Issuu

Садржај

ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 I. УВОДНИ ДЕО УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1. ПОЈАМ БАНКАРСТВА И БАНКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 2. ВРСТЕ БАНАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.1. Централна банака. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.2. Пословне (комерцијалне) банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 2.3. Инвестиционе банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.4. Специјализоване банке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 2.5. Универзалне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 Виртуелна банка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 3. БАНКАРСКИ СИСТЕМИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.1. Банкарски систем САД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 3.2. Банкарски систем Немачке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 3.3. Банкарски систем Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 4. УЛОГА БАНКАРСКОГ СИСТЕМА У ПРИВРЕДНОМ СИСТЕМУ . . . . 20 II. БАНКЕ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 1. ЦЕНТРАЛНА БАНАКА – НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.1. Задаци и функције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 1.2. Органи управљања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 1.3. Мере и инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1.4. Имовина, приходи, расходи и капитал . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 2. ПОСЛОВНЕ БАНКЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.1. Дефиниција пословне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.2. Оснивање банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2.3. Пословање банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2.4. Извори средстава (фондови) пословне банке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 2.5. Пласмани банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.6. Биланси банке и управљање средствима . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41 2.7. Организација банке и начин управљања банком. . . . . . . . . . . . . . . . . 45 2.8. Контрола пословања банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2.9. Престанак рада банке и статусне промене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 3. МЕђУБАНКАРСКИ ОДНОСИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 48 4. ПОВЕЗАНОСТ БАНАКА И ПРИВРЕДНИх ОРГАНИЗАЦИЈА . . . . . . . 50

5. ОДНОС БАНАКА И ДРУшТВЕНИх ДЕЛАТНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . 51 6. ОДНОС БАНАКА И ДРЖАВНИх ОРГАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 III. БАНКАРСКО ПОСЛОВАЊЕ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 1. ВРСТЕ БАНКАРСКИх ПОСЛОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 2. ПАСИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2.1. Депозитни послови и врсте депозитних послова . . . . . . . . . . . . . . . . 58 2.2. штедни улози . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.3. Недепозитни извори средстава . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 2.4. Потенцијал банке и мултипликација средстава . . . . . . . . . . . . . . . . . 62 3. АКТИВНИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.1. Кредити . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.2. Врсте кредита . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.3. Пласмани у хартије од вредности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 74 4. ОСТАЛИ БАНКАРСКИ ПОСЛОВИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4.1. Неутрални банкарски послови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 4.2. Остали банкарски послови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 IV. TЕХНИКА БАНКАРСКОГ ПОСЛОВАЊА УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 1. ПОЈАМ КРЕДИТА И УГОВОР О КРЕДИТУ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 2. ВРСТЕ КРЕДИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .100 3. УСЛОВИ ЗА ДОБИЈАЊЕ КРЕДИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .103 4. ПОСТУПАК И ТЕхНИКА ОДОБРАВАЊА КРАТКОРОЧНИх КРЕДИТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .105 5. ОТПЛАТА КРЕДИТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .108 6. ПОСТУПАК И ТЕхНИКА ОДОБРАВАЊА ИНВЕСТИЦИОНИх КРЕДИТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .109 7. ПОТРОшАЧКИ КРЕДИТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 7.1. Техника потрошачког кредитирања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .112 8. ИНСТРУМЕНТИ ОБЕЗБЕђЕЊА НАПЛАТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .115 9. ПОСЛОВИ БАНАКА СА СТАНОВНИшТВОМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . .120 10. ПОСЛОВИ шТЕДЊЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .121 11. ПОСЛОВИ ПО ТЕКУЋИМ, ЖИРО И ДРУГИМ РАЧУНИМА ГРАђАНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .124 11.1. Послови платног промета и банкарски рачуни . . . . . . . . . . . . . . .125 V. ПОСЛОВИ БАНАКА СА ИНОСТРАНСТВОМ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .130 1. КРЕДИТНИ ПОСЛОВИ СА ИНОСТРАНИМ БАНКАМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .131 2. ПОСЛОВИ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА СА ИНОСТРАНСТВОМ. . . . . . . . .132

3. ИНСТРУМЕНТИ ПЛАЋАЊА У МЕђУНАРОДНОМ ПЛАТНОМ ПРОМЕТУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 3.1. Банкарска дознака . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .133 3.2. Документарни акредитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .136 3.3. Документарни инкасо . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .139 4. СИСТЕМ МЕђУНАРОДНИх ПЛАЋАЊА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .141

VI. ПРИНЦИПИ ПОСЛОВАЊА БАНАКА УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .144 1. ОСНОВНО О ПРИНЦИПИМА И АНАЛИЗИ ПОСЛОВАЊА БАНАКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .145 2. ПРИНЦИП ЛИКВИДНОСТИ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .147 3. ПРИНЦИП СОЛВЕНТНОСТИ (СИГУРНОСТИ). . . . . . . . . . . . . . . . . . .149 4. ПРИНЦИП РЕНТАБИЛНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .151 5. ОСТАЛИ БАНКАРСКИ ПРИНЦИПИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .153

VII. БАНКАРСКИ МЕНАЏМЕНТ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .156 1. ПОЈАМ И фУНКЦИЈЕ МЕНАЏМЕНТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .157 2. СТРАТЕГИЈСКО ПОСЛОВНО ПЛАНИРАЊЕ У БАНКАРСТВУ . . . . .158 3. КРАТКОРОЧНИ АСПЕКТ УПРАВЉАЊА БАНКОМ . . . . . . . . . . . . . . .159 4. ОРГАНИЗАЦИОНА (КОРПОРАТИВНА) СТРУКТУРА . . . . . . . . . . . . .161 5. КОНТРОЛА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .162 5.1. Врсте контроле према органима задуженим за контролу . . . . . . .162

VIII. ФИНАНСИЈСКИ ИНФОРМАЦИОНИ СИСТЕМ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .166 1. ЗНАЧАЈ ИНфОРМАЦИОНИх СИСТЕМА У БАНКАРСТВУ. . . . . . . .167 2. ЕЛЕКТРОНСКИ СИСТЕМИ У БАНКАРСТВУ НА МАЛО. . . . . . . . . . . . . 168 2.1. Платне и кредитне картице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .168 2.2. АТМ уређаји . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .169 2.3. Системи за електронски пренос средстава на местима продаје − ЕфТ/ПОС терминали . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170 2.4. Интернет и мобилно банкарство . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .170

IХ. ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .174 1. ПОЈАМ хАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .175 2. ВРСТЕ хАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .177 2.1. хартије од вредности према природи инкорпорисаног права. . . .178 2.2. хартије од вредности према природи односа које одражавају. . . .179

2.3. хартије од вредности према начину одређивања имаоца права . .180 2.4. Акције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .181 2.5. Обвезнице . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .184 2.6. Благајнички запис . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .185 2.7. Заложница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .186 2.8. Коносман . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .187 2.9. Сертификат о депозиту . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .188 3. ПОСЛОВАЊЕ хАРТИЈАМА ОД ВРЕДНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .189 X. ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .194 1. ПОЈАМ фИНАНСИЈСКОГ ТРЖИшТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .195 2. ВРСТЕ фИНАНСИЈСКИх ТРЖИшТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .196 3. ОРГАНИЗАЦИЈА фИНАНСИЈСКОГ ТРЖИшТА . . . . . . . . . . . . . . . . . .199 4. ТРЖИшТЕ НОВЦА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200 5. ДЕВИЗНО ТРЖИшТЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .202 6. ТРЖИшТЕ КАПИТАЛА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .203 7. БЕРЗЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .204 8. ВРСТЕ БЕРЗАНСКИх ПОСЛОВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .206 ЛЕКСИКОН ВАЖНИЈИх ТЕРМИНА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .208 ЛИТЕРАТУРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .211

Предговор

Уџбеник Банкарско пословање намењен је ученицима трећег и четвртог разреда економске школе, образовни профил – финансијски техничар. При изради Уџбеника водило се рачуна о важећем наставном плану и програму. Материја банкарског пословања обједињена је у једном уџбенику, уместо, као што је раније било – у два – једном за трећи, а другом за четврти разред. Настојали смо да комплексну материју банкарског пословања приближимо ученицима, као и да Уџбеником обухватимо све новије тенденције у банкарском пословању и урадимо потребна ажурирања у складу са променама прописа. Aутор прва три поглавља је проф. др Предраг Капор, следећих пет поглавља проф. др Срђан Маринковић, а последња два поглавља проф. др Мирко Кулић. Посебно смо захвални рецензентима на корисним примедбама и сугестијама. Радо ћемо прихватити сугестије ученика и професора како би нова издања Уџбеника била још боља. У Београду, јуна 2014. године

Аутори

I. УВОДНИ ДЕО САДРЖАЈ

1. Појам банкарства и банке 2. Врсте банака 3. Банкарски системи 4. Улога банкарског система у привредном систему

КАДА САВЛАДАТЕ ГРАДИВО ОВОГ ПОГЛАВЉА, МОЋИ ЋЕТЕ ДА:

• дефинишете појам банке, • знате разлику између појединих врста банака, • сагледате основне елементе банкарског система и • разумете улогу банака у привредном систему.

Увод

Учењем о новцу, банкарству и финансијским тржиштима стиче се знање о многим интересантним питањима важним за свакодневни живот. финансијски систем је сложен и обухвата различите типове финансијских институција, укључујући банке, осигуравајућа друштва, инвестиционе фондове или финансијске компаније, при чему су све оне под већим или мањим надзором државе. Банке и остале финансијске институције усмеравају средства људи и фирми које та средства привремено не ангажују ка онима који то чине и на тај начин имају важну и

суштинску улогу у побољшању ефикасности привреде. Индиректно финансирање укључује финансијског посредника између крајњих власника средстава − штедише или депонента и зајмопримца − корисника средстава и помаже да се средства ефикасно трансферишу од једних до других. финансијски посредник позјамљује средства од зајмодавца – штедише, а потом их пласира као кредит зајмопримцима – корисницима. Процес индиректног финансирања помоћу финансијских посредника главни је смер кретања средстава од зајмодаваца ка зајмопримцима.

1. Појам банкарства и банке

Појмовно „банкарство” у својој основи обухвата изучавање банкарског система и банкарске праксе, као и изучавање општих питања кредитног система и кредитне праксе. Наука о банкарству је део укупне економске науке. Нaука о банкарству даје објашњења садржаја и структуре банкарског система и банкарског пословања. Појам речи банка доста је стар и у литератури се најчешће наводи да потиче од италијанске речи „banco”, која означава клупу (тезгу, данас шалтер) на којој се вршила размена новца, као и остале новчане операције плаћања и наплате у вези са прометом који се обављао на трговима, вашарима, домаћим и међународним сајмовима. У Еврозони је крајем 2012. године на једну банку долазило 55.504 становника (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 10) Банке се најкраће и најчешће дефнишу као финансијске организације које се, као својом основном активношћу, баве примањем депозита и давањем кредита (зајмова) и обављањем одређених новчаних послова за потребе својих комитената. Међутим, ова дефиниција, иако тачна, када се ради о ос-

новним класичним функцијама банке, има својих недостатака. Њом се обухвата примарна функција и пословање великог броја банка, али не и свих врста банака, нарочито не у савременим условима. Закон о банкама Републике Србије дефинише банку као акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове. Обухватнија дефиниција банке је да је она специјализована привредна организација, финансијски посредник, која прикупља слободна новчана средства по разним основама и пласира ова средства у разним видовима, пре свега, кроз одобравање кредита и куповину хартија од вредности. Она пружа и друге врсте услуга својим комитентима или обавља финансијске и друге трансакције за свој рачун, а у циљу остваривања прихода, односно профита по том основу. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта је банкарство? 2) шта изучава наука о банкарству? 3) Како се дефинише банка?

2. Врсте банака

Постоји више критеријума по којима се банке могу разврстати. Најчешће коришћени критеријум за поделу банака је онај који води рачуна о томе на који начин банке долазе до средстава, односно о природи послова којима се нека банка претежно бави. Према овом критеријуму, банке се могу поделити на: централне или емисионе, пословне (комерцијалне), инвестиционе, специјализоване банке и универзалне банке.

2.1. ЦЕНТРАЛНА БАНАКА Централна банка заузима кључно место у националном финансијском систему, с обзиром на своју улогу емисионе банке или банке банака. У најважније послове и задатке који карактеришу рад централне банке убрајају се право емисије новца и кредита, спровођење монетарне политике, креирање и одржавање спољне ликвидности и обављање одређених послова за рачун државе. Централна банка има право емисије новца који представља законско средство плаћања у једној земљи. Насупрот томе, централна банка давањем кредита банкама, односно куповином недоспелих потраживања од банака ствара тзв. примарни новац. Централна банка спроводи монетарну политику преко есконтне политике, политике операција на отвореном тржишту, политике активирања и дезактивирања депозита и политике обавезних резерви. Посебно значајан задатак централне банке састоји се у одржавању спољне ликвидности земље, управљању девизним резервама земље, као и у регулисању курса националне валуте. Она то постиже вођењем

одговарајуће политике девизног курса и интервенцијама (куповином и продајом девиза ) на девизном тржишту. Централна банка обавља и одређене послове за потребе државе, као што су послови у вези са закључивањем и сервисирањем државних зајмова, кредитирање државе, наплате пореских и других прихода, а може се бавити и пословима платног промета у земљи и са иностранством. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Које су основне врсте банака? 2) шта су улога и задатак централне банке?

2.2. ПОСЛОВНЕ (КОМЕРЦИЈАЛНЕ) БАНКЕ Примарни посао пословних (комерцијалних) банака је прикупљање претежно краткорочних средстава по основу депозита сектора привреде, ванпривреде и становништва и њихово усмеравање већином ка одређеним комерцијалним наменама (због чега се називају и комерцијалне банке), као што је финансирање производње и промета, и то превасходно на кратак рок. Овај вид банакарских институција један је од најраспрострањенијих облика банкарских институција. Ове институције располажу мрежом филијала путем које прикупљају депозите и врше комерцијално кредитирање, као и послове платног промета и друге послове са становништвом (вођење рачуна). Будући да располажу вишковима ликвидних новчаних средстава, имају

2. Врсте банака

значајну улогу на финансијском тржишту, и то, пре свега, на тржишту новца. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су пословне банке? 2) На ком финансијском тржишту пословне банке имају посебно важну улогу?

2.3. ИНВЕСТИЦИОНЕ БАНКЕ Инвестиционе банке су значајни учесник на финансијском тржишту, а за потребе привредних компанија својих комитената обављају разне послове везане за емисију и пласман хартија од вредности, баве се консултантским активностима у процесу преструктурирања компанија, али и финансијским трансакцијама које су у вези са преструктурирањем, затим управљањем имовином, инвестиционим фондовима и портфолиом хартија од вредности. У последње време се под појмом инвестиционе банке и инвестиционог банкарства подразумева управо овај профил банке и банкарских послова. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су инвестиционе банке?

2.4. СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ БАНКЕ Гранске или специјализоване банке представљају такву врсту банака које одобравају кредите искључиво појединим привредним гранама или областима (као што су пољопривреда, индустрија, унутрашња трговина, спољна трговина, задругарство). Но, термин специјализована банка користи се и за банке које су се специјализовале за неки одређени вид банкарског пословања

(за разлику од универзалних банака). Посебним видом специјализованих банака могу се сматрати хипотекарне и ломбардне банке, као и развојне банке чија је основна функција финансирање програма развоја националне привреде као целине или неког од њених сектора, као што је инфраструктура. Свој кредитни потенцијал углавном формирају на основу улога и депозита чланова који припадају грани или области која се кредитира. Оне могу обављати и одређене стандардне бакарске послове за потребе својих комитената. Путем ових банака у одређеној мери реализује се и државна политика према одређеним привредним гранама и областима. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Чиме се баве специјализоване банке? 2) Како специјализоване банке најчешће формирају свој кредитни потенцијал?

2.5. УНИВЕРЗАЛНЕ БАНКЕ Универзалне банке се баве свим врстама банкарских послова, без обзира на рок, тако да представљају банке општег типа. Оне су прави „финансијски супермаркети” који нуде комплетан асортиман банкарских услуга својим комитентима у које спадају и физичка и правна лица. Универзалне банке су по својој суштини ипак ближе депозитним банкама, при чему у структури њиховог пословања преовлађује одређена врста банкарских послова, иако могу да пружају све врсте банкарских услуга. Универзалне банке, по правилу, послују путем разгранате мреже филијала на целој територији једне државе, ширећи се често и преко њених граница. Поред банака, у једном броју земаља у финансијском систему постоје и различите

Уводни део

ВИРТУЕЛНА БАНКА Виртуелна банка је банка која нема физичку локацију већ постоји само у виртуелном свету. Прва виртуелна банка основана је 1995. године (Security First Network Bank у Атланти, у власништву Royal Bank of Canada) и она је нудила многе услуге на интернету. Да ли је виртуелно банкарство можда доминантна форма банкарства у будућност? Поставља се питање да ли ће виртуелне банке (тзв. cliks) елеминисати банке које физички постоје и њихове филијале (тзв. bricks) као основни механизам за пружање банкарских услуга. По свему судећи и физичке и виртуелне банке биће једнако заступљене у будућности (Мишкин, стр. 235–236).

небанкарске финансијске институције: штедионице, штедно-кредитне задруге и кредитне уније, које се примарно баве прикупљањем штедње становништва и одобравањем кредита својим члановима. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су универзалне банке? 2) Анализирајте на које све начине разне банке утичу на свакодневни живот и укупну привреду, као и због чега је важна њихова функција финансијског посредовања.

3. Банкарски системи

Банкарски систем представља организацију банкарства у некој земљи или групи земаља, у смислу структуре, функција, власништва и међусобне повезаности банака. Овај појам може означавати и поделу рада међу банкама у једној земљи која је резултат

специјализације или законских прописа. Банкарски системи појединих земаља знатно се разликују, али имају и доста сличности; свима им је заједничко постојање централне банке и великог броја пословних банака различитог профила.

БАНКАРСКИ СИСТЕМ ЦЕНТРАЛНА БАНКА

БАНКА А

БАНКА Б

БАНКА В

3.1. БАНКАРСКИ СИСТЕМ САД Централна банка САД основана је 1913. године доношењем закона којим је основан Федерални резервни систем (Federal Reserve District − FED), са 12 федералних резервних банака. фЕД у Вашингтону обједињује рад федералних банака и обавља функције централне банке: конципира и спроводи монетарну политику, обавља операције и услуге за банке чланице система, послове за владу САД и контролише пословање банака чланица. Поред тога, фЕД емитује новац преко Државне благајне (Трезора). фЕД према закону има велики степен независности. Комерцијалне банке су најбројнија врста банака и њихова основна функција је мобилисање депозита и пласман краткорочних кредита, као и пружање услуга финансијског посредовања. Комерцијалне банке могу бити глобалне банке, које се ба-

БАНКА Г

БАНКА Д

ве међународним банкарствома, девизним пословањем и најширим спектром банкарских послова, националне комерцијалне банке (које могу да послују на целој територији САД) и државне (локалне) комерцијалне банке (које могу да послују само на територије једне савезне државе). Најпознатије и највеће комерцијалне банке у САД су Bank of America, Bank of New York, Citigroup и JP Morgan Chase. У САД је посебно развијена групација инвестиционих банака, које се превасходно баве пословима са хартијама од вредности, финансијским консалтингом, финансијским преструктурирањем компанија, управљањем протфолијом хартија од вредности и имовином трећих лица. Највеће инвестиционе банке (сада банкарски холдинзи) у САД су Morgan Stanley и Goldman Sachs Group.

Уводни део

Поред наведених, постоје још и штедне банке и удружења за штедњу и кредите који се баве прикупљањем орочених депозита, заправо кредитне уније које су депозитно-кредитне институције на задружној основи. Број банака у САД опао је са преко 8.000 почетком 2000. на нешто мање од 6.000 крајем 2012. године (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 31) ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта је банкарски систем? 2) Које су карактеристике банкарског система САД?

3.2. БАНКАРСКИ СИСТЕМ НЕМАЧКЕ Централна банка је Савезна банка или Бундесбанка (Bundesbank) основана 1875. године. Она емитује новац, води монетарну политку и финансијско и благајничко пословање за Савезну владу. У свом пословању имала је велики степен аутономије, који је сада ограничен Европском монетарном унијом и Европском централном банком, централном банком еврозоне (зоне евра) којој припада и Немачка. Пословно банкарство реализује се путем приватних и јавних банака, али у банкарском систему постоји доминација великих „старих” банка, као што су Немачка банка (Deutsche Bank) и Комерцијална банка (Commerzbank). У Немачкој доминира модел универзалне банке подељене на комерцијалне банке (у ову категорију спадају наведене велике комерцијалне банке), Поштанску банку (Postbank) и регионалне комерцијалне банке. штедионице представљају специфичну врсту банака-штедионица које су углавном формиране на локалном нивоу, а примарно

се баве прикупљањем штедње и кратокрочним кредитирањем. Кредитне задруге, односно задружне кредитне установе сличне су штедионицама, оне обављају све врсте банкарских послова за мала и средња предузећа, преузетнике, трговце и пољопривреднике, и то на локалном нивоу, али постоје и оне регионалног карактера. Ова група финансијских институција је далеко бројнија у банкарском систему Немачке. Постоје и специјализоване банке, које се баве одобравањем хипотекарних кредита или су специјализоване за финансирање стамбене изградње (са функцијама штедње), саобраћаја и појединих индустријских грана. Актива банкарског сектора Немачке крајем 2012. године износила је 7.600 милијарди евра (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 7). ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Које су карактеристике банкарског система Немачке? 2) Чиме се баве специјализоване банке у Немачкој?

3.3. БАНКАРСКИ СИСТЕМ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Банкарски систем Србије налази се још увек у фази развоја и трансформације. Централна банка је Народна банка Србије (НБС) која обавља класичне функције једне централне банке. Она утврђује и спроводи монетарну и девизну политику, управља девизним резервама, утврђује и спроводи мере за јачање финансијске стабилности, стара се о одржавању спољне ликвидности, издаје новчанице и ковани новац, даје и одузима дозволе за рад банкама.

3. Банкарски системи

Пословне банке су развијене на моделу универзалне банке које пружају велики број услуга физичким и правним лицима путем мреже пословних јединца (филијала, експозитура и шалтера) и банкомата. Као банкарски послови доминирају примање депозита и штедних улога, одобравање кредита и послови платног промета. Већи број банака у Србији има стране осниваче. Број банка у Србији значајно се смањио − преко 80 банака на почетку 2001. свело се на 30 банака крајем 2013. године. Овај број резултат је затварања (стечаја и ликвидације) банака које су лоше пословале и нису испуњавале прописане услове за рад, али и спајања банака, односно веће банке су преузеле мање, што је у складу са тендовима у

свету. Више речи о банкарском систему у Србији биће у даљем тексту у оквиру појединих поглавља. Билансна актива банкарског сектора Србије била је крајем 2000. године 799 милијарди динара, а крајем 2013. године 3.148,8 милијарди динара (НБС, Статистички билтен, бр. 3/2014, стр. 25). ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Које су карактеристике банкарског система Републике Србије? 2) У чему су слични, а у чему се разликују банкарски системи појединих држава?

4. Улога банкарског система у привредном систему Банкарски систем је део финансијског система, а финансијски систем је део укупног привредног система једне земље. финансијски систем и финансијски сектор имају битну улогу у функционисању сваке новчане и тржишне привреде; путем њега обезбеђује се проток (трансфер) капитала између појединих субјеката (компанија, становништва и државе), у настојању да се капитал, уз посредовање финансијског сектора, усмери на оне субјекте, пројекте и програме за које се очекује да ће овај капитал употребити на ефикасан и рационалан начин, за шта, као универзална мера, служи профит. С тим у вези, у оквиру банкарског система обављају се две основне врсте трансакција: 1) финансијске трансакције по основу текућег пословања привредних субјеката (финансирање текућег пословања) и 2) финансијске трансакције којима се преноси финансијска штедња од суфицитарних ка дефицитарним привредним субјектима (финансирање развоја). Финансијски систем, као део укупног привредног система, представља одговарајући скуп институција, инструмента и механизама, путем којих се остварују моблизиација, концентрација, трансфер и алокација финансијских средстава и штедње друштва. У свему томе банке, као финансијски посредници, имају веома значајну улогу. Међутим, развојем финансијског тржишта, улога банака, као примарно кредитно-депозитних финансијских посредника, све се више мења. Значи, прибављање и усмеравање новчаних средстава је основна финансијска по-

средничка функција банке, тако да делокруг пословања банке одређују следећи послови: 1) моблизација слободних новчаних средстава и мултипликација новца (прикупљање депозита, прибављање средстава и секундарно креирање новца); 2) инвестирање средстава и управљање средствима (пласман средстава у форми кредита и други облици пласмана) и 3) посредовање на финансијском тржишту (и посредовање у обављању функције платног промета). У зависности од степена општег привредног развоја неке земље развијен је и финансијски и банкарски систем. Ретки су случајеви да нека земља има релативно развијен банкарски и неразвијен привредни систем, и обратно. Развој привредног и банкарског система је паралелан и међусобно условљен процес. За добро функционисање привредног система посебно је важна способност банкарског система да поред емисије новца централне банке (тзв. примарни новца) „ствара” додатни износ новца, односно да на бази положених депозита емитује кредите (и ствара „депозитно-кредитни” новац). Секундарна емисија новца на основу потенцијала којим банка располаже представља особеност банкарског механизма да умножава свој кредитни волумен методама кредитно-монетарне мултипликације новца и кредита. Овакво креирање новца у банкама представља тзв. секундарну емисију, јер његову основу чини монетарна база, односно новац централне банке (примарни новац). Како је кредитно-монетарна мултипликација лимитирана нивоом издвајања средстава у обавезну резерву код централне банке (и потребом држања одређене резереве за очување ликвидности текућег посла-

4. Улога банкарског система у привредном систему

вања банке), тиме је и ограничена могућност банака да у секундарној форми креирају новац. Цео процес финансијског посредовања банака и њихове улоге у „стварању” (креирању) новца може се објаснити на следећи поједностављени начин, не упуштајући се дубље у комплексну материју која припада монетарним финансијама. Централна банка емитује готови новац (новчанице и ковани новац) и ствара обавезе према другим секторима (који представљају за њих потраживања), која се називају примарни новац (ПН) и он представља монетарну основу на којој се гради целокупна новчана маса једне земље. У Србији динарски примарни новац, то јест примарни новац по ужој дефиницији, обухвата готов новац у оптицају, банкарске динарске резерве и динарске резерве других сектора код централне банке – Народне банке Србије (НБС). Примарни новац по широј дефиницији укључује још и девизне депозите банака и других сектора код НБС. Примарни новац покреће цео процес умножавања или мултипликације новчане масе која се одвија кроз депозитно-кредитне операције пословних банака. Процес стварања новца заснива се на умножавању или мултипликацији примарног новца као монетарне основе новчаног система. При томе, овај новчани мултипликатор (НМ) који показује колико се повећава новчана маса у односу на полазну новчану масу, зависи од два кључна параметра, и то: 1) односа резерви банака (обавезне резерве код централне банке и резерве ликвидности које саме банке одређују у зависности од своје пословне политике и структуре депозита) према њиховим депозитима и 2) односа готовине коју држе привредни субјекти према депозитима банака. Укупна понуда новца или укупна маса новца (МН) у оптицају добија се као производ новчаног мултипликатора и примарног новца (МН = НМ x ПН). При томе, резерве (Р) битно утичу на величину мултиплика-

ције примарног новца. што је износ резерви у односу на депозите банаке мањи, то ће више новца бити у банкарским каналима. Банке ће, дакле, моћи да створе већу укупну масу новца, и обратно. Послујући са већом масом (износом) новца, банке ће моћи да остваре већи профит, тако да су заинтересоване да резерве (пре свега резерве код централне банке) буду што мање. Међутим, и ниским резервама готовог новца поједине банке могу лако да дођу у ситуацију неликвидности и да угрозе цео банкарски систем. Због тога централна банка, по правилу, прописује да све пословне банке морају имати одређене минималне резерве готовог новца тзв. обавезна резерва (кроз утврђивање стопе обавезне резерве), која се одређује према висини (и структури) депозита банака. Висином обавезне резерве централна банка непосредно утиче на процес мултипликације новчане масе, па се подизањем нивоа обавезне резерве успорава креирање новчане масе, а смањењем нивоа обавезне резерве подстиче процес креирања новчане масе. Напомиње се да банке, у зависности од своје пословне политике и природе пословања, држе и веће резерве (резерве ликвидности) него што су резерве које прописује централна банка, па се и за овај износ резерви (преко обавезне резерве) додатно умањује расположиви потенцијал за креирање новчане масе. Насупрот томе, новчани мултипликатор зависи од односа готовог новца према депозитима банкарског сектора (тзв. коефицијент готовине). што је већи степен поверења привредних субјеката (пре свега становништва и предузећа) у банкарски систем, то ће више новца бити у депозитима банака, а мање у готовини код привредних субјеката ван банкарских токова. Наравно, свако држање новца ван депозита банка значи истовремено и одрицање од каматних прихода и представља опортунитетни трошак. Међутим, држање одређеног износа готовог новца код привредних

Уводни део

субјеката је и истовремено и нужно ради обављања свакодневних трансакција плаћања привредних субјеката у вези са куповином роба у услуга. На то утичу и неки други фактори: атрактивност каматних стопа које банке нуде депонентима и стопа инфлације. С гледишта целог система монетарних институција, банке креирају новац на неколико начина. У принципу, најважнији канал јесте кредитна активност банака, када банка одобрава кредит неком од својих комитената, при чему се банкарска актива повећава за износ одобреног (и у течај пуштеног) кредита и новчана средства се дозначавају на рачун комитента. Код исте банке се, значи, повећава и пасива, за износ депозитног новца који је створен путем кредита. Слично је и када банка откупи пре рока доспећа (есконтује) меницу или неку другу хартију од вредности, при чему се банкарска актива повећава за износ вредности менице или друге хартије од вредности, док се њена пасива повећава за износ депозитног новца који је комитент добио есконтом менице или продајом друге хартије од вредности и тај износ ставио на рачун. До креирања новца долази и када банка купује девизе у девизним трансакцијама од привредних субјеката (правних и физичких лица). Банка на тај начин повећава своју активу за износ купљених девиза, уз истовремено стварање нових средстава плаћања, тј. депозитног новца (на рачунима привредних субјеката који су продали девизе), чиме повећава и своју пасиву. Последица пораста девизне активе банака или пораста нето потраживања банака према иностранству је креирање додатне количине новца. Процес поништавања новца, посматран на овај начин, реализује се супротним трансакцијама, и то отплатом кредита зајмопримаца, искупом меница и хартија од вредности емитената, односно куповином девиза од банке, при чему се „поништава”

депозитни новац, уз истовремено смањење банкарске активе и пасиве. Наиме, иницијално одобрени кредит централне банке пословним банакама постаје примарни новац на рачунима пословних банака (ПН) који ће оне употребити за давање кредита својим комитентима, при чему се ствара депозитни новац (ДН) на рачунима пословних банака, с тим да се он једним делом одлива, најпре по основу издвајања за обавезну резерву (ОР) на рачуне код централне банке, затим у готов новац у оптицају (ГН), док се трећи део одлива у друге депозите и средства ван система пословних банака (ДД). Из преосталог износа издваја се резерва ликвидности (РЛ), а разлика представља слободан кредитни потенцијал (СП) за поновни пласман у нови циклус кредитирања. После више кредитних циклуса, целокупни иницијални прилив примарног новца се „одлио” у обавезну резерву, готов новац у оптицају, друге депозите и средства ван система пословних банака и резерву ликвидности: ПН = ОР + ГН + ДД + РЛ

(1)

На основу ових кредитних циклуса одобрено је више износа кредита и креиран је већи износ депозита него што је износио првобитно креирани износ примарног новца, а глобални механизам мултипликације може се приказати на следећи начин: ДН = СП ×

1 ОР + ГН + ДД + РЛ

(2)

Поједностављени приказ секундарне емисије новца и кредитно-монетарне мултипликације може се објаснити на следећем примеру. Претпоставимо да у банкарском систему постоји само једна пословна банка. Да је износ обавезне резерве 20%, резерве ликвидности 10% и да се код сваке депозитно-кредитне трансакције ван банкарског система „одлије” 20% (готов новац и други депозити ван банкарског система).

4. Улога банкарског система у привредном систему

Иницијални депозит је 100 динара. Он се евидентира у пасиви биланса стања банке. На основу тог депозита, банка одобрава кредит од 70 динара (који се евидентира у активи биланса стања банке) јер 20 динара полаже код централне банке као обавезну резерву (20%), а 10 динара задржава као сопствену резерву ликвидности (10%). Корисник кредита износ кредита од 70 динара користи за своја плаћања (текуће обавезе и инвестиције), а они привредни субјекети (физичка лица и фирме) који су добили ова средства даље да их користе за потрошњу и штедњу. Актива банкарског сектора обично не прелази величину БДП-а те земље, међутим, актива банкарског сектора Луксембурга била је крајем 2012. године 1.666% БДП-а те земље, Малте 789% и Кипра 609% (ECB [2013] Banking Structure Report, Frankfurt am Main, str. 7). У банку се у „другом круг” враћа кроз штедњу и депозите 56 динара (70 динара умањено за 20%, тј. 14 динара по основу „од-

ливања” дела средстава ван банкарског система). Сада банка од овог износа издваја поново обавезну резерву од 20% (тј. 11,2 динара), коју депонује код централне банке и задржава још 10% (тј. 5,6 динара) за сопствену резерву ликвидности, тако да јој за одобравање новог кредита остаје 39,2 динара (56 – 11,2 – 5,6). Корисник кредита користи средства као и у претходном случају, а од њега се део умањен за 20% (7,84 динара) враћа у виду депозита у банку. У банку се у „трећем кругу” враћа у виду депозита износ од 31,36 динара, од којих банка издваја обавезну резерву и резерву ликвидности, тако да јој за одобравање новог кредита остаје 21,95 динара. Овај процес се одвија све док се цео новчани „имплус” првобитног депозита кроз неколико итеракција не изгуби. Али, банка је на основу првобитног депозита од 100 динара, одобрила само у прва три „круга” трансакција више кредита (70 + 39,2 + 21,95) него што је имала депозита, уз сва издвајања за обавезну резерву и резерву ликвидности и „одливање” дела новца ван банкарског система.

МУЛТИПЛИКАЦИЈА ДЕПОЗИТА (УПРОШЋЕН МОДЕЛ) Ако банка А прими депозит од 100 новчаних јединица и ако је стопа обавезне резерве која се на такав депозит издваја код централне банке 10%, банка А ће сав преостали износ средстава депозита, након издвајања дела по основу обавезне резерве, моћи да искoристи да би одобрила кредит комитенту банке и тада се упрошћена билансна позиција банке А може приказати на следећи начин (преко тзв. Т-рачуна): Банка А Актива Резерва +10 Кредит +90

Пасива Депозит + 100

Уколико корисник кредита сав новац који је добио на име кредита од банке А (тј. 90 новчаних јединица) потроши на куповину робе и услуга, а продавци тих роба и услуга

Уводни део

сав добијени новац депонују у банку, банку Б, а она добијена средства депозита искористи за даље кредитирање (уз издвајање за обавезну резерву од 10%), упрошћена билансна позиција банке Б моглa би се приказати на следећи начин: Банка А Актива Резерва +9 Кредит +81

Пасива Депозит + 90

На тај начин ће се износ депозита (а тиме и тзв. депозитног новца) у банци Б (али и целом банкарском сектору) повећати за нових 90 новчаних јединица, а укупно повећање биће 190 новчаних јединица (100 новчаних јединица у банци А и 90 новчаних јединица у банци Б). На основу иницијалног депозита од 100 новчаних јединица, банкарски систем (који је овде представљен банкама А и Б) одобрио је кредите у износу од 171 новчане јединице (90 новчаних јединица банка А и 81 новчану јединицу банка Б), док обавезна резерва код централне банке износи 19 новчаних јединица (10 новчаних јединица које је издвојила банка А и 9 новчаних јединица које је издвојила банка Б). Даљим трансакцијама у низу код других банака (банка В, Г, Д....) наставиће се повећање депозита, и по том основу одобрених кредита, али сразмерно у све мањем износу. (Пример дат у поједностављеном облику према: Frederic S.Mishkin, Монетарна економија, банкарство и финансијска тржишта’, Дата статус, Београд, 2006, стр. 367–369.) ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Која је улога банкарског система у привредном систему? 2) Како банке „стварају” новац?

3) Како се одвија депозитно-кредитна мултипликација? 4) Зашто је потребно да држава контролише рад банака?

РЕзИМЕ Појмовно „банкарство” у својој основи обухвата изучавање банкарског система и банкарске праксе, као и изучавање општих питања кредитног система и кредитне праксе. Наука о банкарству је део укупне економске науке. Наука о банкарству даје објашњења садржаја и структуре банкарског система и банкарског пословања. Банка је специјализована привредна организација, финансијски посредник, која прикупља слободна новчана средства по разним основама и пласира их у разним видовима,

пре свега, кроз одобравање кредита и куповину хартија од вредности, пружање других врста услуга својим комитентима, или обављање финансијских и других трансакција за свој рачун, а у циљу остваривања прихода, односно профита по том основу. Најчешће коришћени критеријум за поделу банака је онај који води рачуна о томе на који начин банке долазе до средстава, односно о садржини послова којима се нека банка претежно бави. Сходно овом критеријуму, банке се могу поделити на: централне

4. Улога банкарског система у привредном систему

или емисионе, пословне (комерцијалне), инвестиционе, специјализоване и универзалне банке. Банкарски систем представља организацију банкарства у некој земљи или групи земаља, у смислу структуре, функција, власништва и међусобне повезаности банака. Банкарски системи појединих земаља се знатно разликују, али имају и доста сличности, с обзиром на то да им је свима заједничко постојање централне банке и великог броја пословних банака различитог профила. Банкарски системи водећих развијених земаља тржишне привреде су најразвијенији и највећи по износу вредности банкарске активе. Банкарски систем је део финансијског система, а финансијски систем је део укупног привредног система једне земље, при чему је прибављање и усмеравање новчаних средстава основна финансијска посредничка функција банке. Делокруг пословања банке у привредном систему одређују следећи послови: 1) моблизација слободних новчаних средстава и мултипликација новца (прикупљање депозита, прибављање средстава и секундарно креирање новца); 2) инвестирање средстава и управљање средствима (пласман средстава у

Појмови које треба запамтити: банка, банкарство, банкарски систем, финансијско посредовање, финансијски систем, централна банка, пословне банке, комер-

форми кредита и други облици пласмана); 3) посредовање на финансијском тржишту (и посредовање у обављању функције платног промета). Иницијално одобрени кредит централне банке пословним банакама постаје примарни новац на рачунима пословних банака (ПН) који ће оне употребити за давање кредита својим комитентима, при чему се ствара депозитни новац (ДН) на рачунима пословних банака, с тим да се он једним делом одлива, по основу издвајања, за обавезну резерву (ОР) на рачуне код централне банке, затим у готов новац у оптицају (ГН), док се трећи део одлива у друге депозите и средства ван система пословних банака (ДД). Из преосталог износа издваја се резерва ликвидности (РЛ), а разлика представља слободан кредитни потенцијал (СП) за поновни пласман у нови циклус кредитирања, што се може приказати следећом формулом: ПН = ОР + ГН + ДД + РЛ. После више кредитних циклуса, целокупни иницијални прилив примарног новца „одлио” се у обавезну резерву, готов новац у оптицају, друге депозите и средства ван система пословних банака и резерву ликвидности.

цијалне банке, инвестиционе банке, универзалне банке, развојне банке, новчана мултипликација.

II. БАНКЕ САДРЖАЈ

1. Централна банка – Народна банка Србије 2. Пословање банке 3. Међубанкарски односи 4. Повезаност банака и привредних организација 5. Однос банака и друштвених организација 6. Однос банке и државних органа

КАДА САВЛАДАТЕ ГРАДИВО ОВОГ ПОГЛАВЉА МОЋИ ЋЕТЕ ДА:

• објасните појам, улогу и организацију централне банке на примеру Народне банке Србије, • разумете начин пословања пословне банке, • објасните како се оснива и престаје са радом пословна банка, • објасните изворе средстава и пласмане пословне банке, • објасните међубанкарске односе и • објасните односе банака са привредним организацијама, друштвеним делатностима и државним органима.

Увод

Централне банке су свуда у свету најважнији учесници на финансијским тржиштима, с обзиром на то да су оне државни орган задужен за монетарну политику. Активности централне банке утичу на каматне стопе, количину кредита и новчану масу, што непосредно утиче не само на финансијско тржиште већ и на укупну производњу, инфлацију и девизни курс. Да бисмо разумели улогу централне банке, морамо разумети како та организација функционише, ко контролише централну банку и одређује њену активност. Из ових разлога говорићемо о формалној институционалној структури централне банке, њеним инструментима и улози.

Пословне банке су финансијски посредници који имају важну улогу у привредном систему. Да би се разумело пословање банака, требало би у основним цртама упознати начин њиховог оснивања, организацију, изворе средстава, управљање тим средствима и разлоге за престанак рада банака. У свом пословању банке улазе у комплексне односе са другим банкама, привредним организацијама, друштвеним организацијама и државним органима, што их чини институцијама од посебног значаја у привредном и друштвеном животу сваке земље.

1. Централна банака – Народна банка Србије Појам, улога и организација централне банке презентираће се на примеру Народне банке Србије, где су ова питања уређена у складу са Законом о Народној банци Србије1. Народна банка Србије (НБС) је централна банка Републике Србије. За обавезе Народне банке Србије јемчи Република Србија. Народна банка Србије је самостална и независна у обављању својих функција, што значи да Народна банка Србије, органи Народне банке Србије и чланови ових органа у обављању својих функција не примају нити траже упутства од државних органа и организација, као ни од других лица. Она подлеже надзору Народне скупштине Републике Србије и њој је одговорна за свој рад. Висок степен законске и стварне независности централне банке, па тако и НБС, је предуслов за успешно вођење монетанре политике и остваривање других задатака. Основни циљ Народне банке Србије јесте обезбеђење монетарне и финансијске стабилности. Монетарна стабилност подразумева ниску, стабилну и предвидиву инфлацију и поверење у домаћу валуту, док финансијска стабилност подразумева здрав финансијски систем у којем банке и друге финансијске организације добро функционишу и одговорно чувају новац својих клијената. Поред тога, НБС подржава и спровођење економске политике Владе Републике Србије, послујући у складу с начелима тржишне привреде. У саставу Народне банке Србије послује специјализована организација – Завод за 1

Закона о Народној банци Србије објављен је у Службеном гласнику РС, број 72/2003, 55/2004, 85/2005, 44/2010, 76/2012 и 106/2012.

израду новчаница и кованог новца – који израђује новчанице и ковани новац, као и Управа за надзор над финансијским институцијама (Управа за надзор). Законом о Народној банци Србије уређени су положај, организација, овлашћења и функције Народне банке Србије, као и однос Народне банке Србије према органима Републике Србије, међународним организацијама и институцијама. Народна банка Србије дужна је да у прописаним роковима информише и извештава Народну скупштину о монетарној политици, као и да најкасније до 30. јуна текуће године подноси Народној скупштини годишњи извештај о свом пословању и резултатима рада. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта је Народна банка Србије? 2) Како је основана НБС? 3) Који је основни циљ НБС? 4) Какав је положај НБС у односу на државу?

1.1. ЗАДАЦИ И ФУНКЦИЈЕ Народна банка Србије обавља следеће основне функције: 1) утврђује и спроводи монетарну политику; 2) утврђује и спроводи политику девизног курса и управља девизним резервама; 3) издаје и одузима банкама дозволе за рад, контролише бонитет и законитости пословања банака; 4) издаје новчанице и ковани новац;

Банке

5) уређује, контролише и унапређује несметано функционисање платног промета у земљи и са иностранством; 6) обавља одређене послове (финансијског агента) за државу. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Који су основни задаци и функције НБС?

1.2. ОРГАНИ УПРАВЉАЊА Организација и начин управљања Народном банком Србије постављени су на стандардним основама и тичу се свих централних банака у свету; овај начин функционисања разликује се од неких сложених модела, попут FED-а или Европске централне банаке (ЕCB) које су наднационалне институције. Органи Народне банке Србије су: 1) Извршни одбор НБС; 2) гувернер НБС; и 3) Савет гувернера НБС. НБС има и од два до четири вицегувернера. Извршни одбор утврђује: 1) монетарну политику НБС и каматне стопе под контролом НБС; 2) услове и начин издавања хартија од вредности које емитује НБС; 3) услове и начин на који НБС спроводи операције на отвореном тржишту и обавља дисконтне послове; 4) политику одобравања краткорочних кредита банкама; 5) политику курса динара; 6) висину обавезне резерве за банке; 7) политику управљања девизним резервама; 8) мере за одржавање ликвидности банака. Народном банком Србије руководи гувернер НБС, који заступа и представља НБС. Гувернер: 1) руководи пословањем НБС и организује њен рад и

2) спроводи одлуке Извршног одбора и Савета. Гувернера бира Народна скупштина на предлог председника Републике Србије. Гувернер се бира на шест година, с правом поновног избора. Савет НБС чини пет чланова, укључујући и председника, које бира Народна скупштина. Чланови Савета бирају се на пет година, с правом поновног избора. Савет НБС: 1) доноси Статут; 2) утврђује режим курса динара; 3) доноси стратегију управљања девизним резервама; 4) одлучује о чланству у међународној финансијској организацији и институцији; 5) доноси финансијски план и усваја годишње извештаје НБС. Савет по потреби, а најмање два пута годишње, Народној скупштини подноси извештај о свом раду. Гувернер је дужан да најмање једном у три месеца Савету достави извештај о спровођењу монетарне политике. Специфичну улогу и овлашћења има Управа за надзор финансијских институција, која: 1) обавља послове контроле и надзора над финансијским институцијама и 2) налаже мере којима се рад финансијских институција усклађује са законом којим се уређује њихово пословање и предузима спровођење тих мера. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Који су органи НБС? 2) Која су овлашћења Извршног одбора НБС? 3) Која су овлашћења гувернера НБС? 4) Која су овлашћења Савета НБС?

1. Централна банака – народна банка србије

1.3. МЕРЕ И ИНСТРУМЕНТИ Народна банка Србије утврђује и спроводи монетарну и девизну политику у Републици Србији, а посебно: 1) утврђивањем референтне каматне стопе и других каматних стопа НБС; 2) издавањем хартија од вредности; 3) спровођењем операција на отвореном тржишту; 4) обављањем дисконтних послова; 5) самосталним вођењем политике курса динара и утврђивањем, уз сагласност Владе, режима курса динара; 6) одобравањем краткорочних кредита; 7) утврђивањем обавезне резерве банака код НБС; 8) утврђивањем мера за одржавање ликвидности банака. Центра банка (НБС)

Мере и инструменти

Пословне банке и привреда Основни циљеви монетарне политике који је постављају пред све централне банке, па тако и НБС, јесу: ниска и стабилна инфлација, висока и стабилна стопа привредног раста (уз високу запосленост), одржавање стабилности финансијског система, а посебно банкарског система (и самих банака и других финансијских институција), стабилност каматних стопа и девизног курса. Друго је питање у којој мери су све централне банке успешне у остваривању ових циљева и колико су инструменти који се користе делотворни.

Народна банка Србије спроводи операције на отвореном тржишту куповином и продајом хартија од вредности. На тај начин НБС непосредно утиче на промену износа новца у оптицају и ликвидност банкарског сектора. Када НБС купи државне хартије од вредности, НБС повећава износ новца у оптицију, као и ликвидност банкарског сектора, док се њиховом продајом смањује. Трансакције куповине хартија од вредности би на ширем плану требало да доведу (на бази пораста новчане масе и постепеног смањења каматних стопа) до пораста привредне активности, док би продаја државних хартија од вредности (и њихова куповина од стране банака и других привредних субјеката) требало да доведе (на основу смањења количине новца у оптицају и постепеног пораста каматних стопа) до успоравања привредне активности (али и смањења инфлаторних притисака). Операције на отвореном тржишту могу се реализовати са обавезом накнадног откупа продатих хартија од вредности (тзв.репо-операције), или без обавезе откупа. Референтна каматна стопа коју одређује НБС је краткорочна каматна стопа по којој она спроводи своје главне операције на отвореном тржишту (средином 2014. године била је на нивоу од 8,5% годишње) и она, осим трансакционе функције, има и „сигнализирајућу” улогу у спровођењу монетарне политике НБС. Наиме, раст референтне каматне стопе значи најаву рестриктивније монетарне политике (утиче на пораст општег нивоа каматних стопа), а њено смањење представља најаву експанзивније монетарне политике (и смањења каматних стопа). Народна банка Србије може куповати од банака хартије од вредности и продавати их пре истека рока њиховог доспећа (тзв. есконт, односно дисконт хартија од вредности). Народна банка Србије одређује врсту и квалитет хартија од вредности које су предмет дисконтних послова, као и услове и начин под којима купује и продаје те хар-

Банке

тије. Путем дисконта хартија од вредности централне банке утичу на ликвидност банкарског сектора, али и тиме што се дисконтују потраживања која банке имају само по кредитима за одређене намене (за извоз или пољопривреду, на пример) утиче се на подстицање појединих привредних делатности. Поред тога, политиком одређивања дисконтне (есконтне) стопе, НБС утиче на тражњу за новцем, општи ново каматних стопа и цену кредита. Иначе, од краја 2009. године дисконтна (есконтна) стопа НБС једнака је референтној каматној стопи. Народна банка Србије може банкама одобравати кредите с роком доспећа до годину дана, на основу залога хартија од вредности, девиза и других средстава обезбеђења. Народна банка Србије уређује врсту и квалитет средстава обезбеђења на основу којих одобрава ове кредите, као и услове и начин одобравања тих кредита. На овај начин НБС утиче на ликвидност банкарског сектора. НБС је, као и све централне банке, тзв. кредитор крајње инстанце који се одобравањем кредита банкама стара о ликвидности и стабилности банкарског сектора. Народна банка Србије утврђује висину обавезне резерве банака прописивањем стопе обавезне резерве, као и врсте депозита и других средстава на која се та стопа примењује. НБС може утврдити и диференциране стопе обавезне резерве, зависно од врсте и рочности депозита и других средстава (средином 2014. године ове стопе су се кретале између 5% и 29%, а у изузетним случајевима су могле бити и 50%). Народна банка Србије прописује ближе услове и начин за обрачунавање и издвајање обавезне резерве. Повећање стопе обавезне резерве (у функцији спровођења рестриктивне монетарне политике) утиче на смањење расположивог кредитног потенцијала банака (а тиме и на могућности финансирања потрошње), док смањење стопе обавезне резерве (у функцији експанзивне монетарне политике) утиче на смањење овог слободног кредитног потенцијала.

Девизни курс, као цена домаће валуте изражена у страној валути (тј. колико јединица домаће валуте треба дати за једну јединицу стране валуте), у склопу је монентарне политике од посебног значаја за све централне банке, па и за НБС. Народна банка Србије самостално води политику курса динара и, уз сагласност Владе, утврђује режим курса динара. Народна банка Србије купује и продаје девизе (у ширем смислу потраживања која гласе на страну валуту) и ефективни страни новац на девизном тржишту ради спровођења монетарне политике, у складу са утврђеним режимом курса динара, односно ради одржавања одговарајућег нивоа девизних резерви. Својим девизним трансакцијама (интервенцијама) НБС непосредно утиче на ниво девизног курса, али и на износ новчане масе у оптицају. Народна банка Србије, ради прибављања средстава за законом утврђене намене, може издавати своје хартије од вредности које гласе на домаћу или страну валуту. Тако се Народна банка Србије може, ради премошћивања текућих неравномерности у приливу и одливу девиза, задуживати у иностранству у своје име и за свој рачун, са роком отплате до годину дана. Народна банка Србије се, изузетно, код Међународног монетарног фонда може задуживати са роком отплате дужим од годину дана. Девизне резерве Народне банке Србије чине: 1) потраживања Народне банке Србије у девизама на рачунима у иностранству; 2) хартије од вредности на рачунима Народне банке Србије у иностранству; 3) специјална права вучења, као и резервна позиција код Међународног монетарног фонда; 4) злато и други племенити метали; 5) ефективни страни новац. Народна банка Србије управља девизним резервама у складу с начелима ликвидности и сигурности. Народна банка Србије одлучује о формирању и коришћењу деви-

1. Централна банака – народна банка србије

зних резерви, као и о управљању и располагању тим резервама, у складу с опредељеном монетарном и девизном политиком. Народна банка Србије има искључиво право издавања новчаница и кованог новца у Републици Србији, што је једна од главних функција централних банака у свим земљама које имају своју националну валуту. Новчана јединица Републике Србије јесте динар (који се дели на 100 пара). Народна банка Србије може, на основу закона, односно уговора, а у име и за рачун Републике Србије, обављати послове фискалног агента у вези са задуживањем Републике Србије у иностранству. То значи да може обвљати послове у вези са повлачењем средстава и отплатом обавеза према иностранству, као и послове издавања дугорочних хартија од вредности који се односе на чланство Републике Србије у Међународном монетарном фонду. Народна банка Србије издаје и одузима дозволе за рад финансијским институцијама (банкама) и надзире пословање финансијских институција, а води рачуна и о њиховом придржавању прописа, чиме се обезбеђује стабилност финансијског система и банкарског сектора. НБС се стара о ефикасном и сигурном функционисању система плаћања и доноси прописе којима се у складу са законом уређује систем плаћања, а код ње се воде и одговарајући рачуни неопходни за реализцију платног промета. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су то операције на отвореном тржишту? 2) Који су инструменти НБС у девизној политици? 3) шта чини девизне резерве НБС? 4) Који су инструменти НБС у монетарној политици? 5) Како НБС утиче на ликвидност пословних банака?

6) Како бисте оценили рад Народне банке Србије на испуњавању постављених циљева и задатака? 7) На вестима сте управо чули да Централна банака (НБС) подиже своју главну (референтну) каматну стопу за 1%. шта мислите како ће то утицати на каматне стопе кредита које нуде пословне банке?

1.4. ИМОВИНА, ПРИХОДИ, РАСХОДИ И КАПИТАЛ Имовину Републике Србије коју користи Народна банка Србије чине динарски и девизни краткорочни и дугорочни пласмани, девизна средства, хартије од вредности, остала актива и имовинска права у поседу НБС, покретне и непокретне ствари и новчана средства на жиро рачуну НБС. Ова имовина користи се само у циљу пословања НБС. НБС има финансијски план, којим се утврђују планирани приходи и расходи за наредну годину. Народна банка Србије остварује приходе: 1) од камате и других прихода на средства депонована у иностранству, 2) од камате на кредите и друге пласмане и потраживања, 3) од накнада за вршење услуга, 4) куповином и продајом хартија од вредности. Из прихода које Народна банка Србије оствари подмирују се: 1) камате и други трошкови по иностраним кредитима; 2) камате на средства која се држе код НБС; 3) камате и други трошкови по хартијама од вредности; 4) трошкови израде новчаница и кованог новца; 5) материјални и нематеријални трошкови.

Банке

Република Србија је власник целокупног капитала Народне банке Србије. Капитал Народне банке Србије чине основни капитал и посебне резерве. Минимални износ основног капитала је 10.000.000.000 динара, а резерви 20.000.000.000 динара и они се формирају из добити НБС. Добит НБС − након што се уплати сав прописани износ капитала и резерви − која није проистекла из курсних разлика и ревалоризационих резерви, распоређује се на следећи начин: 10% у основни капитал, 20% у посебне резерве и 70% у буџет Републике Србије. Остварени губитак Народне банке Србије покрива се из посебних резерви и основног капитала изнад нивоа минималног основног капитала, а ако наведена средства нису довољна – из буџета Републике Србије

или из хартија од вредности које у ту сврху, под тржишним условима, издаје Република Србија и преноси НБС. Консолидовани биланс НБС износио је крајем 2000. године 34 милијарде динара, а крајем 2013. године 641,7 милијарди динара (НБС, Статистички билтен, бр. 3/14, стр. 19).

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта чини имовину НБС и њене приходе и расходе? 2) Колики су основни капитал и резерве НБС?

2. Пословне банке

Оснивање, пословање и престанак рада пословних банака, као и однос са централном банком и друга питања која се тичу уређивања положаја банака у финансијском и првиредном систему регулисана су у свакој земљи посебним прописима (најчешће законом о банкама и већим бројем подзаконских аката). Пословне банке се, по правилу, оснивају као акционарска друштва, за чије оснивање и рад њихови оснивачи (физичка и правна, страна и домаћа лица) обезбеђују одговарајући капитал и послују на основу дозволе (лиценце) коју добијају од централне банке, која надгледа њихов рад, као и придржавање услова који су прописани. Основна питања везана за оснивање, рад, организацију, изворе средстава, управљање банком, контролу и престанак банке, као и односе банке са поједним привредним субјектима, презентирана су на примеру Републике Србије и важећег Закона о банкама1 и другим актима.

2.1. ДЕФИНИЦИЈА ПОСЛОВНЕ БАНКЕ Према Закону о банкама: банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом. филијала је организациони део банке, без статуса правног лица, који обавља послове које може обављати банка у складу са законом. Банка може, у складу са законом, обављати следеће послове: 1

Закон о банкама објављен је у Службени гласник РС, број 107/2005 и 91/2010.

1) депозитне послове (примање и полагање депозита), 2) кредитне послове (давање и узимање кредита), 3) девизне, девизно-валутне и мењачке послове, 4) послове платног промета, 5) издавање платних картица, 6) послове с хартијама од вредности (издавање хартија од вредности, послове кастоди банке и др.), 7) брокерско-дилерске послове, 8) издавање гаранција, авала и других облика јемства (гаранцијски посао), 9) куповину, продају и наплату потраживања (факторинг, форфетинг и др.), 10) послове заступања у осигурању (уз посебну сагласност НБС), 11) послове за које је овлашћена законом и 12) друге послове чија је природа сродна или повезана с претходним пословима става а у складу са оснивачким актом и статутом банке. Нико осим банке не може се бавити примањем депозита. Нико осим банке не може се бавити давањем кредита и издавањем платних картица, осим ако је за то овлашћен законом. Банка у свом пословном имену мора имати реч „банка”.

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Како се дефинише пословна банка по Закону о банкама? 2) Које послове може да обавља пословна банка?

Банке

2.2. ОСНИВАЊЕ БАНКЕ Банку могу основати домаћа и страна правна и физичка лица (оснивачи банке). Банка се оснива као акционарско друштво. Оснивачи банке обезбеђују средства за оснивачки капитал банке. Средства могу бити у новчаном и неновчаном облику (ствари и права који су у функцији пословања банке). Новчани део оснивачког капитала банке не може бити мањи од 10.000.000 евра у динарској противвредности, према званичном средњем курсу на дан уплате. Оснивачи банке не могу повлачити средства уложена у оснивачки капитал банке. Оснивачи банке подносе Народној банци Србије захтев за прелиминарно одобрење за оснивање банке, а уз њега достављају документацију и информације. Оснивачи банке дужни су да, најкасније у року од 60 дана од дана добијања прелиминарног одобрења, Народној банци Србије поднесу захтев за издавање (дефинитивне) дозволе за рад банке са свим прописаним елементима (доказ о уплати новчаног дела оснивачког капитала, доказе о томе да су обезбедили: одговарајући пословни простор и набавили и припремили опрему за несметано пословање банке, податке о организационој структури и кадровској оспособљености банке). Након добијања ове дозволе, банка се уписује у регистар привредних субјеката којим стиче својство правног лица. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Како се оснива пословна банка? 2) Када се уписује банка у регистар привредних субјеката?

2.3. ПОСЛОВАЊЕ БАНКЕ Банка је дужна да одржава прописани износ капитала ради стабилног и сигурног посло-

вања, односно ради испуњења обавеза према повериоцима. Капитал банке састоји се од основног и допунског капитала, као и других облика капитала које пропише Народна банка Србије. Банка је дужна да у свом пословању обезбеди да капитал банке увек буде у висини која није мања од динарске противвредности 10.000.000 евра према званичном средњем курсу. Банка је дужна да, ради стабилног и сигурног пословања, односно ради испуњења обавеза према повериоцима, показатељ адекватности капитала одржава на прописаном нивоу. Показатељ адекватности капитала представља однос између капитала и ризичне активе банке. Народна банка Србије прописује критеријуме за одређивање показатеља адекватности капитала. Ризична актива банке је збир књиговодствених вредности позиција билансне активе и ванбилансних ставки помножених пондерима кредитног и тржишног ризика и других ризика. Пондере ризика прописује Народна банка Србије, према ризичности позиција које чине ризичну активу банке. Банка идентификује, мери и процењује ризике којима је изложена у свом пословању и управља тим ризицима. Најчешћи ризици који се јављају код пословања банака су ризик ликвидности, кредитни ризик, каматни ризик и девизни ризик. Ризик ликвидности је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед неспособности те банке да испуњава своје доспеле обавезе. Кредитни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед неизвршавања обавеза дужника према банци. Каматни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед промена каматних стопа. Девизни ризик је ризик могућности настанка негативних ефеката на финансијски резултат и капитал банке услед промене девизног курса.

2. Пословне банке

За банку је посебно деликатна изложеност према појединим клијентима који су и велики корисници кредита (дужници). Изложеност банке према једном лицу је укупан износ потраживања и ванбилансних ставки које се односе на то лице или групу повезаних лица (кредити, улагања у дужничке хартије од вредности, власнички улози и учешћа, издате гаранције и авали). Велика изложеност банке према једном лицу или групи повезаних лица је изложеност која износи најмање 10% капитала банке. Законом је прописано да изложеност банке према једном лицу или групи повезаних лица не сме прећи 25% капитала банке. Збир свих великих изложености банке не може бити већи од 800% капитала банке. Насупрот томе, изложеност банке према једном лицу (предузећу или другој банци и финансијској институцији) повезаном с банком (кроз улагање капитала, на пример, чији је банка оснивач или власник, односно сувласник) не сме прећи 5% капитала банке. Укупна изложеност банке према лицима повезаним с банком не сме прећи 20% капитала банке. Поред тога, улагање банке у једно лице које није лице у финансијском сектору не сме прећи 10% капитала банке, а укупна улагања банке у лица која нису лица у финансијском сектору и у основна средства банке не смеју прећи 60% капитала банке. Банка је дужна да у свом пословању заштити клијенте. Клијент банке је било које лице које користи или је користило услуге банке или лице које се обратило банци ради коришћења услуга. Банка је дужна да утврди опште услове пословања и да их истакне у својим пословним просторијама на видном месту. Банка је дужна да клијенту, на његов захтев, обезбеди информације о стању његовог кредита, односно депозитног рачуна, као и друге информације из пословног односа клијента и банке. Банкарском тајном сматрају се: 1) подаци који су познати банци а односе се на личне податке, финансијско стање и трансак-

ције, као и на власништво или пословне везе клијената те или друге банке; 2) подаци о стању и промету на индивидуалним депозитним рачунима и 3) други подаци до којих банка дође у пословању с клијентима. Банка је дужна да води пословне књиге и рачуноводствену евиденцију и да годишње финансијске извештаје, који истинито и објективно одражавају њено пословање и финансијско стање, припрема са садржајем и у облику који су утврђени законом и прописима Народне банке Србије. Ради обављања годишње ревизије својих финансијских извештаја, банка годишње ангажују спољног ревизора, тачније предузеће за ревизију.

ШТА СУ БАНКЕ? Банке су пословне фирме. Као и произвођачи фризбија, ланци брзе хране и издавачи, банкари купују сировине, мало их дораде, „изговоре магичне речи”, после чега „искочи” неки нови производ. Уколико је среће, готов производ могуће је продати скупље него што је коштала сировина. Основна сировина банкара је новац! (Lawrence S. Ritter, William L. Silber, Gregory F. Udell, Principles of Money, Banking & Financial Markets, Addison-Wesley Longman Inc., Reading, Massachusetts, 1999; стр. 217) ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта је ризична актива банке? 2) Који су најчешћи ризици који се јављају код пословања банака?

2.4. ИЗВОРИ СРЕДСТАВА (ФОНДОВИ) ПОСЛОВНЕ БАНКЕ Извори средстава пословне банке су сопствени капитал банке (оснивачки капитал

Банке

и капитал прикупљен накнадном емисијом акција, што представља акцијски капитал), разни депозити, узети кредити (од других пословних банака и изузетно од централне банке) и средства прикупљена на недепозитној основи, путем емисије дужничких хартија од вредности саме банке (обвезница, благајничких записа, сертификата о депозиту).

2.4.1. Капитал банке Као институције које по природи своје делатности послује са високим финанијским задужењем (левериџом), много вишим од оног код пословних компанија, банкама капитал није толико потребан као примарни извор финансирања. Оне могу да позајме средства која су им потребна за пословање по много нижим каматним стопама (односно цени капитала) у односу на цену по којој га пласирају. Из наведеног разлога банке не располажу толико великим износима сопственог капитала у односу на активу и обим пословања. Акцијски капитал банке је власнички капитал уложен у банку и он нема рочност, што значи да је у оптицају све док банка постоји (може бити умањен само за отпис пословног губитка банке), а банке прикупљају средства по овом основу емисијом акција које могу бити оснивачке акције и оне у функцији докапитализације, односно обичне акције или преференцијалне (приоритетне) акције (конвертибилне или неконвертибилне за обичне акције). На бази акција формира се капитал банке који, с једне стране, представља регулаторни захтев (прописивањем минималног износа, тј. цензуса у готово свим земљама), а, с друге стране, има функцију заштите банке од финансијских и других губитака, односно одржавања њене ликвидности и солвентности. Поред тога, капитал банке представља основу њеног даљег развојног потенцијала.

Не треба изгубити из вида ни сегмент могућности интерног повећања капитала у банци. Он проистиче из политике дивиденди која се у њој води, с обзиром на то да одлука о томе колики ће део нето профита (који остаје након плаћања свих трошкова и пореза) бити задржан за развој и проширивање пословања банке, а колики ће се исплатити акционарима кроз дивиденду, даје веће или мање могућности коришћења овог извора финансирања пословања. Банка у Србији је дужна да обезбеди своје пословање тако да висина њеног капиталa никад не буде мања од динарске противвредности износа од 10.000.000 евра, према званичном средњем курсу. Банка је дужна да, поред испуњења овог услова, у сваком тренутку одржава капитал и на нивоу који је потребан за покриће свих ризика којима је изложена или може бити изложена у свом пословању, а најмање у висини збира следећих прописаних капиталних захтева: 1) капиталног захтева за кредитни ризик и за ризик друге уговорне стране, 2) капиталног захтева за ценовни (тржишни) ризик за активности трговања хартијама од вредности, 3) капиталног захтева за девизни ризик (ризик девизног курса), 4) капиталног захтева за оперативни ризик (интерног пословања). Показатељ адекватности капитала (ПАК) банке једнак је односу капитала (К) и ризичне активе банке (РА). Банка је дужна да показатељ адекватности капитала одржава на нивоу који није нижи од 12% (ПАК = = К/РА > 12%). Капитал банке чини збир основног капитала и допунског капитала, умањен за одбитне ставке од капитала. Основни капитал чини најмање 50% капитала. Основни капитал банке чини збир следећих елемената, умањен за одбитне ставке: 1) уплаћени акцијски капитала, осим преференцијалних кумулативних акција, 2) резерве из добити и 3) добити банке. Добит банке која се укљу-

2. Пословне банке

Oбрачун показатеља адекватности капитала (ПАК): ПАК =

Капитал * × 100 ≥ 12% Актива пондерисана за кредитни ризик + оперативни ризик

* Капитал = Укупан (основни + допунски) капитал – корективне ставке

чује у основни капитал чини: 1) добит из ранијих година, за коју је скупштина банке донела одлуку да ће бити распоређена у основни капитал, и 2) добит из текуће године. Одбитне ставке од основног капитала су: 1) губици из претходних година, 2) губитак текуће године, 3) нематеријална улагања и 4) стечене сопствене обичне и преференцијалне акције. Допунски капитал банке чини збир следећих елемената, умањен за одбитне ставке : 1) уплаћени акцијски капитал по основу преференцијалних акција банке и 2) део ревалоризационих резерви банке. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Како се формира капитал банке? 2) шта је адекватност капитала банке?

2.4.2. Депозитни и недепозитни извори средстава Депозит је новчани улог код банке који представља за власника депозита (депонента) потраживање од банке, а за банку обавезу. Депозитни послови су по својој економској садржини пасивни банкарски послови. Са њима се банка појављује као дужник према широком кругу поверилаца из различитих сектора (привреда, непривреда и становништво). На основу депозитног посла банка има обавезу да плати депонентима одговарајући износ камате (за банку пасивна камата). Положени депозити могу бити различитог квалитета, и то: депозити по виђе-

њу (а виста), орочени депозити (или инвестициони депозити), са ограниченим роком или специјални депозити, а у зависности од временског рока везаности средстава за потенцијал банке. Структура и квалитет депозита условљавају пласман тих средстава у кредитном и другом облику. Код банака као носилаца платног промета налазе се трансакциони рачуни компанија и грађана. На њима се налази трансакциони новац (трансакциони депозити) којима се врше безготовинска плаћања. На ове трансакционе депозите банка, по правилу, не плаћа камату. Коминтенти банке могу да депонују своја краткорочна новчана средства код банке са неограниченим правом располагања у погледу рока и износа плаћања, а на ове депозите по виђењу банка, по правилу, не плаћа камату или је каматна стопа, уколико се плаћа, веома ниска. Пошто ова средства могу бити повучена из банке сваког дана, без икакве претходне најаве, она за банку представљају најнестабилнији извор средстава, али уједно и најјефтинији. Насупрот томе, орочени депозити имају уговором о депозиту утврђени рок доспећа (тј. рок након кога депонент може да располаже средствима) и представљају у зависности од рока орочавања (од месец дана па до неколико година) за банку квалитетан извор средстава (с аспекта кредитног потенцијала банке и других могућности пласмана тих средстава) за који се плаћа камата по уговореној стопи, а која је сразмерно знатно виша од каматне стопе на депозите по виђењу. Орочени депозити могу бити на одређени рок (3 или 6 месеци, на

Банке

пример), и са њима се може слободно располагати тек по истеку тог рока, или депозити са отказним роком, где се повлачење средстава мора претходно најавати (обично у року од 30 или 60 дана) и тек након његовог истека депонент може слободно располагати средствима. У случају повлачења пре утврђеног рока, морају се платити пенали (камата). Посебна категорија орочених депозита су тзв. депозитни сертификати, који су обично одређене номиналне вредности и рочности са фиксном каматном стопом. Са њима се може трговати на секундарном тржишту. С обзиром на то да се депозитним сертификатима може трговати на секундарном тржишту, они имају обележја депозита, али и хартије од вредности. С аспекта субјективитета депонента, депозити могу бити депозити становништва, привреде или непривредних инсититуција. Депозити становништва држе се, пре свега, у облику штедних депозита (на основу штедног рачуна или штедне књижице), који се, с обзиром на рок, деле на: неорочене или штедне депозите по виђењу и орочене депозите. С обзиром на намену депозита, они могу бити: наменски и ненаменски депозити. Поред депозитних извора средстава, банке могу прикупљати средства и из тзв. недепозитних извора, од којих су доминатни кредитни извори. Наиме, банка може прибављати средства узимањем кредита или задуживањем код централне банке, других банака (домаћих или страних) или других финансијских институција. Кредити од централне банке (која има улогу тзв. банке банака или кредитора последњег уточишта) су стандардни, углавном краткорочни, допунски извор кредитног и пословног потенцијала банака, и они, по својој кредитно-монетарној природи, имају улогу инструмента монетарног регулисања централне банке. У већини земаља кредити централне банке, који се одобравају пословним банкама, имају карактер кредита за ликвидност, који су врло кратког рока за превазилажење тре-

нутних проблема са ликвидношћу, или кредити који се користе за рефинансирање кредитног потенцијала банке, али у одређеној функцији. Ови други су есконтни (дисконтни) кредити на бази откупа меница које се налазе у портфељу банке (са роковима доспећа обично до 90 дана), реломбардни кредити на основу покрића у хартијама од вредности које се налазе у портфељу банке и тзв. селективни кредити, који се одобравају за рефинансирање банака за одобрене кредите за одређене намене, углавном извоз, пољопривреду или приоритетне инвестиције. Кредити од других банака (страних или домаћих) − међубанкарски кредити се углавном одобравају за одређене намене (ликвидност, финансирање заједничког улагања, кредитне линије за финансирање извоза, односно увоза) и могу бити краткорочни или дугорочни. Кредити који се прибављуј из иностранства, по правилу, подлежу одређеном режиму задужења. Пословне банке могу прикупљати средства и на тај начин повећавати свој пословни потенцијал путем емисије хартија од вредности (на домаћем и страном финансијском тржишту), на начин на који то могу чинити и други привредни субјекти. Ове хартије од вредности углавном су благајнички записи и обвезнице. Могућност прикупљања средстава путем емисије хартија од вредности је углавном резервисана за релативно велике банке, поготово када су у питању страна финансијска тржишта. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су депозитни послови банке? 2) Какви депозити могу да буду с аспекта субјективитета депонента? 3) Објасните тзв. недепозитне изворе из којих банке могу прикупљати средства. 4) За које банке је углавном резервисана мoгућност прикупљања средстава путем емисије хартија од вредности?

2. Пословне банке

2.5. ПЛАСМАНИ БАНКЕ Укупни пласмани банака могу се, оквирно, поделити на две велике групе: кредитне и некредитне пласмане (пре свега куповина разних хартија од вредности), који се евидентирају у активи биланса банке и представљају активне банкарске послове. Иако се у савременом банкарству јасно уочава тенденација пораста некредитних пласмана банака у односу на кредитне пласмане, кредитни пласмани још увек доминирају у структури активе банака и банке највећи део свог потенцијала пласирају у облику кредита. У теорији се кредит дефинише као формални уговор, код кога се поверилац обавезује да дужнику стави на располагање одређену вредност изражену у новцу, а дужник се обавезује да ову вредност употреби под уговореним условима, да је врати у одређеном року и да плати уговорену накнаду. О појединим врстама пласмана банке биће накнадно више речи.

2.6. БИЛАНСИ БАНКЕ И УПРАВЉАЊЕ СРЕДСТВИМА Реч биланс потиче од латинске речи која у слободном преводу значи вага са два таса. По својој форми биланс представља двострани рачун, у коме се, с једне стране, приказују средства (актива), а, са друге стране, извори тих средстава (пасива). Банке, као и сви други привредни субјекти, морају да воде пословне књиге и да састављају билансе у складу са важећим прописима, примењујући опште прихваћена начела билансирања (сталност, узрочност, опрезност, истинитост, јасност, финансијску пажњу). Банке су обавезне да на основу евиденције у пословним променама презентују јавности периодичне и годишње билансе. Као и код свих других биланса, и код биланса банака мора да постоји формална равнотежа између две његове стране. Код банака, као и код других привредних субјеката,

постоје два основна биланса, и то биланс стања и биланс успеха. Између ова два биланса постоји узајамна повезаност. Биланс стања у формалном смислу представља двострани рачун, на чијој је једној страни приказано стање средстава, односно имовине (на страни активе), а на другој стање обавеза, односно фондова (на страни пасиве). У случају оствареног негативног финансијског резултата непокривени губитак појављује се као позиција на страни активе. Класификација средстава и обавеза банке у билансу стања груписане су према степену њихове ликвидности и рочности. На страни активе постоје краткорочни и дугорочни пласмани, а на страни пасиве краткорочна и дугорочна средства (код нас се још исказују одвојено у динарима и девизама, што је карактеристика земаља са неконвертибилном националном валутом). Укупна актива или пасива банке репрезентује њен финансијски потенцијал тако да се упоређивањем тренутних позиција биланса стања са неким претходним периодима може доћи до сазнања о перформансним могућностима банке, о квалитету управљања банком, структури извора и пласмана средстава. У билансу успеха приказани су приходи и расходи банке у току одређеног обрачунског периода, као и финансијски резултат – нераспоређени профит (добит) или непокривени губитак. Позиције у билансу успеха балансирају се према основним врстама прихода и расхода. Поједностављена шема биланса успеха банке у Републици Србији, на начин на који се обично презентира у јавности, дата је у прегледу који следи. Биланс успеха за период од 1. јануара _____ до 31. децембра _____. А) Приходи и расходи из редовног пословања: 1) приходи од камата и 2) расходи од камата.

Банке

Добитак (губитак) по основу камата: 1) приходи од накнада и провизија и 2) расходи од накнада и провизија. Добитак (губитак) по основу накнада и провизија: 1) нето добитак (губитак) по основу продаје хартија од вредности, 2) нето приходи (расходи) по основу курсних разлика, 3) нето приходи од дивиденди и учешћа, 4) остали пословни приходи (расходи), 5) нето приходи (расходи) по основу индиректних отписа пласмана и резервисања, 6) трошкови зарада, накнада зарада и остали лични расходи, 7) трошкови амортизације, 8) оперативни и остали пословни расходи, 9) нето добитак од промене вредности имовине и обавеза. Добитак (губитак) из редовног пословања пре опорезивања. Б) Добитак (губитак) из редовног пословања пре опорезивања: 1) порез на добит и 2) одложени порески приход/расходи. В) Добитак (губитак) после опорезивања: 1) зарада по акцији, 2) основна зарада по акцији и 3) умањена (разводњена) зарада по акцији. Резултат пословање банке исказује се по сваком од подбиланса у билансу успеха. Бруто финансијски резултат банке чини збир или разлику пословног резултата, непословног и ванредног резултата и резултата ревалоризације. Бруто добитак банке представља позитивну разлику између збира добитака и збира губитка исказаних по подбилансима. Међутим, бруто губитак чини негативна разлика између ових наведених величина. Овако остварени финансијски резултат коригује се за порезе, након чега се добија нето резултат (нето добитак или нето губитак).

Поједностављена шема биланса стања банке у Републици Србији, на начин на који се обично презентира у јавности, дата је у прегледу који следи. Биланс стања на дан 31. 12. ___________. Актива: 1) готовина и готовински еквиваленти, 2) опозиви депозити и кредити, 3) потраживања по основу камата, накнада, продаје, промене вредности деривата и других потраживања, 4) дати кредити и депозити, 5) хартије од вредности (без сопствених акција), 6) удели (учешћа), 7) остали пласмани, 8) нематеријална улагања, 9) основна средства и инвестиционе некретнине, 10) одложена пореска средства, 11) остала средства и 12) губитак изнад износа капитала. Укупно актива. Пасива: А) Обавезе: 1) трансакциони депозити, 2) остали депозити, 3) обавезе по основу камата, накнада и промене вредности деривата, 4) резервисања, 5.обавезе за порезе, 6) обавезе из добитка, 7) обавезе по основу средстава намењених продаји и средстава пословања која се обустављају, 8) одложене пореске обавезе, 9) остале обавезе. Укупно обавезе. Б)Капитал: 1) капитал, 2) резерве из добити, 3) ревалоризационе резерве, 4) добитак, 5) губитак до нивоа капитала. Укупни капитал.

2. Пословне банке

В) Укупно пасива (А + Б). Г) Ванбилансне позиције: 1) послови у име и за рачун трећих лица, 2) преузете будуће обавезе, 3) примљена јемства за обавезе, 4) деривати и 5) друге ванбилансне позиције. Актива = обавезе банке + капитал банке банке Капитал банке се налази у пасиви (изворима) биланса стања и представља најстабилнији део финансијског потенцијала банке, који је као недепозитни извор средстава трајно уложен у банку и представља регулаторни услов за оснивање и успешно пословање банке. Банка формира сопствени капитал уплатом акционара у оснивачки фонд, наредним емисијама акција, усмеравањем дела оствареног профита у капитал банке, као и конверзијом дуга у акције банке. У оквиру капитала, разликује се бруто и нето капитал банке. Банка формира свој бруто капитал из оснивачког капитала, резерви банке, ревалоризационих резерви, нераспоређеног профита (добити) из ранијег периода и текућег пословања, док нето капитал банке чини бруто капитал банке умањен за улагања у акције предузећа, банака и других организација, непокривене губитке из претходног периода и из текућег периода. Кредитни потенцијал се дефинише као квантум расположивих средстава банке, која она може пласирати у виду кредита или других пласмана, а да при томе не угрози своју ликвидност и солвентност одржавајући стопу обавезних резерви. Он се назива и слободни или инвестициони потенцијал, и део је расположивог финансијског потенцијала који банка има за све врсте пласмана у свим варијантама пласирања. Кредитни или слободни или инвестициони потенцијал може се исказати као укупни финансијски потенцијал, умањен за

резерве ликвидности и обавезне резерве. Банка, дакле, не улаже у пласмане сва расположива средства, већ један њихов део имобилише у функцији одржавања сигурности и ликвидности пословања, али и поштовања прописа (који прописују обавезну резерву ради очувања ликвидности банкарског система, али и у функцији одређене кредитно-монетарне политике). Поред биланса успеха и биланса стања, банке код нас, али и у другим земљама, у складу са важећим прописима, сачињавају и извештај о променама на капиталу и извештај о новчаним токовима. Биланс банке има посебну аналитичку вредност, с обзиром на то да омогућава бројне анализе структуре и односа између релевантних позиција и на тај начин обезбеђује информациону основу за доношење финансијских одлука. Анализа банкарског биланса заснива се на базичној рачуноводственој идентичности активе и пасиве, значи актива = обавезе + капитал. Банке настоје да максимизирају профит кроз оптимално усклађивање и структурирање активе и пасиве, тј. кроз разлике између нивоа прихода и трошкова банке. На основу билансних позиција, фундаментална равнотежа банке може се приказати на следећи начин: 1) актива = пасива; 2) актива = обавезе + капитал; 3) капитал = актива − обавезе; 4) обавезе = актива − капитал. Банка је у тржишном окружењу приморана да перманентно одржава дневну ликвидност у свом пословању, као и солвентност која представља дугорочни аспект ликвидности структурног карактера. Позиција ликвидности банке проистиче, пре свега, из њене билансне структуре. У активи банке налазе се пласмани (инструменти) са различитим степеном ликвидности, која се креће од врло ликвидних (готов новац и готовински еквиваленти), преко пласмана у кредите и хартије од вредности (који су различитог степена ликвидности), па до оних пласмана који су веома мало ликвидни (зграде и опрема).

Банке

Циљ управљања ликвидношћу јесте да се избегне ситуација у којој банка има негативну нето ликвидну активу, што се у савременим условима постиже истовременим управљање с два основна портфолија банке – управљање активом и пасивом (asset – liablity management – АLМ), при чему се код пасиве пре свега мисли на обавезе, с обзиром на статус (акцијског) капитала. Мада ликвидност има много аспеката, она се у великој мери заснива на поседовању ликвидних средстава банке, њеног тока готовине и њене способности да позајми средства на тржишту. АLМ концепт подразумева анализирање и планирање гепа у ликвидности како би се он благовремено антиципирао, а и благовремено предузеле одговарајуће радње, од куповине средстава преко ноћи, па до дугорочнијих аранжмана. Код израчунавања приноса банке, тј. њене профитабилности, у међународној пракси се искристалисало коришћење неколико кључних показатеља. Они акценат стављају на различите аспекте профитабилности банке, и то: 1) принос на акцијски капитал (return on equity – RОЕ), 2) принос на активу (return on assets– RОА), 3) каматна маржа (net interest margin – NIМ, 4) некаматна (провизиона) маржа, 5) оперативни профит и 6) приход по (обичној) акцији (earnings per share – ЕPS). Принос на акцијски капитала (RОЕ), који се добија када се нето профит после опорезивања подели са просечним акцијским капиталом (RОЕ = нето профит / укупан просечан акцијски капитал), најважнији је показатељ за акционаре банке. Он показује колики принос могу очекивати на књиговодствену вредност инвестираног капитала у дату банку. RОЕ преко 10% се генерално сматра добрим. Принос на активу (RОА) израчунава сe када се нето профит после опорезивања подели са просечном укупном активом (RОА = нето профит / просечна укупна актива). Он показује у којој су мери менаџмент и уопште запослени у банци ефикасни у уп-

рављају активом банке. Код израчунавања RОА у пракси је најбоље узети просечан износ – стање активе (на почетку и крају године подељено са два). Ако је RОА мањи од 0,5%, банка се сматра слабо ефикасном, а ако је 0,5%–1,0%, банчина ефикасност је просечна. Нето каматна маржа (NIМ) добија се када се од прихода по основу камата одузму расходи по основу камата и добијени резултат подели са просечном укупном каматном активом (NIM = [приходи од камате – расходи од камате]/ просечна укупна каматоносна актива). Висока NIM показује да су разилике између пасивне и активне каматне стопе високе и обратно. NIM од 1,5−2% сматра се солидним нивоом. Каматоносна (приносна) актива је она на чији се пласман остварује приход од камате (кредити и хартије од вредности) и она је у овом случају много бољи показатељ од укупне активе. Нето некаматна маржа добија се када се некаматни приходи (провизије и други приходи банке) умање за некаматне расходе (трошкови, плате запослених, провизије које плаћа банка) и добијени износ подели са укупном активом. Оперативни профит банке се израчунава када се укупни оперативни приходи умање за укупне оперативне расходе а добијени износ подели са просечном укупном активом. Приход по (обичној) акцији (earnings per share – ЕPS) добија сe када се нето профит после опорезивања подели са бројем (обичних) акција. Ако се као број акција рачунају и још неиздате акције за које је преузета обавеза њиховог издавања (кроз конвертибилне хартије од вредности), онда се добијају тзв. потпуно „разложени” приходи по акцији. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта чини биланс стања банке? 2) шта чини биланс успеха банке? 3) шта је кредитни потенцијал банке? 4) шта је принос на акцијски капитал?

2. Пословне банке

5) шта је принос на активу? 6) шта је нето каматна маржа? 7) Анализирајте финансијски извештаје неке пословне банака (има их на интернету и у дневној штампи) и дајте своју оцену о њеној финансијској позицији. 8) Ако је просечна актива банке А у 2013. години била 100 милиона РСД, просечно стање акционарског капитала 10 милиона РСД, а нето профит (добитак) после опорезивања 5 милиона РСД, израчунајте колики су били RОА и RОЕ банке А. 9) Главни фактори који утичу на профитабилност банака су квалитет менаџмента, квалитет активе, економија обима и трошкови пословања банке. Када је реч о макроекономским факторима, то су високе стопе економског раста, довољна ценовна и валутна стабилност. Који су, по вашем мишљењу, најважнији фактори профитабилности банака у Србији?

2.7. ОРГАНИЗАЦИЈА БАНКЕ И НАЧИН УПРАВЉАЊА БАНКОМ Скупштину банке чине акционари банке. Право гласа акционари остварују непосредно или путем својих представника. Статутом банке акционарима који имају 1% или више акција с правом гласа не може се онемогућити непосредно вршење права гласа. Скупштина банке: 1) усваја пословну политику и стратегију банке, 2) доноси статут банке и усваја измене и допуне оснивачког акта, 3) усваја годишњи рачун банке и одлучује о употреби и распоређивању остварене добити, односно покрићу губитака, 4) одлучује о повећању капитала банке, односно о улагањима капитала у другу банку или у друга правна лица, 5) именује и разрешава председника и чланове управног одбора банке,

6) одлучује о статусним променама и о престанку рада банке. Органи управљања банком су Управни и Извршни одбор банке. Управни одбор банке чини најмање пет чланова, укључујући и председника. Најмање једна трећина чланова управног одбора банке морају бити лица независна од банке. Банка подноси Народној банци Србије захтев за давање претходне сагласности на именовање члана Управног одбора банке, уз који доставља документе и даје податке којима се потврђују његова пословна репутација и квалификације. Управни одбор банке одговоран је да пословање банке буде у складу са законом, прописима и актима Народне банке Србије, као и актима и другим процедурама које утврде органи банке. Управни одбор банке: 1) сазива седнице скупштине банке, 2) утврђује опште услове пословања банке, 3) бира и разрешава председника и чланове извршног одбора банке, 4) утврђује износе до којих извршни одбор банке може одлучивати о пласманима и задуживању банке и одлучује о пласманима и задуживању банке путем тих износа, 5) даје претходну сагласност за изложеност банке према једном лицу или групи повезаних лица преко 10%, односно за повећање ове изложености преко 20% капитала банке и 6) утврђује стратегију и политику за управљање ризицима, као и стратегију управљања капиталом банке. Управни одбор банке одговоран је за тачност свих извештаја о пословању, финансијском стању и резултатима пословања банке упућених акционарима банке, јавности и Народној банци Србије. Извршни одбор банке чине најмање два члана, укључујући и председника. Председник Извршног одбора банке представља и

Банке

заступа банку. Чланови Извршног одбора банке морају имати добру пословну репутацију и одговарајуће квалификације, које прописује Народна банка Србије. Извршни одбор банке организује пословање банке и врши дневни надзор над активностима запослених у банци. Извршни одбор банке: 1) извршава одлуке Скупштине банке и Управног одбора банке, 2) обезбеђује законитост рада банке, 3) одлучује о пласманима и задуживању банке до износа који утврди Управни одбор банке, 4) примењује пословну стратегију банке и 5) спроводи стратегију и политике за управљање ризицима, као и стратегију управљања капиталом. Банка је дужна да образује одбор за праћење пословања банке (одбор за ревизију), кредитни одбор и одбор за управљање активом и пасивом. Банка може образовати и друге одборе. У банци постоји организациона јединица у чијем је делокругу контрола усклађености пословања банке са прописима и организациона јединица у чијем је делокругу унутрашња ревизија. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта обавља Скупштина банке? 2) Који су органи управљања банком и које послове ти органи обављају?

2.8. КОНТРОЛА ПОСЛОВАЊА БАНКЕ Ниједно лице не може без претходне сагласности Народне банке Србије стећи директно или индиректно власништво у банци које му омогућава од 5% до 20%, од 20% до 33%, од 33% до 50% и више од 50% гласачких права.

Непосредну контролу над пословањем банке има Народна банка Србије. Ако је банка поткапитализована, дужна је да о томе, без одлагања, обавести Народну банку Србије и достави јој информацију која садржи разлоге због којих је банка поткапитализована. Поткапитализована банка, од момента сазнања за то да је поткапитализована, не може започети нову врсту посла без сагласности Народне банке Србије, нити повећати ризичну активу без сагласности Народне банке Србије. Народна банка Србије доноси решење о увођењу принудне управе у банци ако постоји могућност да банка буде критично поткапитализована, или уколико то већ јесте, и ако је контролом пословања банке утврђено поступање, односно непоступање супротно прописима или стандардима савесног банкарског пословања које је угрозило њено финансијско стање или интересе депонената. Принудна управа може трајати најдуже шест месеци, а може се у одређеним случајевима продужити за још три месеца. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Како НБС контролише пословање банке? 2) Када НБС доноси решење о увођењу принудне управе у банци?

2.9. ПРЕСТАНАК РАДА БАНКЕ И СТАТУСНЕ ПРОМЕНЕ Дозвола за рад банке престаје да важи: 1) одузимањем дозволе за рад, 2) добровољним престанком рада банке и 3) статусном променом банке, Народна банка Србије одузима банци дозволу за рад: 1) ако утврди да је банка критично поткапитализована,

2. Пословне банке

2) ако утврди да акционари банке у којој је уведена принудна управа нису сачинили план активности у прописаном року, 3) ако оцени да се планом санационих активности не могу отклонити неправилности у пословању банке и побољшати њено финансијско стање и 4) ако утврди да се у банци у којој је уведена принудна управа не спроводи план активности за који је Народна банка Србије дала сагласност или ако утврди да овај план не доводи до побољшања финансијског стања банке. Народна банка Србије може банци одузети дозволу за рад још и ако: 1) утврди да банка има критично низак ниво ликвидности, 2) оснивач банке повуче средства уложена у оснивачки капитал банке, 3) утврди да је банка знатно поткапитализована, 4) утврди да је банка теже или трајније повредила закон или други пропис и 5) утврди да банка неће моћи измирити своје обавезе према депонентима и другим повериоцима. Даном доношења решења о одузимању дозволе за рад Народна банка Србије блокира све рачуне банке и тим решењем истовремено изриче меру забране располагања имовином банке. На основу одлуке Скупштине банке о престанку рада банке, банка подноси захтев Народној банци Србије за давање сагласности на одлуку о престанку рада банке (тзв. добровољни престанак рада банке). Уз овај захтев банка доставља Народној банци Србије одлуку Скупштине банке о престанку рада банке, као и безусловну, неопозиву и плативу на први позив банкарску гаранцију издату од првокласне банке у износу којим се гарантује покриће свих обавеза банке. У случају значајнијих поремећаја у пословању банке, у њој може бити уведена принудна управа, са циљем да се санира ње-

но пословање и она оспособи за даљи самостални рад (тзв. санација банке). Ако се утврди да банка и поред предузетих мера није у стању да послује (услед губитка, ненаплаћених потраживања), НБС овој банци одузима дозволу за рад и покреће се поступак стечаја банке (на предлог саме банке, поверилаца, оснивача или НБС као централне банке). формира се стечајна маса у коју улази сва имовина (актива) са којом банка располаже. Из стечајне масе са намирују повериоци, односно обавезе банке. Ликвидација банке је поступак „гашења” банке који следи након добровољног престанка рада банке, на основу одлуке њених оснивача (Скупштине банке). Поступак ликвидације банке може да прерасте у поступак стечаја банке ако се у поступку ликвидације утврди да имовина банке није довољна да подмири потраживања поверилаца. Поступак санације, стечаја и ликвидације банака регулисан је посебним прописима. Народна банка Србије даје дозволу за рад банке која се оснива спајањем две или више банака на захтев банака које се спајају. Банка којој се припаја друга банка подноси Народној банци Србије захтев за давање сагласности за припајање. Реч је о статусној промени у којој се две банке (или више банака) спајају у једну банку из пословних разлога, при чему банке које се спајају престају да постоје, а настаје „нова” банка, или се једна банка припаја другој банци престајући да постоји као привредни субјект на тај начин. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Како банка престаје са радом? 2) Која је разлика између стечаја и ликвидације банке? 3) Број банака се у Србији смањио у последњих 5-6 година за половину. шта мислите зашто је тако и да ли ће се овај тренд наставити?

3. Међубанкарски односи

Међубанкарски односи се успостављају на два нивоа: између централне банке (НБС) и пословних банака и између самих пословних банака међусобно. Централна банка спроводи кредитномонетарну политику и спроводећи ту политику утиче на пословање самих пословних банака. Путем политике обавезне резерве или путем есконтне политике, на пример, она утиче на кредитни, односно финансијски потенцијал банака и њихову ликвидност. Централна банка одобрава и краткорочне кредите за ликвидност пословним банакама како би превазишле своје привремене проблеме у овом домену. Међутим, централна банака, с обзиром на улогу „чувара” стабилности финансијског и банкарског система коју има, контролише пословање пословних банака и њихово придржавање прописаним условима у погледу адекватности капитала, ликвидности, солвентности, као и других параметара солидног банкарског пословања. Циљ ове контроле је заштита депонената и поверилаца банке, али и самог банкарског система. (Она спречава утицај пропасти једне банке на друге банке.) Уколико нека банка не испуњава прописане услове, централна банка има овлашћења да предузме корективне мере, почев од увођења принудне управе до одузимања дозволе за рад пословној банци и покретања поступка стечаја банке. Између самих пословних банака успостављају се међубанкарски односи који су у функцији пословне сарадње. Ова сарадња може бити реализована кроз разне видове, а један од њих је међубанкарски кредит (најчешће за ликвидност), при чему једна пословна банка помаже другој послов-

ној банци да преброди тренутне проблеме са ликвидношћу. Сарадња се може одвијати и кроз област заједничког развоја неких банкарских производа, кроз маркетинг или, пак, развој информационих технологија. Банке могу сасрађивати и тако што ће заједнички одобравати кредите за финансирање неког великог посла или пројекта (тзв. конзорцијални или синдицирани кредити). Међубанкарска сарадња може се одвијати на домаћем и међународном плану. Сарадња на међународном плану најчешћа је у домену платног промета са иностранством, при чему једна банка (домаћа банка) врши плаћања (и прима уплате) према иностранству (за потребе својих клијената или своје потребе) преко друге банке (стране банке), углавном тако што су међусобно отворени рачуни са којих се врше плаћања, односно наплате (коресподентски односи). Домаћа банка може од стране банке да узме кредит или да одобри кредит страној банци, у складу са прописима којима се уређује девизно пословање. Страна банка (матична банака) може у другој земљи да оснује банку (банка кћер) у складу са прописима те земље (две трећине банака у Србији имају стране банке за осниваче) ради пословања у тој земљи и „освајања” тржишта. Између стране банке оснивача и домаће банке чији је она оснивач постоје посебни међубанкарски односи, јер банка оснивач обезбеђује средства, кредите, знања и технологију потребну домаћој банци чији је оснивач, а заузврат добија дивиденду из профита. Пословна банка, иако има стране осниваче, сматра се домаћом банком, јер је основана и послује у складу са домаћим прописима и има дозволу за рад

3. Међубанкарски односи

од домаће централне банке. За њене обавезе страна банка оснивач уговара само до износа уложених средстава.

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) шта су то међубанкарски односи? 2) Какви су односи између стране банке оснивача и домаће банке чији је та страна банка оснивач?

4. Повезаност банака и привредних организација Повезаност банака и привредних организација (привредних предузећа и других небанкарских привредних институција) је вишеструка. Најпре, банка је акционарско друштво чији су акционари, између осталог, и привредне организације (акционари могу бити банке, друге финансијске организације, физичка лица, држава), било да су оснивачи (обезбедили су део средстава за оснивачки капитал банке), било да су накнадно купили акције банке. Акционари су власници банке и имају права управљања банком у складу са законом и статутом банке. Привредне организације држе код пословне банке разне депозите и на тај начин омогућавају банкама да дођу до средстава из којих се одобравају кредити другим привредним организацијама и физичким лицима. Поред тога, привредне организације имају своје рачуне код пословних банака (које су носиоци платног промета у земљи и са иностранством) путем којих плаћају и примају уплате. Пословне банке одобравају привредним организацијама кредите за разне намене (за ликвидност, обртна средства, инвестиције) или купују њихове дужничке краткорочне и дугорочне хартије од вредности (обвезнице, комерцијалне запи-

се), чиме привредне организације долазе до средстава за своје потребе. Банке обављају и друге послове за потребе привредних организација, као што су девизно-валутни послови, откуп потраживања (форфетирање, факторинг), есконт меница, давање јемстава или авала и гаранција за потребе појединих послова привредних организација. Банке пружају и консултантске услуге привредним организацијама. Као што се из наведеног може видети, односи између пословних банака и привредних организација су интензивни, свакоденвни и одвијају се на више начина. Укупна потраживања банака у Србији по одобреним кредитима предузећима била су крајем 2013.године 1.028,4 милијарде динара (НБС, Статистички билтен, бр. 3/2014, стр. 52).

ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Какави су видови повезаности банке и привредних организација? 2) Како банка постаје сувласник предузећа?

5. Однос банака и друштвених делатности Однос пословних банака и ванпривредних друштвених делатности (здравство, образовање, култура) углавном се одвија на релацији држања депозита и одобравања кредита. Као и привредне организације, установе друштвених делатности своје депозите држе код пословних банака и од њих добијају кредите за своје потребе. Поред тога, пословне банке им пружају и услуге платног промета. Пошто су установе друштвених делатности добрим делом буџетски корисници, део њиховог односа је у домену односа ба-

нака и државних органа, на различитим нивоима. Банке су често спонзори, донатори или покровитељи разних друштвених манифестација у складу са све раширенијим концептом „друштвено одговорног” пословања банака. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Какав је однос банке и друштвених делатности?

6. Однос банака и државних органа Држава, односно државни органи утичу на пословно окружење банака на више начина. Најдиректнији је посредством прописа које доноси држава (поред централне банке), којих се банке морају придржавати, као што је случај у финансијском пословању, порезу или рачуноводству. Држава својом макроекономском политиком – фискаланом, монетарном, али и структурном − значајно утиче на услове пословања банака. Уколико држава води добру економску политику, бољи су и услови за пословање банака и остваривање профита. Када то није случај, економска политика се одражава на лошије пословање банака, па чак и на њихово затварање и банкротство. Стање у привреди (инфлација, стање ликвидности, спољни дуг, девизни курс) и друштву (политичка ситуација у земљи и са иностранством) непосредно утиче на пословање банака и цену капитала (каматну стопу). Ако држава не измирује на време и у целини своје обавезе према директним и индиректним буџетским корисницима, али и привредним организацијама, по основу набавки робе и услуга за потребе државе и њених органа (на свим нивоима власти), то ће се одразити и на могућност ових организација да враћају узете кредите, али и на ниво депозита у банкама. Држава је често највећи дужник у земљи. Држава (савезна држава, република, покрајина, локални органи власти) за финансирање јавних расхода и за потребе буџета позајмљује средства од пословних банака (домаћих и страних). Ова позајмица може се релизовати путем директног кредитног односа држава−банка или када банке купују дужничке државне хартије од вредности (обвезнице). Добар део јавног дуга државе отпада на банке као повериоце.

Насупрот томе, прикупљена средства јавних прихода (порези, таксе, накнаде) држе се код банака као депозити. Држава и државни органи обављају платни промет путем пословних банака и користе друге банкарске услуге. У великом броју земаља држава је, у циљу заштите штедиша и депонената банака, али и ради обезбеђења општег поверења у банкарски и финансијски систем, увела обавезно осигурање улога и депозита код посебне државне агенције (најпознатија је федерална корпорација за осигурање депозита FIDIC у САД). У случају да се банка нађе у финансијским тешкоћама или банкротира, из осигурања се исплаћује накнада штедишама и депонентима која покрива износа средстава која су имали у банци, али не више од одређеног износа (100.000 долара или 50.000 евра, на пример), тако да су мањи улози и депозити потпуно заштићени, док већи улози и депозити нису у целости покривени овим осигурањем. У Србији је систем осигурања депозита уведен 2005. године. Систем осигурања депозита (којим су обухваћена динарска и девизна потраживања по основу новчаних депозита, улога на штедњу, банкарског текућег рачуна или другог новчаног рачуна код банке) обухвата физичка лица, предузетнике, мала и средња предузећа, а максимални осигурани износ је до 50.000 евра (у динарској противвредности тог износа, ако се ради о динарским потраживањима) по депоненту у свакој банци. Банке су дужне да обавезно осигуравају депозите код Агенције за осигурање депозита и да редовно плаћају премију осигурања. ПИТАЊА И зАДАЦИ

1) Какав је однос банке и државних органа? 2) Како функционише систем осигурања депозита?

6. Однос банака и државних органа

РЕзИМЕ

Народна банка Србије (НБС) самостална је и независна у обављању својих функција. Основни циљ НБС јесте постизање и одржавање стабилности цена и очување стабилности финансијског система Републике Србије. НБС утврђује и спроводи монетарну и девизну политику, управља девизним резервама, води политику курса динара, издаје и одузима дозволе за рад финансијским институцијама и обавља друге послове у складу са законом. Народна банка Србије може банкама одобравати кредите с роком доспећа до годину дана, на основу залоге хартија од вредности, девиза и других утврђених средстава обезбеђења. Органи НБС су Извршни одбор НБС, гувернер НБС и Савет гувернера НБС. Имовину Републике Србије коју користи Народна банка Србије чине динарски и девизни краткорочни и дугорочни пласмани, девизна средства, хартије од вредности, остала актива и имовинска права у поседу НБС, покретне и непокретне ствари и новчана средства на жиро рачуну НБС. Наведена имовина користи се искључиво за пословање НБС. Према Закону о банкама, банка је акционарско друштво са седиштем у Републици Србији, које има дозволу за рад Народне банке Србије и обавља депозитне и кредитне послове, а може обављати и друге послове у складу са законом. Банка може обављати депозитне послове, кредитне послове, девизне послове, девизно-валутне и мењачке послове, послове платног промета, издавање платних картица, послове с хартијама од вредности, брокерско-дилерске послове, издавање гаранција, авала и других облика јемства, као и друге послове у складу са законом. Кредитни потенцијал је износ расположивих средстава банке које она може пласирати у виду кредита или других пласмана, а да при томе не угрози своју ликвидност и солвентност одржавајући стопу обавезних резерви. Ризична актива банке је збир књи-

говодствених вредности позиција билансне активе и ванбилансних ставки помножених пондерима кредитног и тржишног ризика и других ризика. Капитал банке се налази у пасиви (изворима) биланса стања и представља најстабилнији део финансијског потенцијала банке, који је као недепозитни извор средстава трајно уложен у банку и представља регулаторни услов за оснивање и успешно пословање банке. Банка у Србији је дужна да у свом пословању обезбеди да висина њеног капиталa никад не буде мања од динарске противвредности износа од 10.000.000 евра, према званичном средњем курсу. Биланс банке има посебну аналитичку вредност, с обзиром на то да омогућава бројне анализе структуре и односа између релевантних позиција и да на тај начин обезбеђује информациону основу за доношење финансијских одлука. Анализа банкарског биланса заснива се на базичној рачуноводственој идентичности активе и пасиве, значи актива = обавезе + капитал. Банке настоје да би максимизирале профит кроз оптимално усклађивање и структурирање активе и пасиве, тј. разлике између нивоа прихода и трошкова банке. На основу билансних позиција, фундаментална равнотежа банке се може приказати на следећи начин: 1) актива = пасива; 2) актива = обавезе + капитал; 3) капитал = актива − обавезе; 4) обавезе = актива − капитал. Код израчунавања приноса банке, тј. њене профитабилности, у међународној пракси се искристалисало коришћење неколико кључних показатеља који акценат стављају на различите аспекте профитабилности банке, и то: 1) принос на акцијски капитал (return on equity – RОЕ), 2) принос на активу (return on assets – RОА), 3) каматна маржа (net interest margin – NIМ, 4) некаматна (провизиона) маржа, 5) оперативни профит и 6) приход по обичној акцији (earnings per share – ЕPS).

Банке

У свом пословању банке улазе у комплексне односе са другим банкама, привредним организацијама, друштвеним организацијама и државним органима, што их чини институцијама од посебног значаја у привредном и друштвеном животу сваке земље. У великом броју земаља држава је, у циљу заштите штедиша и депонената бана-

Појмови које треба запамтити: Народна банака Србије (НБС), функције НБС, Извршни одбор НБС, гувеернер НБС, савет НБС, инструменти монетарне политике, инструменти девизне политике, девизне резерве, емисија новца, контролна функција НБС, пословна банка, оснивање банке, ризици у пословању банке, извори

ка, али и ради обезбеђења општег поверења у банкарски и финансијски систем, увела обавезно осигурање улога и депозита код посебне државне агенције. У случају да се банка нађе у финансијским тешкоћама или банкротира, из осигурања се исплаћује накнада штедишама и депонентима.

средстава, капитал банке, депозитни извори средстава, недепозитни извори средстава, пласмани банке, кредитни потенцијал, биланс стања банке, биланс успеха банке, организација банке, управљање банком, контрола пословања банке, престанак рада банке, међубанкарски односи, осигурање депозита.