Географија 22171

Проф. др Миломир Степић

ик е

ГЕОГРАФИЈА

За

во

д

за

уџ

бе н

за 2. разред гимназије

Завод за уџбенике Београд

2

Рецензенти др Емилија Манић, професор Економског факултета у Београду Мирослав Маркићевић, професор географије у Седмој београдској гимназији Славица Радивојевић, професор географије у Трећој београдској гимназији Уредник мр Зоран Тошић

ик е

Одговорни уредник Татјана Костић

уџ

за

За издавача Драгољуб Којчић, директор

бе н

Главни уредник Драгољуб Којчић

во

д

Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије одобрио је издавање и употребу овог уџбеника, у другом разреду гимназије, решењем број 650-02-372/2014-06 од 8. 6. 2016. године.

За

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:91(075.3).

СТЕПИЋ, Миломир, 1959Географија : за II разред гимназије / Миломир Степић ; [графикони и карте Миломир Степић, Марко Милашиновић]. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2017 (Лозница : Мобид). - 227 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 3.000. - Библиографија: стр. 226-227. ISBN 978-86-17-18437-5 COBISS.SR-ID 230816524

САДРЖАЈ

Предговор

4

I. УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ 1. Предмет проучавања, подела и значај друштвене географије

5 6 10 11 16 21 26

III. СТАНОВНИШТВО И НАСЕЉА 1. Одлике и фактори демографског развоја 2. Просторни размештај становништва света 3. Структуре становништва 4. Културни и животни стандард становништва 5. Насеља 6. Урбанизација – светски процес

30 31 39 44 51 55 60

ик е

II. КАРТА И КАРТОГРАФСКИ МЕТОД У ГЕОГРАФИЈИ 1. Увод у картографију 2. Математички елементи карте 3. Kартографски метод и географски елементи карте 4. Подела географских карата

бе н

IV. ОСНОВНЕ ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ САВРЕМЕНОГ СВЕТА 1. Основни политичко-географски садржаји и типови држава 2. Друштвено и државно уређење, главни град, границе и међународни економско-политички односи 3. Политичко-географска карта света после Другог светског рата 4. Политичка карта света на размеђу 20. и 21. века

за

уџ

V. ОСНОВНЕ ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ СВЕТСКЕ ПРИВРЕДЕ 1. Глобализација и глобални процеси 2. Савремена својства светске привреде 3. Индустријализација 4. Неравномеран развој – основна противречност савременог света 5. Нова научно-технолошка револуција и њене последице

За

во

д

VI. ПОЛИТИЧКО-ГЕОГРАФСКЕ, ДЕМОГРАФСКЕ И ЕКОНОМСКО-ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ ПОЈЕДИНИХ ДЕЛОВА СВЕТА 1. Привредно развијени и неразвијени региони и државе света 2. Политичко-географске одлике Азије 3. Становништво и зоне цивилизације Азије 4. Економско-географске одлике Азије 5. Јапан и Кина − економско-географске одлике и улога у светској привреди 6. Политичко-географске одлике Африке 7. Становништво и зоне цивилизације Африке 8. Економско-географске одлике Африке 9. Политичко-географске одлике Латинске Америке 10. Становништво и зоне цивилизације Латинске Америке 11. Економско-географске одлике Латинске Америке 12. Политичко-географске одлике Англоамерике 13. Становништво и зоне цивилизације Англоамерике 14. САД и Канада – економско-географске одлике и светски значај 15. Политичко-географске и економско-географске одлике Аустралије и Океаније 16. Становништво и зоне цивилизације Аустралије и Океаније 17. Географске одлике Европе 18. Становништво и култура европских народа 19. Eкономско-географске одлике Европе 20. Регионалне економске групације и тржишта 21. Европска унија 22. Политичко-географске промене у источној Европи 23. Русија и Украјина − економско-географске одлике ЛИТЕРАТУРА

63 64 69 74 79 83 84 88 93 98 102 107 108 113 118 122 128 133 137 142 147 152 156 162 168 173 178 183 187 192 197 203 208 213 218 226

Предговор

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Географија је веома значајна наука јер нам помаже да сазнамо и разу мемо простор. У простору не постоје само природни већ и веома дина мични друштвени процеси. Проу чава их једна грана целовите географ ске науке – друштвена географија. Њој је посвећен уџбеник Географија за 2. разред гимназије. Садржина Уџбеника проистиче из предвиђеног наставног плана и програма. Иако је градиво сложено, обимно и обу хвата многе нове поја ве и брзе промене, оно је изложено тако да буде разумљиво и занимљи во. Друштвена географија подразумева употребу цифара и статистичких података, али су они овде коришћени минимално – само да поткрепе чињенице, наведу на закључке и омогуће поређења. Стога ученици не би требало да их уче напамет, нити да професори то од њих траже. Фотогра фије, схеме, табеле и графикони не служе само да „разбију монотонију” Уџбеника, већ су у функцији визуелног употпуњавања текстуалних ин формација. Посебно су значајне географске карте, које би требало да до принесу како учењу и памћењу, тако и развијању просторног мишљења. Саставни део лекција су посебно назначени „прозори”, текстови на плавој основи, у којима су дати друштвено-географске занимљивости и додатна објашњења. Мање познати појмови су издвојени и детаљније објашњени. На почетку сваке лекције налазе се важни појмови, који упу ћују на обрађену тему. На крају сваке лекције налази се сажетак, ради подсећања на најважније појединости, те питања и задаци, потребни не само за проверу усвојеног знања већ и као мотивација за разговор. Успешном обрадом свих тако опремљених наставних јединица требало би да буде крунисан заједнички рад ученика и професора. Ако на крају школске године њихово задовољство буде обострано, уџбеник Географи ја за 2. разред гимназије оствариће свој циљ. Аутор

5

ГЕОГРАФИЈА ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

I

УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ

За

во

д

за

уџ

бе н

ик е

Шта проучава географија и зашто се за њу каже да је „мостовска наука“? Које појаве и процеси су предмет истраживања друштвене географије? Зашто је ва жно добро познавати просторна својства становништва, насеља, економије, политичких појава и процеса? Како су они повезани, то јест какви су просторни узроци и последице међусобног утицаја становништва и насеља, економије и по литичких феномена, насеља и економије...? Може ли без друштвеногеографских проучавања да се планира развој држава, области, градова, села?

1. Предмет проучавања, подела и значај друштвене географије антропогеографија, теоријска, општа и регионална друштвена географија, дисциплине друштвене географије

на више наука? Шта у оквиру географије представља друштвена географија? Место друштвене географије у си стему географске науке. – Географија је јединствена наука, али она није једнознач но одређена, већ представља систем гео графске науке. Он се састоји од више под система, међу којима су кључна три: – физичка географија – проу чава про сторна својства природних појава и проце са (рељефа, земљишта, климе, вода, живог света); – друштвена географија – проу чава просторна својства друштвених појава и процеса (становништва, насеља, економи је, политике); – регионална географија – проучава про сторне целине, издвојене на основу одређе них специфичности (физичко-географских, друштвено-географских, комплексних) и површине (макро, мезо и микрорегиони). У посебан географски подсистем (четвр ти) може да се издвоји примењена геогра фија, која се бави могућностима употребе физичко-географских, друштвено-географ ских и регионално-географских знања у практичном животу (војна географија, про сторно планирање, државна управа и ад министрација, наука и настава, статистика, туризам, саобраћај...). Све географске подси стеме обједињује картографија, која се не може сматрати посебним подсистемом ге ографије, већ географским методом и науч ном дисциплином која је давно превазишла оквире географије и ушла у општу употребу.

За

во

д

за

уџ

а живот човека значајно је његово про сторно схватање појава и процеса. У најранијим периодима праисторије по знавање станишта, извора воде, ловишта, ближе околине, одлика сопственог племе на, као и суседних племена, било је важно за опстанак. Зачеци и развој пољопривре де условили су ширење знања о земљишту, рељефу, клими и хидрографији, а појава обраде метала, упознавање са њиховим ле жиштима и резервама. Са порастом броја становника, њиховом концентрацијом у сеоским и градским насељима, те умножа вањем привредних и непривредних делат ности, просторни однос природе и људског друштва постајао је све сложенији. Стога и географија није више могла да се задржи само на проу чавању природних особина простора (природне средине), већ је поста ло нужно да се прошири и на људе, про сторне односе међу људима и на људским деловањем промењену природну средину (географска средина). Дакле, предмет проу чавања географије јесте сложен систем географске средине, у којој су природни и друштвени елементи вишеструко повезани и међузависни. Зато се географија сматра синтезном, мулти дисциплинарном, контактном науком, то јест природно-друштвеном науком. Тако ђе, због своје важности, древне утемељено сти и оријентације на проу чавање народа и држава, она спада у основне (фундамен талне) и националне науке. Да ли је геогра фија целовита наука или је она разбијена

ик е

З

бе н

ВАЖНИ ПОЈМОВИ:

6

7

ГЕОГРАФИЈА ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

Овакав начин тумачења односа људи и при роде назива се географски детерминизам. Географске појаве и процеси у то време већином нису објашњавани, већ су углавном описно приказивани. То је дескриптивна фаза у развоју географије.

бе н

ик е

Та фаза се задржала до краја 19. века, ка да немачки географ Фридрих Рацел засни ва антропогеографију, која је била претеча савремене нау чне друштвене географије. Он је сматрао да биолошки закони важе и у људском друштву и да је развој народа и држава природно предодређен. Рацел је превазишао дескриптивност, али је његов друштвено-географски приступ остао детерминистички.

Касније су се појавила супротна мишље ња – да друштвене појаве и процеси нису природно предодређени, већ да природа са мо даје шансу (могућност). Од човека и људ ског друштва зависи да ли и како ће при родне могућности бити искоришћене. Тај правац назива се географски посибилизам

За

во

д

за

уџ

Предмет проучавања друштвене географије. – Друштвена географија про учава просторне аспекте узајамних односа људског друштва и географске средине, као и просторне односе унутар самог људског друштва. Људско друштво је веома сложе но и састоји се од становништва, насеља, економије, комуникација, политичких од носа... Они су смештени и функционишу у простору, те заједно чине друштвено-ге ографски систем*. Друштвена географи ја анализира појединачне елеменате тога система. Она истраж ује њихов размештај и узајамне везе у географској средини, по следице њиховог деловања на природу, али и повратне утицаје измењене природе на човека и људско друштво. Све то друштве на географија проу чава у планетарним, континенталним, регионалним и локал ним просторним размерама. Фазе у развоју друштвене географије. – Однос између човека и природе уочили су мудри људи од давнина, али нису могли да га нау чно објасне. Антички мислиоци махом су сматрали да су људи, њихове осо бине, понашање, привређивање и органи зација директно зависни (детерминисани) од природе.

Српска антропогеографска школа је специфичан научни приступ проучавању друштвених појава и процеса у интеракцији са локалним и регионалним својствима географске средине. Њен родоначелник је знаменити српски географ Јован Цвијић (1865–1927). Био је међу првих осам редовних професора, а потом ректор Београдског универзитета и председник Српске краљевске академије (данас САНУ). Оснивао је Географски завод (данас Географски факултет) 1893, Српско географско друштво 1910, и Гласник Српског географског друштва 1912. године, први научни географски часопис на Балкану. Објавио је многе научне радове и књиге, међу којима су најзначајније Карст – географска монографија, Геомор фологија, Балканско полуострво, Метанастазичка кретања... Покренуо је обимну едицију Насеља српских земаља, у којој се налазе драгоцени резултати истраживања порекла и других својстава становништва.

*систем – уређена целина коју чине међусобно усклађени елементи

I. УВОД У ДРУШТВЕНУ ГЕОГРАФИЈУ

МЕТОД ГЕНЕРАЛИЗАЦИЈЕ

бе н уџ

за

КАРТОГРАФСКИ МЕТОД

УП О М РЕД ЕТ ОД НИ

во

д

ГЕ ОГ Р МЕ АФ ТО СКИ Д

ИСТОРИЈСКО-ГЕНЕТСКИ МЕТОД

М -С АТЕ ТА М Т А М ИС ТИЧ Е Т ТИ К ОД ЧК ОИ

РЕ Г

М ИО ЕТО НИ Д ЗА ЦИ Ј

Е

Друштвена географија се с временом све више развијала у научном смеру, користећи многе методе истраживања. Међу њима су најзначајнији историјско-генетски метод, упоредни (компаративни) метод, математичко-статистички метод, метод генерализације (уопштавања), географски метод и метод регионализације. Све ове методе обједињује картографски метод, који је незаменљив у проучавању и визуелном представљању просторних појава и процеса.

За

Најважније методе истраживања друштвене географије

У новије време појавила су се мишљења која негирају везе између природе и људ ског друштва (географски индетермини зам), па чак идеје о неважности простора у времену нових технологија и брзих кому никација (географски нихилизам). Подела друштвене географије. – Основна подела друштвене географије је сте на теоријску, општу и регионалну. Те оријска друштвена географија проу чава историјски развој, концептуалне присту пе, методологију истраживања и дефини цију друштвене географије. Општа се ба ви условима и законитостима просторног

8

размештаја друштвено-географских поја ва и процеса на светском нивоу. Регионална се такође бави условима и законитости ма просторног размештаја друштвено-гео графских појава и процеса, али на нивоу континената, великих региона, држава, појединих административно-територијал них јединица, малих области... Структур на (системска) подела друштвене геогра фије заснива се на проу чавању појединих елемената људског друштва са просторног становишта. Сходно томе, подсистем дру штвене географије чине следеће дисци плине: – историјска географија – изу чава дру штвено-географске промене током историје; – географија становништва – изу чава размештај, структ уре, природно и ме ханичко кретање становништва у ве зи са својствима географске средине. У ширем смислу, у састав ове дисци плине мог у да се сврстају етногеогра фија, географија религије, географија култ ура и цивилизација, медицинска географија; – географија насеља – изу чава настанак, положај, типологију, функције и про мене људских насеља. Дели се на две поддисциплине – руралну и урбану географију (географију сеоских и град ских насеља); географија становништва и географија насеља заједно чине соци огеографију; – економска географија – изу чава про сторни размештај природних богатста ва за потребе њихове експлоатације и прераде, те услове и законитости про сторног размештаја појединих производних и непроизводних делатности. Економска географија је дисциплина друштвене географије која се највише разгранала на поддисциплине – гео графију природних ресурса, аграрну

ик е

и његов оснивач је француски географ Пол Видал де ла Блаш.

9

ГЕОГРАФИЈА ЗА II РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ

бе н

ик е

Значај друштвене географије. – Пред мет проучавања друштвене географије су веома важни проблеми с којима се суоча ва савремени свет. Неравномеран пораст, размештај и миграције становништва, за мирање села и убрзани раст градова, изра зита поларизација економског развоја, про мене државних граница, ратни сукоби ради контроле резерви воде, плодног земљишта, руда, нафте и гаса – сви ти процеси имају просторну димензију. Без друштвеногео графских знања немогуће их је разумети. Стога се резултати друштвеногеографских истраживања примењују у администра тивној организацији државе, демограф ској и економској политици, планирању и уређењу простора, урбанизму, стратегији регионалног развоја, образовању, војсци, дипломатији.

уџ

географију, индустријску географију, саобраћајну географију, туристичк у ге ографију, географију трговине, геогра фију спорта...); економска географија, заједно са географијом становништва и географијом насеља, може да се сврста у социоекономску географију; – политичка географија – изучава гео графска својства политичких појава и процеса, те услове и законитости њи хове променљивости. Она се са про сторног становишта бави настанком, функционисањем и нестанком држава, својствима и улогом међународних ин теграција, интересним сферама, експан зионистичким претензијама, етнички мотивисаним конфликтима, границама (лимологија), изборима (електорална ге ографија)...

за

САЖЕТАК

За

во

д

Друштвена географија је један од подсистема система географске науке. Предмет њеног проучавања је узајамни однос људског друштва и географске средине. После детерминистичке и дескриптивне фазе појавила се антропогеографија, а из ње се развила научна друштвена географија. Она се дели на теоријску, општу и регионалну, али и на бројне дисциплине које проучавају просторне аспекте поједи них елемената људског друштва – становништва, насеља, економије, политике. ПИТАЊА И ЗАДАЦИ 1. На које подсистеме се дели систем географске науке? 2. Која су основна својства детерминистичке и дескриптивне фазе развоја друштвене географије? 3. На које поддисциплине се разгранала економска географија? 4. Где и како се друштвена географија примењује у граду и општини у којима се налази школа коју похађаш? Корисни интернет-сајтови и додатна литерат ура: www.sgd.org.rs www.geografija.in.rs Јован Плавша, Саша Кицошев, Развој географије и географска открића, Инстит ут за географију ПМФ, Нови Сад, 1997.

Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook