БДП 4.000.000
Пољопривреда, шумарство и рибарство Прерађивачка индустрија Грађевинарство Трговина на велико и мало и поправка моторних возила Саобраћај и складиштење
2.000.000
Информисање и комуникације Финансијске делатности и осигурање
Стране директне инвестиције 600
400
200
0
2012
2013
K. B. 24899
8 600262 041821 www.zavod.co.rs
2014
Гојко Рикаловић • Стеван Деветаковић Биљана Јовановић Гавриловић • Марица Кнежевић
НАЦИОНАЛНА ЕКОНОМИЈА
0
Остало 2009
2010
Гојко Рикаловић Стеван Деветаковић Биљана Јовановић Гавриловић Марица Кнежевић
2011
2012
2013
НАЦИОНАЛНА ЕКОНОМИЈА ЗА ЧЕТВРТИ РАЗРЕД ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ ТРГОВИНСКИ ТЕХНИЧАР И АРАНЖЕР У ТРГОВИНИ
Запосленост према секторима делатности, 2013 (2013)
Пољопривреда, шумарство и рибарство Прерађивачка индустрија
Грађевинарство Трговина на велико и мало и поправка моторних возила Саобраћај и складиштење
Информисање и комуникације Финансијске делатности и осигурање Остало
др гојко рикаловић др стеван деветаковић др Биљана Јовановић гавриловић Марица кнежевић
ни ке
Националнаекономија бе
за IV разред трговинске школе
За во
д
за
уџ
образовни профили трговински техничар и аранжер у трговини
завод за уџБенике • Београд
уредник теодора драгица ПоПовић
За во
д
за
за издавача драгоЉуБ коЈчић директор
уџ
главни уредник драгоЉуБ коЈчић
бе
одговорни уредник татЈана костић
ни ке
рецензенти др Петар веселиновић, ванредни професор економског факултета у крагујевцу мр ЉиЉана ФилиПовић, просветни саветник у Министарству просвете републике србије, у пензији славица Божић, наставник у трговачкој школи у Београду анђелка стоЈићевић, наставник у економско-трговачкој школи у Пожаревцу.
Министар просвете, науке и технолошког развоја републике србије решењем број 650-02-387/2014-06 од 19.02.2015. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу у четвртом разреду трговинске школе.
ISBN
Садржај
Предговор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
7
1. Појам националлне економије и предмет њеног изучавања . . . . . . 2. Повезаност националлне економије са другим друштвеним и економским наукама. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Привредни систем, привредни развој и економска политика (појмови) као три основне компоненте националне економије . 4. улога спољашњег фактора у привреди једне земље. . . . . . . . . . . . . .
9
I. ПредМет изучаваЊа националне еконоМиЈе . . . . . . . . . . . .
9
бе
ни ке
11
уџ
II. основни услови и ПретПоставке Привредног развоЈа. МатериЈални и Људски чиниоци Привредног развоЈа наше зеМЉе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
За во
д
за
1. величина земље и степен развијености привреде . . . . . . . . . . . . . . . 2. становништво и радна снага као фактор развоја . . . . . . . . . . . . . . . . 3. Природни услови и извори . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. основни производни фондови, технички прогрес и технички услови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. капитал и тржиште капитала . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. индустријализација као начин и законитост остваривања привредног развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. Бруто домаћи производ и бруто национални доходак (појмови). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8. динамика и структура бруто домаћег производа и бруто националног дохотка наше земље. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9. Фактори раста бруто домаћег производа – непосредни и посредни . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
III. развоЈ Привредног систеМа наше зеМЉе и Његова улога у развоЈу Привреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Појам и карактеристике привредног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Подручја и компоненте привредног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. развој привредног система у социјалистичкој Југославији. . . . . . . 4. Привредни систем савезне републике Југославије. . . . . . . . . . . . . . . 5. Привредни систем државне заједнице србија и црна гора . . . . . . 6. институционалне основе србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
12 13
16 17 18 24 30 32 34 35
37
39
43
43 44 46 47 49 50
3
Национална економија IV. Привредни развоЈ и развоЈна Политика . . . . . . . . . . . . . . . . .
55
V. Политика индустриЈског развоЈа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
65
1. Појам, чиниоци и степен привредног развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. утицај привредног система на развојне токове . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. развојни токови наше привреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
ни ке
1. индустрија као привредна делатност и њена повезаност са осталим делатностима. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. индустријализација и други начини остваривања привредног развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. грански и регионални размештај индустрије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. основне карактеристике индустријског развоја и правци даљег напретка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VI. аграрна Политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
уџ
бе
1. Пољопривредa као привредна делатност и њен значај . . . . . . . . . . 2. основне карактеристике развоја пољопривреде. . . . . . . . . . . . . . . . . 3. неки проблеми у развоју пољопривреде и правци даљег напретка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
VII. развоЈ саоБраћаЈа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
д
за
1. Појам, улога и значај саобраћаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. основне карактеристике развоја саобраћаја наше земље . . . . . . . . 3. Правци развоја саобраћаја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
55 58 58 65 66 67 70
75 75 77 80
84 84 85 87
90
IX. развоЈ осталиХ сектора Привреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
97
За во
VIII. развоЈ трговине. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Појам, функције и значај трговине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. Појам, улога и значај тржишта. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. карактеристике тржишта наше земље и неки проблеми . . . . . . . . 4. основни развојни проблеми трговине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1. Појам и економски значај туризма и хотелијерства . . . . . . . . . . . . . . 2. наше могућности у развоју туризма. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
90 92 94 97 98 99
X. регионални развоЈ наше зеМЉе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
1. значај проблематике регионалног развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 2. карактеристике територијалног развоја привреде . . . . . . . . . . . . . . 103 3. развој недовољно развијених подручја. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106
4
Садржај XI. инвестициЈе и развоЈна Политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 1. Појам, врсте и функције инвестиција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. обим, динамика и структура инвестиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. економска ефикасност инвестиција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. основна обележја инвестиционе политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. структура инвестиција у карактеристичним периодима развоја 6. значај дотока страних директних инвестиција за динамизирање развојних токова наше привреде . . . . . . . . . . . . .
109 112 114 116 117 119
XII. еконоМска Политика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
ни ке
1. Појам, елементи и врсте економске политике. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 2. економска политика на територији наше државе. . . . . . . . . . . . . . . . 128
XIII. Политика цена. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132
бе
1. Појам политике цена и циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 2. улога и функције цена . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134
XIV. еконоМски односи са иностранствоМ . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
д
за
уџ
1. Појам размене са иностранством и чиниоци који је условљавају 2. обим, структура и динамика спољнотрговинске размене . . . . . . . 3. Платни биланс и основни проблеми у спољнотрговинској размени . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Платнобилансни дефицит и начини његовог ублажавања . . . . . . 5. стратегија конкурентности наше привреде. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
137 142
146 148 149
За во
XV. кредитно-Монетарна Политика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155
1. улога и значај кредитно-монетарног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 2. Функције и врсте кредита, краткорочно и дугорочно кредитирање . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158
XVI. Фискална Политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162
1. улога фискалног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 2. Порези, доприноси, царине и таксе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 3. Порез на додату вредност (Пдв) и његови ефекти . . . . . . . . . . . . . . . 167
XVII. животни стандард као циЉ и Покретач Привредног развоЈа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
1. Појам животног стандарда. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 2. лична потрошња као најважнија компонента животног стандарда . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 3. динамика и структура личне потрошње у нашој земљи . . . . . . . . . 172
5
Национална економија 4. Јавна потрошња као компонента животног стандарда . . . . . . . . . . . 5. динамика, структура и извори финансирања јавне потрошње . . 6. неки проблеми у области животног стандарда . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7. социјални развој и социјална политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
174 175 177 178
XVIII. актуелни ПроБлеМи и Приоритети Привредног развоЈа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182
бе
ни ке
1. стање, проблеми и перспективе наше привреде после 2000. године. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2. транзиција наше привреде и приватизација као њено основно упориште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3. развој и улога приватног предузетништва и малих и средњих предузећа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4. Промена привредне структуре . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5. развојни приоритети наше земље . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6. на путу ка одрживој економији, демократском развоју и укључивању у европске интеграције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
182
183
185 187 188 189
уџ
речник ПоЈМова . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 196
За во
д
за
литература . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 212
6
ПРЕДГОВОР
За во
д
за
уџ
бе
ни ке
основна идеја којом смо се као аутори руководили пишући овај уџбеник била је да заинтересујемо ученике за економску стварност у којој живимо како бисмо их припремили да развијају себе као будући „људски капитал”. зато смо приликом избора садржаја осим репрезентативности за економску дисциплину и оквира датог наставним планом и програмом за наставни предмет националлна економија водили рачуна и о предзнању ученика, каo и о интелектуалним дометима њиховог узраста. имали смо дилему у вези са обимом уџбеника, нарочито ако се узме у обзир да се у модерном образовању поставља питање да ли су уџбеници уопште потребни. Међутим, полазећи од наше друштвене и економске реалности, те специфичности наставног предмета, а у циљу доприноса обезбеђивању квалитета образовања, определили смо се за садржај од којег очекујемо да ће ученицима омогућити овладавање основним појмовима и сазнањима из националне економије. верујемо и да ће на тај начин добити добре основе за даље изучавање и продубљивање знања из ове области током свог даљег образовања, односно професионалног деловања. желимо да овај уџбеник инспирише и наставнике, и ученике, и подстакне њихову самоиницијативност. да ли ће уџбеник испунити овај циљ, рећи ће школска пракса. све критике и сугестије су добродошле. у Београду, априла 2014.
аутори
7
д
За во за ни ке
бе
уџ
1
Поглављеједан
ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ
Изучавањем овог поглавља ученици треба да: • схвате основна обележја националлне економије као науке • се увере у значај проучавања националлне економије
ни ке
• уоче везу националлне економије са другим економским дисциплинама и другим наукама • препознају и објасне смисао три основна саставна дела националлне економије: привредног система, економске политике и привредног развоја • разјасне улогу спољног фактора у привреди земље
уџ
бе
• умеју да воде аргументован дијалог на задату тему везану за презентован садржај
за
1. Појам национална економија и предмет њеног изучавања
За во
д
Привреда сваке земље заокупља пажњу првенствено њених научника и стручњака уопште. они је изучавају са најразличитијих страна. то чине зато што најбоље познају економију тамо где живе и раде, па је уобичајено да је узимају да на њој провере, потврде или оспоре општеприхваћене законитости или налазе до којих су и сами дошли. уколико се тако увере у ваљаност сазнања, могу прихватити теорију или је даље проверавати на другим националним економијама, односно уопштавати сопствена открића и уобличити их у законитости. у том погледу привредна стварност србије није изузетак, па се њоме баве из различитих углова бројне дисциплине економске науке на простору државе. оне је разматрају свака из свог особеног угла, са одговарајућим теоријским ослонцем, обухватајући одређену страну економске проблематике. у том погледу наставна дисциплина под називом Национална економија битно се разликује. Њен приступ је свеобухватан, целовит, па свестрано проучава услове, стања и промене у економској стварности земље. из наведеног одређења, у нас произилази да је националлна економија примењена макроекономска дисциплина пошто превасходно изучава целину привреде на простору републике србије, истражује стања и промене у макро1 економским агрегатима , условима који их одређују, те међусобним односима сектора и/или региона, односно различито груписаним деловима према 1 агрегати (lat. aggregatum) – величине које мере резултате укупне економије посматране са различитих становишта.
9
Националнаекономија целини. како једна привреда, ма колико велика и развијена била, није самодовољна, то национална економија има у виду и бројне облике међународне размене, односно целину разноврсних економских односа са иностранством.
10
уџ
за
1. Људи се током живота упознају са многим економским чињеницама (нпр. као грађани с правом гласа, као потрошачи, као запослени). а) Изнесите своје мишљење о важности познавања основних економских законитости. б) Опишите своје разлоге за изучавање економије, односно националне економије. 2. Национална економија је примењена макроекономска дисциплина. Објасни одреднице „примењена” и „макроекономска”. 3. Зашто је за националну економију веома важно познавати економске приоритете појединачних привредних субјеката? 4. Национална економија у проучавању целине привреде користи агрегате привредне активности (производње, расподеле, размене, употребе и потрошње). Наведите агрегате привредне активности које сте проучавали током свог школовања и имали прилике да их препознате у различитим медијима (стручна литература, штампа, телевизија и сл.). 5. Осим агрегатним величинама, национална економија се бави и њиховим пројекцијама. За кога је од нарочитог значаја проучавање националне економије?
д
задатак Макроекономија добија на значају после велике економске кризе 1929–1933. године и њен настанак као теорије и политике везује се за Џона Мајнарда Кејнза. Пронађите његову биографију и више се упознајте са његовим ликом и делом.
Проверитезнање
За во
!
бе
ни ке
осим агрегатним (укупним) величинама, макроекономски приступ подразумева да се национална економија бави целином привреде и кроз бројне упросечене изразе стварности – кретање цена (стабилност или инфлација) и релативни односи као израз услова у којима се формира укупна понуда и укупна тражња; профитним стопама; просечним платама, њиховим односом према профиту и продуктивности рада; те per capita (по становнику) пројекцијама свих агрегата којима се могу прецизније исказивати кретања и упоређивати са осталим привредама. друго одређење да је национална економија примењена дисциплина значи да је њен предмет посматрања стварност одређене земље, односно њена привреда као целина, на којој се проверавају важећа теоријска сазнања и законитости развоја. осим тога, утврђују се стратегија, правци развоја и мере економске политике за остварење макроекономских циљева.
Предметизучавањанационалнеекономије 2. Повезаност националне економије са другим друштвеним и економским наукама
За во
д
за
уџ
бе
ни ке
национална економија се од осталих економских дисциплина, посебно оних које за предмет проучавања имају уже целине или економске субјекте појединачно, разликује по целовитости приступа, обухвату и примењеним методама анализе. другачије речено, у наставном предмету национална економија изучава се привреда земље као велики економски систем одређен јединством раста, структуре и функционисања, а све то у оквиру целине друштвеног система. с обзиром на чињеницу да се изучава у нашој земљи, то се по себи разуме да је у средишту пажње националне економије привредна стварност србије, њени значајнији односи са окружењем и основни саставни чиниоци. такође је неопходно да се укратко укаже на значење дела кованице макроекономска дисциплина у одређењу предмета изучавања националне економије. смисао економског у понашању значи да се успоставља рационална веза између циљева и расположивих средстава за њихово остварење. тиме се истиче нужност избора између већег броја разнородних циљева који се могу достићи, с једне, и услова за то, одређених ограниченим изворима (ресурсима), постојећом производњом, односно новоствореном вредношћу, с друге стране. када би природних извора било у изобиљу, а произведено богатство и расположива средства неограничени, економско (рационално) понашање у коришћењу и избор не би били потребни. Пошто таквог изобиља нема, у економској стварности срећемо се са реткошћу расположивих чинилаца и ограниченим добрима за задовољење људских потреба. у тржишним привредама економска активност се остварује бројним трансакцијама између појединачних, микропривредних субјеката, па се кроз то успостављају односи између разноврсних, неједнако важних циљева и ограничених средстава у привреди одређене земље. зато се национална економија нужно ослања на сазнања и резултате истраживања бројних осталих економских дисциплина, било оних што изучавају економске законитости и категорије уопште (основи економије, макроекономија, теорија привредног развоја, теорија економских система...) или оних које у средиште пажње стављају различите делове привреде, све до појединачних субјеката (економике области, регионалну економику, економику јавног сектора, економику међународних односа, систем функционисања, монетарну економику, фискалну економику, па све до економике предузећа). национална економија је повезана и са сазнањима или методологијама осталих наука, првенствено оних које се баве законитостима развоја становништва, размештајем природних ресурса и услова у простору, те методолошким дисциплинама (демографија, географија, геологија, статистика...).
11
Националнаекономија
Проверитезнање 1. По чему се национална економија разликује од осталих економских дисциплина? 2. Процените са којим економским дисциплинама је повезана национална економија. Образложите корелацију националне економије и других економских дисциплина. 3. У тексту је наведена веза националне економије са другим наукама (нпр. са географијом, демографијом, статистиком). Преиспитајте значај те повезаности и образложите.
ни ке
3. Привредни систем, привредни развој и економска политика (појмови) као три основне компоненте националне економије
За во
д
за
уџ
бе
Привредни систем, економску политику и привредни развој узимамо као три основна саставна дела националне економије. у најкраћем, под привредним системом се подразумева укупност институционалних услова и организационих облика у којима послују привредни субјекти, односно привреда као целина. данас је уобичајено истаћи да су економска ефикасност, социјална праведност и одрживост суштински циљеви који се постављају пред привредни систем, односно који су основа за његово оцењивање. с друге стране, зависно од особености, структуре и функционисања привредног система, економски субјекти, њихове групације и привреда као целина, те остали друштвени субјекти различито су осетљиви на промене у економској стварности земље или њеног окружења. из тог угла посматрано, као битан критеријум успешности савременог привредног система узима се успостављање/унапређење његове осетљивости на промене, односно подстицање прилагођавања унутрашњим и спољашњим променама. Привредни развој подразумева веома сложен процес у привреди, па и осталим деловима друштва у коме се одвија, истовремено усмерен у два основна правца: раст и структурне промене. само стварно (реално) увећање обима производње које би се остваривало подједнако у свим деловима привреде уобичајено се назива хоризонтални раст, није довољно да се та промена истовремено сматра развојем. за развој је потребан раст претежног дела или свих привредних активности, али не уједначен, већ са различитом брзином у различитим делатностима, тако да се једновремено с њим остваре и структурне промене у правцу делатности које дугорочније посматрано за резултат имају пораст макроекономске продуктивности, ефикасности употребе чинилаца, конкурентности привреде и других обележја. на другој страни, привредни развој има за резултат дугорочно увећање укупног економског благостања и животног стандарда становништва земље. истовремено се подразумева одрживост, тј. усклађеност промена у привреди са природом и њеним законитостима функционисања, а да се све те промене огледају и кроз социјалну праведност
12
Предметизучавањанационалнеекономије
уџ
бе
ни ке
или, другачије речено, да се у друштву као целини одржавају социјално прихватљиве разлике достигнутог нивоа животног стандарда свих становника. Под појмом економска политика уобичајено се подразумева свесна, усмерена промена одређених економских величина ради постизања унапред постављених економских циљева. Првенствено се то остварује применом изабраних мера, механизама и инструмената срачунатих да се подстакну раст производње, промене у економској структури, унутрашња тржишна равнотежа, стабилност цена (или бар релативна стабилност и ниска стопа инфлације), уравнотежени економски односи са иностранством, буџетска стабилност и други постављени економски циљеви, било за целину привреде, било за поједине њене делове. током процеса транзиције из нетржишних облика у тржишну привреду као нарочито значајни циљеви економске политике и промена у привредном систему често се истичу и спољнотрговинска и финансијска либерализација, приватизација, дерегулација економских токова – ослобађање од непосредног утицаја или управљања државе, реструктурирање привредних субјеката (предузећа, банака), успостављање равнотеже у економским односима са иностранством. наравно, за сваку развојну етапу нужно је изабрати и комбиновати циљеве економског развоја тако да се они међусобно не искључују, односно распоредити их у времену, те омогућити одговарајућом комбинацијом економско-политичких мера деловање у правцу њиховог остварења.
Проверитезнање
За во
д
за
1. Уочите основне саставне делове националне економије и процените важност праћења понашања микропривредних субјеката за изучавање националне економије и процену образложите. 2. Зашто је за рационално пословање микропривредних субјеката неопходно постојање интегралног тржишта и одговарајућег институционалног окружења? 3. На који начин се усклађују различити интереси појединих привредних субјеката? 4. Који су циљеви економске политике и како се остварују?
4. Улога спољашњег фактора у привреди једне земље национална привреда је отворен економски систем чије се функционисање тешко може замислити изоловано од окружења. чак и у изузетним условима када међународна заједница настоји да привреду неке земље потпуно изопшти или економски блокира, један део њених односа са иностранством опстаје и „бежи” у зону такозване сиве економије. зато није претерано рећи да економски живот сваке земље, без обзира на ниво привредне развијености и њену величину, изискује успостављање бројних, вишеструких повратних веза,
13
Национална економија
За во
д
за
уџ
бе
ни ке
а оне су утолико јаче и разгранатије, уколико је привреда отворенија, тј. више укључена у светске трговинске и остале економске токове. улога спољашњег фактора у националној економији била би веома сужена ако би се свела само на неопходан извоз и увоз. укупни економски односи са иностранством свакако делују на распростирање нове технике (инвестициона опрема и други производи у којима је материјализовано савремено знање, патенти, техничка документација и други облици производне сарадње), затим нових идеја и производних знања, те нових метода организације и управљања. осим тога, као значајан вид деловања спољашњег фактора остварује се и међународно кретање капитала. ова улога нарочито долази до изражаја у савременим условима, првенствено у врло разгранатом и честом кретању капитала између најразвијенијих земаља, односно привреда чији су обим и интензитет међународних економских односа иначе већи, па је и кретање капитала усмереније према њима. ипак, и за земље у развоју (неразвијене) веома је значајно међународно кретање капитала које је претежно потчињено извозу робе, а пре свега машина и опреме до којих оне на тај начин долазе. најзад, спољашњи чиниоци су значајни као неопходан механизам међународне поделе рада и специјализације појединих савремених привреда. Међународна подела рада омогућује да се земље појединачно специјализују у оним врстама производње које им пружају највеће компаративне предности, с једне, а да на основу тога, с друге стране, финансирају увоз добара у чијој производњи тих предности нема. тако извршеном међународном поделом рада постиже се рационалнија употреба расположивих привредних извора, чији је крајњи резултат подизање националне продуктивности рада и потпуније задовољење укупних потреба. спољашњи фактори ипак немају исти значај за све националне привреде. разлике у том погледу могу се јасно видети већ и у групи развијених тржишних економија, а произлазе из величине земље, односно величине унутрашњег тржишта. начелно узев, у том погледу деловању спољашњих фактора много су мање подложне веће земље, што се у економској литератури обично илуструје мањим уделом спољне трговине у њиховом друштвеном производу.2 на другој страни, мада развијене, мање земље су на основу тог показатеља подложније утицају спољашњег фактора.3 уколико су неразвијене (у развоју), мање земље су под још већим утицајем спољашњих фактора. када имају ресурсе, њихов економски развој тешко је остварив без увоза капиталних добара, пре свега за развој индустрије, али и осталих сектора привреде. Међутим, ограничење представља њихово уско унутрашње тржиште, посебно за оне индустрије где економска исплативост и конкурентност зависе од економије обима у размерама које надмашују капацитет домаћег тржишта. да би користиле предности специјализације и економије обима, ове земље морају да се много више ослањају на спољну трговину и међународну поделу рада. у погледу деловања спољашњих фактора, економија републике србије много је више под њиховим утицајем него што је србија то била као део сФр 2 крајем деведесетих година XX века у групи великих, развијених земаља (велика Британија, Јапан, немачка, сад и Француска) спољна трговине учествовала је просечно са око 40% у друштвеном производу (на основу сгЈ 2002, стр. 470). 3 спољна трговина учествовала је просечно са око 88% у друштвеном производу (проста ари-
14
тметичка средина за аустрију, Белгију, данску, норвешку, Холандију, швајцарску и шведску). исти извор као и за напомену број 5.
Предметизучавањанационалнеекономије Југославије. Пре свега, то је зато што се део односа са словенијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Македонијом, те црном гором, које су некада припадале једној земљи, сада третира као међународна сарадња. само обнављањем односа и успостављањем прекинуте размене са осталим земљама значајно се увећава удео спољне трговине у друштвеном производу.
Проверитезнање
истраживање на интернету:
www.ekof.bg.ac.rs www.bos.rs www.fren.org.rs
уџ
бе
ни ке
1. Национална привреда је отворен економски систем. Објасните ову тврдњу. 2. Од чега зависи утицај спољашњих фактора на националну привреду? 3. Опишите какав утицај има увозна роба на вас као потрошача и преиспитајте утицај увоза на радна места у привреди. 4. Многи привредни субјекти су упућени да тргују ван граница наше земље. Процените да ли тиме они губе или добијају и образложите. 5. Теме за реферат или дискусију на часу: – Проблеми неразвијених земаља у спољнотрговинској размени – Утицај нееквивалентне размене у светској трговини на привредну стабилност неразвијених земаља – Економски односи наше земље са иностранством
Резиме. – национална економија је примењена макроекономска дисциплина пошто
За во
д
за
превасходно изучава целину привреде на простору републике србије. Предмет посматрања националне економије је стварност одређене земље. важећа теоријска сазнања и законитости развоја се проверавају на привреди као целини. такође се утврђују стратегија, правци развоја и мере економске политике за остварење миокроекономских циљева. из наведеног произлази примењеност националне економије. да би се боље сагледала економска стварност једне земље, национална економија се ослања на сазнања и резултате истраживања других економских дисциплина и других наука. основни саставни делови националне економије су привредни систем, економска политика и привредни развој. успешност савременог привредног система се огледа у прилагођавању унутрашњим и спољашњим променама; за постизање унапред постављених економских циљева одговорна је економска политика. Привредни развој је веома сложен процес у привреди (и у друштву) и усмерен је на раст и структурне промене. економски живот сваке земље, без обзира на ниво привредне развијености и њену величину, подразумева отвореност ка окружењу, тј. укљученост у светске економске токове. какав ће значај имати спољашњи фактори на националну привреду зависи од величине земље, односно величине унутрашњег тржишта.
кључне речи
економска политика, макроекономија, микроекономија, национална економија, повезаност са осталим економским и друштвеним наукама, предмет изучавања, привредни развој, привредни систем, спољашњи фактор у националној привреди
15