34294 GODINE ISTREBLJENJA

Са­др­жај Белешка о ауто­ру.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Из­ра­зи за­хвал­но­сти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Увод . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15

I – Те­рор

(је­сен 1939 – ле­то 1941) 1. Сеп­тем­бар 1939 – мај 1940. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 2. Мај 1940 – де­цем­бар 1940. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117 3. Де­цем­бар 1940 – јун 1941. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 206

II – Ма­сов­на уби­ства (ле­то 1941– ле­то 1942)

4. Јун 1941 – сеп­тем­бар 1941.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 294 5. Сеп­тем­бар 1941 – де­цем­бар 1941.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 381 6. Де­цем­бар 1941 – јул 1942. .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 473

III – Шоа

(ле­то 1942 – про­ле­ће 1945)

7. Јул 1942 – март 1943.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. Март 1943 – ок­то­бар 1943.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Ок­то­бар 1943 – март 1944.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10. Март 1944 – мај 1945. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

562 652 743 820

Би­бли­о­гра­фи­ја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 899 Ин­декс . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 955 Кри­ти­ке (изводи). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 997 11

Из­ра­зи за­хвал­но­сти Ово де­ло су ве­ом ­ а по­мо­гла сред­ства за ис­тра­жи­ва­ње ко­ја је обез­бе­ди­ла ка­те­дра „1939 Club” при Ка­ли­фор­ниј­ском уни­вер­зи­ те­т у у Лос Ан­ђе­ле­с у (UC­LA), а на­ро­чи­то га је по­мо­гла из­уз­ ет­ но ве­ли­ко­ду­шна сти­пен­ди­ја фон­да­ци­је „John D. and Cat­he­ri­ne T. Ma­cArt­hur”. Же­лео бих да ис­ка­жем нај­ду­бљу за­хвал­ност ка­те­дри „1939 Club” и фон­да­ци­ји „Ma­cArt­hur”. У знак се­ћа­ња, пр­во бих же­лео да по­ме­нем сво­је по­чив­ше при­ја­те­ље са ко­ји­ма сам де­лио мно­га раз­ми­шља­ња о по­ве­сти о ­ а По­ља­ко­ва, Ју­ри­је­ла Та­ла, Еј­мо­са Фан­кен­ ко­јој је ов­де реч: Ле­он штај­на и Џор­џа Мо­са. Про­фе­сор Ми­ха­ел Вилт (Ham­burg In­sti­tut für So­zi­al­for­schung) био је љу­ба­зан да про­чи­та ско­ро ко­нач­ну вер­зи­ју ру­ко­пи­са; ве­о­ ма сам му за­хва­лан на ко­мен­та­ри­ма. Скре­нуо ми је па­жњу на но­ ви­ја не­мач­ка ис­тра­жи­ва­ња и углав­ном ми по­мо­гао да из­бег­нем из­ве­сне гре­шке, што су учи­ни­ли и др Ди­тер Пол са Ин­сти­т у­та за са­вре­ме­ну исто­ри­ју (Мин­хен) и про­фе­сор Ебер­хард Је­кел (Уни­ вер­зи­тет у Штут­гар­т у). Под­јед­на­ко сам за­хва­лан и про­фе­со­ри­ма Оме­ру Бар­то­ву (Уни­вер­зи­тет Бра­ун), Да­ну Ди­не­ру (Хе­бреј­ски уни­вер­зи­тет у Је­ру­са­ли­му и Ин­сти­т ут „Си­мон Дуб­нов” у Лај­ пци­гу) и Нор­бер­т у Фра­ју (Уни­вер­зи­тет у Је­ни) за то што су да­ли ко­мен­та­ре о ра­зним де­ло­ви­ма овог тек­ста. Упр­кос сум­ња­ма ко­је су ме стал­но об­у­зи­ма­ле, мно­ге ко­ле­ге су ме охра­бри­ва­ле да до­вр­шим овај про­је­кат, а на­ро­чи­то про­ фе­со­ри Је­ху­да Ба­у­ер, Дов Кул­ка и Стив Аш­хајм (сва тро­ји­ца са Хе­бреј­ског уни­вер­зи­те­та у Је­ру­са­ли­му), про­фе­сор Шу­ла­мит Вол­ ков (Уни­вер­зи­тет у Тел Ави­ву), про­фе­сор Фи­лип Би­рен (ди­рек­ тор Ин­сти­т у­та за пост­ди­плом­ске сту­ди­је ме­ђу­на­род­них од­но­са у Же­не­ви) и по­кој­на др Си­бил Мил­тон, сјај­на на­уч­ни­ца и не­се­бич­ на ко­ле­ги­ни­ца, чи­ји је пре­ра­ни од­ла­зак за­и­ста те­жак гу­би­так. 13

Из­ра­зи за­хвал­но­сти

Раз­у­ме се, ка­ко кон­вен­ци­ја на­ла­же, од­го­вор­ност за (са­свим си­гур­но број­не) гре­шке ко­је се још мо­гу на­ћи у тек­сту ис­кљу­чи­ во је мо­ја. То­ком це­лог овог по­ду­хва­та, осла­њао сам се на мно­ге сту­ден­ те пост­ди­плом­це. Сви­ма ћу за­хва­ли­ти, по­ми­њу­ћи са­мо по­след­ ње од сво­јих помоћника у ис­тра­жи­ва­њу: Де­бо­ру Бра­ун, Амира Ке­нана и Џо­шуу Стер­нфелда. Су­зан Х. Лу­е­лин и Деј­вид Ко­рал из из­да­вач­ке ку­ће „Har­per­ Col­lins” при­ме­ни­ли су сво­је не­ма­ло је­зич­ко уме­ће при­ли­ком ре­ дак­тор­ског ра­да на ру­ко­пи­с у. Ве­ом ­ а сам им за­хва­лан на то­ме, а на­рав­но и на стал­ној па­жњи и охра­бре­њу ко­је ми је ука­зао уред­ ник Хју ван Ду­зен. Роб Кро­форд, по­моћ­ник уред­ни­ка, имао је ви­ше стр­пље­ња не­го што на­ла­же про­фе­си­о­нал­на оба­ве­за при­ли­ ком од­го­ва­ра­ња на мо­ја че­ста пи­та­ња. Нај­ис­ кре­ни­ју за­хвал­ност же­лим да упу­тим и сво­јим аген­ти­ма и при­ја­те­љи­ма, Жор­жу, Ани и Ва­ле­ри Бор­харт. Мој лич­ни и про­фе­си­о­нал­ни од­нос са Жор­ жом и Аном да­ти­ра још од об­ја­вљи­ва­ња мо­је пр­ве књи­ге у Сје­ ди­ње­ним Аме­рич­ким Др­жа­ва­ма 1966. го­ди­не (Пи­је XII и Тре­ћи рајх; Pi­us XII and the Third Re­ich). Ово де­ло ду­гу­је ви­ше не­го што се мо­же ре­чи­ма ис­ка­за­ти емо­тив­ној и ин­те­лек­т у­ал­ној по­др­шци Ор­не Ке­нан, мо­је жи­вот­не са­пут­ни­це. Књи­га је по­све­ће­на мом упра­во­ ро­ђе­ном че­твр­том уну­ку.

14

Увод Да­ви­ду Мо­фи­ју уру­че­на је ди­пло­ма док­то­ра ме­ди­ци­не 18. сеп­ тем­бра 1942. на Уни­вер­зи­те­ту у Ам­стер­да­му. На фо­то­гра­фи­ји ко­ја је том при­ли­ком сни­мље­на, про­фе­сор К. У. Ари­јенс Ка­перс, Мо­фи­јев мен­тор, и про­фе­сор Х. Т. Дел­ман сто­је са де­сне стра­не но­во­пе­че­ ног ле­ка­ра, док аси­стент Д. Гра­нат сто­ји са ње­го­ве ле­ве стра­не. Ви­ди се ка­ко још је­дан члан ко­ле­ги­ју­ма, мо­жда де­кан ме­ди­цин­ ског фа­кул­те­та, сто­ји иза ве­ли­ког пи­са­ћег сто­ла, окре­нут ле­ђи­ ма. У там­ној по­за­ди­ни фо­то­гра­фи­је је­два се мо­гу на­зре­ти ли­ца не­ких љу­ди оку­пље­них у при­лич­но те­сном хо­лу; не­ма сум­ње да су то Мо­фи­је­ви при­ја­те­љи и чла­но­ви по­ро­ди­це. Чла­но­ви на­став­ ног ка­дра обу­кли су сво­је ака­дем­ске одо­ре, док Мо­фи и Гра­нат но­се смо­кин­ге и бе­ле ма­шне. На ле­вој стра­ни са­коа Мо­фи но­ си је­вреј­ску зве­зду ве­ли­чи­не дла­на на ко­јој је на­пи­са­на реч Jood. Мо­фи је био по­след­њи је­вреј­ски сту­дент на Уни­вер­зи­те­т у у Ам­ стер­да­му под не­мач­ком оку­па­ци­јом.1 Си­гур­но је да су, ка­ко на­ла­же ака­дем­ски об­ред, из­го­во­ре­не уоби­ча­је­не ре­чи по­хва­ле и за­хвал­но­сти. Не зна­мо да ли су то­ме до­да­ти још не­ки ко­мен­та­ри. Убр­зо по­том, Мо­фи је де­пор­то­ван у Аушвиц–Бир­ке­нау. Пре­жи­вео је, као и два­де­сет про­це­на­та хо­ ланд­ских Је­вре­ја; да­кле, пре­ма ис­тој ста­ти­сти­ци, ве­ћи­на оста­лих Је­вре­ја при­с ут­них на тој це­ре­мо­ни­ји ни­је пре­жи­ве­ла. Та сли­ка на­во­ди на из­ве­сна пи­та­ња. На при­мер, ка­ко се та це­ре­мо­ни­ја мо­гла од­и­гра­ти 18. сеп­тем­бра 1942, бу­ду­ћи да су је­ вреј­ски сту­ден­ти би­ли ис­кљу­че­ни са хо­ланд­ских уни­вер­зи­те­та Ова фо­то­гра­фи­ја је об­ја­вље­на на на­слов­ној стра­ни ча­со­пи­са „Pho­to­graphy and the Ho­lo­ca­ust”, ур. Си­бил Мил­тон и Ген­ја Мар­кон, спе­ци­јал­но из­да­ње, „Hi­story of Pho­to­graphy”, св. 23, бр. 4 (Win­ter 1999). Сви де­та­љи о по­је­дин­ци­ ма при­ка­за­ним на фо­то­гра­фи­ји пре­у­зе­ти су из об­ја­шње­ња фо­то­гра­фи­је.

1

15

Године истребљења

по­чев од 8. сеп­тем­бра? Уред­ни­ци ча­со­пи­са „Pho­to­graphy and the Ho­lo­ca­ust” про­на­шли су од­го­вор: по­след­њи дан школ­ске 1941/42. го­ди­не био је пе­так, 18. сеп­тем­бар 1942; се­ме­стар 1942/43. по­чео је у по­не­де­љак, 21. сеп­тем­бра. Тро­днев­ни рас­пуст омо­гу­ћио је да Мо­фи до­би­је ди­пло­му пре не­го што за­бра­на ко­ја се од­но­си­ла на је­вреј­ске сту­ден­те по­ста­не оба­ве­зу­ју­ћа.2 Рас­пуст је за­пра­во тра­јао са­мо је­дан ви­кенд (од пет­ка, 18. сеп­ тем­бра до по­не­дељ­ка, 21. сеп­тем­бра), што зна­чи да је упра­ва уни­ вер­зи­те­та при­ста­ла да ис­ко­ри­сти ад­ми­ни­стра­тив­ни ка­лен­дар про­ тив на­ме­ре не­мач­ког де­кре­та. Та од­лу­ка ука­зу­је на рас­по­ло­же­ње ко­је је би­ло рас­про­стра­ње­но на хо­ланд­ским уни­вер­зи­те­ти­ма од је­се­ни 1940; фо­то­гра­фи­ја при­ка­зу­је чин пру­жа­ња от­по­ра, на са­ мој иви­ци оку­па­то­ро­вих за­ко­на и про­пи­са. То ни­је све. Де­пор­та­ци­је из Хо­лан­ди­је от­по­че­ле су 14. ју­ ла 1942. Нем­ци и ло­кал­на по­ли­ци­ја су, да би ис­пу­ни­ли не­дељ­ не кво­те, хап­си­ли Је­вре­је на ули­ца­ма хо­ланд­ских гра­до­ва ско­ро сва­ко­днев­но. Мо­фи ни би мо­гао при­с у­ство­ва­ти јав­ној ака­дем­ ској це­ре­мо­ни­ји да му ни­је до­де­љен је­дан од се­дам­на­ест хи­ља­да спе­ци­јал­них (и при­вре­ме­них) сер­ти­фи­ка­та о из­уз­ и­ма­њу ко­је су Нем­ци до­де­ли­ли Је­вреј­ском са­ве­т у тог гра­да. Пре­ма то­ме, сли­ка по­сред­но до­ти­че и кон­тро­вер­зу око ме­то­да ко­је су чел­ни­ци са­ ве­та ко­ри­сти­ли ка­ко би – ба­рем при­вре­ме­но – за­шти­ти­ли не­ке ам­стер­дам­ске Је­вре­је, исто­вре­ме­но пре­пу­шта­ју­ћи огром­ну ве­ћи­ ну њи­хо­вој суд­би­ни. У нај­оп­шти­јем сми­слу, ту ви­ди­мо са­свим уоби­ча­је­ну и ла­ко пре­по­зна­тљи­ву це­ре­мо­ни­ју. У том уме­ре­но сла­вље­нич­ком окру­ же­њу, је­дан мла­дић је сте­као зва­нич­ну по­твр­ду о то­ме да има пра­во да се ба­ви ме­ди­ци­ном, да бри­не о бо­ле­сни­ма, и да – ко­ли­ ко је то у чо­ве­ко­вој мо­ћи – ко­ри­сти сво­је про­фе­си­о­нал­но зна­ње ка­ко би им по­вра­тио здра­вље. Но, као што нам је по­зна­то, реч Jood при­ка­че­на на Мо­фи­јев ка­пут но­си­ла је са­свим дру­га­чи­ју по­ ру­ку: по­пут свих припадника ње­го­ве „расе” ши­ром це­лог кон­ ти­нен­та, но­во­пе­че­ни ле­кар био је обе­ле­жен као ме­та за уби­ја­ње. Реч Jood, иако се је­два на­зи­ре, ни­је на­пи­са­на штам­па­ним сло­ ви­ма ни­ти би­ло ко­јим дру­гим пи­смом у ши­ро­кој упо­тре­би. Сло­ ва су на­ро­чи­то осми­шље­на за ту кон­крет­ну свр­ху (слич­но су се 2

Ibid.

16

Увод

пи­са­ла и на је­зи­ци­ма зе­ма­ља из ко­јих су Је­вре­ји де­пор­то­ва­ни: Ju­de, Ju­if, Jood итд.) – на ис­кри­вљен, од­бо­јан и нео­д­ре­ђе­но пре­те­ ћи на­чин, са на­ме­ром да под­се­ћа­ју на хе­бреј­ско пи­смо, али да се ипак мо­гу ла­ко ра­за­зна­ти. Си­т у­а­ци­ја при­ка­за­на на сли­ци се по­ но­во ја­вља у свој сво­јој су­шти­ни упра­во у том за­пи­с у и ње­го­вом нео­бич­ном из­гле­ду: Нем­ци су би­ли ре­ше­ни да ис­тре­бе Је­вре­је као по­је­дин­це и да збри­шу оно што та зве­зда и нат­пис на њој пред­ста­вља­ју – „Је­вре­ји­на”. У то­ме се мо­же ви­де­ти са­мо нај­ма­њи на­го­ве­штај же­сто­ког на­па­да упе­ре­ног ка ис­ко­ре­њи­ва­њу свих тра­го­ва „је­вреј­ства”, сва­ ке на­зна­ке „је­вреј­ског ду­ха”, сва­ког оста­т­ка је­вреј­ског при­с у­ства (би­ло ствар­ног или уми­шље­ног) из по­ли­ти­ке, дру­штва, кул­т у­ ре и исто­ри­је. У ту свр­ху, на­ци­стич­ка кам­па­ња је – ка­ко уну­тар Рај­ха та­ко и ши­ром Евро­пе – ко­ри­сти­ла про­па­ган­ду, обра­зо­ва­ ње, ис­тра­жи­ва­ње, пу­бли­ка­ци­је, фил­мо­ве, за­бра­не и та­буе у свим дру­штве­ним и кул­т ур­ним до­ме­ни­ма; за­пра­во, ко­ри­сти­ла је све по­сто­је­ће ме­то­де бри­са­ња и укла­ња­ња, од из­ме­не ре­ли­ги­о­зних тек­сто­ва и опер­ских ли­бре­та ма и нај­ма­ње ука­ља­них је­вреј­ством до пре­и­ме­но­ва­ња ули­ца ко­је су но­си­ле име­на Је­вре­ја, од за­бра­ не му­зи­ке и књи­жев­них де­ла је­вреј­ских умет­ни­ка и пи­са­ца до уни­шта­ва­ња спо­ме­ни­ка, од ис­ко­ре­њи­ва­ња „је­вреј­ске на­у­ке” до „чи­шће­ња” би­бли­от­ е­ка, и – ка­ко је Хајн­рих Хај­не пред­ви­део у оној чу­ве­ној из­ја­ви – од спа­љи­ва­ња књи­га до спа­љи­ва­ња људ­ ских би­ћа.

I „Исто­ри­ја Хо­ло­ка­у­ста” не мо­же се огра­ни­чи­ти са­мо на при­ по­вест о не­мач­кој по­ли­ти­ци, од­лу­ка­ма и ме­ра­ма ко­је су до­ве­ле до нај­си­сте­ма­тич­ни­јег и нај­у­пор­ни­јег ге­но­ци­да ика­да; мо­ра об­у­хва­ ти­ти и ре­ак­ци­је (кат­кад и ини­ци­ја­ти­ве) окол­ног све­та и став жр­ та­ва за­то што до­га­ђа­ји ко­је на­зи­ва­мо Хо­ло­ка­ус­ том пред­ста­вља­ју то­та­ли­тет од­ре­ђен упра­во ста­па­њем тих одво­је­них еле­ме­на­та. Ова исто­ри­ја је, са­свим ра­зу­мљи­во, у мно­гим слу­ча­је­ви­ма пи­са­на као не­мач­ка исто­ри­ја. Нем­ци, њи­хо­ви са­рад­ни­ци и по­ 17

Године истребљења

ма­га­чи би­ли су за­чет­ни­ци и глав­ни но­си­о­ци по­ли­ти­ке про­го­на и ис­тре­бље­ња, а нај­ве­ћим де­лом и ње­ног спро­во­ђе­ња. Уз то, не­мач­ ки до­ку­мен­ти ко­ји се ти­чу тих од­лу­ка и ме­ра по­ста­ли су до­ступ­ ни ши­ро­кој јав­но­сти по­сле па­да Рај­ха. Те огром­не го­ми­ле ма­те­ ри­ја­ла, са ко­ји­ма се је­два мо­гло иза­ћи на крај и пре не­го што су ар­хив­ске збир­ке не­ка­да­шњег Со­вјет­ског Са­ве­за и Ис­точ­ног бло­ ка по­ста­ле до­ступ­не, од кра­ја осам­де­се­тих го­ди­на још ви­ше су ста­ви­ле ак­це­нат на не­мач­ку ди­мен­зи­ју те исто­ри­о­гра­фи­је. Ве­ћи­ ни исто­ри­ча­ра се ис­тра­жи­ва­ње усред­сре­ђе­но на не­мач­ки аспект те исто­ри­је чи­ни отво­ре­ни­јим за кон­цеп­т у­а­ли­за­ци­ју и по­ку­ша­је упо­ред­не ана­ли­зе, дру­гим ре­чи­ма ма­ње је „про­вин­ци­јал­но” од би­ло че­га што би се мо­гло на­пи­са­ти са тач­ке гле­ди­шта жр­та­ва, па чак и окол­ног све­та. При­ступ усред­сре­ђен на Не­мач­ку је, раз­у­ме се, са­свим оправ­ дан у сво­јим окви­ри­ма, но, као што је већ ре­че­но, исто­ри­ја Хо­ ло­ка­у­ста зах­те­ва знат­но ши­ри за­мах. На сва­ком ко­ра­ку у оку­пи­ ра­ној Евро­пи, спро­во­ђе­ње не­мач­ких ме­ра за­ви­си­ло је од по­слу­ шно­сти по­ли­тич­ких вла­сти, по­мо­ћи ло­кал­не по­ли­ци­је и дру­гих по­ма­га­ча и од па­сив­но­сти или по­др­шке ста­нов­ни­штва, на­ро­чи­то по­ли­тич­ке и ду­хов­не ели­те. За­ви­си­ло је и од спрем­но­сти жр­та­ва да се по­на­ша­ју у скла­ду са на­ред­ба­ма у на­ди да ће ус­пе­ти да убла­ же не­мач­ке сте­ге или ку­пи­ти вре­ме и не­ка­ко ума­ћи не­у­мит­ном сте­за­њу не­мач­ке ом­че. Да­кле, исто­ри­ја Хо­ло­ка­у­ста тре­ба у исти мах да бу­де и ин­те­гра­тив­на и ин­те­гри­са­на.

* * * Ни­је­дан по­је­ди­нач­ни кон­цеп­т у­ал­ни оквир не мо­же об­уј­ми­ти ра­зно­ли­кост и ис­пре­пле­та­ност ни­ти та­кве исто­ри­је. Чак се ни ње­ на не­мач­ка ди­мен­зи­ја не мо­же ту­ма­чи­ти са­мо са јед­ног кон­цеп­т у­ ал­ног ста­но­ви­шта. Исто­ри­чар се су­сре­ће са ин­тер­ак­ци­јом ве­о­ма ра­зно­вр­сних крат­ко­роч­них и ду­го­роч­них фак­то­ра од ко­јих се сва­ ки мо­же де­фи­ни­са­ти и ту­ма­чи­ти; са­мо њи­хо­во укр­шта­ње, ме­ђу­ тим, не мо­же се свр­ста­ти у не­ку над­ре­ђе­ну ана­ли­тич­ку ка­те­го­ри­ју. То­ком по­след­њих шест де­це­ни­ја, број­ни кон­цеп­ти би се по­ја­ви­ли па би­ли од­ба­че­ни не­ко­ли­ко го­ди­на ка­сни­је, те по­но­во би­ли от­кри­ ве­ни, по­себ­но ка­да је реч о са­мој на­ци­стич­кој по­ли­ти­ци. По­ре­кло 18

Увод

„ко­нач­ног ре­ше­ња” при­пи­си­ва­но је „на­ро­чи­том кур­су” (Son­der­ weg) не­мач­ке исто­ри­је, по­себ­ној вр­сти не­мач­ког ан­ти­се­ми­ти­зма, ра­сноби­ол­ о­шком раз­ми­шља­њу, би­ро­крат­ској по­ли­ти­ци, то­та­ ли­та­ри­зму, фа­ши­зму, мо­дер­но­сти, „европ­ском гра­ђан­ском ра­т у” (би­ло са­гле­да­но из угла ле­ви­це или де­сни­це) и то­ме слич­но. Пре­глед тих кон­це­па­та зах­те­вао би још јед­ну књи­гу.3 У овом уво­ду ћу су огра­ни­чи­ти на од­ре­ђи­ва­ње пу­та­ње ко­ја је ов­де пред­у­ зе­та. Упр­кос то­ме, ов­де је нео­п­ход­но из­не­ти не­ко­ли­ко ко­мен­та­ра о две су­прот­не те­жње у исто­ри­ог­ ра­фи­ји Тре­ћег рај­ха уоп­ште, а на­ ро­чи­то о „ко­нач­ном ре­ше­њу”. Пр­ва те­жња узи­ма да је ис­тре­бље­ње Је­вре­ја, по се­би и у се­би, пред­ста­вља­ло је­дан од ве­ли­ких ци­ље­ва ­ а­ва­ње, ме­ђу­тим, зах­те­ва но­ве при­ не­мач­ке по­ли­ти­ке, чи­је про­уч сту­пе: ак­тив­но­сти ак­те­ра сред­њег ран­га, де­таљ­ну ана­ли­зу до­га­ђа­ја на огра­ни­че­ним под­руч­ји­ма, кон­крет­ну ин­сти­т у­ци­он ­ ал­ну и би­ ро­крат­ску ди­на­ми­ку – све то би тре­ба­ло да ба­ци не­ко но­во све­тло на уну­тра­шњи ме­ха­ни­зам си­сте­ма ис­тре­бље­ња.4 Тај при­ступ је ве­ ­ е­ва­ње; мно­ги ње­го­ви ре­зул­та­ти о­ма обо­га­тио на­ше зна­ње и раз­ум укљу­че­ни су у ово ши­ре по­ста­вље­но ис­тра­жи­ва­ње. Постоји и дру­га­чи­ја те­жња. Она нам је, то­ком про­те­клих го­ ди­на, по­мо­гла да от­кри­је­мо мно­ге но­ве тра­го­ве. Ме­ђу­тим, ка­да је реч о Хо­ло­ка­у­сту, сва­ки од тих тра­го­ва се пре или ка­сни­је гра­на са истог по­ла­зи­шта: про­гон и истребљење европ­ских Је­вре­ја би­ли су са­мо се­кун­дар­на по­сле­ди­ца глав­них не­мач­ких на­че­ла спро­во­ ђе­них ра­ди са­свим дру­га­чи­јих ци­ље­ва. Од тих на­че­ла, у она ко­ја се нај­че­шће по­ми­њу спа­да­ју но­ва еко­ном­ска и де­мо­граф­ска рав­ но­те­жа у оку­пи­ра­ној Евро­пи ко­ју је тре­ба­ло ус­по­ста­ви­ти уби­ ја­њем су­ви­шног ста­нов­ни­штва, ет­нич­ко пре­ра­спо­ре­ђи­ва­ње и де­сет­ко­ва­ње ка­ко би се омо­гу­ћи­ла не­мач­ка ко­ло­ни­за­ци­ја Ис­то­ ка и си­сте­мат­ско пљач­ка­ње Је­вре­ја да би се рат мо­гао во­ди­ти а да се при­том не сва­ли пре­те­жак ма­те­ри­јал­ни те­рет на не­мач­ко дру­штво или – кон­крет­ни­је – на Хи­тле­ро­ву на­ци­о­нал­но-ра­сну др­жа­ву (Hi­tlers Volk­sta­at). Иако су та­ква про­у­ча­ва­ња ту и та­мо По­је­ди­не кри­ти­ке (пр­вен­стве­но, из­у­зет­но оштра оце­на Зиг­мун­та Ба­у­ма­на, Mo­der­nity and the Ho­lo­ca­ust, Кем­бриџ, 1989), мо­гу се на­ћи у: Yehu­da Ba­ue­ r, Ret­hin­king the Ho­lo­ca­ust, Њу Хеј­вен, 2001, по­себ­но од стр. 70. 4 Је­дан од нај­бо­љих при­ме­ра тог при­сту­па мо­же се на­ћи у есе­ји­ма са­бра­ним у: Ul­rich Her­bert, Na­ti­o­nal So­ci­a­list Ex­ter­mi­na­ti­on Po­li­ci­es: Con­tem­po­rary Ger­man Per­spec­ti­ves and Con­tro­ver­si­es, Њу­јорк, 2000. 3

19

Године истребљења

да­ва­ла но­ве уви­де, њи­хо­ва су­шти­на, узе­та у оп­штем сми­слу, са­ свим је очи­глед­но не­по­мир­љи­ва са глав­ним по­сту­ла­ти­ма ко­ји сто­је у те­ме­љу мог ту­ма­че­ња.5 У овом де­лу, као и у књи­зи Го­ди­не про­го­на (Years of Per­se­cu­ tion), од­лу­чио сам да се усред­сре­дим на зна­чај иде­о­ло­шко-кул­ тур­них фак­то­ра као глав­них по­кре­та­ча на­ци­сти­че по­ли­ти­ке у по­гле­ду је­вреј­ског пи­та­ња, на­рав­но за­ви­сно од окол­но­сти, ин­ сти­т у­ци­о­нал­не ди­на­ми­ке и – што је за пе­ри­од ко­јим се ов­де ба­ ви­мо нај­ва­жни­је – од раз­во­ја ра­та.6 Исто­ри­ја о ко­јој је реч нео­дво­ји­ви је део „до­ба иде­ол­ о­ги­ја” и, кон­крет­ни­је и из­ве­сни­је, ње­го­ве по­зне фа­зе: кри­зе ли­бе­ра­ли­зма у кон­ти­нен­тал­ној Евро­пи. У пе­ри­о­ду из­ме­ђу кра­ја де­вет­на­е­стог ве­ка и кра­ја Дру­гог свет­ског ра­та, ли­бе­рал­но дру­штво су на­па­ ли ре­во­лу­ци­о­нар­ни со­ци­ја­ли­зам сле­ва (ко­ји ће у Ру­си­ји по­ста­ ти бољ­ше­ви­зам, а у остат­ку све­та ко­му­ни­зам) и ре­во­лу­ци­о­нар­ на де­сни­ца ко­ја ће се у освит Пр­вог свет­ског ра­та у Ита­ли­ји и дру­где пре­тво­ри­ти у фа­ши­зам, а у Не­мач­кој у на­ци­зам. Је­вре­ји су ши­ром Евро­пе по­и­сто­ве­ћи­ва­ни са ли­бе­ра­ли­змом, че­сто и са ре­во­лу­ци­о­нар­ном под­вр­стом со­ци­ја­ли­зма. У том сми­слу, ан­ти­ ли­бе­рал­не и ан­ти­со­ци­ја­ли­стич­ке (или ан­ти­ко­му­ни­стич­ке) иде­о­ ло­ги­је, тј. иде­о­ло­ги­је ре­во­лу­ци­о­нар­не де­сни­це у свим ње­ним по­ јав­ним об­ли­ци­ма, на­па­да­ле су Је­вре­је као пред­став­ни­ке све­то­на­ ­ а че­сто их обе­ле­жа­ва­ле као зо­ра про­тив ко­јих су се бо­ри­ле и ве­ом за­чет­ни­ке и но­си­о­це тих све­то­на­зо­ра. У ат­мос­фе­ри на­ци­он ­ ал­не огор­че­но­сти по­сле по­ра­за 1918. го­ ди­не, а ка­сни­је као по­сле­ди­ца еко­ном­ских по­тре­са ко­ји су уз­др­ма­ ли зе­мљу (и цео свет), та­ква ево­лу­ци­ја је у Не­мач­кој до­би­ла ма­ха. Ипак, да ни­је би­ло оп­се­сив­ног ан­ти­се­ми­ти­зма и лич­ног ути­ца­ја Адол­фа Хи­тле­ра, пр­во у окви­ри­ма ње­го­вог по­кре­та, а од ја­ну­а­ра 1933. и на на­ци­о­нал­ној сце­ни, рас­про­стра­ње­ни не­мач­ки ан­ти­се­ ми­ти­зам из тих го­ди­на ве­ро­ват­но не би пре­ра­стао у ан­ти­је­вреј­ско по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње, а сва­ка­ко не у оно што ће на­кон тог де­ло­ва­ ња усле­ди­ти. О овом при­сту­пу ви­де­ти пр­вен­стве­но у: Götz Aly, Be­lin­da Co­o­per и Al­li­son Brown, „Fi­nal So­lu­tion”: Na­zi Po­pu­la­tion Po­licy and the Mur­der of the Euro­pean Jews, Лон­дон и Њу­јорк, 1999; Götz Aly, Hi­tlers Volkssta­at, Мин­хен, 2005. 6 Ви­де­ти: Saul Friedländer, Na­zi Ger­many and the Jews, Vo­lu­me 1: The Years of Per­se­cu­tion, 1933–1939, Њу­јорк, 1997. 5

20

Увод

Кри­за ли­бе­ра­ли­зма и ре­ак­ци­ја про­тив ко­му­ни­зма као иде­о­ ло­шких из­во­ра ан­ти­се­ми­ти­зма, ко­је су на не­мач­кој сце­ни до­ве­ де­не до крај­но­сти, по­ста­ја­ле су све агре­сив­ни­је и ши­ром Евро­пе, па је на­ци­стич­ка по­ру­ка та­ко на­и­шла на до­бар при­јем код мно­ гих Евро­пља­на и при­ку­пи­ла по­ве­ли­ку че­т у при­ста­ли­ца из­ван гра­ни­ца Ста­рог кон­ти­нен­та. Шта­ви­ше, ан­ти­ли­бе­ра­ли­зам и ан­ ти­ко­му­ни­зам од­го­ва­ра­ли су ста­во­ви­ма за­сту­пље­ним у глав­ним хри­шћан­ским цр­ква­ма, те се тра­ди­ци­о­нал­ни хри­шћан­ски ан­ ти­се­ми­ти­зам ла­ко пре­плео са иде­о­ло­шким по­сту­ла­ти­ма ра­зних ауто­ри­тар­них ре­жи­ма, фа­ши­стич­ких по­кре­та, де­лом и са не­ким аспек­ти­ма на­ци­зма, и оја­чао их. Ко­нач­но, упра­во је та кри­за ли­бе­рал­ног дру­штва и ње­го­вих иде­о­ло­шких те­ме­ља чи­ни­ла Је­вре­је све сла­би­ји­ма и изо­ло­ва­ни­ ји­ма на кон­ти­нен­т у на ко­јем је про­цват ли­бе­ра­ли­зма омо­гу­ћио и не­го­вао њи­хо­ву еман­ци­па­ци­ју и дру­штве­ну по­кре­тљи­вост. Та­ ко иде­о­ло­шка по­за­ди­на ко­ју смо ов­де од­ре­ди­ли по­ста­је по­сред­на ве­за из­ме­ђу три глав­на са­став­на де­ла ове исто­ри­је: на­ци­о­нал­со­ ци­ја­ли­стич­ке Не­мач­ке, окол­них европ­ских зе­ма­ља и је­вреј­ских за­јед­ни­ца ра­штр­ка­них ши­ром Кон­ти­нен­та. Ме­ђу­тим, упр­кос не­мач­кој ево­лу­ци­ји о ко­јој сам украт­ко го­во­рио, ти по­за­дин­ски еле­мен­ти ни­по­што ни­с у до­вољ­ни ка­ко би се об­ја­снио спе­ци­фич­ ни ток до­га­ђа­ја у Не­мач­кој.

II Спе­ци­фич­ни аспек­ти на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ког ан­ти­је­вреј­ ског кур­са во­де по­ре­кло од Хи­тле­ро­ве на­ро­чи­те вр­сте ан­ти­се­ми­ ти­зма, од ве­зе из­ме­ђу Хи­тле­ра и свих ни­воа не­мач­ког дру­штва, углав­ном по­чев од сре­ди­не три­де­се­тих го­ди­на, од по­ли­тич­ко-ин­сти­т у­ци­о­нал­не ин­стру­мен­та­ли­за­ци­је ан­ти­се­ми­ти­зма у на­ци­ стич­ком ре­жи­му и, на­рав­но, од сеп­тем­бра 1939, од раз­во­ја рат­не си­т у­а­ци­је. У књи­зи Го­ди­не про­го­на, де­фи­ни­сао сам Хи­тле­ров тип ан­ти­је­вреј­ске мр­жње као „искупљујући ан­ти­се­ми­ти­зам”; дру­гим ре­чи­ма, уз не­по­сре­дан иде­о­ло­шки об­ра­чун са ли­бе­ра­ли­змом и ко­му­ни­змом, ко­је је на­ци­стич­ки во­ђа сма­трао све­то­на­зо­ри­ма 21

Године истребљења

ко­је су из­у­ме­ли Је­вре­ји и ко­ји слу­же је­вреј­ским ин­те­ре­си­ма, Хи­ тлер је сво­ју ми­си­ју до­жи­вља­вао као не­ку вр­сту кр­ста­шког ра­та за спа­се­ње све­та пу­тем ели­ми­на­ци­је Је­вре­ја. На­ци­стич­ки во­ђа је са­гле­да­вао „Је­вре­ји­на” као прин­цип зла у за­пад­ној исто­ри­ји и дру­штву. Уко­ли­ко у бор­би за спас не бу­де од­не­та по­бе­да, Је­вре­ јин ће, пре или ка­сни­је, за­вла­да­ти све­том. Тај оп­шти ме­та­и­сто­ риј­ски ак­си­ом до­вео је до Хи­тле­ро­вих кон­крет­ни­јих иде­о­ло­шко-по­ли­тич­ких за­кљу­ча­ка. На би­ол­ о­шком, по­ли­тич­ком и кул­т ур­ном ни­воу, Је­вре­јин је на­сто­јао да уни­шти дру­ге на­ро­де та­ко што је ши­рио ра­сну ука­ља­ност, под­ри­вао др­жав­не струк­т у­ре и, у оп­шти­јем сми­слу, пред­во­дио глав­не иде­о­ло­шке по­ша­сти де­вет­на­е­стог и два­де­се­ тог ве­ка: бољ­ше­ви­зам, плу­то­кра­ти­ју, де­мо­кра­ти­ју, ин­тер­на­ци­о­ на­ли­зам, па­ци­фи­зам и раз­не дру­ге опа­сно­сти. Ко­ри­сте­ћи тај не­ пре­глед­ни ди­ја­па­зон сред­ста­ва и ме­то­да, Је­вре­јин је на­сто­јао да иза­зо­ве рас­пад ви­тал­ног сре­ди­шта свих на­ро­да ме­ђу ко­ји­ма је жи­вео – а на­ро­чи­то не­мач­ког Volk-а – ка­ко би за­вла­дао све­том. Од ка­да је у Не­мач­кој ус­по­ста­вљен на­ци­о­нал­со­ци­ја­ли­стич­ки ре­жим, Је­вре­јин је, све­стан опа­сно­сти ко­ју за ње­га пред­ста­вља про­бу­ђе­ни Рајх, био спре­ман да иза­зо­ве но­ви свет­ски рат да би угу­шио тај иза­зов вла­сти­том на­прет­ку и на­ста­вио да оства­ру­је свој ко­нач­ни циљ. Сви ти раз­ли­чи­ти ни­вои ан­ти­је­вреј­ске иде­о­ло­ги­је мо­гли би се фор­му­ли­са­ти и об­у х­ ва­ти­ти вр­ло са­же­то: Је­вре­јин је смр­то­но­ сна и ак­тив­на прет­ња свим на­ро­ди­ма, ари­јев­ској ра­си и не­мач­ ком Volk-у. На­гла­сак је ста­вљен не са­мо на реч „смр­то­но­сна” већ и, пре­вас­ход­но, на „ак­тив­на”. Док су све оста­ле гру­пе ко­је су се на­шле на ме­ти на­ци­стич­ког ре­жи­ма (ду­шев­но обо­ле­ли, „асо­ци­ јал­ни” и хо­мо­сек­с у­ал­ци, „ин­фе­ри­ор­не” ра­сне гру­пе као што су Ро­ми и Сло­ве­ни) у су­шти­ни пред­ста­вља­ле па­сив­ну прет­њу (осим уко­ли­ко Је­вре­ји не би по­ве­ли Сло­ве­не, на при­мер), Је­вре­ји су би­ ли је­ди­на гру­па ко­ја је, од ка­да се пр­ви пут по­ја­ви­ла у исто­ри­ји, не­у­мор­но сме­ра­ла и ра­ди­ла на пот­чи­ња­ва­њу це­лог људ­ског ро­да сво­јој вла­сти. Та ан­ти­је­вреј­ска хи­сте­ри­ја са вр­ха на­ци­стич­ког ре­жи­ма ни­ је ба­че­на на ја­ло­во тло. Од је­се­ни 1941, Хи­тлер је че­сто опи­си­ вао Је­вре­ји­на као „свет­ског па­ли­ку­ћу”. У ства­ри, пла­мен ко­ји је на­ци­стич­ки во­ђа за­па­лио и рас­пи­ри­вао био је то­ли­ко ве­ли­ки и 22

Увод

ин­тен­зи­ван са­мо за­то што је, из већ спо­ме­ну­тих раз­ло­га, у Евро­ пи и ван ње већ по­сто­ја­ло по­год­но тло иде­о­ло­шких и кул­т ур­них еле­ме­на­та, спрем­но да бу­де за­па­ље­но. Да ни­је би­ло па­ли­ку­ће, не би до­шло до по­жа­ра; да ни­је би­ло по­год­ног тла, не би се то­ли­ко про­ши­рио ни­ти би уни­штио чи­тав је­дан свет. Ов­де ће­мо, као и у Го­ди­на­ма про­го­на, ана­ли­зи­ра­ти и ту­ма­чи­ти упра­во ту не­пре­кид­ ну ин­тер­ак­ци­ју из­ме­ђу Хи­тле­ра и си­сте­ма уну­тар ко­јег је га­ла­ мио и де­лао. У овој књи­зи, ме­ђу­тим, си­стем ни­је огра­ни­чен са­ мо на не­мач­ке са­став­не де­ло­ве, већ за­ла­зи у све кут­ке европ­ског про­сто­ра. Кр­ста­шки рат про­тив Је­вре­ја је на­ци­стич­ком ре­жи­му та­ко­ђе пру­жао низ прак­тич­них по­год­но­сти на по­ли­тич­ко-ин­стру­мен­ тал­ном ни­воу. За ре­жим ко­ји се осла­њао на не­пре­кид­ну мо­би­ли­ за­ци­ју, Је­вре­јин је слу­жио као стал­ни мо­би­ли­за­ци­о­ни мит. Ан­ ти­је­вреј­ски по­крет по­ста­јао је све екс­трем­ни­ји ка­ко су ци­ље­ви ре­жи­ма по­ста­ја­ли ра­ди­кал­ни­ји, а рат се про­ду­жа­вао. Упра­во ће­ мо у том кон­тек­сту мо­ћи да ло­ци­ра­мо по­ја­ву „ко­нач­ног ре­ше­ња”. Као што ће­мо ви­де­ти, сâм Хи­тлер је об­ли­ко­вао кам­па­њу про­тив Је­вре­ји­на пре­ма так­тич­ким ци­ље­ви­ма; но, ка­да су се по­ја­ви­ли пр­ви на­го­ве­шта­ји по­ра­за, Је­вре­јин је до­шао у сре­ди­ште ре­жим­ ске про­па­ган­де ка­ко би се Volk одр­жао у оно­ме што ће уско­ро по­че­ти да из­гле­да као очај­нич­ка бор­ба. Услед то­га што је Је­вре­јин имао мо­би­ли­за­ци­о­ну функ­ци­ ју, по­на­ша­ње мно­гих обич­них не­мач­ких вој­ни­ка, по­ли­ца­ја­ца и ци­ви­ла пре­ма Је­вре­ји­ма ко­је су су­сре­та­ли, злостављали и уби­ја­ ли ни­је ну­жно би­ло по­сле­ди­ца ду­бо­ко уко­ре­ње­не и исто­риј­ски са­мо Нем­ци­ма свој­стве­не ан­ти­је­вреј­ске стра­сти, као што твр­ди Да­ни­јел Џо­на Голд­ха­ген;7 ни­ти је би­ло по­сле­ди­ца чи­та­вог ни­за за­јед­нич­ких дру­штве­но-пси­хо­ло­шких под­стре­ка, огра­ни­че­ња и ко­лек­тив­них ди­на­мич­них про­це­са не­за­ви­сних од иде­ол­ о­шких мо­ти­ва, као што пред­ла­же Кри­сто­фер Р. Бра­у­нинг.8 На­ци­стич­ки си­стем је, као це­ли­на, ство­рио „ан­ти­је­вреј­ ску кул­т у­ру”, де­ли­мич­но уте­ме­ље­ну на исто­риј­ском не­мач­ком Da­niel Jo­nah Gold­ha­gen, Hi­tler’s Wil­ling Exe­cu­ti­o­ners: Or­di­nary Ger­mans and the Ho­lo­ca­ust, Њу­јорк, 1996. 8 Chri­stop­her R. Brow­ning, Or­di­nary Men: Re­ser­ve Po­li­ce Bat­ta­lion 101 and the Fi­ nal So­lu­tion in Po­land, Њу­јорк, 1992. 7

23

Године истребљења

и европ­ском хри­шћан­ском ан­ти­се­ми­ти­зму, али осна­же­ну свим сред­стви­ма ко­ја је ре­жим имао на рас­по­ла­га­њу и по­диг­ну­т у на је­дин­ствен ни­во ин­тен­зи­те­та, што је има­ло ди­рек­тан ути­цај на ко­лек­тив­но и ин­ди­ви­ду­ал­но по­на­ша­ње. „Обич­ни Нем­ци” су мо­ жда има­ли не­ја­сну свест о том про­це­с у или су, што је ве­ро­ват­ ни­је, усва­ја­ли ан­ти­је­вреј­ске представе и уве­ре­ња не уви­ђа­ју­ћи да је посре­ди иде­о­ло­ги­ја ко­ју је др­жав­на про­па­ган­да рас­пи­ри­ва­ла свим рас­по­ло­жи­вим сред­стви­ма. Док је основ­на функ­ци­ја Је­вре­ји­на као сред­ства за мо­би­ли­ за­ци­ју би­ла пред­мет ма­ни­пу­ла­ци­је у ру­ка­ма ре­жи­ма и ње­го­вих слу­жби, дру­га, ни­шта ма­ње кључ­на функ­ци­ја раз­ви­ја­на је на ин­ ту­ит­ ив­ни­ји на­чин. Хи­тле­ро­во вођ­ство се че­сто опи­с у­је као „ха­ ри­зма­тич­но”, као за­сно­ва­но на уло­зи ква­зипро­ви­ђе­ња ко­ју ха­ри­ зма­тич­ним во­ђа­ма та­ко че­сто при­пи­с у­ју на­ро­ди ко­ји их сле­де. У на­ред­ним по­гла­вљи­ма вра­ти­ће­мо се на ве­зу из­ме­ђу на­ци­стич­ког во­ђе, пар­ти­је и Volk-а. Ов­де је до­вољ­но по­ме­ну­ти да је Хи­тле­ров лич­ни ути­цај на огром­ну ве­ћи­ну Не­ма­ца – ка­да је реч о са­др­жа­ју ње­го­ве по­ру­ке – по­ти­цао из и из­ра­жа­вао три раз­ли­чи­та и над­и­ сто­риј­ска ве­ро­ва­ња о спа­се­њу: крај­њу чи­сто­т у ра­сне за­јед­ни­це, ко­нач­ни слом бољ­ше­ви­зма и плу­то­кра­ти­је и ко­нач­но хи­ља­ду­го­ ди­шње ис­ку­пље­ње (по­зајм­ље­но из по­зна­тих хри­шћан­ских те­ма). У сва­кој од тих тра­ди­ци­ја Је­вре­јин је пред­ста­вљен као зло per se. У том сми­слу, Хи­тле­ра је ње­го­ва бор­ба пре­тво­ри­ла у по­год­ног во­ђу за­то што се, на сва три по­ља, бо­рио про­тив истог ме­та­и­сто­ риј­ског не­при­ја­те­ља: Је­вре­ји­на. Уну­тар не­мач­ког и европ­ског кон­тек­ста (у ко­јем је Не­мач­ка до­ми­ни­ра­ла), ин­сти­т у­ци­о­нал­не бор­бе за власт, оп­ште оти­ма­ње око до­ба­ра и ути­цај дру­штве­но уко­ре­ње­них сте­че­них пра­ва про­ из­ве­ли су иде­о­ло­шку остра­шће­ност. Пр­ва два еле­мен­та су че­сто би­ла пред­ме­ти опи­си­ва­ња и ту­ма­че­ња у број­ним сту­ди­ја­ма, а би­ ће ис­црп­но об­ра­ђе­на и у на­ред­ним по­гла­вљи­ма; ме­ђу­тим, чи­ни ми се да је тре­ћи еле­мент, прем­да се ре­ђе по­ми­ње, та­ко­ђе кљу­чан еле­мент ове исто­ри­је. У ви­со­кораз­ви­је­ном не­мач­ком дру­штву и ба­рем у јед­ном де­лу оку­пи­ра­не Евро­пе, чак је и власт каква је била Хи­тле­рова и његове пар­тиј­ске вр­ху­шке при­ли­ком спро­во­ђе­ња сва­ке од­лу­ке мо­ра­ла уважавати крупне интересе па­рти­јских ф­е­уда, и­нд­устр­ије, ц­рк­ ава, с­ељ­ака, м­алих пре­д­узе­тн­ика и сли­чно. Др­угим р­еч­има, и­мп­е­ 24

Увод

р­а­тиви а­нт­иј­евре­јске ид­ео ­ л­ог­ије су се т­ак­ође м­ор­али ускл­ад­ити са мн­оштвом стру­кту­рних пр­епр­ека к­оје п­от­ичу из с­аме пр­ир­оде и д­ин­ам­ике м­оде­рног др­уштва као т­аквог. Ни­ко не би спо­рио та­ко очи­глед­ну тврд­њу; њен зна­чај про­и­ сти­че из јед­не кључ­не чи­ње­ни­це. Ни­јед­на дру­штве­на гру­па, ни­јед­на вер­ска за­јед­ни­ца, ни­јед­на обра­зов­на ин­сти­ту­ци­ја ни­ти про­фе­си­ о­нал­но удру­же­ње у Не­мач­кој или Евро­пи ни­је из­ра­зи­ло со­ли­дар­ ност са Је­вре­ји­ма (не­ке хри­шћан­ске цр­кве саопштиле су да један део покрштених Јевреја припада њиховој пастви); на­про­тив, мно­ги дру­штве­ни чи­ни­оц ­ и и цен­три мо­ћи би­ли су ди­рект­но уме­ша­ни у екс­про­при­ја­ци­ју је­вреј­ске имо­ви­не и – прем­да из по­хле­пе – ра­ди да Је­вре­ји пот­пу­но не­ста­ну. Та­ко се на­ци­стич­ка и срод­на ан­ти­је­вреј­ска по­ли­ти­ка мо­гла раз­ви­ти до нај­ек­стрем­ни­јег ступ­ња а да не наиђе на противљење било које веће интересне групације.

III По­што је 1939. го­ди­не ими­гри­ра­ла из Не­мач­ке у Швед­ску, чу­ ве­на је­вреј­ско-аустриј­ска хе­ми­чар­ка Ли­за Мајт­нер је 27. ју­на 1945. на­пи­са­ла пи­смо свом не­ка­да­шњем ко­ле­ги и при­ја­те­љу Оту Ха­ну, ко­ји је на­ста­вио да ра­ди у Рај­ху. По­ме­нув­ши да су он и це­ла на­уч­ на за­јед­ни­ца у Не­мач­кој зна­ли до­ста о све го­рем про­го­ну Је­вре­ја, Мајт­не­ро­ва је на­пи­са­ла: „Сви сте ви ра­ди­ли за на­ци­стич­ку Не­мач­ ку и ни­кад ни­сте по­ку­ша­ли да пру­жи­те чак ни па­си­ван от­пор. Ра­ з­у­ме се, да би­сте уми­ри­ли са­вест, ту и та­мо би­сте по­мо­гли по­не­кој осо­би ко­јој би та­ква по­моћ за­тре­ба­ла, али сте до­зво­ли­ли да ми­ли­ о­ни не­ви­них љу­ди бу­ду уби­је­ни. Ни­је се мо­гла чу­ти ни­јед­на реч про­те­ста.”9 Ср­ча­ни пре­кор Мајт­не­ро­ве, пре­ко Ха­на упу­ћен нај­ви­ ђе­ни­јим не­мач­ким на­уч­ни­ци­ма, од ко­јих ни­је­дан ни­је био ак­ти­ ван члан пар­ти­је ни­ти уме­шан у зло­чи­нач­ке ак­тив­но­сти, мо­гао се исто та­ко од­но­си­ти и на це­лу ин­те­лек­т у­ал­ну и ду­хов­ну ели­т у Рај­ха (раз­у­ме се, уз по­не­ки из­у­зе­так), као и на ве­ли­ки део ели­те у Ци­тат пре­ма: Ute De­ic­hmann, Bi­o­lo­gen un­ter Hi­tler: Porträt einer Wis­sen­schaft im NS-Sta­at, Франк­фурт на Мај­ни, 1995, стр. 372.

9

25

Године истребљења

оку­пи­ра­ним или са­те­лит­ским европ­ским др­жа­ва­ма. А оно што се од­но­си­ло на ели­т у још се лак­ше мо­гло при­ме­ни­ти на ста­нов­ни­ штво (опет уз из­у­зет­ке). У том до­ме­ну су, као што је већ по­ме­ну­то, на­ци­стич­ки си­стем и европ­ски кон­текст би­ли те­сно по­ве­за­ни. Ка­да је реч о ста­во­ви­ма и ре­ак­ци­ја­ма по­сма­тра­ча, од­го­во­ри на не­ка основ­на пи­та­ња и даље изостају, би­ло због са­ме при­ро­де тих пи­та­ња или услед не­до­стат­ка кључ­них до­ку­ме­на­та. Од­го­вор на пи­та­ње ка­кво је би­ло ви­ђе­ње тих до­га­ђа­ја ме­ђу ра­зним на­ро­ди­ ма ко­ји су има­ли уло­гу по­сма­тра­ча, на при­мер, још увек је де­ли­ мич­но не­до­ку­чив. Ме­ђу­тим, огром­на ко­ли­чи­на до­ку­мен­та­ци­о­ног ма­те­ри­ја­ла по­ка­зу­је да док је у За­пад­ној Евро­пи, Скан­ди­на­ви­ји и на Бал­ка­ну увид у суд­би­ну де­пор­то­ва­них Је­вре­ја мо­жда био не­ја­ сан све до кра­ја 1943. или чак по­чет­ка 1944, то ни­је био слу­чај у са­мој Не­мач­кој, а на­рав­но ни у Ис­точ­ној Евро­пи. Без на­ме­ре да пре­на­гљу­је­мо са ту­ма­че­њи­ма ко­ја ће тек усле­ди­ти, не­ма сум­ње да је кра­јем 1942. или нај­ка­сни­је по­чет­ком 1943. огром­ном бро­ју Не­ ма­ца, По­ља­ка, Бе­ло­ру­са, Укра­ји­на­ца и Бал­та по­ста­ло са­свим ја­сно да су Је­вре­ји осу­ђе­ни на пот­пу­но ис­тре­бље­ње. Те­же је раз­у­ме­ти оно што је усле­ди­ло тој ин­фор­ма­ци­ји. Ка­ ко су рат, про­гон и де­пор­та­ци­је ула­зи­ли у по­след­њу фа­зу и ка­ко се са­зна­ње о ис­тре­бље­њу све ви­ше ши­ри­ло, та­ко је и се­ми­ти­зам узи­мао ма­ха ши­ром це­лог Кон­ти­нен­та. Са­вре­ме­ни­ци су при­ме­ ти­ли ту па­ра­док­сал­ну те­жњу, а ње­но ту­ма­че­ње ће би­ти глав­но пи­та­ње у тре­ћем де­лу ове књи­ге. Упр­кос свим про­бле­ми­ма ту­ма­че­ња, ста­во­ви и ре­ак­ци­је по­ сма­тра­ча су ис­црп­но до­ку­мен­то­ва­ни. По­вер­љи­ви из­ве­шта­ји о јав­ном мње­њу уну­тар Рај­ха ко­је је са­чи­ња­вао Sic­her­he­it­sdi­enst (SD), оба­ве­штај­на слу­жба SS-а, као и из­ве­шта­ји дру­гих др­жав­них и пар­тиј­ских слу­жби, да­ју са­свим по­у­зда­ну сли­ку о рас­по­ло­же­ њу ме­ђу Нем­ци­ма. Ге­бел­со­ви днев­ни­ци, је­дан од глав­них из­во­ра при­ме­ра Хи­тле­ро­ве не­пре­ста­не оп­сед­ну­то­сти Је­вре­ји­ма, та­ко­ђе се си­сте­ма­тич­но ба­ве ре­ак­ци­ја­ма Не­ма­ца на је­вреј­ско пи­та­ње са­ гле­да­но са вр­ха, док пи­сма вој­ни­ка пред­ста­вља­ју узо­рак истог тог рас­по­ло­же­ња на дну, да та­ко ка­же­мо. У ве­ћи­ни оку­пи­ра­них др­жа­ва и др­жа­ва са­те­ли­та, из­ве­шта­ји не­мач­ких ди­пло­ма­та са­ др­жа­ли су ре­дов­не упит­ни­ке о рас­по­ло­же­њу на­ро­да су­о­че­них са де­пор­та­ци­ја­ма, што су чи­ни­ли и зва­нич­ни из­во­ри ло­кал­них упра­ва, на при­мер rap­ports des préfets у Фран­цу­ској. По­је­ди­нач­не 26

Увод

ре­ак­ци­је очи­ви­да­ца, укљу­чу­ју­ћи и оне ко­је су Је­вре­ји за­бе­ле­жи­ ли у сво­јим днев­ни­ци­ма, та­ко­ђе чи­не део укуп­не сли­ке. По­не­кад и днев­ни­ци ло­кал­них ста­нов­ни­ка ко­ји пра­те цео пе­ри­од, као што је слу­чај са днев­ни­ком пољ­ског ле­ка­ра Зиг­мун­та Клу­ков­ског, да­ју жив при­каз по­је­ди­нач­них уви­да у про­ме­ну оп­ште си­т у­а­ци­је. Ме­ђу пи­та­њи­ма ко­ја се од­но­се на оне ко­ји су ста­ја­ли по стра­ ни, на ко­ја још не­ма­мо од­го­во­ре услед не­до­ступ­но­сти кључ­них до­ку­ме­на­та, став Ва­ти­ка­на и, кон­крет­ни­је, став па­пе Пи­ја XII и да­нас је на вр­ху тог спи­ска. Упр­кос огром­ној ко­ли­чи­ни се­кун­дар­ не ли­те­ра­т у­ре и то­ме што су по­је­ди­ни но­ви до­ку­мен­ти по­ста­ли до­ступ­ни, не­мо­гућ­ност исто­ри­ча­ра да до­би­ју при­ступ ва­ти­кан­ ском ар­хи­ву пред­ста­вља ве­ли­ко огра­ни­че­ње. Ба­ви­ћу се па­пи­ним ста­вом оно­ли­ко ис­црп­но ко­ли­ко рас­по­ло­жи­ва до­ку­мен­та­ци­ја до­зво­ља­ва, али исто­ри­ча­ри се су­оч ­ а­ва­ју са пре­пре­ком ко­ја је до са­да мо­гла би­ти укло­ње­на. Уну­тар вла­сти­тог окви­ра, не­за­ви­сно од де­таљ­не исто­ри­је не­мач­ких од­лу­ка и ме­ра и од пре­при­ча­ва­ња ста­во­ва и ре­ак­ци­ ја по­сма­тра­ча, исто­ри­ја жр­та­ва бри­жљи­во је бе­ле­же­на, пр­во то­ ком рат­них го­ди­на, а на­рав­но и по­ за­вр­шет­ку ра­та. Прем­да је та исто­ри­ја об­у­хва­ти­ла и ис­пи­ти­ва­ња по­ли­ти­ке до­ми­на­ци­је и уби­ ја­ња, то је учи­ни­ла са­мо у гру­бим цр­та­ма. На­гла­сак је од по­чет­ка ста­вљен на де­таљ­но при­ку­пља­ње до­ку­мен­тар­них тра­го­ва и све­ до­че­ња о жи­во­т у и смр­ти Је­вре­ја: на ста­во­ве и стра­те­ги­је је­вреј­ ског вођ­ства, по­ро­бља­ва­ње и уни­шта­ва­ње је­вреј­ске рад­не сна­ге, ак­тив­но­сти ра­зних је­вреј­ских стра­на­ка и омла­дин­ских по­ли­тич­ ких по­кре­та, сва­ко­днев­ни жи­вот у ге­ти­ма, де­пор­та­ци­је, ору­жа­ни от­пор и ма­сов­но уми­ра­ње у сва­ком од сто­ти­на стра­ти­шта ши­ром оку­пи­ра­не Евро­пе. Иако су жу­стре рас­пра­ве и си­сте­ма­тич­ка ту­ ма­че­ња, као и при­ку­пља­ње тра­го­ва ко­је је још у то­ку, по­ста­ли са­ став­ни део те исто­ри­о­гра­фи­је убр­зо по­сле ра­та, исто­ри­ја Је­вре­ја је оста­ла свет за­тво­рен у се­бе, ко­јим се углав­ном ба­ве је­вреј­ски исто­ри­ча­ри. Раз­ум ­ е се да се исто­ри­ја Је­вре­ја за вре­ме Хо­ло­ка­у­ста не мо­же из­јед­на­чи­ти са исто­ри­јом са­мог Хо­ло­ка­у­ста; ме­ђу­тим, оп­шта исто­ри­ја тих до­га­ђа­ја не мо­же се на­пи­са­ти без ње.10 Ве­о­ма де­таљ­на ана­ли­за је­вреј­ске исто­ри­о­гра­фи­је о Хо­ло­ка­у­сту мо­же се на­ћи у: Dan Mic­hman, Ho­lo­ca­ust Hi­sto­ri­og­ raphy: A Je­wish Per­spec­ti­ve, Лон­дон и Пор­тланд, Оре­гон, 2003.

10

27

Године истребљења

У из­уз­ ет­но кон­тро­верз­ној књи­зи Ајх­ман у Је­ру­са­ли­му (Eich­ mann in Je­ru­sa­lem), Ха­на Арент је део од­го­вор­но­сти за ис­тре­бље­ ње европ­ских Је­вре­ја од­луч­но при­пи­са­ла ра­зним гру­па­ма је­вреј­ ског вођ­ства: је­вреј­ским са­ве­ти­ма или Judenräte.11 Та нај­ве­ћим де­ лом не­пот­кре­пље­на тврд­ња пре­тво­ри­ла је Је­вре­је у са­уч ­ е­сни­ке у соп­стве­ном уни­ште­њу. У ства­ри, ути­цај ко­је су жр­тве мо­гле има­ ти то­ком вла­сти­те вик­ти­ми­за­ци­је био је са­свим спо­ре­дан, али у не­ко­ли­ко на­ци­он ­ ал­них кон­тек­ста (би­ло то до­бро или не) за­ис­ та је­сте до­шло до од­ре­ђе­них ин­тер­вен­ци­ја. Та­ко је, у не­ко­ли­ко та­ квих сре­ди­на, јеврејско вођство има­ло огра­ни­чен али не са­свим бе­зна­ча­јан ути­цај (по­зи­ти­ван или не­га­ти­ван) на ток доношења од­лу­ка на­ци­он ­ ал­них вла­сти. Та по­ја­ва је би­ла при­мет­на у Ви­ши­ ју, Бу­дим­пе­шти, Бу­ку­ре­шту и Со­фи­ји, мо­жда и у Бра­ти­сла­ви; и на­рав­но у од­но­си­ма из­ме­ђу је­вреј­ских пред­став­ни­ка и са­ве­знич­ ких и не­у т­ рал­них вла­да. Шта­ви­ше, што је ве­о­ма тра­гич­но, мо­же би­ти да су је­вреј­ски ору­жа­ни по­кре­ти от­по­ра (по­не­кад је­вреј­ ски ко­му­ни­стич­ки по­кре­ти от­по­ра, као што је би­ла ма­ла Ба­ум ­ о­ ва гру­па из Бер­ли­на), би­ло у Вар­ша­ви, Тре­блин­ки или ка­сни­је у Со­би­бо­ру, иза­зва­ли убр­за­но ис­тре­бљење пре­о­ста­ле је­вреј­ске рад­не сна­ге (ба­рем до сре­ди­не 1944. го­ди­не) упр­кос то­ме што је у Рај­ху, ко­ји је све ду­бље то­нуо у су­ко­бе, по­сто­ја­ла ве­ли­ка по­тре­ба за рад­ни­ци­ма. Ка­да је реч о ње­ном основ­ном исто­риј­ском зна­ча­ју, ин­тер­ ак­ци­ја из­ме­ђу Је­вре­ја из оку­пи­ра­них и са­те­лит­ских европ­ских др­жа­ва, Не­ма­ца и на­ро­да из окру­же­ња од­ви­ја­ла се на фун­да­мен­ тал­ни­јем ни­воу. Од тре­нут­ка ка­да је по­ли­ти­ка ис­тре­бље­ња по­ве­ де­на, сви ко­ра­ци ко­је су Је­вре­ји пред­у­зи­ма­ли ка­ко би осу­је­ти­ли на­ци­стич­ко на­сто­ја­ње да ис­тре­бе сва­ког од њих пред­ста­вља­ли су ди­рект­не уз­врат­не по­те­зе, чак и на нај­ма­њем по­је­ди­нач­ном ни­воу: пот­ку­пљи­ва­ње слу­жбе­ни­ка, по­ли­ца­ја­ца и про­ка­зи­ва­ ча; пла­ћа­ње не­ким по­ро­ди­ца­ма за скри­ва­ње де­це или од­ра­слих; бе­жа­ње у шу­ме и пла­ни­не; скри­ва­ње у ма­лим се­ли­ма; про­ме­на ве­ро­ис­ по­ве­сти; при­дру­жи­ва­ње по­кре­ти­ма от­по­ра; кра­ђа хра­не – све што им је па­да­ло на па­мет и во­ди­ло до оп­стан­ка зна­чи­ ло је по­ста­вља­ње пре­пре­ке на пут до оства­ре­ња не­мач­ког ци­ља. Han­nah Arendt, Eic­hmann in Je­ru­sa­lem: A Re­port on the Ba­na­lity of Evil, Њу­ јорк, 1963.

11

28

Увод

Упра­во на том ми­кро­пла­ну се од­ви­ја­ла нај­о­снов­ни­ја и још увек те­ку­ћа ин­тер­ак­ци­ја Је­вре­ја са сна­га­ма ко­је су спро­во­ди­ле „ко­ нач­но ре­ше­ње”; упра­во на том ми­кро­пла­ну је нај­ви­ше и тре­ба про­у­ча­ва­ти. И упра­во на том ми­кро­пла­ну рас­по­ла­же­мо оби­љем до­ку­ме­на­та. Исто­ри­ја уни­шта­ва­ња европ­ских Је­вре­ја на по­је­ди­нач­ном ни­воу мо­же се ре­кон­стру­и­са­ти из пер­спек­ти­ве жр­та­ва не са­мо на осно­ву по­сле­рат­них све­до­че­ња (суд­ски ис­ка­зи, ин­тер­вјуи, ме­ мо­а­ри) већ и за­хва­љу­ју­ћи нео­бич­но ве­ли­ком бро­ју днев­ни­ка (и пи­са­ма) ко­ји су на­пи­са­ни за вре­ме са­мих до­га­ђа­ја и про­на­ђе­ни то­ком сле­де­ћих де­це­ни­ја. Те днев­ни­ке и пи­сма пи­са­ли су Је­вре­ји из свих европ­ских зе­ма­ља, свих жи­вот­них по­зи­ва, свих стар­о­ сних гру­па, би­ло да су жи­ве­ли под ди­рект­ном не­мач­ком вла­шћу или у окви­ру ши­рег под­руч­ја про­го­на. Раз­у­ме се, ти днев­ни­ци се мо­ра­ју ко­ри­сти­ти са истом кри­тич­ком па­жњом као и дру­ги до­ ку­мен­ти, на­ро­чи­то уко­ли­ко их је по­сле ра­та об­ја­вио сâм аутор или пре­жи­ве­ли чла­но­ви ње­го­ве по­ро­ди­це. Ипак, као исто­риј­ски из­во­ри о жи­во­т у Је­вре­ја то­ком го­ди­на про­го­на и ис­тре­бље­ња, они су и да­ље кључ­на и дра­го­це­на све­до­че­ња.12 Те­шко је утвр­ди­ти да ли је у по­чет­ним фа­за­ма ра­та ве­ћи­на Је­вре­ја ко­ји су пи­са­ли днев­ни­ке по­че­ла (или на­ста­ви­ла) да их пи­ ше ка­ко би за­бе­ле­жи­ли до­га­ђа­је за­рад исто­ри­је ко­ја ће тек би­ти на­пи­са­на; но, ка­ко је про­гон по­ста­јао све же­шћи, ве­ћи­на их је по­ста­ла све­сна сво­је уло­ге хро­ни­ча­ра и ме­мо­а­ри­ста сво­је епо­хе, као и уло­ге ту­ма­ча и ко­мен­та­то­ра вла­сти­те суд­би­не. Уско­ро су сто­ти­не, ве­ро­ват­но и хи­ља­де све­до­ка по­че­ле да сво­ја за­па­жа­ња по­хра­њу­ју у сво­јим при­ват­ним за­бе­ле­шка­ма. Ве­ли­ки до­га­ђа­ји и број­ни сва­ко­днев­ни ин­ци­ден­ти, ста­во­ви и ре­ак­ци­је окол­ног све­ та ко­је су пи­сци тих днев­ни­ка бе­ле­жи­ли сли­ва­ли су се у све об­у­ хват­ни­ју, ма­да по­не­кад кон­тра­дик­тор­ну, сли­ку. Они да­ју увид у ста­во­ве за­сту­пље­не на нај­ви­шем по­ли­тич­ком ни­воу (ви­ши­јев­ска Фран­цу­ска и Ру­му­ни­ја, на при­мер); ве­о­ма де­таљ­но опи­с у­ју ини­ ци­ја­ти­ве и сва­ко­днев­ну сви­ре­пост по­чи­ни­ла­ца зло­чи­на, ре­ак­ци­ Не сла­жем се с ми­шље­њем Ра­ул­ а Хил­бер­га да днев­ни­ци не пред­ста­вља­ју ва­лид­не из­во­ре за на­ше раз­у­ме­ва­ње до­га­ђа­ја. Ви­де­ти: Raul Hil­berg, So­ur­ces of Ho­lo­ca­ust Re­se­arch: An Analysis, Чи­ка­го, 2001, пр­вен­стве­но стр. 141–2, 155–9. и 161–2. Про­бле­ми на­ста­ли у ве­зи са по­је­ди­ним днев­ни­ци­ма ла­ко се мо­гу пре­по­зна­ти.

12

29

Године истребљења

је ста­нов­ни­штва и жи­вот и уни­ште­ње њи­хо­вих за­јед­ни­ца, али та­ко­ђе све­до­че и о њи­хо­вом сва­ко­днев­ном жи­во­т у: ту се по­ја­ вљу­ју из­ра­зи нај­ду­бље на­де и илу­зи­је; чак се и нај­не­ве­ро­ват­ни­је гла­си­не и нај­чуд­ни­ја ту­ма­че­ња до­га­ђа­ја сма­тра­ју мо­гу­ћи­ма, ба­ рем при­вре­ме­но. Ти ка­та­стро­фал­ни до­га­ђа­ји су за мно­ге по­ста­ли тест њи­хо­вих пре­ђа­шњих уве­ре­ња, ду­би­не и зна­ча­ја њи­хо­ве иде­ о­ло­шке и вер­ске при­вр­же­но­сти и вред­но­сти ко­ји­ма су се во­ди­ли у жи­во­т у. По­ред оп­штег исто­риј­ског зна­ча­ја, та­кве лич­не хро­ни­ке на­ли­ку­ју му­њи ко­ја об­а­сја део кра­јо­ли­ка: оне по­твр­ђу­ју на­ше предо­­се­ћа­је и упо­зо­ра­ва­ју на опа­сно­ст ола­ких, не­ја­сних ге­не­ ра­ли­за­ци­ја. По­не­кад са­мо по­на­вља­ју оно што већ зна­мо са не­ пре­ва­зи­ђе­ном убе­дљи­во­шћу. Ка­ко је ре­као Вол­тер Ла­кер: „Не­ке си­т у­а­ци­је су то­ли­ко екс­трем­не да њи­хо­ву ве­ли­чи­ну мо­же­мо пој­ ми­ти са­мо уко­ли­ко уло­жи­мо огро­ман на­пор – или уко­ли­ко смо им при­с у­ство­ва­ли.”13 До са­да је глас по­је­дин­ца сма­тран углав­ном као траг, траг ко­ји су за со­бом оста­ви­ли Је­вре­ји и ко­ји све­до­чи, по­твр­ђу­је и илу­стру­је њи­хо­ву суд­би­ну. Но, у сле­де­ћим по­гла­вљи­ма гла­со­ви оних ко­ји су пи­са­ли днев­ни­ке има­ће још јед­ну уло­гу. Са­мом сво­ јом при­ро­дом, сна­гом сво­је људ­ско­сти и сло­бо­де, глас по­је­дин­ ца, из­не­на­да се ја­вља­ју­ћи усред обич­не исто­риј­ске при­по­ве­сти о до­га­ђа­ји­ма о ко­ји­ма је ов­де реч, мо­же се про­би­ти кроз до­след­на ту­ма­че­ња и на­ру­ши­ти (углав­ном не­на­мер­ну) са­мо­за­до­вољ­ност ака­дем­ске дис­тан­ци­ра­но­сти и „објек­тив­но­сти”. Те­шко да би за том функ­ци­јом пре­ки­да на­ра­тив­ног то­ка би­ло по­тре­бе у исто­ри­ ји ко­ја се ба­ви це­ном пше­ни­це уочи Фран­цу­ске ре­во­лу­ци­је, али је пре­ко по­треб­на у исто­риј­ском при­ка­зи­ва­њу ма­сов­ног ис­тре­ бље­ња и дру­гих ма­сов­них стра­да­ња ко­је „уоби­ча­је­на исто­ри­о­ гра­фи­ја” ну­жно при­пи­то­мља­ва и „по­рав­на­ва”.14 Сва­ко од нас дру­га­чи­је са­гле­да­ва учи­нак по­је­ди­нач­ног гла­ са, а нео­че­ки­ва­ни „по­ви­ци и ша­па­ти” ко­ји нас из­но­ва и из­но­ва те­ра­ју да за­ста­не­мо пред­ста­вља­ју дру­га­чи­ји иза­зов за сва­ку осо­ Wal­ter La­qu­e­ur, „Three Wit­nes­ses: The Le­gacy of Vik­tor Klem­pe­rer, Willy Cohn and Ric­hard Koch,” „Ho­lo­ca­ust and Ge­no­ci­de Stu­di­es”, св. 10, бр. 3, 1996, стр. 266. 14 Ве­о­ма сли­чан став мо­же се на­ћи у: Tom La­qu­e­ur, „The So­und of Vo­i­ces In­to­ ning Na­mes,” „Lon­don Re­vi­ew of Bo­oks”, 1997, од стр. 3. 13

30

Увод

бу. Не­ко­ли­ко ус­пут­них ми­сли о до­бро по­зна­тим до­га­ђа­ји­ма ће мо­жда би­ти до­вољ­но, би­ло због њи­хо­ве моћ­не ре­чи­то­сти или бес­по­моћ­не не­спрет­но­сти; че­сто ће не­по­сред­ност по­ви­ка не­ког све­до­ка, би­ло да га је изу­­стио у стра­ху, оча­ја­њу или нео­сно­ва­ној на­ди, у на­ма иза­зва­ти емо­тив­ну ре­ак­ци­ју и уз­др­ма­ти на­шу прет­ ход­ну, до­бро за­шти­ће­ну пред­ста­ву о екс­трем­ним исто­риј­ским до­га­ђа­ји­ма. Вра­ти­мо се Мо­фи­је­вој фо­то­гра­фи­ји, оној зве­зди при­ши­ве­ној за ње­гов ка­пут, са ње­ним гну­сним нат­пи­сом и зна­че­њем: но­во­пе­ че­ни ле­кар је, као и сви дру­ги но­си­о­ци тог зна­ка, био пред­о­дре­ ђен да не­ста­не са ли­ца зе­мље. Ка­да пој­ми­мо пред­ска­за­ње ко­је та фо­то­гра­фи­ја но­си, об­уз­ и­ма нас не­ве­ри­ца. Та не­ве­ри­ца је ква­зиин­стинк­тив­на ре­ак­ци­ја ко­ја се ја­вља пре не­го што зна­ње стиг­не да је угу­ши. „Не­ве­ри­ца” ов­де зна­чи не­што што се ја­вља из ду­би­не на­шег не­по­сред­ног до­жи­вља­ја све­та, из пер­цеп­ци­је оно­га што је обич­но и што је „не­ве­ро­ват­но”. Циљ исто­риј­ског зна­ња је да ума­ њи не­ве­ри­цу, да је раз­ве­је сво­јим об­ја­шње­њи­ма. У овој књи­зи же­лим да по­ну­дим об­у х­ ват­ну исто­риј­ску сту­ди­ју о ис­тре­бље­њу европ­ских Је­вре­ја, а да при то­ме не от­кло­ним ни­ти убла­жим онај пр­ви осе­ћај не­ве­ри­це.

31