неке појаве, како су се развијале
2.1.
3.1.
3.2.
3.3.
3.4.
4.3.
1.
2.
2.1.
4.
1.1.
1.2.
1.3.
Наука није само једноставно знање. То је систем
знања. Да би једна наука уопште постојала, она
мора да задовољи два основна критеријума: да
има предмет истраживања (тему) и свој метод
истраживања (начин).
Историја је наука која се бави прошлошћу, што је не чини нимало јединственом. Сличне хуманистичке науке, попут археологије, етнологије
и других, такође проучавају прошлост, при чему је
прва од поменутих, археологија,
збивања из обичног, свакодневног живота, те је због
, патентирана 1868. године.
поменути извори до половине
фотографије , у
трећој и четвртој де ц енији тог века, ту традицију је готово потпуно изменио.
З а то су заслужни ф ран ц уски изу-
митељи Жозе ф Нисе ф ор Нијепс и
његов сарадник Луј Д агер, који су
патентирали прву сталну фотографију.
Тиме су историјској науци дали још
један, потпуно нови тип извора. Прве ф отогра ф ске забелешке
биле су везане за ратна збивања.
Најпре је то био америчко-мексички
рат, вођен четрдесетих година, а потом
Кримски, педесетих година 19. века.
Спој рата и фотографије убрзо се дого-
ра-
Период од краја 18. века до краја Првог светског рата, који се изучава у овом уџбенику, обележило је стварање модерног индустријског друштва. То је доба брзог и интензивног развитка цивилиза-
ције, када је дошло до наглог материјалног и друштвеног напретка. У временском раздобљу од
просветитељства до 1918. године одиграле су се
индустријске и друштвене револуције и дошло је до
великих научних открића, која су изменила живот људи. Процес формирања индустријског друштва
У прошлости су се историјски феномени често посматрали само из угла владајуће групе или заједнице. Међутим, историјски догађаји и процеси могу се посматрати из више углова. Историјска
перспектива значи разумевање друштвеног, културног и интелектуалног окружења које је утицало на људе
у прошлости. Историчар нема непосредан увид у збивања из прошлости, већ сазнања о њима стиче на основу
Развој међународних односа у модерно доба можемо
посматрати у неколико периода. Почетак 19. века
обележио је Наполеон Бонапарта, који је покушао да
промени карту Европе на идејама просветитељства
и Америчке и Француске револуције. Потом је, на
Бечком конгресу 1815, успостављен систем баланса
моћи великих сила (Велика Британија, Аустрија,
Русија, Ф ран ц уска и Пруска), који је трајао све
до завршетка Кримског рата 1856. године. Тада
се концерту великих сила прикључује Краљевина
Пијемонт-Сардинија. Трећи период у развоју
међународних односа јесте доба после
(1856–1871),
(1871–1914).
Британија је после Седмогодишњег рата преузела
примат од Француске у колонијалној политици, али су и њени материјални губици у о в ом рату били велики. Надокнада тих трошкова за Британију је
била прека потреба, а један
је
народа. Непосредно пред
за америчку независност у енглеским колонијама живело је око 2,5 милиона становника. Досељеници
Неке од ових држава, попут Венецуеле (1811), Салвадора (1824) и Костарике (1824), готово
државе. У неким случајевима раније него што се то догодило у Шпанији
(1826).
3.1. Корени промена
Француска је крајем 18. века била једна од највећих и
најснажнијих европских држава и центар европске
културе и цивилизације. По облику владавине била
је апсолутистичка монархија, што је значило да
су законодавна, извршна и судска власт почивале на личности краља. За време владавине Луја XVI Бурбонског (1774–1792) Француска је са преко
двадесет пет милиона људи била трећа земља по броју становника у свету. Друштво је
од државних служби. Трећем сталежу је припадало око двадесет три
милиона становника Француске. Они су плаћали
порезе и бројне дажбине држави и цркви, али нису имали
Француска револуција, Скупштина сталежа, Луј XVI Бурбонски, Декларација о правима човека и грађанина, Устав, Република, Максимилијан Робеспјер, јакобинска диктатура Краљ Луј XVI
припадали су власници мануфактура, ситни банкари, фармери, трговци, ситни бродовласници, крупније занатлије, новинари, писци, професори, музичари, лекари и други. Ситна буржоазија („народ”) били су занатлије, дућанџије, штампари, превозници, ситни предузимачи, чиновници, апотекари, учитељи, уметници и други.
мир.
3.2. Уставна монархија
Буржоазија је морала да учини уступке. Скупштина је заувек укинула
пореска једнакост за
све Французе, укинути су лична зависност, црквена
десетина, кулуци, бенефиције и ситне феудалне
обавезе. Скупштина је објавила свој програм на
којем је заснивала будући устав и политичке односе у Француској у Декларацији о правима човека и
грађанина, која је усвојена 26. августа 1789. године.
Декларација је прокламовала братство, једнакост и слободу. У природна и неотуђива права човека је убројала: народни суверенитет, политичке слободе (слободу штампе, збора, договора, политичког
монархије и увођење републике. Адвокат
Максимилијан Робеспјер (1758–1794) имао је
истакнуту улогу међу јакобинцима. Жирондинци су припадали средњем грађанству, имали су умерене ставове и залагали су се за споразум са племством, а име су добили јер су потицали из области око реке
3.3.
терора
Крупна буржоазија, предвођена жирондинцима, сматрала је да је револуција завршена краљевом смрћу. Јакобинци, с Робеспјером на челу, веровали су да револуција мора да се настави због широких
народних маса, које немају права. Француска је
била у опасности јер је војска европске коалиције ушла дубоко у француску територију. Јакобинци су у мају 1793. у савезу са сиромашним париским
грађанима збацили с власти крупну буржоазију и
завели јакобинску диктатуру (јун 1793 – јул 1794).
Нова влада је поделила општинску земљу сељацима
и укинула све заостале феудалне обавезе, што је
изазвало велико задовољство широм Француске.
Проглашена је општа мобилизација и створена је
револуционарна армија. Француски гарнизони су
успели да до краја октобра истерају непријатеље
из земље. У јулу 1793. Конвент је донео нови
демократски устав, који је прокламовао опште право гласа, личне слободе и неприкосновеност приватне својине, али никада није ступио на снагу. У октобру је уведен нов републикански календар, у коме је 1793. била прва
успостављена је владавина терора – оштра
акција хапшења
за своје
животе, јер је опасност од терора и Робеспјерове
4.1. Директоријум, конзулство
и царство
Предвођен термидорцима, који су били из редова
богатијег грађанства, Конвент је у августу 1795.
довршио нови устав. Исте године је и распуштен.
Француска је и даље била република, али је право
гласа било условљено имовинским цензусом.
Извршна власт припадала је Директоријуму од
пет чланова, с мандатом од пет година. Директори су надзирали армију
идејама и ренесанса Католичке цркве.
Нов проблем за Француску био је рат с Русијом, која је ушла у савез са осталим неп ријатељима републике. Руска војска под командом генерала Суворова прешла је преко Алпа и напала француске трупе у северној Италији. Французи су
за првог конзула , с највећим овлашћењима. Јавно мњење, изашло из дугог периода анархије, инфлације и корупције, уздало се у Бо-
напарту, који је добио одрешене руке. Имао је врховну
извршну и законодавну власт, што је био један вид диктатуре.
се
лична права, верске слободе, грађански брак и укидање феудалних
односа. Наполеонов кодекс је примењиван у свим
земљама под француском влашћу. Убрзао се и привредни развитак
реформу финансијског система, која
послат са око 50.000 војника у Египат 1798. године. У експедицији се налазило и око 200 научника и уметника који су проучавали египатску прошлост.
и прогласили Батавијску републику.
Директоријум је на чело француске војске
поставио двадесетчетворогодишњег генерала
Наполеона Бонапарту, прослављеног у гушењу
устанка у Паризу. Наполеон је 1797. године поразио
аустријску војску и загосподарио севером, а 1799.
и остатком Италије. Директоријум је одлучио да
пређе у офа н зиву и прекине британску
комуникацију са
Индијом, која је ишла
кроз Средоземно море, преко Александрије, Суецке превлаке и Персијског залива, до Индије. Наполеон је
у периоду 1796–1797, па је у земљи избио талас незадовољства. Када је сазнао да се Директоријум распао, Наполеон је у августу 1799.
фран ц уско-шпанску
флоту код Трафалгара. Енглеска је загосподарила
светским морима.
Победа код Трафалгара није спасла Аустрију. У
другој половини октобра, у бици код Улма, аустријске
трупе биле су тешко поражене, да би убрзо затим, у
новембру 1805, Наполеон ушао у Беч. Првих дана
децембра, стотинак километара од Беча, одгирала се битка код Аустерлица (тзв. битка три цара), у којој је Наполеон однео одлучујућу победу над бројнијом
аустријском и руском војском. Аустрија није имала
избора – морала је да призна Француској слободу деловања у немачким и италијанским државама.
Миром у Пожуну (Братислави) 1805. Француска је
од Аустрије добила Венецију, Истру и Далмацију, од којих су формиране Илирске провинције
Европске монархије су формирале нову,
Четврту коалицију 1806. године, у коју је, уместо А устрије, ушла Пруска.
(1742–1819).
ту Јелену, острво у Атлантском океану, где је умро 5. маја 1821. године.
Значај Наполеонових
Наполеонови ратови су утицали на ширење идеја Француске револуције широм европског континента. У освојеним земљама је примењиван Грађански законик, спровођене су реформе, подстицани су развој школства и културе, рушење феудалног система и јачање националних идеологија. Стварање националних држава и тежња за грађанским и националним слободама широм Европе
1.1792–1797.
2. 1798–1802.мир у Амијену
3. 1803–1806.
6. 1812–1814.
7. 1815.
1.Шта је
3.Које
5.1. Бечки конгрес и Света алијанса
У септембру 1814. у Бечу је одржан конгрес на којем
су присуствовали представници више од двеста
европских држава, али је главна улога припадала
Великој Британији, Аустрији, Пруској и Русији. На
том конгресу, који је трајао осам месеци, одлучивано
је о буду ћ ем уре ђ ењу Е вропе. Ф ранцуска се
нашла у међународној изолацији, без права гласа
и одлучивања, али је њен министар спољних послова
Аустрија је добила
Венецију, Истру и
Далмацију. Створен је немачки савез
формирале Краљевину Низоземску.
Краљевина Пијемонт-Сардинија
је обухватала Пијемонт, Савоју,
Ницу и Ђенову. Швајцарској је
гарантована неутралност и добила је
Женеву. Велика Британија је за себе
задржала острво Малту, стратешки пункт на Медитерану и надзор над Јонским острвима. На
су
5.2. Јулска револуција 1830.
Француска
од 1814. године била уставна монархија.
Одлуке Бечког конгреса су обавезивале Луја XVIII (1814–1824) да поштује Устав и не враћа се на стари
режим. Власт краља је била ограничена дводомним
законодавним телом. Бирачко право је било
ограничено имовинским цензусом, па је од тридесет милиона становника Француске гласало само
80.000–100.000 људи. Власт у земљи је почивала на крупним земљопоседницима и буржоазији.
После смрти Луја XVIII на престо је дошао његов
млађи брат, Шарл X (1824–1830), који је водио
изразито реакционарну политику. Он је дозволио
да се изгласа одштета племићима чија су имања
је Русија угушила.
5.3. Револуција 1848/1849. године
Период између 1815. и 1848. године обележила је
идеолошка борба конзервативаца и либерала. До
кулминације је дошло 1848. године, када је широм
Европе и з била серија револуција
либерални х , социјалистички х и
националистички х покрета против кон з ервативног поретка. Период европски х револуција
1848.
али је у крви угушен. Власт је затворила радикалне новине,
У децембру је на изборима победио
Лу ј Наполеон Б онапарта (1808–1873), синовац Наполеона Бонапарте. Период од децембра 1848. до 1851. назива се
у руке конзервативаца, уведена је контрола цркве
над ш колама и ограни ч ена ј е слобода ш тампе и
удруживања.
за цара Наполеона III
5.4. Хабзбуршка монархија
Хабзбуршку монархију је сачињавало више земаља које су биле уједињене
ј е Хабзбурга. Наследне
Хабзбурговаца су биле
револуцију. Пораз Аустрије у рату с Пруском 1866. године подстакао
алијанса
1.Које
2.Шта
Под
питања видело се у прерасподели моћи
и територија између западноевропских држава и
на рачун Османског царства. Велике
јер је гесло њене спољне
политике Drang nach Osten подразумевало продор на исток преко Балкана ка Малој Азији.
Почетком 19. века
Султан је признао аутономију Србије и Молдавије
и Вла ш ке. Положај Русије у источној Европи је ојачан на штету Османског царства. Грчка
прихватило многе реформе. У Османском царству је 1876. године проглашен Устав. Установљени су Сенат и Скупштина и зајамчене су лична слобода и слобода вероисповести. Међутим, призната је само једна нација – сви поданици Царства су проглашени Османлијама.
6.1. Кримски рат
1.Шта
су задовољ-
не исходом рата. Пораз је за Русију значио крај
територијалних претензија и доминантне улоге у
Источном питању. Енглеска је осигурала безбедност пута за Индију кроз источно Средоземље.
Француска је повратила углед велике силе, који је
изгубила 1815. године, и ојачала је свој финансијски
и просветни утицај на Турску. Краљевину Пијемонт
је на мировној конференцији представљао гроф
Камило Кавур , који је јавно указао на проблеме са Аустријом. Ипак, Париски мир није решио проблеме на Балкану.
(1859)
ском рату (1866).
стране,
Велика Британија, Француска, Османско царство и Краљевина Пијемонт-Сардинија, с друге. Париским миром (1856) очувана је територијална целовитост Османског царства. Мореузи су затворени за ратне бродове свих сила. Црно море је демилитаризовано. Концерт великих сила је постао гарант аутономије Влашке, Молдавије и Србије.
закорачила на Балкан.
ве б угарске државе су тежиле националном уједињењу. У Источној
Румелији, у Пловдиву, 1885. године је
извршен војни удар и проглашено је
уједињење с Бугарском; на
државе
нашао б угарски кнез А лександар
б ерг. Ср б ија је сматрала да то представља поремећај равнотеже на Балкану и да су јој угрожени
2.
3.
У време проглашења америчког устава, 1787. године, у САД је живело око четири милиона становника, од којих су око пола милиона били људи афричког порекла. Већина црначког становништва били су робови, пошто је амерички устав, иако демократски с једне, био врло конзервативан с друге стране и до-
звољавао је ропство. Питање робовласништва ће у
већем броју америчких савезних држава постајати
непрестано увећавало, и то највише захваљујући
знатно проширивала. Наиме, мировним
са Британијом из 1783, Сједињеним Државама је препуштен целокупан простор источно
од реке Мисисипи. Величина те територије била је двоструко већа од територије првих тринаест колонија. Ту ће од 1792. до 1819. године бити проглашено још осам нових америчких држава. Неке
делове своје територије САД су и купиле. Међу
њима је била Луј з ијана, купљена од Наполеона 1803, Флорида, купљена 1819. од Шпаније, и Аљаска, купљена 1867. од Русије.
Куповина Флориде и, још више, побуна амери-
чких досељеника против званичне максичке
на
а две године касније и право гласа. То је почетак стварања
афроамеричког идентитета и почетак освајања
грађанских слобода. Уједно, то је и почетак културне еманципације обојеног становништва САД, која до
Јапан ----------- 1588.
Канада --------- 1810.
Чиле ----------- 1823.
В. Британија --- 1807. (матица) – 1834. (колоније)
Француска ---- 1794. (матица) – 1848. (колоније)
Венецуела -----1854.
САД ------------ 1865.
Португалија -- 1761. (матица) – 1869. (колоније)
Куба ------------ 1886.
Бразил --------- 1888.
1.
2.
3.
4.
Освајање колонија имало је за циљ искоришћавање природнихбогатстава, сировина и јефтине радне снаге за развој индустријске производње европских
др ж ава. Прва колонијална освајања догодила с у
се у 16. веку. Током 17. и 18. века велике европске силе – Шпанија, Холандија, Португалија, Енглеска, Француска и Русија често су
(1813–1873)
трговину робљем. Он је
пропутовао Африку истражујући ток реке Замбези и открио је језера Њасу и Тангањику. Његова
око Туниса 1881. године. Немачка је претендовала на француски
супретиле да прерасту у свеопшти рат У италијанско-турском рату 1911–1912. године Италија је успела да приграби и
у колонију територију Либије. Ипак, северна Африка
геноцид
доминион
империјализам –ширење једне земље територијалним освајањем или наметањем
1.
2.
У другој половини 19. века у свету су се одиграле дубоке промене у привредним и друштвеним системима. Традиционални односи у Европи су се променили стварањем нових националних држава. После уједињења Немачке (1871) европске силе нису међусобно ратовале готово пет деценија. Велике силе – Британија, Француска, Аустроугарска, Италија, Немачка
равнотеже снага Друга половина 19. века је доба процвата британске империје.
две странке – Конзервативна (торијевци) и Либе-
рална (виговци). Тек 1900. године формирана је
Радничка партија (лабуристи).
После пораза од Пруске у Француској
(јануар 1871) била је
је Бизмарк уклоњен с власти после смрти кајзера Вилхелма I (1861–1888).
Нови немачки цар, Вилхелм II (1888–1918), инсистирао је на стварању јаке војске, као и на социјалној заштити и унапређењу образовања. Он је окренуо
Русији
чврсто се приближио Аустроугарској, вечитом руском ривалу. Страх од
превласти ових
као Двојни савез , 1893. године. Том савезу су
допринела и велика француска улагања у руску
привреду.
Немачка је у привредном и војном погледу веома
напредовала после 1871. године.
је поражена на међународној конференцији 1906,
се 1907. године прикључила Русија, која је са Енглеском потписала конвенцију о подели утицаја у Ирану, Авганистану и на Тибету.
10.1. Српска револуција
Нововековна Србија започиње своје постојање избијањем Првог српског устанка, 1804. године. Међународно признање државне независности стекла је 1878. године. Током овог седамдесетогодишњег раздобља Србија је два пута проширила државне границе, а становништво се увећало пет пута. На њеном престолу
(1804–1835). Промена
се
тивно брзо, током три деценије. После протеривања дахија, 1804, а потом и остатака турске власти, 1833, српски сељак је од 1835. године постао власник земље
коју је обрађивао. То је био прелазак са феудализма
на капитализам. Други процес, изградња националне
државе, трајао је више од шест деценија, пролазећи
кроз неколико фаза (устаничка држава, двојна српско-турска управа, аутономна кнежевина)
и окончан је независношћу и међународним
признањем државне
рату (1683–1699) и великог губитка територија,
ПИТАЊА
1.Ко је први употребио термин Српска револуција?
2.Какво је било стање у Београдском пашалуку пред Први српски устанак?
3.Шта су били узроци, а шта повод за избијање устанка?
4.Ко су дахије? Наведите њихова имена.
5.Када је избио Први српски устанак?
6.Опишите вожда Карађорђа.
прилике у
Миленко Стојковић, у лето 1804. Следеће, 1805. године карактер борбе у потпуности се променио.
У августу месецу Миленко Стојкови ћ и Петар
Добрњац су на Иванковцу потукли војску Хафиз-паше, чиме је устанак добио обележје отвореног сукоба са султаном, то јест, са званичном турском влаш ћ у.
Током лета устаници су спровели још чвршћу опсаду Београда и ослободили
вароши Краљево и Ужице, да би се
РЕЧНИК
10.3. Међународни положај
устаничке Србије
Још током припрема будућег устанка било је јасно да се без ослонца на велике силе у војно-економском, али и политичком смислу неће моћи. Време Првог српског устанка уједно је и време Наполеонових ратова, који су током више од две деценије доводили
појединим европским државама. Зато су устаници на различите
још
са Русијом и, коначно, са Француском. С противничким Османским царством такође је
било дипломатских контаката, углавном у правцу мировног споразума, али су се сви они на крају завршили неуспехом. То се догодило са покушајем
успостављања тзв. Ичковог мира у другој половини
1806. Према његовим одредбама у Пашалуку би
била створена заједничка српска и турска управа, уз давање широких повластица Србима. Последњи
покушај склапања мира био је
10.4. Наставак оружаног дела
Српске револуције.
Други српски устанак, 1815.
Иако се по неким својим обележјима Други устанак
прилично разликује од Првог, он представља
наставак Српске револуције – њен други део.
Разлика је првенствено у трајању. Док је Први устанак трајао готово пуних десет година, други је трајао нешто више
Терор, избијање куге
намера Турака да поврате
старе феудалне односе довели су у јесен 1814. до
избијања буне у Пожешкој нахији. Ову буну, коју је предводио Хаџи-Продан Глигоријевић, Турци су брзо угушили. У томе су помогли и неки српски
прваци, међу њима и кнез Милош. Хаџи-Продан је
потом побегао у Аустрију. Буна је Скопљак-паши послу ж ила као изговор за још
пашалук,
1.Каква
2.Која
3.Ко
4.Које
5.Шта
Шест деценија дуг период мира у Србији пре-
кинут је на почетку самосталне владавине кнеза
Милана Обреновића. Наиме, у Херцеговини је 1875.
започео српски устанак, који се проширио на Босну.
Устаницима се придружио знатан број добровоља-
ца, међу којима је био и Петар Мркоњић, тј. Петар
Карађорђевић, будући краљ Србије. Устанак Срба у
Херцеговини и Босни покренуо је Велику источну
кризу (1875–1878), то јест сукоб Турске, Србије, Црне
Русија је суштински
посредствомВелике Бугарске обезбеђивала свој утицај на Босфору и Дарданелима. Србији је Санстефанскиммиром призната независност и скро м но територијално про ширење
на југу, од око 500 km2. Од већих места Србији су
Куршумлија, Прокупље, Лесковац и
1.Како
2.Како
3.Шта
Изван граница балканских држава, под влашћу Турске на почетку 20. века живели су бројни хришћани. На простору Македоније и Старе Србије хришћани
нису имали изграђену националну свест. Стара Србија се простирала северно, а Македонија јужно
револуција, која је избила 1908, уместо да реформише управу
13.1. Србија у Првом светском рату.
Победничка 1914. година
На Видовдан 28. јуна 1914. у Сарајеву, припадник
исцрпљена у два последња рата, српска војска била је у много чему испред
аустроугарске војске. Наоружање, стрељачко и
артиљеријско, било је једнако или чак и боље од
противничког. Војнички кадар српске војске био је надахнут националним духом и победоносним
искуством стеченим у два протекла рата. Трупе су
биле национално хомогене, за разлику од аустро-
угарски х , састављени х од припадника десетина
народа. Неповољна околност за Србију била је
граница према Аустроугарској, дуга скоро хиљаду
километара. Ублажавало ју је то што је она следила
велике водене препреке, Дрину, Саву и Дунав. Због таквог положаја, као и због тога што су уважени савети сила Антанте, распоред три српске армије био је углавном у дефанзивном деловању. Акција Аустроугарске, под ко-
Италији је признато право на већи део источне ја-
дранске обале. Истина, Србији је такође понуђен део
јадранске обале, као компензација за њене терито-
рије које би припале Бугарској. Осим тога, нуђено јој је будуће уједињење с Црном Гором, као и највећи
део Босне. Сличне предлоге силе Антанте нудиле су Србији и у августу 1915. године. Србија би за уступак југоисточне
1.Наведите
3.Опишите
4.Шта
се наведени датум немачке
рата Русији узима као званичан почетак Првог светског рата. Овај, до тада највећи ратни сукоб биће окончан 11. новембра 1918, када је потписано примирје у Компијењу. Већ на почетку рата формирано је више фронтова, од којих су
однеле су победу у бици на Марни (прва битка), чиме је заустављен немачки офанзивни продор. После битке на Марни, на Западном фронту, дужине 700 километара, од Белгије на северу до Швајцарске на југу, започет је рововски рат, који је практично вођен до 1918. године. Негативне последице дотада ш њег тех ничког напретка осетиле
РЕЗИМЕ
13.3.
одбране, коју су
немачки инструктори, довело је до потпуног слома француских и
британских снага праћеног огромним губицима.
Након пораза трупе Антанте повучене су у Грчку, где ће уз српске и руске снаге, као и снаге других
земаља, образовати Солунски фронт.
Улазак Италије у рат, предвиђен
1916, употребили отрове загушљивце, на бази хлора, којима се
отровало око 15.000 француских војника, од којих је умрло око 5.000. Французи су
следеће 1916. одговорили отровом фозгеном. У јулу 1917, у бици код Ипра, употребљен је најубитачнији отров – иперит. До краја рата 85% војника Антанте страдалих од бојних отрова били су жртве управо иперита.
Горе.
15. и 21. децембра 1915. године српске трупе
повлачењу стигле су у околину Скадра, да би потом
према мору. После нешто мање од месец
дана око 152.000 војника, које је пратило око 15.000
избеглих цивила, доспело је до јадранске обале, до
лука Медове и Драча. Одатле ј е бродовљем сила
Антанте започело њихово пребацивање на Крф. После пораза Србије, и Црна Гора је капитулирала. Мада су црногорске трупе под командом сердара Јанка Вукотића у бици на Мојковцу, вођеној
почетком јануара 1916, успеле да зауставе три пута бројније аустроугарске трупе, пораз је на крају ипак
био неминован. Због премоћи противничких трупа, али и унутрашњих прилика, Црна Гора је 25. јануара
потписала капитулацију. Неколико дана раније краљ Никола је
Већинско становништво
Срби ј е, поготово женско, остало је у оквирима две оку-
пационе зоне: аустроугарској
и бугарско ј , а такво стање
потра ј аће до октобра 1918.
године. Граница окупацио-
них зона, према споразуму
између Централних сила од
септембра 1915, била је Вели-
ка Морава. Стање у обе ове
зоне било ј е изузетно теш-
ко, мада ј е у бугарском делу, због сталних репресалија над становништвом, оно било теже. На ј бољи показатељ био ј е мањак становништва, који је само у аустроугарском
у
фебруара 1917. године у топличком крају , окупивши за кратко време око 10.000 људи. Изненадивши непријатеља, устаници су брзо заузели Куршумлију, Прокупље, Лебане и низ мањих места, а највећа заслуга за то припала је познатом четничком команданту потпоручнику Кости Војиновићу . Свесни последица даљег ширења устанка, Бугари су уз
јединице или градити посебни докови, што је успоравало укрцавање. Проблем је био и то што ратне
и трговачке
морнарици, а још
више пожртвовању италијанске ратне и трговачке
морнарице, у Драчу и Медови је првих дана јануара започета евакуација. Окончана је у априлу 1916, када је на
цивила.
офанзива започела је 14. септембра 1918, најпре артиљеријском припремом. Потом је
уследио пешадијски напад савезника, у којем је учествовало 26 дивизија, међу којима и шест српских, из састава 1. и 2. армије. Првог дана, пробијен је
фронт у ширини око 120 километара, после чега је
кренуло убрзано наступање. Током септембра ослобођени су прво Прилеп и Скопље, а затим Врање, Лесковац и Ниш. Средином октобра српске трупе
избиле су на Дунав, да би 1. новембра свечано ушле у Београд. Током двомесечне офанзиве српске трупе су прешле око 800 километара. По ослобођењу
1.Како
2.Како
3.Шта
4.Када
позиција Централних сила била је и на
другим фронтовима. Солунска офанзива избацила
је у септембру из рата најпре Бугарску, а месец дана касније и Турску. Почетком новембра капитулирала
је Аустроугарска, коју су потукли и Италијани, у
бици код Виторија Венета.
Након аустроугарске капитулације, 11. новембра 1918, не м ач ки и француски изасланици су у
једном вагону у Компјењу, крај Париза, потписали примирје, чиме су престале ратне операције. На
Мировној конференцији, која је 18. јануара 1919.
започета упариском дворцу Версај, успостављен је нови међународни поредак, који ће потрајати до 1939. године и почетка Другог светског рата. Највећи дотадашњи ратни сукоб имао је застрашујући биланс. Рат је вођен на територији Европе, Азије и Африке, на океанима и многимморима. У њему је узело учешће 36 држава. Укупно је било мобилисано око шездесет шест милиона војника, од чега је погинуло скоро девет милиона. Број несталих, рањених и осакаћених био је још већи: око
дванаест милиона. Цивилних жртава такође је било
много, преко шест милиона. Највећи број мртвих
имала је Русија (3,7 милиона), потом Немачка (2,5)
и Француска (1,5). У односу на број становника, у
овом рату највише је страдала Србија Начела будућег светског поретка најављена су
још током рата, у говору америчког председника Вудроа Вилсона одржаном у јануару 1918. У том
саопштењу, познатом под именом
1. Које су земље ушле, а које изашле из рат-
2.Како и колико је Солунски фронт утицао на коначни исход рата?
3.Колики
4.Које су нове државе настале у Европи после Првог светског рата?
ређен свим делима својственим тиранину непогодан је да буде владар слободног народа. Дакле, ми се као представници уједињених држава Америке, окупљени на генералној скупштини, обраћамо највишем суду света: наше су
II
III
IV
11. децембра 1899. Брзи раст нашег становништва, невиђени процват наше индустрије, напоран рад наших трговаца, укратко моћна виталност немачког народа уткала нас је
[цензурисани редови] То су све новости тако да ћу завршити, најлепши
Четрнаест тачака америчког председника Вудроа Вилсона, 8. јануар 1918. (изводи)
3.
Према облику владавине, државе се деле на монархије и републике. По облику политичког режима, државе могу бити демократске и недемократске (аутократске, ауторитарне, тоталитарне). Енглеска је од Славне револуције 1688. била парламентарна монархија, с принципима демократије. Француска је пре револуције 1789. била апсолутна монархија.
У немачким државама владао је феудални систем, а владар је био монарх, аустријски цар и пруски
краљ. У Русији је владао ауторитарни режим руског цара.
округа Француске и њених колонија, а мањи број је именовала скупштина.
Немачка је после уједињења примењивала пруски устав из 1849. године. Парламент је био дво-
доман – доњи дом су чинили изабрани посланици, а горњи представници немачких држава. Владу је
именовао цар, а не парламент. Председник владе се називао канцелар Италија је успостављена као уставна монар-
хија после уједињења 1861. године. Парламент је
углавном имао законодавну власт, изгласавао је
буџет (државне приходе и расходе) и утврђивао
је састав владе.
Захтеви са социјалну реформу у Русији су
достигли врхунац после пораза у рату с Јапаном (1905). У јануару 1905. радници су се окупили испред Зимског дворца у Санкт Петербургу, али су војници пуцали на њих. Широм земље су избили немири, али је цар тек 30. октобра 1905. донео Устав, којим је предвиђао опште право гласа и стварање
Државне думе – народног представништва. Дума је била законодавно тело, а цар је имао право вета на
њене одлуке. Реформом изборног закона из 1907.
Дума је добила конзервативну већину.
РЕЧНИК
1. Шта је монархија?
2. Како се деле монархије?
3. Објасните појам суверенитет.
4. Шта је парламентаризам?
Под утицајем револуције, на самом почетку три-
десетих година 19. века дошло је до стварања но-
вих западноевропских држава. То су у првом реду
Холандија и Белгија, настале отцепљењем Белгије
од некадашње Краљевине Низоземске. У то време на Б алкану
2.1. Уједињењe Италије
После Бечког конгреса 1815. простор Апенинског
под вла ш ћу Аустрије (Ломбардија, Венеција) и
Шпаније
2.2.
ће се уједињење одвијати под окриљем Аустрије или Пр уске. Преваг у је однела Пр уска, најви ш е
због своје војне организације. Пруска је била прва
земља у Европи где је уведено обавезно служење војног рока (1814). Др у ги, можда јо ш значајнији разлог јесте општа развијеност, нарочито у
Садове, чиме је међу немачким земљама де-
финитивно однела превласт. То је била нова
степеница ка уједињењу немачких земаља, пошто је формиран Севернонемачки савез,
под вођством Пруске. Идеолог и носилац пруске политике био
је канцелар Ото фон Бизмарк , познат по девизи да се политика спроводи „гвожђем
и крвљу”. Он је своју политику после
РЕЗИМЕ
Милетина буна, хатишериф, наследни кнез, укидање феудализма, Сретењски устав, Турски устав, уставобранитељи, Начертаније, Светоандрејска скупштина, добитак градова, Балкански савез
3.1. Уређење устаничке државе
Патријархални односи и масовна неписменост биле су најзначајније одлике српског друштва пре и током Првог српског устанка, као и деценијама након
њега. Те одлике, међутим, нису утицале на процесе
изградње српске државности, чији су почеци, мерено ондашњим временом, били доста савремени. Главни разлог за то било је учешће учених Срба с територије Хабзбуршке монархије, односно јужне Угарске, а један од најзначајнијих
му је знатно касније, одлуком
Скупштине, која је заседала у Београду 1811. године. Нека од главних политичких тела која су током устанка деловала као облици организације централне
је да
ишколује чиновнички кадар за потребе нове државе.
На иници ј ативу буду ћ ег попечитеља (министра)
Досите ј а Обрадови ћ а, 1810. године у Београду
основана је Богословија.
Устанак ј е значио и почетак промене начина живота. Ј една од промена се догодила у начину
комуникације 1810. године, када је у Србији установљен татарско-мензулански (поштански) саобраћај 3.2. Србија у борби за аутономију.
1.Који
2.Набројте
3.Које
најзначајнија.
Разрачунавање с противницима и утврђивање
личне власти били су само део политике кнеза Милоша. Важнији су његови напори да оствари оно о чему се 1815. договорио
(1828/29).
јепостигнут 1829,
стекла независност. Србији је највишим сулатновим
декретима – хатишерифима из 1829, 1830. и 1833.
године – званично потврђен статус аутономне кне-
жевине у оквирима Турског царства. Те-
риторијално је обух-
ватала најпре 12, а затим 18 нахија (1833),
колико и х је било у
време Првог српског устанка. Посебним актом – бератом из 1830. Милош Обреновић је
постао наследни кнез Србије.
Аутономни статус Србије подразумевао је слободу вероисповести, односно самостални избор митрополита и епископа, што је додатно регулисано уговором
и белгијске узоре, па је стога био веома слободоуман, што је изазвало отпор Турске и, још више, Русије и Аустрије.
Њихов притисак довео је до укидања Устава после
само месец дана, а сам Давидовић био је протеран
из службе. Ипак, иза Сретењског устава нешто је
преостало до данас: српски термин – устав који је
тада први пут употребљен. Почетак Првог српског
устанка на Сретење и проглашње првог устава истог
дана данас се у Србији славе као државни празник.
Према хронологији доношења устава, Сретењски је
био међу првих петнаест у свету и десети у Европи. Србија је 1838. године, после споразума Турске и Русије, добила
да влада у складу са Уставом.
Турски устав предвидео је и заставу Србије, тробојку, с распоредом боја какав је и на данашњој застави: црвено–плаво–бело, за разлику од
1.Које
2.
3.
4.
5.
6.
3.
4.
5.
3.4. Друга владавина кнеза Милоша и Михаила Обреновића (1859–1868)
Светоандрејска скупштина означила је
само
владара и династије, већ је српску политику усмерила према даљем јачању аутономије. Стари кнез Милош се вратио у Србију 1859. године.
вио своје присталице.
Скупштина је пак до-
била искључиво саветодавну улогу. Највећи
Милошев проблем
било је питање на-
сле ђ ивања престола. Обреновићи су право
наследства престола
изгубили после смрти
кне з а Милана 1839. године. Порта је зато
кне з а Милоша и Об-
реновиће сматрала
и з абраним, а не на-
следним кнежевима.
Упркос томе, Народна
скупштина је 1859. до-
нела закон по коме су
припадници владајуће
куће, оба пола, имали
право насле ђ ивања.
Кнеза Милоша је у септембру 1860. године насле-
дио син кнез Михаило. Мада је целокупна кнез Михаилова владавина била углавном
РЕЗИМЕ Друга владавина кнеза Милоша
4.1. Српски народ у Османском царству
Почетак Првог српског устанка 1804. године и
погубљење дахија у Србији утицали су
бегове да активно учествују у гушењу свих устаничких покрета. Војска босанских бегова је потучена у бици на Мишару (1806), што је
хришћанском рајом у Босни. Није случајно што је
Сулејман-паша Скопљак, пореклом из Босне, добио
управу над Београдским пашалуком после слома устанка 1813. године. Срби у Босанском пашалуку су
је настојала да уведе реформе и модернизује царство, што је изазвало отпор
(1834), која је имала
Аграрно питање овим није решено. Средином 19. века Б осна и Хер-
цеговина су имале око милион житеља, и то око 400.000 православних, 320.000 муслимана
око 180.000 католика. Било је и неколико хиљада Јевреја, који су живели у градовима.
Српски народ у Старој Србији и Македонији
После Берлинског конгреса 1878. године, српско становништво у Турској је насељавало
које
су некада чиниле централ-
ни део државе Немањића. Ти крајеви су се налазили
у оквиру Косовског вилајета Османског
Србије
од Шар-планине
се у тешком поло-
1876–1878.
у Старој Србији
с радом 1871. године. У циљу
народа у Турској, Србија је отворила конзулате у Скопљу и Солуну 1887, а у Битољу и Приштини 1889. године. Успешном акцијом српске дипломатије, у Рашко-призренској (1896), Скопској (1897) и Велешко-дебарској митрополији (1910) на митрополитска места су постављени Срби. Број српских
1.Какав
2.
3.Какав
на мору на југу. После Пожунског мира 1805. године ушла је у састав Француске, а после мира у Шенбруну (1809) у састав Наполеонових Илирских провинција , заједно са Истром, Крањском и делом Хрватске. За време ф ранцуске управе постојала је верска равноправност и призната је Православна црква. Међутим,
одлукама Бечког конгреса 1815. Далмација је враћена у оквир Аустрије, где је остала све до 1918. године. Православци у Далмацији били су изложени сталном притиску унијаћења. Велики значај у борби за
очување српског верског и националног идентитета имали су манастири Крка, Крупа, Драговић, Савина и други. Управни
центар Далмације налазио се у Задру. Ср б и из Д алмације су 1879. године основали
Српску народну странку на Приморју. Њено гласило је био „Српски лист”, који је излазио од 1880. у Задру, под уредништвом Саве Бјелановића. Почетком 20. века почиње сарадња српских и хрватских
политичара у Далмацији. У октобру 1905. хрватски политичари су донели Ријечку резолуцију, којом се захтевало уједињење
4.3. Босна и Херцеговина
аустроугарском управом (1878–1914)
угарски. Аустроугарска је
заједничког владара, цара Франца Јозефа из династије Хабзбург и заједничку владу са четири министарства – спољних
су биле под непосредном управом Беча, у надлежности заједничког
Политичка права Срба у Хабзбуршкој монархији
заснивала су се на привилегијама које су добије-
не крајем 17. века од цара Леополда I (1658–1705).
Црквена аутономија и Карловачка митрополија
биле су важан институционални оквир за очување
националне самосвести српског народа. Српско
грађанство у јужној Угарској напредовало је током
18. века, заузимајући значајан положај у друштву.
Јужна Угарска је обухватала пределе јужно од Печуја, Сегедина и Арада. Као област богата житом и дру-
успон. На српском народно-црквеномсабору у Темишвару 1790. за митрополита је
Оснивачко писмо Матице српске, 1826.
улогу у
развоју државних институција, просвете, културе и
привреде у Кнежевини Србији. Митрополит Стратимировић је подржавао устанике у Србији. Он је радио на унапређењу односа устаничке Србије са Аустријом.
Мајска скупштина
Револуција 1848/1849. прво је избила у Бечу (13/14.
марта 1848), а потом и у Будимпешти (15. марта).
Први ре з ултат био је пад апсолутистичке владе кнеза Метерниха. Укинути су феудални
Српски главни одбор, са Ђорђем Стратимировићем (1822–1908) на челу, а по другим градо-
вима су основани пододбори, са задатком да контролишу
власт и органи з ују добровољце.
Мађарска влада је 23. маја прогласила не з аконитим све одлуке Мајске скупштине. И збио је отворени српско-мађарски сукоб, који је трајао
око годину дана. У
почетку Срби су имали војску од 15.000 људи. С временом је тај број порастао, а прикључили су им се добровољци и з
предвођени војводом Стеваном Книћанином (1807–1855). Борбе
захтеве. Умерена политичка струја предвођена Михаилом Полит-Десанчићем (1883–1920) формирала је Српску либералну странку
Лево крило Српске народне слободоумне странке се 1884. издвојило и1891. основало Радикалну странку . На челу те странке био је Јаша Томић (1856–1922), неуморни писац, полемичар и новинар. Програм Радикалне странке је усвојен 1903. године.
ПИТАЊА И ЗАДАЦИ
1.Како је проглашена Српска Војводина?
2.Зашто је Мајска скупштина изазвала противљење Мађара?
3.Када је формирано Војводство Србија и
Тамишки Банат?
4. Учему је значај Аустроугарске нагодбе?
5.Објасните
6.Када је основана
да бирају гувернадура – главара задуженог за црногорско-млетачке односе. Он је обично биран из куће Радоњића,
дарили северном Албанијом и околним крајевима данашње Црне Горе, Србије и Северне Македоније. Махмуд-паша Бушатлија је 1796. године напао Црну Гору са 20.000 људи, али је заустављен у бици на Мартинићима, а три месеца касније његова војска је по-
и стварању
државне управе. Скупштина га је прогласила за „земаљског” господара. Ме ђ у првим државотворним актима била је Стега , којом су се сви Црногорци и Брђани обавезали на заједничке политичке и војне акције. На скупштинама одржаним 1798. и 1803. Петар I је донео Законик обшчи црногорски и брдски , са одредбама које су се односиле на породично, грађанско и кривично право. Можда најважнији
циљ Законика јесте било укидање крвне освете и
других племенских обичаја, а за убиство и издају била је предвиђена смртна казна. Велики корак у централизовању државне управе било је стварање
Правитељства суда црногорског
признаје Црну Гору као територију с
је преко 40 школа. Средње школе Богословија и Дјевојачки институт отворене су 1869. године. На Цетињу су се окупљали књижевници, уметници и научници који су у Црној Гори налазили инспирацију. Странци који су посећивали Црну Гору описивали су њен јуначки народ. На Цетињу су излазили календар „Орлић”(1865–1870) и лист „Глас Црногорца”(1873),који су имали бројне сараднике из иностранства.
Територија Црне Горе је удвостручена на Берлинском конгресу. Добила је градове (Никшић, Подгорицу, Колашин, Бар и Улцињ), изашла је на Јадранско море и добила је шири излаз
краља Николе на Цетињу
тиском октроисаоУстав
на Намеснички устав Србије из 1869. године. Књаз је имао посебна овлашћења у односу на Скупштину. На првим парламентарним изборима, 1906. године, у Народну скупштину је ушао и одређен број посланика које је књаз поставио. Парламентарни систем омогућио је образовање политичких странака.
(Симо Матавуљ, Нићифор Дучић, Лаза Костић). Поводом педесетогодишњице владавине књаза Николе Црна Гора је 28. августа 1910. проглашена за краљевину. Као краљ, Никола Петровић
је проглашена за кнежевину 1852. године, а Данило Петровић за књаза Црне Горе и Брда. Он је био први световни владар Црне Горе. Књаз Данило је 1855. године до-
ни, политички и економски односи. Наследио га је Никола I Петровић, који се 1910. прогласио за краља. Књаз Никола је са Србијом скло-
пио уговор о сарадњи и савезу 1866, а Тајни уговор и војну конвенцију 1876. године. Територија Црне Горе је удвостручена на Берлинском конгресу. Добила је градове (Никшић, Подгорицу, Колашин, Бар и Улцињ),
1.Када
2.Каква
3.Шта
4.Када
5.Које
Кнежевина, односно Краљевина Србија је као
независна држава постојала тачно 40 година. Доживела је проширење након балканских ратова 1912–1913. и престала да постоји на крају Првог
светског рата. У том периоду Србија је најпре била
кнежевина, да би се већ 1882. године уздигла у ранг краљевине. За те четири деценије динамичне
промене биле су веће него у претходних седам
де ц енија. Ово раздобље обележила је и промена
династије. До 1903. Краљевином Србијом владали су Обреновићи, да би потом круна прешла у руке два Карађорђевића.
7.1. Србија у доба
последњих Обреновића (1878–1903)
Династија
санџак), коју је Аустроугарска сматрала својом интересном зоном.
Политички ослонац на Аустроугарску праћен је и економским ослонцем на суседну монархију. Трговинским уговором из 1881. Србија је свој извоз усмерила према Аустроугарској. Истина,
Србија је ову потпуну економску зависност од суседне државе покушала да ублажи још раније, почетком 1880, потписаним уговором о пријатељству и трговини с Великом Б ританијом. Сли
су крајње динамични. Закони о удружењу и
зборовима и Закон о
штампи из 1881. омогу ћ и л и су пол итичко и страначко организовање. Тада су основане
Либерална странка , чији је вођа био Јован Ристић , Напредна странка, чији су најпознатији представници
Милан Пироћанац , Милутин Гарашанин и Стојан Новаковић , и Народна радикална странка, коју је пред-
скупштине,
између Владе, састављене од скупштинске већине, и владаоца. Избори за Скупштину били су слободни и тајни, са широким правом гласа. Устав
чин су радика лске вође искористиле за покретање буне. Држава је реагова л а. Прогл ашено је
ванредно стање, а потом је ангажована регуларна војска, која је угуши л а побуну за мање
пунолетним. Либерални устав донет 1888. је укинут
и на снагу је враћен Намеснички устав из 1869. го-
дине. Већ 1901. дошло је до нове уставне промене.
Под притиском радикала и Русије, краљ Алексан-
дар Обреновић је донео нови, Октроисани устав
Овај пети по реду устав предвидео је формирање
дводомне скупштине.
обележена је
чин усмртила краља
краљицу. Тиме је краљ Александар Обреновић постао трећи српски владар, од времена Карађорђа, који је убијен. Будући да краљевски пар није имао потомке, владар Србије постао ј
1.На коју
2.Које су добре, а које лоше стране те политичке одлуке?
3.Које странке су настале у време владавине краља Милана?
4.Шта знате о Тимочкој буни?
5. Који устави и које уставне промене обележавају овај период?
6.Када и како је почела владавина краља Александра?
7. Како је окончана владавина краља Александра?
7.2. Нова династија и нови политички курс (1903–1912)
Народна скупштина која је сазвана непосредно
после Мајског преврата 1903. године за новог владара Србије прогласила је Петра Карађорђевића, унука вожда Карађорђа и сина кнеза Александра. Скупштина је амнестирала заверенике. Уследила је промена устава. На снагу је, уз извесне
1. Сретењски устав (1835),
2. Турски устав (1838),
3. Намеснички устав (1869),
4. Устав из 1888,
5. Намеснички устав из 1869.
6. Устав из 1901, 7. Устав из 1903, нешто измењени Устав из 1888.
Димитрије Туцовић (1881–1914) био је један од
првих теоретичара социјалистичког покрета и један
Ужицу, а наставио у Београду, где је завршио гимназију и, касније, дипломирао право. Већ
извозна тржишта у западној Европи, даље према
Солуну и коначно Египту. У томе су јој извесним
олакшицама помогле чак и турске власти. Царински рат окончан ј е 1911, новим уговором, знатно повољнијим по Србију.
Највећа криза у односима са Аустроугарском, уједно и највећа европска криза овог периода, била је Анексиона криза,1908. године. Користећи немире у Турско ј изазване револуци ј ом младотурака 1908, а поводом
шездесетогодишњице доласка на престо Ф ранца Јозефа, Аустроугарска ј е,
противно одредбама
Берлинског конгреса, анектирала БиХ, у којојје тада живело близу пола милиона
Срба, који су чинили 43% становни ш тва. Да би додатно по ј ачала притисак, Монархија је тражила од српске владе да
1.Која
2.Које
3.Набројте
4.Која
5)
6)
Глава прва. Достоинство и простор Сербије
1) Сербија је нераздјелно,
2) Сербија дјели се на разна Окружија,
7)
3)
