависи од земљишта, висине планина, али и од експозиције. На истој планини смена вегетационих спратова није на истој висини с осојне и присојне стране. До висине од 600 m или понегде до 800 m је појас храстових шума, којих има у перипанонском и нижем планинском простору. Изнад те висине је појас букових шума (800–1.500 m), где су ниже температуре и веће количине падавина. Букове шуме углавном постепено прелазе у четинарске шуме. Најпре се јавља мешавина букве и јеле, да би постепено спрат мешовитих шума прешао у спрат чистих четинара на висинама 1.500–1.800 m. На том спрату доминирају јелове и смрекове шуме. Поред њих, има и ретких примерака панчићеве оморике, мунике и молике, четинара који су преживели ледено доба и очували се у неприступачним деловима Таре, Голије и других планина у западној и јужној Србији. Неретко се шуме простиру и до око 1.800– 2.000 m. Изнад је жбунаста вегетација, која прелази у планинске пашњаке или планинске сувати. Највиши планински врхови, као на Проклетијама или Шар-планини, голи су и без вегетације због оштре планинске климе.

Како утиче екпозиција на смену вегетационих спратова?

• Велика дропља

III

• Бела кања, степски соко и белоглави суп су неке од угрожених и заштићених врста лешинара у Србији.

доњим токовима, речне воде су топлије и мирније. У њима живи тзв. бела риба из породице шарана. Поред шарана, у овим водама живе мрена, буцов, клен, укљева, смуђ, гргеч, сом, кечига и друге. У Дунаву, поред осталих риба, живе и јесетра и моруна.

Реликтне и ендемичне врсте

ик е

Реликтне врсте су сведочанство некадашње флоре и фауне. Углавном су таква станишта у неким заштићеним просторима, у клисурама, кањонима или на неким високопланинским пределима. На тим просторима су успели да се одрже од далеке геолошке прошлости до данас. Ђердапска клисура је станиште реликтних врста из терцијара – мечје леске, Панчићевог маклена, кавкаске липе, јоргована, руја или тисе. У Националном парку Тара, на простору средњег тока реке Дрине је станиште Панчићеве оморике, чије порекло је исто из терцијара. Из овог периода воде порекло и врсте борова муника и молика, чија су станишта на Шар-планини и Проклетијама. Глацијални реликти су троцветно сито или алпска врба. У пешчарама и слатинама Панонске низије и у нижим деловима источне Србије и данас се могу наћи реликтне врсте настале у периоду нешто топлије и суве климе после леденог доба (банатски божур у Специјалном резервату природе „Делиблатска пешчара”). У Србије је око 8% ендемичних врста флоре Србије. Највише је ендемичних врста на Проклетијама, Шар-планини, Коритни-

уџ бе н

за

За

во

Белоглави суп Ова ретка птица је почетком последње деценије XX века била пред изумирањем. Године 1990. на територији Увачког језера живело је само 7 јединки. Године 1994. основан је Фонд за заштиту птица грабљивица „Белоглави суп” и отворено је хранилиште, на које се износе тела угинулих животиња и животињски отпад из кланица. Годишње се изнесе више од 50 тона хране за белоглавог супа. Захваљујући томе бројност белоглавог супа повећала се на готово 70 парова, односно око 300 јединки. Тако је колонија ове птице постала једна од већих на Балкану.

дивље животиње. Карактеристичне врсте су: јелен, срна, куна, вук, дивља свиња, змије и други гмизавци. Птичији свет је богат и могу се срести јастреб, соко, сова, врана, детлић. Значајна орнитолошка подручја у Планинској области су: Бељаница, Ресавска клисура, Злотска река, Шар-планина и друге. Опстанак појединих врста лешинара (бела кања, орао брадан или суп старешина) угрожен је радом човека, који је негативно утицао на њихова станишта. Дуготрајним мерама заштите пак човек је успео да повећа број јединки белоглавог супа у специјалним резерватима природе „Клисура реке Трешњице” и „Клисура реке Увац”. У четинарским шумама живе медвед, рис, хермелин, веверица, од птица тетреб и детлић, а од гмизаваца је змија шарка чест становник. Рис је посебно карактеристичан за подручје Косова и Метохије и источне Србије. Он је законом заштићен као природна реткост. Мрки медвед настањује подруче националних паркова Тара и Шар-планина и на подручју Проклетија, али мигрира и ка источнијим подручјима, ка копаоничким планинама, Голији и Златару. Високопланински пашњаци и камењари пружају оскудне услове за живот животиња. Зиме су сурове, лета кратка, влажна и прохладна. Овде живи снежна кока, мрмот, црни даждевњак. Хладне и брзе планинске реке свих сливова имају велико богатство рибљег фонда (пастрмка, мрена, клен, кркуш). У средњим и

П РИРОДНИ

РЕСУРСИ

СРБИЈЕ

И Њ И ХО В Е КО Н О М С КО Г Е О Г РАФ С К И З Н АЧ А Ј

ик е

Кључне речи: биљке, животиње, реликти, ендемити

Непознате речи реликт – животиње или биљке које су у саставу савременог биљног или животињског света као остаци фауне и флоре минулих геолошких раздобља ендеми – врсте биљака и животиња чије је распрострањење строго ограничено на одређену област орнитологија – наука о птицама дисециран – рашчлањен аутохтоне биљне врсте – врсте биљака које су се у процесу еволуције јавиле у одређеном подручју и, за разлику од алохтоних, живе у њему и данас

Резиме

во

Економскогеографски значај је вишеструк. Биљке и животиње представљају важне елементе природне средине. Без ова два елемента нема ни опстанка човека на планети. Биљке и животиње имају веома велики значај у исхрани људи. Самоникло биље (самоникле воћке, медоносне биљке, лековито биље)

уџ бе н

Економскогеографски значај

расте у природи неподстицано хемијским средствима, тако да је мање затровано. Дивље животиње хране се незагађеном храном у природи, тако да је месо ових животиња здравије. Шуме представљају сировину дрвне индустрије, али треба бити пажљив и очувати шумски фонд пошумљавањем, јер су шуме плућа наше планете. Неки облици туризма могу се развијати на основу биљног и животињског света (посматрање птица, ловни туризам). Међутим, потребно је пазити на опстанак свих животињских врста. Нестанак једне врсте изазива поремећаје у природној равнотежи и у ланцу исхране, што може утицати на нестанак и неких других врста.

за

ку, Паштрику, Копаонику, Старој и Сувој планини и на Тари, Златибору, у долини Лазареве реке и у Сићевачкој клисури. Наведене високе планине имају и ендемичних и реликтних врста животињског света. На врховима појединих планина као ендемити јављају се волухарице, неке врсте скакаваца, пужеви... Глацијални реликти су снежна кока и неке врсте инсеката.

За

На територији Србије биљни и животињски свет је подељен на две области: Панонску и Планинску. Ове области последица су различитих климатских услова, рељефа, и делимично богатства воде. У Панонској области је мало аутохтоних биљних врста, које су углавном заступљене поред путева и на ивицама насеља. Аутохтону вегетацију замениле су биљне културе. Промене вегетације имале су утицаја и на животињски свет. У Планинској области веће су површине под аутохтоном шумском вегетацијом, а и остали биљни свет је разноврснији. С повећањем надморске висине смањује се вегетација, односно јављају се вегетациони спратови. Поједине биљне заједнице, а посебно шумске, имају и свој животињски свет. Питања • Који фактори утичу на настајање разлика у вегетацији? • Где су значајна станишта птица у Србији? • Каква је разлика између животињских светова Панонске и Планинске области? • Којој биљној области припада простор на ком ви живите и које су доминантне животиње? • Где су се углавном задржале реликтне и ендемичне врсте? • Који су проблеми животиња које настањују простор култивисане вегетације?

III 14.

Заштићена природна добра у Србији Какав је однос према природи код нас? Да ли знате неко заштићено подручје у вашој околини? у Београду, а има своја одељења у Новом Саду, Нишу и Приштини. Прво решење о заштити, које је Завод донео 1949. године, односи се на заштиту водопада Мала и Велика Рипаљка на Озрену, недалеко од Сокобање. Тако су у том почетном периоду примене Закона заштићени објекти живе

уџ бе н

ик е

Заштита природе као организована стручна активност на садашњем простору Србије потиче још из 1874. године, када су заштићене природне вредности Обедске баре. Данас активностима на заштити природе руководи Завод за заштиту природе, који је основан 1948. године са седиштем

Дефиниција заштићеног природног добра

Национални парк

Национални парк представља простор високих вредности у погледу очуваности, сложености грађе и биогеографских обележја, с разноврсним изворним облицима флоре и фауне и културноисторијским вредностима. Национални парк заузима површину од најмање 2.000 ha и представља изузетну природну целину од националног значаја.

Парк природе

Парк природе је предео добро очуваних природних својстава на којима нису запажене веће деградационе промене.

Предео изузетних одлика

Предео изузетних одлика је релативно мање подручје живописних пејзажних обележја и ненарушених примарних вредности.

во

За

Строги резерват природе

за

Заштићено подручје

Строги резерват природе је изворни или незнатно измењен део природе, заштићен на основу запаженог састава и одлика биљних и животињских врста као делова екосистема првенствено намењених очувању генетског фонда.

Специјални резерват природе

Специјални резерват природе представља резерват природе у ком је изражена једна или више природних вредности које треба посебно штитити, пратити или усмеравати.

Споменик природе

Споменик природе су природни објекат или појава репрезентативних геолошких, геоморфолошких, хидролошких, ботаничких и других обележја, атрактивног и маркантног изгледа или необичног начина појављивања, као и људским радом формирана ботаничка вредност посебног значаја.

Заштићено станиште

Подручје које обухвата један тип природних станишта значајних за очување једне популације дивљих врста и њихових заједница или више типова природних станишта значајних за очување више популација дивљих врста и њихових заједница.

П РИРОДНИ

РЕСУРСИ

СРБИЈЕ

И Њ И ХО В Е КО Н О М С КО Г Е О Г РАФ С К И З Н АЧ А Ј

• Национални парк Тара

уџ бе н

ик е

Јосиф Панчић има велики значај за изучавање ботанике на простору Кнежевине Србије. Рођен је 1814. године у Винодолу, у Хрватској (простор Аустроугарске монархије). Био је лекар, ботаничар и први председник Српске краљевске академије. Основну школу завршио је у Госпићу, у Лици, а гимназију у Ријеци и Загребу. У Пешти је завршио Медицински факултет. Као лекар је радио у Банату, где је прикупљао биљке Карпата и Делиблатске пешчаре. Године 1855. чуо је приче да у западној Србији постоји посебна врста четинара. После десет година добио је гранчицу тог четинара, а тек након још десетак година (око 1875. године) пронашао је на Тари четинар који је по њему назван Панчићева оморика. Јосиф Панчић умро је 1888. године. Највиши врх Копаоника носи име по овом великом научнику. На самом врху налази се маузолеј у који су 1951. године, због његове љубави према овој планини, пренесени посмртни остаци Јосифа Панчића.

• Национални парк Копаоник

за

зуђен рељеф, плодно земљиште, богат и разноврстан биљни и животињски свет), али и културних вредности, на предлог Завода за заштиту природе Србије, комитет UNESCO-а је у оквиру Парка природе Голија прогласио Резерват биосфере Голија–Студеница, површине 53.804 ha. Према класификацији Међународне асоцијације за заштиту природе, Заовине (на планини Тари) су предложене за пету категорију заштићених подручја и будући резерват биосфере Дрина. Предели изузетних одлика су: клисура реке Градац, долина Пчиње, Овчарско-кабларска клисура, Мируша, Суботичка пешчара, Велико ратно острво на Дунаву код Београда, Космај, Авала и још осам локалитета. Специјални резервати природе су: Увац, Слано Копово, Делиблатска пешчара, Лудошко језеро, Засавица, Тителски брег,

За

во

и неживе природе, чиме су изражени јединство и јединственост природе Србије. На територији Србије законом су заштићена 464 подручја од посебног значаја за очување и унапређење природе: 5 националних паркова, 17 паркова природе, 16 предела изузетних одлика, 71 строги и специјални резерват природе, 325 споменика природе (253 споменика природе ботаничког карактера и 72 геолошког и хидролошког карактера) и три заштићена станишта. Национални паркови су: Фрушка гора, Ђердап, Тара, Копаоник, Шар-планина. Паркови природе су: Стара планина, Голија, Сићевачка клисура, Палићко језеро, клисура Милешевка, Шарган – Мокра гора, као и још 11 локалитета. Због изузетне очуваности изворних природних (многобројни извори, развијена густа речна мрежа, ра-

III

• Специјални резерват природе – река Увац

Просторним планом Републике Србије за период од 2010. до 2020. године утврђено је да би до 2020. године под законском заштитом требло да буде 12% територије наше државе.

уџ бе н

ик е

Ковиљско-петроварадински рит, Царска бара, бифуркација реке Неродимке и још 12 локалитета. Укупна површина заштићених подручја износи 518.200 ha, што чини 5,86% територије Србије и сврстава је у европске земље с малим уделом простора под заштитом природног наслеђа.

Кључне речи: национални парк, парк природе, предео изузетних одлика, резерват природе, споменик природе и заштићено станиште

во

Резиме

за

Непознате речи резерват биосфере – подручје копнених и обалних екосистема, који су међународно признати унутар УНЕСКО-вог програма за приказивање уравнотеженог односа између људи и природе. То су подручја у којима важе три основна циља: очување природне баштине, биоразноликост одрживог развитка и научна истраживања и праћење.

За

Заштићено је око 6% укупне површине Србије, а планирано је да се до 2020. године удвостручи површина заштићеног подручја. Заштићена су 464 подручја, која имају различит облик заштите, од националних паркова, паркова природе, специјалних резервата природе, строгих резервата природе, предела изузетних одлика, споменика природе до заштићених станишта. Заштићене су и биљне и животињске врсте, као и покретна природна документа.

Питања • Када је почела заштита природе у Србији? • Када је издато прво решење о заштити природе у Србији и шта је тада заштићено? • Запамтите дефиниције заштићених подручја. • У чему је разлика између заштићених подручја у Србији? • Које врсте заштићених природних добара у свом окружењу познајете?

П РИРОДНИ

РЕСУРСИ

СРБИЈЕ

И Њ И ХО В Е КО Н О М С КО Г Е О Г РАФ С К И З Н АЧ А Ј

ПИТАЊА ЗА СИСТЕМАТИЗАЦИЈУ П риродни

ресурси Србије и Њ И Х О В ЕКОНО М СКО Г ЕО Г РА Ф СКИ ЗНАЧА Ј

III

во

за

уџ бе н

ик е

1. Шта су природни ресурси Србије? 2. Како се деле стене према постанку? 3. Помоћу карте у уџбенику и физичко-географске карте Србије опишите положај, правац пружања тектонских раседа, веначних планина и положај громадних планина у нашој земљи. 4. Опишите елементе рељефа у Панонском басену и јужном ободу Панонског басена. 5. Помоћу физичко-географске карте опишите положај свих планинских целина Србије. 6. Наведите карактеристичне планине и котлине за сваку планинску целину. 7. Који планински предео се одликује већим пространством површинских и подземних крашких облика рељефа? 8. Опишите одлике климе у Панонском басену. 9. Које су одлике умереноконтиненталне климе у највећем делу наше земље? 10. Зашто Метохијска котлина има измењеносредоземну климу? 11. Шта све чини водно богатство Србије? 12. Помоћу физичко-географске карте пронађите и опишите реке Србије које припадају црноморском, јадранском и егејском сливу. 13. Каква су по постанку језера Србије? 14. Која језера су стављена под међународну заштиту и зашто? 15. Који је привредни значај вода Србије? 16. Опишите процес настанка земљишта. 17. Наведите и опишите поједине врсте тла заступљене на простору наше земље. 18. Шта је карактеристично за флору и фауну Панонске области? 19. Од чега зависи распрострањеност биљног света у Планинској области? 20. На физичко-географској карти Србије пронађите заштићена подручја наведена у овом уџбенику. Дајте и своје примере заштићених подручја која сте посетили!

За

Теме за израду ученичких семинарских радова, реферата, презентација – Крашки рељеф Србије; Пећине Србије – природно богатство и део туристичке понуде – Реке Србије – неискоришћено богатство (производња електричне енергије, пловидба, туризам) – Коришћење подземних вода – од римских, турских купатила, савремених бања до коришћења геотермалне енергије – Национални паркови Србије – Направите презентацију о заштићеним подручјима у вашој локалној средини.

VII 38.

Јужно Поморавље Зашто Jужно Поморавље има велики саобраћајни значај за Србију? Географски положај, границе и простирање Јужног Поморавља

ик е

Јужно Поморавље простире се на северу до Сталаћке клисуре и Гледићких планина, на југу до Скопске Црне Горе и границе са Северном Македонијом, на истоку до државне границе према Бугарској (од тромеђе Србије са Северном Македонијом и Бугарском до Руј-планине) и на западу до Копаоничких планина и Косовско-ме-

тохијске регије. Површина Јужног Поморавља је око 12.100 km2. У оквиру Јужног Поморавља издвајају се следеће микрорегије: Власина, Крајиште, Добрич, Јабланица, Ветерница, Пољаница, Пуста река... Пронађите наведене микрорегије на карти.

уџ бе н

Природне карактеристике

За

во

за

Геолошка грађа. – У геолошкој грађи Јужног Поморавља доминирају палеозојске стене. Поред њих има и вулканских стена с источне и са западне стране Јужне Мораве. Рељеф. – Ову регију чине планине које припадају Српско-македонској маси. На простору Власине и Крајишта доминирају планине средње висине: Бесна кобила, Дукат, Стрешер, Чемерник, Варденик, Милевска планина, Грамада, Бабичка гора. Планински масиви одвојени су речним долинама с клисурама и котлинама. Са западне стране Јужне Мораве издижу се планине: Кукавица, Радан, Соколовица, Видојевица, Пасјача и Велики и Мали Јастребац. Између њих реке су усекле своје долине. Окосницу Јужног Поморавља чини река Јужна Морава са својим притокама. Долина Јужне Мораве је композитна, изграђена од више котлина и клисура. Веће котлине су Врањска, Лесковачка и

• Јужно Поморавље

184

РЕГИОНАЛНЕ

ЦЕЛИНЕ

СРБИЈЕ

• Део тока Нишаве кроз Ниш

Зашто се јављају бројни термоминерални извори на простору Јужног Поморавља?

• Власинско језеро

за

уџ бе н

ик е

шка Бања. Врањска Бања има изворе чија је температура и виша од 96 °C. После исландских гејзира то је највиша температура воде у Европи. Вода Нишке бање спада у најрадиоактивније у Србији. Њену лековиту воду користили су још Римљани, који су у близини Ниша саградили и Медијану – насеље за одмор с летњиковцима.

Земљиште. – Ова регија има разноврсно земљиште. Плодно алувијално земљиште је у котлинама. На планинским странама је земљиште лошијег квалитета и често неразвијено. Биљни свет. – Мали проценат вегетационог покривача заузимају шумске заједнице, јер су оне непланском и неконтролисаном сечом искрчене. У котлинама и на планинама су честе ливаде. Дна котлина најчешће су култивисана.

За

во

Нишко-алексиначка, а клисуре су Грделичка, Печењевачко сужење и Сталаћка клисура. У доњем току се река пробија кроз Сталаћку клисуру и спаја са Западном Моравом. Клима. – Јужно Поморавље има умереноконтиненталну климу. У јужним деловима допире утицај измењеносредоземне климе. Лета су топла с мало падавина. Доминантни су северни и северозападни ветрови. Количина падавина је мала и креће се између 550 и 600 mm. На вишим планинама падавине су и до 1.000 mm. Воде. – Јужно Поморавље је богато водама. Главна река ове регије је Јужна Морава. Настаје од Биначке и Прешевске Моравице које се састају код Бујановца. Значајније притоке Јужне Мораве с десне стране су Власина, Нишава и Сокобањска Моравица, док јој с леве стране притичу Ветерница, Јабланица, Пуста река и Топлица. Осим ових река којима воде одлазе у црноморски слив, крајњи јужни и југоисточни део регије одводњава се ка Егејском мору преко река Драговиштице и Пчиње. У овој регији је вештачко Власинско језеро, које је и највише вештачко језеро у Србији, а налази се на висини од 1.207 m. Изграђено је на некадашњем тресетишту да би се добила хидроенергија. Богатство термоминералним изворима представља значајан природни потенцијал, који треба још боље и рационалније искористити. Важне бање су: Врањска, Бујановачка, Рибарска, Сијаринска, Куршумлијска, Пролом, Ни-

Друштвене карактеристике

Плодно земљиште уз реке, као и повољан географски положај утицали су на то да је овај простор насељен од давнина. У околини Ниша, као и у околини Бујановца налазе се археолошки остаци

185

VII

186

ик е

знатно више него данас. Изворе топле воде, који се јављају на простору Јужног Поморавља, треба знатно више искористити за загревање стакленика. Индустрија је некад била много развијенија у великим центрима. Ниш је имао значајну електро индустрију, Лесковац је био познат као „Српски Манчестер”, односно центар тексилне индустрије, али данас њих то више не карактерише. Данас у Нишу још ради дуванска индустрија, у Врању има индустрије намештаја и текстилне индустрије а у Прокупљу је прехрамбена индустрија, односно прерада воћа. Јужно Поморавље је богато рудама. Код Прешева и на Бесној кобили има руда олова и цинка, у Кривој Феји и на Мачкатици има молибдена. На Бесној кобили има и руде фосфата. Подручје Алексиначке котлине је крај са значајним резервама битуминозних шкриљаца. Међутим, за рационално коришћење наведених руда потребна су још велика рударско-геолошка истраживања. Енергетску основу Јужног Поморавља чини систем електрана „Врла I–IV”. Насеља. – Градови су савремени с модерним грађевинама. Градови у јужном делу регије, Врање, Прокупље и Лесковац, имају новије четврти, али и четврти које чувају карактеристике вардарско-македонске варијанте, али и карактеристике оријенталних градова. Сеоска насеља Јужног Поморавља претежно су разбијеног типа. У косовском Поморављу, као

уџ бе н

за

За

во

Плочник је археолошки локалитет винчанске културе који се налази у истоименом насељу код Прокупља, на обали реке Топлице. Сматра се да је неолитске старости. Некадашњи његови становници бавили су се пољопривредом, уметношћу и металургијом. На овом локалитету пронађени су бакарно сечиво и камена секира, за које се сматра да су стари 7.500 година. Откривени су и топионица и пећ, што доказује да су становници ове територије почели обраду метала 5.000 година пре н. е. Сматра се да је Плочник један од најстаријих локалитета у свету у ком се вршила обрада метала, односно најстарији металуршки центар.

још из праисторије. У периоду Римљана тај крај је био густо насељен. Стари Наисус (Naissus) био је познати римски град и тврђава на путу Via Militaris, између Сингидунума и Константинопоља (данашњег Истанбула). У Нишу је рођен римски император Константин Велики, чија је престоница била у родном граду. Становништво. – Данас у регији Јужно Поморавље живи око милион становника. Најслабије насељена подручја су Власина, Крајиште и Црна Трава, одакле се становништво исељава још од седамдесетих година XX века. Становништво се већ деценијама креће из села и планинских крајева ка градовима: Лесковцу, Прокупљу и Врању. Међутим, привредна криза од деведесетих година XX века изазвала је нове миграције становника из ових градова ка Нишу и Београду. У етничком саставу становништва највише има Срба. У Прешеву и косовском делу Поморавља већину чине Албанци, а у пограничном делу према Бугарској има Бугара. Привреда. – Ова регија има разноврсну привреду. Пољопривреда је заступљена у котлинама, посебно у Врањској и Лесковачкој. У нижим деловима, у алувијалним равнима река успева поврће, а на нешто вишим деловима заступљено је ратарство. Ово је и воћарски и виноградарски крај. Подручје Топлице око Прокупља познато је по великим плантажама вишања и винограда. У Врањској котлини има засада дувана, којих је некад било

• Плочник – реконструкција винчанског насеља

РЕГИОНАЛНЕ

ЦЕЛИНЕ

СРБИЈЕ

• Ниш

за

уџ бе н

ик е

центар ове регије. Многе манифестације и знаменитости привлаче бројне туристе. Лесковац и Врање су важни аграрни центри ове регије. Врање (55.138 ст.) је занатски и индустријски центар са фабрикама за производњу намештаја и пећи. Он је и родно место писца Боре Станковића. Лесковац (60.288 ст.) је некад био познат текстилни центар. Данас су у њему углавном фабрике чији власници су страни инвеститори, а највећа њихова фабрика производи електронске компоненте за аутомобилску индустрију. Прокупље (27.333 ст.) је у долини Топлице и центар је значајног воћарско-виноградарског краја, тако да је развијена индустрија за прераду воћа и грожђа.

Резиме

Кључне речи: планине Српско-македеонске масе, Јужна Морава, термоминералне воде, депопулација

во

и у општинама Прешево и Бујановац већина насеља је оријенталног типа. Бројна села у источном делу регије остала су без становништва. Најзначајнији центри на простору Јужног Поморавља су Ниш, Лесковац, Врање и Прокупље. Ниш (183.163 ст.) је највеће градско насеље Јужног Поморавља. После Београда је највећи друмски, железнички и ваздушни чвор на Балкану. Град има дугу историју. Развио се поред реке Нишаве. Значајније се развио још у време Римљана. Данас је модеран град, трећи по броју становника у Србији. Развијена су текстилна индустрија, машинска и прехрамбена. Град је здравствени, просветни (има универзитет) и културни

За

Регија Јужно Поморавље обухвата југоисточни део Србије. Централни део ове регије чини долина Јужне Мораве. Врањска и Лесковачка котлина једне су од већих котлина у Србији, те су се у њима развили и значајни градски и привредни центри. Регија је богата водама, и то како површинским, тако и термоминералним, од којих су поједине међу најтоплијим у Европи. Значајан проблем овог краја је депопулација, посебно источних делова, као што је црнотравски крај. Етничка шароликост значајна је одлика становништва овог простора, а посебно у пограничним крајевима. Некада су у тој регији постојали велики и значајни привредни центри, а данас је остало само сећање на њих. Рудно богатство је велико, али је неопходно радити и даља испитивања. Питања • Која је главна карактеристика рељефа Јужног Поморавља? • Куда отичу воде Јужног Поморавља? • Која је најважнија одлика термоминералних вода? • Који је велики проблем у вези са становништвом и зашто? • Какве су данас карактеристике некад значајних индустријских центара?

187