Issuu

JEЛЕНА ЂУРИЋ

ик е

ОСНОВИ РАДНОГ ПРАВА ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ПРАВНЕ, ЕКОНОМСКЕ И ПОСЛОВНЕ ШКОЛЕ

За

во

за

уџ

бе н

Образовни профил правни техничар

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд

Рецензенти др Горан ОБРАДОВИЋ, ванредни професор на Правном факултету Универзитета у Нишу др Слободанка ПЕРИЋ, доцент на Правном факултету Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици дипл. правник Горица ПЛАНИЋ, професор правне групе предмета у Правно-пословној школи Ниш, у Нишу Уредник Мирјана МИСАИЛОВИЋ Одговорни уредник Татјана КОСТИЋ

ик е

Главни уредник Драгољуб КОЈЧИЋ

за

уџ

бе н

За издавача Драгољуб КОЈЧИЋ, директор

За

во

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, решењем број 650-02-96/2015-06 од 18.8.2015, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у другом разреду средње школе – образовни профил правни техничар

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:349.22(075.3) ЂУРИЋ, Jелена, 1955– Основи радног права : за други разред правне, економске и пословне школе : образовни профил правни техничар / Јелена Ђурић. – 1. изд. – Београд : Завод за уџбенике, 2015 (Нови Сад : Сајнос). – 119 стр. ; 24 cm Тираж 2.000. - Речник непознатих појмова: стр. 117-118. - Библиографија: стр. 119. ISBN 978-86-17-19293-6 COBISS.SR-ID 218187532 ISBN 978-86-17-19293-6 © Завод за уџбенике, Београд (1995–2015) Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

За во д за уџ бе н ик е

за

уџ

бе н

Поштовани ученици, уверена сам да ће вам усвојен садржај овог уџбеника помоћи да, наоружани знањем, способностима и вешти нама: – кроз живот корачате сигурно, – планирате реално, – слушате пажљиво, – говорите убедљиво, – радите вредно, – размишљате критички, – критикујете аргументовано, – одлуке доносите праведно, – понашате се одговорно, – живите успешно и креативно!

ик е

СЛУШАЊЕ

За

во

Пре него што се упустите у изучавањe овог наставног садржаја, подсетите се Упутства за успешно учење (семинар за наставнике кат. бр. 620).

ЧИТАЊЕ ПОДВЛАЧЕЊЕ БЕЛЕЖЕЊЕ ПРЕСЛИШАВАЊЕ ДИСКУСИЈА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

Слушајте пажљиво наставника на часу, размишљајте о ономе што говори, слушајте расправу другова, питајте шта не разумете. Ново градиво прочитајте истог дана из уџбеника јер је заборављање најбрже одмах после учења, читајте пажљиво. Нема доброг учења и читања без подвлачења, њиме одржавате пажњу и појачавате активност, издвајате најважније. Направите тезе о целом градиву, лекцији, издвојте најважније, тиме утврђујете најбитније чињенице. Урадите аутоконтролу, сада сте најактивнији и учвршћујете научено прво наглас, па у себи. Сада можете да расправљате са другима: размените мисли и чујте другог. Проверите и учврстите знање, примените научено.

САДРЖАЈ

Предговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 11 12 13 14 18 20 23

2. тема ИЗВОРИ РАДНОГ ПРАВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Појам и подела извора радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Домаћи извори радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Општи акти државних органа (когентни извори радног права). . . . . . . . . . . . . Аутономни акти (аутономни извори радног права) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Међународни извори радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Акти међународних организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Међудржавни уговори. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Акти регионалних организација. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

27 28 28 28 30 35 35 36 37

3. тема РАДНИ ОДНОС. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Радни однос као предмет радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Појам и битни елементи радног односа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Настанак и развој радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Карактеристике уређивања радног односа у државним органима. . . . . . . . . . . . . Карактеристике уређивања радног односа у привредним друштвима, банкама и другим финансијским организацијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Карактеристике уређивања радног односа у јавним службама. . . . . . . . . . . . . . . . Рад ван радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Привремени и повремени послови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Допунски рад. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Уговор о делу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Уговор о стручном оспособљавању и усавршавању. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Волонтерски рад. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

41 42 42 44 46

За

во

за

уџ

бе н

ик е

1. тема УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Појам радног права . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Предмет и садржина радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Настанак радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Развој радног права. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Раднички покрети и Међународни празник рада. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Место и значај радног права у правном систему Републике Србије. . . . . . . . . . .

49 51 53 53 53 53 54 55

63 64 64 64 69 69 70 71 71 72 72 73 74 87 87 88 90 91 92

5. тема РАСПОРЕЂИВАЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Принципи и значај распоређивања запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Врсте распоређивања запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Распоређивање приликом заснивања радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Распоређивање у току трајања радног односа (измена уговорених услова рада). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

97 98 99 99 99

во

за

уџ

бе н

ик е

4. тема ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Услови за заснивање радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Општи услови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Посебни услови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Поступак заснивања радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Одлука о потреби заснивања радног односа. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Пријава потребе за запошљавањем и јавно оглашавање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . Подношење пријаве на оглас. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Претходна провера радних способности. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Одлучивање о избору кандидата. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Закључивање уговора о раду. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Ступање на рад. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Карактеристике уговора о раду. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Пробни рад. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Трајање радног односа (врсте радног односа) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Трајње радног односа лица са посебним овлашћењима и функционера. . . . . . Приправници. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Запошљавање особа са инвалидитетом. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Радна књижица. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

За

6. тема ВИШАК ЗАПОСЛЕНИХ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 Појам вишка запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Програм решавања вишка запослених . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 Улога синдиката. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 Критеријуми за одређивање вишка запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 Отказ уговора о раду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 Права вишка запослених. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 Речник непознатих појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 Литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 Морамо тражити конкретне и ефикасне начине да децу покренемо, заинтересујемо и активирамо. Душан Радовић Марку Марковићу, са другарском поруком: 1) све су Дрине овог света криве; 2) никад се оне неће моћи свеколике ни потпуно исправити; 3) никад не смемо престати да их исправљамо. (Писцу књиге ,,Крива Дрина” на књизи ,,На Дрини ћуприја”.) Иво Андрић

ПРЕДГОВОР

во

за

уџ

бе н

ик е

Уџбеник Основи радног права написан је у складу с Наставним програмом за предмет Основи радног права, за други разред образовног профила Правни техничар, а могу га користити и ученици других традиционалних и огледних образовних профила, нарочито из подручја рада Економија, право и администрација. Садржај Уџбеника усаглашен је са променама прописа у радноправној материји, до краја 2014. године. У Уџбенику су на приступачан и јасан начин обрађени основни појмови радног права намењени том узрасту. Додатни ликовни и текстуални садржаји имају циљ да код ученика ра звију заинтересованост и позитиван однос према предмету, а поједини садржаји имају и значајан васпитни циљ. Применом Наставног програма предмета за други разред ученицима треба да се омогући стицање основних знања о радном праву и његовом предмету – радном односу, а нарочито да упознају карактеристике радног односа, поступак његовог заснивања и схвате значај правног регулисања, да примене критички и принципијелан став према друштву и појединцу у њему итд. Прописани садржаји представљају основ и увод за наставак учења и разраду радноправне материје у трећем и четвртом разреду. У Уџбенику је обрађено шест наставних тема, и то: уводни појмови радног права, његови извори, радни однос, заснивање радног односа, распоређивање и вишак запослених.

За

Циљ Уџбеника јесте да ученици овладају теоријским и практичним знањима о радном односу, која утичу на формирање и развијање одговарајућих ставова, радних навика и потреба и односе се на: тачно, савесно, одговорно, уредно, благовремено и систематично извршавање послова и радних задатака; ефикасно организовање рада; аргументовану и одговорну критику и дијалог са послодавцем; позитиван однос према професионално-етичким нормама и вредностима, учењу и образовању током целог живота у складу са концептом одрживог развоја; остваривање права на раду и у вези с радом; унапређивање сарадње са другима, као и способности за тимски рад и не говање социјалних и емоционалних односа; примењивање стечених знања и вештина при доношењу одлука и решавању проблема из свакодневног живота; унапређивање способности за прикупљање, анализу, организацију, критичку процену, примену и преношење релеватних информација;

9 унапређивање стратегије и технике успешног учења и развијање само ефи касности и позитивних ставова према учењу и образовању током целог живота; унапређивање способности аргументације сопствених ставова и критичког ми шљења; неговање интелектуалне радозналости, моралног расуђивања, стваралачког мишљења и правног речника; развијање ставова и вредности значајних за живот у савременом друштву, заснованих на поштовању људских права, толеранцији, солидарности, уважавању различитости и родној равноправности; љубазност, комуникативност, предузимљивост и флексибилност у односу према клијентима и сарадницима;

ик е

развијање уверења о потреби међународне интеграције наше државе и поштовања међународног радног законодавства;

бе н

развијање уверења о важности поштовања основних политичких, грађанских и социјално-економских слобода и права грађана, као и њихове правне и социјалне сигурности.

За

во

за

уџ

Да би се ученицима приближио садржај Уџбеника, на почетку сваке тематске целине изложени су називи функционалних целина (лекција) које се обрађују, као и исходи које ученик треба да оствари на крају тематске целине – наставне теме. Непознати појмови објашњени су у саставу функционалне целине у којој су споменути. На крају функционалних целина истакнути су кључни појмови, закључак и питања и задаци, а на крају тематске целине дати су питања и задаци, резиме и упућивање на друге изворе знања. Због специфичности садржаја, примери су често наведени у самом тексту функционалне целине, али има и издвојених примера, којима се текст поткрепљује. Такође, Уџбеник садржи и шеме које омогућавају боље разумевање одређених садржаја и њихову систематизацију, као и посебно издвојене задатаке и примере аката, чија израда треба да оспособи ученике за практичну примену теоријских знања. Доста занимљивости, илустрација и интересантних допунских садржаја треба да заинтересују ученике за радноправну материју – да је схвате у контексту друштва у коме живе, и мотивишу их да овладају захтевима наставног програма. Препоручујем наставницима који реализују садржај предмета да, помоћу Уџбеника, упуте ученике на коришћење допунских садржаја, нарочито одговарајућих прописа, у решавању постављених, али и сложенијих задатака и студија случаја, и на тај начин оспособе их за практичну примену теоријских знања (стицање функционалних знања). Захваљујем рецензентима на драгоценој помоћи и издавачу који је преузео одговорност издавања Уџбеника, уз очекивање да ће ово издање унапредити остваривање циљева и задатака наставе Основа радног права и ученицима олакшати остваривање прописаних исхода (у ситуацији када ученици немају ниједан одговарајући уџбеник за овај наставни предмет). У Нишу, 1. 1. 2015.

Аутор

За во д за уџ бе н ик е

1. тема

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА Сад рж ај  Појам радног права  Настанак радног права  Развој радног права

ик е

 Предмет и садржина радног права

бе н

М есто и значај радног права у правном систему Републике Србије

уџ

По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да:

за

– дефинише појам радно право, – разликује предмет и садржину радног права,

– објасни услове и разлоге за настанак радног права,

За

во

– разликује фазе у развоју радног права, – објасни место и значај радног права у правном систему Републике Србије.

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

ПОЈАМ РАДНОГ ПРАВА

во

за

уџ

бе н

ик е

У правној теорији постоји већи број дефиниција радног права. При дефинисању његовог појма треба имати у виду да је радно право: 1. самостална грана правног система и садржи позитивне (важеће) правне норме које уређују радне односе (односе који настају на раду и у вези са радом), 2. теоријско-научна и наставна дисциплина која изучава на само радне односе, већ и међународне, државне и аутономне акте о радним односима, пре свега позитивни систем норми, њихову примену и однос радног права према другим гранама права, 3. систем института или посебних облика социјалног осигурања запо слених и других осигураника и осигураних лица. Дакле, радно право се може дефинисати као грана правног система, тео ријско-научна и наставна дисциплина која обухвата и изучава радне односе, међународне, државне и аутономне акте о радним односима и посебне облике социјалног осигурања запослених и других лица.

За

Кључне речи радно право / самостална грана права / теоријско-научна и наставна дисциплина / социјално осигурање Непознате речи аутономни акти – правни акти које доносе недржавни субјекти (колективни уговори, статут, правилници и др.)

ПРЕДМЕТ И САДРЖИНА РАДНОГ ПРАВА

за

уџ

бе н

ик е

Више научних дисциплина за предмет имају изучавање људског рада (нпр. привредно право, грађанско право, радно право и др.). Радно право изучава радноправне односе, или краће радне односе, као посебну врсту правних односа који настају поводом рада. Радни односи представљају централни део предмета радног права. Радно право настало је као резултат интервенције државе ради регулисања (у почетку) само неких питања запослених (као што су обавеза исплате накнаде за рад, касније скраћивање радног времена итд.) и заштите само појединих категорија радника – жена и деце. То законодавство називало се зашти тничко законодавство (опширније у лекцији Настанак радног права). Развојем радног права ширио се круг питања која су регулисана, као и круг лица на која су се односиле правне норме заштитничког законодавства. Дакле, проширен је предмет радног права, који поред радних односа, обухвата и принципе, институте и друга питања из области рада и радних односа. Садржину радног права чине правне норме које регулишу његов предмет (нпр. заснивање и престанак радног односа, радно време, одморе и друга права и обавезе субјеката радног односа и других субјеката радног права). Ове норме садржане су у правним прописима и другим правним актима који уређују предмет радног права, првенствено радне односе (опширније у 2. теми – Извори радног права).

За

во

Кључне речи предмет радног права / радни односи / садржина радног права – правне норме

Закључак

Радно право је грана правног система, теоријско-научна и наставна дисциплина која изу-

Питања и задаци 1. Објасните појам радно право. 2. Шта представља предмет радног права? 3. Објасните шта чини садржину радног права.

Упоран рад све побеђује. Вергилије

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

НАСТАНАК РАДНОГ ПРАВА

во

за

уџ

бе н

ик е

Радно право је релативно млада грана права, настала у саставу грађанског права и у дугом процесу издвајања из његовог састава. Оно није постојало у робо власничком и феудалном друштву, јер у тим друштвима није постојао радни однос. Радни однос као врста правног односа не може да постоји без два субјекта: слободног радника и послодавца. У робовласничком друштву роб није био субјект већ објект права. Он је припадао робовласнику – био је његова својина, као и свака друга ствар коју је могао купити или продати. У робовласничком друштву било је и слободних људи (најчешће слободни робови и сељаци) који су обављали рад код робо власника и за тај рад добијали новац (кувари, писари, учитељи играња и певања, чувари и др.). Давање радне снаге у најам за новчану накнаду (латински locatio conductio operarum) није било честа појава и није утицало на природу робовласничког односа. У феудалном систему правни положај људи био је одређен сталешком припадношћу и кмет је био потчињен феудалцу (земљопоседнику). Он није био његово власништво, али је рођењем постајао чврсто везан за земљу или посед (саставни део или привезак земље). Када би посед променио власника, тј. поседника, и кмет је као његов саставни део мењао господара. Он је био економски подређен земљопоседнику и принуђен да му преда део производа. У градовима су се, у оквиру занатства и трговине, развијали посебни односи рада између шегрта (лица које учи занат) и калфе (трговачког или занатлијског помоћника), с једне стране, и мајстора, с друге стране. Ти односи регулисани су еснафским статутом – били су у функцији учења заната и нису били радни односи. У 16. веку занатске радионице прерастају у мануфактурну производњу. Она је заснована на раду већег броја радника између којих постоји подела рада, који раде ручним оруђима и за рад примају надницу. Мануфактура је претеча индустријске производње и радничке класе, и допринела је распаду еснафског

За

Јуриш на Бастиљу, 14. jула 1789.

Француска револуција 10. августа 1792. године – побуње ници су, уз подршку нове револуционарне Париске кому не, напали замак Тиљерије; краљ и краљица су заробље ни, а законодавна скупштина је суспендовала монархију.

НАСТАНАК РАДНОГ ПРАВА

за

уџ

бе н

ик е

система крајем 18. века, са првим буржоаским револуцијама. Тако су, на пример, у Француској, после Буржоаске револуције 1789. године, већ 1791. године укинути еснафи и проглашена је слобода рада, што је довело до рушења феудализма и појаве капитализма. Радно право настало је у капитализму, јер су тек у капиталистичком друштву створени услови за настанак радног односа који је предмет радног права. Крајем 18. и почетком 19. века индустријска револуција условила је нагли привредни развој и потребу за великим бројем радника, услед чега се у радни процес укључио и велики број жена и деце. Веома тешки услови рада, дуг радни дан и сурова експлоатација проузроковали су велики број повреда на раду, разне болести, сиромаштво и смртност радника.

Барикаде у Паризу 1871.

За

во

Тежак положај радника повезао их је и условио је њихово спонтано, а касније и организовано супротстављање послодавцима у циљу заштите од експло атације. Тако се јавља раднички покрет. Радници постају свесни да само органи зовано могу истрајати у својој борби за боље услове живота и рада. Држава је драстично кажњавала радничке побуне, чак и смрћу. Када је шено здравствено стање радни ка (због тешких услова рада) угрозило нару продуктивност и привредну моћ не само послодаваца већ и државе, а радни чки покрет постао непосредна опасност по њен опстанак, држава је почела да интервенише правним нормама у области радних односа. Та интервенци ја државе обухватила је само поједина питања која су се односила на забрану успостављања радних односа са децом, ограничавање радног времена (у поче тку за децу, касније за жене, омладину, а затим и остале раднике), забрану испла те зараде у натури, најнужније хигијенско-техничке мере заштите и др. Ово законодавство познато је као радничко или заштитничко законодавство. Касније буржоаске револуције омогућиле су радницима право гласа, синдикално и политичко организовање, што је утицало на јачање улоге радничког покрета у преговарању са послодавцима и побољшању економског положаја радника.

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

Кључне речи робовласничко и феудално друштво – роб и кмет / еснафски систем – шегрт, калфа, мајстор / мануфактура – већи број радника у занатству, подела рада, надница / распад еснафског система / капитализам – уговор о најму радне снаге / експлоатација радника – раднички покрети / интервенција државе – радничко законодавство

бе н

ик е

Непознате речи шегрт – занатлијски и трговачки ученик калфа – трговачки или занатлијски помоћник који је након шегртског стажа положио испит за калфу и стекао право на полагање мајсторског испита мануфактура – сложена кооперација заснована на подели рада, чију техничку основу чини занат пролетаријат – радничка класа; класа у капиталистичком друштву која нема средстава за производњу и живи од продаје своје радне снаге; најамни радници раднички покрет – свака делатност коју радници заједнички предузимају с циљем заштите својих интереса од експлоатације синдикат – самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса синдикално организовање – оснивање синдиката, учлањивање у синдикат

уџ

Закључак

Радно право – грана права, настала у саставу грађанског права. Није постојало у робо

во

за

власничком и феудалном друштву јер у тим друштвима није постојао радни однос – роб и кмет нису били субјекти права. Однос рада између шегрта и калфе, с једне стране, и мајстора, с друге стране, био је у функцији учења заната и регулисан правилима еснафског статута. Није представљао радни однос. Прерастање занатских радионица у мануфактурну производњу и индустријска револуција допринели су распаду еснафског система и појави радног односа, тј. настанку радног права. Индустријска револуција и тежак положај радника (тешки услови рада, дуг радни дан и сурова експлоатација) имали су за последицу појаву радничког покрета; његов циљ била је заштита од експлоатације. Радно право настало је у капитализму јер су тек у том друштву, интервенцијом државе, створени услови за настанак радног односа. Радничко законодавство – држава интервенише правним нормама у области радних односа са циљем да заштити раднике (односило се само на нека питања радног односа).

За

Питања и задаци 1. Објасни зашто радно право није постојало у робовласничком и феудалном друштву. 2. Каква је улога мануфактуре у процесу настанка радног права? 3. Шта је непосредно условило настанак радног права у капитализму? 4. Чиме је у почетку регулисан однос између послодавца и радника у капитализму? 5. Зашто је држава правним нормама почела да интервенише у области радног односа? 6. Како се назива законодавство које је означило настанак радног права?

НАСТАНАК РАДНОГ ПРАВА

ПРОШИРИТЕ ЗНАЊЕ • МАНУФАКТУРА Реч мануфактура води порекло од латинске речи manus – рука и manu factum – рукотворина, ручни рад. Иако техничку основу мануфактуре чини занат, она развија специјализацију радника у обављању делимичних операција, али га чини неспособним да сам изради цео производ. Радник постаје неспособан за рад ван мануфактуре, иако је у њој виртуоз. У мануфактури се упрошћава занатски алат и прилагођава се делимичним операцијама радника. Тако су у мануфактурном периоду капитализма припремљени услови за машинерију која ће се састојати из комбинација једноставних инструмената. Најчешће је настајала комбинацијом раније самосталних заната у повезани процес производње у коме се и даље усавршавала подела рада.

ЗАНИМЉИВОСТИ

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Раднички покрети 19. века имали су за циљ организовану борбу радника против сурове екс плоатације, како на политичком, тако и на економском плану. Они су допринели професионалном организовању радника оснивањем радничких организација – синдиката и радничких партија. Такви су, на пример, лудистички покрет, побуна лионских ткача, чартизам и др. Лудистички покрет – у Енглеској, име је добио по вођи Неду Луду (Ned Ludd). Лудисти су машине сматрали кривцима за масовну незапосленост. Замена ручног рада машинским условила је појаву вишкова запослених, због чега је индустијска револуција сматрана главним кривцем тешког положаја радничке класе. Зато су радници у својим првим спонтаним реакцијама ломили машине, алат и уништавали фабрике. Године 1812. донет је закон против лудиста којим су њихови поступци кажњавани смрћу, тако да је наредних година погубљен велики број радника. Временом је радничка класа схватила да узрок њеног тешког положаја нису машине, већ њихова капиталистичка примена, те су своју активност усмерили у правцу борбе против капиталистичких друштвених односа. У Лиону (Француска) радници – ткачи су 1831. године први пут, на кратко време, преузели власт, што је наговестило рађање класне свести радника. Чартизам – масовни револуционарни покрет радника незадовољних тешким положајем (тридесетих и четрдесетих година 19. века у Енглеској). Пошто после либералне реформе Парламента 1832. године није уведено изборно право радницима, 1837. године основано је Лондонско удружење радника под вођством Вилијама Ловета. Ловет је покренуо борбу за даљу демократизацију изборног права. Програм покрета формулисан је у документу под називом People´s charter – отуд и име покрета. Основни облик деловања био је прикупљање потписа на петицијама којима су се чартисти обраћали Парламенту, па пошто их је Парламент одбијао, они су организовали устанке. Два пута био је проглашен ,,свети месец” – генерални штрајк. Године 1848. овај масовни покрет је разбијен и никада није обновљен.

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

РАЗВОЈ РАДНОГ ПРАВА У развоју радног права могу се издвојити три основне фазе, и то: –– прва фаза обухвата период од настанка радног права крајем 18. и почетком 19. века и његов развој до Првог светског рата, –– друга фаза обухвата период између два светска рата и –– трећа фаза период после Другог светског рата.

во

за

уџ

бе н

ик е

ПРВА ФАЗА (радно право од краја 18. века до почетка Првог светског рата) Као што је познато, распадом феудализма и настајањем капитализма, крајем 18. и почетком 19. века, створени су услови за појаву класе слободних радника лишених средстава за рад и економски принуђених да своју радну снагу продају за најамнину власницима средстава за производњу. Радни однос регулисан је искључиво уговором о најму радне снаге између власника капитала, као послодавца, и власника радне снаге, као радника. У условима велике понуде радне снаге послодавац је диктирао услове запошљавања и рада, а радник је био економски (егзистенцијално) принуђен да те услове прихвати, тј. да потпише уговор. У том периоду радно право се развијало у саставу грађанског права. Држава је била принуђена да интервенише правним нормама у области радних односа када је организованим активностима и побунама експлоатисаних радника доведен у питање њен опстанак. Први закони који су означили почетак заштитничког, тј. радничког законодавства појавили су се у Енглеској, где је раднички покрет био најразвијенији (нпр. Закон о заштити дечјег рада из 1802. године), а касније и у Француској и Немачкој. Ти закони нису регулисали потпуну заштиту, већ само поједина права радника. У овој фази донета је и прва кодификација радног права у Француској (Закон о раду из 1910. године). Она је садржала све правне норме које су регулисале радни однос. Доношење првих закона и кодификација радног права убрзало је процес његовог осамостаљивања у посебну грану права. У Србији је, на пример, Законом о радњама из 1910. године уведено здравствено осигурање за случај болести и несреће на послу.

За

ДРУГА ФАЗА (радно право између два светска рата) У периоду између два светска рата настављен је процес кодификације радног права. Посебне законе о раду донеле су Холандија, Белгија, Аустрија, Сједињене Америчке Државе и друге земље. После Првог светског рата уследиле су радничке и сељачкe побуне, као и штрајкови због којих је држава значајније интервенисала у области радног законодавства. Тако је у Русији, још у току октобарске револуције 1917. године, донет Декрет о осмочасовном радном дану, трајању и распореду радног времена, којим су регулисана и друга права радника (нпр. право на одмор у току радног дана, ограничено коришћење прековременог рада, посебна заштита жена и малолетних лица и др.).

РАЗВОЈ РАДНОГ ПРАВА

ик е

На Међународној конференцији 1919. године у Паризу основана је Међународна организација рада (МОР), која је својим актима (конвенцијама и препорукама) извршила снажан утицај на законодавства многих држава у циљу побољшања услова живота и рада радника и ублажавања социјалних и класних супротности. У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца од 1921. до 1929. године разви јало се радно законодавство доношењем веома прогресивних посебних закона. Томе је посебно допринео Устав из 1921. године (познатији као Видовдански устав) који је предвидео заштиту жена и малолетних радника, посебне мере заштите радника на раду, социјално осигурање за случај старости, незапослености итд. Велика економска криза крајем двадесетих и почетком тридесетих година 20. века и појава фашизма у Италији и Немачкој потиснуле су раднички покрет и синдикат и изазвале су стагнацију и назадовање радног права.

бе н

ТРЕЋА ФАЗА (радно право после Другог светског рата)

уџ

После Другог светског рата многе државе су кодификовале своје законе о раду, а неке су донеле нове законе, тако да се радно право издвојило као самостална грана права у највећем броју држава. И у великом броју држава Азије, Африке и Јужне Америке одвијао се процес изградње националног радног права.

За

во

за

У овом периоду карактеристична су два система радног права, један у капиталистичким и други у социјалистичким земљама. Капиталистичке држа ве (,,упозорене искуствима социјалистичких револуција”, др Предраг Јовановић) испољиле су више разумевања и прилагодљивости новим захтевима тржишта и радничке класе. Радно право се у социјалистичким државама развијало под утицајем партијске идеологије и државне интервенције, а мање под утицајем тржишне при вреде. Деведесетих година прошлог века уследиле су реформе економских, политичких и правних система тих држава. Успостављени су вишестраначки систем, и гарантовање и заштита основних слобода и права неопходних за успостављање правне, социјалне и демократске државе. Ове промене посебно су утицале на радно право социјалистичких држава. Оно је, заједно са променама облика својине (из друштвене у приватну својину) и начина управљања у привреди, имало за циљ стварање услова за функционисање тржишне при рбију и вреде. Тај процес био је карактеристичан и за бившу СФРЈ, СРЈ, касније С Црну Гору и од 2006. године (после издвајања Црне Горе) за Србију. Република Србија је oд 2003. године чланица Савета Европе. Ради придруживања Европској унији и у циљу стварања ефикасне привреде и привлачења страних инвестиција, Србија је донела многе нове законе међу којима су и најновије измене и допуне Закона о раду из 2014. године, а пред њом је доношење још много нових закона.

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

РАДНИЧКИ ПОКРЕТИ И МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА

во

за

уџ

бе н

ик е

Оснивањем Прве интернационале (Међународног удружења радника) 1864. године започело је друго раздобље радничких покрета. Радничка класа више се није организовала само унутар појединих земаља, већ и у међународним раз мерама. Године 1864. радници су у САД започели борбу за осмочасовни радни дан који су сматрали „природним продужетком укидања ропства”. Њихов покрет обухватио је раднике различитих струка и образовања, као и различитих етни чких, расних и верских припадности. Био је то раднички покрет националних размера у САД. Формиране су тзв. Осмочасовне лиге, основани нови и ојачани постојећи синдикати. Уочи 1. маја 1886. године, десетине хиљада америчких радника је изашло на улице и захтевало опште прихватање осмочасовног радног дана и боље усло ве рада. Чикаго је био центар покрета. То је готово зауставило чикашку производњу. После три дана протеста, 3. маја, дошло је до обрачуна са полицијом када су погинула четири синдикалца. Револтирани због злочина полиције, група анархиста, предвођена Августом Спајсом и Албертом Парсонсом позвала је раднике да се и сами наоружају и наставе протесте. Следећег дана, особа чији идентитет никад није утврђен (претпоставља се да је у питању полицијски а гент, провокатор) бацила је бомбу која је убила седам и ранила велики број полицајаца. Градске и државне власти ухапсиле су осам анархиста, укључујући Пар сонса и Спајса, оптужиле их за убиство и осудиле на смрт. Сви погубљени заговарали су оружану борбу и насиље као револуционарне методе. Погубљени су иако њихови тужиоци нису нашли доказе да је ико од њих стварно бацио бомбу. Док је Парсонова погребна поворка пролазила градом, око 250.000 људи стајало је дуж улица Чикага како би одали пошту и изразили своју солидарност са неправедно погубљеним радницима. Америчка федерација рада је 1888. године одлучила да се празнује 1. мај, у знак солидарности и сећања на погинуле раднике у Чикагу. На Првом конгресу Друге интернационале, одржаном 1889. године, одлучено је да је „Први мај заједнички празник свих земаља”, када „радничка класа треба да манифестује јединство својих захтева и своју класну солидарност”. Међународни празник рада, као дан међународне радничке солидарности, обележава се широм света од 1890. године, кроз мирне поворке или демонстрације, уз црвени каранфил као симбол. Као што је познато, код нас се Међународни празник рада – Први мај обележава и празнује нерадно, 1. и 2. маја (уз подсећање на његов историјски и социјални значај, као и положај запослених, и по обичају организовањем првомајског уранка). После Октобарске револуције, Први мај је постао државни празник у СССР-у, а касније и у другим социјалистичким државама. Због поистовећивања

За

РАДНИЧКИ ПОКРЕТИ И МЕЂУНАРОДНИ ПРАЗНИК РАДА

1. маја са комунистичким празником, раднички покрет у Америци се одрекао тог датума и као Празник рада слави први понедељак у септембру. У другој половини 19. века у Западној Европи појавиле су се социјалдемократске партије. Оне су се бориле за побољшање положаја радника, али не револуцијом већ реформама унутар постојећег система, учешћем на изборима и радом у парламенту. Залагале су се, првенствено, за социјалну заштиту, оснивање пензијских фондова, обавезно школовање, опште право гласа и права жена. У борби за родну равноправност жене су 1893. године на Новом Зеланду добиле први пут право гласа. Међународни дан жена, 8. март, установљен је 1910. године на Другој међународној конференцији жена у Копенхагену, на предлог Кларе Цеткин, великог борца за женска права.

уџ

бе н

ик е

Кључне речи три фазе у развоју радног права / уговор о најму радне снаге / кодификација радног права; социјалистичко радно право / међународна организација рада – конвенције и препоруке / фашизам, Други светски рат – назадовање радног права / изградња националног радног права / капиталистичко и социјалистичко радно право / Први мај – Међународни празник рада

Закључак

во

за

Непознате речи кодификација – (латински codex – законик, facere – чинити, правити) систематско сређивање и уношење појединачних закона у јединствено дело или законик; зборник закона

За

У развоју радног права разликују се три фазе. Прва фаза – период од настанка радног права крајем 18. века до Првог светског рата:

појава класе слободних радника; радни однос регулисан је искључиво уговором о најму радне снаге између власника капитала као послодавца и власника радне снаге као радника; радно право се развијало у саставу грађанског права; организоване побуне радника; појава заштитничког (радничког) законодавства; прва кодификација радног права у Француској. Друга фаза – период између два светска рата: настављен је процес кодификације радног права; радничке и сељачке побуне и штрајкови; значајнија интервенција државе у области радног законодавства; Октобарска револуција (осмочасовни радни дан, одмор у току радног дана); основана Међународна организација рада (препоруке и конвенције ради побољшања услова живота и рада радника); појава фашизма и назадовање радног права. Трећа фаза – период после Другог светског рата: изградња националног радног права и кодификација закона о раду у многим државама; два система радног права: капитали стички и социјалистички; у социјалистичким државама у почетку je јак утицај државе и партијске идеологије, касније промена облика својине и начина управљања у привреди ради преласка на тржишну привреду. Први мај – Међународни празник рада, као дан међународне радничке солидарности, обележава се широм света од 1890. године.

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

Питања и задаци 1. Објасните фазе у развоју радног права. 2. Чиме је у почетку регулисан однос између послодавца и радника и зашто? 3. Када је и зашто држава почела да интервенише у области радних односа? 4. Када је донета прва кодификација радног права? 5. Које су карактеристике друге фазе у развоју радног права? 6. Зашто је значајна активност Међународне организације рада (МОР)? 7. Која се два система радног права развијају после Другог светског рата? 8. Повежите настанак и развој радног права и објасните активности радничких покрета крајем 18. и у 19. веку.

во

за

уџ

бе н

ик е

Висока очекивања представљају кључ сваког успеха. Сем Велтон Има људи чији је живот тако добро испуњен да ни својом смрћу не могу да нас обесхрабре. Иво Андрић

Споменик „Тополивцу” у Крагујевцу, испред зграде фабрике „Застава”

За

За светску изложбу, на стогодишњицу Францу ске револуције, 1889. године, подигнута је Ајфе лова кула и добила је име по пројектанту Алек сандру Ајфелу.

ЗАНИМЉИВОСТИ У Крагујевцу су 1875. године одржане демонстрације радника и следбеника Светозара Марковића, познате као „Црвени барјак”. На општинским изборима 13. 11. 1875. године победили су социјалисти. Да би спречила предају општинске власти социјалистима, власт је за 27. 2. 1876. године сазвала збор грађана. Заказани збор је, уз масовно учешће радника, изгласао поверење општинском одбору. Ова победа била је обележена масовним радничким демонстрацијама. Демонстранти су уз звуке „Марсељезе” продефиловали централним крагујевачким улицама. На челу поворке носили су црвену заставу на којој је била исписана реч „Самоуправа”.

МЕСТО И ЗНАЧАЈ РАДНОГ ПРАВА У ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

МЕСТО И ЗНАЧАЈ РАДНОГ ПРАВА У ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ Место

во

Значај

за

уџ

бе н

ик е

У правној теорији постоји спор о месту радног права у правном систему Републике Србије, тј. спор око питања да ли радно право припада јавном или приватном праву, односно да ли оно штити јавне или приватне интересе, да ли овом граном права доминирају когентне – категоричке (oбавезне) или диспозитивне правне норме. Као што је познато, радно право је настало у саставу грађанског права и радни односи регулисани су уговором о најму радне снаге, дакле диспозитивним правним нормама. Стога се сматрало да радно право, као и грађанско, штити приватне интересе и припада приватном праву. Са интервенцијом државе – доношењем закона у области радних односа, радно право садржи и категоричке (когентне, императивне или принудне) правне норме и постаје део јавног права. Код нас се радни односи регулишу и категоричким, тј. државним (законима) и аутономним актима (колективним уговорима, општим актима послодавца и уговорима о раду). Радни однос није уговорни однос иако се заснива уговором о раду, јер уговор о раду не може бити у супротности са законом. Он је статусни однос чији су елементи утврђени домаћим и међународним прописима. Дакле, радно право у Републици Србији у највећој мери представља део јавног права и у мањој мери део приватног права.

За

Значај радног права изводи се из значаја рада и радних односа. Радно право доприноси изградњи правног система конкретне државе. Оно изучава радне односе као правну форму вршења рада и регулише те односе у складу са потребама друштва, домаћим и међународним правним стандардима. У радном односу је огроман број људи. Материјална и социјална сигурност запослених, као и сигурност њихових породица зависи од зарада и других примања из радног односа. Регулишући зараде, радно правo утиче на куповну моћ великог дела становништва, а самим тим и на потрошњу. Значајна је његова улога у образовању, оспособљавању за рад и стручном усавршавању, како лица која намеравају да заснују радни однос, тако и запослених, у складу са принципом целоживотног учења. Ова грана права има за циљ да омогући младим људима стицање и развијање радних навика и упознавање основних принципа рада. Радно право регулише права, обавезе и одговорности субјеката радног односа, и од њиховог положаја, задовољства и мотивације зависи привредна и политичка стабилност друштва.

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

Кључне речи категоричке – когентне или императивне правне норме / диспозитивне правне норме / радно право – јавно и приватно право / радни однос – статусни однос / материјална и социјална сигурност / привредна и политичка стабилност

ик е

Непознате речи когентне правне норме – категоричке, императивне или обавезне правне норме чија је диспозиција тачно одређена – субјект се може понашати само онако како је прописано у диспозицији правне норме диспозитивне правне норме – правне норме које садрже одређено правило понашања, али истовремено субјектима се дозвољава да свој однос слободном вољом уреде (да утврде правило понашања онако како желе) али у оквиру правног поретка – уколико правни субјекти сами не уреде свој однос, примениће се правило понашања из правне норме

Закључак

Радно право садржи когентне (категоричке, императивне или обавезне) и диспозитивне

бе н

правне норме.

Место радног права у правном систему Републике Србије – у највећој мери представља

део јавног права и у мањој мери део приватног права.

Значај радног права – регулише радни однос; обезбеђује материјалну и социјалну сигур-

за

уџ

ност запослених и њихових породица; утиче на куповну моћ становништва, потрошњу, образовање, привредну и политичку стабилност друштва.

во

Питања и задаци 1. Дефинишите појам радно право. 2. Шта подразумевају предмет и садржина радног права? 3. Зашто радно право није постојало у робовласничком и феудалном друштву? 4. Каква је улога мануфактуре у процесу настанка радног права? 5. Шта је непосредно условило настанак радног права у капитализму? 6. Објасните које су карактеристике основних фаза у развоју радног права. 7. Зашто је значајна активност Међународне организације рада (МОР) у развоју радног

За

права?

8. Објасните место и значај радног права у правном систему Републике Србије.

МЕСТО И ЗНАЧАЈ РАДНОГ ПРАВА У ПРАВНОМ СИСТЕМУ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

ЗАНИМЉИВОСТИ КАКО ИДЕЈЕ, РАД И САМОПОУЗДАЊЕ МОГУ ПРОМЕНИТИ ЖИВОТ, ЧЕСТО И СВЕТ У Лоугборгу (Loughborough), у Енглеској, 1841. године, одржан је састанак на коме је Томас Кук успео да се договори са Мидланд железницом (Midland Counties Railway) да организује воз за екскурзију до Лестера (Liecester) и назад, наплаћујући путницима шилинг за повратну карту. То је била прва екскурзија у Енглеској. Од тада почео је да организује екскурзије узимајући проценат од возних карата. Године 1844. компанија Midland Counties Railway пристала је на трајни аранжман са њим, под условом да он проналази путнике. Године 1856. увео је туру возом по Европи, а почетком шездесетих година 19. века основао је туристичку фирму Томас Кук и син, која је тада организовала и туре по САД. Данас је Томас Кук група (Thomas Cook Group) једна од највећих туристичких мрежа у свету.

РЕЗИМЕ ТЕМЕ: ОСНОВНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

ик е

Радно право је грана правног система, теоријско-научна и наставна дисциплина која изу-

За

во

за

уџ

бе н

чава радне односе, међународне, државне и аутономне акте о радним односима и посебне облике социјалног осигурања запослених и других лица. Предмет радног права јесу првенствено радни односи, али и принципи, институти и друга питања из области рада. Садржину радног права чине правне норме које регулишу предмет радног права и садржане су у правним актима. Радно право настало је у капитализму јер су тек у капиталистичком друштву створени услови за настанак радног односа – у почетку је однос између власника капитала – послодавца и власника радне снаге – радника регулисан само уговором о најму радне снаге. Радничко законодавство – држава интервенише правним нормама у области радних односа са циљем да заштити раднике (односило се само на нека питања радног односа). Прва фаза у развоју радног права – период од настанка радног права крајем 18. и почетком 19. века до Првог светског рата – јавља се класа слободних радника; појава заштитничког (радничког) законодавства; прва кодификација радног права. Друга фаза – период између два светска рата – настављен је процес кодификације радног права; радничке и сељачке побуне и штрајкови; значајнија интервенција државе у области радног законодавства; појава фашизма и назадовање радног права. Трећа фаза – период после Другог светског рата – изградња националног радног права и кодификација закона о раду у многим државама; два система радног права: у капитали стичким и социјалистичким државама. Место радног права у правном систему Релублике Србије – у највећој мери представља део јавног права и у мањој мери део приватног права. Значај радног права: регулише радни однос, доприноси материјалној и социјалној сигурност запослених и њихових породица, утиче на куповну моћ становништва, потрошњу, образовање, привредну и политичку стабилност друштва. Рад нас ослобађа трију великих зала: досаде, порока и оскудице. Волтер Ко неуморно не ради и непрестано се не бори с потонућем, неизбежно се утапа. Хенрик Сјенкијевич Да људи само знају колико сам напорно радио да бих постао мајстор, моја дела уопште не би изгледала тако чудесна. Микеланђело Буонароти Ако запустиш рад, ишчезнуће ти вештине. Кинеска пословица Што је више пазио шта ће урадити, све се теже решавао да уопште нешто уради, и све је мање радио. Иво Андрић

УВОДНИ ПОЈМОВИ РАДНОГ ПРАВА

уџ

бе н

ик е

У Београду је 1871. године објављен огледни број листа „Раденик” – првог социјалистичког листа у Србији и на Балкану. Лист је редовно почео да излази 13. јуна исте године, као гласило социјалистичке групе Светозара Марковића. Због оштре критике власти, лист је забрањен 29. маја 1872. године. Светозар Марковић је у Крагујевцу, 1873. године, издавао лист „Јавност”. Залагао се за стварање Балканске федерације. Због напада на власт, 1874. године осуђен је на девет месеци затвора, из кога је изашао тешко нарушеног здравља. Умро је 1875. године у Трсту, у двадесет деветој години.

во

за

Насловна страна првог броја листа „Раденик” од 29. априла 1871. године

За

Светозар Марковић

ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА

Интернет – мноштво материјала Др Предраг Јовановић, Радно право, Правни факултет Нови Сад, 2012. Др Боривоје Шундерић, Основи радног права, Београд, 1994. Др Александар Николић, Радно право, Београд, 1988. Др Драган Стојановић, Основна права човека, Ниш, 1989.