Issuu

НИКОЛА ФАБРИС

ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ

KB 22693 www.zavod.co.rs

НИКОЛА ФАБРИС

ПРИНЦИПИ ЕКОНОМИЈЕ

за други разред економске школе

САДРЖАЈ

Уводне напомене . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 ПРВИ ДЕО Макроекономија – теорија, анализа и политика 1.1. Макроекономија и микроекономија – сличности, разлике и међусобна повезаност . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 1.2. Макроекономија као економска дисциплина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.3. Кључна макроекономска питања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 1.4. Макроекономија и економска политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 1.5. Кружни ток економске активности – реални и монетарни токови . . . . . . . 24 ДРУГИ ДЕО Систем националних рачуна 2.1. Најважнији макроекономски агрегати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 2.2. Значај инвестиција, штедње и потрошње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 2.3. Систем националних рачуна . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 ТРЕЋИ ДЕО Финансијски систем 3.1. Финансијски систем − појам . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47 3.2. Финансијске институције и посредници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 3.3. Финансијска тржишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52 3.4. Финансијски инструменти . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56 3.5. Тржиште зајмовних средстава – понуда и тражња зајмовних средстава . .61 3.6. Каматна стопа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 ЧЕТВРТИ ДЕО Новац у макроекономији 4.1. Појам новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 4.2. Функције новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 4.3. Монетарни агрегати . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 4.4. Централна банка – појам и функције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 4.5. Инструменти монетарне политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 87 4.6. Понуда новца и монетарна политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 91 4.7. Пословне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 92 4.8. Пословне банке и понуда новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 4.9. Новчани мултипликатор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97 ПЕТИ ДЕО Инфлација 5.1. Инфлација – појам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 5.2. Понуда и тражња за новцем и монетарна равнотежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105

5.3. Квантитативна теорија новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109 5.4. Брзина оптицаја новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 110 ШЕСТИ ДЕО Незапосленост 6.1. Појам незапослености и различите концепције незапослености . . . . . . . . 6.2. Мерење незапослености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3. Процес колективног преговарања на тржишту рада . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.4 . Незапосленост и економска политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 118 122 124

СЕДМИ ДЕО Платни биланс и девизни курс 7.1. Појам и структура платног биланса . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Платни биланс Републике Србије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.3. Девизни курс . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.4. Девизно тржиште . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

131 134 136 141

ОСМИ ДЕО Међународна трговина 8.1. Међународна трговина – појам, значај и историјски развој . . . . . . . . . . . . . 8.2. Теорије међународне трговине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Динамика и структура међународне трговине . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.4. Међународна трговина и транснационалне компаније . . . . . . . . . . . . . . . . 8.5. Емпиријски аспекти међународне трговине – случај Републике Србије . . .

149 152 156 160 163

Лексикон . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169

УВОДНЕ НАПОМЕНЕ Уџбеник Принци�и економије написан је према наставном плану и програму који се остварује у другом разреду средње школе за смер економски техничар. Уџбеник је разултат теоретских сазнања до којих сам дошао као професор Економског факултета у Београду, али и практичних знања које сам стекао у Централној банци, Економском институту, као и на великом броју међународних семинара и конференција. Уџбеник уводи ђаке у срж економије и најважније економске принципе. Да би ученици лакше разумели градиво, дати су бројни примери, графици, шеме и табеле. У многим табелама коришћени су најновији подаци како би се ученицима показало да материја коју изучавају има велику практичну примену. Уџбеник се састоји од осам делова. У првој глави се даје подела економије на макроекономију и микроекономију и уводне напомене о најважни јим економским проблемима, који се даље разрађују у осталим деловима. У другој глави су приказани систем националних рачуна и најважнији рачуни, њихова међусобна повезаност, као и сврха и циљеви израде националних рачуна. У трећој глави се објашњава финансијски систем. У њој су обрађене најважније финансијске институције, финансијски инструменти, као и финансијска тржишта. Тема четврте главе је новац, као и централна банка и монетарна политика. Пета глава је посвећена једном од најактуелнијих макроекономских проблема − инфлацији. У њој су обрађени узроци инфлације, њене последице, као и антиинфлационе политике. У шестој глави се разматра проблем незапослености: обрачун стопе незапослености, узроци и последице незапослености, мере економске политике усмерене на сузбијање незапослености. У седмој глави су објашњени платни биланс и девизни курс. Посебан акценат стављен је на платнобилансне неравнотеже које постоје у Србији дужи низ година. У осмој глави анализира се међународна трговина. Дате су најважније теорије међународне трговине, показано је зашто је она нужан предуслов развоја свих земаља и анализирана међународна трговина Србије. На крају уџбеника је лексикон с дефиницијама важних економских појмова који може помоћи у учењу и разумевању лекција. Овај уџбеник пружа одговоре на велики број питања која су ученици вероватно често постављали себи, попут тога како функционише финансијски систем, где се све могу позајмити средства, ко емитује новац и како 5

он долази у оптицај, зашто су неке валуте конвертибилне, а друге нису, како се држава бори с незапосленошћу, зашто је значајна међународна трговина и бројна друга. Током учења ученици ће схватити да је економија свуда око њих, да много тога већ и сами знају, али је потребно да се усредсреде на примере и задатке, па ће тако практично научити све битне елементе градива. У томе ће помоћи и примери, шеме, илустрације, табеле које ће практично приближити изложену материју. Циљ уџбеника је и да мотивише ученике да развију систем размишљања усмерен ка решавању проблема и стога је дат велики број проблемских задатака, који од ученика траже додатно истраживање и самостално закључивање. У циљу праћења напретка учења, на крају сваке главе налазе се питања за проверу знања, а на крају књиге су тестови који ,,покривају” свих осам делова књиге. За ученике који желе да знају више припремљен је део у виду боксева под називом „За оне који желе да науче више”. Уџбеник је првенствено писан за ученике другог разреда средњих школа за предмет Принци�и економије, а може користити и онима који желе да сазнају више о основним економским појмовима и принципима. Посебну захвалност упућујем рецензентима. Аутор

Принципи економије 2

Први део

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА САДРЖАЈ 1. Макроекономија и микроекономија − сличности, разлике и међусобна повезаност 2. Макроекономија као економска дисциплина 3. Кључна макроекономска питања 4. Макроекономија и економска политика 5. Кружни ток економске активности − реални и монетарни токови

Када савладате градиво овог поглавља, моћи ћете да: ‣‣ објасните појам макроекономија; ‣‣ доведете у везу макроекономију и микроекономију; ‣‣ препознате макроекономске варијабле и значај њиховог проучавања; ‣‣ објасните кружни ток тржишног механизма; ‣‣ дефинишете економску политику; ‣‣ наведете циљеве економске политике и њихов значај.

1.1. Макроекономија и микроекономија − сличности, разлике и међусобна повезаност Економија се може �о�ели�и на �ве велике облас�и: макроекономију и микроекономију. Историјски посматрано, прво је настала микроекономија. У почетку се сматрало да је тржиште самоуравнотежујући механизам и да нема никакве потребе за државном интервенцијом. Стога није било потребе за макроекономијом. Међутим, Велика економска криза (1929–1933) радикално је променила ово гледиште и тада почиње да се развија макроекономија. Макроекономија �роучава а�ре�а�не величине на нивоу је�не земље, �ру�е земаља или чи�аво� све�а. Она проучава међусобне односе укупне производње, прихода, расподеле, цена, запослености и других варијабли. Типични макроекономски проблеми су: кретање производње, запосленост, инфлација, платни биланс, буџет, штедња, инвестиције. Све макроекономске величине добијене су сабирањем великог броја микроекономских величина. Уколико, на пример, желимо да израчунамо колико износе инвестиције на нивоу привреде, морамо сабрати инвестиције свих предузећа и предузетника. Микроекономија �роучава величине на нивоу неко� �оје�инца или �ре�узећа. Она проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, формирања и расподеле профита, формирања цена, производње и дистрибуције робе и услуга. Осим тога, предмет проучавања су и појединачна тржишта, индивидуална штедња и акумулација, животни стандард и лична потрошња. Типичне величине које проучава микроекономија односе се на ниво производње неког предузећа, цену неког производа или плату неког појединца. Макроекономија се бави укупним агрегатним појавама, а микроекономија њеним саставним деловима на нижем нивоу агрегирања. За разликовање макроекономских и микроекономских величина није битна сама по сматрана варијабла, већ угао посматрања те варијабле. Уколико, примера ради, кажемо да је неко предузеће произвело 20.000 чоколада, изговорили смо типичан микроекономски податак. Међутим, уколико кажемо да је привреда Србије произвела милион чоколада, изговорили смо типичан макроекономски податак. Због тога се уобичајено каже да је макроекономија поглед одозго, а микроекономија поглед одоздо. Из свега наведеног јасно је да макроекономија у анализи полази од глобалних категорија, док микроекономија полази од категорија везаних за индивидуалне економске јединке.

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

поглед одоздо макроекономија микроекономија

поглед одозго Илустрација 1. Макроекономија и микроекономија

Једно од значајних поља интересовања макроекономије је утицај државе на економију. То значи да је њен задатак је да пронађе оптималну улогу државе како се не би ограничавала предузетничка иницијатива привреде, односно како би се створиле оптималне везе између привреде и макроекономске политике. Овај интерес се спроводи применом макроекономских политика (фискалне, монетарне политике и др.). Преко макроекономске политике усмерава се комплетна активност једне земље, а једно од кључних макроекономских питања је како ускладити неограничене потребе и ограничене ресурсе. Задатак макроекономије је да проучава факторе који утичу на агрегатну тражњу и понуду, као и различите инструменте којима креатори економске политике могу утицати на њих. Циљ тих проучавања је изналажење начина да се кроз утицај на агрегатну тражњу и агрегатну понуду омогући стварање повољнијих услова за привредни раст и развој. у кризним периодима се и кроз дејство макроекономских политика могу ублажити негативне последице и стварати услови за опоравак привреде. Изучавање појединачних економских појава, величина и односа везаних за активност појединаца и предузећа, као индивидуалних произвођача и потрошача, предмет је микроекономије. Она проучава привредне субјекте (домаћинства и предузећа) са становишта трошкова производње, формирања и расподеле профита, формирања цена, производње и дистрибуције робе и услуга, појединачних тржишта, индивидуалне штедње и акумулацијe и личне потрошње. Микроекономија се, према томе, бави проблемима везаним за функционисање и организацију предузећа, структуру и величину трошкова производње, прихода, као и прихода, расхода и другог везано за појединце. За разлику од макроекономске политике, коју спроводи држава, микроекономска политика спроводи се доминантно на нивоу индивидуланог предузећа.

ПРИНЦИПИ еКОНОМИЈе 2

Пошто је привреда као целина скуп многих домаћинстава и многих предузећа која на тржиштима ступају у различите односе, постоји блиска веза између микроекономије и макроекономије. Заједничке карактеристике макроекономије и микроекономије односе се на проучавање економије, тражење начина за обезбеђење оптималности у проучаваним областима, односно најбољих метода за решавање проблема. Обе полазе од системског приступа, то јест проучавања свих делова система и њихове међусобне интеракције. Микроекономска анализа проучава парцијалну равнотежу (равнотежну цену и количину појединачног производа). Макроекономска анализа проучава стање агрегатне равнотеже (свих производа и услуга). Последице макроекономске (не)равнотеже разликују се од последица микроекономске (не)равнотеже. На микроекономском нивоу повећање тражње за неким прoизводом довешће до раста његове цене, што значи да ће се повећати понуда, а смањити тражња, те ће се на тај начин успоставити равнотежа. Међутим, повећање тражње, с макроекономског аспекта, може водити инфлацији и примени мера за њено сузбијање. Ово не значи да се микроекономска и макроекономска анализа искључују. Напротив, оне су компатибилне у великом броју области. Многе методе, модели, теорије и претпоставке у микроекономији претходе макроекономији и њен су саставни део. Последњих година евидентно је приближавање макроекономије и микроекономије. Иако су оне у једном периоду биле одвојене „кинеским зидом”, последњих година се све више губи граница између њих. Наиме, макроекономисти све више користе оруђа микроекономије за анализирање макроекономских тема као што су незапосленост, инфлација и др. Макроекономија �роучава а�ре�а�не величине на нивоу је�не земље, �ру�е земаља или чи�аво� све�а . Она проучава међусобне односе укупне производње, прихода, расподеле, цена, запослености и других варијабли.

Микроекономија �роучава роучава величине на нивоу неко� неко� � �оје�инца оје или �ре�узећа. Она проучава привредне субјекте са становишта трошкова производње, формирања и расподеле профита, формирања цена, производње и дистрибуције робе и услуга.

Илустрација 2. Макроекономија и микроекономија

МАКРОеКОНОМИЈА − ТеОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

Задатак: Одредите да ли су следеће варијабле микроекономске или макроекономске: инфлација, извоз предузећа „Уљар”, цена чоколаде, платни биланс, број незапослених у Србији, број запослених у предузећу „Гумар”, производња аутомобила српске привреде, залихе предузећа „Ударник”. Питања и задаци 1. Дефинишите макроекономију. 2. Дефинишите микроекономију. 3. Објасните везу између микроекономије и макроекономије. 4. Набројте најзначајније макроекономске варијабле. 5. Зашто је значајно изучавање најважнијих макроекономских варијабли? 6. Које заједничке карактеристике имају микроекономија и макроекономија? 7. Објасните разлике микроекономије и макроекономије.

1.2. Макроекономија као економска дисциплина Макроекономија је важна економска дисциплина. Историчари економ ске мисли слажу се са закључком да је економија као научна дисциплина настала 1776. године, када је Адам Смит објавио своју књигу Ис�раживање �риро�е и узрока бо�а�с�ва наро�а. Економија је у почетку била доминантно микроекономска. Макроекономска питања су се третирала спорадично и несистематично. Тада се сматрало да су велике флуктуације економске активности природни резултат тржишта, чије су последице неизбежне, али да треба бити стрпљив и да ће их пре или касније тржиште регулисати. Оне су наносиле велике губитке тадашњим друштвима у виду губитка производње, инве стиција и запослености, али се сматрало да су све владине акције неефикасне. Стога је све до појаве Велике економске кризе (1929−1933) читава економска теорија била микроекономска. То је значило да се тада није схватало да постоји потреба за колективном акцијом државе, односно за макроекономском политиком. Међутим, Велика економска криза је показала сву неспособност тржишта као саморегулишућег механизма. Тадашњи економисти нису могли

Принципи економије 2

да објасне насталу ситуацију јер огроман пад реалне производње и запослености није изгледао као привремено удаљавање од равнотеже. Кејнс је у својој књизи О�ш�а �еорија за�осленос�и, кама�а и новца објаснио зашто се догодило то што се догодило и отворио питања како даље и шта урадити да се то не понови. Привредни циклус почиње да се посматра као нешто што је могуће регулисати. Велики број економиста прихвата да монетарну и фискалну политику треба користити као инструменте за стабилизацију привреде како би се осигурали висока запосленост, висок економски раст и стабилне цене. Тада макроекономија почиње да се развија као економска дисциплина и нови концепт економске политике.

За оне који желе да науче више Два великана економске теорије − Адам Смит (Adam Smith) и Џон Мајнард Кејнс (John Maynard Keynes) Адам Смит (1723−1790) био је познати шкотски економиста. Сматра се оснивачем микроекономије. Креатор је идеје о либералном систему и тржишту као самоуравнотежујућем механизму и у том контексту чувена је његова идеја о невидљивој руци тржишта. Његова књига позната под краћим називом Бо�а�с�во наро�а објављена 1776. године сматра се зачетком економије као научне дисциплине. У њој се између осталог бавио одређивањем поједина чних цена, одређивањем цена фактора производње, улогом тржишног механизма и др. Познат је по идеји хомо економикуса (homo economicus), према којој је појединац рационално економско биће које предузима све радње и активности у циљу максимизирања личног интереса. Џон Мајнaрд Кејнс (1883–1946) био је познати британски економиста и политичар. Радио је као професор на Кембриџу, као државни службеник у Министарству за Индију, Министарству финансија, а значајну улогу је имао у оснивању Међународног монетарног фонда. Био је дугогодишњи уредник најважнијег енглеског часописа Economic Journal. Залагао се да се свет мења еволутивним путем, а својим радом је проузроковао интелектуалну револуцију која ће се назвати по његовом имену кејнзијанизам. Најпознатије Кејнсово дело које представља прекретницу и у теоријској и практичној анализи је О�ш�а �еорија за�осленос�и, кама�е и новца, објављена 1936. године. Она је настала као резултат кризе у економској теорији и политици изазваној великом економском кризом. Од ње фактички настаје макроекономија и економске политике почињу активно да се користе у циљу стабилизације економских циклуса. За више детаља погледати књигу Економска �оли�ика − ре�ионални ас�ек�и Бојана Димитријевића, Николе Фабриса и др.

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

Реч макроекономија први пут је употребио 1933. године норвешки економиста Рагнар Фриш (Ragnar Frisch). Назив макроекономија за ову економску дисциплину води порекло од грчких речи macros − велико и oikonomus − економија, односно велика економија. Предмет изучавања макроекономије као економске дисциплине су појаве на нивоу економије у целини, на националном и међународном нивоу. Главни предмет проучавања макроекономије су привредни раст, инфлација, незапосленост и слична проблематика. Она проучава економију у целини. Њен циљ је да објасни промене које утичу на многа домаћинства, предузећа и тржишта, али и начине на које је могуће реаговати на њих. Једно од важних подручја истраживања у макроекономији је утицај политике државе, посебно фискалне и монетарне, на укупна кретања у привреди. Макроекономија се бави различитим питањима, а нека од њих су: зашто у неким земљама постоји висок раст, а у неким не; зашто су неке земље богате, а неке сиромашне; зашто у појединим периодима цене брзо расту, а у неким не; зашто привреда запада у рецесију и шта урадити да се она превазиђе; шта влада може да уради да би подстакла економски раст и пуну запосленост. Макроекономска анализа треба да пружи и одговоре на питања шта су кључни економски проблеми, којим инструментима, мерама и механизмима економска политика може помоћи у решавању или ублажавању тих проблема, као и који су основни економски и развојни циљеви савременог друштва. Макроекономија све анализиране појаве дели на оне које утичу на тражњу и оне које утичу на понуду. Страна тражње обухвата одлуке појединаца, предузећа и државе о потрошњи. Страна понуде се односи на производни потенцијал привреде и могућност државе да утиче на побољшање ефикасности и раст производње. Од посебног значаја за националну економију су макроекономија и макроекономски ефекти. Привреда која се брзо развија, односно има висок економски раст, лакше решава макроекономске проблеме као што су инфлација, незапосленост, спољнотрговински и буџетски дефицит, финансирање инвестиција и јавна потрошња. Питања и задаци 1. Да ли је старија микроекономија или макроекономија као економска дисциплина? 2. Објасните шта је условило настанак макроекономске политике. 3. Шта је главни предмет проучавања макроекономије? 4. Како макроекономија дели анализиране појаве?

Принципи економије 2

1.3. Кључна макроекономска питања Макроекономија се бави великим бројем питања која су значајан елемент приликом формулисања макроекономске политике земље. Најважнија макроекономска питања су: ‣‣ кретање бруто домаћег производа (БДП-а), ‣‣ инфлација, ‣‣ буџет, ‣‣ платни биланс и ‣‣ незапосленост. Бру�о �омаћи �роизво� (БДП) �ре�с�авља збир вре�нос�и свих финалних �роизво�а �роизве�ених у је�ној земљи �оком је�не �о�ине. Свака земља макроекономским политикама стимулише привреду да оствари што већи БДП. Он је најбољи показатељ нивоа развијености једне земље, а ако се изрази по становнику, БДП пер капита (per capita) користи се за међународне компарације развијености појединих земаља. Виши ниво БДП-а значи да ће бити запослено више радника, да ће постојати више производа за потрошњу, да ће бити виши нивои зарада, што су све индикатори вишег нивоа животног стандарда. За развијене земље се сматра да постоји висок раст БДП-а уколико је годишња стопа раста већа од 2,5%, док се за мање развијене земље високим растом сматра раст преко 3,5%. Потенцијални БДП је онај који би се могао остварити када би сви расположиви ресурси били упослени. Током рецесије долази до великог одступања оствареног БДП-а од потенцијалног. То одступање се зове јаз или геп БДП-а. Уколико је јаз велики, то значи да економија не послује добро и да постоје велики губици у производњи и запослености. Задатак макроекономске политике је да се смањи јаз. Стопе раста БДП-а показатељи су динамике развоја и говоре за колико је БДП порастао у односу на претходну годину. Уколико је стопа раста БДП-а негативна, сматра се да постоји изузетно неповољна тенденција. То значи да је привреда запала у рецесију, а тада је потребно поново стимулисати економски раст макроекономским политикама. Држава у том случају смањује порезе, повећава ниво државне потрошње, повећава социјалне издатке и снижава каматне стопе. Буџе� се најје�нос�авније може �ефиниса�и као �о�ишњи �лан јавних �рихо�а и јавних расхо�а. Уколико су јавни приходи једнаки јавним расходима, буџет је уравнотежен. Уколико су јавни расходи већи од јавних при-

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

хода, постоји буџетски дефицит, а уколико су јавни приходи већи од јавних расхода, постоји буџетски суфицит. Уобичајено је гледиште да није сваки буџетски дефицит опасан. Уколико држава креира дефицит ради стимулисања изласка економије из рецесије, таква политика сматра се оправданом. У случају њене примене очекује се да ће уласком у експанзију држава обезбедити суфицит и на тај начин покрити дефицит из претходног периода. Међутим, опасно је ако постоји буџетски дефицит у периоду експанзије. Идеална ситуација је уколико постоји уравнотежен буџет, али обично се сматра прихватљивим буџетски дефицит до 3% бруто домаћег производа. Уколико постоји буџетски дефицит, потребно је обезбедити средства за његово покриће. Она се могу обезбедити повећањем пореза или различитим облицима задуживања. Уколико континуирано постоји буџетски дефицит који се покрива задуживањем, то значи да јавни дуг државе расте. У таквим условима се део акумулације уместо да се потроши на нове инвестиције, које значе раст производње и запослености, троши на отплату дугова и камата. На тај начин се економски раст успорава у дугом року. Уколико држава постаје презадужена, може доћи у ситуацију да не може да обезбеди средства за измирење свих својих обавеза. У том случају се приступа фискалној консолидацији. Фискална консоли�ација �о�разумева �римену мера којима ће се смањи�и јавни расхо�и и/или �овећа�и јавни �рихо�и у циљу уравно�ежења буџе�а и о��ла�е �у�ова. Инфлација је �орас� о�ш�е� нивоа цена. Она није пожељна појава и циљ монетарне политике је да обезбеди ценовну стабилност. Сматра се да је прихватљив ниво инфлације између 1% и 3%. Инфлација доводи до обезвређивања новца, редистрибуције богатства и уноси неизвесност у пословање. Најчешће настаје када је у оптицају више новца него што је потребно. Међутим, и бројни други узроци могу довести до инфлације. Први могући узрок је покривање буџетског дефицита кредитом централне банке. Овакав начин покрића буџетског дефицита је често доводио до хиперинфлације. Како би се спречила хиперинфлација, данас је у највећем броју земаља централним банкама забрањено да кредитирају државу. До инфлације може довести и раст неких увозних цена, на пример нафте, што утиче на цене великог броја других производа, било као директан инпут у производњи или индиректно, повећавањем трошкова транспорта. До инфлације може довести и притисак радника (синдиката) да им се плате повећају изнад раста нивоа продуктивности, што значи раст трошкова производње које произвођачи укључују у малопродајне цене. Нарочито је, треба нагласити, опасна изузетно висока инфлација која прелази у хиперинфлацију. Обично се сматра да постоји хи�еринфлација уколико

Принципи економије 2

месечни �орас� цена �релази 50%. У циљу заустављања инфлације (нарочито хиперинфлације) предузима се велики број мера попут смањења количине новца у оптицају, повећања стопе обавезне резерве или повећања нивоа каматних стопа. Пла�ни биланс је сис�ема�ски �ре�ле� свих економских �рансакција рези�ена�а је�не земље са инос�ранс�вом у �оку �о�ине. Платни биланс се састоји од три дела: 1) текућег рачуна, 2) капиталног рачуна и 3) финансијског рачуна. У текућем рачуну се региструју извоз и увоз робе и услуга, трансферна кретања и прилив и одлив факторских доходака. У капиталном рачуну се региструју међународни приходи и расходи по основу природних ресурса, лизинга, лиценци, опроста дуга и других капиталних трансфера. Финансијски рачун показује како се финансира текући рачун платног биланса. У њему се приказују приливи и одливи по основу страних директних инвести ција, портфолио инвестиција, финансијских деривата, остале инвестиције и промене девизних резерви централне банке. Текући рачун платног биланса може имати дефицит или суфицит, који се покрива супротним кретањем у капиталном и финансијском рачуну. Циљ сваке земље је да има уравнотежен текући рачун платног биланса или да у њему има суфицит. Ипак, као мала неравнотежа се сматра дефицит до 5% БДП-а. Уколико постоји дефицит, то значи да су одливи из земље већи од прилива и да део домаће акумулуације одлази у иностранство. У таквим условима предузимају се макроекономске политике чији је циљ повећање конкурентности земље, односно стимулисање извоза. Незапосленост представља један од најозбиљнијих проблема савремених привреда. Њен показатељ је стопа незапослености. Она представља однос незапослених и радно активног становништва. Стопа незапослености показује проценат запослености радноактивног становништва. Један од најважнијих циљева макроекономске политике је управо снижење стопе незапослености. Данас не постоји ниједна земља у свету у којој нема незапослених. Циљ економске политике обично је да стопа незапослености буде око 5%. Међутим, стопа незапослености, с једне стране, показује ниво развијености земље, а с друге, стање у коме се налази економија (рецесија или експанзија). У периоду рецесије смањују се приходи предузећа, што условљава смањење обима производње и броја запослених. У таквим условима држава, користећи различите инструменте економске политике,

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

настоји да стимулише раст запослености. Неретко се прибегава организацији јавних радова. Најчешће су то велики инфраструктурни пројекти које финансира држава и који омогућавају налажење посла за велики број незапослених, попут изградње ауто-пута. За оне који желе да науче више За више детаља о циљним и прихватљивим вредностима инфлације, стопе раста БДП-а, буџетског дефицита, стопе незапослености и дефицита текућег рачуна погледати Mаnkju, G. (2013). Principi ekonomije, Ekonomski fakultet, Beograd и Димитријевић, Б. и др. (2016). Економска политика – регионални аспекти, Економски факултет, Београд. Међународни монетарни фонд у оквиру своје публикације Светске економске перспективе (The World Economic Outlook) два пута годишње објављује кретање ових варијабли за све земље чланице. Подаци из ове публикације за април 2020 године се могу наћи на следећем линку https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2020/01/weodata/index.aspx.

Задатак: Који бисте од следећих макроекономских показатеља оценили као позитивне: ‣‣ инфлација износи 2%; ‣‣ стопа незапослености износи 19%; ‣‣ буџетски дефицит износи 7% БДП-а; ‣‣ суфицит у текућем рачуну платног биланса; ‣‣ стопа раста БДП-а износи 6%? Уколико се утврде да поједини макроекономски показатељи имају неповољне вредности, спроводе се корективне мере макроекономске политике, и то у циљу отклањања постојећих и потенцијалних макроекономских неравнотежа. Питања и задаци 1. Дефинишите бруто домаћи производ. 2. Који је индикатор најбољи показатељ развијености једне земље? 3. Објасните разлоге због којих се економским политикама стимулише раст БДП-а. 4. Дефинишите буџет. 5. Када постоји буџетски дефицит? 6. Када кажемо да постоји хиперинфлација? 7. Дефинишите платни биланс.

Принципи економије 2

1.4. Макроекономија и економска политика Применом мера економске политике влада усмерава економију према већем обиму производње, запослености, бољој структури производње, стабилности цена и др. Успешна и ефикасна економска политика је један од фактора који утиче на ниво, темпо и карактер развоја сваке друштвене заједнице и ниво њеног материјалног благостања. Економска �оли�ика �ре�с�авља ску� мера и инс�румена�а �ржаве којима се усмеравају �ривре�ни субјек�и ра�и ос�варења за�а�их макроекономских циљева. Циљеви економске политике могу бити бројни (детаљнија класификација циљева дата је у табели 1), али готово сви економисти слажу се у томе да су најважнији циљеви економске политике: ‣‣ постизање пуне запослености, ‣‣ раст животног стандарда, ‣‣ одсуство инфлације, ‣‣ уравнотежен платни биланс и ‣‣ уравнотежен буџет. Табела 1. Циљеви економске политике Циљ

Опис циља Краткорочни циљеви

1. Пуна запосленост

Као краткорочни циљ има за задатак смањење цикличне незапослености, а као дугорочни циљ смањење структурне и фрикционе незапослености.1

2. Стабилност цена

Одржавање ниске стопе инфлације, односно малог одступања од нулте стопе.

3. Побољшање платног биланса

Овај циљ укључује заштиту девизних резерви и структурне промене у извозу и увозу.

Појмови циклична, структурна и фрикциона незапосленост биће детаљно објашњени у поглављу „Незапосленост”.

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

Циљ

Опис циља Дугорочни циљеви

4. Експанзија производње

Циљ је дугорочно стимулисање привредног раста.

5. Побољшање алокације фактора производње

Овај циљ укључује: стимулисање унутрашње конкуренције, стимулисање координације, повећање мобилности рада и капитала и повећање учешћа у међународној подели рада.

6. Задовољење заједничких потреба

Овај циљ се огледа у задовољењу следећих потреба: одбране, здравства, школства, управе и др.

7. Побољшање у расподели дохотка

Промене било у правцу веће једнакости, било неједнакости у стицању дохотка, као и политика редистрибуције дохотка разним пореским мерама.

8. Стимулисање развоја појединих грана и региона

Овај циљ укључује заштиту која се даје некој грани привреде која је под претњом домаће или стране конкуренције и давање разних бенефиција појединим гранама или регионима.

Споредни циљеви

9. Побољшање личне потрошње

Обухвата промене које се желе остварити у моделу личне потрошње. То некада може бити рестрикција потрошње одређених производа, а некада стимулисање потрошње одређене врсте производа.

10. Сигурност снабдевања

Пре свега се мисли на обезбеђење снабдевености тржишта основним животним намирницама.

11. Скраћење радног времена

У складу с концептом хуманог развоја, циљ је да се појединцима остави више времена за задовољавање својих основних животних потреба.

Извор: Kirschen, E. C. (1964) Economic Policy of our Time, North Holland Publishing, Amsterdam.

Привреде свих земаља пролазе кроз циклично кретање − експанзију смењују рецесија и депресија, па поново долази до просперитета и ек спанзије. Циљ економске �оли�ике је �а скра�и или елиминише фазе силазно� кре�ања економске ак�ивнос�и и �а с�имулише �у�орочни �ривре�ни рас� и развој.

Принципи економије 2

Четири најважније макроекономске политике су: ‣‣ фискална политика, ‣‣ монетарна политика, ‣‣ спољнотроговинска политика и ‣‣ социјална политика. Фискална �оли�ика �ре�с�авља �ео економске �оли�ике која �реко у�рављања јавним �рихо�има и јавним расхо�има �ежи ос�варењу о�ређених макроекономских циљева. Преко фискалне политике може се утицати на: ниво производње, запослености, цена, прерасподелу дохотка и богатства, промену структуре производње или на излазак из рецесије. Моне�арну �оли�ику с�рово�и цен�рална банка. Она је доминантно усмерена ка новцу и финансијском систему. Најважнији циљеви монетарне политике односе се на очување ценовне стабилности, као и очување финансијске стабилности. С�ољно�р�овинском �оли�иком се ре�улишу економски о�носи са инос�ранс�вом. Циљеви ове политике односе се на повећање извоза, елиминисање неравнотеже у платном билансу, формирање равнотежног девизног курса и др. Циљ социјалне �оли�ике је �а обезбе�и већу �равичнос� у рас�о�ели уку�но� креирано� �охо�ка. Овом политиком држава врши прерасподелу укупно произведеног дохотка, односно део дохотка у виду социјалне помоћи усмерава ка оним појединцима који својим приходима не могу себи да обезбеде нормалну егзистенцију. Табела 2. Најважнији циљеви макроекономских политика Макроекономска политика

Најважнији циљеви

Фискална политика

Уравнотежен буџет и низак јавни дуг

Монетарна политика

Стабилан ниво цена

Спољнотрговинска политика

Стабилан девизни курс и уравнотежен текући рачун платног биланса

Социјална политика

Помоћ социјално-угроженим категоријама

Задатак: Замислите да сте премијер Србије. Који би били најважнији циљеви економске политике за следећу годину?

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

Инс�румен�и економске �оли�ике �ре�с�ављају економске варијабле �у�ем којих креа�ори економске �оли�ике нас�оје �а ос�варе о�ређене циљеве. Од инструмената економске политике треба разликовати мере економске �оли�ике, које значе �ромену, уки�ање или увођење ново� инс�ру мен�а економске �оли�ике. Инструменти економске политике су примарно опредељени циљевима који се желе постићи. На релацији циљеви−инструменти економске политике решава се успешност економске политике, али тако што се обично истовремено одређује више циљева и користи више инструмената. Најважнији инструменти економске политике посматрани с аспекта кључних макроекономских политика су: ‣‣ фискална политика (порези, доприноси, царине, зајмови, таксе, улога дефицита и суфицита), ‣‣ монетарна политика (емисија новца, операције на отвореном тржишту, каматне стопе), ‣‣ спољнотрговинска политика (царине, таксе, контингенти, квоте, забране, дозволе, девизни курс), ‣‣ социјална политика (трансфери, социјална помоћ).

Фискална политика (порези, доприноси, зајмови, таксе, улога дефицита и суфицита)

Монетарна политика (емисија новца, операције на отвореном тржишту, камате)

Макроекономске политике

Спољнотрговинска политика (царине, контигенти, дозволе, забране, девизни курс)

Социјална политика (социјална помоћ, трансфери)

Илустрација 3. Најважније макроекономске политике

Принципи економије 2

Према начину деловања, инструменти економске политике могу се поделити на следеће категорије: ‣‣ уграђени стабилизатори, ‣‣ инструменти повезани с правилима, ‣‣ дискрециони инструменти и ‣‣ инструменти који се доносе у форми закона. У�рађени с�абилиза�ори су инс�румен�и који ау�ома�ски �елују у зависнос�и о� нас�анка о�ређене си�уације, ш�о значи �а за њихово �ејс�во није �о�ребна никаква нова о�лука креа�ора економске �оли�ике. Типичан пример оваквих инструмената је прогресивно опорезивање. (Уколико појединац има виши доходак, примењује се виша пореска стопа.) Инс�румен�и �овезани с �равилима �о�разумевају �а креа�ори економске �оли�ике морају �а �римењују уна�ре� �ефинисана �равила. Повећање количина новца у оптицају, на пример, може бити повезано са стопом раста бруто домаћег производа. Дискрециони инс�румен�и су инс�румен�и које �оносе субјек�и економске �оли�ике у зависнос�и о� �роцене конкре�не си�уације. У овом случају креатори економске политике немају никаква ограничења у формулисању инструмената. За остварење одређених циљева економске политике инструменти могу бити прописани законом. Однос циљева и инструмената економске политике спада у централна и најсложенија питања теорије економске политике. На релацији циљеви– инструменти решава се успешност економске политике. Треба имати у виду да ли су циљеви конфликтни, што значи да испуњење једног циља може бити супротно испуњењу неког другог циља. Високе царине, на пример, штите домаћу индустрију од стране конкуренције и на тај начин одржавају домаћу производњу и запосленост. Међутим, дугорочно гледано, високе царине онемогућавају конкуренцију, односно не „притискају” домаће произвођаче да производе ефикасно, да прате технички прогрес, па дугорочно гледано високе царине могу бити фактор који успорава привредни развој. Важан закључак када су посреди инструменти економске политике је да се они не могу доносити појединачно као изоловане мере, већ да се приликом избора инструмената мора имати у виду целовитост инструмената и скуп циљева који се жели остварити.

МАКРОЕКОНОМИЈА − ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

Питања и задаци 1. Дефинишите економску политику. 2. Набројте макроекономске политике. 3. Дефинишите фискалну политику. 4. Набројте најважније циљеве спољнотрговинске политике. 5. Објасните циљеве економске политике. 6. Који су најважнији инструменти економске политике? 7. Објасните разлику између инструмената и мера економске политике. 8. Шта су то уграђени стабилизатори?

1.5. Кружни ток економске активности − реални и монетарни токови Економске токове у једној економији можемо поделити на робне токове (реални токови) и новчане токове (монетарни токови). Реалне токове представљају количина произведених добара, број запослених радника, инвестиције и др. Монетарни токови се изражавају у вредности и кретању новца у облику новчане масе, камата, профита и др. Можемо закључити да се реалне варијабле изражавају у физичким, а монетарне варијабле у новчаним јединицама. Реални и монетарни токови су у сталној међусобној интеракцији. Она се може представити шемом кружног кретања тржишног механизма. На шеми су новчани токови приказани пуном, а робни испрекиданом линијом. У оквиру новчаног тока привреда ангажује факторе производње. Као фактор производње јавља се и рад и за обављени рад становништво добија плату. За добијени новац становништво купује робу и услуге, а новац од њихове продаје добија привреда. Робни ток иде супротним смером. Привреда производи робу и услуге, које користи становништво. Сектор привреде ангажује становништво као фактор производње (рад). У свим земљама постоји континуирано кружење робног и новчаног тока. 24

Принципи економије 2

Новчани ток Привреда Робни ток

Тржиште робе и услуга

Тржиште фактора производње

Робни ток Становништво Новчани ток

Шема 1. Кружно кретање тржишног механизма

ПИТАњА И ЗАДАцИ 1. 2. 3. 4.

Како се деле токови у једној привреди? Шта су реални токови? Објасните монетарне токове. Објасните кружно кретање тржишног механизма.

Сажетак поглавља ‣ економија се дели на две велике области: макроекономију и микроекономију. Макроекономија проучава агрегатне величине на нивоу једне земље, групе земаља или читавог света, а микроекономија проучава величине на нивоу неког појединца или предузећа. Типични макроекономски проблеми су: производња, запосленост, инфлација, платни биланс, буџет, штедња, инвестиције. Микроекономска питања су: трошкови производње, формирање и расподела профита, формирање цена, производња и дистрибуција робе и услуга. Прво је настала микроекономија, а макроекономија се развија тек од велике економске кризе.

МАКРОеКОНОМИЈА − ТеОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

‣ Макроекономија се бави различитим питањима, а нека од њих су: зашто у неким земљама постоји висок раст, а у неким не; зашто су неке земље богате, а неке сиромашне; зашто у појединим периодима цене брзо расту, а у неким не; зашто привреда запада у рецесију и шта урадити да се она превазиђе; шта влада може да уради да би подстакла економски раст и пуну запосленост. ‣ Применом мера економске политике влада усмерава економију према већем обиму производње, запослености, бољој структури производње, стабилности цена и др. Најважније макроекономске политике су: фискална политика, монетарна политика, спољнотрговинска политика и социјална политика. Макроекономске политике се спроводе преко инструмената. Они се не могу доносити појединачно као изоловане мере, већ се приликом избора инструмената мора имати у виду њихова целовитост, односно како испуњење једног циља утиче на испуњење осталих циљева. ‣ економски токови у једној економији могу се поделити на робне токове (реални токови) и новчане токове (монетарни токови). Реалне токове представљају количина произведених добара, број запослених радника, инвестиције и др. Монетарни токови се изражавају вредносно кроз кретање новца у облику новчане масе, камата, профита и др.

ПРИНЦИПИ еКОНОМИЈе 2