34468 TOTALNI GENOCID

У в о д

I

I n t r o d u c t i o n dinko davidov

tOtAL GENOCIdE

tHE INdEPENdENt StAtE OF CROAtIA 1941–1945

У Другом светском рату, у Независној Др­

During the Second World War, in the

жави Хрватској, најокрутније је деманто­

Independent Satte of Croatia, the old Latin

вана стара латинска сентенца: VITA BRE­

sentence: VITA BREVIS ARS LONGA was

VIS ARS LONGA. Животи преко пола

most ruthlessly denied. The lives of more

милиона православних Срба не само да

than half a million Orthodox Christian Serbs

су били прекраћени већ су уништени њи­

were not just cut short, but their historic

хови историјски корени, црквено­уметни­

roots, religious and artistic monuments were

чки споменици. Њиховом уништавању

destroyed. This book is dedicated to their

посвећена је ова књига.

destruction.

Судбина српских цркава нераскидиво

The destiny of Serb churches is insepa­

је везана за трагичну судбину српског на­

rably bound with the tragic fate of the Serb

рода у Хрватској над којим је извршен ге­

people in Croatia, against whom genocide

ноцид. Давнашња хуманистичка опомена

was committed. The old humanist warning

Хајнриха Хајнеа: „Кад почну да спаљују

of Heinrich Heine: “When they start burning

књиге, одмах иза тога почеће да спаљују

books, they will start burning people soon

људе”, што се односило на нацистичку Не­

after that,” which referred to Nazi Germany,

мачку, у усташкој Хрватској се трагични­

came true even more tragically in Croatia.

је обистинила. У тој држави у исто време

In that State, both people and books were

и на истом месту спаљивани су и људи и

burned at the same time and in the same

књиге. Цркве су постале ломаче, понегде

place. Churches became bonfires or, in some

ломаче и кланице. Храмови хришћанског,

places, bonfires and places of slaughter.

православног богослужења претворени су

Temples of Christian Orthodox service, were

у стратишта само због тога што су припа­

turned into execution sites only because they

дали православном обреду. Усташки на­

belonged to the Orthodox rite. The Ustashe

редбодавци, извршиоци и учесници гено­

order­issuers, executors and participants of

цида над српским народом, међу којима

the genocide against the Serb folk, some of

су били и свештенослужитељи римокато­

whom were clerics of the Roman Catholic

личке цркве, знали су добро да је свака

Church, knew well that each destroyed

уништена црква, покушај али и циљ да

church is an attempt, but also the goal, of

се разори српско национално биће у Хр­

destroying the Serb ethnic being in Croatia,

ватској, да се сатре и затре његово исто­

of annihilating and eradicating its historic

ријско присуство, његови корени, цркве­

presence, its roots and church artistic values.

но­уметничке вредности. Не треба никада

It must never be forgotten that the biologi­

9

У вод

/

in t ro d uc t ion

за­бо­ра­ви­ти да је би­о­ло­шки ге­но­цид ов­де

cal genocide was here performed also as a

оства­рен и као кул­тур­ни и ду­хов­ни ге­но­

cultural and spiritual genocide. – It was a

цид. – Био је то т о т а л н и г е н о ц и д.

t o t a l g e n o c i d e.

■

■

Ни у јед­ној обла­сти по­ро­бље­не Евро­пе

There was no area in occupied Europe

ни­је уни­ште­но то­ли­ко кул­тур­но‑исто­риј­

where so many cultural and historic monu­

ских спо­ме­ни­ка као на тлу Не­за­ви­сне Др­

ments were destroyed, as was the case on the

жа­ве Хр­ват­ске. Крај­њи ис­ход по­гро­ма над

soil of the Independent State of Croatia. The

кул­тур­ним до­бри­ма до­но­си по­раз­не по­

final outcome of the pogrom against the cul­

дат­ке ко­ји, нај­кра­ће ста­ти­сти­чки, ка­зу­ју о

tural wealth brings devastating data which,

ве­ли­чи­ни исто­риј­ског гу­бит­ка. Раз­ру­ше­но

statistically and in brief , speak of the size

је, спа­ље­но, оште­ће­но, оскр­на­вље­но ви­ше

of the historic loss. More than 450 Orthodox

од 450 пра­во­слав­них хра­мо­ва, нај­по­сто­

temples, the most durable historic monu­

ја­ни­јих исто­риј­ских спо­ме­ни­ка срп­ског

ments of the Serb people, were demolished,

на­ро­да. У тим хра­мо­ви­ма уни­ште­ни су

burned, damaged or desecrated. Destroyed

мо­ну­мен­тал­ни ико­но­ста­си, хи­ља­де ико­

with the churches were monumental icon­

на, ве­ли­ки број ру­ко­пи­сних и рет­ких

ostases, thousands of icons, a large number

књи­га, ме­ђу ко­ји­ма су и књи­ге ро­ђе­них,

of hand-written and rare books, including

вен­ча­них и умр­лих, обим­на ар­хив­ска

the registry books of births, marriages and

гра­ђа и ве­ли­ки број цр­кве­них об­ред­них

deaths, massive archival material and many

пред­ме­та кул­тур­но‑исто­риј­ског зна­ча­ја и

church ritual items of cultural and historical

ле­по­те.

importance and beauty.

Пр­вог да­на Дру­гог свет­ског ра­та об­ја­

I would recollect here that, on the first

вље­ног Кра­ље­ви­ни Ју­го­сла­ви­ји, за вре­ме

day of the Second World War declared on the

не­ма­чког бом­ба­р­до­ва­ња Бе­о­гра­да, уни­

Kingdom of Yugoslavia, the National Library

ште­на је На­род­на би­бли­о­те­ка са це­ло­куп­

with its entire book collection was destroyed

ним књи­жним фон­дом. Ни­је по­треб­но ов­

in the German bombing of Belgrade. It is not

де по­на­вља­ти да је то не­на­док­на­див

necessary to reiterate here that this was an ir­

на­ци­он ­ ал­ни гу­би­так, али то је био са­мо

reparable national loss. In this place, this is only

по­че­так, јер је то­ком ра­та срп­ски на­род из­

the reason for saying that the Serb people lost

гу­ био још је­ дан, мо­ жда и ве­ ћи део свог

another, perhaps even bigger part of cultural

кул­тур­но‑исто­риј­ског на­сле­ђа. То се де­си­ло

and historic heritage in that war. It happened in

на те­ри­то­ри­ји Не­за­ви­сне Др­жа­ве Хр­ват­ске.

the territory of the Independent State of Croatia.

У до­са­да об­ја­вље­ним књи­га­ма, сту­ди­

In the books, studies and articles pub­

ја­ма и члан­ци­ма о стра­да­њу Ср­ба у НДХ

lished so far, about the suffering of the Serbs

нај­ма­ње је по­да­та­ка о уни­шта­ва­њу цр­

in the Independent State of Croatia, informa­

кве­но‑исто­риј­ских спо­ме­ни­ка. Та­ко је, на

tion about the destruction of historic church

при­мер, на ви­ше ме­ста опи­сан стра­ви­

monuments are mentioned the least. Thus, for

чан ге­но­цид­ни по­кољ око 1.500 Ср­ба у

example, the horrific genocidal slaughter of

10

У вод

/

in t ro d uc t ion

пра­во­слав­ној цр­кви у Гли­ни, али се рет­

1,500 Serbs in an Orthodox church in Glina is

ко по­ми­ње уни­ште­ње ико­но­ста­са у овој

described in several places, but there is little

цр­кви, де­ло ака­дем­ског сли­ка­ра Па­вла

mention of the iconostasis of this church, the

Си­ми­ћа, из 1886–1887. го­ди­не. Та­ко­ђе се

work of academic painter Pavle Simić, from

не спо­ми­њу уни­ште­ни ико­но­ста­си из

1886-1887. There is also no mention of the

XVIII ве­ка: у Ста­рој Гра­ди­шки, рад не­по­

destroyed iconostases from the 18th century:

зна­тог зо­гра­фа из 1747; у Сла­тин­ском

in Stara Gradiška, the work by an unknown

Дре­нов­цу, де­ло ру­ско‑укра­јин­ског сли­ка­

zograf from 1747; in Slatinski Drenovac, the

ра Ва­си­ли­ја Ро­ма­но­ви­ча, из 1758; у Ве­

work of the Russian-Ukrainian painter Vasily

ли­кој Пи­са­ни­ци ико­но­стас Јо­ва­на Че­ти­

Romanovič, from 1758; in Velika Nisanica,

ре­ви­ћа, сли­кан 1780. го­ди­не. Осим

the iconostasis by Jovan Četirević, painted in

исто­ри­ча­ра умет­но­сти, ма­ло ко зна да је

1780. Apart from art historians, few people

у цр­кви ма­на­сти­ра Ра­ков­ца у Сре­му спа­

know that the entire iconostasis, by the ex­

љен цео ико­но­стас вр­сног но­во­сад­ског

quisite Novi Sad icon painter, Vasilije Ostojić,

ико­но­пи­сца Ва­си­ли­ја Осто­ји­ћа, из 1763.

from 1763, was burned in the church of the

го­ди­не, а у цр­кви ма­на­сти­ра Хо­по­ва де­

Monastery of Rakovac in Srem and, in the

ло нај­бо­љег сли­ка­ра срп­ског ба­ро­ка Те­о­

church of the Monastery of Hopovo, the work

до­ра Кра­чу­на, из 1776. го­ди­не. Са­мо на

of the best painter of Serbian baroque, Teodor

ових шест ико­но­ста­са, рас­ко­шне по­зла­

Kračun, from 1776. On these six iconostases

ће­не ду­бо­ре­зба­ри­је, уни­ште­но је око пре­

alone, of luxurious gilded wood-carving, more

ко 300 ико­на ве­ли­ке исто­риј­ско-­умет­ни­

than 300 icons of great historic and artistic

чке вред­но­сти. Ов­де су по­ме­ну­ти са­мо

value were destroyed. What we mentioned

ико­но­ста­си по­зна­тих сли­ка­ра­ из XVIII и

here are just the iconostases by the well

XIX ве­ка, али ни­ка­да не тре­ба за­бо­ра­ви­

known painters of the 18th and 19th century,

ти оне по­је­ди­на­чне ико­не ста­ри­јих ико­

but one must never forget those individual

но­пи­са­ца, ко­је пре Дру­гог свет­ског ра­та

icons by earlier icon-painters, which were not

ни­су на­у­чно об­ра­ђе­не, ни пу­бли­ко­ва­не.

scientifically studied, nor published before the

Са­мо се мо­же на­слу­ћи­ва­ти вре­ме на­

Second World War. The time of creation, the

стан­ка, стил и умет­ни­чки из­раз тих дре­

style and artistic expression of these very old

в­них ико­на. У пи­та­њу је ве­ли­ка, не­мер­љи­

icons can only be guessed. This was massive,

ва и не­на­док­на­ди­ва кул­тур­но‑исто­риј­ска

immeasurable and irreparable cultural and

ште­та.

historic damage.

То је учи­ње­но сми­шље­но и зло­на­мер­

It was performed with preconception and

но јер је пло­до­твор­на ре­ли­ги­о­зна и на­

malice, because the fruitful religious and

ци­о­нал­на ми­си­ја Срп­ске пра­во­слав­не

national mission of the Serbian Orthodox

цр­кве су­штин­ски сме­та­ла уста­шким и

Church was essentially in the way of the

ка­то­ли­чким кле­ри­кал­ним кру­го­ви­ма ко­

Ustashe and Catholic clerical circles, which

ји су се устре­ми­ли да за­тру исто­риј­ске

were set on eradicating the historic trace of

бе­ле­ге срп­ског по­сто­ја­ња. Због то­га су се

Serbian existence. This was why they van­

11

У вод

/

in t ro d uc t ion

ван­дал­ски обо­ри­ли на цр­кве­не спо­ме­ни­

dalistically set their sights on ecclesiastical

ке, нај­у­вер­љи­ви­је све­до­ке ве­ков­не при­

monuments, the most convincing testimony

сут­но­сти Ср­ба у Сла­во­ни­ји, Хр­ват­ској,

of the Serbs’ presence in Slavonia, Croatia,

Дал­ма­ци­ји, Бо­сни и Хер­це­го­ви­ни, Сре­му.

Dalmatia, Bosnia-Herzegovina, Srem, dating

Не­ги­ра­ње при­су­ства срп­ског на­ро­да у

back through many centuries. Denying the

овим обла­сти­ма има сво­ју ду­гу пред­и­

presence of the Serb people in these regions

сто­ри­ју. – Ов­де ће­мо се са­мо украт­ко

has a long history. – I will present here only

освр­ну­ти.

a brief recollection. ■

■ Осврт на не та­ко дав­ну про­шлост

A recollection of the not so distant past

За срп­ско‑хр­ват­ске од­но­се у про­шло­сти

There are certain historic events in

по­сто­је из­ве­сни исто­риј­ски до­га­ђа­ји ко­ји

Serb-Croat relations, which defy forgetting.

се опи­ру за­бо­ра­ву. По­сле­ди­це Ве­ли­ког бе­

The consequences of the Great Vienna War

чког ра­та (1683–1690) би­ле су од из­у­зет­ног

(1683-1690) were of exceptional historic

исто­риј­ског зна­ча­ја ка­ко за Ср­бе та­ко и за

significance for the Serbs and the Croats

Хр­ва­те. Хр­ва­ти су осло­бо­ђе­ње јед­ног де­ла

alike. After the liberation of a part of their

сво­јих обла­сти од Ту­ра­ка и да­љи ток по­ве­

territories from the Turks, the Croats con­

сни­це на­ста­ви­ли у „сво­јој” др­жа­ви –

tinued the course of history in “their” state

Аустриј­ском цар­ству. Сред­њо­ве­ков­не срп­

– the Austrian empire. Medieval Serb lands

ске зе­ мље и на­ да­ ље су оста­ ле под

remained under Ottoman rule, while only

осман­ском вла­шћу, док је са­мо је­дан ма­њи

a small portion of the Serb people moved

део срп­ског на­ро­да у Ве­ли­кој се­об ­ и, на по­

to that same empire during the Great

зив ца­ра Ле­о­пол­да I, пре­шао у, исто, цар­

Migration, at the invitation of Emperor

ство. И баш тих го­ди­на де­ло­вао је у За­гре­

Leopold I. It was in this period that the

бу спи­са­тељ и из­да­вач Па­вао Ри­тер

writer and publisher Pavao Riter Vitezović

Го­ди­не 1701.

(1652–1713) worked in Zagreb.1 In Vienna

штам­пао је у Бе­чу свој хе­рал­ди­чки ал­бум

in 1701, he printed his heraldic album, the

Ste­ma­to­grap­hia si­ve ar­mo­rum Ili­ri­co­rum de­

Stematographia sive armorum Iliricorum

li­ne­at­ io, de­scrip­tio et re­sti­tu­cio. Би­ла је то

delineatio, descriptio et restitucio. He bor­

по­зај­ми­ца и пре­вод де­ла ду­бров­ча­ни­на

rowed and translated the work by Mavro

Ма­вра Ор­би­ни­ја Il reg­no de­gli Sla­vi (Pe­sa­ro,

Obini from Dubrovnik, Il gegno degli Slavi

1601). Ви­те­зо­ви­ће­ва Ste­ma­to­gra­fi­ja би­ла је

(Pesaro 1601). Vitezović’s Stematographia

са­мо основ­ни пред­ло­жак за срп­ску Сте­ма­

was just a basic template for the Serb

то­гра­фи­ју ко­ју су, по за­ми­сли па­три­јар­ха

Stematographia which was created in

Ар­се­ни­ја IV Јо­ва­но­ви­ћа и ње­го­вих са­рад­

copper-plate, according to the conception of

1 Klaić V., Život i djela Pavla Riter Vitezovića, Zagreb, 1914.

1

Ви­те­зо­вић (1652–1713).

12

1

V. Klaić, Život i djela Pavla Riter Vitezovića, Zagreb 1914.

У вод

/

in t ro d uc t ion

ни­ка, из­ра­ди­ли у ба­кро­ре­зној тех­ни­ци

Patriarch Arsenije IV Jovanović and his as­

Хри­сто­фор Же­фа­ро­вић и То­мас Ме­смер у

sociates, by Hristofor Žefarović and Thomas

Бе­чу 1741. го­ди­не.

Mesmer in Vienna in 1741.

У дру­гом де­лу овог подсе­ћа­ња на спи­

In the second part of this recollection

се Ри­тер Ви­те­зо­ви­ћа сти­че се друк­чи­ја,

of the writing of Riter Vitezović, there is a

мут­ни­ја, зло­слут­на сли­ка. То је ње­го­ва

different, murkier, more sinister image. It is

Cro­a­tia re­di­vi­va, штам­па­на у Бе­чу 1701. го­

his Croatia rediviva, printed in Vienna in

ди­не. У овој не­ве­ли­кој ком­пи­ла­ци­ји из

1701. In this small compilation of unreli­

не­по­у­зда­них из­во­ра Ви­те­зо­вић је ис­по­

able sources, Vitezović expressed the idea

љио иде­ју о Ве­ли­кој Хр­ват­ској, при че­му

of a Greater Croatia, in which “the Serbs

се „Sr­bi pri­bro­ja­va­ju Hr­va­ti­ma a Sr­bi­ja Hr­

fear Croats and Serbia fears Croatia,” i.e.

vat­skoj”, од­но­сно Цр­ве­ној Хр­ват­ској – Cro­

the Red Croatia – Croatia Rubea, which

a­tia Ru­bea, ко­јој при­на­дле­же Ср­би­ја (Ра­

has jurisdiction over Serbia (Raška) and

шка) и Бу­гар­ска у ко­ји­ма жи­ви „je­dan

Bulgaria, where “a people Illyric, or Slovene,

na­rod ilir­ski, ili slo­vin­ski ili hr­vat­ski”. Та­ко

or Croatian” lives. Thus, this “polyhistor,” as

је овај „по­ли­хи­стор”, ка­ко га не­где по­ми­

he is mentioned in some places, and actu­

њу, а за­ пра­ во био је „ви­ ше ди­ ле­ тант и

ally “more of a dilettante and chronicler,”

кро­ни­чар”, у истом спи­су „пр­ви раз­ра­дио

was “the first to develop the Greater Croatia

ве­ли­ко­хр­ват­ску иде­ју у по­ли­ти­чком сми­

idea in the political sense” in this writing.2

слу”.2 Ту је иде­ју „ожи­во­тво­рио под илир­

This idea was “brought to life under the

ским име­ном Љу­де­вит Гај ко­ји је В(ите­зо­

Illyric name by Ljudevit Gaj, who consid­

ви­ћа)

а

ered V(itezović) as his predecessor, while

по­ли­ти­чку ве­ли­ко­хр­ват­ску иде­ју ба­шти­

the Greater Croatia idea was inherited from

нио је од В(ите­зо­ви­ћа) и да­ље раз­ра­дио

V(itezović) and further developed by A(nte)

А(нте) Стар­че­вић” (1823–1896).3

Starčević”(1823-1896).3

сма­трао

сво­јим

пре­те­чом,

Од Ри­тер Ви­те­зо­ви­ћа до Ан­те Стар­че­

A fair amount of time elapsed from Riter

ви­ћа про­те­кло је до­ста вре­ме­на, али је

Vitezović to Ante Starčević, but the denial of the

не­ги­ра­ње на­ци­о­нал­ног свој­ства Ср­ба до­

national characteristics of the Serbs obtained

би­ло у дру­гој по­ло­ви­ни ХIХ ве­ка нај­и­

its most obvious, threatening and chauvinist

зра­­зи­ти­ји, пре­те­ћи, шо­ви­ни­сти­чки за­ма­

impetus in the second half of the 19th century. It

јац. Та­да се по­ли­ти­чки, зду­шно по­се­гло

was then that even the Serb historical existence

и за срп­ским исто­риј­ским по­сто­ја­њем! А

was politically challenged! Meanwhile, Riter

Ри­тер Ви­те­зо­ви­ће­ва Cro­a­tia re­di­vi­va оста­

Vitezović’s Croatia rediviva remained the pillar,

је и да­ље осло­нац, по­себ­но у по­гле­ду

particularly in view of the Balkan countries

бал­кан­ских зе­ма­ља ко­је и Стар­че­вић

which Starčević also attributed to Croatia. These

2

2

Водник В., Витезовић – Ритер Павао. Енци­кло­ педија С.Х.С., књ. IV, Загреб, 1929. 3 Водник В., Витезовић – Ритер Павао, н. д. 1929, 1100–1102.

V. Vodnik, Vitezović – Riter Pavao, Enciklopedija S.H.S., vol. IV, Zagreb 1929. 3 V. Vodnik, Vitezović – Riter Pavao, ibidem, 1929, 1100-1102.

13

У вод

/

in t ro d uc t ion

при­пи­су­је Хр­ват­ској. Те иде­је зду­шно су

ideas were wholeheartedly accepted by the

при­хва­ти­ли хр­ват­ски пра­ва­ши (Hr­vat­ska

Croatian rightists (Croatian Party of Rights). In

stran­ka pra­va). Њи­хов лист „Her­vat­ska”

their newspaper “Hervatska”, they maintained

убра­ја у дер­жа­ву Хер­ват­ску, по­ред оста­

that the state of Croatia includes, among oth­

лих, и Цр­ну Го­ру, Хер­це­го­ви­ну, Бо­сну, Ра­

ers, Montenegro, Herzegovina, Bosnia, Raška,

шку, Сер­би­ју” – све укуп­но је­су јед­ним

Serbia – and all together they are, under one

име­ном: „дер­жа­ва Хер­ват­ска”.

4

name: “the state of Croatia.”4

У оби­љу по­ли­ти­чко‑пу­бли­ци­сти­чких

What stands out in the mass of po­

тек­сто­ва из­два­ја­ју се они ко­је је Стар­че­

litical and publicist texts are those written by

вић на­пи­сао. Још 1868, штам­пао је бро­

Starčević. Already in 1868, he printed a bro­

5

шу­ру Ime Serb, ко­ју је „по­пу­нио” са дру­

chure “Ime Serb”,5 which he “supplemented”

гом, под на­сло­вом Sla­vo­serb­ska pa­smi­na.

with another one, entitled Slavo-Serb breed.

По оце­ни Фра­ње Ра­чког бро­шу­ра „оца

According to Franjo Rački, the brochure of the

до­мо­ви­не” за Хр­ват­ску би­ла је „но­во је­

“father of the land” was the “new Gospel” for

6

ван­ђе­ље”. На­по­слет­ку, у За­гре­бу су 1893.

Croatia.6 Ultimately, Starčević’s collected pub­

го­ди­не об­ја­вље­на Стар­че­ви­ће­ва са­бра­на

licistic works “Djela” were published in Zagreb

пу­бли­ци­сти­чка Dje­la. У њи­ма он по­но­во

in 1893. In them, he once again denied the

не­ги­ра да по­сто­је Ср­би, ко­ји су по ње­му

existence of the Serbs, and referred to them

„Gr­ko‑is­toč­nja­ci” а тај на­зив по­стао је

as “Eastern Greeks,” and this name became

про­па­ган­ди­сти­чки, а по­том и зва­ни­чно

accepted in propaganda, and then officially

при­хва­ћен у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ва­

in the Independent State of Croatia. What

тској. Ипак ов­де се из­два­ја ње­гов пре­те­

can be singled out here is his threatening,

ћи, убо­ји­ти на­пад на Ср­бе: „Na­rod hr­va­

lethal attack against the Serbs: “The people

t­ski ne­će tr­pje­ti da ta su­žanj­ska pa­smi­na

of Croatia shall not tolerate the slavish breed

oskrv­nju­je sve­tu ze­mlju Hr­va­ta”.7

desecrating the holy land of the Croats”.7

То је, да­кле, би­ла дав­на­шња, об­ја­ва

Therefore, this was the age-old declara­

ра­та Ср­би­ма, не­по­гре­шив на­го­ве­штај

tion of war against the Serbs, the infallible

оно­га што ће се де­си­ти 1941. го­ди­не у

hint of what would take place in 1941 in the

Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској. По­сле

Independent State of Croatia. After Starčević’s

Стар­че­ви­ће­ве смр­ти ње­гов по­ли­ти­чки

death, his political cult has been maintained

култ су одр­жа­ва­ле нај­ре­ак­ци­о­нар­ни­је

by the most reactionary personalities of

ли­чно­сти хр­ват­ске по­ли­ти­чке ми­сли, а

Croatian political thought and, between the

4

4

Крестић В., Историја Срба у Хрватској и Славо­ нији 1848–1914, Београд, 1995, 243, напомена 82. 5 Прелог М., Старчевић Анте, Енциклопедија С.Х.С., Загреб, 1929, 453; П. Баришић, Политички назори и дјело Анте Старчевића у књизи А. Старчевић Изабрани политички списи, Загреб, 1999, 19. 6 Крестић В., н. д. 242. 7 Starčević A., Djela, knj. III, Zagreb, 1894, 373.

14

V. Krestić, Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji 18481914, Belgrade 1995, 243, note 82. 5 M. Prelog, Starčević Ante, Enciklopedija S.H.S., Zagreb, 1929, 453; P. Barišić, Politički nazori i djelo Ante Starčevića u knjizi A. Starčević Izabrani politički spisi, Zagreb, 1999, 19. 6 V. Krestić, ibidem, 242. 7 A. Starčević, Djela, vol. III, Zagreb, 1894, 373.

У вод

/

in t ro d uc t ion

из­ме­ђу два свет­ска ра­та Dje­la су би­ ла

two world wars, “Djela” was the inspiration

ин­спи­ра­ци­ја уста­шком иле­гал­ном по­

of the illegal Ustashe movement. After the

кре­ту. По­сле ус­по­ста­вља­ња Не­за­ви­сне

founding of the Independent State of Croatia,

Др­жа­ве Хр­ват­ске ан­ти­срп­ске иде­је Ан­те

the anti-Serb ideas of Ante Starčević, the

Стар­че­ви­ћа, „Оца До­мо­ви­не” по­ста­ле су

“Father of the Land”, transformed into calls

по­зи­ви на ге­но­цид ис­по­љен у го­во­ри­ма

for genocide expressed in the speeches and

и члан­ци­ма уста­шких пр­ва­ка. И, на­жа­

articles written by the Ustashe leaders. And,

лост, у тра­ги­чној ствар­но­сти.

unfortunately, in the tragic reality, as well.

■

■

Осло­нац на Стар­че­ви­ће­ве иде­је ис­по­

The head of state, Dr Ante Pavelić, also

љио је По­глав­ник др Ан­те Па­ве­лић али

relied on Starčević’s ideas - not just on his

не са­мо на ње­го­ву „др­жав­но­прав­ну” ми­

“state and legal” thought but, within it, ex­

сао већ је по­во­дом ње ис­по­љио са­му су­

pressed the very essence of the Ustashe state:

шти­ну уста­шке др­жа­ве: „Mi stva­ra­ju­ći

“By creating the Independent State of Croatia,

NDH, is­pu­ni­li smo pot­pu­no mi­sao An­te

we have completely fulfilled the thought of

Star­če­vi­ća, či­sto dr­žav­no-­prav­nu. Mi ima­de­

Ante Starčević – in the purely state and legal

mo još je­dan dru­gi dio, ve­li­ki dio nje­go­ve

sense. We have another part, a major part of

po­ru­ke pro­ve­sti u ži­vot, a to je či­sto­ća hr­

his message, to bring to life, and that is the

vat­ske mi­sli, na­rod­ne i dr­ža­vo­tvor­ne, i či­

purity of Croatian thought, national and state­

sto­ća hr­vat­ske na­rod­ne ose­buj­no­sti, tj. u Hr­

hood, and the purity of Croatian national par­

vat­skoj i hr­vat­sko­me na­ro­du mo­ra umri­je­ti

ticularity, which means that the least thought

za­uvi­jek i zad­nja mi­sao i zad­nja kli­ca bi­lo

and the smallest germ of any compromise of

ka­kvog kom­pro­mi­sa iz­me­đu hr­vat­ske na­

the Croat nationality, with any other nation­

rod­no­sti, s bi­lo ko­jom dru­gom na­rod­no­sti,

ality that is not completely Croatian, which

ko­ja ni­je pot­pu­no hr­vat­ska, ko­ja ni­je da­nas

is nowadays not Ustashe, must die forever.”8

usta­ška”.8 Ово је Па­ве­лић из­го­во­рио но­

This is what Pavelić declared in November

вем­бра 1941. го­ди­не. У то вре­ме ге­но­цид

1941. At that time, the genocide was in full

је у пу­ном за­ма­ху а По­глав­ни­ков го­вор

swing and the chief’s speech was just the of­

је био са­мо зва­ни­чно ода­ва­ње при­зна­ња

ficial recognition for the participants of this

уче­сни­ци­ма тог чи­на и ве­ли­ча­ње тог чи­

act and its glorification. But also an order to

на. Али, и на­лог да се за­по­че­то на­ста­ви.

continue what had been commenced. ■

■ С раз­ло­гом се ов­де по­ми­њу и ста­ри

The old misunderstandings between the

не­спо­ра­зу­ми из­ме­ђу Хр­ва­та и Ср­ба ко­ји

Croats and the Serbs and the causes for the

су би­ли и по­во­ди за по­то­ње по­сле­ди­це

consequences the Serbs would subsequently

ко­је ће Ср­би до­жи­ве­ти. Шо­ви­ни­сти­чка и

suffer, are mentioned here with a reason. The

8

8

Nova Hrvatska, 24. studenog, 1941.

Nova Hrvatska, November 24th, 1941.

15

У вод

/

in t ro d uc t ion

Ср­би­ма пре­те­ћа ак­тив­ност хр­ват­ских по­

chauvinist and Serb threatening activity of

ли­ти­ча­ра и пу­бли­ци­ста ХIХ и ХХ ве­ка

Croatian politicians and publicists of the 19th

на­у­чно је об­ра­ђе­на у књи­га­ма Ва­си­ли­ја

and 20th century was studied in the books

Кре­сти­ћа: Исто­ри­ја Ср­ба у Хр­ват­ској и

by Vasilije Kresić: The History of the Serbs

Сла­во­ни­ји 1848–1914,9 и Ге­но­ци­дом до Ве­

in Croatia and Slavonia 1848-1914,9 and A

10

ли­ке Хр­ват­ске . Сма­ трам да на овом

Greater Croatia by Genocide.10 I believe that,

ме­сту за­слу­жу­је пу­ну па­жњу је­дан став

in this place, one paragraph from Kresić’s

из Кре­сти­ће­ве „Увод­не ре­чи” у дру­гој

„Foreword“ from the second book deserves

књи­зи:

full attention:

„Чи­ње­ни­це ко­је сам са­оп­штио не­по­

„The facts I stated prove beyond doubt

бит­но до­ка­зу­ју да је у осно­ви свих не­спо­

that the base of all misunderstandings

ра­зу­ма из­ме­ђу Хр­ва­та и Ср­ба „хр­ват­ско

between the Croats and the Serbs is ’the

др­жав­но и исто­риј­ско пра­во“. На те­ме­љу

Croatian state and historic right’. On the

тог пра­ва хр­ват­ски по­ли­ти­ча­ри су не­пре­

basis of this right, Croat politicians were

ста­но, од Ре­во­лу­ци­је 1848/49. го­ди­не до

intending, from the Revolution of 1848-49

на­ших да­на, на­ме­ра­ва­ли да ство­ре ве­ли­

to this day, to create a large, ethnically

ку, ет­ни­чки чи­сту и ка­то­ли­чку хр­ват­ску

pure and Catholic Croatian state. Because

др­жа­ву. Сто­га што Ср­би ни­су би­ли спрем­

the Serbs were unprepared to relinquish

ни да се од­рек­ну сво­је на­ци­о­нал­не по­се­

their national particularity and their

б­но­сти и сво­је срп­ске пра­во­слав­не ве­ре,

Serb Orthodox religion, they were con­

стал­но су се на­ла­зи­ли на уда­ру хр­ват­ских

stantly under attack of Croat political

по­ли­ти­чких стра­на­ка и мно­гих ве­о­ма ис­

parties and many highly distinguished

так­ну­тих по­је­ди­на­ца, ко­ји су хр­ват­ску др­

individuals, who based the thought of

жав­ну ми­сао за­сни­ва­ли на тзв. др­жав­ном

Croatian statehood on the so-called state

и исто­риј­ском пра­ву. Чи­та­лац ће уочи­ти

and historic right. The readers will notice

да иде­је о ге­но­цид­ном уни­шта­ва­њу Ср­ба,

that the ideas of the genocidal destruc­

о ве­ли­кој, ет­ни­чки и ка­то­ли­чки чи­стој Хр­

tion of the Serbs, of the great, ethnically

ват­ској над­жи­вља­ва­ју све др­жав­не окви­ре,

pure Catholic Croatia, surpass all state

по­ли­ти­чке и дру­штве­не си­сте­ме. Као цр­

frameworks, political and social systems.

ве­на нит, оне се про­вла­че од Ан­те Стар­че­

Like a red thread, it stretches from Ante

ви­ћа, Еуге­на Ква­тер­ни­ка, Ми­хо­ви­ла Па­

Starčević,

вли­но­ви­ћа, Јо­си­па Фран­ка, Фра­на Су­пи­ла,

Pavlinović, Josip Franko, Frano Supilo,

Стје­па­на Ра­ди­ћа и Ан­те Па­ве­ли­ћа до Фра­

Stjepan Radić and Ante Pavelić, to Franjo

ње Туђ­ма­на.”

11

Eugen

Kvaternik,

Mihovil

Tuđman.”11

У ни­зу нај­по­зна­ти­јих Хр­ва­та – мр­зи­

In the series of the most notorious

те­ља Ср­ба – био је, под­се­тио сам, њи­хов

Croatian – Serb haters – was, as I recollected,

9

9

10

10

Београд, 1995. Београд, 1997. и 2002. 11 Крестић В., Геноцидом до велике Хрватске, 6

16

Belgrade, 1995. Belgrade, 1997 and 2002. 11 V. Kresić, Genocidom do velike Hrvatske, 6.

У вод

/

in t ro d uc t ion

прет­ход­ник Па­вле Ри­тер Ви­те­зо­вић. На­

their predecessor Pavle Riter Vitezović.

жа­ лост, он је код Ср­ ба за­ бо­ ра­ вљен по

Unfortunately, he has been forgotten by the

сво­јој зло­слут­ној Cro­a­tia re­di­vi­va и по ге­

Serbs for his ominous Croatia rediviva and

о­граф­ско‑по­ли­ти­чком пој­му: чи­та­ва Хр­

for the geographic and political notion: the

ват­ска – to­ti­u­sque Cro­a­ti­ae. Ста­ре иде­је и

whole of Croatia – totiusque Croatiae. Old

ду­го­го­ди­шњи ге­но­цид­ни на­у­ми ве­ли­ког

ideas and years-old genocidal intentions of

бро­ја по­ли­ти­чких ак­ти­ви­ста XIX и ХХ ве­

a great number of political activists of the

ка, пу­бли­ци­ста, али и уста­шких иле­га­ла­

19th and 20th century, publicists, but also of

ца уочи Дру­гог свет­ског ра­та, оства­ре­ни

Ustashe guerrillas just before World War II,

су 10. апри­ла 1941. го­ди­не.

materialised on April 10th, 1941.

■

■

Све­срд­ну са­рад­њу иле­гал­ном уста­

The Ustashe clergy, headed by Archbishop

шком по­кре­ту пре ра­та а по­том из­ра­зи­

Dr Alojzije Stepinac, expressed wholehearted

ту по­ли­ти­чку ак­тив­ност по­сле про­гла­

cooperation with the illegal Ustashe movement

ше­њ а

Хр­в ат­с ке,

before the war and then, after the founding

ис­ по­ љио је уста­ шки клер на че­ лу са

of the Independent State of Croatia, fervent

над­би­ску­пом др Алој­зи­јем Сте­пин­цем.

political activity. Certain Roman Catholic

По­ј е­д и­н и ри­м о­ка­то­л и­ч ки ду­хов­н и­ц и,

clergymen, friars, especially Franciscans,

фра­три, по­себ­но фра­њев­ци, уче­ство­ва­ли

participated in the crime of genocide. All this,

су у зло­чи­ну ге­но­ци­да. Све се то, аутен­

authentic and original, is contained in the

ти­чно и из­вор­но, на­ла­зи у гра­ђи са­бра­

material compiled in the book Dokumenti

ној у књи­ зи Do­ku­men­ti pro­tu­na­rod­nom

protunarodnom radu jednog dijela katoličkog

ra­du jed­nog di­je­la ka­to­lič­kog kle­ra штам­

klera (Documents on the anti-national work of

па­ној у За­гре­бу 1946. го­ди­не и од­мах за­

a part of the Catholic clergy), printed in Zagreb

бра­ње­ној. А за­бра­ње­на је би­ла већ и

in 1946 and immediately banned. And it was

због то­га што је от­кри­ва­ла оно што је

banned because it revealed what was, already

већ та­да би­ло су­прот­но по­сле­рат­ној ју­

at that time, contrary to the post-war Yugoslav

го­сло­вен­ској а по­себ­но хр­ват­ској по­ли­

and, particularly, Croatian political intention

ти­чкој на­ме­ри да се зло­чи­ни у Не­за­ви­

to cover up the crimes in the Independent

сној Др­жа­ви Хр­ват­ској по­кри­ју фра­за­ма:

State of Croatia with the phrases: crimes of

зло­чи­ни оку­па­то­ра и (евен­ту­ал­но) до­

the occupying forces and (possibly) of domes­

ма­ћих из­дај­ни­ка (?) а без по­ме­на хр­ват­

tic collaborators (?), with no mention of the

ских уста­ша. У са­др­жа­ју књи­ге Do­ku­

Croatian Ustashe. The table of contents of the

men­ti на­ла­зе се и ова по­гла­вља: Uče­šće

book Dokumenti also includes the following

kle­ra u osni­va­nju usta­ške or­ga­ni­za­ci­je,

chapters: Učešće klera u osnivanju ustaške

Ulo­ga kle­ra ka­to­lič­kog u pre­kr­šta­va­nju Sr­

organizacije (Participation of the Clergy in

ba. Ту је и по­себ­но бол­но по­гла­вље: Su­

Forming the Ustashe Organisation) and Uloga

de­lo­va­nje sve­će­ni­ka u usta­škom kla­nju (!).

klera katoličkog u prekrštavanju Srba (THe

Та­ко­ђ е, па­жњу при­вла­чи и по­гла­вље:

Role of the Catholic Clergy in Converting the

Не­з а­в и­с не

Др­ж а­в е

17

У вод

/

in t ro d uc t ion

Ka­to­lič­ki bi­sku­pi na če­lu s nad­bi­sku­p om

Serbs). A particularly disturbing chapter is the

Ste­pin­cem – glav­na po­dr­ška usta­ša­ma i

following: Sudjelovanje svećenika u ustaškom

nji­ho­vom zlo­či­nač­kom i pro­tu­na­rod­nom

klanju (Participation of Priests in the Ustashe

ra­d u”. Књи­гу Do­k u­m en­t i че­с то на­в о­д е

Slaughter) (!). The following chapter in the

срп­ски и стра­ни ис­тра­жи­ва­чи ге­но­ци­да

table of contents of this book also draws

у НДХ.

special attention: Katolički biskupi na čelu sa nadbiskupom Stepincem - glavna podrška ustašama i njihovom zločinačkom i protun­ arodnom radu (Catholic Bishops Headed by Archbishop Stepinac – Main Support to the Ustashe and their Criminal and Anti-National Actions). The book Dokumenti has been frequently quoted by Serbian and foreign researchers of genocide in the Independent State of Croatia. ■

■

У то­ку то­га ра­та, ка­да су на те­ри­то­

During that war, when the innocent

ри­ји уста­шке „др­жа­ве” не­ви­ни про­гла­

were proclaimed guilty in the territory of

ша­ва­ни за крив­це, звер­ски му­че­ни и

the Ustashe “state”, subjected to beastly

уби­ја­ни са­мо због то­га што су дру­ге ве­ре

torture and murdered only because of their

и на­род­но­сти, за­па­ље­не су ве­ли­ке ло­ма­

different religious and ethnic background,

че на ко­ји­ма су го­ре­ла исто­риј­ска и

large bonfires were made to burn historic

умет­ни­чка зна­ме­ња. А то чу­до­ви­шно

and artistic works. This monstrous destruc­

уни­шта­ва­ње кул­тур­но‑исто­риј­ских спо­

tion of cultural and historic monuments

ме­ни­ка не мо­же се одво­ји­ти од про­це­са

cannot be separated from the process of

и п о к а т о л и ч а в а њ а пра­во­слав­них

c o n v e r t i n g the Orthodox Serbs into

Ср­ба, њи­хо­вог п р о т е р и в а њ а, и нај­зад

Catholicism, their

са­мог у б и ј а њ а. Јер, све је би­ло уста­шки

nally, their k i l l i n g. Because, everything

и кле­ро­шо­ви­ни­сти­чки ис­пла­ни­ра­но: „Ne­

was planned in the Ustashe and clerically-

za­vi­sna Dr­ža­va Hr­vat­ska” без пра­во­сла­

chauvinist manner: the “Independent State

вних Ср­ба. Али, и без њи­хо­вог исто­риј­ског

of Croatia” without Orthodox Serbs. But also

при­су­ства.

without their historic presence.

e x p u l s i o n and, fi­

Из Ја­се­нов­ца, уз нај­сви­ре­пи­је ви­до­ве

Along with the cruelest forms of atroci­

зло­чин­ства, ис­кр­са­ва из ма­гле за­бо­ра­ва

ties, a grim image emerges from Jasenovac,

са­бла­сна сли­ка вој­них ка­ми­о­на ко­ји­ма су

from the mist of oblivion, of military trucks

пре­во­же­ни то­ва­ри по­ло­мље­них ико­на из

used for the transport of piles of broken icons

обли­жњих по­ру­ше­них срп­ских цр­ка­ва и

from the nearby destroyed Serb churches,

до­пре­ма­не у ло­гор а по­том се­ки­ра­ма це­

which were brought to the concentration

18

У вод

/

in t ro d uc t ion

па­не као др­ва и упо­тре­бље­не као огрев за

camp and then cut with axes and used as

за­гре­ва­ње ло­гор­ских кан­це­ла­ри­ја. Тим

fire wood for heating the camp offices. The

истим ка­ми­он ­ и­ма до­во­же­не су жр­тве, тим

very same trucks were used for bringing in

истим се­ки­ра­ма мр­ска­не су им гла­ве!

the victims and the very same axes were

Пред овом ја­се­но­ва­чком сли­ком стра­ве,

used for smashing their heads to pieces! One

ко­ја

тотални

must pause before this Jasenovac image of

г е н о ц и д тре­ба за­ста­ти: та­кво уни­шта­ва­

horror, which particularly proves the t o t a l

ње на­ро­да, за­јед­но са ње­го­вим исто­риј­

g e n o c i d e: such eradication of a nation,

ско‑умет­ни­чким обе­леж­ји­ма, у Ја­се­нов­цу

along with its historic and artistic marks,

је кр­вљу за­бе­ле­жно, и не са­мо на овом ме­

was written in blood in Jasenovac, and not

сту. У уста­шкој др­жа­ви сли­чних при­ме­ра

only in that place. There were countless

би­ло је без­број. Било је и та­квих ко­ји осли­

similar examples in the Ustashe state. Those

ка­ва­ју за­па­ље­не цр­кве, где се у пе­пео пре­

that depict burned churches, where humans,

тва­ра­ју љу­ди, ико­не и књи­ге.

icons and books were turned into ashes.

по­себ­но

ука­зу­је

на

■

■

Ов­де ћу на­ве­сти углав­ном по­дат­ке и

Most of the data and photo documents

фо­то‑до­ку­мен­та о уста­шком уни­шта­ва­њу

in my book are about the Ustashe destruc­

срп­ских цр­кве­но‑исто­риј­ских спо­ме­ни­ка.

tion of Serb church and historic monuments.

Пре све­га због то­га што је то уни­шта­

I have prepared this review because

ва­ње не­до­вољ­но по­зна­то или са­свим не­

this is insufficiently known, or not known

по­зна­то, бла­го­да­ре­ћи по­сле­рат­ном ко­му­

at all, thanks to the post-war communist

ни­сти­чком дик­та­ту о за­бо­ра­ву исти­не.

dictate about forgetting the truth. Thus, the

Та­ко је и сам по­јам ге­но­цид хр­ват­ских

very term genocide of Croat Ustashe and

уста­ша и све што тај по­јам са­др­жи, био

everything that this term contains, was

осу­ђен на за­бо­рав. Би­ла је то ко­му­ни­сти­

designated for oblivion. It was a communist

чка, политичкa опро­сни­ца.

political exoneration.

Де­мо­крат­ска Фе­де­ра­тив­на Ју­го­сла­ви­ја

The Democratic Federal Yugoslavia -

– ка­ко се по­сле Дру­гог свет­ског ра­та дик­та­

which was the official state name of the

ту­ра зва­ни­чно др­жав­но на­сло­ви­ла – по­ста­

post-war dictatorship – made sure to hide

ра­ла се да об­ма­ном са­кри­је исти­ну, не са­

the truth by deception, not just in the coun­

мо у зе­мљи не­го и у по­сле­рат­ној Евро­пи.

try but also in post-war Europe.

■

■

Да би по­ста­ло ја­сни­је ода­кле по­ти­че

In order for it to become clearer where

ге­не­за дик­ти­ра­ног и пер­фид­ног за­бо­ра­ва

the genesis of the dictated and perfidious for­

о стра­да­њу срп­ског кул­тур­ног на­сле­ђа у

getting of the destruction of the Serb cultural

Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској, тре­ба по­гле­

heritage in the Independent State of Croatia

да­ти доку­­ме­нат DOS­SI­ER RE­MIS PAR LA

originates from, one should look at the docu­

19

У вод

/

in t ro d uc t ion

YOUGO­SLA­VIE, ко­ји је ко­му­ни­сти­чка Ју­го­

ment DOSSIER REMIS PAR LA YOUGOSLAVIE,

сла­ви­ја под­не­ла 1945. го­ди­не Ко­ми­си­ји за

which the communist Yugoslavia submitted

ре­па­ра­ци­је, CONFÉREN­CE SUR LES RÉPA­

in 1945 to the Reparations Commission

RA­TI­ONS. У овом штам­па­ном ела­бо­ра­ту, у

CONFÉRENCE SUR LES RÉPARATIONS. In this

по­гла­вљу Mo­nastères et égli­ses, Ју­го­сла­ви­

printed report, in the chapter Monastères et

ја је оба­ве­сти­ла Ко­ми­си­ју, а ти­ме и свет­

églises, Yugoslavia informed the Commission,

ску јав­ност: „То­ком осло­бо­ди­ла­чког ра­та

and thus the world public: “During the libera­

не­ма­чки фа­ши­сти­чки оку­па­то­ри уни­шти­

tion war, German fascist occupiers destroyed

ли су 450 пра­во­слав­них цр­ка­ва а оште­ти­

450 Orthodox churches and damaged 800.

ли 800. Уни­ште­но је и 3.000 раз­ли­чи­тих

Also destroyed were 3000 different icons

ико­на од умет­ни­чког зна­ча­ја, као и ре­ли­

of artistic importance, as well as religious

ги­оз­ них одо­ра, цр­кве­ног по­су­ђа итд. Осим

vestments, church vessels, etc. Besides, the

то­га, не­ма­чки оку­па­то­ри, као и дру­ги фа­

German occupiers, as well as other fascist

ши­сти­чки оку­па­то­ри, оскр­на­ви­ли су – на

occupiers, desecrated – in different ways –

раз­ли­чи­те на­чи­не – цр­кве и ма­на­сти­ре

churches and monasteries, turning them into

пре­тва­ра­ју­ћи их у за­тво­ре, ме­ста за му­че­

prisons, places of torture, stables, ammuni­

ње, шта­ле, скла­ди­шта му­ни­ци­је и сто­ва­

tion storages and depots.”12 While the stated

ри­шта.”

12

Док су на­ве­де­не број­ке углав­

numbers are mostly accurate, the responsibil­

ном та­чне, до­тле се од­го­вор­ност за

ity for the destruction of Serb churches was

уни­шта­ва­ње срп­ских цр­ка­ва ски­да са хр­

removed from the Croatian Ustashe, the true

ват­ских уста­ша, пра­вог из­вр­ши­о­ца ван­да­

executors of the vandalism, and transferred

ли­зма, и пре­ба­цу­је на не­ма­чког оку­па­то­

to the German occupier! However, the true

ра! Ме­ђу­тим, пра­ви од­нос је сле­де­ћи:

proportion is the following: more than 90% of

ви­ше од 90% срп­ских исто­риј­ских зна­ме­

Serb historic monuments were destroyed by

ни­то­сти уни­шти­ли су уста­ше, а ма­ње од

the Ustashe, and less than 10% by the German

10% не­ма­чке оку­па­тор­ске је­ди­ни­це, пре­

occupying forces, predominantly during the

те­жно у то­ку рат­них су­ко­ба у Сре­му.

war operations in Srem.

Уоста­лом, исти­не ра­ди, тре­ба ре­ћи и

In any case, for the sake of truth, one must

то да не­ма­чка оку­па­тор­ска вој­ска ни­је

add that the German occupying army did not

ру­ши­ла срп­ске пра­во­сла­в­не цр­кве у Ср­

destroy Serbian Orthodox churches in Serbia,

би­ји ни­ти је ита­ли­јан­ска вој­ска то чи­ни­

nor did the Italian army do so in Dalmatia and

ла у Дал­ма­ци­ји и Цр­ној Го­ри, а ни ма­

Montenegro, and nor did the Hungarian army

ђар­ска у оку­пи­ра­ној Ба­чкој. Са­мо су

do it in occupied Bačka. Only the Croatian

хр­ват­ске уста­ше и њи­хо­ве при­ста­ли­це

Ustashe and their supporters committed the

оба­ви­ли нај­вар­вар­ски­ја не­де­ла у Евро­пи

most barbaric evil deeds in the 20th century

два­де­се­тог ве­ка. Упра­во у фан­та­сти­чној

Europe. It is this fantastic deception of the

об­ма­ни европ­ске јав­но­сти – ски­да­ње

European public – exonerating the Ustashe

12

12

Превод са оригиналне публикације.

20

Translation from the original publication.

У вод

/

in t ro d uc t ion

зло­де­ла са уста­ша и пре­ба­ци­ва­ње на не­

for the atrocities and switching responsibility

ма­чког оку­па­то­ра – на­ла­зи се са­ма су­

to the German occupier – that was the very

шти­на по­ли­ти­чке за­ми­сли ко­му­ни­сти­

essence of the political concept of the commu­

чке Ју­го­с ла­в и­ј е. Она је ре­ш и­л а да

nist Yugoslavia. It was decided to deliberately

зло­чин­це у Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској

shift the responsibility for the crimes in the

сми­шље­но за­ме­ни и та­ко по­ступ­но ста­

Independent State of Croatia and thus gradu­

ви по­стран­це од свет­ске и до­ма­ће јав­но­

ally remove the perpetrators from the eyes of

сти, чи­ме би пра­ви из­вр­ши­лац ге­но­ци­да

the world and the domestic public and keep

остао не­по­знат. Та­ко су у по­сле­рат­ној Ју­

the true executors of genocide unknown. In

го­сла­ви­ји ство­ре­ни по­ли­ти­чки и пси­хо­

this way, the political and psychological condi­

ло­шки усло­ви да се уста­шки ге­но­цид по­

tions were created in the post-war Yugoslavia

ти­сне у за­бо­рав.

for the Ustashe genocide to be forgotten.

По­сле­рат­на Хр­ват­ска ра­до је при­хва­

The post-war Croatia was eager to accept

ти­ла ову ве­ли­ку исто­риј­ску об­ма­ну. Исти­

this great historic deception. The truth about

на о уста­шком ге­но­ци­ду ни­је оп­те­ре­ћи­ва­

the Ustashe genocide did not burden anyone’s

ла ни­чи­ју са­вест. Ни­су се чу­ли ни срп­ски

conscience. The Serb historians were also not

исто­ри­ча­ри да за­жа­ле што су уни­ште­не

heard regretting the destruction of parish

цр­кве­но‑оп­штин­ске ар­хи­ве, до­ку­мен­ти о

archives, of documents about the Serbs in the

Ср­би­ма у по­је­ди­ним се­ли­ма и гра­до­ви­ма

individual villages and towns where churches

у ко­ји­ма је уни­ште­на цр­ква па је о њи­ма

were destroyed, so it is impossible to make

не­мо­гу­ће при­пре­ми­ти по­у­зда­ну мо­но­гра­

an accurate monograph about them. Because,

фи­ју. Јер, у тим цр­ква­ма ни­су уби­ја­ни са­

not only were the living Serbs killed in those

мо жи­ви већ и мр­тви Ср­би, они из ду­бље

churches, but also the dead Serbs, those from

про­шло­сти срп­ског на­ро­да у Хр­ват­ској.

the deeper past of the Serb people in Croatia.

Ни­су се по­сле Дру­гог свет­ског ра­та

The art historians also failed to speak

огла­си­ли ни исто­ри­ча­ри умет­но­сти. Иако

up, so their pages about the zographs, ico­

су у пи­та­њу би­ли зна­чај­ни умет­ни­чки

nographers and painters remained empty.

спо­ме­ни­ци, стра­ни­це ко­је су тре­ба­ли по­

And these were significant art monuments.

све­ти­ти зо­гра­фи­ма, ико­но­пи­сци­ма и сли­

The consequence of the silence and

ка­ри­ма оста­ле су пра­зне.

covering up was also reflected in the fact

По­сле­ди­ца тих ћу­та­ња и при­кри­ва­ња

that the post-war Republic Institute for the

би­ла је та што је по­сле­рат­ни Ре­пу­бли­чки

Protection of Cultural Monuments of Croatia

за­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Хр­

did not compile the data about the destroyed

ват­ске из­бе­га­вао да ис­пу­ни сво­ју про­фе­си­

and damaged Serb churches, which was

о­нал­ну оба­ве­зу – да при­ку­пи по­дат­ке о

their professional obligation. Thus, the

уни­ште­ним и оште­ће­ним срп­ским цр­ква­

Institute did not undertake the necessary

ма. Сход­но то­ме, За­вод ни­је пред­у­зео нео­

works for the conservation of the ruins.

п­ход­не ра­до­ве на кон­зер­ва­ци­ји ру­ше­ви­на.

Even those ruins were destroyed again in

У по­сле­рат­ној и са­да­шњој Хр­ват­ској и те

some places, in the post-war Croatia and

21

У вод

/

in t ro d uc t ion

ру­ше­ви­не су у по­је­ди­ним ме­сти­ма по­но­во

nowadays. So that there is no monument,

ру­ше­не. Да не­би остао би­ло ка­кав спо­ме­

or mention. – There are no more living wit­

ник, ни би­ло ка­кав спо­мен. – Жи­вих све­до­

nesses. The witnesses of the ruins should be

ка ви­ше не­ма. Ру­ше­ви­не, све­до­ке, требалo

buried deeper underground. This is how a

je за­ко­па­ти ду­бље у зе­мљу. Та­ко се ста­ва­ра­

falsified history of the Independent State of

ла исто­ри­ја о Не­за­ви­сној Др­жа­ви Хр­ват­ској.

Croatia was being created in Croatia.

■

■

Го­ди­не 1984, као на­у­чни са­вет­ник Бал­

In 1984, while I was the science advi­

ка­но­ло­шког ин­сти­ту­та Срп­ске ака­де­ми­је

sor to the Institute for Balcanology of the

на­ук ­ а и умет­но­сти, за­мо­лио сам За­вод за

Serbian Academy of Arts and Science, I

за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Хр­ват­ске да

asked the Institute for the Protection of

ми по­ша­ље спи­сак и фо­то­гра­фи­је срп­ских

Cultural Monuments of Croatia for a list

цр­кве­них спо­ме­ни­ка – рат­них ру­ше­ви­на.

and photographs of Serb church monu­

И као што сам на­слу­ћи­вао, за­тра­же­но ни­

ments – war ruins. As I suspected, I received

сам до­био јер то ни­је ни по­сто­ја­ло. Иста

nothing because it did not exist. The same

ис­тра­жи­ва­чка при­ча по­но­ви­ла се и са За­

story was repeated with the Institute for

во­дом за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре Бо­

the Protection of Cultural Monuments of

сне и Хер­це­го­ви­не. Та­да сам уз по­моћ

Bosnia-Herzegovina. Then, with the help of

епар­хи­је Гор­њо­кар­ло­ва­чке, Сла­вон­ске, Ба­

the metropolies of Gornji Karlovac, Slavonia,

ња­лу­чке и Ми­тро­по­ли­је за­гре­ба­чке об­и­

Banjaluka and the Metropoly of Zagreb,

шао са фо­то­гра­фом пре­ко две­ста пе­де­сет

accompanied by a photographer, I visited

срп­ских рат­них цр­кве­них ру­ше­ви­на –

more than 250 Serb war ruins, “memories”

„успо­ме­на” на Не­за­ви­сну Дру­жа­ву Хр­ват­

of the Independent State of Croatia. These

ску. Те не­ка­да­шње цр­кве, ру­ше­ви­не на­ла­

former churches, ruins, are located in vil­

зе се у се­ли­ма и за­се­о­ци­ма ко­ји ви­ше не

lages and hamlets which no longer exist, or

по­сто­је или у се­ли­ма у ко­ји­ма ви­ше не­ма

in villages where there are no longer any

Ср­ба, чи­ји су их пре­ци по­ди­за­ли. На по­је­

Serbs, whose ancestors built these churches.

ди­ним уса­мље­ним цр­кви­шти­ма по­сле ра­

In some places, wooden crosses were driven

та је по­бо­де­на др­ве­на кр­ста­ча као бе­лег

into the soil on desolate church grounds, to

по­сто­ја­ња цр­ква на том ме­сту. Те фо­то­гра­

mark the existence of churches. I am pub­

фи­је из 1984. и 1985. су ве­ро­до­стој­ни до­

lishing the photographs from 1984 and 1985

ку­мен­ти о јед­ном ту­жном, му­чном, не­ча­

in this book as the credible documents of

сном, ду­хов­ном и по­ли­ти­чком ста­њу у

a tragic, painful, dishonorable spiritual and

не­ка­да­шњој Ју­го­сла­ви­ји, а по­себ­но Ре­пу­

political situation in the former Yugoslavia,

бли­ци Хр­ват­ској.

and especially in the Republic of Croatia.

22