Др Драгољуб Вишњић Др Снежана Радисављевић Јанић Др Ивана Милановић Др Мирослав Марковић
бе ни
ке
НАСТАВА ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА ЗА 6. РАЗРЕД ОСНОВНЕ ШКОЛЕ
За во
д
за
уџ
ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД
Уредник НАТАША ПРОТИЋ
ке
Одговорни уредник СЛОБОДАНКА РУЖИЧИЋ
бе ни
Главни уредник др МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ
За во
д
за
уџ
За издавача др МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ, в. д. директора
ISBN 978-86-17-20051-8 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд 2020. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.
САДРЖАЈ
1. ПРЕДГОВОР ............................................................................................................ 5
уџ
бе ни
ке
2. ИСХОДИ УЧЕЊА И САВРЕМЕНА МЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ......................................................................................................... 7 2. 1. Основне карактеристике програма наставе и учења Физичког и здравственог васпитања ................................................................................... 7 2. 1. 1. Однос циља, исхода, компетенција и стандарда .................................... 8 2. 1. 2. Исходи у програму физичког и здравствeног васпитања .................... 9 2. 1. 3. Исходи и планирање наставе и учења .................................................... 10 2. 1. 4. Исходи и остваривање наставе и учења ................................................. 11 2. 1. 5. Исходи, праћење и вредновање наставе и учења ................................. 12 2. 2. Савременa методика физичког и здравственог васпитања ................... 14
За во
д
за
3. ФИЗИЧКИ РАЗВОЈ И РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ УЧЕНИКА У ПРОЦЕСУ ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА ............................... 18 3. 1. Развој моторичких способности у шестом разреду ................................ 22 3. 2. Методика развоја моторичких способности ученика на часовима физичког васпитања и часовима обавезних физичких активности ..................................................................................... 27 3. 3. Развој моторичких способности вежбањем у појединим фазама часа ............................................................ 28 3. 3. 1. Развој моторичких способности у припремној фази часа ................ 31 3. 3. 2. Развој моторичких способности у основној фази часа ...................... 60 4. МОТОРИЧКЕ ВЕШТИНЕ, СПОРТ И СПОРТСКЕ ДИСЦИПЛИНЕ .... 65 4. 1. Атлетика ............................................................................................................. 65 4. 2. Спортска гимнастика ...................................................................................... 78 4. 3. Основе тимских и спортских игара – кошарка ....................................... 109 4. 4. Плес и ритмика ............................................................................................... 123 4. 5. Пливање ........................................................................................................... 131 4. 6. Физичка и здравствена култура ................................................................. 137
3
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
5. ВРЕДНОВАЊЕ (ПРАЋЕЊЕ И ОЦЕЊИВАЊЕ) РАДА УЧЕНИКА ..... 145 6. ПЛАНИРАЊЕ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА ................................ 151 7. ОБРАЗОВНИ СТАНДАРДИ У ФИЗИЧКОМ ВАСПИТАЊУ ............... 167 8. НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ВАСПИТАЊЕ У 6. РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ .................................................................. 169 9. ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................... 191
1. ПРЕДГОВОР
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
Приручник за наставу физичког и здравственог васпитања у шестом разреду основне школе има за циљ да наставницима да основне смернице за рад, али и да омогући креативност у раду. Приручник треба прихватити као основу у планирању и реализацији програма у различитим условима за рад, како у настави тако и у обавезним физичким активностима. Физичко васпитање ученика захтева високо стручан и одговоран рад, и наставника који мора да испуни високе педагошке захтеве. Приручник је конципиран тако да наставницима омогући коришћење стручних компетенција заснованих на знањима стеченим кроз школовање и кроз сопствено искуство. Настава физичког и здравственог васпитања, због специфичности и амбијента у којем се обавља (сала за физичко васпитање, игралиште, пливалиште, слободне природне површине) спада у ред сложених образовнo-васпитних процеса. Приручник ће наставнику помоћи у осмишљавању и реализацији сложених релација присутних у процесима достизања жељених исхода. Један од основних проблема на подручју физичког и здравственог васпитања јесте реализација његовог програма. Надамо се да ће приручник допринети подизању стручне свести о томе да је доследна реализација програма битна компонента квалитета школског физичког васпитања. Нови програм физичког и здравственог васпитања за шести разред основне школе, објављен 2018. године, представља јединство часова наставе и обавезних физичких активности, као и ванчасовних активности ученика. Приручник физичког и здравственог васпитања за шести разред основне школе има за циљ да помогне наставницима у преношењу знања ученицима о значају вежбања за њихов развој, ментално и физичко здравље, што се може постићи добро осмишљеним и организованим наставним процесом. Приручник треба да пружи одређену помоћ у реализацији наставног програма, али и да буде основа за наставничку креативност. Задатак наставника је да путем преношења разноврсних знања из области физичког васпитања ученицима приближи не само вредности предмета већ и физичког васпитања уопште. Приручник има ослонац у општим поставкама о 5
физичком васпитању изложеним у приручнику за пети разред основне школе, па који је због тога потребно консултовати ради континуираног стручног рада. Од стручне јавности очекујемо конструктивне примедбе и предлоге, који ће свима користити у даљем раду.
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
Аутори
2. ИСХОДИ УЧЕЊА И САВРЕМЕНА МЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ ВАСПИТАЊА
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
Традиционалан начин осмишљавања и планирања наставе базирао се на садржајима предмета. Наставници су у оквирима националног програма самостално одлучивали о садржајима у свом планирању и спровођењу, а затим проверавали колико су ученици успешно савладали предвиђене садржаје. Савремени трендови у образовању показују помак од традиционалног приступа ка новом приступу, у чијем центру се налази ученик. Нови приступ базира се на ономе што се од ученика очекује да зна и да уме да уради по завршетку одређеног разреда. Овакав приступ у савременој педагогији назива се приступ занован на исходу (исходима). Он је базиран на развојним и образовним потребама, интересима и интересовањима ученика, тј. на његовом интелектуалном, физичком, емотивном, социјалном, моралном и естетском развоју. Неопходно је створити подстицајно окружење како би сваки ученик остварио своје потенцијале и то кроз: – разноврсне методе – истраживачке, пројектне, партиципативне, кооперативне; – ослањање на снаге ученика, развој самопоштовања и компетентности; – успостављање веза између животног искуства ученика и учења и примене наученог у свакодневном животу; – уважавање индивидуалних карактеристика ученика; – неговање и подстицање критичког мишљења, креативности и иницијативе; – постављање очекивања у зони будућег развоја; – формирање система вредности као темеља позитивних односа с другима.
2. 1. ОСНОВНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПРОГРАМА НАСТАВЕ И УЧЕЊА ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА У програму за предмет Физичко и здравствено васпитање уведене су одређене новине у односу на претходни програм, које су усмерене на побољшање квалитета наставе. Најважније од њих јесу: 7
бе ни
ке
– циљ је усмерен ка ученику и развијању функционалних знања; – програм је оријентисан ка исходима; – уведено је обавезно праћење физичког развоја и моторичких способности ученика; – редефинисане су наставне области/теме; – уведена је могућност да се поједини ученици ослободе само од практичног дела наставе. Савремени програми наставе и учења су оријентисани на процес и исходе учења ради развијања функционалних знања. Исходи представљају очекиване резултате процеса учења, односно јасне и прецизне исказе о томе шта ученик треба да зна, уради и вредносно процени по завршетку процеса учења. Процес учења (планирање наставе и учења) усмерен је на одабир стратегија учења и бригу о процесу кроз који ученик пролази током учења, како би се избегле негативне последице приступа оријентисаног искључиво на исходе учења. Једна од битних карактеристика програма оријентисаног на исходе јесте истицање пре свега, постигнућа ученика, а не обрада садржаја.
уџ
2. 1. 1. ОДНОС ЦИЉА, ИСХОДА, КОМПЕТЕНЦИЈА И СТАНДАРДА
За во
д
за
Циљ наставе и учења предмета у савременој педагогији представља сврху његовог „учења”. Он треба да дâ одговор и на кључно питање – зашто је тај предмет неопходан ученику, што је у дефинисањем циља физичког и здравственог васпитања веома јасно истакнуто. Исходи у физичком и здравственом васпитању су заправо пут ка остваривању образовних стандарда и циља предмета, тј. представљају очекивани резултат процеса учења. За компетенције можемо рећи да представљају активну примену наученог усвојеног на крају процеса учења. Компетенције омогућавају ученику да активно и ефикасно делује у новим, непознатим ситуацијама, да активно решава проблеме. Образовни стандарди у физичком и здравственом васпитању представљају меру остварености исхода и развијености компетенција.
Слика 1. – Повезаност исхода, компетенција и стандарда
8
2. 1. 2. ИСХОДИ У ПРОГРАМУ ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
Исходи у програму су дефинисани на нивоу примене и предвиђени су за крај разреда. Омогућавају систематско праћење и вредновање ученичких постигнућа, као и проверу праксе наставника. Исходе који су дефинисани за крај разреда наставник операционализује на месечне исходе и исходе на нивоу часа (писана припрема за час). Добро формулисани исходи треба да дају одговоре на следећа питања: – Шта ученик може да уради на основу знања? – У вези са чим и у ком контексту? – Како то проверити? Већина исхода у физичком и здравственом васпитању спада у домен развојних исхода који се остварују током читавог школовања. На пример: „Примени мере безбедности у вежбању у школи и ван ње”. Карактеристике добро формулисаних исхода су следеће: – усклађени су с развојним особинама и искуством ученика; – проверљиви су (не нужно мерљиви); – позитивно су формулисани; – комплексни су и дељиви (могу да се развијају у низ ужих исхода); – остварљиви (достижни) су; – специфични су (у смислу ко, шта, кад, где и како делује); – конкретни су (у смислу да омогуће одговарајућу организацију наставе и проверу постигнућа); – прецизни су и јасно формулисани (спречавање различитих тумачења). Исходи наставнику омогућавају да: – прецизно формулише активности ученика током процеса учења; – прецизно формулише своје активности током процеса подучавања; – ефикасно прати процес учења и подучавања; – објективније вреднује постигнућа ученика; – помери усмереност с реализације садржаја на промишљање сопствене праксе. Исходи су веома важни и за ученика – омогућавају да он добије јасну слику о томе шта се од њега очекује и помажу му да прати сопствени напредак у учењу. Основа за писање исхода је Блумова таксономија1. Она представља класификацију нивоа учења. Према Блуму, постоје три домена знања: когнитивни домен – усвајање знања; афективни домен – ставови, вредности и интересовања; психомоторни домен – вештине. Сва три домена коришћена су у писању 1
Микановић, Бране (25. 2. 2014), „Исходи учења и стандарди знања у основном образовању”. (Иновације у настави: 84–93).
9
бе ни
ке
исхода за крај разреда. Блум је идентификовао шест различитих нивоа учења унутар когнитивног домена, од најједноставнијег (понављања чињеница), преко сложенијих менталних нивоа, до највишег (евалуације) (сл. 2). У формулисању нивоа исхода користе се одређени глаголи помоћу којих се дефинише дубина усвајања садржаја (слика 2). Најчешћи глаголи који се користе за дефинисање исхода су:
Слика 2. – Основа за дефинисање исхода
уџ
Пример начина формулисања исхода
За во
д
за
Уводна фраза – по завршетку (наставне јединице/часа/теме, школске године...) ученик (група, одељење...) биће у стању да... Радња (активност) – … одговорно се односи ... Објекат – … према објектима, справама и реквизитима ... Oпис услова под којима се радња дешава ‒ … које користи у различитим активностима у (просторима за вежбање) сали за физичко васпитање. 2. 1. 3. ИСХОДИ И ПЛАНИРАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА Исходи представљају основу за планирање наставе и учења физичког и здравственог васпитања на нивоу године, месеца и часа. Годишњи план – исходи за крај разреда. Оперативни план – одабир и операционализација разредних исхода на месечном нивоу на основу којих наставник дефинише наставне јединице и друге важне елементе. Припрема за час – Наставник на основу исхода операционализованих на месечном нивоу или развојних исхода дефинише циљ часа, конкретизује исходе у односу на циљ часа, планира сопствене активности и активности ученика 10
у односу на исходе, осмишљава начин провере остварености исхода, бира наставне стратегије, методе и поступке учења и подучавања (водећи рачуна о предзнању, тј. искуству ученика, које ће ученицима омогућити да савладају знања и вештине предвиђене дефинисаним исходима). Приликом операционализације исхода не треба користити глаголе као што су: зна, разуме, упознат... Најбољи показатељ да исход није добро формулисан јесте тешкоћа да се он прати и вреднује.
2. 1. 4. ИСХОДИ И ОСТВАРИВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА
бе ни
ке
Суштина приступа усмереног на ученика јесте да се ученик посматра као комплетна личност коју чине његово мишљење, мотивација, односи с вршњацима у одељењу, његова осећања и индивидуалне карактеристике. Такође, за овај приступ најважније је како и шта ученик учи и који услови подстичу и олакшавају учење, примену наученог и наставак – продубљивање учења. За остваривање наставе и учења од велике важности јесу средина за учење и реални услови.
За во
д
за
уџ
Средину за учење чине: – физичка средина: простор, број ученика, распоред седења, опрема и материјал, школа, локална заједница / мали простор, велики број ученика; – социјална средина: односи у одељењу, укљученост / конфликти, искљученост из групе; – емоционална средина: осећања и потребе ученика, задовољство / анксиозност и стрес; – сазнајна средина (заинтересованост, мотивисаност, радозналост, незаинтересованост, досада, недостатак мотивације). Начин на који наставник користи и креира средину за остваривање циљева и исхода одређује у којој мери је она подстицајна за учење. Планиране активности наставе и учења се увек остварују у реалним условима: – у погледу структурних карактеристика одељења; – у погледу опремљености; – у динамичном социјалном миљеу; – са ученицима који имају различите карактеристике и образовне потребе. Најважнији чиниоци који доприносе остваривању наставе и учења јесу: – методе и активности (њихов избор од стране наставника), 11
– логичан редослед планираних активности и – реална и остварива временска артикулација часа.
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
Чиниоци који доприносе остваривању наставе и учења или га ометају свакако су и активности наставника: – усмеравање или неусмеравање интеракције међу ученицима тако да она буде у функцији учења (употреба питања, идеја, коментара ученика за рад на часу); – изостанак похваљивања / похваљивање напретка ученика; – предвиђање односно непредвиђање потребе за пружањем потпуне и разумљиве повратне информације ученицима о њиховом раду; – испољавање / неиспољавање емпатије према ученицима; – изостанак адекватног реаговања на међусобно неуважавање и конфликте у одељењу (нпр. наставник допушта наставак спортске игре пошто је само на тренутак зауставио нарастајући сукоб међу ученицима и на крају часа их пушта у свлачионицу и на одмор); – изостанак употребе различитих поступака за мотивисање ученика (невербалних: климање главом, осмех; вербалних, нпр. подсећање на оно што претходно нису могли, а сада могу лако); – ускраћивање могућности ученицима да постављају питања, дискутују и коментаришу у вези с предметом учења на часу; – одговарајућа или неодговарајућа употреба метода учења и наставе (нпр. подела ученика на групе увек на исти начин, са истим задацима за групе и у групи). Уколико нису испуњени потребни чиниоци, остваривање наставе и учења и самим тим, и циљ и исходи не могу бити у потпуности остварени.
2. 1. 5. ИСХОДИ, ПРАЋЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ НАСТАВЕ И УЧЕЊА Праћење и вредновање су саставни део остваривања Програма наставе и учења предмета Физичко и здравствено васпитање. Функције праћења и вредновања јесу провера ефеката онога што је планирано и остварено (провера остварености исхода), и унапређење следећег планирања и остваривања. Такође, постоји и трећа функција, а то је да током самог остваривања часа наставник прати и вреднује све што се дешава. То му обезбеђује да у току самог рада реагује и „у ходу” одступи од планираног уколико је то потребно. Није увек могуће предвидети све факторе који утичу на наставу и учење и зато је потребна извесна флексибилност наставника како би брзо реаговао и променио активности уколико процени да је то потребно. 12
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
У савременој педагошкој пракси наставник прати и вреднује процес учења, постигнуће ученика (ниво остварености исхода) и сопствени рад. Праћење и вредновање процеса наставе и учења је део планирања наставе и учења и прожима све активности у остваривању наставе. Праћење и вредновање постигнућа ученика је подршка напредовању ученика и један од важних фактора мотивације ученика за учење и образовање уопште. Праћење и вредновање сопственог рада је одлика рефлексивног практичара и чинилац развоја способности ученика да самостално прате и вреднују свој рад и постигнућа. При праћењу и вредновању наставник је дужан да познаје законску регулативу, тј. одговарајуће правилнике и друга подзаконска акта, као што су: Правилник о оцењивању ученика у основном образовању и васпитању (Сл. гласник РС, бр. 72/09, 52/11 и 55/13), Правилник о оцењивању ученика у средњем образовању и васпитању (Сл. гласник РС, бр. 82/2015), Стандарди квалитета рада установе, Стандарди компетенција за професију наставника и њиховог професионалног развоја. Сама формулација исхода показује шта се прати и вреднује у процесу наставе и учења. Шта ученик може да уради на основу стечених знања? У вези са чим и у коjeм контексту? Како то проверити? Пример: да пронађе и користи различите изворе информација за упознавање с разноврсним облицима физичких и спортско-рекреативних активности. Исходи омогућавају наставнику да објективније вреднује постигнућа ученика, а ученику пружају јасну слику о томе шта се од њега очекује и омогућавају му да прати сопствени напредак у учењу. Оцењивање и исходи морају бити усаглашени. Важно је напоменути и следећи захтев: о оцењивању би требало мислити као о нечему што се ради са ученицима, а не као о нечему што радите ученицима. Оцењивање са ученицима треба да има јасне и видљиве критеријуме, разумљиве ученицима. Неопходно је ученицима пружити могућност самопроцене и образложити им оцену. Никако ученика не треба кажњавати оценом. Ниво остварености исхода је показатељ достигнућа / постигнућа ученика. У циљу сагледавања и анализирања ефеката наставе (процеса наставе и учења) физичког и здравственог васпитања, препоручује се да наставник подједнако, континуирано, прати и вреднује: • активност и однос ученика према физичком и здравственом васпитању, који обухватају: – вежбање у адекватној спортској опреми, 13
– редовно присуствовање часовима физичког и здравственог васпитања и обавезним физичким активностима и – учествовање у ванчасовним и ваншколским активностима и др. ; • приказ два комплекса усвојених општеприпремних вежби (вежби обликовања), са реквизитима и без њих; • достигнут ниво постигнућа моторичких знања, умења и навика (напредак у усавршавању технике).
бе ни
ке
Савремени трендови у образовању захтевају да се процес учења и наставе учини видљивијим и јаснијим. Увођење исхода учења треба да допринесе прихватању систематичног приступа при изради програма наставе и учења. Програми који се превасходно базирају на исходима могу имати слабости ако су превише оријентисани ка њиховој провери, што је могуће избећи уколико исходи нису сувише уски и ограничени и уколико се приликом писања исхода поштују смернице.
2. 2. САВРЕМЕНА МЕТОДИКА ФИЗИЧКОГ И ЗДРАВСТВЕНОГ ВАСПИТАЊА
За во
д
за
уџ
Савремена методика физичког и здравственог васпитања и оријентисаност процеса наставе физичког и здравственог васпитања ка исходима не противрече једно другом. Напротив, присутна је њихова висока усаглашеност. Да би се реализовали жељени, зацртани исходи потребно је користити се методичком оријентацијом у којој позитивна мотивација има значајно место. Успешност рада наставника физичког васпитања мери се резултатима постигнутим добром организацијом наставног процеса и поступцима којима се значајно утиче на побољшање физичких способности ученика. Друга одредница успешности наставника односи се на умешност у обучавању ученика моторичким вештинама предвиђеним програмом физичког васпитања. Ово тематско подручје се у претходним програмима називало спортско-техничко образовање. Ова област – тема је у новом програму названа Моторичке вештине, спорт и спортске дисциплине. Обе компоненте наставног процеса физичког васпитања чине окосницу педагошког рада наставника физичког васпитања. Битан смисао педагошког рада наставника огледа се и у напору да ученици кроз вежбање стекну одређена знања о физичком васпитању, па тако схвате његову вредност, смисао и значај. Овај процес се одвија кроз равноправну примену више група разноврсних моторичких форми из области гимнастике, атлетике, спортских игара и других вежбања. Мада у настави доминирају процеси физичког оспособљавања ученика и њиховог спортско-техничког образовања, значајно место све више добијају знања о физичком вежбању 14
за
уџ
бе ни
ке
(интелектуализацијa физичког вежбања), како би се ученици оспособили за одређене облике самосталног вежбања и учешће у њима и изван обавезних вежбовних активности у школи. Све већи значај имају облици образовања ученика у којима се вежбањем доприноси формирању свести о вредности вежбања, како за појединца тако и друштво у целини. Стицање ових знања реализује се кроз област програма која је названа Физичка и здравствена култура. Кроз процес вежбања ученици морају да на концизан и осмишљен начин добијају информације о смислу вежбања и његовој повезаности с осталим видовима сопствене активности. Наведени жељени исходи из поменуте области програма јесу оријентација у раду наставника. Ставови, упутства, препоруке, идеје, понуђена решења и образложења дати у приручнику послужиће наставницима у извесној мери као педагошки подсетник. Физичко образовање ученика, осим на ширем и рационалном информисању о физичком вежбању, мора, сагласно педагошким захтевима, бити засновано и на одређеном нивоу емоционалности у настави. Физичко васпитање треба да, у разумној мери, буде засновано на васпитности, образованости и емоционалности као компонентама наставног процеса. Методика физичког васпитања мора се све више оријентисати према прихваћеном савременом циљу физичког васпитања изнедреном у нашој теорији физичког васпитања (академски дефинисан циљ физичког васпитања), који гласи:
За во
д
„Циљ физичког васпитања је да разноврсним и систематским моторичким активностима, у повезаности са осталим васпитно-образовним подручјима, допринесе интегралном развоју личности ученика (когнитивном, афективном, моторичком), развоју моторичких способности, стицању, усавршавању и примени моторичких умења, навика и неопходних теоријских знања у свакодневним и специфичним условима живота и рада” (Програм физичког васпитања, 2004, стр. 63). Овако дефинисан циљ физичког васпитања може се достићи систематским радом на реализацији програма физичког васпитања. У исто време, овако дефинисан циљ физичког васпитања говори о његовој широј заснованости, која се не сме ослањати искључиво на вештине и практицизам. Како је један од захтева израде програма да он буде јасан не само наставницима већ и ученицима и родитељима, формулисан је нови циљ предмета Физичко и здравствено васпитање, који је у складу са основама савремене методике: „Циљ наставе и учења физичког и здравственог васпитања је да ученик унапређује физичке способности, моторичке вештине и знања из области физичке и здравствене културе, ради очувања здравља и примене правилног и 15
редовног физичког вежбања у савременим условима живота и рада” (Програм физичког и здравственог васпитања, 2017).
уџ
бе ни
ке
Дефинисани циљ предмета Физичког и здравственог васпитања у складу је с функцијом предмета и васпитно-образовном облашћу која се огледа у: – подстицању раста и развоја, као и утицаја на правилног држања тела; – развоју и усавршавању физичких / моторичких2 способности; – стицању моторичких умења, којa су, као садржаји, утврђени програмом физичког и здравственог васпитања и стицању теоријских знања неопходних за њихово усвајање; – усвајању знања ради разумевања значаја и суштине физичког васпитања; – формирању морално-вољних квалитета личности; – оспособљавању ученика да стечена умења, знања и навике користе у свакодневним условима живота и рада. Суштина функције предмета Физичког и здравственог васпитања у складу је са структуром процеса физичког образовања ученика, коју чине процеси: – развијање моторичких способности ученика; – обучавање и усавршавање моторичких вештина; – формирање навике ученика да се баве физичким вежбањем; – сазнавање вредности физичког вежбања у биолошком, психолошком и социјалном подручју.
За во
д
за
Резултат процеса физичког образовања – исход јесте оспособљеност ученика, коју чине стање или ниво: – моторичких способности, – спортско-техничке оспособљености, – знања из области физичког и здравственог васпитања и – схватања вредности физичког вежбања и физичког и здравственог васпитања. Централно питање у настави физичког и здравственог васпитања јесте како све то успешније реализовати у постојећим условима. Као прво, неопходна је доследна реализација програма физичког и здравственог васпитања у којој се методици развоја и одржавања моторичких способности, као и методици обучавања моторичких форми (техника кретања) посвећује пуна пажња. Водиља у реализацији програма су исходи области програма: Физичке способности и Моторичке вештине, спорт и спортске дисциплине. Саставни 2
У Приручнику за 5. разред (Вишњић и сар., 2018) детаљно је објашњен термин и појам „моторичких способности“, као и сви његови синоними. Поред великог броја термина који одређују ове способности, најчешће прихваћени термини су моторичка и физичка способност. У новом програму физичког и здравственог васпитања користи се термин физичка способност, па то треба имати у виду. Наставници у комуникацији са ученицима могу да користе оба појма, а у даљем тексту овог приручника користиће се појам „моторичке способности“.
16
део ових процеса је инструирање ученика за самостално вежбање. Потребно је приближити им прикладне програме вежбања, који би се упражњавали и у слободном времену, изван редовне наставе и обавезних физичких активности. Оспособљавање ученика за вежбање треба да прате процеси подстицања на вежбање од стране наставника. Исход ових напора јесте да ученици репродукују научена вежбања, у ваннаставном времену. Методика наставе школског физичког васпитања јесте: методика тражења смисла и подстицања за опредељење и пристајање на вежбање, односно методика учвршћивања и истрајавања у чину вежбања.
За во
д
за
уџ
бе ни
ке
„Оваква методичка оријентација” биће успешна уколико се примењују правилне методичке процедуре. Ученик се опредељује за физичко вежбање захваљујући пре свега добро и савесно спроведеном програму физичког васпитања.
17