34202 MONAH ZLATNOG VEKA

О, знаш ли земљу е лимун бехари, о амним лишћем наранџа се жари… Гете, из Вилхелма Мајсера Дуо ћеш бескућник бии, и морима шараи бразе… Вергилије, Енејиа (Треће евање) Заснијежи ли, и се из куће искрааш. Куа луаш? Ша о значи и? Крсто Ивановић, каноник Цркве Св. Марка у Венецији, 17. век, Поезија из авнина

P

о­сле го­то­во це­ле де­це­ни­је бли­ста­вог беч­ког ис­ку­ства и не­ле­пе ви­да­ков­ске ме­ђу­и­гре, До­си­теј Об­ра­до­вић от­по­чи­ње – са­да већ као кон­цен­трич­ни круг – још је­дан свој пут по Ме­ди­те­ра­ну. Ни овај део ње­го­вог ис­пу­ња­ва­ња жи­вот­ ног сми­сла не мо­же се у пот­пу­но­сти раз­у­ме­ти без по­зна­ва­ња све­та и при­ли­ка у ко­ји­ма је он ши­рио круг иде­ја и осе­ћај­ност соп­стве­не ори­јен­та­ци­је. Био је то на­ста­вак тра­га­ња за из­во­ри­ма ду­хов­не зре­ло­сти. До­си­теј се као за­ча­ра­ни ал­пи­нист пео увек на исту пла­ни­ну, са­мо с раз­ли­чи­тих стра­на – ста­ за­ма ра­зно­ли­ке стр­ме­ни­то­сти. Слу­чај­но се вра­тио на ко­рак ка ју­гу и ваљ­да ће и сам се­бе из­не­на­ди­ти кад му се, суд­бин­ски или сти­ца­јем окол­но­сти (ко ће зна­ти раз­ли­ку), отво­ре пу­те­ви да уско­ро за­пло­ви Ја­дра­ном и да­ље, за­ку­ча­ стим пу­тевима ка Ори­јен­ту. Све се до­го­ди­ло ча­ро­ли­јом спон­та­но­сти; на­из­ глед, као по не­ком до­бро­ћуд­ном хи­ру суд­би­не. Али, ни са­да му зве­зде ни­су ста­ја­ле ло­ши­је не­го пр­ви пут, на хо­пов­ској ста­зи. Ње­гов жи­вот те­че у кон­ти­ну­и­те­ту, без пре­ве­ли­ких ло­мо­ва; као (не баш по­лет­на) хро­ни­ка от­кри­ва­ња. Aли, ускла­ђен је с вла­сти­том при­ро­дом: ни­је га окр­зну­ла пе­си­ми­стич­ка ви­зи­ја ху­ма­ни­те­та. Kao при­вр­же­ник кла­сич­не ја­сно­ ће и гра­ђан­ске ло­ги­ке, он ни­је мо­гао би­ти ме­се­чар не­ког су­ви­шног сна. Не­по­ сре­дан по­вод за од­ла­зак из ду­нав­ског про­сто­ра ни­је ни на­о­ко не­зна­тан – не мо­же се за­не­ма­ри­ти ње­го­ва стал­на по­тре­ба за си­гур­ни­јим и ис­пла­ти­ви­јим по­слом. У ли­те­ра­ту­ри ко­ју је че­сто кон­сул­то­вао сто­ји за­пи­са­но: „Ако не­ко не­ће да ра­ди, да и не је­де”.177 Ипак, да му је са­мо не­што ма­ње не­спо­кој­ста­ва и не­ла­го­да од оних ко­је је до­жи­вео у две про­те­кле го­ди­не. У ства­ри, сва­ком До­си­те­је­вом пу­то­ва­њу прет­хо­де број­ни до­лич­ни по­во­ди; он је „хра­брост, ра­зум, ин­ту­и­ци­ја”178, ни­ка­ко транс с огром­ним обр­ти­ма. То је Но­ви за­ве, Дру­а о­сла­ни­ца ао­со­ла Па­вла Со­лу­ња­ни­ма. Ра­до­мир Кон­стан­ти­но­вић, Пу­о­ва­ње као чин кул­у­ре, „По­ли­ти­ка”, 9. април 1961.

177 178

85

Monah zlatnog veka под­ра­зу­ме­ва­ло на­по­ре и ону вр­сту ри­зи­ка ко­ји је мо­рао да раз­у­ме чи­та­ју­ћи Фе­ не­ло­но­ву ми­сао179 о сти­ца­ју окол­но­сти ко­ји ни­је му­дро уна­пред пре­зи­ра­ти! Ипак, у ве­ли­ким од­лу­ка­ма је, уз зеб­њу, и не­ис­црп­на драж та­јан­ства. По­го­ то­ву кад се из­бег­не ћор­со­как из­ме­ђу иде­а­ла и ствар­но­сти. Ако До­си­теј на­у­ми да оде не­где, он ће на­про­сто оти­ћи! „Одох, сам не знам ка­ко”!180 – ту­ма­чио је он ка­сни­је по­че­так свог из­не­над­ног (да­кле не­план­ског) опре­де­ље­ња, с не­из­бе­ жним еле­мен­ти­ма аван­ту­ре за ко­ју се ни­је спре­мао! Та­ко по дру­ги пут сти­же у Трст, у пра­сак бо­ја по­далп­ског Ме­ди­те­ра­на. Пр­во за­др­жа­ва­ње 1771, онај про­ла­зак из Дал­ма­ци­је пре­ма Бе­чу, не ра­чу­на се баш. Док се у ди­ли­жан­си – у ко­јој се ме­сто пла­ћа­ло шест злат­них це­ки­на – труц­као пра­шњи­вим уским пу­тем па­ди­на­ма Ју­лиј­ских Ал­па по­сма­трао је од­сев кри­ста­ла лед­ни­ка. У ства­ри, то је оп­ти­ка на тра­си пу­та ко­ји је ве­ко­ви­ма спа­јао Бал­тик и Сре­ до­зе­мље. Ко­чи­ја је за­ста­ја­ла пред крч­ма­ма ко­је у плaнин­ским кра­је­ви­ма има­ју дво­ стру­ку функ­ци­ју. Осим што се пут­ни­ци од­мо­ре и осве­же, у њи­ма се с вре­ме­ на на вре­ме, као му­ве на ме­ду, оку­пља гор­штач­ка че­љад од Беч­ке шу­ме до По­стој­не. Зло и на­о­па­ко – ту их лак­ше по­хва­та ку­и­вој­ска, по­те­ра за вој­ну ре­гру­та­ци­ју. По­ли­ци­ја, до­ду­ше, по­не­кад за­др­жа­ва пут­ни­ке да оста­ну где су, у не­кој од тих ме­ха­на, док се не оте­ра­ју друм­ски раз­бој­ни­ци. И то­га је би­ло у срећ­ном ве­ку – у зе­мљи ка­ква је би­ла Аустри­ја, чи­ја се уре­ђе­ност че­сто хи­пер­ бо­ли­ше. Ни­су се мо­гле из­бе­ћи, ка­ко би ре­као До­си­теј, ни „шу­ме за­блу­жде­ни­ ја и пре­ва­ра”.181 Ко­нач­но, по­сле из­би­ја­ња на Крас и на­кон Опи­ћи­на, по­ја­вљу­је се сре­бр­на пло­ча мо­ра – сли­ка та­ко дра­га До­си­те­ју пут­ни­ку. Већ је са­мо она до­вољ­на да се за трен осе­ти „ма­ле­ност че­ло­ве­че­ског ве­ли­че­ства ов­де на зе­мљи”182. Још ма­ло и по­чи­ње спу­шта­ње сер­пен­ти­на­ма са се­ве­ра, с уз­гред­ним по­гле­ дом на па­сто­ра­лу ви­но­гра­да, на рас­ко­шан зе­ле­ни ам­фи­те­а­тар и Бан­ске хри­ди, као и на та­ла­са­сти про­стор са ма­лим по­лу­о­стр­вом. На ње­му је ста­ри део тр­ шћан­ског гра­да, уз Ка­нал гран­де, тач­ни­је уз Вр­дел­ски по­ток. Са­мо ма­ло да­ље је хри­ди­на­сто острв­це Ћук, ко­је су Ита­ли­ја­ни по сво­ме зва­ли Zuc­co. Још ни­је би­ло „по­тре­бе” за лу­дом град­њом, де­ху­ма­ни­за­ци­јом про­сто­ра. Ка­сни­је ће не­ста­ти не­ких еле­ме­на­та пеј­за­жа с про­јек­том про­стра­ни­је, ду­бље Ви­ди по­гла­вље Пред јакобинску олују (је­сен и о­че­ак зи­ме 1784). До­си­теј, Де­ла, 75 а. Ина­че, До­си­теј се тим по­во­дом на­ша­лио на свој ра­чун у пи­сму епи­ско­пу Јо­си­фу Ша­ка­бен­ти: „Ето, го­спо­ди­не ми­ло­сти­ви, тај­ни узрок мо­је­га пре­о­кру­жно­о­кол­на­го пу­то­ва­ња и оби­ла­же­ња…” (ви­ди 528 б). 181 Исо, 269 б. 182 Исо, 307 а. 179 180

86

Други пут на Медитерану

лу­ке, за при­хват ве­ћих бро­до­ва, ко­ји по­чи­њу да при­сти­жу чак из обе Аме­ри­ ке, и из Ки­не. Но­вац за то је – да се зна – да­ла Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја. Сло­вен­ци и оста­ли Сло­ве­ни из­го­ва­ра­ју име гра­да твр­до − Трст. За Ита­ли­ја­ не Фур­ла­не, то је Tri­e­ste, a Ter­ge­ste за уче­ни­је љу­де ко­ји су зна­ли ла­тин­ски. То ни­је је­ди­ни из­раз ко­ме­ша­ња ко­је пут­ник од­мах уочи у на­се­љу при­лич­но ко­смо­по­литскoг ка­рак­те­ра. Ма­да, Лом­бар­ђа­ни су Трст, та­да а и ка­сни­је, сум­ њи­ча­во под­во­ди­ли под спе­ци­фич­ну, углав­ном по­дру­гљи­ву од­ред­ни­цу „Се­вер­ ни На­пуљ”. Да­ка­ко, она је убла­же­на за до­ста сте­пе­ни ин­со­ла­ци­је и ете­рич­ни­ју ме­ди­те­ран­ску фло­ру ка­ква је на ју­гу, ука­зу­ју­ћи на си­ро­ма­штво, ко­је чак и „нај­му­дри­је ри­бе те­ра на уди­цу” (Ге­те). Трст је та­да ипак био град са још до­ста тра­го­ва Рим­ског цар­ства и сред­њег ве­ка, али и са до­ста ба­ро­ка у ар­хи­тек­ту­ри, ко­ја је обе­ле­жа­ва­ла то до­ба. Вре­ме се До­си­те­ју по­тре­фи­ло ле­по – то­пло ми­хољ­ско ле­то, кад све ми­ри­ ше на вре­ње тек об­ра­ног гро­жђа. У бли­зи­ни гра­да бле­ште сре­брна­сте ку­пе со­ли, спрем­не за тран­спорт, ко­је је че­ка­ла Mitteleuropа и да­ље, ју­жни де­ло­ви Ру­си­је. Тр­шћа­ни се нај­ла­год­ни­је осе­ћа­ју на ули­ци – као да им је то ба­шти­на! Сву­ да гру­пи­це ба­чва­стих же­на ко­је тем­пе­ра­мент­но пре­тре­са­ју жи­ве и мр­тве. За­ о­би­ла­зе их чак и пле­ћа­ти мор­на­ри, ина­че би их је­зи­чи­не тих си­њо­ра, али и соп­стве­на пр­га­вост, за­час од­ву­кли у Via Ti­gor, у за­твор. Бр­зо ће на­и­ћи ме­се­ци у ко­ји­ма ца­ру­ју ки­ше и ве­три­не, о че­му ће До­си­теј не­што ка­сни­је, тра­же­ћи нај­по­год­ни­ју ме­та­фо­ру за ра­зор­не екс­тре­ме људ­ског рас­по­ло­же­ња („Мр­зост. Про­ти­во­стра­сти­је. Не­го­до­ва­ни­је…”) за­пи­са­ти ка­ко су уда­ри гне­ва у чо­ве­ку „као бу­ра у Три­е­сту”.183 Тих ме­се­ци при­мор­ци се, зна он, др­же ку­ћа, че­ка­ју­ћи да уда­ри оштрог се­ве­ ро­и­сточ­ња­ка пре­ста­ну. Бо­је се да иза­ђу на ули­цу јер би их не­ки од „ре­фу­ла”184 за­не­ли, а мо­жда и по­ме­ли пре­ма мор­ском ка­на­лу ко­ји за­ла­зи до цен­тра гра­ да.185 Ина­че, још под Ве­ле­би­том и Ди­на­ром, по­себ­но у су­е­ном Плав­ну, До­си­ теј је осе­тио оштре бри­до­ве бу­ре – то не­ми­ло­ср­ђе при­ро­де се не за­бо­ра­вља! Ви­ди­мо До­си­те­ја ка­ко сти­же на осша­ци­ју; ис­кр­ца­ва се са сво­јим књи­ га­ма. За­тим се, мо­на­шки опре­зно, рас­пи­ту­је где је ку­ћа у ко­јој га, по до­го­во­ру, че­ка­ју. Има вр­ло по­сло­ван раз­го­вор с тр­шћан­ским углед­ни­ци­ма и ер­ов­ци­ ма, од ко­јих том при­ли­ком по­себ­но по­ми­ње са­мо гро­фов­ску фа­ми­ли­ју ко­јој је ов­де ро­до­на­чел­ник био Јо­ван Вој­но­вић.186 185 186 183 184

Исо, 391 а. Ре­фул, тал. re­fo­lo; у жар­го­ну сло­вен­ских при­мо­ра­ца на­гли удар ве­тра. До­си­теј, Еи­ка, 391 а. Осим њих, од Ср­ба су у то вре­ме у Тр­сту би­ле и по­ро­ди­це Те­о­до­ро­ви­ћа, Ри­зни­ћа, Кур­то­ви­ ћа, Ми­ле­ти­ћа.

87

Monah zlatnog veka

Трст, гравира из 17. века

По­но­во је у не­за­бо­рав­ној ат­мос­фе­ри пре­те­жно ле­ван­тин­ског луч­ког гра­ да, ко­ји је та­да имао око 20.000 жи­те­ља. Чу­је се ка­ко од­зва­ња по­ли­фо­ни­ја је­зи­ка, али ипак пре­о­вла­ђу­је ита­ли­јан­ски, уз сло­ве­нач­ки и не­мач­ки. Про­би­ја се по­ред је­дре­ња­ка ра­зних ве­ли­чи­на и ти­по­ва, по­ред дењ­ко­ва ро­бе и мор­на­ ра ко­ји ко­нач­но мо­гу не­ште­ди­ми­це да тро­ше сво­је вре­ме, и нов­це, на то­ли­ко жу­ђе­ном коп­ну. − Pre­go, Palazzо con­te Vo­i­no­vich? – по­но­во пи­та До­си­теј. У очи­ма љу­ди ко­је су­сре­ће те­шко да се мо­гла на­зре­ти не­ка искри­ца по­ве­ сти Тр­ста, ње­го­вог на­сле­ђа, уз­ле­та и па­до­ва. Тек рет­ки по­све­ће­ни има­ли су при­ли­ке да за­ви­ре у ста­ре за­пи­се о пр­вом на­се­љу на ме­сту та­да­шњег гра­да. Бе­ше ли то не­ка­кав рим­ски вој­ни ло­гор, утвр­ђе­ње за од­бра­ну од на­ср­тљи­вих ди­вљих илир­ских или сло­вен­ских пле­ме­на? Ето, ваљ­да, глав­не на­ме­не тог и не­ко­ли­ко на­ред­них утвр­ђе­ња – пре све­га за од­бра­ну с коп­на. Али, у тр­шћан­ском кра­ју, те пре­те­ће зи­ди­не ипак ни­су спре­чи­ле на­се­ља­ва­ ње пла­во­ко­сих сло­вен­ских вар­ва­ра: бо­ље је при­хва­ти­ти их, ма­кар и као не­у­ год­ну чи­ње­ни­цу, и при­ве­сти по­то­њем ре­ду, pro fu­tu­ro… Зло би би­ло има­ти их стал­но за не­при­ја­те­ље! Ко­нач­но, тр­шћан­ски Ита­ли­ја­ни су и та­да по­вре­ме­но

88

Други пут на Медитерану

мо­ра­ли да при­ста­ну на му­дрост ком­про­ми­са: љу­ди су ти ко­ји ће се се сре­сти, а не пла­ни­не187. За­то је свим на­ред­ним град­ња­ма и до­град­ња­ма тр­шћан­ског фо­ра сми­сао био у дру­гој ну­жно­сти. Те флан­ке и ре­ду­ти, по­себ­но ку­ле ко­је су нај­ду­же оп­ ста­ле, би­ли су ду­го са свим сво­јим ро­во­ви­ма, ре­ве­ли­ни­ма, ка­по­ни­ри­ма, ба­сти­ о­ни­ма, то­пар­ни­ца­ма, тра­вер­за­ма, ли­не­та­ма, пра­ва ин­те­гра­ци­ја вој­ног гра­ди­ тељ­ства, усме­ре­ног у овом слу­ча­ју и на од­бра­ну од ка­квог из­не­на­ђе­ња с мо­ра! А упра­во због то­га – ов­де би од по­мо­ћи би­ли знал­ци исто­ри­је по­мор­ства − твр­ђа­ва се ни­је на­шла у пре­ве­ли­кој (или од­суд­ној) де­фан­зив­ној уло­зи. На ње­ ној нај­ви­шој ку­ли је хаб­збур­шка за­ста­ва би­ла већ ду­го, не­ко­ли­ко ве­ко­ва, а у До­си­те­је­во вре­ме још ни­је гу­би­ла на зна­ча­ју! Ви­јо­ре­ње ће се на­ста­ви­ти без стра­сти, али и без хи­по­кри­зи­је – та­ква су би­ла пред­на­ци­о­нал­на вре­ме­на. Грб беч­ке ди­на­сти­је укле­сан је ов­де кра­јем 14. ве­ка и ота­да је по­ли­тич­ки и при­вред­ни (ма­да не увек и вој­ни) жи­вот гра­да и лу­ке нај­те­шње био ве­зан за над­ре­ђе­но сред­њо­е­вроп­ско за­ле­ђе! Трст као би­скуп­ски град као да ду­го ни­је ни по­ку­ша­вао у стра­ху од па­кла да се при­се­ти ва­ле­ра ан­тич­ких бо­ја. И ре­не­сан­са га тек овлаш до­ти­че… Кад је ко­нач­но сте­као ста­тус сло­бод­ног гра­ да, опет је њи­ме без има­ло иро­ни­је упра­вљао гу­вер­нер по­ста­вљен од ће­са­ра, де­кре­том. Ко­ли­ко год су се аустриј­ски гро­фо­ви де­це­ни­ја­ма тру­ди­ли да ова­мо усме­ре ба­рем део тр­го­ви­не, ни­су мо­гли ни да осен­че, а ка­мо­ли да угро­зе пре­стиж обли­жње Ве­не­ци­је. Ако су век ка­сни­је, пре­ма не­ким до­ку­мен­ти­ма из мле­тач­ ких ар­хи­ва, са­мо тр­го­вач­ки бро­до­ви до­но­си­ли Се­ре­ни­си­ми пет ми­ли­о­на ду­ка­ та го­ди­шње, Тр­шћа­ни су мо­ра­ли да се за­до­во­ље тек де­се­тим де­лом те злат­не го­ми­ле, и то са­мо у род­ни­јим го­ди­на­ма. По­го­то­ву што се и су­сед­на Ри­је­ка по­вре­ме­но на­ме­та­ла, по­ку­ша­ва­ју­ћи да нач­не кон­ку­рен­ци­ју. Ипак, хаб­збур­шки Трст је сме­тао Ве­не­ци­ји, без об­зи­ра на по­твр­ђе­ну без­об­ зир­ност ње­ног сна­жног ме­ха­ни­зма тр­го­вач­ког мо­но­по­ла. Мле­ча­ни не­ко­ли­ко пу­та на­па­да­ју и пу­сто­ше око­ли­ну Тр­ста; јед­ном кр­во­лоч­но на­ср­ћу и за­у­зи­ма­ ју град, успе­ва­ју­ћи да га др­же го­ди­ну да­на. Та­ко је, по­ву­ци-по­тег­ни, би­ва­ло и ка­сни­је – из стал­них су­ко­ба два гра­да оба су из­ла­зи­ла с озбиљ­ни­јим ожиљ­ ци­ма и кон­ту­зи­ја­ма, али Беч ће че­ка­ти и до­че­ка­ти исто­риј­ски тре­ну­так да то на­пла­ти. Тр­шћан­ски тр­го­вач­ки про­мет стал­но је био у за­сен­ку Ве­не­ци­је, да­кле у па­ си­ви. Мле­тач­ки прам­ци су стал­но усме­ре­ни ка Ори­јен­ту и по­тра­зи за про­фи­ том, баш ка­ко је по­ми­ња­но у фран­ци­скан­ским ми­са­ма у ста­рим цр­ква­ма без ка­ри­ја­ти­да: Me­men­to, ho­mo…, гле­дај од че­га жи­виш! Трст ба­рем, под цар­ским су­ве­ре­ни­те­том и због бли­зи­не Бе­ча и Па­но­на, ни­је био гла­дан то­ком ду­жих У ори­ги­на­лу: Si scon­tra­no gli uomi­ni e non le mon­tag­ne.

187

89

Monah zlatnog veka раз­до­бља, што га је ипак из­два­ја­ло из дра­ме оп­стан­ка, ко­ја стал­но по­тре­са огро­ман део ме­ди­те­ран­ских гра­до­ва слич­не ве­ли­чи­не. И та­да су ка­пље ми­ло­ ср­ђа би­ле рет­ке, на свим ме­ри­ди­ја­ни­ма. Тек то­ком До­си­те­је­вих го­ди­на, кад је на­гло ожи­ве­ла по­ли­ти­ка аустриј­ског мер­кан­ти­ли­зма188 – по­себ­но от­кад је Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја по­че­ла па­жљи­ви­је да пра­ти раз­вој сво­јих „на­след­них зе­ма­ ља” – Тр­сту је по­че­ло на­гло да сви­ће. Про­гла­ше­на је сло­бод­на пло­вид­ба на Ја­дра­ну, а ка­сни­је је Ца­ре­вин­ско ве­ће по­др­жа­ло и је­дан ца­ри­чин едикт о по­ мор­ско-тр­го­вач­кој пло­вид­би! Као да је Аустри­ја за трен по­че­ла да пре­ва­зи­ла­зи стра­те­ги­ју сред­њо­е­вроп­ ског оча­ра­ва­ња ле­пим пла­вим Ду­на­вом, као пре­чим пу­тем ка Ази­ји. Од­јед­ ном се учи­ни­ло – скре­ну­ла је, као и дру­ги, ка мо­ру. У град су, ко­ју де­це­ни­ју ра­ни­је, исто­вре­ме­но сти­гли пра­во­слав­ни Ср­би и Гр­ци. Пред­о­се­ћа­ли су да је ов­де мо­гућ про­спе­ри­тет! По­че­ли су да скла­ња­ју бро­до­ве под за­шти­ту моћ­ног тр­шћан­ског лу­ко­бра­на с име­ном јед­не све­ти­це и та­ко се већ ско­ро три де­це­ни­је оку­пља­ла у ње­му ма­ла али при­лич­но је­дин­ стве­на, па и ре­ла­тив­но сна­жна срп­ска за­јед­ни­ца. Би­ли су то углав­ном тр­гов­ ци и бро­до­вла­сни­ци, ко­ји ни­су за­бо­ра­ви­ли сво­је по­ре­кло – из Са­ра­је­ва, Бо­ке ко­тор­ске, Ду­бров­ни­ка, Мо­ста­ра…189 Нај­че­шће су се по­слов­но опро­ба­ли (и до­ка­зи­ва­ли!) у Ве­не­ци­ји, али у њој им је би­ва­ло све те­скоб­ни­је. Тр­го­вач­ки пу­те­ви по­о­дав­но за­о­би­ла­зе Се­ре­ни­си­му за ра­чун Ли­вор­на и Ђе­но­ве, о че­му ће­мо не­што ка­сни­је. Трст на­пре­ду­је, али не­до­вољ­но бр­зо. Осе­ћа се да не­до­ста­је за­клон и осло­ нац на ам­би­ци­о­зни­ју аустриј­ску рат­ну мор­на­ри­цу – да се ба­рем пру­жи за­ шти­та вла­сти­тој тр­го­вач­кој фло­ти! Ипак, ве­ћих рат­них ла­ђа још ни­је би­ло у озбиљ­ни­јим цар­ским пла­но­ви­ма! Хаб­збур­зи као да још не­ма­ју осе­ћа­ја (ни ин­те­ре­со­ва­ња) за вла­сти­ту по­зи­ци­ју у ло­ву на пре­ко­мор­ске по­се­де као Пор­ ту­гал­ци или Хо­лан­ђа­ни, о Бри­тан­ци­ма, Фран­цу­зи­ма и Шпан­ци­ма да се и не го­во­ри. У Бе­чу не­ма­ју слу­ха за пре­по­зна­ва­ње си­рен­ског зо­ва оке­а­на, а кад то учи­не би­ће већ ка­сно за пра­ве екс­пе­ди­ци­је и уче­шће у подели ко­ло­ни­ја. Цар­ство ду­го ни­је схва­та­ло ни по­тре­бу да за­шти­ти сво­је тр­гов­це на мо­ру од гу­са­ра. Исти­на, пр­вих де­це­ни­ја то­га ве­ка по­че­ла је град­ња два ли­ниј­ска бро­да, а до­ста ка­сни­је по­ста­вље­ни су и прав­ни и ор­га­ни­за­циј­ски те­ме­љи те фло­те. На­зи­ра­ло се чак и ства­ра­ње Тр­шћан­ске мор­на­ри­це, за ко­ју је тре­ба­ло Си­стем у при­вред­ној по­ли­ти­ци и смер у еко­ном­ској те­о­ри­ји, при­ме­њи­ван од 15. до 19. ве­ка. Сма­тра се да је пр­ви та­лас ја­чег до­се­ља­ва­ња у Трст по­чео 1736, кад су свој стал­ни бо­ра­вак у гра­ду при­ја­ви­ли Ла­зар Љу­би­бра­тић, Ви­кен­ти­је Трип­ко­вић, Па­вле Пе­тро­вић, Јо­ван Ђур­ђев Мо­ро, кон­те Јо­ван Вој­но­вић – сви с по­ро­ди­ца­ма. Сво­је бро­до­ве су у тр­шћан­ској лу­ци нај­ че­шће за­др­жа­ва­ли бо­кељ­ски ка­пе­та­ни Гри­го­ри­је Ан­дри­ја­ше­вић, Ма­теј Ан­дрић, Ан­то­ни­је Ан­дри­је­вић, Мар­ко Бе­чић, Га­ври­ло Би­је­лић, Пе­тар То­ма­ше­вић, Сте­ван Трип­ко­вић. С вре­ ме­ном је број Ср­ба ра­стао, али их ни­ка­да ни­је би­ло ви­ше од 450.

188 189

90

Други пут на Медитерану

из­гра­ди­ти још два­де­се­так бро­до­ва у Хо­лан­ди­ји, али све те пла­но­ве оме­ла је но­ва опа­сност од Ту­ра­ка. Кад год су ал­жир­ски пи­ра­ти за­пре­ти­ли да за­тво­ре при­ла­зе Ле­ван­ту, Беч је – да би за­шти­тио тр­го­вач­ку фло­ту под вла­сти­том за­ ста­вом – мо­рао да мо­ли при­ја­тељ­ске др­жа­ве, на при­мер То­ска­ну или Ђе­но­ву, да ан­га­жу­ју сво­је рат­не бро­до­ве! Ина­че, че­сто су се и са­ми тр­шћан­ски тр­гов­ци − да одр­же по­сло­ве и са­чу­ ва­ју ко­жу – удру­же­но опре­ма­ли, на­о­ру­жа­ва­ју­ћи по не­ко­ли­ко бро­до­ва, а за­ тим кр­ста­ри­ли по Ја­дра­ну, као и да­ље по Сре­до­зе­мљу. Го­ни­ли су пи­ра­те, али не­рет­ко се и са­ми по­на­ша­ли као нај­го­ри раз­бој­ни­ци, чим би на­и­шли на лак плен. На мо­ру је то че­ста по­ја­ва – до­са­ди пре­ду­го ода­ва­ње вр­ли­ни, а ве­ли­ки труд око су­зби­ја­ња кри­ми­на­ла про­мет­не се у раз­лог да се, на исти на­чин, по­ тра­жи на­гра­да у по­ро­ку. Ера­змо Ро­тер­дам­ски, ко­га је До­си­теј ра­до чи­тао, ве­ро­вао је да по­бо­жност ни­је баш не­ки услов за бо­га­ће­ње, на­про­тив. Ме­ђу на­шим љу­ди­ма у Тр­сту (ко­ ји су сје­ди­ња­ва­ли гор­штач­ку си­ро­вост и на бр­зи­ну усво­је­ну ла­тин­ску лу­ка­ вост) то се и без ре­ту­ша ве­о­ма до­бро ви­де­ло. Уз то, они су из­бе­га­ва­ли све што би осен­чи­ло сјај нај­ве­ће му­дро­сти у тр­го­вач­ком и бро­дар­ском за­на­ту – да се уз Бож­ју по­моћ оства­ри нај­бо­ља ком­би­на­ци­ја за ћар! Ви­де­ли смо, уче­ста­ле су го­ди­не кад је сти­ца­ње бла­га под за­ста­ва­ма Св. Мар­ка и Св. Вла­ха би­ва­ло све на­пор­ни­је и мр­ша­ви­је; ста­ра сла­ва је из обе ре­пу­бли­ке бр­зо от­хо­ди­ла. За­то дру­ги је­дан све­тац, Св. Спи­ри­дон, убр­за­ но до­би­ја на зна­ча­ју. Кад су у Тр­сту по­сле Је­вре­ја и Јер­ме­на по­че­ли да се на­ се­ља­ва­ју и Кор­фи­о­ти и уоп­ште Јо­ња­ни, као и њи­хо­ви зе­мља­ци при­вре­ме­но на­се­ље­ни у Мле­ци­ма… про­це­нив­ши да су ти сме­ли, хи­три љу­ди, до­стој­ни кре­ан­це 190 због ве­шти­не у сти­ца­њу бла­га и да их за­то тре­ба при­хва­ти­ти а ни­ка­ко од­би­ја­ти, Ма­ри­ја Те­ре­зи­ја је, пре­ма По­ве­љи о при­ви­ле­ги­ја­ма,191 по­ло­ ви­ном 18. ве­ка по­да­ри­ла па­тент Грч­ко-илир­ској цр­кве­ној оп­шти­ни да мо­же да по­диг­не пра­во­слав­ни храм о свом тро­шку; и још је да­ла оби­лат нов­ча­ни при­лог! Из­град­ња цр­кве бр­зо је окон­ча­на. Ни­че та­ко пре­ле­по зда­ње од бе­ лог мер­ме­ра, с пла­вим ку­по­ла­ма, до­ми­ни­ра­ју­ћи про­сто­ром око Ка­на­ла гран­ де. По­све­ће­но је Св. Спи­ри­до­ну, па­тро­ну Кр­фа, Кор­ки­ре се­еф­не. До­шља­ци, ни по то­ме, ни­су осе­ти­ли да су су­ви­шни у гра­ду. Али, ни­ка­ко ни­су би­ли и рав­но­прав­ни – „Гр­ци­ма ис­точ­не цр­кве”, ка­ко сто­ји у по­ве­љи, би­ле су, на при­мер, за­бра­ње­не све­ча­ни­је са­хра­не, а ли­ти­је су мо­гли да об­но­се са­мо у цр­кве­ној пор­ти. Ако се ко­ји пра­во­слав­ни оже­ни ка­тол­ ки­њом, „сва де­ца ко­ја се ро­де у та­ко сме­ша­ном бра­ку има­ју оста­ти у Рим­ској цр­кви”!192 Ита­ли­јан­ски из­раз; До­си­теј га ту­ма­чи као при­зна­ње, ве­ли­ко по­што­ва­ње. До­ку­мент је пот­пи­сан 20. фе­бру­а­ра 1751. 192 Ци­ти­ра­но по Гр­би­ћу, н. ., 119. 190 191

91

Monah zlatnog veka

Православни храм Св. Спиридона у Трсту

И ко­нач­но, ако би гр­ко­и­сточ­ња­ци има­ли по­тре­бу да одр­же ка­кву скуп­шти­ ну за уре­ђе­ње оп­штин­ских и вер­ских по­сло­ва, рас­пра­ву би мо­гли да одр­же са­мо пред цар­ским гу­вер­не­ром! До­ду­ше, да­то им је пра­во да са­ми би­ра­ју све­ ште­ни­ке. Иза­бра­ни и од ца­ри­це по­твр­ђе­ни па­рох но­во­и­згра­ђе­не цр­кве био је Да­ма­ скин Оме­ро, Грк ко­га је цр­но­гор­ски вла­ди­ка Ва­си­ли­је Пе­тро­вић про­из­вео у ар­хи­ман­дри­та. Али, су­де­ћи по ста­рим спи­си­ма, упра­во од ње­га је и по­те­кла кли­ца ра­спри ме­ђу пра­во­слав­ци­ма: Оме­ро на­го­во­ри Гр­ке да цр­кву про­гла­се са­мо сво­јом јер се Ср­би ниг­де не по­ми­њу у цар­ском до­ку­мен­ту! „Ни­је под­но­ сио да се у Св. Спи­ри­до­ну и срп­ски слу­жи” (М. Гр­бић193). Јед­но­вер­ни Ср­би и Гр­ци су се жу­стро (али и усрд­но), као и у Бе­чу, по­че­ли пре­го­ни­ти око те бо­го­мо­ље, при че­му је до­ла­зи­ло и до те­жих ре­чи, па и Бо­гу не баш при­јат­них ре­чи. Мо­жда би се сва­ђа­ње и ту­жа­ка­ње пре­тво­ри­ло и у не­што го­ре да јед­но вре­ме ни­је пре­ваг­ну­ла ин­тер­вен­ци­ја вла­ди­ке Да­ни­ла Јак­ Исо, 120.

193

92

Други пут на Медитерану

ши­ћа и кар­ло­вач­ког ми­тро­по­ли­та Па­вла Не­на­до­ви­ћа, па су и Ср­би до­би­ли пра­во да по­ста­вља­ју свог све­ште­ни­ка. Ипак, за­ва­да је, раз­ли­чи­тим по­во­ди­ма, ме­ђу јед­но­вер­ни­ма по­тра­ја­ла, та­ ко да је у вре­ме До­си­те­је­вог бо­рав­ка у Тр­сту, чи­ни се, до­сти­гла вр­ху­нац.194 По­сре­ћи­ло се, ре­кло би се, обе­ма стра­на­ма што су Ср­би за па­ро­ха ода­бра­ли Ха­ра­лам­пи­ја Ма­му­лу, ко­ји се по­ка­зао као из­у­зе­тан лик. И уско­ро ве­ли­ки До­ си­те­јев при­ја­тељ. До­си­теј је у Тр­сту на­шао фа­ми­ли­ју Вој­но­ви­ћа – ста­ри­ном од срп­ских пле­ ми­ћа из не­ма­њић­ких вре­ме­на. Био је у при­ли­ци да слу­ша о њој још док је био у Цр­ној Го­ри, а и ка­сни­је, на Кр­фу и у Смир­ни. За не­ке епи­зо­де о њи­хо­вим пре­ци­ма мо­гао је да са­зна и ов­де. Ста­ра по­ро­ди­ца с ти­ту­лом кне­же­ва от Ужи­ца, скло­ни­ла се од Ту­ра­ка у Хер­ це­го­ви­ну, од­мах по­што је Ве­не­ци­ја кра­јем 17. ве­ка за­по­се­ла и те кра­је­ве. Мле­ ци су при­зна­ли плем­ство Ми­ло­шу и Во­ји­ну Вој­но­ви­ћу, али рат­не за­слу­ге се крат­ко пам­те, а Вој­но­ви­ћи се до­се­ља­ва­њем у при­гор­је Ор­је­на су­о­ча­ва­ју с но­ вим, још оштри­јим со­ци­јал­ним и екс­трем­ним би­о­ло­шким кри­те­ри­ју­ми­ма: од че­га да се жи­ви ако не од ра­та? Као и од мо­ра чи­је се огром­но про­стран­ство мно­жи са кат­кад ко­ло­сал­ним при­ли­ка­ма за ћар… Пу­чи­на ма­ми, а сви сме­ли и под­у­зет­ни са­мо тре­ба да се до­ка­жу. Ни­шта јед­но­став­ни­је. Пр­ви се у по­мор­ским хро­ни­ка­ма по­ми­ње Алек­сан­дар Вој­но­вић као арун,195 па­трон бро­да „Св. Ни­ко­ла”. Ње­гов син Ми­тар ис­та­као се у бор­би про­тив пи­ра­та и ука­зом Ма­ри­је Те­ре­зи­је био од­ли­ко­ван злат­ном ме­да­љом за хра­брост. Та­ко је ме­ђу њи­ма, се­лек­ци­јом у су­ро­вим усло­ви­ма су­пар­ни­штва ко­је не тр­пи ми­лост, на­ста­ло не­ко­ли­ко ге­не­ра­ци­ја сме­лих ка­пе­та­на, ве­штих по­мо­ра­ ца и тр­го­ва­ца. Не­ки су се опре­де­ли­ли за слу­жбу у Ру­си­ји. Дру­ги Вој­но­ви­ћи су сти­гли у се­вер­не ита­ли­јан­ске гра­до­ве, тре­ћи оста­ли у Ду­бров­ни­ку.196 Али и тр­шћан­ски Вој­но­ви­ћи су, ко­ли­ко год би­ли за­слу­жни и по­зна­ти, де­ли­ли суд­би­ ну до­се­ље­ни­ка, да­кле не­у­те­ме­ље­них, за „ди­фе­рен­цу” од cit­ta­di­na, тр­шћан­ских Тек 1782, две го­ди­не по До­си­те­је­вом од­ла­ску из Тр­ста, здра­во­ра­зум­ско тр­го­вач­ко про­су­ђи­ ва­ње је над­вла­да­ло, па су тр­шћан­ски Гр­ци до­би­ли до­зво­лу да са­гра­де но­ву цр­кву ко­ју су укра­си­ли са­ва­ли ико­на­ма пре­фи­ње­не из­ра­де; ста­ри храм Св. Спи­ри­до­на остао је Ср­би­ма. „Та­ко се свр­ши ци­ган­ска сва­ђа из­ме­ђу Ср­ба и Гр­ка, ко­ја је тра­ја­ла 34 го­ди­не” (Гр­бић, 123). 195 До­си­теј ко­ри­сти из­раз а­рун и као ме­та­фо­ру у сво­јим на­ра­во­у­че­ни­ји­ма. 196 По­след­њи Вој­но­вић ко­ји је жи­вео и умро у Бо­ки био је Ђор­ђе Вој­но­вић, је­дан од во­ђа от­по­ ра про­тив фран­цу­ске оку­па­ци­је 1806, на­чел­ник оп­шти­не Хер­цег Но­ви и на­род­ни по­сла­ник у Дал­ма­тин­ском са­бо­ру у За­дру. Ње­гов син Јо­ван имао је два по­том­ка – Ко­ста и Ђу­ру, ко­ји су би­ли кр­ште­ни у ма­на­сти­ру Са­ви­на, али их је доц­ни­је у ка­то­ли­чан­ство пре­ве­ла њи­хо­ва ба­ба, ро­дом из по­ро­ди­це Ан­ге­ли Ра­до­ва­ни. Ко­сто је имао два си­на, Ива и Лу­ја, ко­ји су по­ ста­ли по­зна­ти пи­сци и књи­жев­ни­ци (Са­ва На­ки­ће­но­вић, О хер­це­нов­ским Вој­но­ви­ћи­ма, Ду­бров­ник, 1910). 194

93

Monah zlatnog veka ста­ро­се­де­ла­ца, по­о­дав­но упи­са­них у град­ске „ли­бре”. То раз­ли­ко­ва­ње се, без об­зи­ра на пле­мић­ке ти­ту­ле и има­ња, на бро­до­ве и ку­ће у но­вој, јо­зе­фин­ској че­твр­ти, жи­ла­во одр­жа­ва­ло. Уоста­лом, век про­све­ти­тељ­ства је, сво­јим на­лич­ јем, ге­не­ри­сао и ра­сне раз­ли­ке – ди­вља­ци ван европ­ског За­па­да до­ду­ше зна­ју да го­ми­ла­ју бо­гат­ства, али и да­ље смр­де. До­си­теј је ова­мо до­пу­то­вао осла­ња­ју­ћи се на по­зив и по­ну­ду за по­сао, али и на уве­ре­ње ко­је је сте­као још у ве­не­ци­јан­ској Дал­ма­ци­ји, да су „Сер­бљи сву­ да скло­ни к на­ста­вље­ни­ју, и да су ра­ди што чу­ти и на­у­чи­ти”, Авај, сад му се ни­је по­сре­ћио по­слов­ни раз­го­вор са тр­шћан­ским Ср­би­ма, во­ђен на њи­хо­ву ини­ци­ја­ти­ву. Да­кле, сти­гао је у Трст, ја­вио им се − ту сам! У пр­ви мах се чи­ни­ло да ће по­год­ба – 500 фо­рин­ти на го­ди­ну – би­ти угла­вље­на. Али, из­не­на­да ис­кр­са­ва не­ка смет­ња (До­си­теј прет­по­ста­вља „по­ли­ти­че­ски узрок”!). За­то му Вој­но­ви­ ћи и оста­ла срп­ска го­спо­да пред­ла­жу да про­ше­та ма­ло до Ве­не­ци­је; ваљ­да док се пре­пре­ка не раз­ја­сни и укло­ни или док они бо­ље не раз­ми­сле, па ће за пет­на­е­стак да­на све би­ти го­то­во. До­си­теј од­ла­зи на тај не­пла­ни­ра­ни из­лет с на­дом да ће би­ти све у ре­ду („Ко не би Ср­би­ну ве­ро­вао?”197). Тре­ба га за­то ви­де­ти ка­ко по­сле те па­у­зе жу­ри на­зад, пун иш­че­ки­ва­ња. Трст му се сви­део, чак је по­ми­шљао и на ду­жи бо­ра­вак. Ра­до би ту остао. До­ че­ка­ла га је, ме­ђу­тим, из­не­на­ђу­ју­ће ло­ша вест, ко­ју му је са­оп­штио ње­гов при­ ја­тељ, по­ме­ну­ти па­рох Ха­ра­лам­пи­је. Тај Ср­бин из Го­мир­ја198, ко­га је До­си­теј то­ли­ко це­нио да му је ка­сни­је на­сло­вио свој пр­ви штам­па­ни рад, књи­жев­ни ма­ни­фест, мо­рао је, без сум­ње уз мно­го не­ла­го­де, да га раз­о­ча­ра: тр­шћан­ски тр­гов­ци ни­су од­лу­чи­ли да одре­ше ке­су и по­сла би­ти не­ће! Шок! Зар је уза­луд пу­то­вао, из­гу­био вре­ме и но­вац, а ве­ро­ват­но и ђа­ке у Бе­чу? Ја­сно, по­год­бу је оме­ла не­ка не­во­ља ко­јој До­си­теј ни­ка­ко ни­је мо­гао би­ти узроч­ник, са­мо оште­ће­ни, али у до­бру на­ме­ру тр­шћан­ских Ср­ба те­шко је би­ ло по­сум­ња­ти. По­сре­ди је, из­гле­да, би­ла не­ка муч­ни­ја фа­за по­ме­ну­тог спо­ра тр­шћан­ских Ср­ба и Гр­ка због цр­кве. Или мо­жда ра­спра с град­ским вла­сти­ма, ве­за­на за не­ку до­зво­лу око отва­ра­ња при­ват­не шко­ле. Мо­гу­ћа је и ко­ли­зи­ја у над­ле­жно­сти из­ме­ђу тр­шћан­ског гу­вер­не­ра и Бе­ча. Ис­па­ло је баш не­згод­но: да тр­гов­ци не би об­ја­шња­ва­ли сво­ја по­сла, а да би се лак­ше ра­то­си­ља­ли учи­те­ља, по­чи­ње лу­ка­ва игра без скла­да и ло­ги­ке. У шка­кљи­вој си­ту­а­ци­ји, уме­сто пра­зног из­го­во­ра, сро­че­но је бо­га­та­шко из­вр­да­ва­ње: по­ну­ди­ће До­си­те­ју та­ко ма­лу су­му, ко­ју он, због соп­стве­ног до­ сто­јан­ства, мо­ра да од­би­је! Та­ко је и би­ло. До­си­теј, 4 а. До­си­теј му се за­то обра­ћа са „љу­ба­зни Хор­ва­ћа­ни­не” (Де­ла, 6 б).

197 198

94

Други пут на Медитерану

Ве­ко­ви­ма је про­жи­ма­ње нов­ца и мо­ћи оп­ште ме­сто, од че­га ни­су би­ли иму­ни ни они ко­је су у Тр­сту зва­ли nu­o­vi ric­hi, ско­ро­је­ви­ћи, јер су од ста­ро­се­ де­ла­ца у ме­ђу­вре­ме­ну по­че­ли да при­ма­ју и ла­жне очи. „Кад се обо­га­те, и до ка­ква ви­со­че­ства до­ђу, из­гу­бе и за­бо­ра­ве сва она пер­ ва пре­кра­сна свој­ства!”199 Ако су овом при­ли­ком тр­гов­ци по­сту­пи­ли по дик­та­ту тре­нут­ка и сит­ног ра­чу­на, по­ка­за­ли су да ни­су баш ви­до­ви­ти; да су бар на­слу­ти­ли да има­ју по­ сла са чо­ве­ком по ко­јем ће се ка­сни­је ипак по до­бру по­ми­ња­ти!200 До­си­те­ју као да ни­је тре­ба­ло да учи ве­шти­ну ко­му­ни­ка­ци­је – би­ла му је при­ро­ђе­на. Ме­ђу­тим, тех­ни­ку по­сма­тра­ња ду­ша је уса­вр­шио. Без об­зи­ра на обес­по­ко­ја­ва­ју­ћи од­го­вор, он оста­је и да­ље огр­нут ча­роб­ним пла­штом до­бро­ ћуд­но­сти иако је остао без фи­ли­ра201. „Го, наг као ма­ли прст!”202 Али, лом­ног осме­ха у ње­га не­ма, што од­ба­цу­је ру­жан гест. На сце­ну из­би­ја До­си­те­јев бес­крај­ни оп­ти­ми­зам – не­ка­кво ре­ше­ње ће се већ на­ћи! Он је још у Дал­ма­ци­ји на­у­чио ка­ко да по­сту­па у та­квим при­ли­ка­ма и шта зна­чи из­раз ta­ci­ta­men­te 203, па се та­ко и по­на­ша. Не до­зво­ља­ва да дру­га стра­на на­слу­ти ко­ли­ко га је раз­о­ча­ра­ла, мо­жда и об­ма­ну­ла. По­вла­чи се без гне­ва; код ње­га као да не­ма су­ви­шка кон­тро­ле сум­ње, ди­ле­ме, стра­ха. Ба­рем та­да, не по­ ми­ње Плу­тар­хо­ву ми­сао да се „ха­рак­тер чо­ве­ка” од ре­чи по­зна­је.204 (Ње­го­ви мо­сто­ви у Тр­сту ипак ни­су по­ру­ше­ни – Па­но­нац ни­је от­пи­сао бр­ ђа­не на мо­ру. То ће се до­ка­за­ти кад се мно­го ка­сни­је опет на­ђе ли­цем у ли­це са углав­ном истим, ма­да осет­но зре­ли­јим тр­шћан­ским тр­гов­ци­ма.) Да­кле, план за по­сао је про­пао, а та­ли­ра – за од­ла­зак до оних ко­ји би му да­ли но­ве уче­ни­ке и ко­ји би пла­ти­ли учи­тељ­ски труд – не­ма. Сре­ћом, ту је при­ја­тељ Ма­му­ла! Без вер­ног дру­га, ба­рем јед­ног – уве­рио се До­си­теј и та­да – не­ма ниг­де бла­о­о­лу­чи­ја, до­бра. И та­ко се ре­ше­ње, из­не­над­ним бле­ском срећ­ног ис­хо­да, а без рас­ко­ра­ка с астрал­ним мо­ћи­ма, про­на­ла­зи. Не­ма до­ка­за да је До­си­теј био не­ки ја­чи зна­лац грч­ке ми­то­ло­ги­је, али му је, ваљ­да, на Олим­пу био нај­на­кло­ње­ни­ји бог Ка­и­рос. Ко­пре­на тр­шћан­ске не­ из­ве­сно­сти се ски­да чим се ука­же дах срећ­ног тре­нут­ка – кад у град стиг­не ро­сиј­ски ар­хи­ман­дрит Вар­ла­ам.

201 202 203 204 199 200

Исо, 433−437. До­си­теј је по­но­во до­шао у Трст тек два­де­се­так го­ди­на ка­сни­је, у ле­то 1802. Нај­сит­ни­ји аустриј­ски но­вац у то вре­ме. До­си­теј, 4 а. Ла­тин­ски ta­ci­te – пре­ћут­но, ћут­ке. До­си­теј, 400 а.

95

Monah zlatnog veka „Да ни­је би­ло ње­га про­шао бих куд ни­сам ми­слио” – при­зна­је До­си­теј.205 О том Ру­су не зна­мо ско­ро ни­шта, осим да се у пра­вом тре­нут­ку на­шао у Тр­сту, на про­пу­то­ва­њу, да је тра­жио во­ди­ча кроз Ита­ли­ју и нео­п­ход­не лек­ ци­је из ита­ли­јан­ског је­зи­ка. И ва­жан де­таљ – све је то мо­гао до­бро да пла­ти! По­сред­ством Ма­му­ле, пред­ста­вљен му је До­си­теј. Мо­сков у Ита­ли­ји – по­при­лич­на рет­кост, ма­да је за љу­де се­вер­ни­јих европ­ ских ши­ри­на апе­нин­ско под­не­бље – пу­но је­дрих цу­ра и ја­ког ви­на – тек ула­ зи­ло у мо­ду. У Ру­си­ји још ни­је би­ло на­сту­пи­ло вре­ме че­стих вла­сте­лин­ских од­ла­за­ка у ча­ро­ли­је Сре­до­зе­мља, не­рет­ко са­мо ра­ди бeкри­ја­ња, коц­ка­ња и уоп­ште ар­че­ња. Ево при­ме­ра за је­дан од ре­ђих из­ле­та у Ита­ли­ју: кнез По­тем­ кин, док је уз Ка­та­ри­ну „вла­дао це­лом Ру­си­јом” (Зе­лић), за­ин­те­ре­со­вао се за си­стем илу­ми­на­ци­је Цр­кве Све­то­га Пе­тра у Ри­му, па је по­слао ода­бра­ног чо­ве­ка да из­ви­ди и ре­фе­ри­ше му ра­ди про­јек­та осве­тље­ња не­ког од ве­ли­ких ру­ских хра­мо­ва! И то све због ре­ли­гиј­ске све­сти о сре­ћи? До­ду­ше, Ка­та­ри­ни не по­ма­жу вла­сто­љу­бље и са­мо­за­љу­бље­ност, али јој се и ве­ће ма­не опра­шта­ју јер је „схва­ти­ла огром­ну сна­гу Ру­си­је”.206 Уз то, Вар­ла­а­мов бо­ра­вак у Ита­ли­ји до­га­ђа се у вре­ме све сна­жни­јих ве­за ита­ли­јан­ских гра­до­ва са Бал­ка­ном, а још је жи­вље ин­те­ре­со­ва­ње за Ру­си­ју. То­ком ба­рем јед­не де­це­ни­је тог ве­ка, ита­ли­јан­ске др­жа­ве су по­сре­до­ва­ле из­ме­ ђу За­па­да и ис­точ­не Евро­пе, па у јед­ном тре­нут­ку на­ста­је ита­ло-грч­ко-ру­ска сим­би­о­за.207 Уоста­лом, Ита­ли­ја је већ жуд­но чи­та­ла Пу­о­ва­ња о Ру­си­ји (Vi­ ag­gi di Rus­sia), нај­за­ни­мљи­ви­је дело Ве­не­ци­јан­ца Фран­че­ска Ал­га­ре­ти­ја. Украт­ко, ма­ло је Ру­са та­да мо­гло пу­то­ва­ти ка­ко је чи­нио ар­хи­ман­дрит Вар­ ла­ам и по то­ме је он био рет­ка пти­ца. Не би би­ло чуд­но ако је већ знао за ита­ ли­јан­ску по­сло­ви­цу ко хо­а и­хо, не и­же ра­ши­ну! Очи­то, он је у сво­јој ца­ре­ви­ни због не­чег био ве­о­ма за­слу­жан јер је но­сио ску­по­це­ни ор­ден, а при­мао је и „го­спод­ску пен­зи­ју”.208 Чи­ни се, био је пле­ме­ нит и ра­до­знао дух, спре­ман на кон­так­те са стран­ци­ма као на но­ви тон у свом жи­во­ту. По­зна­то је ка­ко се До­си­теј по­га­ђао с њим: Рус не мо­ра ни­шта да му пла­ти кроз Ита­ли­ју, са­мо да му ка­сни­је, кад пре­ђу пре­ко Апе­ни­на, до ли­гу­риј­ске оба­ ле, обез­бе­ди брод до − Ца­ри­гра­да! Да­кле, по сво­јој из­не­над­ној од­лу­ци – наш мо­нах се не вра­ћа из Тр­ста у Беч, не­го по­сле „шест не­за­бо­рав­них го­ди­на” опет би на Ис­ток. Зар ни­је, са већ до­брим зна­њем не­мец­ко, мо­гао лак­ше да се сна­ла­зи у Аустри­ ји и ода­тле да бр­же пла­ни­ра сво­је сту­диј­ске ту­ре по Евро­пи? Исти­на, он ни­ка­ко До­си­теј 4 а. Алек­сан­дар Сол­же­њи­цин, Цр­ве­ни о­чак, Мо­сква, 2007, 58. 207 Исто, 152. 208 Ви­ше о то­ме у Ра­до­ван Ко­ва­че­вић, Ми­си­је ва мо­на­ха, Ље­то­пис, За­греб, 2007. 205 206

96

Други пут на Медитерану

да за­бо­ра­ви вре­ме кад је био код по­ме­ну­тог ми­тро­по­ли­та Ви­да­ка и кад је је­два са­ста­вљао крај с кра­јем, али то као да ни­је пре­суд­но у овом слу­ча­ју. Чи­ни се да је баш у Тр­сту, по­сле она­квог раз­ла­за с тр­гов­ци­ма, осе­тио по­тре­бу да по­ нов­ним од­ла­ском на Ори­јент за­о­кру­жи ви­до­круг сво­јих хте­ња. Пре све­га, свој ве­ли­ки на­ум о ми­си­ји у свом на­ро­ду, за­по­чет још у Дал­ма­ци­ји и Смир­ни. Мо­жда је та­ко хтео да про­ве­ри одр­жи­вост не­ких сво­јих жи­вот­них са­зна­ ња, сте­че­них у Аустри­ји и Сло­вач­кој, да их из­бли­за упо­ре­ди с они­ма у Тур­ској јер му је три го­ди­не Смир­не би­ло не­до­вољ­но. Ако је то тач­но, он­да ње­го­ва пут­нич­ка ду­ша и ни­је баш не­на­да­но би­ла оба­сја­на но­вом езо­те­ри­јом. Али, оста­је не­до­у­ми­ца да ли је та­ко уста­но­вље­но основ­но До­си­те­је­во пра­ви­ло да тре­ба ићи и кроз не­про­зир­ну тми­ну са­мо да се, ба­рем на ма­хо­ве, осе­ти ви­ше и гле­да да­ље. Мо­тив за од­ла­зак у пре­сто­ни­цу Осман­ске ца­ре­ви­не (јер је пре то­га већ раз­ ми­шљао ка­ко да оде на за­пад, у Гер­ма­ни­ју) са­мо је на­из­глед тај­но­вит. До­си­те­ је­во об­ја­шње­ње је вр­ло са­же­то, по­слов­но и су­во­пар­но – он, ко­ји већ из­вр­сно зна грч­ки, мо­же не­ко вре­ме и у Ца­ри­гра­ду да пре­да­је фран­цу­ски и ита­ли­јан­ ски је­зик. Ето, ни­шта од ша­па­та астро­ло­ги­је! Про­сто, он је ин­фор­ми­сан да и у Тур­ској има љу­ди ко­ји хо­ће да уче упра­во ком­би­на­ци­ју ко­ју је он усво­јио. И да се учи­тељ­ски по­сао у осман­лиј­ском де­лу Сре­до­зе­мља до­бро пла­ћа! Је­зи­ци се ни­су учи­ли са­мо за­то што је те­као, ка­ко су го­во­ри­ли ен­ци­кло­ пе­ди­сти, si­ec­le de lu­mi­ers, век про­све­те или, по До­си­те­ју век „здра­ва­го ра­зу­ ма”, већ нај­че­шће да би се ис­тра­жи­ва­ло, тр­го­ва­ло, пу­то­ва­ло и ви­ше раз­у­ме­ло. Сред­њи век је био крут, су­ров, ма­да не увек без­ду­шан; овај но­ви век пру­жа бо­ље, кат­кад сјај­не мо­гућ­но­сти са осво­је­ним Атлан­ти­ком и ши­ре­њем исто­ри­ је на це­ло свет­ско мо­ре! У Евро­пу су већ по­о­дав­но сти­за­ла бу­ри­ла са усо­ље­ ним ба­ка­ла­ром с Њу­фа­ун­длен­да и ше­ћер са Ку­бе, а за­чи­ни и сви­ла са Да­ле­ког ис­то­ка. Ме­ди­те­ран је у од­но­су на те ре­ла­ци­је по­ста­јао све ма­ње мо­ре… Ипак, Ори­јент је и да­ље са­др­жа­вао мно­го ма­гич­не при­влач­но­сти, чу­ва­ју­ћи на­слу­ће­ не тај­не, ко­је ви­ше ни­су под кон­тро­лом не­ча­сти­вог. Исти­на је да је До­си­теј че­сто ра­чу­нао на ка­пе­та­не и тр­гов­це, вр­сту љу­ди ко­ је по­зна­је сва ме­ди­те­ран­ска ли­те­ра­ту­ра. Ипак, ни они ни Бог ни­су му ни­шта по­кла­ња­ли. Све је код ње­га у на­по­ру, ра­ду и ве­шти­ни да из­бег­не љу­де ло­ше ре­пу­та­ци­је, с мно­го ко­рект­не усрд­но­сти и с бес­крај­ном ве­ром у сло­ве­сност, у „чест и ве­ли­ко­душ­је”.209 То је при­ро­дан склад мо­ти­ва и мо­гућ­но­сти у том све­ ту ко­ји је, мно­го ви­ше не­го пре­ђа­шњи, обе­ле­жио фе­но­мен пу­то­ва­ња. До­си­теј и Вар­ла­ам су по­чет­ком 1780. би­ли на пра­гу Ита­ли­је, ко­ју ће оби­ла­ зи­ти без жур­бе. Та зе­мља, из­де­ље­на на те­ри­то­ри­је не­ко­ли­ко ве­ли­ких гра­до­ва До­си­теј, 311 б.

209

97

Monah zlatnog veka и по­се­да Шпа­ни­је и Ва­ти­ка­на, Аустри­је и Фран­цу­ске, као и с не­ко­ли­ко по­лу­ за­ви­сних кне­же­ви­на и вој­вод­ста­ва – сва је би­ла за­пах­ну­та да­хом нео­кла­си­ци­ зма. А то је тре­ба­ло ви­де­ти! Ар­хи­ман­дрит је мо­рао да бу­де за­до­во­љан – бо­љег са­пут­ни­ка ни­је мо­гао на­ ћи! Да се на­ме­рио на ти­пич­ног Тр­шћа­ни­на ла­ко би га на­го­во­рио на од­ла­зак, али са­мо до обли­жњих кра­је­ва. Јер, ако би за­тре­ба­ло кре­ну­ти не­где да­ље од ње­го­вог сун­ца, од­мах би на­сту­пи­ла дра­ма: пер­шун и лук, о ме­су и ри­би да се не го­во­ри, ниг­де не­ма­ју ми­рис и укус као крај ње­го­вог де­ла мо­ра! Ка­ко та­кав да се ли­ши руј­на ви­на са окол­них бр­да, на ко­ја је на­ви­као? Ни­су Ита­ли­ја­ни је­ди­ни; шпан­ски вој­ни­ци, на при­мер, у оку­пи­ра­ној Хо­лан­ди­ји нај­ви­ше су би­ ли уз­не­ми­ре­ни што им се је­ла спре­ма­ју на кра­вљем ма­слу и што у ма­гле­ним фа­та­мор­га­на­ма Ни­ске Зе­мље не­ма ба­де­ма и смо­ка­ва! Ка­сни­је, дал­ма­тин­ским исе­ље­ни­ци­ма на Но­вом Зе­лан­ду га­ди­ло се чак и ме­со кер­ње, јед­не од нај­у­ку­ сни­јих ри­ба „од ка­ме­на” јер ни­је ни бли­зу та­ко до­бра као из њи­хо­вог мо­ра. А До­си­теј се сна­ла­зио, на свим ме­ри­ди­ја­ни­ма, не на­ла­зе­ћи ма­не ту­ђим ле­ по­та­ма, не са­мо за­то што су оне, од­ре­да, Бож­је де­ло! Ар­хи­ман­дрит је, од­мах у Тр­сту, ла­сно мо­гао да при­ча са До­си­те­јом о вр­ло ши­ро­ком кру­гу те­ма јер су обо­ји­ца, уз ру­ски, зна­ли и вла­шки као ди­ја­лект ру­ мун­ског је­зи­ка. У „уче­њу и ча­шће­њу” они про­во­де вре­ме пред бо­жић­ни пост, али у та­квом из­о­би­љу да До­си­теј не кри­је оду­ше­вље­ње. За­пи­су­је да му се та­ кав пост, у сми­слу од­ри­ца­ња, не би ни „за ду­га жи­во­та омра­зио”. Тр­пе­за пу­на ви­на, ри­бе, ма­сли­на и дру­гих до­зво­ље­них ђа­ко­ни­ја − не­ка је сва­ки дан Бад­њи дан! Јер, го­збе на Ме­ди­те­ра­ну су рет­кост ако се ис­кљу­чи пи­ро­ва­ње бо­го­ва с Олим­па, рим­ских па­три­ци­ја и по ко­јег на­мер­ни­ка ка­кав је био Вар­ла­ам. До­си­теј је че­сто мо­рао да се по­ви­ну­је ну­жди шкр­та­ре­ња – ви­ше гла­дан не­го сит! Кад је у Бе­чу био су­о­чен с оску­ди­цом, сро­чио је цр­но­ху­мор­ ну пе­сму о два пе­та­ка, два нов­чи­ћа, за­пра­во о два из­гу­бље­на обро­ка. Сад је с Вар­ла­а­мом као под ју­рис­дик­ци­јом оног ста­ро­грч­ког бо­га срећ­ног тре­нут­ка! У то­плој ка­ма­ри, уз угод­но пре­ли­ста­ва­ње књи­га, ла­ко про­ла­зе зим­ски да­ни, ко­ји ина­че у Тр­сту че­сто ни­су ни­ма­ло при­јат­ни. Ге­те, ко­ји је бо­ра­вио не­да­ле­ко, у Ви­чен­ци, имао је при­ли­ке да осе­ти ле­по­ту Сре­до­зе­мља, у ра­ну је­сен; ди­вио се жи­во­ту на ули­ца­ма, оча­ра­ва­ју­ћем ко­ме­ша­њу плеб­са и не­ком пу­сто­па­шном рит­му, те­шко појм­љи­вом се­вер­ња­ци­ма.210 Чу­дио се ка­ко су сви ду­ћа­ни отво­ре­ни до ка­сно, а град се ку­па у све­тло­сти, ве­дри­ни. Чак и кад је пе­сник мо­рао да при­ме­ти сли­ке бе­де, он их је бла­жио ат­мос­фе­ром тем­пе­ра­ мент­ног ју­га. У пред­ве­чер­је, сва­ка по­ро­ди­ца у гра­ду под сен­ком Ве­не­ци­је има сво­је ме­сто на те­са­ном ка­ме­њу пред ор­у­ном, ула­зом у ку­ћу. Ту се ћу­ћо­ри у то­пли­ни, па су на­о­ко сви срећ­ни, иако по­лу­си­ти! Ге­те је 1786. ано­ним­но про­ла­зио Ита­ли­ју: Ве­не­ци­ја, Бо­ло­ња, На­пуљ, све до Ме­си­не. Осам ме­се­ци бек­ства од управ­них по­сло­ва у вај­мар­ској вла­ди и од зах­тев­них љу­бав­ни­ца.

210

98

Други пут на Медитерану

То­ли­ко је пу­та опи­си­ван из­раз ме­ди­те­ран­ска ле­по­та, ко­ја ре­дов­но за­сле­ пи бо­ја­ма, зим­ским ру­жа­ма, ра­ним ју­жним во­ћем. За­то је нај­ве­ћи не­мач­ки пе­сник са­њао ка­ко да по­не­се бар ма­ло тог бли­ста­вог ва­зду­ха! Али, да се у Лом­бар­ди­ји за­де­сио са­мо ко­ји ме­сец ка­сни­је, бе­жао би од обил­них и упор­ них сре­до­зем­них ки­ша, од на­ле­та ве­тро­ва ко­ји се час сур­ва­ва­ју с Ал­па, а час уда­ра­ју с ју­га у гли­ба­вим на­ле­ти­ма африч­ке пра­ши­не. Украт­ко, уве­рио би се да је ме­ди­те­ран­ска кли­ма че­сто ла­жно го­сто­љу­би­ва, кат­кад муч­на, по­не­кад и су­ро­ва!211 Трст ни­је да­ле­ко од тог Ге­те­о­вог до­жи­вља­ја Ме­ди­те­ра­на. При­ме­ти­ли смо са­мо да су у Тр­сту ве­тро­ви вр­ло ја­ки, не­при­јат­ни. Осим то­га, ру­ском ар­хи­ман­дри­ту ни­је увек до уче­ња и уче­них раз­го­во­ра, а и вре­ме је кар­не­ва­ла – ужи­ва­ња у сло­бо­ди од ђа­во­ла. „Лу­ди би би­ли кад би у Три­је­сту ста­ја­ли”,212 бе­ле­жи ужур­ба­но наш мо­нах. Бу­ра, бо­реј, оду­ва­ла их је у Ве­не­ци­ју; ту ће „ше­та­ти по гра­ду на во­ди”.213 До­си­теј је већ до­бро по­зна­вао Млет­ке. Ту се ре­ла­тив­но ду­го за­др­жа­вао; увек при­нуд­но – као про­ла­зник у ла­за­ре­ту, као стран­ка ко­ја мо­ра да тра­га за ка­квим ре­ше­њем по над­ле­штви­ма (као у је­ку скра­дин­ске епи­зо­де, кад је за­пи­ сао да се у Ве­не­ци­ји „де­ла бр­зо не свр­ша­ва­ју”).214 Са­да је по пр­ви пут у ла­год­ ном оби­ла­ску тог под­руч­ја ла­гу­на, се­вер­ни­је од дел­те Поа. То је при­ли­ка ко­ја се рет­ко ука­зу­је! У европ­ској има­ги­на­ци­ји овај град је та­да, а и мно­го ка­сни­је, за­у­зи­мао ме­сто „оча­ра­ва­ју­ћег све­та” ко­ји жи­ви у илу­зи­ја­ма, са успо­ме­на­ма на сво­ју слав­ну про­шлост. По том мо­де­лу Ве­не­ци­ја је пла­не­та спек­та­кла, до­ мо­ви­на за­ба­ве. У ства­ри, би­ла је то по­зор­ни­ца све из­ра­же­ни­јих со­ци­јал­них и по­ли­тич­ких су­ко­ба и на­пе­то­сти, али ипак без до­вољ­но на­бо­ја за су­о­ча­ва­ње са су­то­ном Ре­пу­бли­ке. Та­ко су се ар­хи­ман­дрит и ње­гов во­дич ис­кр­ца­ли на ар­хи­пе­лаг ви­ше од сто остр­ва­ца, ве­што спо­је­них с не­ко­ли­ко сто­ти­на мо­сто­ва! Сти­го­ше на ове стра­ не по Бо­жи­ћу, на по­клад­не све­ча­но­сти. Ка­ко им је би­ло? „То свак зна да му се и не ка­же”215, ту­ма­чи До­си­теј узор­ ном јед­но­став­но­шћу, као да је знао о че­му ће би­ти пи­тан. Те­шко је са­мо све­ти­ те­љу на бр­ду, без вер­ни­ка у до­ли­ни. 213 214

Бро­дел, 237. До­си­теј 75 б. Исо, 4 а. До­си­теј је то осе­тио на сво­јој ко­жи у исто вре­ме кад и фран­цу­ски ба­рон Де Грим. Ње­му се 1765. та­ко­ђе учи­ни­ло да „уре­ди, чи­нов­ни­ци, се­кре­та­ри, ин­спек­то­ри и ин­тен­дан­ти ни­су име­но­ва­ни ка­ко би до­при­не­ли јав­ном ин­те­ре­су, већ ис­па­да да је јав­ни ин­те­рес ус­по­ста­ вљен ка­ко би по­сто­ја­ли уре­ди”! Кад је то за­па­зио пле­мић, ка­ко ли је тек би­ло при­пад­ни­ци­ ма ни­жих ста­ле­жа. 215 До­си­теј, 75 б. 211 212

99

Monah zlatnog veka Да ли је ште­део на ре­чи­ма кло­не­ћи се опи­си­ва­ња рас­ка­ла­шних и га­лант­ них при­зо­ра? Југ Евро­пе, на­вла­сти­то Ита­ли­ја, оби­ло­вао је у то вре­ме ми­ра­ку­ ли­ма сва­ке вр­сте, у сва­ко до­ба, по­себ­но зи­ми. То је тај­на. И не је­ди­на те вр­сте, у До­си­те­ја. Он ни­је за­бе­ле­жио ско­ро ни­шта о свом ви­ђе­њу Ве­не­цијe, а ви­део је мно­ го. Ме­ђу до­ста цр­ка­ва ни­је мо­гао да за­о­би­ђе и јед­ну ре­ла­тив­но но­ву, та­да сто­ти­нак го­ди­на ста­ру, име­ном San­ta Ma­ria del­la Sa­lu­te. Моћ­на ку­по­ла с вит­ ком лан­тер­ном огле­да се у мут­ној ка­нал­ској во­ди, а из ње од­зва­ња­ју ба­рок­не ви­бра­ци­је Вла­да­ри­це мо­ра. Али ће век и по ка­сни­је на­ста­ти не­за­бо­рав­ни ре­ френ по­све­ћен Го­спи од Спа­са, у „нај­сил­ни­јој љу­бав­ној пе­сми срп­ске књи­жев­ но­сти” (Иси­до­ра Се­ку­лић). И у Мле­ци­ма вла­да вар­љив сре­до­зем­ни ка­лен­дар – зи­ме по­чи­њу ра­но, а за­ вр­ша­ва­ју се ка­сно. Ту се увек пла­ше ле­да и по­пла­ва – че­стих ме­те­о­ро­ло­шких раз­о­ча­ре­ња. И у вре­ме кад је До­си­теј та­мо бо­ра­вио био је на сна­зи стро­ги про­пис Се­на­та да се сва­ког сеп­тем­бра, о екви­но­ци­ју, при­па­зи на почeтак зи­ ме – да се на вре­ме ра­спре­ме ве­ћи бро­до­ви и рас­пу­сти ви­шак мор­на­ра. Jер, обич­но се та­да европ­ски ра­то­ви по­ла­ко при­во­де кра­ју (а кат­кад га­се и ве­ћи по­хо­ди), по­го­то­ву на мо­ру. Ту су и стро­га упо­зо­ре­ња Си­њо­ри­је: да сва­ки гра­ђа­нин Ре­пу­бли­ке при­па­ зи на сво­је здра­вље јер по­чи­ње са­ђун216 ду­гих ки­ша и вла­ге, пун ис­ку­ше­ња и огра­ни­че­ња. Хлад­но­ће и олу­је мо­гу да бу­ду сви­ре­пе кад ис­пу­не бол­ни­це бед­ни­ци­ма. За­то сви је­два че­ка­ју ме­со­је­ђе, ме­со­пуст, ко­ји ни­кад не пре­кри­ва па­ти­на је­зи­ко­сло­вља. Од та­да се од­бро­ја­ва­ју да­ни до лет­њег сол­сти­ци­ја, Сун­ цо­ста­ја, Сун­че­ве пре­крет­ни­це и нај­кра­ћих но­ћи. При од­ла­ску у Ве­не­ци­ју До­си­теј уоп­ште ни­је окле­вао. Ни­је би­ло не­по­сред­ ног по­во­да да опет раз­ми­шља о оп­штој осе­ци те др­жа­ве; oн је то већ ви­део! Са­мо два ве­ка ра­ни­је, као пр­во­ра­зред­на си­ла, Ре­пу­бли­ка је ко­ва­ла чак ми­ли­ он ду­ка­та, а по­ло­ви­ну то­га сла­ла у прав­цу Ка­и­ра, Аде­на и да­ље ка Ин­ди­ји, ода­кле је, за Евро­пу, сти­за­ла би­ра­на ро­ба – зла­то за зла­то.217 Авај, у вре­ме кад се наш мо­нах на­ла­зи на острв­ци­ма Ре­пу­бли­ке, ни­јед­на ва­жни­ја фи­нан­сиј­ска ку­ћа на кон­ти­нен­ту не ис­ти­че ви­ше Ве­не­ци­ју у пр­ви план. Ни­ти она мо­же да чу­ва не­ке сво­је ве­ли­ке тај­не; ре­ци­мо ону о про­из­вод­њи кри­ста­ла и уоп­ште де­ко­ра­тив­ног ста­кла из Му­ра­на.218 Сви ослу­шку­ју ка­ква ро­ба сти­же пре­ко Атлан­ти­ка, шта се ис­кр­ца­ва у Ка­ди­ зу, у бре­тон­ским и ен­гле­ским лу­ка­ма, а и Хам­бург и Ам­стер­дам су се на­мет­ну­ Итал. sta­gi­o­ne. Пјер Ви­лар, Зла­о и но­вац у о­ви­је­си, Бе­о­град, 1990, 121. 218 Ве­не­ци­ја је век и по ра­ни­је про­пи­са­ла смрт­ну ка­зну за ста­кла­ре ко­ји би се усу­ди­ли да пре­ бег­ну у ино­стран­ство! 216 217

100

Други пут на Медитерану

Венеција, поглед на трг испред Катедрале Св. Марка

ли као не­спор­не ве­ли­чи­не. Осим то­га, ја­ке европ­ске на­ци­је уз аграр­ни на­пре­ дак до­жи­вља­ва­ју и де­мо­граф­ски бум – Не­мач­ка, Швед­ска, Ру­си­ја, Ен­гле­ска – све те зе­мље, иако су гу­би­ле до­ста ста­нов­ни­штва у ма­хом ола­ко за­по­че­тим, а те­шко окон­ча­ним ра­то­ви­ма, ипак у пре­да­си­ма на­док­на­ђу­ју људ­ске гу­бит­ке. До­ду­ше, раст ста­нов­ни­штва је про­стор­но не­у­јед­на­чен, али ипак – en gros – ви­ ше­струк. Ен­гле­ска, на при­мер, то­ком тог ве­ка пре­ла­зи из ре­да зе­ма­ља од пет ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка у ред зе­ма­ља са де­вет ми­ли­о­на!219 Са­мо Ве­не­ци­ја коп­ни. Као да не­ма по­ле­та, ни у че­му. Пи­та­ња ин­тер­на­цио­ нал­не тр­го­ви­не са­да се, вр­ло убе­дљи­во, по­ста­вља­ју у Ка­сти­љи, Шкот­ској, Лиса­бо­ну, мно­го че­шће не­го у вр­ху Ја­дра­на. Моћ­не тр­го­вач­ке ла­ђе пло­ве са­да не­ким дру­гим пу­те­ви­ма, а ве­не­ци­јан­ски део Ме­ди­те­ра­на – ко­ји се спо­ро при­ ла­го­ђа­ва – оста­је за­тво­рен као шкољ­ка. Нај­ле­ши би­сер у њој убр­за­но пре­кри­ ва ро­са си­пљи­ве де­ка­ден­ци­је. Исо, 319.

219

101

Monah zlatnog veka Али, До­си­теј је мо­рао зна­ти да је та, не­кад мно­го моћ­ни­ја др­жа­ва, за­др­жа­ ла још увек де­ло­ве сјај­не ор­га­ни­за­ци­је, та­ко да град ни­ка­да ни­је не­снаб­де­вен, рет­ко кад гла­дан. Већ низ сто­ле­ћа, сва­ке го­ди­не је по­себ­на слу­жба („Кан­це­ла­ ри­ја жи­та”) оба­ве­шта­ва­ла ду­жда ко­ли­ко злат­ни­ка тре­ба за до­пу­ња­ва­ње скла­ ди­шта основ­ном хра­ном! По­себ­но то­ком зи­ме, Се­на­ту се мо­ра­ло сва­ки дан ја­вља­ти о ста­њу за­ли­ха! Чак је на­ро­чи­том уред­бом би­ло од­ре­ђе­но да се од ок­то­бра до кра­ја ма­ја, ако за­пре­ти опа­сност од не­ста­ши­ца, за­тво­ре град­ске ка­пи­је! Ду­го је тра­ја­ла прак­са да се стран­ци, у кри­зним тре­ну­ци­ма, на­про­сто про­те­ру­ју или, још го­ре, ни­су ни пу­шта­ни пред град­ске ка­пи­је осим ако не би до­ка­за­ли да но­се са со­бом до­вољ­но про­ви­јан­та. Ако би ко­јим слу­ча­јем ипак за­пре­ти­ла глад, Ве­не­ци­ја се ре­дов­но упу­шта­ла у по­ду­хва­те ко­ји су би­ли рав­ ни гу­сар­ским! У тим окол­но­сти­ма ни­је­дан брод са жи­том на Ја­дра­ну и у ис­ точ­ном Сре­до­зе­мљу ни­је био си­гу­ран. За ра­чун Мле­та­ка пле­ње­не су те­рет­не ла­ђе са ра­жи и јеч­мом чак пред Цав­та­том, на пу­шко­мет од Ду­бров­ни­ка, као и ис­пред ал­бан­ских лу­ка, пред Во­ло­сом, Со­лу­ном. Ко­ји пут су вр­ше­ни упа­ди и у Апу­ли­ју, да би се опљач­ка­ло пше­ни­це ко­ли­ко Мле­ци­ма тре­ба – без об­зи­ра на про­те­сте На­пу­ља, чи­ја је то жит­ни­ца би­ла! Ко је хтео не­че­га да се до­ко­па, а при том оце­нио да му се мо­же, ни­је се мно­ го пре­пу­штао сен­ти­мен­ти­ма. Го­во­ри­ло се хлад­но: кад рат­ник уђе у ту­ђи град, и ве­ра се за­бо­ра­вља! До­си­теј и Вар­ла­ам су, зна­чи, сти­гли у Ве­не­ци­ју у вре­ме без оску­ди­це, без не­по­сред­не опа­сно­сти од епи­де­ми­је, а и рат­не тру­бе од­је­ку­ју по­да­ле­ко. А кад не­ма гла­ди, ма­ње се ма­ри што се др­жа­ва по­вла­чи са сво­јих по­се­да на Сре­до­зе­ мљу, а ње­на те­шка, тро­ма ма­ши­на, за­час за­ри­ба. Из­лаз је увек у без­бри­жном, рас­по­ја­са­ном ве­се­љу! Чу­ве­ни су ве­не­ци­јан­ ски кар­не­ва­ли, ко­ји су оп­ста­ли низ ве­ко­ва као при­ли­ка за омек­ша­ва­ње, па и кр­ше­ње гра­ђан­ских та­буа. Ша­ре­на го­ми­ла под ма­ска­ма и сва­ко­ја­ким ко­сти­ми­ ма од­јед­ном по­чи­ње да ври на тр­го­ви­ма, за­кр­чу­ју­ћи уске ули­це. Упра­во та­да за­ба­вља­чи и про­сти­тут­ке – а би­ло их је свих вр­ста – има­ју нај­ви­ше по­сла. Где је би­ло ме­сто До­си­те­ју и ру­ском ар­хи­ман­дри­ту у том ва­ша­ру јеф­ти­них же­ља и плит­ке ра­зо­но­де? Ло­ги­ка те ма­се ипак се сво­ди на дво­у­ми­цу – бол­на чул­ност или гр­че­ви­та раз­блуд­ност, чак до по­вре­ме­ног од­су­ства здра­вих на­ го­на. Без сум­ње, До­си­те­је­во др­жа­ње би­ло је до­стој­но – не­где на пе­ри­фе­ри­ји, сва­ка­ко из­ван ма­ти­це та­квих зби­ва­ња. Та­мо где се, и ина­че, на­ла­зе по­сма­тра­ чи за ко­је је ре­ла­тив­на чак и она му­дрост да вре­ме от­кри­ва сва­ку са­ња­ри­ју. До­си­теј је мо­рао да на­слу­ти три­ви­јал­но – ху­мор­ни и во­двиљ­ски (а ипак тра­ гич­ни!) сми­сао тог пра­жње­ња, док иза ста­ме­ног ин­сти­ту­ци­о­нал­ног ре­да и бле­шта­ви­ла пред њим екс­пло­ди­ра мо­рал­ни не­ред кло­ну­ле ве­личи­не… Али, тек вла­ди­ка Ра­де ће, са Дра­шком у Мле­та­ках, опи­са­ти на­лич­је су­сре­та бал­кан­ ских бр­ђа­на са Евро­пом.

102

Други пут на Медитерану

Као да у тој ве­не­ци­јан­ској вре­ви ни­ко не ми­сли на тр­гов­це из цен­та­ра сред­ ње Евро­пе, ко­ји су се жа­ли­ли што, по­сле окре­та­ња европ­ског са­о­бра­ћа­ја око Афри­ке, не­ма ве­ћих ко­ли­чи­на за­чи­на и дру­ге атрак­тив­не ка­ра­ван­ске ро­бе са Да­ле­ког ис­то­ка. По­сто­је до­ку­мен­ти у беч­ком др­жав­ном ар­хи­ву о мол­ба­ма ко­ је су снаб­де­ва­чи глав­ног гра­да Аустри­је сла­ли цар­ској ку­ћи Хаб­збур­га, да им се из­да­ју до­зво­ле да се, уме­сто све не­си­гур­ни­је Ве­не­ци­је, окре­ну ка Ан­твер­пе­ ну, Франк­фур­ту, Нир­нбер­гу и дру­гим се­вер­но­мор­ским лу­ка­ма. До­ду­ше, Мле­ ци су се бо­ри­ли – јед­ном су за­тво­ри­ли гра­ни­цу пре­ма Ђе­но­ви, под шпан­ском упра­вом, дру­ги пут пре­ма Фи­рен­ци. За­тим су по­но­во, још др­ски­је, ус­по­ста­ вља­ли ста­ре по­сред­нич­ке ве­зе пре­ко Бли­ског исто­ка и Цр­ве­ног мо­ра. Охра­ бри­ва­ли су Еги­пат да још ра­ни­је по­ку­ша са про­ко­па­ва­њем Су­ец­ког ка­на­ла. То­ком До­си­те­је­вог ве­ка, као трун у око упа­да исти­на о за­ста­ви Ре­пу­бли­ке: под њом тих го­ди­на 18. ве­ка пло­ви тек два­де­се­так ли­ниј­ских бро­до­ва са ма­ње од хи­ља­ду то­по­ва укуп­но и још то­ли­ко фре­га­та и га­ли­ја. Не­ка­да је то би­ла нај­ моћ­ни­ја рат­на фло­та на Ме­ди­те­ра­ну, а ње­ни ад­ми­ра­ли би­ли су ду­го страх и тре­пет сви­ма осим, јед­ном, ђе­нов­ској па­три­циј­ској фа­ми­ли­ји До­ри­ја. Хо­ланд­ ски и не­мач­ки лив­ци то­по­ва пр­во су мле­тач­ком ду­жду ну­ди­ли сво­је нај­но­ви­ је мо­де­ле ар­ти­ље­ри­је ве­ћег до­ме­та и убој­но­сти, пре­ци­зни­је и с ма­ње ха­ба­ња це­ви. Са­да не­ма тог об­ле­та­ња. Ве­не­ци­јан­ски Ар­се­нал, ве­ко­ви­ма вр­ло моћ­на вој­на фа­бри­ка, нај­ве­ћа и нај­о­пре­мље­ни­ја на Ме­ди­те­ра­ну, не­ко вре­ме је др­жа­ ла и европ­ски при­мат али, ту где су се ве­ко­ви­ма „гра­ди­ли ко­ра­бљи и оруж­ја” (Зе­лић), са­да се те­шко фи­нан­си­ра­ју чак и ре­дов­ни ре­мон­ти и ну­жне по­прав­ке рат­них ла­ђа! За­то је Ар­се­нал при­ну­ђен да се по­ла­ко пре­тва­ра у кла­сич­но ко­ мер­ци­јал­но бро­до­гра­ди­ли­ште, и да сво­је на­во­зе по­пу­ња­ва из­град­њом оп­скур­ них бри­ко­ва,220 бри­ган­ти­на221 и дру­гих тр­го­вач­ких пло­ви­ла. По­сле Ра­та за шпан­ско на­сле­ђе, мле­тач­ка мор­на­ри­ца се не­ра­до упу­шта­ла у од­ме­ра­ва­ње сна­га с но­вим по­мор­ским си­ла­ма у Евро­пи. По­го­то­ву што је глав­ни­на те рат­не еска­дре би­ла по­да­ле­ко, не­ка­ко са­ви­је­на око јон­ских остр­ва − Кр­фа пре све­га – да шти­ти пре­о­ста­ле по­се­де и свој део пре­вла­сти у Сре­до­ зе­мљу. Ба­рем да се очу­ва при­вид опе­ра­тив­но­сти на ши­ро­кој пу­чи­ни; у ства­ ри, да се од на­ср­тљи­вих тур­ских ка­пу­дан-па­ша шти­ти тр­го­ви­на, ста­ро до­бро име, и пут ка Ори­јен­ту. Та­ко­ђе, мле­тач­ка коп­не­на си­ла ни по ко­ло­ни­јал­ним по­се­ди­ма ви­ше ни­је та­ко број­на; под оруж­јем је око 20.000 љу­ди, ма­хом пла­ће­ ни­ка; ме­ђу њи­ма и не­што Ср­ба из се­вер­не Дал­ма­ци­је, Хр­ва­та и Цр­но­го­ра­ца, с ко­ји­ма се До­си­теј су­сре­тао на Кр­фу. На ма­тич­ној те­ри­то­ри­ји, у се­вер­ној Ита­ ли­ји, би­ла је рас­по­ре­ђе­на тек тре­ћи­на тих тру­па.222 Енгл. brig, је­дре­њак са два јар­бо­ла, оба са кр­ста­стим је­дри­ма. Итал. bri­gan­ti­no, је­дре­њак са три јар­бо­ла. 222 Са­фо­нов Никола, Ратови на Јадрану 1795−1815, Београд, 1988, 20. 220 221

103

Monah zlatnog veka Ве­не­ци­ју је и то вој­ске мно­го ко­шта­ло. За­то је уве­ла вр­ло стро­ге мо­но­по­ ли­стич­ке уред­бе, да би цр­пи­ла пре­о­ста­ле со­ко­ве из већ по­су­ста­лих по­се­да. Мо­жда је та­ко (и не­на­мер­но) гу­ши­ла Дал­ма­ци­ју и Бо­ку ко­тор­ску, као и пре­о­ ста­ла грч­ка остр­ва.223 Ме­ђу­тим, ни та­ква вр­ста це­ђе­ња су­ве дре­но­ви­не ни­је би­ла до­вољ­на да би се Пре­ве­дра, оп­те­ре­ће­на око­шта­лом вла­да­ви­ном ста­рог плем­ства (и још без слу­ха за ста­ле­же, за све ди­на­мич­ни­ју гра­ђан­ску кла­су), пре­ну­ла из ле­тар­ги­је! Упр­кос све­му, у вре­ме До­си­те­је­вог бо­рав­ка бле­шта­ло је свих се­дам јав­них по­зо­ри­шта, углав­ном уну­тар „пот­ко­ви­це” Ка­на­ла гран­де. По­себ­но је био по­ пу­ла­ран те­а­тар ко­ји је но­сио име Сан Бе­не­де­то224. Пу­ном па­ром су ра­ди­ли цир­ку­си, коц­кар­ни­це. Од­би­ја­ње ствар­но­сти у ко­рист илу­зи­ја? Дов­де су већ сти­за­ли Ги­бо­но­ви то­мо­ви о про­па­да­њу Рим­ског цар­ства225, а Мле­ча­ни су мо­гли да про­чи­та­ју мо­жда кључ­ну ре­че­ни­цу за по­ста­вља­ње ди­јаг­но­зе о сво­јој суд­би­ни: Про­паст им­пе­ри­је це­за­ра и кон­зу­ла би­ла је при­род­на и не­из­бе­жна по­сле­ди­ца не­у­ме­ре­ ног сја­ја и бла­го­ста­ња без по­кри­ћа! Ги­бон је, за­пра­во, био из­не­на­ђен што је то цар­ство уоп­ште та­ко ду­го оп­ста­ло. За оно­га ко је знао да чи­та, мо­жда је то би­ло по­след­ње упо­зо­ре­ње за Ве­не­ци­ју. Јер, ре­кло би се, у на­о­ко вр­ло стро­гом ка­то­лич­ком гра­ду, јав­не ку­ће су, упра­во пре­ко по­кла­да, има­ле по­ве­ћан број (иона­ко че­стих) га­лант­них му­ште­ри­ја! Тр­гов­ци с Ори­јен­та, Је­вре­ји и Јер­ме­ ни пре свих, за­си­па­ли су и да­ље овај град по­ну­дом лук­су­за – ми­ри­си, сви­ла, на­кит. Без то­га се рас­по­ма­мље­но би­ће ра­са­па – ко­је пре­по­ру­чу­је са­мо чул­на ужи­ва­ња – не мо­же за­ми­сли­ти. Ве­се­ло, са­мо ве­се­ло. Што да­ље од те­жих те­ма, од бри­га, у су­срет oла­ком ко­ра­ча­њу кроз жи­вот. Сви из­ла­зе на ка­на­ле и тр­го­ве, ко­ји у осве­тље­ној но­ћи де­лу­ју као огле­да­ла за ли­ко­ве љу­бав­ни­ка. Че­му све те днев­не, ре­ал­не ства­ри кад кар­не­вал, чи­ни се без иро­ни­је, ну­ди од­јед­ном оства­ре­ње ма­шта­ри­ја, леп­ших и од сно­ва? На­гла­ ше­но ве­се­ле, за­пра­во рас­пу­сне, би­ле су по­клад­не све­ча­но­сти – не­за­ме­њи­ва и не­за­ле­чи­ва ин­сти­ту­ци­ја за­ви­сно­сти од за­ба­ве, углав­ном но­ћу. Упра­во то лу­до­ва­ње по­сма­тра­ју на­ши ча­сни пут­ни­ци. До­си­теј и ар­хи­ман­дрит Вар­ла­ам се, у сво­јим цр­ним ри­за­ма – бар за по­сма­ тра­ча са стра­не – не из­два­ја­ју из ма­шка­ра­не го­ми­ле. Исти су, иако им сно­ви не ста­ну­ју под истим кро­вом. Мле­ци су ду­го оп­ста­ли у сво­јим по­се­ди­ма за­то што су би­ли жи­ла­ви у од­бра­ни, са­ве­сно су одр­жа­ва­ли по­сад­на утвр­ђе­ња и би­ли при­ла­го­дљи­ви­ји (па и лу­ка­ви­ји) у упра­вља­њу, у по­ре­ђе­њу с дру­гим осва­ја­чи­ма. Све то је по­гра­нич­но ста­нов­ни­штво, не­по­сред­но угро­же­но од Ту­ра­ка, до­жи­вља­ва­ло као до­бру на­ме­ру и уоп­ште ва­ља­ност др­жа­ве за­штит­ни­це, ис­ка­зу­ ју­ћи та­кво осе­ћа­ње кат­кад и с оду­ше­вље­њем! Уз то, ла­ко су вр­бо­ва­ни вој­ни­ци ме­ђу Дал­ма­ тин­ци­ма, Гр­ци­ма и Ал­бан­ци­ма, а и ме­ђу Бо­ке­љи­ма (Бро­дел, 311, I ). 224 По­зо­ри­шна се­зо­на у Ве­не­ци­ји отва­ра­на је у ок­то­бру, а за­вр­ша­ва­на по­сле по­кла­да. 225 Едвард Ги­бон (1737−1794); глав­но де­ло Оа­а­ње и ро­ас Рим­ско­а цар­сва. 223

104

Други пут на Медитерану

Као ниг­де, ви­ди се про­цес: ка­ко ха­лу­ци­на­ци­ја тог го­то­во фик­тив­ног све­та од­јед­ном пре­свла­чи ствар­ност и пре­пу­ња­ва се еро­сом. И ка­ко се за­час по­да­је аван­ту­ри ма­гич­ног, по так­ту све­моћ­не му­зи­ке ме­ди­те­ран­ског да­ха, ме­ло­драм­ ског са­др­жа­ја – чар рас­ко­шне учма­ло­сти. Ле­лу­ја се за­ча­ра­ни свет у за­но­су стра­сног за­до­во­ља­ва­ња чу­ла, без трај­ни­јих оба­ве­за, че­сто и по сва­ку це­ну! Од­не­куд, а ниг­де као у Ве­не­ци­ји, не­над­но на­ви­ре моћ за об­ма­ну и дру­гих, и се­бе! У гра­ду уз­др­ма­них стан­дар­да, пред очи­ма апа­тич­не ин­кви­зи­ци­је, пра­ ви­ла ко­ја спу­та­ва­ју раз­у­зда­ној го­ми­ли па­да­ју под но­ге! По­че­так је че­сто не­смо­ тре­ни флерт, а он­да се на­ста­вља све да­ље. То је вре­ме кад европ­ска го­спо­ђа ни­је сме­ла отво­ре­но да би­ра парт­не­ре осим то­ком кар­не­ва­ла, ко­ји се на­ме­тао као те­ра­пе­ут­ска мо­гућ­ност, па и ну­жност. Те­че век у ко­јем ве­ра у зе­маљ­ску сре­ћу и до­ступ­на за­до­вољ­ства као да по­чи­ње да за­се­њу­је ве­ру у Бо­га! Са­мо та­ко мо­же­мо да за­ми­сли­мо та­да­шњег мла­ђах­ног Ка­за­но­ву, кojи као ђа­кон би­ва име­но­ван за се­кре­та­ра јед­ног кар­ди­на­ла. Али и до­не­кле да схва­ти­ мо огор­че­ње па­пе Јо­ва­на Па­вла II, ко­ји је ре­не­сан­су озна­чио као раз­лаз ве­ре и ра­зу­ма. Ни­су два ка­лу­ђе­ра баш сва­ки дан оби­ла­зи­ли са­мо му­зе­је и га­ле­ри­је, цр­ кве и би­бли­о­те­ке. За обо­ји­цу је мо­жда за­ни­мљи­ви­ји ча­со­пис Gi­or­na­le en­cic­ lo­pe­di­co, ко­ји је не­ко вре­ме уре­ђи­вао и Ал­бер­то Фор­тис. До­си­теј не по­ри­че кар­не­вал­ска чу­де­са: обо­ји­ци мо­на­ха је све то би­ло ба­рем за­ни­мљи­во! Кат­кад је ле­по при­дру­жи­ти се го­ми­ли, ма­да су и по­ли­цај­ци тог вре­ме­на зна­ли да су ова­кви ма­сов­ни до­га­ђа­ји при­влач­ни тек по­себ­ном ти­пу љу­ди. (Ни већ по­ми­ ња­ни Ге­те, тих го­ди­на, ни­је про­пу­стио да осе­ти кар­не­вал­ски вр­тлог стра­сти, али ју­жни­је, у Ри­му.) Ве­ран свом ра­ци­о­на­ли­стич­ком ка­рак­те­ру, а и уве­ре­њу, наш мо­нах је Ве­не­ци­ју са­мо уз­гред по­ми­њао, али без ши­рег за­пи­са о гра­ду, љу­ди­ма, при­ли­ка­ма. Ни из­бли­за се овим гра­дом ни­је оду­ше­вља­вао као, на при­мер, Лон­до­ном, ка­сни­је. Ни­је одо­лео, као ни то­ли­ки дру­ги, да по­све­до­чи шта му се до­га­ђа­ло.226 Шкрт на пе­ру, До­си­теј као да ни за тре­ну­так ни­је под­ле­гао им­пре­си­ја­ма. За­то је по­сле пом­ни­јег раз­гле­да­ња „чу­де­са не­ви­ђе­них исто­га гра­да” сво­је ути­ ске – као и то­ли­ки дру­ги – на па­пир ста­вио два­на­ест го­ди­на мла­ђи Ге­ра­сим Зе­лић.227 Он је ов­де бо­ра­вио у ле­то 1782, да­кле две и по го­ди­не по­сле До­си­те­ја. Као да је пред­ви­ђао при­го­во­ре те вр­сте, До­си­теј је ка­сни­је у Па­ри­зу сро­чио од­бра­ну. Они ко­ји би же­ле­ли по­је­ди­но­сти о то­ме шта је све „ов­де ви­дио” тре­ба­ло би да зна­ју ко­ли­ко га то ко­шта у штам­па­ри­ји! „Та­бак је­дан на­штам­па­ти ко­шту­је ме два­на­ест та­ли­ра; а за ови по­сао (опи­са­ти све што је до­жи­вео и ви­део том при­ли­ком) хо­те­ло би се нај­ма­ње де­се­так та­ба­ка” (До­си­теј, 81 б). 227 Жи­и­је, I, 61−63. 226

105

Monah zlatnog veka Као и сва­ки из­да­нак љу­тог кр­ша, пр­во је при­ме­тио да је Ве­не­ци­ја сва „ни­ кла из во­де и во­дом оп­ко­ље­на”, а ни­јед­не сто­пе го­ле зе­мље не­ма, осим по вр­ то­ви­ма из­ме­ђу ку­ћа. Али, по ка­на­ли­ма „вр­ве раз­лич­ни чу­но­ви и чам­ци, као друг­ђе ко­ла и ка­ру­це”. „Кад је при­лив (пли­ма) мор­ски чре­зви­ча­јан друг­да, што би­ва кат­кад у про­ ље­ће и у је­сен по је­дан­пут, он­да во­да по­пла­ви ње­ке ни­же пло­шча­ди и ули­це, а и дољ­не по­до­ве до­мо­ва, ђе се не оби­та­ва. Оба­че по­сли­је дви­је три уре усту­пи опет во­да, а и не на­ра­сте ви­ше од ко­је сто­пе.” Ни­је те­шко оду­ше­вља­ва­ти се Цр­квом Св. Мар­ка, а Зе­лић је − још ви­ше – сма­трао да јој „не има рав­не ни у ко­јем гра­ду на сви­је­ту”, као да из ње стру­ ји са­мо ма­ти­ца бла­го­ве­сти! Да је До­си­теј ушао у ка­те­дра­лу, мо­жда би за­стао пред нај­чу­ве­ни­јом сли­ком у њој: ар­хан­ђел Ми­хај­ло у ви­зан­тиј­ској рас­ко­ши емај­ла и дра­гу­ља пре­не­сен ов­де по­сле кр­ста­шке по­ха­ре Кон­стан­ти­но­по­ља. Али, за­то је Зе­лић до­бро упам­тио не­ке дру­ге „ве­ли­ко­љеп­не па­ла­те, ко­је се зо­ ву про­ку­ра­то­ри­је, у ко­ји­ма су при зе­мљи сву­да у на­о­ко­ло све са­ме пи­сар­ни­це и но­та­ри и хо­да­та­ји (по­сред­ни­ци).” Упра­во без њих ни­је се мо­гло, пре би­ло ког су­сре­та, иза­ћи на­крај с не­пре­ва­зи­ђе­ном мле­тач­ком би­ро­кра­ти­јом и ње­ ном ко­руп­ци­јом. То Зе­ли­ће­во ту­ма­че­ње има свој на­ста­вак – ка­зу­је ка­ко су из Ца­ри­гра­да у 13. ве­ку Ен­гле­зи по­ку­пи­ли фло­ту, Фран­цу­зи ар­хи­ве и књи­жни­це, а Ве­не­ци­ јан­ци цар­ске кру­не, ри­зе, по­су­ђе, све­тач­ке мо­шти, ико­не. А уз све то, са хи­ по­дро­ма у Кон­стан­ти­но­по­ли­су и скулп­ту­ре че­ти­ри ко­ња, „за ко­ја ве­ле да су та­мо би­ле још од Не­ро­но­вих вре­ме­на, али их је Кон­стан­тин Ве­ли­ки из Ри­ма пре­нео у Ви­зан­ти­ју”. Пет­на­ест го­ди­на ка­сни­је, 1797, Бо­на­пар­та је по осва­ја­њу Ве­не­ци­је дао да се ти ко­њи пре­не­су у Па­риз, у Ти­ље­ри­је. Сва­ко са осе­ћа­њем ја­чег без­об­зир­но узи­ма ту­ђе и ки­ти се ту­ђим пер­јем. Рет­ки су, као ка­ли­фа Омар, уста­но­ви­тељ хиџ­ре, уз­ви­ки­ва­ли да је по­хле­па у ства­ри нај­ве­ће си­ро­ ма­штво! Авај, упра­во ње­га би­је глас да је у ја­ро­сти на­ре­дио спа­љи­ва­ње Алек­ сан­дриј­ске би­бли­о­те­ке, што је мно­го ве­ћи грех, чак и од не­ке, ко­ли­ко то­ли­ко кон­тро­ли­са­не, пљач­ке.228 Из Ве­не­ци­је, два мо­на­ха от­пу­ту­ју „књи­го­но­шњом ла­ђом”, да­кле по­штан­ ским бро­дом, у Бо­ло­њу. За та­кву слу­жбу обич­но су узи­ма­ни ома­њи дво­јар­бол­ ни је­дре­ња­ци, ко­ји су мо­ра­ли да ис­пу­ња­ва­ју два те­шка и при­лич­но ис­кљу­чу­ју­ ћа усло­ва – да бу­ду бр­зи, да­кле да што пре стиг­ну на од­ре­ди­ште, али и да бу­ду от­пор­ни пре­ма не­во­ља­ма на мо­ру. Ве­шта по­са­да, ко­ја зна да из­бег­не или бар убла­жи нео­че­ки­ва­на ис­ку­ше­ња као што су на­па­ди раз­бој­ни­ка при пло­вид­би и у лу­ка­ма, под­ра­зу­ме­ва се. Мор­на­ри су има­ли но­же­ве, а у ору­жар­ни­ци, под ка­пе­тан­ским кљу­чем, би­ле су и пу­шке. Омар Ибн ал Ха­тиб; то­ком сво­је вла­да­ви­не (634−644) осво­јио Пер­си­ју и Си­ри­ју, по­ста­вио те­ме­ље арап­ске им­пе­ри­је.

228

106

Други пут на Медитерану

До­си­теј и Вар­ла­ам су се ве­ро­ват­но укр­ца­ли на не­ку тр­бу­ша­сту фе­лу­ку.229 Од Ве­не­ци­је, по­ред Кјо­ђе и есту­а­ри­ја ре­ке По, нај­че­шће пре­те пли­ћи­не крај ни­ских оба­ла и гу­сте ма­гле ко­је ни­су рет­ке то­ком ја­ну­а­ра. Осма­тра­чи­ма на прам­цу очи ис­па­да­ју од на­по­ра: са­мо да им се не до­го­ди на­су­ка­ва­ње!230 Јер, ова­квим бро­до­ви­ма се обич­но по­ве­ра­ва дра­го­цен то­вар – вре­ће пу­не ну­жних по­шиљ­ки, тр­го­вач­ких и бан­кар­ских пи­са­ма, че­ко­ва, га­ран­ци­ја, обли­га­ци­ја, по­ли­са и оста­лих вред­но­сних па­пи­ра. У брод­ском скла­ди­шту је и ро­ба – ва­ жне и хит­не ис­по­ру­ке. И вре­ће нов­ца! Баш на то, из спле­та ла­гу­на вре­ба­ју скит­ни­це и не­рет­ко до­бро ор­га­ни­зо­ ва­не ха­ра­ми­је, ко­ји­ма би ова­кав плен био по­вод да се ка­сни­је ду­го за­хва­љу­ју не­бу. И да ду­го и смер­но (без ка­ја­ња, на­про­тив) кле­че пред ол­та­ри­ма! Мор­на­ ри се пла­ше гу­сар­ске без­об­зир­не ди­вљи­не јер ве­ко­ви хри­шћан­ства као да их ни­су ни до­та­кли. Чак и три­де­се­так го­ди­на ка­сни­је, до ја­дран­ског се­ве­ра за­ле­та­ли су се ал­ жир­ски и ту­ни­ски пи­ра­ти. Ако мо­гу, без про­вин­ци­јал­ног ком­плек­са и стра­ха од од­ма­зде пле­не све што бро­ди. Мо­гу­ће је да су ко­ра­бље­ни­ци, та­да и ина­че, ка­зи­ва­ли До­си­те­ју да су ам­ба­са­до­ри Шпа­ни­је, Фран­цу­ске и не­ких др­жа­ви­ца са Апе­нин­ског по­лу­о­стр­ва, као и ше­фо­ви ра­зних ми­си­ја др­жав­ног зна­ча­ја, жу­ре­ћи у Ца­ри­град нај­ра­ди­је ко­ри­сти­ли баш фе­лу­ке. Њи­хо­ве по­ро­ди­це, нај­ ве­ћи део по­слу­ге и прат­ње оста­јао је да ка­сни­је от­пу­ту­је не­ком ве­ћом, да­кле ком­фор­ни­јом, али и знат­но спо­ри­јом га­ли­јом. Овај по­штан­ски брод из­у­зет­но је за­ни­мљив због До­си­те­је­вог крат­ког на­во­ да да се с њи­ма укр­ца­ла и „си­ла бо­жи­ја му­зи­кан­та и ко­ме­ди­јан­та му­же­ско­га и жен­ско­га ро­да и пле­ме­на”231. Ре­кло би се да то ни­су би­ли „му­зич­ки на­ср­тљив­ ци” (То­мас Ман). Збр­да-здо­ла ком­по­но­ва­но дру­штво се, без сум­ње, вра­ћа­ло из Ве­не­ци­је, с по­сла. Од­ла­зи­ло је сво­јим ку­ћа­ма, у сво­је ју­жни­је гра­ди­ће. Глав­ на го­ди­шња бер­ба (fi­nal­men­te!, ре­као би и До­си­теј) окон­ча­на је. Те­шко је у пот­пу­но­сти ре­кон­стру­и­са­ти тај део пло­вид­бе­не ру­те. Тек, ја­сно је да је би­ла оча­ра­ва­ју­ћа, рас­ко­шна. Ви­ди­мо па­лу­бу је­дре­ња­ка ко­ја се, уз тем­ пе­ра­мент­ну ге­сти­ку­ла­ци­ју и га­ла­му, очас по­пу­ња­ва и пре­тва­ра у им­про­ви­ зо­ва­ну, по­ма­ло анар­хич­ну а ипак бли­ста­ву сце­ну. Че­љад за­бав­њач­ка; да­кле, и глум­ци, и клов­но­ви и акро­ба­те, и та­да, као и мно­го го­ди­на ка­сни­је, као да ни­је по­ми­шља­ла на опу­шта­ње. Иако је дан леп, из­ме­ђу је­да­ра ипак од зу­ба­тог Фе­лу­ка, франц. fe­lo­u­que, тип пло­ви­ла ко­ји је мно­го упо­тре­бља­ван на Сре­до­зе­мљу од 17. до 19. ве­ка. Ко­ри­шћен је и као рат­ни, али и као гу­сар­ски, од­но­сно пи­рат­ски брод. 230 Пре­ма јед­ној кар­ти об­ја­вље­ној у Ве­не­ци­ји 1759, бро­до­ви ко­ји су од 1592. до 1609. пло­ви­ли по Ја­дра­ну нај­че­шће су упра­во ту стра­да­ли. Дру­го нај­гу­шће под­руч­је бро­до­ло­ма би­ло је од Отран­та до Гар­га­на, уз ита­ли­јан­ску оба­лу, а при­лич­но их је стра­да­ло, не ра­чу­на­ју­ћи уско­ке, и на ис­точ­ној стра­ни, од Пу­ле до Бо­ке ко­тор­ске. 231 До­си­теј, 74 б. 229

107

Monah zlatnog veka сун­ца стру­ји хлад­но­ћа, па се тре­ба за­гре­ја­ти! Но, да је би­ло и мно­го сун­ча­ни­ је, обич­но је тај ша­ре­ни свет по­сле на­пор­ног ра­да и за­ра­де у ве­ли­ком гра­ду ба­рем јед­ном го­ди­шње да­вао се­би оду­шка. А ка­да ће ако не са­да. Раз­у­ла­ри се то дру­штво го­то­во ре­не­сан­сних ли­ко­ва. Од­јед­ном, по­чи­ње за­ ба­ва, пре све­га за свој ра­чун! По До­си­те­је­вом ко­ду, то је си­гур­но би­ла ло­ги­ка здра­вља. Зна­мо да је он и да­ље био пра­зних џе­по­ва, али за­то је ко­ме­ди­јан­ти­ма у из­гле­ду би­ла по­ве­ћа ша­ка та­ли­ра од ру­ског ар­хи­ман­дри­та! Ко­ји је – су­де­ћи по све­му – био га­лан­тан чо­век на од­мо­ру; очи­то, ви­ше рат­ник јед­не ца­ри­це, не­го све­ште­но ли­це ко­је от­кри­ва ду­хов­на та­јан­ства. А тек је по­че­ла пр­ва не­де­ља ус­кр­шњег по­ста! Исти­на, стро­гост хри­шћан­ ских, за­по­вед­них нор­ми је ја­сна; на мо­ру и на коп­ну – као од ту­жи­ла­ца − на­ме­ та­ла се са­вр­ше­на не­га­ци­ја про­фа­но­сти! Ме­ђу­тим, као и у по­клад­ној Ве­не­ци­ ји, ов­де се на­ме­та­ла инер­ци­ја и бе­сми­сле­но би би­ло по­зи­ва­ње на те­о­ло­ги­ју, на ка­те­хе­зу, оба­ве­зе све­тих тај­ни. По­сле ис­пло­вља­ва­ња, је­дре­њак у мах по­ста­је ма­ло цар­ство ди­о­ни­зиј­ске му­зи­ке, а ма­ло по­сле и игре чу­ла, па и ор­ги­ја­стич­ ког тран­са. Био је то пи­ја­ни брод, уз не­по­врат­не тре­нут­ке ин­тим­но­сти. Је­дре­њак по­ср­ће иако је мо­ре мир­но. Зна­ју ли мор­на­ри ку­да бро­де? „Та­ко­ ве му­зи­ке и пoја­ња”, пи­ше До­си­теј, „ниг­де на све­ту не­ма”. Та пе­сма оча­ра­ва, а ита­ли­јан­ски је­зик је као ви­но док се пи­је. Ту вр­сту оду­ше­вље­ња он ни­је имао ни по­сле беч­ких опе­ре­та. Чи­ни се, брод се не­ка­ко за­вио у ти­ши­ну тек кад је с мо­ра скре­нуо пре­ма Фе­ра­ри „кроз ши­ро­ки ка­нал”, да­кле кад је не­што се­вер­ни­је од мо­чвар­них про­ сто­ра Комача ушао у нај­ју­жни­ји ру­ка­вац дел­те Поа. Али, ту упа­да у ци­клон! „Фор­ту­на”,232 опет ка­же До­си­теј. Не­склон пре­те­ри­ва­њи­ма и ма­ни­ри­стич­ким кон­тра­сти­ма, он твр­ди да је то би­ла „стра­хо­ви­та бу­ра”, да­кле, из­не­над­на про­ва­ла се­ве­ро­и­сточ­ног ве­тра, ко­ја се че­сто пре­тва­ра у ри­ку зве­ри. Ипак, До­си­теј ху­мор­но об­ја­шња­ва и ту сти­хи­ју – као да му је еол­ска гр­мља­ви­на би­ла не­ка по­себ­на му­зи­ка! Ипак, ко то је­зи­во за­ви­ја­ње ни­је ра­ни­је чуо, „нек не же­ли чу­ти”. Тек са­да на­сту­па по­твр­да о ква­ли­те­ту бро­да: да се та „дре­ве­са” не одр­жа­ ше, опи­ру­ћи се удар­ци­ма сти­хи­је сво­јим кон­струк­ци­о­ним скло­пом, „ми­шља­ шмо се сви за­јед­но уто­пи­ти као ми­ше­ви”! Очи­то, не­вре­ме је би­ло то­ли­ко, а ат­мос­фе­ра ме­ђу пут­ни­ци­ма на иви­ци па­ни­ке да је До­си­теј ис­ка­зао хра­брост мо­ре­плов­ца тек ка­сни­је, на Цр­ном мо­ру. Јер, си­гур­но су на бро­ду од­мах по­че­ли за­по­ма­га­ње и кук­ња­ва. Они ко­ји су та­ко ле­по пе­ва­ли, са­да су ри­да­ли и мо­ли­ли се на ко­ле­ни­ма! Да ни­је би­ло та­ко До­си­теј не би за­пи­сао да је па­ни­ка би­ла до­и­ста озбиљ­на и да „с ова­ким дру­ штвом уте­ћи, то се зо­ве Ха­ру­ну ре­ћи мац!”233 Ис­прав­но фор­ту­нал; у ди­ја­лек­ту Дал­ма­ти­на­ца бе­сна олу­ја. Ха­рон, у грч­кој ми­то­ло­ги­ји ла­ђар ко­ји пре­но­си мр­тве пре­ко ре­ке Стикс на онај свет.

232 233

108

Други пут на Медитерану

И још: пред том по­ки­слом дру­жи­ном, из­му­че­ном мор­ском бо­ле­шћу, он су­ тра­дан, као већ ис­ку­сан мо­ре­пло­вац, уз­ви­ку­је: „Чуј­те бра­ћо и се­стри­це! Кад смо се ово­га зла шка­пу­ла­ли (из­ба­ви­ли), по­жи­ве­ће­мо још!”234 На­ста­вак пло­вид­бе ка­на­лом и ре­ком био је по­сле то­га ру­тин­ски, све до Фе­ ра­ре, у ко­јој су маг­но­ли­је тек цва­ле. Из­над јар­бо­ла су „бла­га не­бе­са Ита­ли­је”, ко­ја „сти­ша­ва­ју вар­ва­ре” (Цр­њан­ски), а на до­вик од ка­на­ла ре­ђа­ла су се на­се­ ља с вит­ким кам­а­ни­ли­ма, бре­ца­ла сит­на зво­на са њих. Фе­ра­ра, не­ка­да јак кул­тур­ни цен­тар и се­ди­ште са­мо­стал­не кне­же­ви­не, ни­ је се усре­ћи­ла кад се, пре­ма ло­ги­ци раз­мр­вље­не (и ве­о­ма сло­же­не) по­ли­тич­ке кар­те Ита­ли­је век и по ра­ни­је на­шла у са­ста­ву Пап­ске др­жа­ве.235… Бро­до­ви су, у то вре­ме, ве­зи­ва­ни у лу­ци на по не­ко­ли­ко са­ти, не са­мо ра­ди ис­кр­ца­ва­ња ста­рог и при­ма­ња но­вог те­ре­та и по­ште. Би­ло је то вре­ме не­за­зи­ра­ња од кон­ ку­рен­ци­је – по­сле мо­ра под­ра­зу­ме­вао се пре­дах на коп­ну! По пра­ви­лу, пре­дах ко­ри­сте сви пут­ни­ци; за­што би До­си­теј и Вар­ла­ам би­ли из­у­зе­так? Ако је та­ко, они су у Фе­ра­ри мо­гли да ви­де ка­те­дра­лу, та­да ста­ру ви­ше од по­ла ми­ле­ни­ју­ма. Мо­ра­ла је по­себ­но да их за­ни­ма, ви­де­ће се за­што. За­тим, ту је је­дан леп ста­ри за­мак, ко­ји је – као и оста­ла утвр­ђе­ња – ве­ро­ват­но имао не­ку (вој­нич­ки ре­че­но) од­вра­ћа­ју­ћу, де­фан­зив­ну функ­ци­ју да и у од­суд­ним тре­ну­ци­ма спа­са­ва град од упа­да. Ду­го је оп­стао и Уни­вер­зи­тет, још од кра­ја 14. ве­ка. Шта је пр­ва мо­гу­ћа асо­ци­ја­ци­ја код уче­них пра­во­слав­них мо­на­ха, а До­ си­теј и Вар­ла­ам су то би­ли, кад су већ иза­шли на ули­це и пја­це Фе­ра­ре и кад су се на­шли пред по­ме­ну­том ка­те­дра­лом из 12. ве­ка? О че­му су та­да раз­го­ва­ра­ли? Ве­ро­ват­но им се на­мет­ну­ла те­ма ко­ја је ве­ко­ви­ма му­чи­ла пра­ во­слав­це. Је­дан од њих (мо­жда обо­ји­ца) се­тио се да је ту, пре ви­ше од три сто­ле­ћа (1438−1445), одр­жан цр­кве­ни кон­цил ко­ји је од­ре­дио те­мељ­ну ге­о­по­ли­тич­ку кон­фи­гу­ра­ци­ју хри­шћан­ског све­та и ота­да спа­да у там­ни ви­ла­јет европ­ске исто­ри­је. На ње­му су пред­став­ни­ци Све­те сто­ли­це, а и не­ких пра­во­слав­них цр­ка­ва, при­се­гли да ће се сви хри­шћа­ни под­врг­ну­ти вла­сти па­пе Ев­ге­ни­ја IV. Ви­зан­тиј­ски цар Јо­ван VIII Па­ле­о­лог био је при­ну­ђен да по­др­жи та­кав ко­рак, уз по­ли­тич­ку про­це­ну да је при­зна­ње ва­ти­кан­ског пр­вен­ства нео­п­хо­дан услов за оку­пља­ње ја­чих вој­нич­ких сна­га за от­пор осман­лиј­ској на­је­зди. У ства­ри, па­па је са­мо ра­чу­нао да ис­ко­ри­сти тур­ски ја­та­ган под гр­лом Кон­ стан­ти­но­по­ља као крун­ску пред­ност за про­ши­ре­ње сво­је ин­ве­сти­ту­ре и на пра­во­сла­вље у це­ли­ни. Рас­ко­ли су, на­и­ме, ре­а­ли­за­ци­ја иде­о­ло­ги­је. Шка­пу­ла­ти, итал. ska­po­la­re, по­бе­ћи, са­чу­ва­ти се. Овај из­раз До­си­теј је чуо још у Дал­ма­ци­ји. Пап­ска др­жа­ва, те­ри­то­ри­ја сред­ње Ита­ли­је, по­сто­ја­ла је од 8. ве­ка, а те­ри­то­ри­јал­но се по­ вре­ме­но осет­но ме­ња­ла; тра­ја­ла до 1870, од­но­сно до ује­ди­ње­ња Ита­ли­је − ri­sor­gi­men­ta.

234 235

109

Monah zlatnog veka Али, мо­гли су се при­се­ти­ти и До­си­теј и Вар­ла­ам и на­став­ка те по­ве­сти: од­мах по­сле Фе­ра­ре и пот­пи­си­ва­ња уго­во­ра, цр­кве­ни врх Ви­зан­ти­је и Ру­си­је де­за­ву­и­са­ли су Па­ле­о­ло­га и сво­је ма­ло­ду­шне пред­став­ни­ке, не при­ста­ју­ћи на пап­ску уце­ну! За­кључ­ке са кон­ци­ла при­хва­ти­ле су са­мо не­ке пра­во­слав­ не епар­хи­је у Ли­тва­ни­ји, где су за­тим ни­кле пр­ве уни­јат­ске цр­кве. Ви­зан­ти­ја је, кле­ца­ју­ћи под удар­ци­ма тур­ске си­ле, де­се­так го­ди­на ка­сни­је ипак мо­ра­ла да при­зна указ о уни­ји, ко­ји је за­тим зва­нич­но про­гла­шен у Све­тој Со­фи­ји, усред цар­ске пре­сто­ни­це. Ме­ђу­тим, већ на­ред­не го­ди­не Ца­ри­град је пао под осман­лиј­ским удар­ци­ма! За­пад и пап­ски Рим су се вр­ло уско­гру­до по­не­ли при од­бра­ни ис­точ­ног зи­да хри­шћан­ства, ша­љу­ћи на Бос­фор тек сим­бо­лич­ ну по­моћ. Сва­ка не­сре­ћа је у ства­ри кап жу­чи у ре­ци вре­ме­на, али ова пап­ска „по­др­шка” би­ла је без­мер­на бу­ји­ца хи­по­кри­зи­је. До та­да су још по­сто­ја­ле не­ке ре­ла­тив­но ва­жне ве­зе из­ме­ђу пра­во­слав­ног и ла­тин­ског де­ла хри­шћан­ства; на при­мер, све до пред крај на­ред­ног ве­ка (1582), на Ис­то­ку и За­па­ду је истог да­на сла­вљен Ус­крс. Али, по­сле су се раз­и­ шли у не­ким дог­мат­ским, а и астро­ном­ским про­ра­чу­ни­ма.236 Зна­ју­ћи До­си­те­ја, он је и овом при­ли­ком мо­гао да из­рек­не сво­ју ја­сну, ра­ ци­о­на­ли­стич­ку ми­сао. У ства­ри, по­знат је ње­гов ва­пај про­тив „со­стра­сти­ја и не­ра­зу­ми­ја” про­ти­ван сва­ком по­ку­ша­ју да Би­бли­ја по­ста­не сред­ство ма­ни­пу­ ла­ци­је, а гри­жа са­ве­сти спо­ра­дич­на, за­не­мар­љи­ва по­ја­ва. Из­ра­зио се та­ко да га је на­да­ле­ко тре­ба­ло чу­ти: хри­шћан­ска цр­ква ни­је ни грч­ка, ни ла­тин­ска! „Цер­ков је Хри­сто­ва!” Од Фе­ра­ре се, „из ка­на­ла у ка­нал”, па пре­ко сли­ва ре­ке Ре­но, до­бро раз­ви­је­ ним је­дри­ма пу­ту­је пра­во на за­пад. Ко­нач­но, ка­на­лом На­ви­љо, сти­же се до Бо­ ло­ње. Она је из­гра­ђе­на на те­ме­љи­ма етрур­ског на­се­ља Фел­си­на, у из­ду­же­ном ше­сто­у­га­о­ни­ку, на бла­гој па­ди­ни по­след­њих из­да­на­ка То­скан­ско-еми­лиј­ских пла­ни­на. А до­дат­но је утвр­ђи­ва­на ка­сни­је, кад су би­ску­пи че­сто и ру­ча­ли и ве­че­ра­ли не ски­да­ју­ћи окло­пе. Пред на­ва­лом вој­нич­ких ду­жно­сти за­не­ма­ри­ ва­ли су све, па и сво­је пур­пур­не сто­ле, бо­ју бе­смрт­но­сти. Град је по­ста­вљен та­ко да се ње­го­вих три­де­се­так хи­ља­да ста­нов­ни­ка ку­па у зра­ци­ма ју­тар­њег сун­ца с обли­жњег Ја­дра­на, док се сте­но­ви­ти вр­хо­ви Апе­ ни­на још бе­ле на хо­ри­зон­ту. Са бо­лоњ­ских цр­ка­ва јек зво­на је пун ла­ста, док у хра­мо­ви­ма са­му­ју мер­мер­ни ан­ђе­ли, ко­је је Цр­њан­ски мно­го ка­сни­је због не­че­га до­жи­вео као „гро­зни­ча­ве и раз­блуд­не”. Иза пут­ни­ка су оста­ли не­жни кра­јо­ли­ци не­пре­глед­них по­ља, та­да углав­ ном под ше­ћер­ном тр­ском. Сме­њу­ју их те­шки ви­но­гра­ди, воћ­ња­ци и рим­ски пу­те­ви, по ко­ји­ма су се ис­пр­ва вар­ва­ри ко­тр­ља­ли ка ју­гу. Ово је при­ли­ка да се Ви­ше о то­ме: Ра­до­мир По­по­вић, Ка­лен­ар­ско и­а­ње, Бе­о­град, 2005. Ина­че, те­о­ло­шки ди­ ја­лог пред­став­ни­ка Пра­во­слав­не и Ри­мо­ка­то­лич­ке цр­кве по­чео је тек пред крај 20. ве­ка.

236

110

Други пут на Медитерану

ви­ди Ита­ли­ја ко­ја за­о­ста­је ско­ро у све­му и за­то мо­ра да на­пу­сти пре­ва­зи­ђен ре­не­сан­ски мо­дел ако же­ли да за­др­жи ме­сто у Евро­пи. При­ли­ка је да мор­на­ри, при опра­шта­њу са пут­ни­ци­ма, ср­дач­но а ипак без су­ви­шних ин­тим­но­сти, пре­по­ру­че Вар­ла­а­му (а ни До­си­те­ју то ни­је би­ло мр­ ско чу­ти), да ов­де оба­ве­зно про­ба чу­ве­на цр­на ви­на лам­бру­ско и сан­ђи­о­ве­зе. Ако sig­nor ec­he­len­ca во­ли бе­ла ви­на, не­ка по­себ­но тра­жи ми­ри­шља­ву ал­ба­ну. За­што је Вар­ла­а­му од то­ли­ко ита­ли­јан­ских гра­до­ва баш Бо­ло­ња би­ла циљ? Мо­жда је из Ру­си­је до­шао с на­ме­ром да осе­ти би­ло Ита­ли­је, мо­жда дах етрур­ ске, итал­ске кул­ту­ре, а мно­го ве­ро­ват­ни­је да на­зре обри­се по­ли­тич­ке узру­ја­ но­сти. Осим Ве­не­ци­је и Ђе­но­ве, Ми­ла­но, То­ска­на и Пар­ма при­па­да­ли су и Бе­чу. На­пуљ­ском кра­ље­ви­ном и Си­ци­ли­јом вла­да­ли су шпан­ски Бур­бо­ни, у сре­ди­шњем де­лу би­ла је Пап­ска др­жа­ва са цен­тром у Ри­му. Да ли ће о сво­јим за­па­жа­њи­ма, о том клуп­ку и ко­ло­пле­ту, о тур­бу­лен­ци­ја­ма у ње­му, са­чи­ни­ти ела­бо­рат за по­тре­бе кне­за По­тем­ки­на? У том слу­ча­ју је овај град био па­жљи­во ода­бран. Јер, ита­ли­јан­ски југ је ве­сео али ма­ла­ри­чан и гла­дан; да­кле, не та­ко би­тан. Сна­га зе­мље по­чи­ње тек се­вер­но од цр­ве­не зе­мље Ум­бри­је. Нер­во­зна исто­ри­ ја та­да­шње Ита­ли­је пле­ла се углав­ном око Ри­ма, Ве­не­ци­је, Ђе­но­ве и Ми­ла­на, не­рет­ко и око На­пу­ља. Тек по­не­што од по­ве­сти оста­де у бо­лоњ­ским ка­те­дра­ла­ма, ути­сну­то у мра­ мо­ру и сло­но­ва­чи, где уз ска­ме­ње­не гри­ма­се све­та­ца и гр­че­ве па­па са­му­је још по ко­ји вла­дар, док са њих пра­ши­ну бри­шу бо­со­но­ги фран­ци­скан­ци. По пре­ ци­зно из­ве­де­ним ар­ка­да­ма ис­кле­са­ни су зве­ри­ња­ци, гро­жђе, ли­шће… Али, та рас­кош не мо­же да са­кри­је злу коб стал­ног ри­вал­ства ве­ли­ких цен­та­ра, гло­же­ња ко­ја су се из­вр­га­ва­ла у ме­ђу­соб­не ра­то­ве, и то увек по ве­ћин­ској од­ лу­ци пре­о­вла­да­ва­ју­ћих стра­на­ка бан­ка­ра, тр­го­ва­ца, па и за­на­тли­ја, али ни­кад по­мо­ра­ца (шпор­ки ма­ри­не­ри!) или аграр­них труд­бе­ни­ка. Да се не би по­ми­ сли­ло да су Бо­ло­ње­зи би­ли ми­ро­љу­би­ви­ји, а ка­мо­ли ма­ње ода­ни кјан­и­ји, тре­ба ре­ћи да су и они че­сто би­ли у лан­цу оп­ште дез­ин­те­гра­ци­је са су­сед­ним вој­вод­стви­ма Мо­де­на и Фи­рен­ца, с Ри­ми­ни­јем и Ра­ве­ном, па и с Ми­ла­ном. Чи­ни се, ре­не­сан­са је Вар­ла­а­му мо­гла да бу­де тек из­го­вор. До­си­те­ју ни­је би­ла ни по­вод – као да га ни­је ни за­ни­ма­ла на (по­ма­ло опо­ ром) ра­ци­о­на­ли­стич­ком пу­ту! Али, мо­рао би да при­зна, као и то­ли­ки дру­ги, да не­ма леп­шег про­ле­ћа од то­скан­ског. Бо­ло­ња се вр­ло ду­го одр­жа­ла као цен­тар јед­не ван­ред­но за­ни­мљи­ве ре­ги­је с Пар­мом, Фе­ра­ром и дру­гим окол­ним гра­до­ви­ма, а вр­ло бли­зу су и Па­до­ва, Пи­сто­ја, Фор­ли. Пре­ко ре­ги­је пре­ла­зио је ва­жан пут, ко­ји је у ста­ра вре­ме­на, два ве­ка пре Хри­ста, дао да се са­гра­ди рим­ски кон­зул Мар­ко Еми­лио Ле­пид. А тај друм, чу­вен вр­ло ду­го под истим име­ном, по­стао је глав­на спој­ни­ца

111

Monah zlatnog veka ита­ли­јан­ских обла­сти Ја­дра­на са за­пад­ним де­ло­ви­ма Пад­ске ни­зи­је. Рим је пла­тио ис­ку­ство с Ха­ни­ба­лом. Мо­гу­ће је по­тра­жи­ти и До­си­теј­е­ву уло­гу у Вар­лаaмо­вом ода­би­ру Бо­ло­ње за – услов­но ре­че­но – по­сма­трач­ко од­ре­ди­ште. Ве­ро­ват­но му је ње­гов књи­о­ љуб­ни во­дич на­вео по­себ­не раз­ло­ге – тај град с уни­вер­зи­те­том нај­ста­ри­јим у Евро­пи, уте­ме­ље­ним још на од­ред­ба­ма Con­sti­tu­tio Ha­bi­ta Фри­дри­ха Бар­ба­ро­ се, спа­да ме­ђу нај­ва­жни­је кул­тур­не цен­тре на Апе­ни­ни­ма. У До­си­те­је­во вре­ ме, ту су мо­гле да сту­ди­ра­ју (и пре­да­ју) и жене.237 Ту су и ве­ли­ке би­бли­о­те­ке, цве­та­ју на­у­ка и умет­ност. Цео град је био је­дин­стве­ни му­зеј сред­њо­ве­ков­не и ре­не­сан­сне ар­хи­тек­ту­ре. Рај за очи, ме­лем за ду­шу – оцва­ли сјај не­пре­ва­зи­ ђе­не ро­ман­ти­ке! У До­си­те­је­вим спи­си­ма оста­ли смо при­кра­ће­ни за по­да­так да ли је ру­ски ар­хи­ман­дрит при­мио к ср­цу сву ту ле­по­ту или је и он остао иза зби­ра по­сле­ ди­ца јед­не исто­риј­ске чи­ње­ни­це да Ру­си­ја ни­је има­ла сво­ју ре­не­сан­су, aли је за­то за­бли­ста­ла у вла­сти­том ба­ро­ку. Уз све то, та­да­шње пре­те­че бе­де­ке­ра238 – ко­је наш мо­нах дру­где по­ми­ње тек уз­гред – пре­по­ру­чи­ва­ле су и бо­лоњ­ско ку­ли­нар­ство. Ко би то­ме одо­лео – ре­као би До­си­теј. На­ши мо­на­си за­др­жа­ли су се ду­го у овом гра­ду, чак до ка­то­лич­ког Ус­кр­ са. За­што? Од­го­вор је те­шко на­ћи у До­си­те­је­вој ла­пи­дар­ној на­по­ме­ни да су за то вре­ме ви­де­ли све „што је год би­ло до­стој­но ви­де­ни­ја”.239 Хро­ни­ча­ри су, уме­сто Бо­ло­ње, име­но­ва­ли не­ке ва­жни­је цен­тре Сре­до­зе­мља, пре све­га Рим и Ве­не­ци­ју, као „гра­до­ве па­ра­зи­те”240. То су др­жа­ви­це са стал­ном кон­цен­тра­ ци­јом нов­ца и вла­сти и са­мо су на­ив­ни мо­гли да по­ми­сле − ето са­вр­ше­них ур­ба­них ве­ли­чи­на, ство­ре­них да у њи­ма сви ра­де и про­из­во­де. Та­ко не­што се, на­про­сто, ни­је до­га­ђа­ло, јер су ти гра­до­ви ма­гич­ном при­влач­но­шћу оку­ пља­ли и оне ко­ји кра­ду, ха­ра­ју ту­ђе ку­ће, удру­жу­ју се у бан­де и, уоп­ште, иза­ зи­ва­ју че­сте не­ми­ре. „То су љу­ди од Бо­га про­кле­ти”, оце­њу­је је­дан фран­цу­ски исто­ри­чар.241 Ни Бо­ло­ња ве­ро­ват­но ни­је би­ла из­у­зе­та из тих оп­штих кре­та­ња. Али, не на­ме­ћу се ни по­да­ци да је град био те­же угро­жен од кри­ми­на­ла, бар не до те Осно­ван 1088, бр­зо је по­стао глав­ни цен­тар сту­ди­ја гра­ђан­ског и цр­кве­ног пра­ва, а ма­ло ка­сни­је отво­ре­ни су и фи­ло­зоф­ски, фа­кул­тет при­род­них на­у­ка, узор уни­вер­зи­те­ти­ма ши­ ром Евро­пе. У исто вре­ме, у Па­ри­зу су мо­гле да се из­у­ча­ва­ју сло­бод­не ве­шти­не, у Са­лер­ну ме­ди­ци­на, у То­ле­ду ма­ги­ја. 238 Пра­ви про­дор те вр­сте ли­те­ра­ту­ре, ра­ди пру­жа­ња прак­тич­них ин­фор­ма­ци­ја пут­ни­ци­ма, на­пра­вио је, пе­де­се­так го­ди­на ка­сни­је, Кар­ло Бе­де­кер у Ко­блен­цу, штам­па­ју­ћи за ве­ли­ки део Евро­пе ту­ри­стич­ке во­ди­че на не­мач­ком и ен­гле­ском. 239 До­си­теј, 76 а. 240 Бро­дел, II, 227. 241 Jean De­lu­me­au, Vie ec­co­no­mi­que et so­ci­a­le de Ro­me dans la se­con­de mo­i­ti­le du 16. si­ec­le, Pa­ris, 1957, 59. 237

112

Други пут на Медитерану

ме­ре да се мо­ра­ло сту­па­ти у ма­ле ра­то­ве про­тив ре­бе­ли­ја242 и да по­ли­ци­ја ки­ ти твр­ђав­ске зи­ди­не гла­ва­ма не­срећ­ни­ка, углав­ном лу­та­ли­ца из си­ро­ма­шне а пре­на­се­ље­не Ка­ла­бри­је и, уоп­ште, са ве­чи­то глад­ног ју­га, ко­ји вр­ви од од­мет­ ни­ка. Њи­хо­ви су зло­чи­ни сви­ре­пи­ји не­го дру­где, а др­скост још ве­ћа, без об­зи­ ра на по­те­ре и прет­ње смак­ну­ћи­ма ко­ја су ов­де би­ла број­ни­ја не­го у оста­лим де­ло­ви­ма по­лу­о­стр­ва. Рим је та­ко при­нуд­но „укра­ша­вао” Бер­ни­ни­јев мост Сант Ан­ђе­ло. На ње­му је, не та­ко рет­ко, би­ло ви­ше по­се­че­них гла­ва „не­го ди­ ња на пи­ја­ци”.243 А не­ред из ла­тин­ских вре­ме­на, кад је рим­ски Фо­рум у вре­ме па­пе Ло­рен­ца Ве­ли­чан­стве­ног Ме­ди­чи­ја био на­зван про­сто По­ље кра­ва, бе­ше са­свим за­бо­ра­вљен. Бо­ло­ња је би­ла бо­га­та! До­ду­ше, ни­је је за­па­ло да бу­де цен­тар пре­ра­спо­де­ле сре­бра из Ла­тин­ске Аме­ри­ке, као што је то по­ста­ла Ђе­но­ва, али се ни­је мо­гло ре­ћи ни да је осе­ћа­ла трај­ни­је по­сле­ди­це по раз­вој. Исти­на је, та­ко­ђе, да је нај­ ве­ћи део Ита­ли­је био – ка­ко се го­во­ри­ло – „чуд­на ла­бо­ра­то­ри­ја за др­жав­ни­ ке”, још је­дан фе­но­мен ко­ји је мо­рао ин­те­ре­со­ва­ти ар­хи­ман­дри­та Вар­ла­а­ма. Јер, сви су ов­де при­ча­ли о по­ли­ти­ци, али вла­да­ло се те­ро­ром! О Бо­ло­њи се, ипак, одр­жа­вао глас ка­ко зна да се по­ви­ја под уда­ри­ма, али и да из­бег­не не­ке ве­ће не­во­ље. Или је то, ипак, био са­мо при­вид, је­дан од из­ра­за ми­сти­ке без ко­јих др­жа­ ве не мо­гу. Ако је још два и по сто­ле­ћа ра­ни­је Ита­ли­ја до­жи­вља­ва­на као се­и­ змич­ко под­руч­је, пра­во би чу­до би­ло да по­тре­си за­о­би­ла­зе баш Бо­ло­њу. Мо­на­си су, из­гле­да, има­ли ле­по вре­ме, што ов­де ни­је рет­кост. Али, сву вар­љи­вост ме­ди­те­ран­ске кли­ме Бо­ло­ње­зи не­рет­ко осе­те то­ком ле­пог по­чет­ка про­ле­ћа, кад све про­пу­пи и рас­пе­ва се у цве­ту и зе­ле­ни­лу. А ипак, по­вре­ме­но из­не­над­но уда­ре снег и лед, чак с Ал­па! „Не­ка нам је Бог на по­мо­ћи”, за­пи­са­но је тим по­во­дом у Бо­лоњ­ској хро­ни­ци 1594, а шта зна­чи та­кав ва­пај, зна се. Јер, по­сле ле­да усле­ди­ло би жар­ко ле­то. Ако не пад­ну је­се­ње ки­ше, ма­сли­ не се сме­жу­ра­ју и не на­ли­ју уљем, ни­ти мо­гу да са­зру. Су­ров је ри­там жи­во­та и кли­ме. Ни­су то је­ди­ни екс­тре­ми. Исте хро­ни­ке са­др­же и по­дат­ке о уза­стоп­ ним су­ша­ма, а та­да глад по­ко­си ве­ћи део Ита­ли­је, по­себ­но Пап­ску др­жа­ву. Апо­ка­лип­тич­не сли­ке уми­ра­ња са ша­ком зе­мље у усти­ма – јер дру­ге хра­не за мно­штво ни­је би­ло – уокви­ри­ле би се са брат­стви­ма скит­ни­ца – ла­за­ро­на244. Про­тив њих ни­је би­ло ле­ка, осим род­не го­ди­не. Ве­ли­ка књи­га би се хо­е­ла, ка­же До­си­теј, па да се опи­шу све кра­со­те ко­јих су се мо­на­си на­гле­да­ли, не са­мо у То­ска­ни, с по­гле­дом на сје­ди­ње­ну ле­по­ту пре­де­ла и ар­хи­тек­ту­ре, с мо­дри­ном мо­ра и пла­ве­ни­лом не­ба, зе­ле­ни­лом ви­ Лат. re­bel­lio, по­бу­на. De­lu­me­au, 60. 244 Итал. laz­za­ro­ne, одр­па­нац, про­сјак, у Ка­ла­бри­ји. 242 243

113

Monah zlatnog veka но­гра­да и бе­ли­ном ка­ме­на. Све то об­у­хва­та др­ско на­ме­тљив ути­сак о ди­во­ти при­ро­де и чо­ве­ко­вих прег­ну­ћа. У Бо­ло­њи су на­ши пут­ни­ци има­ли не­ку вр­сту би­ва­ка, a за­тим од­ла­зи­ли на из­ле­те до дру­гих ме­ста. По­ми­ње се ка­сни­је Пи­сто­ја, Лу­ка. Од­ла­зе у Пи­зу, у ко­јој се још пре­по­зна­ју тра­го­ви ви­зан­ти­зма. Сви стран­ци жу­ре на пи­зан­ски кри­ви то­рањ; за­што не би и ова два на­мер­ни­ка? С тор­ња се пру­жа по­глед на жу­ти Ар­но – као на пе­сак ко­ји те­че. Крај ње­га је ко­ло­на го­спод­ских па­ла­та с па­три­циј­ским гр­бо­ви­ма и ор­лом, ста­рим сим­бо­лом гра­да. Ус­пут, по по­врат­ку, мо­гли су да се згра­ну пред ку­ћом у ко­јој се ро­дио Га­ли­ леј и не­ко вре­ме жи­вео у њој по­што је име­но­ван за про­фе­со­ра ма­те­ма­ти­ке на пи­зан­ском уни­вер­зи­те­ту, за­сни­ва­ју­ћи но­ву те­о­ри­ју ди­на­ми­ке, ис­тра­ја­ва­ју­ћи као ва­тре­ни ко­пер­ни­ка­нац. Авај, то ње­го­во дво­ри­ште се де­це­ни­ја­ма уме­сто трај­ног пи­је­те­та пу­ни­ло ста­дом ова­ца – још је­дан грч не­из­ле­чи­ве бољ­ке про­ ла­зно­сти. Ипак, га­ли­ле­јев­ска тра­ди­ци­ја још је да­ва­ла ре­зул­та­те по кон­ти­нен­ ту, иако Ита­ли­ја у про­све­ти­тељ­ском по­кре­ту као но­вој еру­ди­ци­ји ни­је ви­ше би­ла у пр­вом европ­ском еше­ло­ну. Чуд­на је па­но­ра­ма гра­да ко­ји је не­ка­да иза­зи­вао стра­хо­по­што­ва­ње – од Пи­за­на­ца су дрх­та­ли Ма­ва­ри на Ба­ле­а­ри­ма и Сар­ди­ни­ји, као и ве­ћи део ис­ точ­ног Ме­ди­те­ра­на. А са­да је то пу­ка па­лан­ка, за чи­је раз­гле­да­ње са ку­ле пу­не гу­ште­ра тре­ба де­се­так а­зе­а, нај­сит­ни­јег апе­нин­ског нов­ца. Је­два су при­мет­ни тра­го­ви ме­ди­чи­јев­ског уре­ђе­ња и удоб­но­сти. Све су ре­ђи иза­зо­ви мр­год­них град­ских твр­ђа­ва: из зи­до­ва им ра­сте тра­ва, где­ко­ја кр­жља­ ва смо­ква. Hic tran­sit… Ипак, не мо­же се за­о­би­ћи ка­те­драл­на Цр­ква Св. Ма­ри­ је, за­штит­ни­це Пи­зе, у ко­јој се на­вод­но чу­ва тр­нов ве­нац са Хри­сто­ве гла­ве на Гол­го­ти. „Про­на­шао” га је, ко ће дру­ги, не­го − тр­го­вац! До­вољ­но да се До­си­теј, као и у дру­гим слич­ним при­ли­ка­ма др­ске про­фа­но­сти, јет­ко на­сме­је. Два мо­на­ха за­тим по­се­ћу­ју Фи­рен­цу – Фло­рен­ци­ју, из ко­је је Дан­те био до­жи­вот­но из­гнан. Мо­жда за­то у гне­ву ни­је ни по­ми­њао свој род­ни град у бо­жан­ским со­не­ти­ма и кан­цо­на­ма. Али је у пе­том пе­ва­њу Па­кла пре­љуб­ни­ци­ ма Па­о­лу и Фран­че­ски на­ме­нио су­ро­ву ка­зну у ви­ду стра­сног и не­рас­ки­ди­вог за­гр­ља­ја! Да­ле­ко иза тог гра­да су не­во­ље ко­је је имао са Ри­мом и На­пу­љом, кад су му пу­те­ви би­ли пре­пре­че­ни чак и пре­ма Ђе­но­ви и Ве­не­ци­ји, па су Фло­ рен­тин­ци сво­ју ро­бу мо­ра­ли да кри­јум­ча­ре у Фран­цу­ску и Не­мач­ку мо­рем и пре­ко алп­ских про­ва­ли­ја. Пре­жи­ве­ла је Фи­рен­ца тих сто­ти­нак го­ди­на и опет цве­та, у зна­ку дан­те­ов­ски рас­ко­шног сун­ча­ног кру­га и у по­то­њем при­су­ству стра­стве­ног сло­бо­до­ум­ни­ка Ви­то­ри­ја Ал­фи­е­ри­ја. Он је пр­во ту­ма­рао из бун­ тов­ног ду­ха у мах­ни­то лу­та­ла­штво,245 али је упр­кос бол­ним раз­о­ча­ре­њи­ма већ ус­пео да на­пи­ше не­ке сво­је глав­не тра­ге­ди­је. Ђу­лио Фе­ро­ни, Исо­ри­ја иа­ли­јан­ске књи­жев­но­си, Под­го­ри­ца, 2005, 520−521.

245

114

Други пут на Медитерану

Оне, чи­ни се, До­си­те­ја не­ће за­ни­ма­ти. Сви мно­го ве­ћу па­жњу обра­ћа­ју чи­ње­ни­ци да је ово род­ни град Ни­ко­ла Ма­ки­ја­ве­ли­ја, по мно­ги­ма пр­вог мо­ дер­ног по­ли­тич­ког на­уч­ни­ка. За­пре­па­шће­ње је иза­звао ци­нич­ни по­зив „му­ дрим вла­да­ри­ма” да без дво­у­мље­ња ко­ри­сте „жи­во­ти­њу у чо­ве­ку”, да упра­ вља­ју игром дру­штве­них пој­мо­ва и не­ста­бил­но­шћу људ­ске при­ро­де, па – ако је ну­жно – да упо­тре­бе лу­ка­вост и нај­сви­ре­пи­је на­си­ље. Јер, по­да­ни­ци су по при­ро­ди па­ко­сни и ла­ко­вер­ни до са­мо­об­ма­не, твр­дио је он. Је ли то де­пре­ сив­но ту­ма­че­ње људ­ске при­ро­де за­пра­во екс­трем­на не­мо­рал­ност? Или је то ре­а­ли­зам фи­рен­тин­ске тр­го­вач­ке тра­ди­ци­је на ко­ји су ука­зи­ва­ли фран­цу­ски и ен­гле­ски про­те­стан­ти као на спе­ци­фи­чан из­раз ита­ли­јан­ског је­зу­и­ти­зма? До­ду­ше, Ва­ти­кан је за­бра­нио Ма­ки­ја­ве­ли­је­ва де­ла. Али До­си­те­ју су, су­де­ ћи по јед­ној ње­го­вој ба­сни246, „ма­хи­ја­ве­ли­сми” би­ли си­но­ним за злоб­не ма­ни­ пу­лан­те и без­об­зир­не об­ма­њи­ва­че. Мо­жда До­си­теј ни­је мо­гао баш у де­та­ље да об­ја­сни ру­ском ар­хи­ман­дри­ту ка­ква је гро­ма­да био Ло­рен­цо Ве­ли­чан­стве­ни247, не­за­о­би­ла­зни лик фи­рен­тин­ ског злат­ног до­ба. Али му ни­је те­шко да опи­ше ка­ква је за­пра­во би­ла моћ оја­ча­лог, па на не­ки на­чин и опле­ме­ње­ног гра­ђан­ства. Оно је има­ло до­вољ­но нов­ца, али из­над све­га осе­ћај за свој град, на­ро­чи­то за иде­ал ле­по­те Бо­ти­че­ ли­је­вих же­на. Мо­гу­ћа те­ма за раз­го­вор два мо­на­ха је још је­дан Ме­ди­чи, син Ло­рен­цов. Кад је по­стао па­па Лав X, пре­крио се гри­ми­зом као про­дук­том уни­ вер­зал­не ал­хе­ми­је! Имао је вр­ло нео­би­чан пон­ти­фи­кат – иако прет­ход­но ни­је био све­ште­ник, во­љом моћ­них при­мио је сва ру­ко­по­ла­га­ња за са­мо не­ко­ли­ко да­на, али је већ де­це­ни­ју ка­сни­је за­пам­ћен као ве­ли­ки за­штит­ник ре­не­сан­се! На­шим пут­ни­ци­ма ни­је мо­гло да про­мак­не да су Ме­ди­чи би­ли и ве­ли­ки бан­ка­ри. Кон­тро­ли­са­ли су део Ме­ди­те­ра­на, а ко­ји пут ла­нац њи­хо­вих ис­по­ ста­ва ишао је и од Ен­гле­ске до Цр­ног мо­ра. Та­да је на­ста­ла из­ре­ка да не­ма де­ ла све­та без др­ских а прак­тич­них Фи­рен­ти­на­ца! Сву­да се мо­гу на­ћи − у Тран­ сил­ва­ни­ји, Ира­ну, Ин­ди­ји. И сву­да жу­де да се вра­те, да­ка­ко са бо­гат­ством, у свој град пре­пун зе­ба… Чим је ми­нуо сред­њи век, упра­во је у Ита­ли­ји ро­ђе­на и сил­на љу­бав пре­ма рас­ко­ши, за­нос за ле­пе умет­но­сти, за ду­хов­ним и чул­ ним ужи­ва­њи­ма, али и за до­ско­чи­це и ла­кр­ди­је, у че­му је пред­ња­чио па­рох Ар­ло­то Ма­и­нар­ди. До­си­теј је пре­вео јед­ну ње­го­ву анег­до­ту за Со­бра­ни­је248. Је ли баш та­ко на­стао је­дин­ствен спој фи­рен­тин­ске сна­ге и ле­по­те, хра­бро­сти и без­бри­жне ле­пр­ша­во­сти? Не пла­ши­ти се скон­ча­ња, а сил­но во­ле­ти жи­вот – то је су­шти­на но­вог при­сту­па ви­со­ком уме­ћу спа­ја­ња осло­бо­ђе­ног тем­пе­ра­ На­ра­во­у­че­ни­је ба­сне Ли­си­ца, е­ао, ко­кош и си. По­гла­вар Фи­рен­тин­ске ре­пу­бли­ке из по­ро­ди­це Ме­ди­чи, 1449−1492, осни­вач Ака­де­ми­је за про­у­ча­ва­ње грч­ко-рим­ске исто­ри­је. 248 До­си­теј, 314 б − 315 а. 246 247

115

Monah zlatnog veka мен­та с кла­сич­ном кул­ту­ром. До­си­те­ју је ла­ко да на­слу­ти – та­ко су се ита­ли­ јан­ски гра­до­ви раз­ви­ја­ли. Ипак, Фи­рен­ца је, у зна­ку ла­во­ва, љи­ља­на и го­ми­ле брон­за­них ко­ња­ни­ка, ду­го би­ла фи­нан­сиј­ски цен­тар све­та, пре Ђе­но­ве! И Ду­бров­ник, на вр­хун­цу, ни­је мо­гао да по­слу­је без ослон­ца на ита­ли­јан­ске гра­до­ве. Но­вац ни­је увек си­но­ним за без­бри­жност, не­го и му­ка обес­ти и кр­во­ло­штва. Кад је Фи­рен­ца за­ра­ти­ла про­тив Си­је­не, ни­је је спа­си­ла Бо­го­ро­ди­ца ко­ја је снис­хо­дљи­во би­ ла про­гла­ше­на за за­штит­ни­цу гра­да. Ипак, зна­ло се да фри­вол­на Фи­рен­ца, уз сву сво­ју моћ усред ви­но­род­не То­ска­не, не­рет­ко ни­је мо­гла да про­из­ве­де за се­бе ни тре­ћи део нео­п­ход­ног жи­та, па су ње­ни тр­гов­ци че­сто мо­ра­ли да га ку­пу­ју где год ро­ди­ло, на­по­слет­ку и пре­ко Атлан­ти­ка, у Ла­тин­ској Аме­ри­ ци. Без те енер­гет­ске до­пу­не оста­ла би и без сво­јих нер­во­зних, ви­то­ро­гих би­ко­ва. Украт­ко, би­ло је то ме­сто за раз­ми­шља­ње о про­мен­љи­во­сти суд­би­не: она не ште­ди чо­ве­ка ни ње­го­ва нај­леп­ша де­ла иако „цар­ства и гра­до­ве во­ди истом ци­љу” (Ги­бон). На­ши мо­на­си пу­ту­ју да­ље. Ни­је да­ле­ко Пја­чен­ца, у ко­јој је ду­го одр­жа­ван нај­ве­ћи са­јам се­вер­не Ита­ли­је, „ср­це апе­нин­ске еко­но­ми­је и це­лог За­па­да”, не­ка вр­ста сред­њо­е­вроп­ског Лај­пци­га. На пу­ту за Ми­ла­но кроз по­бр­ђе то­ скан­ских Апе­ни­на, ко­јим је сво­је ри­те­ре не­кад пред­во­дио Фри­дрих Бар­ба­ро­ са про­тив јед­ног од па­па по име­ну Алек­сан­дар, са­да се су­сре­ћу фра­њев­ци у про­шњи. Бе­ла­са­ју се Пар­ма, Ре­ђо, Мо­де­на, по­себ­но Фор­ли, као и ка­ме­ни зи­до­ ви свих њи­хо­вих са­мо­ста­на.249 У вре­ме До­си­те­је­во, и ра­ни­је, у се­вер­ној Ита­ли­ји оку­пља се на сто­ти­не дис­крет­них, опре­зних љу­ди из Фран­цу­ске и не­мач­ких зе­ма­ља, са­да и из Ен­гле­ ске, па и Швед­ске, чак из Ру­си­је. Они се све ре­ђе ма­ша­ју за ке­се са го­то­ви­ном, већ с осме­хом ми­лу­ју сво­је ка­се, сво­је ма­гич­не кри­стал­не коц­ке. Не би не­жни­ је гла­ди­ли ни јаг­ње про­лећ­но! Ва­де са­мо ме­ни­це – ду­го­ва­ња и по­тра­жи­ва­ња; то је рав­но зла­ту и сре­бру у ми­ли­о­ни­ма ду­ка­та. И све те вред­но­сти ко­је кру­же у па­пи­ри­ма, на кра­ју се опет тран­сфор­ми­шу у моћ, не­рет­ко и у не­до­сег­ну­тост за­блу­де. Кон­траст Фи­рен­ци је Па­до­ва, из­над ко­је пред ве­че као да тре­пе­ре на­ран­ џа­сти не­бе­ски бу­ке­ти. Ту је ве­ли­ки, сја­јан уни­вер­зи­тет­ски цен­тар ко­ме су ауто­но­ми­ју при­зна­ли још вла­да­ри Све­тог рим­ског цар­ства. Али, па­до­ван­ска ме­тро­по­ла ду­го ни­је мо­гла да се отре­се се­о­ске ар­ка­ди­је – ли­ти­ја, ка­вал­ка­да, коњ­ских тр­ка, сна­жног тр­жи­шта су­је­вер­ја, па ни број­них обо­ра сви­ња у пред­ гра­ђи­ма. Не жи­ви се са­мо од књи­га, по­е­зи­је и на­у­ке. Бро­дел, 321, II.

249

116

Други пут на Медитерану

То су сим­пли­фи­ко­ва­не ски­це ме­ста ко­је је До­си­теј, без дво­сми­сле­но­сти, на­звао „зем­ним ра­јем”.250 Јед­ном је Ита­ли­ју, у је­згро­ви­то сро­че­ном ис­ка­зу, по­ ста­вио на пи­је­де­се­тал уз Грч­ку. Оне су се „та­ко све­тле и зна­ме­ни­те на зе­мљи по­ка­за­ле”! При­том, ни­је ми­слио са­мо на ан­ти­ку. Пут се ода­тле на­ста­вља пре­ма за­пад­ном де­лу по­лу­о­стр­ва, ко­чи­ја­ма пре­ко Апе­нин­ског гор­ја. Шу­ма има ма­ло иако Ве­не­ци­ја, Фи­рен­ца и Ђе­но­ва, сва­ка са сво­јом ва­ри­јан­том вар­љи­вог де­мо­крат­ског по­рет­ка, стал­но пред­у­зи­ма­ју стро­ге, па и дра­кон­ске ме­ре да се оне са­чу­ва­ју. Пр­шта­ве реч­не ка­ска­де пра­ те, кат­кад пре­се­ца­ју, друм са твр­дом креч­њач­ком под­ло­гом. Пре­ла­зе пре­ко То­скан­ско-еми­лиј­ских пла­ни­на, по сне­гу и ле­ду. Иду за­тим пре­ко пре­во­ја, с по­гле­дом на вр­хо­ве из­над 2.000 m. Сти­жу на про­лаз Че­ра­та, већ на­ви­кли на пеј­за­же шкра­па и вр­та­ча. Све то, иако ни­је нео­че­ки­ва­но, ипак је у отре­жњу­ју­ ћој су­прот­но­сти с мла­ком не­жно­шћу пе­ри­во­ја из ко­јих до­ла­зе. До­кле год се про­би­ја­ју „пре­ко ви­со­ки’ апе­нин­ски’ го­ра”,251 су­сре­ћу свет ко­ји је вр­ло сли­чан Ве­ле­би­ту и Ди­на­ри, Цр­ној Го­ри или Ал­ба­ни­ји – гру­бе, оштре фи­зи­о­но­ми­је пла­ни­на­ца уз бу­љу­ке ова­ца, на ка­ту­ни­ма. Хро­ни­ча­ри на­ во­де да су на по­далп­ске пла­ни­не па­сти­ри при­сти­за­ли на за­јед­нич­ка под­руч­ја за ис­па­шу (set­te co­mu­ni) из Па­до­ве, Ви­чен­це, Ман­то­ва­на, Фор­ли­ја. На­вод­но, има­ли су ста­да од по не­ко­ли­ко хи­ља­да ов­но­ва!252 Ко­ли­ко ли је он­да ов­чи­ца би­ло? Као да су за од­го­вор би­ла по­треб­на пи­та­го­реј­ска зна­ња. И ови гор­шта­ци су уса­мље­ни – че­љад из гра­до­ва их из­бе­га­ва. Кад год мо­гу, из­врг­ну их под­лим, лу­ка­вим по­ру­га­ма! Сум­њи­че их за све и сва­шта и не­ра­до скла­па­ју бра­ко­ве с њи­ма. Бр­ђа­нин с бр­чи­на­ма, кад баш мо­ра, си­ла­зи у град оде­вен по сво­јој ме­ри и по­себ­но при­пре­мљен на зам­ке ва­ро­ша­на. На ње­му су пле­те­ни опан­ци, раз­не вр­сте је­чер­ми и гај­та­на у број­ним сре­до­зем­ним ва­ри­ јан­та­ма, за­тим до­ла­ма, жи­во­пи­сна ка­пи­ца ле­ти, гру­ба шу­ба­ра зи­ми. Ко­нач­но (ре­кло би се и не­из­бе­жно), кра­си­ли су их укр­ште­ни но­же­ви за по­ја­сом или пи­што­љи. Али и тај труд да се из­гле­да сна­жно и ва­жно иза­зи­ва код ва­ро­ша­на ба­рем под­смех. До­си­теј мо­же ус­пут да упо­ре­ђу­је ку­ће пла­ни­на­ца с они­ма ко­је је ви­део у се­вер­ној Дал­ма­ци­ји и Цр­ној Го­ри. Ма­ла је раз­ли­ка: и ов­де се гра­ди ста­ни­ште са­мо од ка­ме­на – пр­во за сто­ку, па за љу­де. Сви су за­тим под истим кро­вом од сла­ме или ка­ме­них пло­ча. Све­га се наш мо­нах већ на­гле­дао у Грч­кој и Ал­ ба­ни­ји, а слич­не при­зо­ре ви­де­ће и у де­лу Тур­ске, па и Ру­му­ни­је. Ипак, све је то свет Сре­до­зе­мља – под не­бом ко­је је кат­кад од сви­ле­ног пра­ха, а не­рет­ко смрк­ну­то и ру­та­во. До­си­теј, 76 а. Исо, 76 а. 252 Од овог на­чи­на при­вре­ђи­ва­ња, вр­ло ра­ши­ре­ног по Сре­до­зе­мљу, Шпа­ни­ја је, на при­мер, има­ ла ви­ше при­хо­да не­го од ма­сли­на и ви­но­гра­да, па чак и од бла­га из Пе­руа (Бро­дел, 210). 250 251

117

Monah zlatnog veka Ко­нач­но, ово је јед­но од пу­то­ва­ња кад До­си­теј ни­је уса­мље­ник и не при­ бо­ја­ва се ов­чар­ских па­са као не­кад у Ли­ци. А и ар­хи­ман­дри­ту је вре­ме да се сло­бод­ни­је упу­шта у кон­вер­за­ци­ју, по­што је уве­жбао свој ита­ли­јан­ски. Ре­кло би се, на­ши пут­ни­ци не са­вла­да­ва­ју пре­ве­ли­ку раз­да­љи­ну – по ста­ рим кар­та­ма око две­ста ки­ло­ме­та­ра им је до ци­ља. Али, за­др­жа­ва­ња су ну­ жна, муч­но је пре­ба­ци­ва­ње пре­ко пла­нин­ских про­ва­ли­ја и до­ли­на, ис­пре­се­ца­ них бр­зим ре­чи­ца­ма. Украт­ко, одах­не се тек по си­ла­ску до Ар­на. Зба­цу­ју се огр­та­чи; про­ле­ће је и ов­де у пу­ном цва­ту! Из да­љи­не, на обо­ду мо­дри­не Ли­гу­риј­ског мо­ра, бле­сну Ли­вор­но. О из­гле­ду тог гра­да мо­же­мо су­ди­ти по јед­ној гра­ви­ри из 1764. На њој је и име гра­да: Li­vo­ur­ne. На ула­зу у лу­ку (Por­to Мediceo) на­ла­зи се им­пре­сив­ни све­ти­о­ник (Fe­ral). Ра­ши­ри­ла се ста­ра твр­ђа­ва (For­te­za Vec­chia), а ис­под ње, на се­ве­ро­за­пад­ној стра­ни, про­ла­зи Ка­нал за Пи­зу (Ca­nal de Pi­se), ко­јим пло­ве ма­ њи бро­до­ви. Ста­ро на­се­ље је уокви­ре­но град­ским зи­ди­на­ма, из­гра­ђе­ним по свим пра­ви­ли­ма вој­ног утвр­ђи­ва­ња. Ис­точ­но су ла­за­рет и ве­ли­ки ка­пу­цин­ ски са­мо­стан, сав од нор­ман­ске го­ти­ке, са зи­до­ви­ма од пор­фи­ра и не­ко­ли­ко па­па на фре­ска­ма. Ка­те­дра­ла ни­је баш древ­на, ни­ти је осло­ње­на на ко­ло­на­де ко­ринт­ских сту­бо­ва као у не­ким дру­гим ита­ли­јан­ским гра­до­ви­ма, а ни­је чак ни ста­ри­ја од обли­жње си­на­го­ге. Али су из ње стал­но до­пи­ра­ли та­ла­си ор­гуљ­ ске му­зи­ке. И ов­де, До­си­теј је у при­ли­ци да ис­ку­стве­но по­твр­ди да се гра­ни­це све­та про­ши­ру­ју про­ве­ром зна­ња. Не­ка­да је ово био по­сед Пи­зе, све док ма­чем ни­је при­пао Ђе­но­ви. Али, по­ сле му она ни­је при­да­ва­ла не­ки зна­чај. У До­си­те­је­во вре­ме, са­мо су још рет­ки хро­ни­ча­ри по­ку­ша­ва­ли да се вра­те сто­ле­ће уна­зад и на­зру си­лу­е­те Ме­ди­чи­ја ка­ко про­у­ча­ва­ју ску­пе на­у­тич­ке кар­те, а гро­зе се шпи­ју­на и ве­ро­лом­ни­ка; за­ тим ста­вља­ју прст на убо­го на­се­ље одав­но за­бо­ра­вље­ног име­на – Ли­вор­но! То је би­ло ле­гло ма­ла­риј­ске гро­зни­це и ма­ло ко је хтео у ње­му да жи­ви до­бро­ вољ­но. „Љу­ди су ту­па­ви, нео­те­са­ни, шкр­ти, али ипак из­др­жљи­ви у те­шким ра­до­ви­ма”, пи­ше о ли­ворн­ском кра­ју у јед­ној ђе­нов­ској хро­ни­ци.253 Kу­гу или ко­ле­ру, не­ко је ова­мо мо­гао да до­не­се са да­ле­ких стра­на Ази­је или Афри­ке, али је ма­ла­ри­ја ов­де, до от­кри­ћа ки­ни­на, има­ла стал­но бо­ра­ви­ ште као са­став­ни део сре­до­зем­не па­то­ло­ги­је. Ли­вор­ња­ни­ма је, у ег­зи­стен­ци­ јал­ном ба­тр­га­њу, пре­о­ста­ја­ло са­мо гу­са­ре­ње и њи­хов гра­дић је та­ко, као и Ал­жир, на при­мер, у јед­ном тре­нут­ку по­чео да се бу­ди! Та­да су до­шли Ме­ди­ чи и упра­во ме­ђу тим др­ским раз­бој­ни­ци­ма по­че­ли да вр­бу­ју пр­ве по­са­де за сво­је га­ли­је; а он­да го­ди­на­ма на­ста­ви­ли исту по­тра­гу, од Ма­ла­ге и Се­у­те до грч­ког ар­хи­пе­ла­га. Али, ка­жу да та­ко од­ва­жних по­мо­ра­ца, као из Ли­вор­на, ви­ше ни­је би­ло. Mat­teo Ban­de­lo, No­vel­le, Ge­no­va, 1988.

253

118

Други пут на Медитерану

За­хва­љу­ју­ћи Фи­рен­ци, ко­ја је от­ку­пи­ла чи­тав крај, и зе­ни­ту Ме­ди­чи­је­вих, осо­би­то ста­рог и фру­стри­ра­ног Ко­зме I, по­чи­ње из­град­ња при­ста­ни­шта. Чи­ та­ва бр­да су ру­ше­на, ка­ме­ње је кр­ца­но по­мо­ћу ди­за­ли­ца у ма­о­не254, а за­тим стро­по­шта­ва­но у ду­би­не, да би се ве­што из­ву­кла ли­ни­ја лу­ко­бра­на по рав­ ном, плит­ком, мо­чвар­ном тлу, без за­ли­ва и ува­ла. То де­ло људ­ских ру­ку тре­ба­ло је да шти­ти бро­до­ве од та­ла­са с пу­чи­не. Те­ рен вр­ло не­при­кла­дан, али го­ми­ле ма­но­ва­ла (над­ни­ча­ра), и до­ста мај­сто­ра ка­ме­на­ра ту су да оства­ре ве­ли­ку за­ми­сао. Опа­сан је то по­сао, па нео­пре­зни ги­ну под креч­њач­ким гро­ма­да­ма и у ус­ко­ви­тла­ним ви­ро­ви­ма, без на­кна­де по­ро­ди­ца­ма. Јер, ста­ра је ита­ли­јан­ска из­ре­ка да „ко има но­ва­ца, не мо­ра да бри­не о прав­ди”. Ли­вор­ну је убр­зо дат ста­тус сло­бод­не лу­ке – по че­му је би­ла пр­ва у све­ ту! Ни­су ви­ше тре­ба­ле по­себ­не до­зво­ле вла­да­ра; сви ка­пе­та­ни и тр­гов­ци ов­ де су ко­ри­сти­ли по­вла­сти­цу ца­рин­ске екс­те­ри­то­ри­јал­но­сти, уз при­ма­мљи­во обе­ћа­ње да ће ко­нач­но би­ти за­шти­ће­ни од зло­во­ље вла­сти! Убр­зо, по­зва­ни су ова­мо и тр­гов­ци са Сре­до­зе­мља, укљу­чу­ју­ћи и Ар­ме­не, Је­вре­је, Тур­ке и Ара­пе, али и Хо­лан­ђа­не и Нем­це са се­ве­ра, да се ту на­ста­не, да спе­ку­ли­шу, ком­би­ну­ју, да се до­ви­ја­ју и сти­чу! Ка­пи­тал, кад му тре­ба, ефи­ ка­сно уста­но­вљу­је вер­ску и сва­ку дру­гу то­ле­ран­ци­ју – са­мо не­ка ре­ка нов­ца по­те­че! И ко­ме год се от­кри­ло уме­ће пра­вље­ња па­ра, по­ка­за­ло се и у Ђе­но­ви, био је по­што­ва­ни­ји од кар­ди­на­ла. Сва­ког на­мер­ни­ка Ли­вор­но је мо­рао да оду­ше­ви, из­над све­га као ве­ли­ка лу­ка. Она но­ва, на три­де­се­так хек­та­ра, по­ста­ла је убр­зо про­мет­ни­ја, а и ве­ћа, чак и од мле­тач­ке. Али, два пут­ни­ка су, си­ла­зе­ћи с Апе­ни­на, мо­гла да ви­де и ста­ру фи­рен­тин­ску лу­ку у Пи­зи на Ар­ну, че­тр­де­се­так ки­ло­ме­та­ра од мо­ра. Упр­кос стал­ним на­по­ри­ма да се об­у­зда­ју по­сле­ди­це еро­зи­је, лу­ка је бр­зо за­ си­па­на на­но­си­ма и та­ко из­гу­би­ла нај­ва­жни­ју функ­ци­ју и по­сло­ве, по­го­то­ву с по­ја­вом ве­ћих тр­го­вач­ких бро­до­ва ду­бљег га­за. Зна­тан део ста­нов­ни­штва ли­ворн­ског кра­ја се, ну­жно, окре­нуо по­љи­ма, по­го­то­ву кад су и ов­де при­ме­ње­на ис­ку­ства из Акви­ле, Фор­ли­ја и Ве­не­ци­је и пред­у­зе­то ису­ши­ва­ње окол­не про­стра­не ку­жне мо­чва­ре. Ве­ли­ки по­ду­хват, али не баш чест на он­да­шњем Сре­до­зе­мљу. Та­ко је оздра­ви­ла це­ла област. По бр­ди­ма ко­ја ни­су би­ла по­год­на ни за ма­сли­ња­ке ни за па­шња­ке, за­са­ђе­не су шу­ме ду­до­ва. За­тим, про­те­ра­ни су бес­по­сли­ча­ри и скит­ни­це – за про­гон су ан­га­жо­ва­ни не­ми­ло­срд­ни тра­га­чи, зва­ни цен­зо­ри. Ефи­ка­сно, не­ма шта, ма­да ће и ов­де по­тра­ја­ти игра жан­дар­ма и ло­по­ва, уоста­лом као и дру­где. Али је за­то од­стра­њи­ва­ње се­ци­ке­са, уко­љи­ца и ба­да­ва­џи­ја свих вр­ста де­ло­ва­ло као 255

Брод без је­да­ра, те­гле­ни­ца. Итал. por­to fran­co. Тек ка­сни­је ста­тус сло­бод­не лу­ке до­би­ла је и Ђе­но­ва.

254 255

119

Monah zlatnog veka но­ви, још убе­дљи­ви­ји по­зив бо­га­тим љу­ди­ма, тр­гов­ци­ма и бро­до­вла­сни­ци­ма пре свих да се на­се­ле и раз­ви­ју по­сло­ве. Кад је До­си­теј сти­гао у Ли­вор­но, че­тр­де­се­так хи­ља­да ње­го­вих ста­нов­ни­ка већ је жи­ве­ло од пре­кр­ца­ва­ња бро­до­ва и пр­вих фа­бри­чи­ца у ко­ји­ма су се про­ из­во­ди­ли че­лик, ста­кло, пор­це­лан и пре­ра­ђи­вао па­мук у де­се­так пре­ди­о­ни­ца и ткач­ни­ца. И – ду­ка­ти су по­че­ли да се сли­ва­ју у бан­ке, по­себ­но у ли­ворн­ски Кли­рин­шки за­вод, је­дан од нај­ста­ри­јих у све­ту. Град је убр­за­но до­би­јао зна­чај из­у­зет­но ва­жне сре­до­зем­не лу­ке, по­го­то­ву за тр­го­ви­ну с Ле­ван­том. На­ши мо­на­си су ту про­сла­ви­ли пра­во­слав­но Вос­кре­се­ни­је. Има­ли су раз­ло­ га да пра­зну­ју не три да­на, не­го – ка­ко бе­ле­жи До­си­теј – „рав­но три не­де­ље”. За то вре­ме чак и љу­ди не баш вич­ни тај­на­ма еко­но­ми­је мо­гу да осе­те ко­ ли­ко је же­сто­ка (али и де­ло­твор­на) хи­три­на про­спе­ри­те­та – чим се на­го­ве­сти од­вр­та­ње про­фит­них сла­ви­на! Град је бр­зо по­чео да се бо­га­ти! С вре­ме­ном, по­стао је ва­жан пункт са ко­јег се па­жљи­во пра­ти­ло шта се зби­ва у Ве­не­ци­ји, шта сме­ра­ју Тур­ци и Шпа­ни­ја; ка­ква је ак­тив­ност нер­во­зног ви­ше­на­ци­о­нал­ ног брат­ства пи­ра­та у Ти­рен­ском мо­ру, за­тим у во­да­ма Си­ци­ли­је и Кор­зи­ке или око обли­жње Ел­бе, ина­че ва­жног из­во­ра гво­жђа. Ме­ди­те­ран­ски по­мор­ци су пр­ви ус­по­ста­ви­ли са­о­бра­ћај пре­ко Атлан­ти­ка, али до­ми­на­ци­ју у свет­ској пло­вид­би бр­зо су пре­у­зе­ли Ен­гле­зи. Евро­па се окре­ну­ла оке­а­ни­ма, али Ли­вор­но оста­је жи­ви до­каз да се ово мо­ре, југ Евро­пе, ипак ни­је мо­гло тек та­ко иг­но­ри­са­ти. Одав­де су раз­ма­тра­ни пла­но­ви о осва­ја­њу Афри­ке. Пре­кр­ца­ва­но је ма­сли­но­во уље са ту­ни­ске оба­ле, по­себ­но с остр­ва Ђер­ба, без ко­га по­ве­ћи део европ­ских бон­ку­ло­ви­ћа256 ни­је мо­гао да за­ми­сли га­стро­но­ми­ју. Ту се тр­го­ва­ло ба­чви­ца­ма ту­ње­ви­не, си­ци­ли­ јан­ским си­ром, ко­жа­ма и ву­ном из Ази­је. Али, та­ко­ђе су и европ­ски вла­да­ри, као и у Ђе­но­ви, у ди­ја­бо­лич­ној жур­би тра­га­ли за кре­ди­ти­ма за но­ве рат­не по­хо­де. При­сти­жу је­дре­ња­ци свих вр­ста – на­ве, ка­ра­ке, га­ли­је. У град­ском ар­хи­ву Ли­вор­на чу­ва се до­ку­мент – шест де­це­ни­ја пре До­си­те­ја − ка­ко се ов­де по­ја­ вио и брод „Јер­мен­ски тр­го­вац”, на­кр­цан за­чи­ни­ма и де­ли­ка­те­си­ма с Ори­јен­ та, ина­че вр­ло тра­же­ном ро­бом. Хра­на је оста­ла крун­ски ар­гу­мент у не­си­гур­ ним вре­ме­нима.257 Сла­до­ку­сац, пре­ма жар­го­ну Дал­ма­ти­на­ца; итал. bo­no − до­бар и cu­lo − стра­жњи­ца. Као пу­ту­ју­ће тр­гов­це, Јер­ме­не су пре све­га при­вла­чи­ли Оде­са, Ти­флис, Ца­ри­град, Смир­на. У за­ни­мљи­вој по­мор­ској про­шло­сти ова по­то­ња кон­ти­нен­тал­на зе­мља има­ла је сво­је бро­ до­ве чак и на Ин­диј­ском оке­а­ну, а мо­жда чак и у Ја­па­ну и Ки­ни. Ње­ни бро­да­ри сти­за­ли су и на се­вер Евро­пе, до Ам­стер­да­ма и Хам­бур­га. У ве­ли­ким ме­ди­те­ран­ским лу­ка­ма би­ли су ре­дов­ни го­сти. Би­зар­на при­ча о јер­мен­ском бро­ду „Qu­e­dagh Mer­chant”, ко­ји су за­пле­ни­ли пи­ра­ти 1699. код Ма­да­га­ска­ра ва­жан је исти­ни­ти де­таљ из ле­ген­де о зло­гла­сном ка­пе­та­ну Ки­ду.

256 257

120

Други пут на Медитерану

Ли­вор­но, град ли­хва­ра, ћиф­та! О пе­жо­ра­тив­ном зна­че­њу тих из­ра­за се, ба­рем ов­де, ма­ло ми­сли­ло. По­го­то­ву не као о ле­ку од та­шти­не; и ов­де су, вр­ло ла­ко, чак и зе­ле­на­ши мо­гли да се до­мог­ну по­ве­ље о плем­ству! Већ ни­је би­ло др­жа­ве, ни прин­ца, ко­ји не би за го­тов но­вац про­дао до­каз о ва­лид­ној ти­ту­ли не­ком бу­ду­ћем мар­ки­зу или гро­фу.258 Одав­де су се убр­зо ву­кли и по­ли­тич­ки по­те­зи и по­кре­та­ле ма­ле или ве­ће рат­не еска­дре да би се оси­гу­ра­ли по­мор­ски пу­те­ви, тр­го­ви­на, ри­бо­лов уз се­ вер­но­а­фрич­ку оба­лу, па и бер­ба ко­ра­ла, мер­џа­на. Ве­ћи са­ста­ви бро­до­ва упу­ ћи­ва­ни су та­мо где за­тре­ба, да би се прет­њом то­по­ви­ма оси­гу­рао по­ли­тич­ки ути­цај и кон­тро­ла Сре­до­зем­ног мо­ра. Ма­ло пре ру­ског ар­хи­ман­дри­та и До­си­те­ја, ов­де се ис­кр­цао ру­ски ад­ми­рал Алек­сеј Ор­лов. Шта би мо­гла да бу­де на­ме­ра ко­ман­дан­та јед­не моћ­не фло­те не­го да мо­жда из­бли­за про­џа­ра по све за­ди­мље­ни­јем ог­њи­шту Ис­точ­ног пи­ та­ња. Оп­ште је ме­сто не­у­та­же­на че­жња Ру­си­је за то­плим мо­ри­ма. Упра­во у Ли­вор­ну ру­ског гро­фа је по­тра­жио по­себ­но при­пре­мљен ду­бро­вач­ки иза­сла­ ник, кон­те Фра­но Са­бо Ра­њи­на, ари­сто­кра­та с „уро­ђе­ном ди­пло­мат­ском ве­ шти­ном”259. На­ме­ра­вао је да, ко­ли­ко-то­ли­ко, уре­ди за­пе­тља­не од­но­се Ду­бро­ вач­ке ре­пу­бли­ке са ру­ским цар­ством по­сле те­шких оп­ту­жби да се Ду­бров­ник по­на­ша не­при­ја­тељ­ски пре­ма Ру­си­ји! Ово су већ окол­но­сти ко­је је До­си­теј мо­рао ма­кар овла­шно зна­ти јер ће му ка­сни­је мно­ги по­ми­ња­ти рат Ру­си­је и Тур­ске (1770), чи­ју фло­ту је Ор­лов те­шко по­ра­зио у би­ци код рта Че­шме, што је же­сто­ко од­јек­ну­ло у све­ту.260 Ду­бров­ник је ви­ше пу­та озбиљ­но оп­ту­жи­ван да се отво­ре­но ста­вљао на тур­ску стра­ну. По ста­ром оби­ча­ју, хи­тао је да за­ра­ ди кад год су ори­ја­ши у окр­ша­ју: тран­спор­то­вао је у Ца­ри­град хра­ну и – што су Ру­си на­ро­чи­то но­ти­ра­ли – му­ни­ци­ју. Али, сад тре­ба за то да пла­ти! Ад­ми­рал се, по­сле ду­жег окле­ва­ња, ипак уми­ло­сти­вио да на фре­га­ти по­ е­тич­ног име­на „На­де­жда” при­ми ду­бро­вач­ког по­кли­са­ра, по­што му је овај прет­ход­но по­слао бо­га­те да­ро­ве. У Ду­бро­вач­ком ар­хи­ву је са­чу­ван до­ку­мент о тој по­шиљ­ци „до­бре ру­ке” – же­же­но зла­то, ску­по­це­не тка­ни­не, дра­гим ка­ ме­њем укра­ше­ни са­мо­кре­си, а на че­лу по­вор­ке но­са­ча во­де див­ног, мла­дог ара­бе­ра! Ли­ста пи­та­ња за гро­фа ад­ми­ра­ла би­ла је још ра­ни­је снис­хо­дљи­во сро­че­на у Кне­же­вој па­ла­чи: стил и на­чин ускла­ђу­ју се кад год сла­би­ја стра­на мо­ра да оп­шти с ве­ли­ком, ја­чом. Ко­га је мо­ли­ти, ни­је га ср­ди­ти! Set­te ban­di­e­re, ка­же До­си­теј је у јед­ном на­ра­во­у­че­ни­ју ци­ти­рао сти­хо­ве не­ког ита­ли­јан­ског пе­сни­ка: „Fo­lu tu van­ti.”, пре­во­де­ћи их са: „Лу­до, ти се бла­го­род­ством по­но­сиш за­лу­ду/ Кад на­рав имаш ор­ јат­ску и лу­ду” (Де­ла, 221 б). 259 Вин­ко Иван­че­вић, По­мор­ско-р­о­вач­ке ве­зе са­ро Ду­бров­ни­ка с ру­ско-цр­но­мор­ским лу­ка­ ма, По­мор­ски збор­ник 5, За­дар, 1967, 511−520. 260 Ши­ре у по­гла­вљу Хо­ме­ро­во оср­во. 258

121

Monah zlatnog veka се у гра­ду под Ср­ђом ис­ква­ре­ном та­ли­јан­шти­ном – ни­је бит­но под чи­јом си за­ста­вом, кад се мо­раш при­ла­го­ди­ти по­ли­тич­ким про­ме­на­ма. Са­мо не­ка се бла­го опло­ђу­је, не­ка те­че! По­што је Ру­си­ја по­сле тог ра­та об­ја­ви­ла ам­не­сти­ју, а Ду­бров­ник до­био сиг­ нал Пор­те да мо­же упло­ви­ти са сво­јим бро­до­ви­ма у Цр­но мо­ре, пр­во пи­та­ ње је би­ло: ко­ли­ко са­да та­ква пло­вид­ба под за­ста­вом Li­ber­tas сме­та Ру­си­ји? За­тим, сле­ди лу­ка­во по­ди­ла­же­ње, са­мо да се за­до­би­ју не­ки по­е­ни – мо­же ли Ре­пу­бли­ка да по­слу­ша Ор­ло­ва и ње­го­ве „му­дре са­вје­те, ако би их он хтио искре­но да­ти”? Ка­ко да ду­бро­вач­ки бро­до­ви до­ђу на се­вер­не оба­ле Цр­ног мо­ ра – до Оде­се? Уз то, сер­ви­ра се но­во хра­бро (или) при­лич­но др­ско пи­та­ње – ка­ко би се ду­бро­вач­кој за­ста­ви до­зво­ли­ло да се по­ја­ви − чак на Бал­ти­ку?! И ко­рак да­ље у ча­ро­ли­ју ди­пло­ма­ти­је – они би, ако се мо­же, бро­ди­ли и у сва дру­га ру­ска под­руч­ја (tutt’i Sta­ti de’ Ru­si). Ор­лов усло­вља­ва са­гла­сност – ду­бро­вач­ко Ве­ли­ко ви­је­ће мо­ра прет­ход­но да ис­пу­ни не­ке зах­те­ве Пе­тро­гра­да. Пр­во, да при­ми ру­ског кон­зу­ла, ко­ји је био Ал­ба­нац и звао се Ан­тун Гли­ка. За­тим, да се Ду­бров­ник оба­ве­же на не­у­ трал­ност у свим бу­ду­ћим ра­то­ви­ма Ру­си­је са би­ло ко­јом зе­мљом. Да се го­спа­ ри др­же ре­да, да се не по­на­ша­ју по плит­ком обра­сцу о уми­ља­том јаг­ње­ту ко­је би си­са­ло где год му се сви­ди. Ду­бров­ник је бр­же-бо­ље при­стао на све јер су му бро­до­ви би­ли не­у­по­сле­ ни. Жу­рио је да се уме­ша у дра­му уто­ља­ва­ња још јед­не гла­ди на Сре­до­зе­мљу – не­ста­ши­ца жи­та та­да је би­ла ве­ли­ка, а у Ру­си­ји га има у ви­шко­ви­ма! Тур­ци су, до­ду­ше, до­зво­ља­ва­ли из­воз у Ита­ли­ју с Пе­ло­по­не­за и из кра­је­ва око Ле­ пант­ског за­ли­ва, али све је то би­ло ма­ло. Пра­ве ро­бе, мно­го жи­та, би­ло је са­мо на Кри­му, где су се, ина­че, већ би­ли одо­ма­ћи­ли пр­ви Ср­би, тр­шћан­ски бро­до­вла­сни­ци. Углав­ном, спо­ра­зум је по­сред­ством Ор­ло­ва не­ка­ко скло­пљен јер је и Пе­тро­гра­ду од­го­ва­ра­ло да од тог тре­нут­ка у Ли­вор­но стиг­не мно­го ду­бро­вач­ких бро­до­ва с ру­ском пше­ни­цом.261 Је­дан од њих са­че­као је До­си­те­ја. При­ли­ком ре­кон­струк­ци­је ње­го­вог жи­во­то­пи­са ва­ља зна­ти и за те по­је­ ди­но­сти. Јер, ус­кр­шњи пра­зни­ци 1780. ипак ни­су на­шим мо­на­си­ма про­шли са­мо у из­ле­ти­ма и шет­ња­ма, не­го и у по­тра­зи за ре­ше­њем ка­ко се пре­ве­сти на Ори­јент. С об­зи­ром на пред­и­сто­ри­ју, ни­је слу­чај­но што су се у Ли­вор­ну на­ме­ри­ли баш на Ду­бров­ча­не ко­ји су од­ла­зи­ло на ис­ток. То­ком сво­јих пу­то­ ва­ња по Ме­ди­те­ра­ну До­си­теј је ве­ро­ват­но го­спа­ре су­сре­тао и ра­ни­је, али их – те­шко је ре­ћи за­што – ни­ка­да ви­ше ни­је по­ми­њао, ни по до­бру ни по злу. У ства­ри, Алек­сеј Ор­лов је у Ли­вор­ну био, пре све­га, ра­ди хва­та­ња кне­ги­ње Та­ра­ка­но­ве, пре­тен­дент­ки­ње на ру­ски пре­сто, ко­ју је Ка­та­ри­на II по­том ба­ци­ла у там­ни­цу. О етич­кој стра­ни те афе­ре, ко­ја је од­јек­ну­ла по Евро­пи, До­си­теј се ни­је из­ја­шња­вао.

261

122