Issuu

Никола Фабрис • Игор М. Пејовић

За

во

за

уџ

бе н

ик е

ЕКОНОМИЈА за други разред средњих стручних школа

Рецензенти проф. др Александра Прашчевић, редовни професор Економског факултета у Београду Катарина Ивовић, проф. ек. групе предмета у Другој економској школи у Београду Наталија Михајловић, наставник ек. групе предмета у Правно-пословној школи у Београду

Уредница доц. др ЉИЉАНА ТЕШМАНОВИЋ

ик е

Одговорни уредник ТАТЈАНА КОСТИЋ

бе н

Главни уредник ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ

За

во

за

уџ

За издавача ДРАГОЉУБ КОЈЧИЋ, директор

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је употребу овог уџбеника у другом разреду средњих стручних школа својим решењем број 650-02-23/2015-06 од 06. 7. 2015. године.

ISBN 978-86-17-19311-7

НИКОЛА ФАБРИС • ИГОР М. ПЕЈОВИЋ

ик е

ЕКОНОМИЈА бе н

ЗА ДРУГИ РАЗРЕД СРЕДњИх СТРУЧНИх ШКОЛА

За

во

за

уџ

ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ: ПОСЛОВНИ АДМИНИСТРАТОР

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .6 УВОД . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .7 I ДЕО: ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ 11 11 13 14

2. ПОЈАМ И ЗНАЧАЈ ПОТРЕБА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.1. Појам и карактеристике потреба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.2. Врсте потреба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.3. Неопходност размене ради задовољења потреба. . . . . . . . . . . . . . . 2.4. Основни принципи економског резоновања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.5. Реткост и избор . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.6. Принципи индивидуалног одлучивања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

17 17 19 21 23 24 25

3. ЕКОНОМСКЕ И ТРЖИШНЕ АКТИВНОСТИ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.1. Интеракције људи у економским активностима . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.2. Појам тржишне привреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.3. Појам и врсте тржишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.4. Тржишна моћ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.5. Принципи функционисања привреде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.6. Тржиште и конкуренција . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

29 29 30 32 34 36 37

4. ТРАЖњА, ПОНУДА И ТРЖИШНА РАВНОТЕЖА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.1. Појам тражње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.2. Фактори који утичу на тражњу . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.3. Појам понуде . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.4. Фактори који утичу на понуду . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.5. Тржишна равнотежа и закон понуде и тражње . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4.6. Тржишна равнотежа и вишак и мањак добара. . . . . . . . . . . . . . . . . . .

40 40 42 44 45 47 48

5. ПОЈАМ И ВРСТЕ ТРОШКОВА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.1. Појам и важност трошкова производње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.2. Експлицитни и имплицитни трошкови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.3. Фиксни и варијабилни трошкови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.4. Укупни и просечни трошкови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.5. Гранични трошкови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.6. Трошкови на дуги и кратки рок . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5.7. Профит – појам, економски и рачуноводствени аспект. . . . . . . . . .

51 52 53 54 55 57 58 59

За

во

за

уџ

бе н

ик е

1. ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.1. Појам економије као науке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.2. Општа и посебна економија . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.3. Практична примена економије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

5 6. ФАКТОРИ ПРОИЗВОДњЕ И ПРОИЗВОДНА ФУНКцИЈА . . . . . . . . . . . . . . . 6.1. Производна функција и производне могућности земље . . . . . . . . 6.2. Рад као фактор производње. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.3. Земљиште као фактор производње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.4. Капитал као фактор производње . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6.5. Функционална (факторска) расподела дохотка. . . . . . . . . . . . . . . . . .

63 64 66 69 70 71

II ДЕО: МАКРОЕКОНОМСКА ТЕОРИЈА, АНАЛИЗА И ПОЛИТИКА

75 78 80 82 84

8. ФИНАНСИЈСКИ СИСТЕМ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.1. Појам финансијског система. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.2. Финансијске институције . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.3. Финансијска тржишта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8.4. Финансијски инструменти. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

90 90 92 95 97

уџ

бе н

ик е

7. ПОЈАМ МАКРОЕКОНОМИЈЕ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.1. Макроекономија и микроекономија – појам, разлике и сличности . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.2. Макроекономија као економска дисциплина . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.3. Кључна макроекономска питања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.4. Макроекономија и економска политика. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.5. циљеви и инструменти економске политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

за

9. БАНКАРСКИ СИСТЕМ И ТРЖИШТЕ ЗАЈМОВНИх СРЕДСТАВА . . . . . . . 101 9.1. Тржиште зајмовних средстава – понуда и тражња зајмовних средстава. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101 9.2. Пословне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 9.3. Пословне банке и понуда новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106 9.4. Каматна стопа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108

За

во

10. НОВАц . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 10.1. Појам новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 10.2. Функције новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 115 11. МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 118 11.1. Појам централне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 11.2. Функције централне банке . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 122 11.3. Инструменти монетарне политике . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 124 11.4. Монетарна политика и понуда новца . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 127 11.5. Инфлација – појам и врсте . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 11.6. Монетарна неравнотежа . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 12. НЕЗАПОСЛЕНОСТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 12.1. Појам незапослености и различите концепције незапослености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 12.2. Мерење стопе незапослености . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 12.3. Незапосленост и економска политика . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 ЛЕКСИКОН . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 ЛИТЕРАТУРА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148

ПРЕДГОВОР

ик е

Уџбеник Економија написан је према Наставном плану и програму за други разред средњих стручних школа, образовни профил пословни администратор. Аутори уџбеника су др Никола Фабрис и др Игор Пејовић.

уџ

бе н

Поглавља Економија као наука, Појам и значај потреба, Економске и тржишне активности, Тражња, понуда и тржишна равнотежа, Појам и врсте трошкова, Фактори производње и производна функција написао је др Игор Пејовић, док је поглавља Појам макроекономије, Финансијски систем, Банкарски систем и тржиште зајмовних средстава, Новац, Монетарна политика и Незапосленост, написао др Никола Фабрис.

За

во

за

У Београду, јуна 2014. године

АУТОРИ

УВОД

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Уџбеник Економија уводи вас у срж изучавања економије као науке и упознаје са основним принципима економске науке. Уџбеник је резултат теоријских сазнања до којих смо дошли као професори, али и кроз практичан рад на великом броју пројеката и у оквиру великог броја институција. Као ђаци, вероватно сте се често сусретали са питањима, како то да појединци имају више, а други опет мање новца, средстава, капитала. Зашто се неки ваши рођаци на селу успешно баве пољопривредом, а опет људи у градовима претежно трговином, продајом роба, услуга или неким другим бизнисом? Можда сте се некада запитали како функционише процес производње, размене, расподеле и од чега зависи џепарац који добијате од родитеља. Свесни сте да је избор начина на који ћете потрошити џепарац на вама, али не и тога са којим изборима морају да се суоче ваши родитељи, њихови послодавци, државни органи и целокупни економски систем уопште. Знате да је џепарац ваш месечни приход, али не и које све расходе има држава како би могла да подмири све потребе јавног сектора, запослене у образовању, здравству, полицији, војсци итд. Оно што вам је сигурно од значаја јесте цена ужине коју купујете у локалној пекари, а да ли сте се некад запитали од чега зависи цена те ужине? Да ли би се она мењала са повећањем или смањењем броја ђака који је купују? Које трошкове пословања има локална пекара и да ли управо они опредељују цену кифле или неког другог производа? Које трошкове имате ви као ђак у току једног месеца? Да ли би могли да их смањите ако их правилно дефинишете? Које трошкове има наша држава како би могла несметано да функционише? Ко су креатори економске политике и који је њихов задатак? Ужину морате платити новцем, али да ли сте се некада запитали шта је новац, која је његова улога, које су му функције, како је настао итд? Како је организован финансијски систем државе, али и банкарски систем путем кога ваши родитељи имају могућност да позајме средства за куповину стана или неких других ствари потребних за њихово функционисање? Како се држава бори са проблемом незапослености људи који у њој живе и које подстицаје уводи како би се незапосленост смањила? Уколико су вам ова питања блиска и уколико читајући овај уџбеник успете да пронађете одговоре на њих циљ уџбеника је постигнут. Приликом учења видећете да је економија свуда око вас, да пуно ствари већ и сами знате, али фокусирајте се на примере и задатке који се налазе у књизи, па ћете тако и практично спознати све битне елементе пређеног градива. На крају сваке лекције налазе се питања путем којих можете проверити ваше знање. Такође, књигу смо настојали да обогатимо ве-

За

во

за

уџ

бе н

ик е

ликим бројем примера и практичних задатака, путем којих смо покушали да вам на практичан начин приближимо сву комплексност изучаване материје. Овај уџбеник је од стране аутора писан са великим амбицијама и ентузијазмом, а уз помоћ рецензената, којима дугујемо велику захвалност. Такође желимо да се овим путем захвалимо свима који су помогли у стварању овог уџбеника.

I ДЕО

За

во

за

уџ

бе н

ик е

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

За во д за уџ бе н

ик е

1. ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА Садржај

1. Појам економије као науке 2. Општа и посебна економија 3. Практична примена економије

ик е

Када савладате градиво овог поглавља моћи ћете да:

уџ

бе н

• дефинишете предмет изучавања економије као науке, • дефинишете појам економије као науке, • сагледате поделу економије на општу и посебну, • научите практичну примену економије,

За

во

за

Економија се изучава кроз економску науку и генерално се може поделити на две целине које се изучавају кроз општу и посебну економију. Општа економија глобално изучава специфичности функционисања једне земље, пратећи основне економске категорије као што су: запосленост, инфлација, буџет, платни биланс итд., док посебна економија акценат ставља на појединачне економске категорије и изучавање економије сагледава преко појединачних привредних грана. Економија се бави и изучавањем начина путем којих људи доносе своје одлуке, како са аспекта свог домаћинства, тако и шире са аспекта државе и креатора економске политике. Предмет изучавања економије као научне дисциплине су економски закони који обезбеђују функционисање економије једне земље у циљу просперитета и развоја. Економија наравно има и своју практичну примену која управо и омогућава раст и развој сваке земље.

1.1. Појам економије као науке Економија, глобално посматрана, и економија сваке земље појединачно изучавају се кроз економску науку. Ако желимо да дефинишемо економију као науку, можемо рећи: економија је научна дисциплина која изучава правила понашања и економске законитости у различитим економским активностима. Први пут реч економија употребио је антички филозоф Ксенофон у свом делу Eкономикос. У том времену и значењу економија се односила на вештину управљања домаћинством. Еконо-

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

мија је добила назив од грчке речи: „oikonomia”. У преводу ова реч се састоји из два дела где „oikos” означава кућу или домаћинство, газдинство, а „nomos” означава закон. Реч економија слободно можемо превести и као „онај који управља домаћинством”1. Од тадашњег периода економија се много изменила, а њену суштину вероватно је најбоље дефинисао чувени економиста Пол Самјуелсон у својој књизи Економија: „Економија проучава како се људи опредељују да користе ретка, или ограничена, средства производње (земљу, рад и капитална добра) да би произвели разна добра (као што су пшеница, месо, капути, аутомобили и др.) и да би их расподелили на разне припаднике друштва задовољавајући њихову потребу за потрошњом.2”

За више детаља погледати књигу Основи економије, аутора Игора Пејовића. 2 Пол Самјуелсон, Економија, Мате, Загреб, 2011

кад за то дође време. Најзначајни редовни трошак је „порез на имовину” који се плаћа ако су ваши родитељи власници некретнине, стана или куће у којој живите. Поред овога трошка једном годишње плаћа се и регистрација аутомобила, ако га ваши родитељи поседују, а и остали годишњи намети које држава прописује. Ту су још и трошкови замене електричних уређаја, поправке итд. Када са овог аспекта сагледате колико је познавања економије потребно да би се једно домаћинство успешно водило, можете видети колико је економија једна комплексна научна дисциплина.

во

за

уџ

бе н

Ваши родитељи су власници односно носиоци вашег домаћинства и они се баве економијом у оквиру ваше породице. Брину се за то да се од укупне зараде коју остваре у току месеца измире све потребе према вашем домаћинству (храна, одећа, текуће потребе, ваш џепарац) и испуне све обавезе према држави у смислу редовног измирења обавеза (плаћање режијских трошкова, струје, телефона). Поред редовних, месечних трошкова које ваши родитељи морају измирити, постоје и значајни трошкови које се плаћају једном или више пута годишње, па је најбоље и ове трошкове укалкулисати и поделити на месечном нивоу, а платити их

ик е

Управљање домаћинством

За

Као што ваши родитељи морају водити рачуна о вашем домаћинству, тако и креатори економске политике, односно владе појединачних држава, морају водити рачуна о економији целокупне земље и решити много компликованије и сложеније проблеме, како би економија једне земље успешно функционисала и остваривала стални раст. Предмет изучавања економије као науке су сви они економски закони који обезбеђују функционисање економије једне земље, са стално циљаним растом и развојем. С обзиром да исте ресурсе, који су као што ћемо видети у наредним лекцијама веома ограничени, можемо користити за различите намене (нпр. једну њиву можемо користити за узгој житарица или поврћа), економија као наука даје одговор о алтернативној употреби ограничених економских ресурса. Економија се изучава са два једнако важна аспекта. Са аспекта микроекономије3, где су тежишта изучавања на предузећима и појединцима, и са аспекта макроекономије4, где су тежишта изучавања на: економском расту, расту друштвеног бруто производа (који мери економску снагу сваке земље), на изучавању феномена инфлације, стопе неза-

За више детаља погледати књигу Микроекономија – моеран рису, аутора Хала Варијана. 4 За више детаља погледати књигу Основи макроекономије, аутора Миомира Јакшића.

ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА

бе н

ик е

послености, друштвеној репродукцији и осталим категоријама неопходним за функционисање економије као целине. Економију можемо посматрати као позитивну, нормативну и вештину економије. Позитивна економија нам описује какво је стање – на пример, стопа инфлације је 12%. Нормативна економија нам говори какво би стање требало да буде, односно шта су циљеви економије. У посматраном примеру нормативна економија нам сугерише да би стопа инфлације требало да износи 2%. Вештина економије нам показује како од текућег стања (позитивне економије) да дођемо до циљног стања (нормативне економије), односно како од стопе инфлације од 12% да дођемо до стопе инфлације од 2%. Изучавањем економије као науке добићете одговоре на многа питања са којима се сусрећете свакога дана, као што су: • шта је то производња, потрошња, размена, расподела, • шта је то економска криза и како до ње долази, • шта је то бруто домаћи производ и зашто је он толико битан, • како се то држава задужује на међународном тржишту, • шта су то јавни дуг и дефицит буџета, • шта су то буџет и ребаланс буџета и • који је значај пореза и ко су порески обвезници?

За

во

за

уџ

На исти начин добићете одговоре на практична питања блиска вашем окружењу: • од чега зависи ваш месечни џепарац који добијате од родитеља, • зашто су неке спортске патике скупље, а неке јефтиније, • како да ваш месечни џепарац расподелите тако да имате довољно новца за задовољење ваших потреба све до добијања следећег месечног џепарца, • зашто су цене аутомобила, књига, намештаја јефтиније на сајмовима на којима се излажу, • коју врсту пореза и ви плаћате приликом сваке куповине своје ужине на великом одмору?

Питања за проверу знања 1. Објасните појам економије као науке. 2. Објасните како је економија добила назив. 3. Ко је први употребио реч економија? 4. Дефинишите предмет изучавања економије. 5. Објасните позитивну економију. 6. Објасните нормативну економију. 7. Шта нам показује вештина економије?

1.2. Општа и посебна економија Економија се као друштвена наука може посматрати као: • општа економија и • посебна економија.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

ик е

Општа економија бави се генералним питањима економије која су карактеристична за све земље, као што су: инфлација, пуна запосленост, буџет, платни биланс и др. Са друге стране, посебна економија фокусира се на индивидуалне специфичности. То на пример могу бити проблематике појединих грана, па у том контексту имамо економику пољопривреде, економику индустрије итд. Предмет изучавања опште економије се односи на: • укупну економску структуру једне државе, • становнике те државе, • привреду те државе, • економске законитости, • економски систем државе, • функционисање тог система и • економску политику.

уџ

бе н

Посебна економија заснива се на изучавању како економске законитости поједине привредне гране и предузећа делују на економију једне земље. Тако на пример са аспекта индустрије имамо војну индустрију која има специфичан интерес за развој са становишта безбедности једне земље.

Питања за проверу знања

За

во

за

1. Како се може посматрати економија као друштвена наука? 2. Чиме се бави општа економија? 3. Шта је фокус посматрања посебне економије? 4. На чему се базирамо када говоримо о предмету изучавања опште економије? 5. На чему се базира посебна економија?

1.3. Практична примена економије Економија као наука може се посматрати као теоријска и као практична наука. Теоријски аспект економије значи да она проучава одређене теоријске феномене, узроке њиховог настанка, њихове последице и сл. Међутим, уколико би наука била само теоријска, поставило би се питање њене сврхе. Сврха теорије је управо да омогући да се теоријска сазнања примене у пракси. Теоријска економија, на пример, бави се узроцима инфлације и њеним последицама. Међутим, економија као практична наука пружа одговоре на питање које је мере потребно применити да би се инфлација оборила. Стога можемо закључити да примењена економија спроводи и реализује у конкретној стварности сазнања и препоруке теоријске економије. На тај начин примењена економија тестира исправност хипотеза које је поставила теоријска економија.

ЗАДАТАК Идите на wеб презентацију Владе Републике Србије и утврдите колико министарстава постоји у Републици Србији и које су им приоритетне делатности, уз посебни осврт на министарство економије, привредног развоја и локалне самоуправе. http://www.srbija.gov.rs/

ЕКОНОМИЈА КАО НАУКА

ик е

У оквиру економије развијен је велики број примењених економских наука као што су: национална економија, економика предузећа, организација предузећа, управљање финансијама, економика пољопривреде, економија индустрије и бројне друге. То значи да економију можемо практично применити у читавом низу области као што су: управљање личним финансијама, управљање предузећем, појединим функцијама предузећа (менаџмент, финансије, рачуноводство, организација), решавање макроекономских проблема (инфлације, незапослености, буџетског дефицита) итд. Основни смисао изучавања економије везан је за изналажење одговара на три основна питања:1. шта производити, 2. како производити, 3. за кога производити.

За кога производити?

за

уџ

Како производити?

бе н

Шта производити?

во

Шема 1.1. Три кључна питања економије

За

Ако узмемо пример да желимо да се бавимо производњом екрана за рачунаре, видећемо колико су ова три питања значајна. Шта производити је прво питање које ћемо себи поставити. То свакако неће бити они застарели велики екрани који су личили на старе телевизоре, јер их више нико и не купује, али питање је, да ли да то буду TFT, LCD екрани или LED технологија. Како производити је следеће значајно питање. Технологија веома брзо напредује, а представља значајну новчану ставку у производњи. У случају куповине технологије за производњу LCD или TFT екрана, који полако падају у заборав, велика је вероватноћа да ће произвођача наведене две технологије задесити иста судбина као и оне који су производили велике застареле екране телевизора. За кога производити можда је и најважније питање. Постоје значајне економске дисциплине које се баве изучавањем тржишта, пласмана и маркетинга које могу помоћи у одговору на ово питање. Ако са тржишта добијете информацију да је продаја LCD екрана у сталном опадању, свакако се нећете одлучити за производњу тих екрана, јер ће вам пласман врло брзо бити ризичан.

ЗАДАТАК Размислите о предностима и недостацима производње мобилних телефона са оперативним системом: SYMBIAN, ANDROID, IOS, WINDOWS PHONE итд.

ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ ЕКОНОМСКЕ НАУКЕ

Питања за проверу знања 1. Како се може посматрати економија као наука? 2. Објасните теоријски аспект економије. 3. Дефинишите примењену економију. 4. Које врсте примењених економских наука познајеш? 5. У којим све областима можемо економију практично применити? 6. Која су три базична питања везана за практичну примену економије?

Сажетак поглавља

За

во

за

уџ

бе н

ик е

Економија је реч грчког порекла и означава особу која управља домаћинством. Домаћинство, као термин, има више симболичну ноту, јер се и управљање економијом једне земље поистовећује са домаћинским управљањем појединачног газдинства. Како добар домаћин управља својим домаћинством, бринући се да оно правилно економски функционише и задовољи све своје потребе, тако и креатори економске политике, морају управљати државом на начин на који то чини добар домаћин, бринући се да се подмире све потребе функционисања државе у целини, али и да се обезбеди привредни раст и просперитет поједине државе. Управо тако и предмет изучавања економије подразумева праћење економских закона чијом правилном применом могу бити обезбеђени привредни раст и просперитет. Економију као друштвену науку посматрамо као општу и као посебну, где се кроз општу сагледавају питања као што су: инфлација, запосленост, буџет, платни биланс, а са аспекта посебне економије сагледавамо поједине гране економије, пољопривреду, индустрију итд. Економија не би имала смисла без практичне примене. Примењена економија, утолико, спроводи сва она сазнања и препоруке до којих је дошла теоријска економија. Основна три питања практичне примене економије су: шта производити, како производити и за кога производити. Изналажење одговора на ова питања увелико олакшава сваки производни процес и помаже успешном функционисању примењене економије.