978-86-17-20635-0
2.
3.
7.
лакше описивали кретање, нека је равнотежни положај десно од учвр-
шћеног краја. Повуцимо куглицу удесно до положаја А1. (Подсетимо се да је сила еластичности опруге сразмерна издужењу и усмерена ка равнотежном положају.)
Кажемо да смо је извели из равнотежног положаја. Опруга ће се више
издужити па ће се у њој, као последица, појавити интензивнија сила еластичности. Ако се куглица пусти, она се под дејством те силе убрзано креће према равнотежном положају. Међутим, она се не зауставља у том положају, већ
по инерцији наставља кретање налево, сабијајући опругу. Кретање куглице из равнотежног положаја је успорено,
1.
2.
6.
7.
Растојање од тачке вешања до тежишта клатна (лоптице) зове се дужина
клатна. То у овом случају приближно одговара дужини конца. Идеализован случај, када је пречник лоптице занемарљиво мали, назива се
клатно. За утврђивање законитости кретања клатна довољно је припремити клатна са гвозденим и дрвеним куглицама, по могућству исте величине (слика 1.6). За овај оглед потребан је и хронометар. Дужине сваког клатна могу да се мењају. Ако се пусте истовремено
1.
2.
6.
7.
1.
2.
7.
биле побуђене од претходних.
диницом дужине, тј. метром (m).
Најједноставније се
(слика 1.13а), односно између
таласа (слика 1.13б).
Пошто таласи представљају преношење
2.
3.
4.
7.
Наука о звуку (акустика) се
развијала скоро истовремено
са настанком музичких
инструмената, али је све
оно што данас знамо о звуку,
а поготово тону, прикупио
чувени лекар – физиолог и
физичар Херман фон Хелмолц (Herman von Helmholtz, 1821–1894) у својој познатој књизи
чији је назив, ни мање ни више, него „Учење о осећају тонова као физиолошка основа теорије музике“, односно у оригиналу Die Lehre von den Tonempfindungen als physiologische Grundlage für die Theorie der Musik. 1.6.
таласа (слика 1.16). Код неких извора се ударцем или узастопним ударањем различитим чекићима или палицама изазива настанак звука. То се дешава код шипкастих звучних извора (звучна виљушка или триангл), затим код плочастих
2.
3.
7.
1.
2.
4.
5.
Вероватно највећи број информација о свету који нас
информације
СВЕТЛОСНЕ
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
7.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
c =299792458 m s
рефлектује. Са прозора неке куће некада засветли Сунчева
директно у Сунце. Сунчева светлост се
разне предмете. Све ово настаје
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Сферна
• издубљена (конкавна),
• испупчена (конвексна).
Код издубљених
огледала
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
запазити ако
предмета привидан, усправан и већи од предмета. Он се, као и
равног огледала, не може добити на заклону.
Конструкција
Код испупченог огледала,
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
(Ω
1,6 ⋅ 10–8
1,7 ⋅ 10–8 Алуминијум 2,8 ⋅ 10–8
Волфрам 5,5 ⋅ 10–8
Гвожђе 1,0 ⋅ 10–7
Никелин 4,2 ⋅ 10–7
Константан 5,0 ⋅ 10–7
Цекас 11 ⋅ 10–7 Пример
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
скренути за 90° или 180°.
Оптичка сочива су провидна тела чије су обе граничне површине сферног облика, или је једна гранична површина равна, а друга сферна. Сочива могу бити од стакла, пластичне масе или неке друге провидне супстанције. И шупљина са сферним површинама,
У зависности од положаја предмета и сочива разликују се три случаја: а) предмет (А) се налази на удаљености већој од 2f (слика 2.33а)
Лик је стваран, обрнут и умањен. Из искуства са огледалима знамо значење
тих израза. Он се, наравно, може добити на застору. б) предмет се налази између жиже и 2f (слика 2.33б)
Лик је увећан, обрнут и стваран. в) предмет се налази између жиже и сочива (слика 2.33в)
Лик је привидан, усправан и увећан.
Одређивање положаја
При конструкцији
1.
2.
3.
2.
6.
7.
истој страни сочива на којој је и предмет. Лупа може бити састављена од више сочива, при чему се оптичке јачине сочива алгебарски сабирају. Овакве комбиноване
50 пута. Но, у пракси се најчешће употребљавају лупе са једним сочивом, које увећавају
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
понудио га је
властима Млетачке републике указујући
битну чињеницу:
небеска тела нису таква како
је Црква тога времена учила. Галилеј је открио сателите других небеских тела и то је указало да Земља није јединствена.
4.
4.
5.
6.
8.
ЕЛЕКТРИЧНО
1.
2.
3.
4.
5.
6.
По предању, један од мудраца древне Грчке, филозоф Талес (VII–VI век п. н. е.) први је уочио како
комад очврснуле органске смоле ћилибара (јантара), када се протрља, привлачи ситне честице. Како се на
се састоје из мноштва атома, такође електронеутрална. Нарушавањем равнотеже броја протона и електрона, тело постаје наелектрисано. Када се
каже да је кугла на изолованом постољу позитивно наелектрисана (слика 3.2), то значи да је из ње „одстрањен” известан број електрона. Због тога је
укупан број позитивних елементарних наелектрисања (протона) већи од
укупног броја електрона.
Ако је неко тело наелектрисано негативно, то значи да је укупан број
његових електрона већи од укупног броја протона у језгрима.
Када се стаклена шипка протре свиленом тканином, електрони са стакла прелазе на свилу. На стакленој шипки се јави мањак електрона у односу на број протона, па се она наелектрише позитивно. Истовремено, на тканини постоји више електрона него протона, тј. јавља се вишак негативног електрицитета. Значи, свилена тканина се наелектрише негативно. Поливинилска шипка протрљана вуненом тканином наелектрисаће се негативно, јер електрони са вуне прелазе на поливинил,
тело има вишак електрона, и њиме
додирнемо друго тело на којем не
постоји (толики) вишак електрона,
они ће такође прећи на то друго тело.
Овде се дешава појава наелектрисања
додиром. Обрнуто, ако неутрално тело
додирнемо позитивно нелектрисаним
телом (мањак електрона), електрони ће са
неу тралног тела прећи на њега,
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
проводницима (поред електрона у атому) има слободних електрона
слободно кроз проводник. Ови електрони су се само ослободили веза у
вишак, дакле због њих метал није наелектрисан. Слободни електрони условљавају проводљивост чврстих тела. Сва тела која поседују велику густину слободних електрона јесу проводници. То су сви метали и графит. Проводници су и водени раствори база, киселина и соли. Људско тело је такође добар проводник електрицитета. Због тога се електроскоп разелектрише када се додирне прстом.
изолаторима нема слободних електрона, или их има врло мало. Изразити изолатори су: гума, стакло, порцeлан, поливинил, дестилована
вода, сви гасови. Ваше животно искуство вам каже
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
3.3. УЗАЈАМНО ДЕЛОВАЊЕ
привлачено. Сетимо се да смо овакву ситуацију већ спомињали говорећи о сили гравитације. Земља ће
привући свако тело које јој се приближи, а ми једноставно кажемо
да око Земље постоји гравитационо поље. Исто тако можемо рећи
да око наелектрисаног тела постоји електрично поље, којим оно
делује на друга наелектрисaна тела. Основна разлика је у томе, што електрична сила може бити и привлачна и одбојна па морамо
како приказујемо електрично поље.
2.
4.
5.
6.
7.
инфлуенцијом. Обично
се окреће осовина која
носи две паралелне плоче, а на изводима се
налазе две кугле које се
наелектришу различитим
наелектрисањем. Иако је
принцип рада једноставан, сама конструкција машине
је сложена, па је нећемо
овде објашњавати, али
морамо нагласити да су
бројна истраживања изведена
1.
2.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
1.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
разлика потенцијала,
наелектрисања. Уређаји
мент, грејач...). Електрични извор
чини унутрашње
4,5 V
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
столу
је радио није било електричних извора. Он је то приписао тзв. „животињском електрицитету“. Његове
огледе је поновио и анализирао Волта (Alessandro Volta, 1745–1827) који је схватио да је суштина у контакту
два различита метала између којих се налази раствор електролита. Он је начинио први извор,
Јачина електричне
1.
2.
4.
5.
6.
7.
појединачна запажања „удружимо” у један израз, закључујемо: R
Електрична отпорност проводника
отпорност је ом (Ω), по научнику
1.
2.
4.
5.
6.
7.
Пример
U I = const.
Специфична електрична
отпорност (Ωm)
Сребро 1,6 ⋅ 10–8
Бакар 1,7 ⋅ 10–8
Алуминијум 2,8 ⋅ 10–8
Волфрам 5,5 ⋅ 10–8
Гвожђе 1,0 ⋅ 10–7
Никелин 4,2 ⋅ 10–7
Константан 5,0 ⋅ 10–7
Цекас 11 ⋅ 10–7
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1J = 1V · 1A 1s = 1 VAs.
Пример
5,5 10–8
Гвожђе 1,0 ⋅ 10–7
Никелин 4,2 10–7
Константан 5,0 ⋅ 10–7
Цекас 11 10–7
1.
2.
4.
5.
6.
7.
односно,
1.
2.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
6.
7.
Течности су релативно слаби проводници
електричне струје (нпр. чиста дес тилована вода је
изолатор). Изузетак су метали у течном агрегатном
стању и раствори.
Проводљивост воде се повећава додавањем
соли, киселина или база. Наиме, у раствору се
појаве позитивна и негативна наелектрисања, зато
течност постаје проводник електричне струје. Такву
течност називемо електролит. Атом или молекул који је наелектрисан зато што има вишак или мањак електрона назива се позитиван или негативан јон.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
1.
2.
МАГНЕТНО ПОЉЕ
5.
6.
7.
1.
2.
6.
7.
2.
3.
4.
7.
све линије
она се понаша као северни пол магнета. Линије сила „увиру”
1.
2.
3.
4.
7.
1.
2.
6.
7.
наизменичне струје уместо једносмерне, био је Никола Тесла, Србин који је живео и радио у САД. Он је разумео да се коришћењем особина наизменичне струје у тзв. трансформаторима може мењати напон, а при вишем напону су губици мањи. Нажалост, борба за увођење наизменичне струје је била далеко од било каквог „фер-плеја”. Тесла је трпео неоправдане критике, али су му истовремено и указиване
1.
2.
6.
7.
САД, Грац, Беч, Праг, Брно, Сорбона, Гренобл, Букурешт, Софија, Загреб и Београд у Европи). На фасади познате „научничке”
читаво човечанство, јединица за интензитет магнетне
Вестингхаусом (Westinghousе, George), који је градио хидроцентралу на
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
и електроне у омотачу око језгра. Протони и електрони су наелектрисани једнаким количинама електрицитета супротног знака. Број протона у атому увек је једнак броју електрона, па је сваки атом електро-неутралан. У унутрашњости атома делују привлачне силе – позитивно наелектрисано језгро и негативно наелектрисан
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
стакло хартија
радиоактивни извор
У емитованом зрачењу могу постојати и позитивни βзраци, који се састоје од позитивно наелектрисаних елементарних честица са масом једнаком маси електрона. То су
позитрони. На Сл. 6.3 они би скретали на исту страну као и αчестице. Они се, међутим,
створених
зрачења буде већи. Интензитет зрачења се сигурно смањује само уколико је
потомак распада стабилан.
Пример распада језгра урана изгледа овако: 23592U → 23190Th + 42He. Овде се 92 протона језгра урана распоређују у језгру торијума (90) и језгру хелијума (2). Ова реакција представља шему α-распада. Следећа реакција представља β-распад (настајање језгра
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
6.5).
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
ца омогућава се јонизујућим зрацима, без промена нутритивних и сензорских својстава. Дејство енергије јонизујућег зрачења на микроорганизме у храни
користи се као метод очувања хране од кварења. Микроорганизми у храни
и прехрамбеним производима, својим метаболичким активностима,
односно растом и размножавањем, изазивају промене органских материја
које се налазе у саставу хране. На тај начин мењају се сензорска својства
и хранљива вредност намирница и оне постају неупотребљиве за људску
токсина у храни могу довести до појаве заразних болести,
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
1.
2.
4.
6.
7.
3.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
молекулском, ћелијском и надћелијском, укључујући биосферу у целини. Најстарија
област је биофизика ћелије, која проучава структуру и функционисање
ћелија и њених органела (мембране, цитоскелетима, митохондријама...),
али је свакако највећи продор остварен у молекулској биофизици, на плану изучавања структуре и функционисања биополимера (протеина, ДНК и РНК) и њиховој повезаности са генетским кодом. Из ових детаљних сазнања, као примењена надоградња, сада егзистира медицинска физика.
свакодневном животу окружени смо различитим
енергију, то смо обрадили ове године у физици. (Подсетимо се још једном да се
2.
3.
6.
7.
рендгенских снимака, па до савремених томографа (ЦТ) (слика 7.2) и нуклеарне магнетне резонанце (НМР), да и не
говоримо о ултразвучним сондама (слика 7.3) са минијатурним
камерама. Поред тога, радиоактивни материјали помажу, како при дијагностици, тако и при лечењу. Прецизним прорачунима доза зрачења могу се уништити ћелије рака, а сачувати здраве ћелије.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
2.
3.
4.
7.
Савременији
2.
3.
4.
5.
6.
7.
ТКИВО Т [ms]ТКИВО Т [ms]
МОЗАК (сива маса)
МОЗАК (бела маса)
275ПАНКРЕАС180 – 200
225ПАНКРЕАТИТИС200 – 275
ГЛИОМ (метастаза) 250 – 350
ПАНКРЕАС (карцином) 275 – 400
ЈЕТРА140 – 170БУБРЕГ 300 – 340
ЈЕТРА (цироза) 180 – 300
БУБРЕГ (карцином) 400 – 450
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
(нпр. нанопорозне
делују на нанонивоу (нпр. силицијумски микрочипови за
монокристала). У ширем смислу, наномедицина је примена технологија
болести и за стицање
Улога физичара је овде следећа: они покушавају да „направе” нове материјале, тачније материјале са новим
јест смањивање димензија електронских елемената. То омогућује да уређаји (рачунари, релеји, мобилни телефони, уређаји за снимање,
репродукцију звука и слике) постану компактнији и самим тим једноставнији за употребу. Конкретно, када су полупроводнички транзистори (слика 7.14) заменили електронске цеви („лампе” старих радио-апарата), први пут је било могуће уместо прикључивања на мрежу користити
животу. После тога су се појавила
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
тако привлачно уз постојећи облик реактора и електрана, јер подразумева проблем одлагања нуклеарног отпада, а инциденти попут оног са електраном у Чернобилу и Фукушими су само повећали
термонуклеарна реакција би можда била решење, или неки други видови коришћења нуклеарне енергије. Ефикасно
Kamerlingh-Onnes,
Амплитуда – максимална удаљеност тела од равнотежног положаја током осциловања
Апсолутни индекс преламања средине – количник брзине светлости у вакууму према брзини светлости у тој средини.
Атом – основни састојак грађе свих елемената. Састоји се од електрона у електронском омотачу
Бета (β) зраци – негативно наелектрисано
Гама (γ) зраци – електромагнетни
Електрична инфлуенција – појава наелектрисавања без додира, раздвајањем наелектрисања под дејством поља. Електрична отпорност – физичка величина која
атома, учествује у провођењу струје кроз чврста тела.
Електроскоп – уређај којим се проверава да ли је
неко тело наелектрисано.
сферно огледало – огледало које је део углачане површине
да на крајевима свих елемената влада исти напон.
Период осциловања
једне тачке (жиже).
Редна (серијска) веза елемената кола – таква
1. Д. Капор, Ј. Шетрајчић: ФИЗИКА
уџбенике, Београд, 2019.
2. Ј. Шетрајчић, Д. Капор: ФИЗИКА за VII разред основне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2020.
3. Г. Димић, Д. Илић, Ј. Томић: ФИЗИКА за VII и VIII разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1970.
4. М. Распоповић и о стали: ФИЗИКА за VI, VII и VIII разред основне школе, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1996.
5. М. Бабић и о стали: ФИЗИКА за VII и VIII разред основне школе, Профил, Загреб, 1999.
6. E. Zalamea, R. Paris, J. A. Rodriguez: FISICA 1–3, EMV – Educar, Bogota (Colombia), 1985.
7. G. Gamov, J. M. Cleveland: PHYSICS, Foundation and Frontiers, Prentice – Hall, New Jersy (U.S.A.), 1969.
8. R. Resnick, D. Holliday, K. S. Krane: PHYSICS I & II, J. Wiley & Sons, New York (U.S.A), 1992.
9. И. Јанић, Д. Мирјанић, Ј. Шетрајчић: ОПШТА ФИЗИКА И БИОФИЗИКА, Матићграф, Бања Лука, 1993.
10. И. Драганић: КРОЗ СВЕТ РАДИЈАЦИЈА
уџбенике
11. М. Пупин: СА ПАШЊАКА
1996.
12. В.
1996.
1950.
Илустрације
Функционални цртежи
Обим: 16 штампарских табака Формат: 20,5 × 26,5 cm Тираж: 4.500 примерака
предат у штампу: децембра 2021. године.
завршено: јануара 2022. године.
Штампа
COBISS.SR-ID 53914633
