Снежана Трифуновић
Кружење кисеоника и воде
Ловачко-сакупљачки начин живота
Пољопривредна револуција
Индустријска револуција
Браздање и формирање
Гаструлација
Постнатални период
Штитна жлезда и параштитне жлезде
Панкреас (гуштерача)
Надбубрежне жлезде
Полне жлезде (гонаде)
Регулација рада ендокриних жлезда
ПОЛНИ
Canis lupus
организама у
линије или у три домена: домен бактерије (Bacteria), домен архее (Archea) и домен еукарија (Eukarya). Једини домен унутар ког је разноврсност таква да се описује груписањем организама у различита царства јесте домен еукарија. У тај домен сврставају се све биљке, гљиве, животиње и протисти. Протисти су велика и разноврсна група организама којој, осим мноштва савремених једноћелијских и вишећелијских
Сматра
настала
–
3.
о репликацији, ћелијској мембрани и
одговорите на питања.
моделу.
•Како се фосфолипиди,
мембране.
•Који молекули садрже гене?
•Који процес омогућава
преношење гена с родитеља на потомке?
•Зашто сви данашњи
организми врше
гликолизу?
•Који су крајњи
производи ћелијског дисања?
•Шта је заједничко
гликолизи, фотосинтези и ћелијском дисању?
тако
биомакромолекула), молекуларни кисеоник био је узрок изумирања
је
слична данашњим археама и друге, мање ћелије, сличне данашњим алфа-протео бактеријама. Заједница се формирала тако што
особине неке популације или
врсте зато што повећавају вероватноћу преживљавањa и/или размножавања у околностима у
не примећују чеони гребени, који су били веома изражени код старијих фосилних врста. Вилица је увучена, слабија, а
зуби, нарочито очњаци, су мањи.
О томе да ли су неандерталци (чији су фосили пронађени на тлу Европе) и денисовци (чији су фосили пронађени у Азији) посебне врсте у односу на анатомски модерног човека, сведоче молекуларно-генетички докази да су се они међусобно укрштали.
1
ОСНОВНИ ЕКОЛОШКИ ПОЈМОВИ И
У овом поглављу сазнаћете о:
•циљу и методама екологије,
•нивоима организације живог света који су
предмет еколошких истраживања,
•животној средини,
•еколошким факторима,
•станишту, еколошкој валенци и еколошкој ниши,
•адаптацијама и животној форми, •популационој динамици и параметрима раста популације, •животној заједници,
ОДРЖИВИ РАЗВОЈ
такође су веома разноврсне, и то почев од експеримената у природи и лабораторији, преко континуираног и свеобухватног праћења и
бележења стања и промена (мониторинг) у
животној средини до математичког моделирања и прогнозирања судбине еколошког система који се анализира.
За разлику
2.
3.
воденој средини абиотички фактори обухватају
фактора. Стеновалентни (гр. stenos – узак) имају уску еколошку валенцу, опстају само ако су колебања еколошких
1.
неки више пута (нпр. глодари), а неки непрекидно (нпр. бактерије се у повољним условима средине деле на сваких 20–30 минута).
Морталитет (смртност) је смањење броја јединки у популацији због угинућа или умирања у одређеном временском периоду. То је негативни фактор растења популације. Смртност јединки условљена је деловањем еколошких фактора (недостатак воде, кисеоника, појава грабљивица, болести и др.), али и генетичким основама организма. Изражава се стопом морталитета. Промена бројности популације у јединици времена је стопа растења (раста), која се изражава разли-
= A2/B.
Екосистем је основна функционална јединица у
екологији јер обухвата биотичку и абиотичку компоненту које су у сталној интеракцији и
вају опстанак живота на Земљи.
Екосистем је природни комплекс који чине биоценоза (жива компонента), биотоп (нежива компонента) и односи који постоје
њих тако да омогућавају проток енергије и кружење материје. Оштре границе између суседних екосистема не постоје, па тако они могу да се преклапају
тон). Екосистеми могу да буду веома мали (нпр. пало дрво у шуми) или велики (нпр. шума). Просторно блиски екосистеми (налазе се на мањем географском подручју) удружују се у пределе. Предели сe удружују у биоме, који изискују велика географска пространства. Сви биоми удружени
– тајге (северне четинарске шуме) – северни
и хладним зимама, а кратким и
летима; градитељи тих шума су разне врсте смрча, борова, јела и др., док су, од животиња, карактеристични лосови, зечеви, вукови, медведи и др.; тајге насељава мали број врста, – тундре – најсевернија област вегетације; ниске температуре и оскудно земљиште узрокују да су сиромашне живим светом; главни представници
2.
потрошача: биљоједи (хране се биљкама), месоједи (хране се другим животињама), сваштоједи (хране се и биљкама и животињама) и различити детритоједи, који се хране остацима угинулих, распадајућих
1.
2.
Јединство живе и неживе природе не ограничава се
на екосистеме, већ се протеже и на читаву планету
Земљу. Сви екосистеми Земље чине функционалну целину названу биосфера (сфера живота).
Биосферу сачињавају делови осталих Земљиних сфера које су насељене живим организмима:
– атмосфера (слој ваздуха који чини периферни
омотач наше планете),
– хидросфера (водени омотач Земље),
– литосфера (спољашњи, површински, тврди покривач Земље) и
– педосфера (танки слој земљишта између литосфере и атмосфере).
Биосфера се простире од 10 до 12 km изнад површине Земље (то је тропосфера), па до 2–3 km испод њене
ма
циклуси
хемијских елемената (који
средину процесима труљења и врења које обављају гљиве и бактерије. Међутим,
знатна количина угљеника остаје дуже или краће ван
кружења. Понекад остаци угинулих организама, због
посебних услова у којима се нађу (на дну океана, ду-
боко под земљом, у условима ниских температура, где су процеси распадања успорени), не могу да буду потпуно разложени. Од таквих
ки, нпр. детелина) и цијанобактерије, које мoгу
воће, семена и сл.) за храну. Преживљавали су захваљујући
две милијарде, за „само” 130 година. Повећање броја становника данас
Глобална стопа повећања броја становника достигла је врхунац касних шездесетих година 20. века. Данас 20% светске популације живи у развијеним земљама, у којима су људи у просеку боље образовани, здравији
од остатка светске популације. Стопe раста броја становника у развијеним земљама веома су ниске. Бројност популација неких од тих земље, као што су Русија, Немачка и Италија, смањују се јер стопе морталитета премашују наталитет. Већина људи (око 80% светске популације) живи у неразвијеним земљама, земљама у развоју (већина земаља у Азији, Централној и Јужној Америци и Африци). Уопштено посматрано,
1960.18,009,3 1962.16,37,00 1975.9,45,8 1991.11,611,4 2007.9,213,9 2022.9,4-7,0
Човек је својим деловањем изменио изглед Земље и у знатној мери оштетио биосферу. На огромним површинама планете потпуно су уништени природни екосистеми (шуме, степе, мочваре) или су замењени вештачким (плантаже, фарме, насеља). Оно мало нетакнуте природе у великој је опасности да нестане деловањем савременог човека. Велико убрзање утицаја човека на животну средину повезује се с геолошком ером, коју су еколози назвали антропоцен наглашавајући тим називом значајан утицај човека на екосистеме и
мало дивљих, недирнутих подручја.
У индустријски развијеним
Гасови који највише доприносе ефекту стаклене баште су
угљен-диоксид (производи најјачи ефекат), метан и азот(I)-оксид. Сматра се да је повећање количине угљен-диоксида главни узрок глобалног загревања, односно да је његов удео 50–55% у том еколошком проблему. Главни узрок повећане количине угљен-диоксида у атмосфери је
повећану количину угљен-диоксида.
Ефекат стаклене баште јавља
се
стратосфери, која се простире 11–48 km изнад Земљине површине. Остатак озона налази се у доњим деловима атмосфере, на висини
ма, замрзивачима и другим расхладним уређајима (фреон), клима-уређајима и топлотним пумпама, аеросол распршивачима (дезодоранси, лакови за косу и сл.), средствима за стварање пене, средствима за чишћење и апаратима за гашење пожара (халони).
Киселе кише
Један од главних узрока одумирања шума и велики извор загађења животне средине свакако су киселе кише (као и снег, магла, суснежица, лед). Атмосфера
прима велику количину сумпор-диоксида (SO2), оксида азота (NO2) и других хемијских једињења која се ослобађају као последице људске делатности (саобраћај, индустрија и др.). У атмосфери се та једињења у додиру с водом претварају у киселину (сумпорну, азотну и др.). Због тога, киселе кише имају већу киселост од киша које падају у незагађеним деловима. Незагађене кише су због садржаја угљен-диоксида, који
угљену киселину, такође киселе.
ми-
нералних соли из земљишта, оштећење хлорофила и
ефикасност фотосинтезе, као и на отпорност биљака на ниске температуре. Киселе кише у директном
контакту с листовима разграђују материје важне за раст биљака (шећерe,
2.
природна сила, удар метеора или астероида, сада је одговорна једна биолошка врста – Homo sapiens (мудар човек).
Биодиверзитет
Биодиверзитет (биолошка разноврсност) представља разноврсност свих живих организама на планети Земљи, односно свеукупност гена, врста, екосистема на нашој планети. Осим дивљих врста флоре и фауне, гљива, бактерија и вируса, биолошка разноврсност обухвата и култивисане биљке, као и животиње које човек гаји. Може се изучавати
постојала биолошка разноврсност, свака од тих промена изазвала би уништавање живог света на Земљи.
Природно богатство Земље, осим земљишта, воде и ваздуха, чине и сви живи организми, којима и сами припадамо! Сви заједно смо део екосистема наше планете. Ако доведемо у опасност биодиверзитет,
2.
станишта,
уношење страних (алохтоних), инванзивних
6.
дарежљивост и лепота Земље за садашње и будуће генерације!
програмима и акцијама у области заштите, обнове
обнављају, па би требало развијати технологије
њих користе. Примери тих извора су: енергија ветра, енергија Сунца и енергија воде (хидроенергија).
Под хидроенергијом подразумевамо енергију водених токова, таласа,
водотокова.
еколошки
из река
Заокружите слово испред тачне тврдње
Правац кружења азота је:
а) азотофиксатори > разлагачи > потрошачи,
б) разлагачи > потрошачи > произвођачи,
в) азотофиксатори > произвођачи > потрошачи.
а) C, O2, H2, N, б) C, O2, H2, P, в) N, O2, H2, S, г) N, O2, H2, P.
гљива и микроорганизама је ____________________.
а) биоценоза, б) биотоп, в) биом, г) биосфера.
1. ___________________________________
2. ___________________________________
3.
•
обављају једну функцију. Органи, према својој главној улози, груписани су у систем органа. Системи органа међусобно су повезани и раде заједно, чиме доприносе функционисању организма као целине. Системи органа, као што су циркулаторни, имуни, кожни, нервни, ендокрини и полни, обједињују и регулишу појединачне функције других система органа.
Човеков циркулаторни систем чине два система – кардиоваскуларни и лимфни систем. Кардиоваскуларни је затворен
супстанце плазме, протеини, масти, глукоза и др., њен су саставни део или се њоме транспортују. Од органских састојака, највише има протеина и они су, за разлику од осталих органских састојака, функционални део плазме с тачно одређеном улогом. Тако, фибриноген има улогу у згрушавању крви при повреди
крвног суда, коагулацији, имуноглобулини (антитела) имају одбрамбену улогу, албумин регулише осмотски притисак крвне плазме итд.
Концентрација састојака крвне плазме је стабилна када је у оквиру физиолошких граница, а ако се јави одступање, то је показатељ да постоји поремећај рада одређеног органа. У клиничкој дијагностици
1.
3.
1 – ARh–
2 – ABRh–
3 – ORh–
4 – BRh+
4.
I. ORh+
II. ARh+
III. ABRh+
IV. ABRh–
V.
систем
развој лимфоцита и других врста леукоцита.
Постоје две врсте лимфоцита. Према месту где сазревају, разликују се B лимфоцити (B почетно слово енгл. bone – кост) и Т лимфоцити
2.
3.
моторним нервним ћелијама; налазе се у самом
да: 1. преносе импулсе до моторних неурона или 2. да усмеравају сензорне импулсе из једног дела ЦНС-а у други, где ће се
нервни импулс, повећава се концентрација јона калцијума, што активира синаптичке везикуле. Везикуле се крећу ка пресинаптичкој мембрани, њихове мембране се стапају и из везикула се егзоцитозом особађа неуротрансмитер у синаптичку пукотину. Мембрана постсинаптичког неурона садржи посебне рецепторе (примаоце). Рецептори одговарају неуротрансмитеру као што свака брава има свој кључ. Њихово пове-
зивање изазваће стварање акционог потенцијала у постсинаптичком неурону. Ефекат ве-
(ексцитаторни).
да заустави, закочи стварање акционог
(инхибиторни, од лат. inhibere
вити) неуротрансмитер.
Периферна
микроорганизама. Ликвор циркулише и у шупљинама мозга (можданекоморе),
као и у централномканалукичмене мождине.
Мозак
Мозак је контролни центар нервног система, што значи да се у њему обрађују и обједињују информације о условима у којима се организам на-
лази. На основу тога се шаљу сигнали
који пролазе кроз кичмену мождину ка ефекторима. Преко кичмене мождине и њених нерава мозак је по-
везан са свим деловима тела и с органима, осим с главом.
Посебни делови мозга човека су то-
ком еволуције стекли посебне морфо – физиолошке адаптације.
Велики мозак
Велики (предњи) мозак је највећи,
површину
бразде (удубљења). Иако дебљина човекове
малом мозгу и у обрнутом смеру. Кроз мождано стабло простире
ра до кичмене мождине) и моторних
неурона (преносе информације с кичмене мождине до ефектора). У белој
маси налазе се мијелизована нервна влакна која се групишу у узлазне и
силазне нервне путеве (спроводна функција кичмене мождине). Када сензитивним нервом надражај стигне у кичмену мождину, он се ка мозгу
преноси узлазним нервним путевима.
Силазни нервни путеви преносе на-
дражај стигао из мозга до моторних
нерава, а њима до ефектора. Већ је
речено да је пирамидални најважнији
силазни пут.
У кичменој мождини, њеној сивој маси, смештени су центри одговорни за рефлексне радње. Рефлекси су несвесне, аутоматске радње којима организам одговара
према потребама организма.
Симпатички систем активан је у стресним ситуацијама и припрема тело за изненадне ситуације. Он убрзава рад срца, ствара повишен крвни притисак, убрзава дисање, појачава доток крви до коже и мишића. Тиме се доток крви до бубрега и органа за варење смањује. Када превлада дејство парасимпатичког система, појачава се доток крви до бубрега и органа за варење, чиме се њихов рад појачава,
хемисфере, кора, моторна зона, сензорна зона, асоцијативне зоне, међумозак, хипоталамус, мождано стабло, средњи мозак, мождани мост, продужена мождина, пирамидални пут, мали
2.
6.
системом,
активира на лучење групе хормона (катехоламини), међу којима је најважнији
адреналин Када је особа под стресом, активира се симпатички нервни систем, који подстиче лучење адреналина. Дејство
Хомеостаза је динамичка равнотежа. Подешавања морају непрекидно
Размножавање
гена оба родитеља. Човеково размножавање омогућено је функцијом полних жлезда (органа), у којима настају и
сазревају полне ћелије.
Полне жлезде, јајници и тестиси, имају двојаку функцију – ендокрину (луче полне хормоне) и егзокрину (производе полне ћелије). У женском полу се у трбушној
дупљи налазе парни јајници, који су јајоводима повезани с материцом (мишићни орган).
неопходни су разумевање, савети и разговор.
Репродуктивно
Репродуктивно здравље је посебан вид здравља, који обухвата све области повезане с репродуктивним системом у свим животним добима. Одржавање репродуктивног здравља од великог је значаја у периоду адолесценције. Због тога му се придаје посебна пажња применом скупа метода, техника и услуга заједнички названих репродуктивна здравствена заштита. Младима се пружају информације и други облици подршке како
2
3
5.
контракцијама. Мишићна ћелија се грчи када су актин и миозин преклопљени, а када су одвојени, мишићна ћелија се опружа. Актин и миозин су организовани на посебан
начин, што скелетним мишићима даје попречно-пругасти изглед.
Мишићи су снабдевени крвним судовима и нервима. Крвни судови исхрањују мишиће, снабдевају их глукозом и
кисеоником. Глукоза се у присуству кисеоника (ћелијско дисање у митохондријама) разграђује, чиме се
Подела
Према улози
врше, односно према покрету који изводe
када се згрчe, мишићи могу да буду савијачи, опружачи, одмицачи итд.
У покретању кости учествују парови или групе мишића. Мишићи, који у истом зглобу врше
покрет супротног смера, називају се антагонисти. Померање подлактице нагоре
Систем за дисање састоји се од носне дупље, ждрела, гркљана, душника,
током кога се врши размена кисеоника и угљен-диоксида између
и др.) доспевају у бубрежну чауру
и тако настаје примарна мокраћа. Примарна мокраћа је сличног састава као крвна плазма,
да би се описало стање неза-
довољства и непријатности. Утицаји који
изазивају стрес веома су различити. То
да буде опасност која угрожава живот, бука и повишена температура, али и утицај психичких фактора као што
халуцинације и осећај да могу да полете, без последица скоче с велике висине и слично. Често се одају проституцији и криминалу како би набавили дрогу. Најчешће се њихов
живот завршава смрћу услед узете прекомерне дозе, можданим или срчаним ударом.
Услед хроничног конзумирања алкохолних пића, оштећују
но здравље, што представља алкохолизам. Дуготрајно конзумирање алкохола оштећује желудац, јетру, срце, крвне судове, бубреге, мозак, панкреас и др. Зависност од алкохола се код младих развија брзо,
пржени кромпирићи, пице, газирани сокови, поховано и пржено месо, масна пецива, слаткиши, различите „грицкалице” (чипс, смоки и др.). Све те намирнице имају малу хранљиву вредност (не дају дуго осећај сито сти), сиромашне су витаминима и минералима и углавном се претварају у резерве
1.
другим хроничним болестима.
Тешки акутни респираторни синдром повезан с корона вирусом 2 (енгл
Severe acute respiratory syndrome coronavirus 2) познат је и под акронимом енглеског
назива као SARS-CoV-2. Корона вирус 2 је нови сој и
вируса који изазивају респираторне инфекције, од благих прехлада до тешких
инфекција. Крајем 2019. године у Кини су се појавили случајеви респираторних
инфекција чији је узрочник нови сој корона вируса означен као SARS-CoV-2, а болест је названа ковид-19. Најчешћи
Ехинококус (псећа пантљичара) је изазивач паразитске болести ехинококозе, која се јавља код домаћих паса, али и код осталих припадника породице (вук, шакал, лисица). Пси су трајни домаћини, док су прелазни домаћини животиње које су њихов плен, обично папкари и копитари (дивљи или гајени). Све чешће се као прелазни домаћин појављује и човек, који се зарази уношењем јаја паразита прљавим рукама, загађеном водом или храном. Највише су зарази изложена деца, која
додирују зараженог пса, после тога не
оперу руке и у уста прљавим рукама унесу јаја
велике мехуре (цисте) у различитим органима човека:
1
2
3
4
5
6 – лутеинизирајући хормон _______Ђ – коштано ткиво
7 – вазопресин _______Е – семеници
Заокружите слово испред тачне тврдње/тачних тврдњи.
Вештачки
LECA (акроним од енгл. Last Eukaryotic Common Ancestor) је последњи заједнички предак свих еукариота.
LUCA (акроним од енг. Last Universal Common Ancestor) је последњи универзални заједнички предак свих организама.
А
Абиогена (пребиотичка) еволуција (пребиочика) су хемијски и физички проце-
1. McGraw-Hill Ryerson: High School Biology 11, електронско издање
2. McGraw-Hill Ryerson: High School Biology 12, електронско издање
3. Postletwait, J. H., Hopson, J. L.: Modern Biology, Holt, Rinehart and Winston, 2006, електронско издање
4. Wise, R. R., Hoober, J. K.: The Structure and Function of Plastids, Springer, 2007.
5. Вујаклија, М.: Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 2006.
6. Глишић, Љ.: Општа цитологија, Унија биолошких научних друштава Југославије, Београд, 1980.
7. Давидовић, В., Упоредна физиологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.
8. Дарвин, Ч.: Постанак врста, Просвета, Београд, 1948.
9. Дарвин, Ч.: Човеково порекло, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1934.
10. Лосон, К.: Дарвин и еволуција, Народна књига – Алфа, Београд, 2005.
11. Недељковић, Н., Ђорђевић, Ј., Цвијић, Г., Кораћ, А., Цветковић, Д., Трифуновић, С.: Биологија за средње стручне школе, Завод за уџбенике, Београд, 2021.
12. Недељковић, Н.: Општа физиологија, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, 2012.
13. Поповић, С.: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
14. Стојковић, Б., Шинжар Секулић, Ј.: Биологија за 4. разред гимназије, Klett, Beograd, 2018.
15. Трифуновић, С., Лазаревић, А., Цветковић, Д.: Биологија за 1. разред гимназије, Завод за уџбенике, Београд, 2021.
16. Трифуновић, С.: Биологија за други разред медицинске школе, Завод
уџбенике, Београд, 2021.
17. Трифуновић, С.:
• https://www.khanacademy.org/science/biology/ecology/intro-to-ecology/a/ what-is-ecology
• https://www.britannica.com/science/biodiversity
• https://www.iucn.org/
• https://www.who.int/
• http://www.med.upenn.edu/meded/public/berp/overview/BV_1.html?18
• http://www.carnegieinstitution.org/first_light_case/horn/devbiol.html
• http://www.uoguelph.ca/zoology/devobio/dbindex.htm - Gametogenesis
• http://embryo.soad.umich.edu/resources/morph.mov
• https://www.scienceinschool.org/
РЕШЕЊЕ ТЕСТА 1
1. б); 2. в); 3. б), г), д); 4. б); 5. А – 3, Б – 1, В –2, Г – 5; 6. б), г); 7. а) Т; б) Н; в) Т; 8. а); 9. а)
РЕШЕЊЕ ТЕСТА 2
1. А4, Б3, В2, Г1, Д-; 2. б) 3. а)Т, б) Т, в) Н 4. б); 5. редослед бројева (слева надесно) је 2, 5, 3, 1, 4; 6. б); 7. а) 2,4, б)2; 8. 3; 9. а), г); 10. в)
РЕШЕЊЕ ТЕСТА 3
1. в); 2. а); 3. б); 4. а) биоценоза, биотип; б) произвођачи, хетеротрофи; в) биогеохемијски циклусе; 5. 1 – произвођачи, 2 – потрошачи, 3 – разлагачи, 4 – топлота; 6. А.б), Б. г), В. а); 7. а) Т, б) Н, в) Н, г) Н, д) Т, ђ) Н, е) Т, ж) Т; 8. 2-3-1-3-7-6-5; 9. г); 10. а); 11. 1. нафта, руде метала, угаљ; 2. биомаса, биогас, вода; 3. ветар, Сунце, вода; 12. на концепт одрживог развоја; 13. г); 14. б).
РЕШЕЊЕ ТЕСТА 4 1. в); 2. а; 3. а);
6 1А; 2А; 3Г, Ђ; 4В; 5Б, Е; 6 Б, Е; 7Д; 7. а) в); 8. б), г); 9.