Issuu

Стеван Деветаковић • Биљана Јовановић Гавриловић • Гојко Рикаловић • Жаклина Стојановић • Дејан Молнар

ЕКОНОМИЈА 3/4

ЕКОНОМИЈА

KБ 24696 www.zavod.co.rs

8 600262 045546

НАЦИОНАЛНА

ЗА 3. И 4. РАЗДЕД СРЕДЊИХ СТРУЧНИХ ШКОЛА ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ: ПОСЛОВНИ АДМИНИСТРАТОР И ФИНАНСИЈСКИ АДМИНИСТРАТОР

САДРЖАЈ САДРЖАЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 ПРЕДГОВОР. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 1.

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ . . . . . . . . . . . 9 1.2. Предмет националне економије као науке. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.3. Национална економија као примењена макроекономска дисциплина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 1.4. Однос између макро и микро економских дисциплина . . . . . 15

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 2.1. Привредни раст и развој . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 2.2. Еволуција теорије привредног развоја („од раста ка одрживом развоју”) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.3. Концепт људског развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.4. Концепт одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.5. Фактори привредног развоја – појам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 2.6. Индикатори привредног развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 2.7. Основни економски показатељи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 2.7.1. Бруто домаћи производ (БДП) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 2.7.2. Бруто домаћи производ (БДП) по глави становника . . . 30 2.7.3. Бруто национални доходак . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 2.7.4. Бруто национални расположиви доходак . . . . . . . . . . . . . 33 2.8. Остали економски показатељи . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.8.1. Структура извора бруто домаћег производа у тросекторском моделу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 2.8.2. Економски састав становништва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 2.8.3. Обим и структура робне размене са иностранством . . 38 2.8.4. Степен запослености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 2.9. Остали индикатори привредног развоја (социјални индикатори, еколошки индикатори) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 42 2.10. Индекс људског развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

ПРИВРЕДНИ СИСТЕМ И ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА . . . . . . . . . . . . . 51 3.1. Појам и обележја привредног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 3.2. Елементи привредног система . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 3.3. Институције и организације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55

5 3.4. Привредни систем и економска политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 3.5. Кључни макроекономски циљеви . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 58 3.6. Врсте економске политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61 3.7. Везе економске политике и привредног раста . . . . . . . . . . . . . . . 64 3.8. Нормативни и реални привредни систем . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3.9. Промене привредног система на простору наше земље . . . . . 67 3.10. Реформа привредног система у транзиционом периоду . . . . 76 4.

ИНТЕГРАЦИЈА СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85 4.1. Глобализација и интеграција светске привреде . . . . . . . . . . . . . . . 86 4.2. Појам економске интеграције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 88 4.3. Разлози економских интеграција и њихове врсте . . . . . . . . . . . . 90 4.4. Регионална и глобална партнерства . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.5. Шансе и ризици глобализације. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99 4.6. Светска трговинска организација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 4.7. Mеђународне финансијске организације . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 4.7.1. Међународни монетарни фонд. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 4.7.2. Међународна банка за обнову и развој . . . . . . . . . . . . . . 107 4.7.3. Европска инвестициона банка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 4.8. Место Србије у регионалним и глобалним партнерствима . . . 111 4.8.1. Сарадња Републике Србије с међународним финансијским институцијама . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 4.8.2. Регионална партнерства Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 114 4.9. Европска унија као регионални лидер . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116 5. ОДРЖИВИ РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123 5.1. ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У 21. ВЕКУ . . . . . . . . . . . 124 5.2. Историјско наслеђе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128 5.3. Предности, слабости, шансе и претње за одрживи развој Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 5.4. Национални приоритети одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 5.5. Стубови одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 5.6. Реструктурирање привреде Републике Србије и реиндустријализација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 136 5.7. Потенцијали за развој пољопривреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 5.8. Инфраструктурни приоритети – енергетика и саобраћај . . . . 143 5.8.1. Енергетика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 5.8.2. Саобраћај . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 5.9. Образовање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 5.10. Информационе технологије и економија знања . . . . . . . . . . . . 150 5.11. Одрживост научно-технолошке политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . 152 5.12. Друштвени услови одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 153 5.12.1. Популациона политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 5.12.2. Социјална сигурност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 5.12.3. Сиромаштво и социјална укљученост . . . . . . . . . . . . . . . 157 5.13. Спровођење Стратегије одрживог развоја . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 РЕЧНИК ПОЈМОВА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167

ПРЕДГОВОР Економија представља много више од улагања капитала и зарађивања новца. Она је и једна од кључних друштвених научних дисциплина које нам помажу да одговоримо на насушна питања економског живота како на нивоу привреде једне земље, тако и на светском плану. Помаже нам да утврдимо основне покретаче економског раста, узроке високе незапослености, улогу државе у подстицању економског раста, сузбијању високе инфлације и смањивању незапослености, последице економских промена у једној земљи на друге државе, ефекте међународних интеграција на стање и функционисање националних економија... Стање и развој националних привреда данас зависе од активности и одлука домаћих резидената (правних и физичких лица), али још и више од њених политичких, економских и културних веза с другим државама, регионалним интеграцијама и глобалним финансијским и економским организацијама. Ипак, повећавају се разлике у нивоу развијености између земаља у свету. Стога у неким земљама велики део становништва живи на граници егзистенције, а у другим има висок ниво стандарда. Разлог је у томе што неке земље остварују епизодни раст (повремено годишње повећање бруто домаћег производа, праћено његовом вишегодишњом стагнацијом и опадањем), док су друге успешне на стази привредног раста (остварују стабилан и дугорочан економски раст). Поменуте теме су од великог значаја за економско здравље наше земље као целине, али и за сваког појединца (када одлучује о томе да ли ће и колико да штеди, задужује се и троши) да боље разуме и оцењује предложене мере у погледу висине и врсте пореза, каматних стопа, државних расхода и других економских активности које би могле битно да утичу на стање националне економије. Овај уџбеник смо конципирали полазећи од потребе новог приступа изучавању макроекономске проблематике (посебно развојне тематике) заснованом на савременим теоријским достигнућима, искуствима других земаља и променама у светској привреди јер су све националне економије повезане једна с другом. У првом и другом поглављу даје се увод у изучавање привреде земље и анализирају привредни развој и основни показатељи на нивоу националне економије. Предмет трећег поглавља су привредни систем и економска политика, релације међу њима, њихови развојни

ЕКОНОМИЈА

ефекти и реформа у транзиционом периоду. Четврто поглавље се бави облицима, разлозима и ефектима интеграције светске привреде. У петом поглављу се разматра одрживи развој Републике Србије. Осим стицања основних знања о привредном развоју, привредном систему, економској политици, интеграцији светске привреде и одрживом развоју Републике Србије, након савладавања изложеног градива ученици којима је намењен овај уџбеник биће у стању да боље разумеју актуелна макроекономска дешавања и у нашој земљи, и у свету. Надамо се да ће овај уџбеник заинтересовати ученике будући да осветљава поједина кључна питања с којима се сусреће савремено друштво (као и наше) у економској области живота. Очекујемо да ће се он показати као користан и привлачан, и навести ученике на самостално размишљање. Овај уџбеник је резултат заједничког рада пет аутора (четири редовна професора и једног доцента на Економском факултету Универзитета у Београду): др Стеван Деветаковић је написао Поглавље 1, др Биљана Јовановић Гавриловић – Поглавље 2, др Гојко Рикаловић – Поглавље 3, др Жаклина Стојановић – Поглавље 4 и др Дејан Молнар – Поглавље 5. Захвални смо свима који су допринели настанку овог уџбеника и побољшавању његовог квалитета. Нарочито су нам били корисни предлози, примедбе и сугестије рецензената, као и подршка уреднице издања. Одговорност, разуме се, остаје на ауторима. Верујемо да смо одговарајућим приступом и примењеним поступком у свим деловима учинили излагање живим и интересантним, како бисмо подстакли ученике којима је намењен на усвајање знања и логичног економског расуђивања и самосталног размишљања. Ипак, остајемо отворени за све предлоге, примедбе и корисне сугестије предметних наставника и ученика економских школа, који би могли значајно допринети побољшањима у, евентуалним, новим издањима. С обзиром на то да су разлике између предмета Економија (за четврти разред) и Национална економија (за трећи разред) економских школа незнатне, овај уџбеник обухвата неопходно градиво и омогућава остваривање образовно-васпитних циљева рада из обе поменуте наставне дисциплине. Београд, августа 2015. Аутори

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Садржај

1. Шта изучава национална економија наука 2. Предмет националне економије као науке 3. Национална економија као примењена макроекономска дисциплина 4. Однос између макро и микро економских дисциплина

Када савладате градиво овог поглавља, моћи ћете да: • дефинишете националну економију; • објасните предмет изучавања националне економије; • дефинишете националну економију као примењену макроекономску дисциплину; • објасните однос макро и микро економских дисциплина.

1.1.

Шта изучава национална економија као наука

Национална економија је синоним за привреду једне земље, те као таква представља свеукупну људску активност која се односи на производњу, расподелу и потрошњу на њеној територији. Састоји се од мноштва повезаних делова (сектора, предузећа, задруга, домаћинстава, области и др.) тако да чини једну целину – националну привреду. Мада о томе можда и не размишљамо, свакодневно смо укључени у економски живот наше земље, као радници и власници капитала, предузетници и менаџери у условима отворене националне економије (каква је и наша) и ширења приватног власништва, предузетништва и тржишног пословања. Конкурентност постаје све значајнија за функционисање и развој привреде. Конкурентна национална привреда је предуслов и темељ суверенитета и економске одрживости наше земље. Савремена привреда сваке земље је отворен економски систем. То значи да је њено несметано функционисање везано за сарадњу с привредама осталих земаља. Чак и када међународна заједница настоји да привреду неке земље изопшти или економски блокира, део њених односа са иностранством ипак опстаје и „бежи” у зону такозване сиве економије. Имајући то у виду, закључујемо да економски живот сваке земље изискује успостављање бројних, вишеструких повратних веза, без обзира на ниво развијености и величину земље. Везе су утолико

ЕКОНОМИЈА

јаче и разгранатије, уколико је земља отворенија, па самим тим и укљученија у светске трговинске и друге привредне токове, као и осталу сарадњу са окружењем. То потврђују привредна кретања и економска стварност већег броја развијених земаља. Она се огледају кроз позитиван утицај спољнотрговинске размене на кретање, раст и развој привреде, што је нарочито видљиво од средине 20. века. Чак и да се размена своди само на неопходан увоз, односно извоз нужан за то, њиме се обезбеђује несметано функционисање. Под неопходним увозом подразумевамо репродукциона добра која се не производе или не у довољним количинама (инвестициона добра или сировине за које нема природних извора или потребних климатских услова). Уколико се уз то имају у виду и потрошна добра, онда је увоз начин прибављања робе до које се не може доћи на други начин, а потребна су за функционисање националне привреде и потпуније задовољење потреба. Осим неопходног увоза, укупни економски односи са иностранством делују и на распростирање нове технике – инвестиционе опреме и других производа у којима је материјализовано савремено знање, а ту су и патенти, техничка документација и други облици производне сарадње, нове идеје и производна знања, те нове методе производње и управљања. Значајно је и деловање спољног фактора које се остварује међународним кретањем капитала. У савременим условима ову разгранату форму прати и често кретање између најразвијенијих земаља, пошто су њихови међусобни економски односи обимнији и интензивнији. Но, важно је кретање капитала кроз извоз робе, првенствено машина и опреме према земљама у развоју или оним неразвијеним, чиме се скраћује време примене и убрзава њихов напредак. Деловањем спољног фактора обављају се међународна подела рада и специјализација појединих савремених привреда. На тај начин се земље усмеравају на производњу у којој могу да остваре највеће компаративне предности, с једне, те да на основу тако стечених средстава, с друге стране, финансирају увоз добара у чијој производњи немају тих предности. Међународном поделом рада истовремено се рационализује употреба расположивих привредних извора, а крајњи резултат је подизање националне продуктивности рада и потпуније задовољење укупних потреба. Разлике у утицају спољних фактора на појединачну националну привреду могу се уочити и у скупу развијених тржишних економија, а проистичу из величине земље, односно обима њеног унутрашњег тржишта. У принципу, деловању спољних фактора много су мање подложне веће земље, што се обично доказује у економској литератури мањим уделом спољне трговине у њиховом друштвеном производу. С друге стране, иако су развијене, у мањим земљама је уобичајено веће учешће спољне трговине, па су стога подложније утицају спољног фактора. Уколико су неразвијене или припадају земљама у развоју, мање земље су под још већим утицајем спољних фактора. Чак и када имају ресурсе, њихов привредни развој је тешко остварив без увоза капи-

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

талних добара за развој индустрије и осталих сектора. С друге стране, ограничење представља и њихово уско унутрашње тржиште, нарочито за индустрије у којима економска исплативост и конкурентност зависе од економије обима која надмашује капацитет домаћег тржишта. Како би превазишле ограничења унутрашњег тржишта, ове земље се морају знатно више ослањати на спољну трговину и међународну поделу рада. Наведене чињенице упућују на оцену да је економија Републике Србије под много већим утицајем спољних фактора него што је била као део СФР Југославије. Односи са Словенијом, Хрватском, Босном и Херцеговином, Македонијом и Црном Гором у то време су значили односе унутар једне земље. Њихово обнављање после осамостаљења некадашњих република трансформисало се у међународну сарадњу, а обнављањем и успостављањем прекинуте економске сарадње са осталим земљама, знатно се увећава удео спољног фактора у развоју Србије. Деловање спољног фактора као подстицај за напредак има и извесних ограничења, која погађају неразвијене земље или оне у развоју. Како у њиховом извозу значајно место заузимају пољопривредни производи и сировине, а претежно се увози готова индустријска роба, оне се све чешће суочавају с нееквивалентном разменом у међународним односима. То се појачавало осамдесетих и деведесетих година прошлог века, те од почетка текуће економске кризе, и то због све мање тражње за примарним производима и сировинама, што је била последица деловања савременог технолошког напретка у правцу смањења потрошње сировина и енергената, потом због замене природних сировина синтетичким материјалима, као и мера политике аграрног протекционизма и самодовољности развијених земаља. Последица смањене тражње су и ниже релативне цене примарних производа и сировина, па је на тај начин извоз неразвијених и земаља у развоју додатно ограничен као подстицај њиховом напретку. Неразвијене и/или земље у развоју имају релативно мале уделе у светској трговини, па стога нису у стању да изазову значајнију промену односа понуде и тражње и утичу на њу. Управо зато их погађају сва колебања из окружење јер извозе ограничен и оскудан асортиман примарних производа, па све мање могу да се прилагоде новоуспостављеним условима, а све то нарушава њихову привредну стабилност. За разлику од њих, развијене земље располажу ширим асортиманом извозних производа, па могу еластичније да реагују на промене, те мање поремећаје код њих изазивају колебања из окружења. С друге стране, развијене земље углавном снажније преносе економске подстицаје из окружења између себе, и то уз мало или никакво суделовање неразвијених привреда у свему томе. Дакле, проучавањем привреде једне земље (па и наше) бави се научна дисциплина национална економија (економика националне привреде, национална економика).

ЕКОНОМИЈА

Питања и задаци 1. Дефинишите националну економију. 2. Објасните разлоге за тврдњу да је национална привреда отворен економски систем. Од чега зависи утицај спољних фактора на привреду једне замље, па и Србије?

1.2.

Предмет националне економије као науке

Привреда сваке државе предмет је интересовања њених научника и стручњака из различитих области, као и становништва. Објашњење је у томе што је најбоље познају, па не изненађује што је узимају да провере, потврде или оспоре законитости прихваћене у теорији или своје налазе до којих су дошли. Када се увере у ваљаност законитости или сазнања, могу да их прихвате или наставе проверу на привредама других земаља да би се уверили у њихово опште важење или могућа ограничења, односно услове у којима се остварују. У томе ни привреда Србије није изузетак, па је и сама предмет интересовања многих стручњака и научника, а ми ћемо се пре свега усредсредити на њено посматрање из угла економских наука. То ћемо учинити првенствено да бисмо указали на различите прилазе бројних економских дисциплина, њихове сличности и разлике с националном економијом, односно теоријске ослонце на којима се заснивају, и то разматрајући одређену страну економске проблематике. Поменимо да ниједна економска дисциплина осим националне економије нема за предмет изучавања целовиту економску стварност једне земље. У њој се свеобухватно, заокружено и свестрано посматрају услови, стања и промене у економској стварности Републике Србије. Национална економија је примењена макроекономска дисциплина јер првенствено изучава целину привреде на простору Републике Србије, истражује стања и промене у макроекономским величинама, које се стручно називају макроекономски агрегати и користе се за мерење резултата укупне економије с разних становишта. Уз то, она се бави условима који одређују макроекономске величине, те узајамним односима сектора и/или региона, било појединачно, било груписаних на разне начине, међусобно и у односу на целину. Будући да је у савременом свету тешко и замислити привреду која би била самодовољна, без обзира на њену величину и ниво развијености, национална економија проучава и бројне облике међународне размене, односно целину разноврсних економских и других односа са иностранством.

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Питања и задаци 1. Шта је предмет изучавања националне економије као науке? 2. За чије је потребе нарочито значајно проучавање националне економије као науке? 3. Наведите агрегатне и упросечене економске величине које разматра национална економија.

1.3.

Национална економија као примењена макроекономска дисциплина

Одређење да је национална економија примењена дисциплина значи да је предмет њене пажње економска стварност одређене земље, односно њена целовита привреда. На њој се проверавају важећа теоријска сазнања и законитости развоја, анализирају и уопштавају кретања привредне стварности, те оцењује усклађеност са законитим токовима развоја или удаљавање од њих. Осим тога, утврђују се стратегија, правци развоја и мере економске политике за остваривање макроекономских циљева, односно врше институционална прилагођавања уколико су потребна за то. Национална економија се разликује од економских дисциплина које проучавају уже целине или поједине економске субјекте по целовитости приступа, обухвату и примењеним методама анализе. Другим речима, као наставни предмет изучава привреду земље као велики економски систем одређен јединством раста, структуре и функционисања, а све то као део целине друштвеног система. С обзиром на то да се изучава национална економија Републике Србије, по себи се разуме да су у средишту пажње привредна стварност наше земље, њени значајнији односи са окружењем, основни саставни елементи и амбијент у коме се одвија економска активност. Национална економија се нужно ослања на сазнања и резултате истраживања бројних осталих економских дисциплина, било да изучавају економске законитости и категорије уопште (основи економије, макроекономија, теорија привредног развоја, теорија економских система...) или оних који у средиште стављају различите делове привреде, све до појединачних субјеката (економике области, регионалну економику, економику јавног сектора, економику међународних односа, систем функционисања, монетарну економику, фискалну економику, па до економике предузећа). Уз то, национална економија је повезана и са сазнањима или методологијама осталих наука, првенствено оних које се баве законитостима развоја становништва, размештајем природних ресурса и услова у простору, те методолошким дисциплинама (демографија, географија, геологија, статистика...). Тврдњом да је национална економија макроекономска дисциплина желимо да нагласимо разлику у приступу, то јест да се привреда као целина посматра кроз збирно исказане агрегатне величине које је одређују. У економској стварности сваке земље појављује се велики

ЕКОНОМИЈА

број појединачних, микропривредних јединица које имају и следе своју сопствену логику економског понашања и промена према којима поступају. Резултати њихове активности опредељени су понашањем било које од њих у употреби расположивих, али у ствари ограничених чинилаца и добара која се могу применити и комбиновати на различите начине. Потом је уобичајено да се појединачни привредни субјекти групишу по различитим основама, највише на основу сличности примењених процеса рада или према територији на којој се налазе, да би на крају тог процеса били потпуно обухваћени макроекономским агрегатима. Најпре су то величине привредне активности – производње, расподеле, размене, употребе и потрошње (бруто домаћи производ, амортизација, бруто национални доходак, акумулација, инвестиције, потрошња становништва, приходи и расходи државе, обим и структура спољнотрговинске размене, као и целина економских односа са иностранством), затим производни фондови у улози капитала, запосленост и незапосленост, укупан број и разноврсне структуре становништва, природни извори и услови, као и бројни други агрегати. Осим тога, макроекономски приступ значи да се национална економија бави целином привреде и кроз бројне упросечене оцене стварности – кретање цена (стабилност, инфлација или дефлација) и релативни односи кроз које се формирају укупна понуда и укупна тражња; као и профитним стопама; просечним платама, њиховом односу према профиту и продуктивности рада; те per capita (по становнику) пројекцијама свих агрегата којима се могу тачније исказивати кретања и упоређивати са осталим привредама. У дефинисању предмета изучавања националне економије треба укратко указати и на значење дела сложенице макроекономска дисциплина. Наглашени део сложенице значи да се успоставља рационална веза између циљева и расположивих средстава за њихово достизање. Тиме се указује да је нужно направити избор између већег броја разнородних циљева који се могу достићи, с једне, и услова за то опредељених ограниченим изворима (ресурсима), постојећом производњом, односно новоствореном вредношћу, с друге стране. Такав избор не би био нужан да природних извора има у изобиљу, а да произведено богатство и расположива средства нису ограничени, па да економско (рационално) коришћење и избор нису потребни. Како то није могуће, у привредној стварности се суочавамо с недовољно расположивим чиниоцима и ограниченим добрима за задовољење људских потреба. Стога је много стварније истаћи да постоји и више циљева које треба задовољити алтернативном употребом економског потенцијала, те да они конкуришу једни другима и да се морају рангирати по приоритету, односно по важности за дате услове и достигнути ниво привредне развијености.

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Питања и задаци 1. Објасните одређења примењена и макроекономска дисциплина националне економије. 2. Шта значи економско у сложеници макроекономска дисциплина?

1.4.

Однос између макро и микро економских дисциплина

На макроекономском нивоу посматрано, у целини привреде постоје сви услови за економско понашање. То се изражава постојањем више циљева и ограниченим ресурсима, како је наглашено на почетку ове главе. Циљеве треба рангирати по приоритетима, а за расположива средства (ресурсе) постоји могућност алтернативне употребе. Ипак, у савременим тржишним економијама нема одговарајућег макроекономског субјекта који би тај избор обављао на нивоу привреде као целине.1 Управо зато се привредна активност остварује кроз бројне трансакције између појединачних микропривредних субјеката, па се тако успостављају односи између разноврсних циљева неједнаке важности и ограничених средстава у привреди појединачне земље. Већ од тридесетих година 20. века тај се процес не одвија спонтано, потпуно стихијски, већ се у њега укључује савремена држава како би мерама економске политике деловала усмеравајући поједине субјекте (предузећа, домаћинства или појединце) у правцу таквог распореда ограничених ресурса који ће омогућити остварење изабраних макроекономских циљева. У основи тог система, дакле, задржава се слобода избора привредних субјеката на основу њихових сопствених приоритета, што значи да се поштују као основни саставни елементи целине привреде. Управо зато је за макроекономски приступ веома важно познавање економских приоритета појединачних привредних субјеката, по чему није изузетак ни национална економија. Ипак, она сама непосредно не проучава понашање привредних субјеката, већ се ослања на спознаје микроекономских научних дисциплина које их стављају у средиште својих истраживања. Полазећи од њихових сазнања о економском понашању привредних субјеката, а помоћу одговарајућих инструмената економске политике (монетарно-кредитне, фискалне, девизне и спољнотрговинске), њихово понашање се може усмеравати у жељеном правцу, то јест у смеру који значи остваривање изабраних макроекономских циљева. Другим речима, полазећи од тежње да се максимизира циљна функција микропривредних субјеката, мерама економске политике стварају се услови да они остварујући сопствене тежње истовремено распоређују и комбинују чиниоце производње, што омогућава постизање постављених макроекономских циљева (пуна запосленост радне снаге, жељени привредни раст, равнотежа на унутрашњем тржишту или у размени са иностранством, као и бројни други циљеви). 1 У земљама које су се одређивале као социјалистичке било је покушаја да држава и органи које је она посебно формирала централизовано врше избор, али се то показало као економски нерационално и неодговарајуће за задовољење потреба сагласно могућностима и приоритетима свих делова друштва.

ЕКОНОМИЈА

Наравно, свака развојна етапа у привреди земље захтева да се избор и комбиновање циљева развоја не искључују, и да се распоређују у времену како би се комбинацијом економско-политичких мера подстицало њихово остварење. Битна претпоставка за то је постојање целовитог (интегралног) тржишта – тржишта робе/услуга, капитала и рада. Осим тога, неопходно је и институционално окружење у чијој се основи налази слобода економског избора, те омогућавање извршавања бројних уговорних обавеза које преузимају микроекономски субјекти у међусобном пословању или им се намећу у односу на државу. Слобода избора на страни предузећа и осталих учесника у привредним активностима значи могућност да максимизирају разлику између оствареног резултата и трошкова које су имали – профит, односно да потрошачи максимизирају сопствену корист од комбинације добара која купују за расположиви доходак. Целину привреде чини велики број микропривредних субјеката који сваки за себе одређују приоритете. Они се не могу једноставно објединити било којом од метода савремене економске науке, па се на макроекономском нивоу не може применити поступак максимизације а да се стварност претерано не поједностави, што је нарочито видљиво у развијенијим економијама. С обзиром на све то, макроекономски учинци националне привреде своје исходиште имају у понашању микропривредних субјеката. Зато је за макроекономију веома значајно успостављање услова у којима ће економски субјекти свој избор обављати сагласно унапред постављеним циљевима целине и истовремено остваривати своје појединачне приоритете. Другим речима, то значи да су микроекономска сазнања основа од које полазе макроекономске дисциплине, па и национална економија.

Питања и задаци 1. Из чега происходе макроекономски учинци националне привреде? 2. Наведите услове које је нужно успоставити за економске субјекте да би национална привреда остварила жељене макроекономске учинке.

ПРЕДМЕТ ИЗУЧАВАЊА НАЦИОНАЛНЕ ЕКОНОМИЈЕ

Сажетак поглавља Национална економија је примењена макроекономска дисциплина пошто превасходно изучава целину привреде на простору једне земље. Предмет посматрања националне економије је економска стварност одређене земље. Важећа теоријска сазнања и законитости развоја проверавају се на привреди као целини. Изучавају се и стратегија, правци развоја и мере економске политике за остварење микроекономских циљева. Из наведеног следи примењеност националне економије. Да би се боље сагледала економска стварност једне земље, национална економија се ослања на сазнања и резултате истраживања других економских дисциплина и сродних наука. Економски живот сваке земље, без обзира на ниво привредне развијености и њену величину, подразумева отвореност ка окружењу, то јест укљученост у светске економске токове. Како ће спољни фактори утицати на националну привреду зависи од величине земље, односно величине унутрашњег тржишта и степена развијености.

КЉУЧНИ ТЕРМИНИ

• национална економија • национална економија као наука

• макроекономска ди-

• микроекономске ди-

сциплина • макроекономски агрегати

сциплине • спољни фактори • увоз

• извоз • међународни економски односи

• интегрално тржиште

ИЗВОРИ • • • •

Деветаковић С., Б. Јовановић Гавриловић, Г. Рикаловић (2013), Национална економија, ЦИД, Економски факултет, Београд Марсенић Д. (2003), Економика Југославије, Економски факултет, Београд Чобељић Н., И. Росић (1992), Привредни развој и привредни систем Југославије, Савремена администрација, Београд Чобељић др. Н. (1972), Привреда Југославије, раст, структура и функционисање, књига I и књига II, Економски институт, Београд

2. ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ Садржај

1. Привредни раст и развој 2. Еволуција теорије привредног развоја („од раста ка одрживом развоју”) 3. Концепт људског развоја 4. Концепт одрживог развоја 5. Фактори привредног развоја – појам и врсте 6. Индикатори привредног развоја 7. Основни економски показатељи 8. Остали економски показатељи 9. Остали индикатори привредног развоја (социјални индикатори, еколошки индикатори) 10. Индекс људског развоја (HDI)

Када савладате градиво овог поглавља, моћи ћете да: • разликујете привредни раст и развој; • објасните концепт људског развоја; • дефинишете концепт одрживог развоја; • објасните концепт одрживог развоја; • класификујете факторе одрживог развоја; • објасните факторе привредног развоја; • наведете индикаторе привредног развоја; • разликујете основне економске показатеље; • објасните појам бруто домаћи производ; • дефинишете бруто национални доходак; • дефинишете бруто национални расположиви доходак; • наведете остале економске показатеље; • наведете структуру БДП-а у тросекторском моделу; • дефинишете економски састав становништва као економски показатељ; • дефинишете обим и структуру робне размене са иностранством као економски показатељ; • укажете на значај степена запослености као економског показатеља; • наведете остале индикаторе привредног развоја; • опишете остале индикаторе привредног развоја; • објасните индекс људског развоја.

20 2.1.

ЕКОНОМИЈА

Привредни раст и развој

Изрази привредни раст и привредни развој врло често се срећу у економској литератури. Некада су се ова два појма пoистовећивала, aли се данас прави јасна разлика међу њима. Привредни развој је, наиме, шири појам од привредног раста. Привредни раст се дефинише као повећање производње добара и услуга на нивоу националне економије. То повећање се може изражавати укупно (агрегатно) или по глави становника (per capita). Услов за економско напредовање једне земље је да укупна производња расте брже од броја становника, односно да се повећава производња по глави становника. За разлику од привредног раста, који представља квантитативно увећање производње, привредни развој укључује и разноврсне квалитативне промене. Дефинише се као сложен економски (и друштвени) процес током којег се једна земља постепено ослобађа економске неразвијености и сиромаштва. Привредни раст и развој се могу упоредити с растом и развојем човека. Привредном расту одговара физички раст човека (повећање висине и тежине), а привредном развоју још и његово квалитативно напредовање (унапређивање психичких и интелектуалних капацитета, посебно способности прилагођавања разноврсним животним и радним условима). Привредни раст је потребан, али не и довољан услов за привредни развој. Поред привредног раста, привредни развој укључује још једну битну компоненту, а то су структурне промене у привреди, схваћене у најширем смислу. Оне обухватају, пре свега, промене у производној структури (учешћу појединих сектора, као што су индустрија и пољопривреда у укупној производњи), али и промене у расподели фактора производње по различитим секторима, просторном размештају економске активности, структури економске размене са иностранством (увоза и извоза), структури потрошње итд.

Привредни раст

повећање националне производње укупно или по глави становника (per capita)

Промене у структури привреде

• промене у производној структури • промене у секторској расподели фактора производње • промене у територијалном размештају економске активности • промене у структури увоза и извоза • промене у структури потрошње

Илустрација 2.1.1. - Компоненте привредног развоја

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Структурне промене су резултат привредног раста, али и предуслов његовог непрекидног одвијања. Привредни раст не може да траје без одговарајућих квалитативних, структурних промена које га прате. Привредни раст и структурне промене у привреди представљају економску супстанцу (суштину) привредног развоја. У новије време економска наука поклања велику пажњу социјалним, као и еколошким аспектима развоја. Циљ привредног развоја је што потпуније задовољавање потреба људи, односно повећање њиховог благостања. Тај циљ се може постићи само уколико се користи од развоја релативно равномерно распоређују међу различитим друштвеним групама. Такође се мора водити рачуна о ефектима привредног развоја на природно окружење. Форсирање развоја на штету природног окружења (кроз исцрпљивање природних ресурса и загађивање животне средине) неповољно делује на благостање становништва и није одрживо на дужи рок.

Питања и задаци 1. 2. 3. 4.

Дефинишите привредни раст. Дефинишите привредни развој. Објасните разлику између привредног раста и привредног развоја. Шта структурне промене обухватају у привреди као компонента привредног развоја? 5. Који се аспекти осим економског имају у виду приликом разматрања привредног развоја у савременој економској науци?

2.2.

Еволуција теорије привредног развоја („од раста ка одрживом развоју”)

Теорија привредног развоја је релативно нова научна дисциплина, настала после Другог светског рата у настојању да се реше економски проблеми неразвијених земаља Азије, Африке и Латинске Америке. У почетку је теорија развоја била заокупљена привредним растом, односно што бржим повећањем производње на нивоу појединих земаља како би се омогућио њихов излазак из сиромаштва и економске неразвијености. Развој се, заправо, поистовећивао с растом, за који се веровало да аутоматски доводи до повећања благостања становништва. Током 50-их и 60-их година прошлог века многе неразвијене земље успеле су да брзо повећају производњу, посматрано укупно и по глави становника. Динамичан привредни раст, међутим, није допринео решавању проблема масовног сиромаштва на том подручју. Животни стандард већине становника у поменутим земљама је остао, углавном, на истом нивоу или се чак погоршао. Стога се почетком 70-их година мења само схватање развоја, који се више не везује искључиво за раст привреде већ се пажња преусмерава на проблеме запослености, сиромаштва и расподеле дохотка. Привредни развој који за резултат има повећање производње (при-

ЕКОНОМИЈА

вредни раст), али не доприноси побољшању животног стандарда свих слојева становништва, по оцени теоретичара развоја, није пожељан и не може се позитивно вредновати. Крајем шездесетих и почетком седамдесетих година повећава се интересовање и за проблеме природног окружења, што даје нову димензију расправама о развоју. На то је превасходно утицало неповољно стање животне средине изазвано привредним растом, али и страховање од оскудице основних природних ресурса на којима почива модерна производња. У Стокхолму је 1972. године одржана Конференција УН о човековој околини под паролом: „Само једна Земља”, што симболично изражава међузависност животних процеса, односно заједништво судбине на овој планети. Исте године је публикована и студија Границе раста, после које у научном свету почиње жива расправа о могућности и пожељности повећања производње на дуги рок. Једни се залажу за заустављање раста, док други траже да се поведе више рачуна о његовим еколошким аспектима, односно да се минимизирају неповољни ефекти привредног раста на природно окружење. Средином седамдесетих година у жижу расправа о развоју доспева концепт основних потреба. Заговорници овог приступа полазе од уверења да се напори друштва морају директно усмерити на борбу против сиромаштва. У политику и програме развоја као приоритетан циљ треба уградити задовољавање основних потреба најнижих слојева становништва. Сам појам основне потребе се притом различито интерпретира. Најчешће се имају у виду потребе за храном, одећом, обућом, стамбеним простором, питком водом, санитарним уређајима, превозом, здравственом заштитом и образовањем. У широј верзији, појам основне потребе укључује и могућност запослења уз одговарајућу зараду, задовољавајуће (здраво и хумано) окружење, као и учешће људи у доношењу одлука које утичу на њихов живот. Концепт основних потреба је првенствено био намењен неразвијеним земљама мада је, у начелу, универзално применљив. Задовољавање елементарних потреба људи представља минималну обавезу сваког друштва, чије је испуњење нужно за достојан живот људи широм света. Осамдесетих година утицај овог концепта слаби, да би, у новије време, приступ развоју који почива на основним потребама био сасвим напуштен. Међутим, основне потреба су утрле пут концептима људског и одрживог развоја, који су постали предмет посебне пажње у економској литератури и практичној политици.

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Питања и задаци 1. Када је теорија привредног развоја настала као научна дисциплина? 2. Шта је првобитно била главна преокупација теорије привредног развоја? 3. Шта је допринело да се почетком 70-их година тежиште привредног развоја преусмери на проблеме запослености, сиромаштва и расподеле дохотка? 4. Када се повећава интересовање за проблеме природног окружења и која се решења за то нуде? 5. Објасните суштину концепта основних потреба. Шта оне обухватају у ужем и ширем смислу?

2.3.

Концепт људског развоја

Концепт људског развоја развијен је 90-их година 20. века. За овај приступ развоју карактеристично је да се човек ставља у центар пажње. Људи су истинско богатство сваке земље, а основни циљ економског развоја треба да буде стварање таквог амбијента за људе који ће им омогућити дуг, здрав и креативан живот. Овај захтев делује једноставно и логично, али се на њега често заборавља у непосредној бризи да се акумулирају материјална добра и створи финансијско богатство. Људски развој се дефинише као ширење могућности избора, односно повећање броја опција које се налазе пред људима. Срећа се не може „испоручивати” никоме, али прилике за избор се могу дати. Доходак је само једна од расположивих опција (додуше, врло важна), коју би људи волели да имају. Здравље, образовање, незагађена животна средина, политичке слободе и културни идентитет тек су неке од других значајних опција које се такође сматрају пожељним. У принципу, могућности избора које стоје на располагању људима могу да буду врло бројне и да се мењају током времена. Али, на свим нивоима развијености три опције заслужују посебну пажњу. Реч је о могућности да се: • води дуг и здрав живот, • стиче знање и • располаже ресурсима довољним за пристојан животни стандард. Ако ове кључне опције нису расположиве, многе друге прилике остају недоступне. Људски развој је, по замисли његових креатора, развој људи, за људе и од стране људи. Развој људи значи јачање њихових способности кроз улагања у образовање, здравље и сл. Развој за људе сугерише да се плодови економског раста и развоја који они генеришу расподељују широко и правично. Развој од стране људи претпоставља да се свима пружа шанса да учествују у економском развоју, пре свега кроз могућност за продуктивно и уносно запослење.

ЕКОНОМИЈА

Привредни раст је битан за људски развој. Важно је, међутим, и какво место човек има у процесу привредног раста, односно у производњи добара и услуга, као и у њиховој расподели међу члановима друштва. Привредни раст који не ствара прилике за ново запошљавање и доноси користи само привилегованој мањини у друштву не доприноси и људском развоју.

Питања и задаци 1. Дефинишите људски развој. 2. Које су три најважније опције које би људи волели да имају? 3. Објасните однос између људског развоја и привредног раста.

2.4.

Концепт одрживог развоја

Одрживи развој је савремени развојни концепт широко прихваћен на локалном, националном, регионалном и глобалном нивоу. Не постоји јединствена дефиниција одрживог развоја око које је постигнута општа сагласност. Ипак, најчешће се користи дефиниција коју је 1987. године дала Светска комисија за окружење и развој (Брунтланд комисија) у извештају под насловом Наша заједничка будућност. У њему се одрживи развој ближе одређује као развој који задовољава потребе садашњих генерација, без угрожавања способности будућих нараштаја да подмире своје властите потребе. Одрживи развој, дакле, претпоставља одговоран однос према садашњим, али и будућим поколењима иако она немају „право гласа” и не могу да утичу на креирање текуће политике. Наредне генерације заслужују прилику да имају бар исти ниво благостања који ми данас имамо, па својим деловањем у процесу производње и потрошње не смемо да доведемо у питање њихову егзистенцију. Одрживи развој се у почетку везивао за проблеме природног окружења (исцрпљивање природних ресурса и загађивање животне средине). Људи су постали свесни чињенице да својим неодговорним понашањем према природи могу да угрозе не само квалитет живота него и сам живот на Земљи. Jуна 1992. године у Рио де Жанеиру је одржана Конференцији Уједињених нација о животној средини и развоју. На тој конференцији су усвојена два важна документа: Декларација о животној средини и развоју и Агенда 21. Први документ садржи 27 принципа, који се односе на глобални одрживи развој, а други обухвата више од 100 програма за постизање одрживог развоја у светским размерама током 21. века. Десет година касније, августа 2002, у Јоханезбургу је одржан Светски самит о одрживом развоју (Рио + 10). На њему је поново истакнут значај одрживог развоја, који се сада шире схвата, тако да осим еколошке обухвата и економску и социјалну димензију. Усклађен прогрес у економској, еколошкој и социјалној сфери управо је оно што чини суштину савременог приступа одрживом развоју. Развој је одржив ако

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

ЗАДАТАК Допуните листу економских, социјалних и еколошких циљева приказаних на шеми 2.4.1.

почива на здравим економским основама, уз одговорно понашање према природном окружењу и задовољавање критеријума социјалне правде. На шеми 2.4.1 представљени су изабрани циљеви одрживог развоја у свакој од поменутих димензија: економској, социјалној и еколошкој.

Eкономски циљеви

• • • •

Социјални циљеви

раст ефикасност стабилност __________?

Еколошки циљеви

• правичност • социјална кохезија • социјална мобилност •_______________?

• здраво окружење • рационално коришћење обновљивих природних ресурса • очување необновљивих природних ресурса • __________________? Шема 2.4.1. ௅ Циљеви одрживог развоја Извор: Soubbotina, T. P. (2000), Beyond Economic Growth, Washington, D.C.: The World Bank, стр. 9.

Две деценије после Конференције о животној средини и развоју која је одржана у Рио де Жанеиру свет се поново нашао на путу за Рио, и то дословно и у преносном смислу. Jуна 2012. у овом граду је одржана Конференција о одрживом развоју (Рио+20), а једна од главних тема била је зелена економија, што значи да се еколошка димензија одрживог развоја поново нашла у центру пажње. Томе је, свакако, до-

ЕКОНОМИЈА

принела светска финансијска и економска криза, која је показала да је дотадашњи модел привредног раста и развоја неодржив и подстакла расправе о новим изворима повећања производње и запослености. Значајно је да интересовање за зелену економију не доводи у питање шири приступ одрживом развоја, који обухвата не само еколошку већ и економску и социјалну димензију. Посебну пажњу заслужује однос између одрживог развоја и привредног раста. Одржив развој није усмерен против раста, како се понекад погрешно схвата. Концепт одрживог развоја покреће питање квалитета привредног раста, али не поставља баријере за повећање производње. Реакција на проблеме природног окружења није заустављање раста, већ повећање производње уз рационално коришћење природних ресурса и смањење загађења животне средине. Нулти раст може да буде исто тако штетан по природу као и брзо повећање производње. Ако нема раста, сиромашне земље би биле принуђене да прекомерно користе расположиве природне ресурсе и деградирају животну средину. С друге стране, богате земље би имале мање могућности да развијају еколошки чистије технологије и обезбеђују додатне ресурсе за помоћ сиромашнима. Проблем, дакле, није привредни раст сам по себи, већ његов квалитет, односно начин на који се остварује. Производњу треба повећавати водећи рачуна да то повећање буде економски здраво, да сви учествују у плодовима привредног раста и да се смање штете по природно окружење.

Питања и задаци 1. Дефинишите одрживи развој. 2. Наведите најважније конференције УН посвећене одрживом развоју. 3. Које су основне димензије одрживог развоја према савременим схватањима? 4. Објасните однос између одрживог развоја и привредног раста.

2.5.

Фактори привредног развоја – појам и врсте

Под факторима привредног развоја подразумевају се бројни и разноврсни чиниоци који различитом снагом и с различитим последицама делују на развој националне економије. Спектар тих фактора је врло широк, па се и они могу разврстати на много начина. Постоји подела фактора привредног развоја на: • економске и неекономске; • људске и материјалне; • мерљиве и немерљиве; • традиционалне и савремене. Нешто детаљнија подела укључује: 1) основне или примарне факторе (средства за рад и њихов технолошки ниво, расположивост природних ресурса, величина земље и достигнути степен развијености);

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

2) привредносистемске факторе (доминантни облик својине, систем и механизам доношења одлука, координациони и управљачки механизам, мотивациони механизам) и 3) дејство економске и развојне политике.1 Фактори привредног развоја могу се класификовати и према томе да ли потичу из привреде или из њеног окружења: друштвеног, природног, међународног. Чиниоци који потичу из привреде имају чисто економски карактер, а то су, на пример: штедња, инвестиције, цене и сл. Фактори који делују из друштвеног окружења привреде су неекономски по својој природи. Као такви, били су дуго времена занемаривани у економској науци. Међу њима се издвајају историјско и културно наслеђе, традиција, грађанске слободе, систем образовања и здравствене заштите итд. Чиниоци развоја привреде који потичу из природног окружења обухватају природне услове и изворе. Ту спадају: географски положај, клима, расположиво земљиште погодно за пољопривредну производњу, речни токови, залихе минералних сировина, шумске површине и сл. Осим домаћих, пажњу заслужују и међународни чиниоци развоја привреде. Њихов значај се повећава у условима савременог процеса глобализације, који омогућава све чвршће повезивање различитих земаља у економској сфери (производња, трговина, финансије, технологија), али и у другим областима (култура, уметност, информације, заштита животне средине). У таквим околностима привредни развој једне земље условљен је деловањем бројних економских и неекономских фактора из иностранства – од прилива страних инвестиција и технологија, до нових културних образаца, образовних модела и еколошких стандарда. Ипак, од свих фактора привредног развоја посебан значај имају основни производни чиниоци, којима се придружује и технолошки прогрес, као најдинамичнији фактор привредног развоја. Основни производни чиниоци на нивоу националне економије су: • становништво (радна снага), • природни ресурси (предмети рада) и • основни производни фондови (средства за рад). Становништво својим обимом и структуром одређује величину радне снаге којом располаже једна земља. Природни ресурси су извор предмета рада и подлежу даљој преради. Основни производни фондови на макроекономском нивоу изражавају средства за рад као један од елемената производње (машине, фабричке зграде итд.). За разлику од прва два фактора, они су дело човека и могу се исказивати само вредносно (у новчаним јединицама). Технолошки прогрес је веома важан фактор привредног развоја, нарочито у развијеним земљама. Он унапређује квалитет производних

1 Бајец, J. (1987), „Значај упоредног метода истраживања доприноса привредно-системских фактора привредном развоју“, у књизи: Стојановић, Р. (редактор), Нови приступ факторима привредног развоја, Београд, стр. 120–121.

ЕКОНОМИЈА

чинилаца и повећава ефикасност њихове употребе, што позитивно делује на привредни раст. Под утицајем технолошког прогреса шире се људске потребе и стварају услови за њихово све потпуније задовољавање. Технолошки прогрес доводи и до значајних промена у структури привреде (превасходно производној структури, кроз појаву нових динамичних грана), као важној компоненти привредног развоја.

Питања и задаци 1. Шта се подразумева под факторима привредног развоја? 2. Наведите различите класификације фактора привредног развоја. 3. Набројте основне производне чиниоце и објасните њихов значај.

2.6.

Индикатори привредног развоја

Индикатори привредног развоја омогућавају да се: • прате резултати које поједине земље постижу током привредног развоја и • оцени достигнути ниво развијености националних економија у датом моменту. С обзиром на сложеност развојног процеса, листа показатеља развоја је врло дугачка. Ти показатељи су међусобно повезани. Они представљају различите стране истог процеса и служе за његово потпуније приказивање. Ипак, показатељи привредног развоја се разликују по својој природи и значају који имају за изражавање развојних достигнућа. У економској литератури се срећу бројне поделе индикатора привредног развоја. Једна од њих је подела на: • квалитативне индикаторе и • квантитативне индикаторе, при чему квантитативни индикатори, који омогућавају мерење привредног развоја, привлаче већу пажњу. Исто тако, разликују се: • вредносни индикатори (исказани новчаним јединицама) и • натурални индикатори (изражени у натуралним, односно природним јединицама мере). Вредносни индикатори су, на пример, бруто домаћи производ и бруто национални доходак, а натурални: производња меса, млека, угља, нафте и сл. Полазећи од савременог схватања привредног развоја, сви индикатори се могу поделити у три групе: • економски индикатори, • социјални индикатори и • еколошки индикатори. Економски индикатори осветљавају економску суштину привредног развоја, односно пружају увид у остварене резултате на плану производње (привредног раста) и промена у структури привреде.

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

Социјални индикатори мере достигнућа у социјалној сфери (образовање, здравље, исхрана, становање итд.). Еколошки индикатори омогућавају да се утврде ефекти које привредни развој има на природно окружење. Они сведоче о стању животне средине (земље, воде, ваздуха) или указују на карактеристике процеса производње и потрошње битне с еколошког аспекта.

Питања и задаци 1. 2. 3. 4. 5.

2.7.

Каква је улога индикатора привредног развоја? Наведите различите поделе индикатора привредног развоја. Шта показују економски индикатори развоја? Шта изражавају социјални индикатори развоја? У чему је значај еколошких индикатора развоја?

Основни економски показатељи

Листа економских показатеља привредног развоја врло је дуга. Међу њима се издвајају они најзначајнији, који на синтетички начин одсликавају остварене развојне резултате на економском плану. У првом реду имамо у виду макроекономске агрегате производње (и дохотка), попут бруто домаћег производа, бруто националног дохотка, бруто националног расположивог дохотка, које ћемо у наставку ближе дефинисати. Ови индикатори су потребни, али не и довољни за сагледавање развојних резултата у датом моменту и током времена, па треба да буду допуњени другим економским, али и социјалним и еколошким показатељима.

2.7.1.

Бруто домаћи производ (БДП)

Бруто домаћи производ је најпознатији и најкоришћенији макроекономски агрегат, којим се збирно изражавају резултати економске активности. Као такав, овај агрегат показује снагу и стабилност националне економије. У нашој земљи се БДП израчунава по методологији Система националних рачуна Уједињених нација и Европског система рачуна. Ови системи рачуна се заснивају на ширем концепту производње, који поред материјалне производње и производних услуга (као што су услуге саобраћаја и трговине) обухвата и непроизводне услуге у делатностима образовања, здравства и социјалне заштите, културе и сл. Наша статистика је током периода социјалистичког развоја агрегате економске активности дефинисала на основу ужег концепта производње (тзв. концепт материјалне производње). То значи да су ови макроекономски агрегати обухватали само материјална добра и производне услуге непосредно везане за производњу тих добара. Као такви, нису били упоредиви са агрегатима који су се користили у тржи-

ЕКОНОМИЈА

шним привредама. После уласка у процес транзиције, наша земља је, као и друге бивше социјалистичке земље, прихватила шири концепт производње и нови начин обрачуна макроекономских агрегата, укључујући БДП. Бруто домаћи производ представља збирни израз вредности финалних добара и услуга произведених у одређеном временском периоду (обично годину дана) на територији једне земље. Са становишта националне привреде, финалним се сматра производ који не подлеже даљој преради, односно не служи као инпут за производњу других добара. На пример, ако се у једној привреди производе три производа: пшеница, брашно и хлеб, само хлеб има карактер финалног добра и као такав улази у вредност БДП-а. Бруто домаћи производ је сличан друштвеном производу – агрегату материјалне производње који је наша статистика користила у време социјалистичког развоја. Од њега се разликује по томе што обухвата и непроизводне услуге. Бруто домаћи производ је састављен од разноврсних материјалних добара и услуга, који имају различите натуралне јединице мере (килограм, литар, киловат и др.). Зато се величина овог макроекономског агрегата изражава вредносно помоћу цена. Вредност бруто домаћег производа се може израчунавати помоћу две врсте цена: текућих и сталних. Бруто домаћи производ чија је вредност обрачуната по текућим тржишним ценама производа и услуга који улазе у његов састав назива се номинални бруто домаћи производ. Да би се пратила динамика производње, односно промене у њеном физичком обиму, треба искључити промене у ценама до којих долази током времена. То се постиже вредновањем добара и услуга који улазе у састав бруто домаћег производа, по сталним (базним, фиксним) ценама из неке раније године. Бруто домаћи производ обрачунат по сталним ценама назива се реални бруто домаћи производ. Када се бруто домаћи производ (БДП) умањи за амортизацију фиксног капитала (Ам), добија се нето домаћи производ (НДП), то јест:

НДП = БДП – Ам. Нето домаћи производ одговара националном дохотку, као агрегату материјалне производње коришћеном у нашој статистичкој пракси у периоду социјализма (разлика је, опет, у непроизводним услугама). У статистици Уједињених нација НДП представља само рачунску величину, којој се не придаје већи значај. Наиме, не постоји скупина добара и услуга који својом збирном вредношћу чине овај агрегат, као што збирна вредност финалних добара и услуга представља бруто домаћи производ.

2.7.2.

Бруто домаћи производ (БДП) по глави становника

Док укупан бруто домаћи производ представља размере или величину једне националне економије, бруто домаћи производ по глави

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

становника (per capita) незаобилазан је индикатор степена њене развијености. Добија се тако што се укупан БДП стави у однос (подели) са укупним бројем становника земље. Показатељ БДП-а по глави становника је погодан за међународна поређења степена економске развијености различитих земаља. Овај показатељ, међутим, даје нереалну представу о развоју националне привреде када постоје велика одступања од просека (на пример, када се јаве екстремне разлике у развијености међу регионима унутар посматране земље).

ЗАНИМЉИВОСТ Кина је по величини укупног БДП-а у 2014. години од 10.380 милијарди долара друга по реду земља света, одмах иза САД. Међутим, Кина је и најмногољуднија земља, чија популација у истој години достиже готово 1,4 милијарде, па је њен БДП по глави становника релативно скроман.2 Табела 2.7.2.1. ௅ Бруто домаћи производ по глави становника у изабраним земљама света, 2014. године Земље са највишим БДП-ом по глави становника Земља БДП по ст., US$ Луксембург 111.716 Норвешка 97.013 Катар 93.965 Швајцарска 87.475 Аустралија 61.219 Данска 60.563 Шведска 58.491 Сан Марино

56.820

Сингапур САД

56.319 54.596

Земље са најнижим БДП-ом по глави cтановника Земља БДП по ст., US$ Северна Кореја 583 Етиопија 575 Гвинеја 572 Либерија 484 Нигер 468 Мадагаскар 449 ДР Конго 437 Централноафричка 428 Република Бурунди 379 Малави 336

Извор: IMF (2015), World Economic Outlook Database, April

ЗАНИМЉИВОСТ Од 185 земаља за које су расположиви подаци о величини БДП-а по становнику у 2014. години, Србија заузима 89. место са БДП-ом per capita од 6.123 долара.

2 IMF (2015), World Economic Outlook Database, April

ЕКОНОМИЈА

Бруто домаћи производ по глави становника (исто важи и за укупан БДП) користи се и за мерење темпа привредног раста. Стопа раста БДП-а по глави становника показује брзину, односно правац промене овог макроекономског агрегата. Што је стопа раста већа, поменути макроекономски агрегат се брже мења. Стопа раста с предзнаком плус значи да се БДП по глави становника повећао у посматраном периоду. Обрнуто важи за стопу раста с предзнаком минус. Ако је стопа раста једнака нули, БДП по глави становника остаје непромењен. Стопа раста БДП-а по глави становника такође показује да ли је раст укупног БДП-а довољан да држи корак с растом становништва. • Уколико је стопа раста БДП-а по глави становника позитивна, то значи да је раст укупног БДП-а бржи од раста становништва. • Уколико је стопа раста БДП-а по глави становника негативна, то сигнализира спорији раст укупног БДП-а од раста становништва. • Уколико је стопа раста БДП-а по глави становника константна, следи да је раст укупног БДП-а управо једнак расту становништва. Праћење промена у величини БДП-а по глави становника омогућава да се утврди да ли се степен економске развијености, односно животни стандард у једној земљи повећава или не.

2.7.3. Бруто национални доходак У статистици Уједињених нација и Европске уније постоји још један важан макроекономски агрегат, а то је бруто национални доходак (БНД). Овај агрегат се дефинише као вредност финалних добара и услуга произведених унутар или ван граница једне земље, чијом продајом становници те земље стичу дохотке. Реч је о факторским дохоцима, то јест дохоцима који се стичу по основу уложених фактора производње (рада и капитала). Док је за БДП битно да се производња одвија на територији дате земље, то јест на домаћем терену, без обзира на то ко присваја дохотке (становници те земље или странци), БНД усредсређује пажњу на дохотке које присвајају становници те земље (без обзира на то да ли се производња обавља на домаћем или страном терену). Дакле, за БДП је битно где се одвија производња (у границама дате земље), а за БНД ко присваја дохотке (становници дате земље). Бруто национални доходак се може дефинисати и преко бруто домаћег производа. Бруто национални доходак је, заправо, БДП увећан за нето факторске дохотке из иностранства, то јест:

БНД = БДП + НЕТО ФАКТОРСКИ ДОХОЦИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА. Нето факторски дохоци представљају разлику између доходака које су становници дате земље остварили у иностранству на основу улагања фактора призводње (рада и капитала) и доходака које су, по истој основи, остварили странци у датој земљи.

ПРИВРЕДНИ РАЗВОЈ

ЗАДАТАК Израчунајте БНД ако БДП износи 1.000 новчаних јединица, од чега се 100 новчаних јединица односи на дохотке које су странци остварили у датој земљи. С друге стране, дохоци становника посматране земље зарађени у иностранству су 300 новчаних јединица.

Уколико је једна земља изолована од остатка света, па се њени становници не могу запошљавати у другој земљи, нити тамо улагати свој капитал ради остваривања дохотка (исто важи и за странце у домаћој привреди), бруто домаћи производ и бруто национални доходак су међусобно једнаки. У савременим привредама бруто национални доходак и бруто домаћи производ се, по правилу, разликују: • БНД > БДП ако је нето доходак из иностранства позитиван: • БНД < БДП ако је нето доходак из иностранства негативан. У бившим социјалистичким земљама БНД се није статистички пратио. Разлог је била њихова релативно велика економска затвореност у односу на међународно окружење. Осим тога, БНД претпоставља тржишно вредновање фактора производње (рада и капитала) и слободу власника тих фактора да их користе у земљи за коју процењују да им обезбеђује највише приносе, односно дохотке. Када се од бруто националног дохотка (БНД) одузме амортизација, односно потрошња фиксног капитала (Ам), добија се нето национални доходак (ННД), то јест:

ННД = БНД – Ам. Мада је нето национални доходак боља мера националног дохотка од бруто националног дохотка, чешће се користи бруто износ јер је амортизацију фиксног капитала тешко прецизно утврдити.

Питања и задаци 1. Дефинишите бруто национални доходак. 2. Каква је разлика између бруто домаћег производа и бруто националног дохотка? 3. Када је бруто домаћи производ једнак бруто националном дохотку? 4. Зашто се у бившим социјалистичким земљама бруто национални доходак није статистички пратио? 5. Дефинишите нето национални доходак.

2.7.4.

Бруто национални расположиви доходак

Бруто национални расположиви доходак се добија када се бруто национални доходак увећа за текуће трансфере које су становници дате земље примили из иностранства и умањи за текуће трансфере које су становници посматране земље платили иностранству. Другим речима, бруто национални расположиви доходак (БНРД) представља збир бруто националног дохотка (БНД) и нето трансфера из иностранства:

БНРД = БНД + НЕТО ТРАНСФЕРИ ИЗ ИНОСТРАНСТВА.

ЕКОНОМИЈА

Пошто су фактори производње плаћени, њихови власници одлучују како ће да користе остварени доходак – да га чувају за себе или да га, делимично или у целини, трансферишу у иностранство. Карактеристичан облик текућих трансфера су радничке дознаке, односно део зарада који радници из иностранства шаљу у матичну земљу. Ту спадају и трансфери између влада различитих земаља или влада и међународних институција у форми помоћи, поклона и сл. Иначе, трансфери представљају давања, односно примања без обавезе одговарајућих надокнада. Бруто национални расположиви доходак мери доходак који је заиста расположив становницима дате земље за потрошњу и штедњу, без обзира на то ко га је створио и где је створен. Када се од бруто националног расположивог дохотка (БНРД) одузме амортизација (Ам) фиксног капитала, добија се нето национални расположиви доходак (ННРД), то јест.:

БНРД – Ам = ННРД.

Питања и задаци 1. Наведите макроекономске агрегате који изражавају резултате економске активности једне земље. 2. Дефинишите бруто домаћи производ. 3. Објасните разлику између номиналног и реалног бруто домаћег производа. 4. Дефинишите нето домаћи производ. 5. Шта показује бруто домаћи производ по глави становника? 6. Да ли је БДП per capita погодан за међународна поређења степена економске развијености појединих земаља? 7. Уколико је стопа раста бруто домаћег производа по становнику негативна, шта се из тога може закључити? 8. Дефинишите бруто национални доходак. 9. Каква је разлика између бруто домаћег производа и бруто националног дохотка? 10. Када је бруто домаћи производ једнак бруто националном дохотку? 11. Зашто се у бившим социјалистичким земљама бруто национални доходак није статистички пратио? 12. Дефинишите нето национални доходак. 13. Каква је разлика између бруто националног дохотка и бруто националног расположивог дохотка? 14. Шта показује бруто национални расположиви доходак? 15. Дефинишите нето национални расположиви доходак.

ЗАДАТАК Израчунајте вредност БНРД-а ако БДП износи 1.200 новчаних јединица, нето факторски дохоци из иностранства 120 и нето трансфери из иностранства 100.