Issuu

Катарина Митровић

ЗА ДРУГИ РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ ОПШТЕГ И ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКОГ СМЕРА

КАТАРИНА МИТРОВИЋ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ

ИСТОРИЈА ИЈА за други разред гимназије општег и друштвено-језичког руштвено руштвено-јез смера

ϓҪҬҸҮ ұҪ ҽӗҫүҷҲҴү t ύүҸҭҺҪҮ

Рецензенти др Снежана Божанић, Филозофски факултет Универзитета у Новом Саду, Одсек за историју, председник комисије Чедомир Млинаревић, професор историје у Војној гимназији у Београду, члан комисије Александар Ђорђевић, професор историје у гимназији „Урош Предић” у Панчеву, члан комисије Уредник мр Небојша Јовановић Одговорни уредник Татјана Костић

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Главни уредник Драгољуб Којчић За издавача Драгољуб Којчић, директор

ISBN 978-86-17-19388-9

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Министар просвете, науке и технолошког ког развоја азвоја звој Републике Р Србије одобрио је издавање и разре гимназије ги употребу овог уџбеника Историја зa 2.. разред општег и друштвено-језичког смера д 20. 1. 2 решењем бр. 650-02-347/2015-06 од 2016. године.

CIP – Каталогизација у публикацији ликацији ациј рбије, е, Београд Народна библиотека Србије,

37.016:94(075.3) .3)

МИТРОВИЋ, Катарина, 1973тари Историја : за други разред гимназије општег и друштвено-језичког смера / Катарина Митровић. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2016 (Лозница : Мобид). - 223 стр. : илустр. ; 27 cm Тираж 10.000. - Библиографија: стр. 223. ISBN 978-86-17-19388-9 COBISS.SR-ID 221668108

ПРЕДГОВОР Поштовани ученици,

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Пред вама се налази уџбеник за II разред гимназија општег типа и гимназија друштвено-језичког смера који обрађује хиљадугодишње раздобље у историји Европе и Медитерана (од V до краја XV века) које називамо средњим веком. У том периоду дошло је до формирања првих држава германских, романских и словенских народа и стварања политичке карте Европе, као и до развоја народних језика који постепено продиру у државну администрацију и књижевно стваралаштво. Током средњег века настале су извесне политичке, друштвене, економске и културне установе, и данас присутне у мање или више измењеном облику позн (парламент, универзитети). Многи књижевни ликови, мотиви и предмети, вама познати посредством бајки, историјских романа, стрипова и видео-игрица, попут краља Артура, витезова Округл Округлог стола, светог Грала, м или леге темплара, крсташа, Хогара Страшног и Викинга, инспирисани су стварним легендарним личностима и ог европског европск и медитеранског града и догађајима средњег века. У данашње време туристички обиласци било ког манасти цркава и других грађевина. регије незамисливи су без посете остацима средњовековних замкова, манастира, ети свакодне Такође, у готово сваком музеју налазе се уметничка дела и предмети свакодневне употребе настали у средњем е), док националне нац веку (мачеви, оклопи, посуђе, накит, фреске, иконе, скулптуре), библиотеке и архиви чувају рукописне књиге и повеље средњовековних владара, градоваа и цркв црквених институција.

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

не су ра Уџбеник је подељен на четири целине. Прве две посвећене раздобљу раног средњег века од V до XI века Ҫ ҷҪ ύҪҵҴҪ ϑҬҺҸҹҪ ҽ ҺҪҷҸҶ һҺүҮӓүҶ ҬүҴҽ Ҳ ϙҪһүӒҪҬҪӓү ϝҵҸҬүҷҪ ҷҪ ύҪҵҴҪҷ Ҳ һҼҬҪҺҪӓү ҹҺҬҲҿ һҺҹһҴҲҿ ҮҺҰҪҬҪ ҮҸҴ едњо овљ (Европа од XII до XV века и Српски народ друге две целине обрађују период развијеног средњовековља м израде уџбеника у и његови суседи од XII до XV века). Приликом водили смо рачуна о томе да, у складу са препорукама Министарства науке и просвете Републи Републике Србије, равномерно буду заступљене све области а. Та и теме важне за разумевање средњег века. Тако су пропорционално своме значају представљени латински атоличка, православна и исламска традиција, као и азијатски народи Запад, Византија, арапски свет, римокатоличка, ли важну важн улогу у историји Европе (Хуни, Авари, Мађари, Монголи). који су у појединим периодима играли ћена је нац Разуме се, посебна пажња посвећена националној историји, областима које је српски народ насељавао и а. Такође, Такође поред тема које спадају у домен политичке и друштвене историје, његовим односима са суседима. мске и култ приказане су још економске културне прилике, свакодневни живот, породичне навике, колективни и зражавањ осећајности и побожности. индивидуални начини изражавања Свака лекција, поред основног текста у коме су саопштене чињенице и подаци које би ваљало усвојити, садржи и пратеће елементе који вама, драги ученици, и вашим наставницима олакшавају учење и презентовање градива. У питању су уводни део, кључне речи и закључак, као и табеларни прегледи најважнијих чињеница и појмова разврстаних према хронолошким и тематским одредницама. Сви важни појмови и недовољно познати термини објашњени су у основном тексту. Понуђена питања на крају лекције помажу вам да на часу, као и приликом индивидуалног учења, проверите у којој мери сте разумели и усвојили пређено градиво. На крају сваке лекције налази се по један или више одломака из историографских и књижевних дела и докумената репрезентативних за епоху и тему о којима се говори. Читајући и коментаришући понуђене одломке уз помоћ наставника и посматрајући ликовне представе, бићете у прилици да се најнепосредније упознате са живом речју и материјалним остацима средњег века. Већина наведених извора по први пут је представљена у једном гимназијском и уопште школском уџбенику. Лекције су праћене географским и историјским картама, плановима и илустрацијама које вам омогућавају додатно разумевање градива и креативно уживљавање у свет средњовековних људи. Ауторка

САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 1. Крај античког света: сеоба народа и стварање „варварских” краљевина ље у Европи . . . . . . . . . 7

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

2. Хришћанска црква до раскола 1054. године . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 3. Франачка држава. Уједињење Европе под Карлом Великим м . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 4. Настанак феудалног друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 5. Живот у раном средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 6. Византија од VII до XII века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 7. Продори Нормана и Мађара. Постанак Светог тог римског римско царства ц немачког народа . . . . . . . . 40

ɡɚ

8. Култура раног средњег века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

НАСЕЉАВАЊЕ СЛОВЕНА НА БАЛКАН КАН И С СТВАРАЊЕ ПРВИХ СРПСКИХ ДРЖАВА . . . . 52

Ɂɚ ɜɨ ɞ

1. Досељавање Словена на Балканско лканско анск полуострво по . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 53 2. Покрштавање Јужних Словена ловена вена и њих њихова рана писменост . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 3. Срби до XII века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

ЕВРОПА ОД XII ДО О XV ВЕК В ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 72 1. Настанак градова и универзитета у . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 2. Крсташки ратови . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 3. Успон западноевропских монархија: Француска, Енглеска, Немачка . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 86 4. Феудално друштво: ратници, работници, духовници . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 5. Живот у позном средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 6. Однос државе и цркве у позном средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 7. Култура западноевропског света у позном средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 112 8. Словенски свет у позном средњем веку. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 119 9. Култура позне Византије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 125

САДРЖАЈ

СРПСКИ НАРОД И ЊЕГОВИ СУСЕДИ ОД XII ДО XV ВЕКА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 1. Држава Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 131 2. Успон државе Немањића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 3. Привреда и друштво у немањићкој Србији. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

4. Улога српске цркве од XII до XV века . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 5. Култура српске средњовековне државе. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 6. Постанак и развој босанске државе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 174 7. Дубровник у средњем веку . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 8. Продор Турака на Балканско полуострво . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 9. Држава Лазаревића и Бранковића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 194 10. Крај државне самосталности Србије и Босне е.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 11. Зета за време Балшића и Црнојевића . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 211

ɡɚ

12. Сеобе Срба . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 217

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ЛИТЕРАТУРА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

ИСТОРИЈА II

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ЕВРОПА А У РАНОМ Р Њ ЊЕ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ 1. КРАЈ АНТИЧКОГ СВЕТА: СЕОБА НАРОДА И ВЕКУ СТВАРАЊЕ „ВАРВАРСКИХ” КРАЉЕВИНА У ЕВРОПИ Римско царство је у IV веку било суочено са бројним политичким, друштвеним и економским проблемима. Продор Хуна у Европу 375. нагнао је многе германске и друге варварске народе да крену ка границама на Дунаву и Рајни. Будући да нису биле у стању да им се супротставе, римске власти су овим народима дозвољавале да се под одређеним условима населе на територији Царства. Међутим, Германи су убрзо постали стварни господари земље на којој су живели створивши сопствене краљевине. Све то је напослетку довело до укидања царског достојанства на Западу 476. г.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: Сеоба народа, позно Римско царство, Германи, Хуни, Авари, германске краљевине

Германски свет

Позно Римско ц царство царс

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Прапостојбина германских народа пружала се уз заҹҪҮҷү ҸҫҪҵү ύҪҵҼҲӁҴҸҭ ҶҸҺҪ ҸҫҽҿҬҪҼҪӑҽӔҲ ӑҽҰҷҽ Скандинавију, Данску и земље између река Лабе и Одре у данашњој Немачкој. Током I миленијума стамски ки ре ере Западни Германи, о којима је писао римски историчар Тацит у делу Германија, кренули су према мани ни су с сее из Рајни потискујући Келте. Источни Германи м запутили путили п Скандинавије југоисточним правцем преином м народа посеп ма Црном мору. Међу овом скупином бно место припало је Готима. Средином едином IV ввека Визиготи (Западни Готи) настањивали стањивали ањивали су подручје доњег Дунава, док су Остроготи (Источни Готи) житроготи роготи (Источ (Ис вели у степама између Дњестра њестра и Дона. Д Области у северној и централној ралн Европи, тзв. Германија, имале су мало обрадивог земљишта и хладну климу. Германска села су бројила највише до 300 становника, а међусобно су била одвојена густим шумама и мочварама. Германи су били добри ратници, али су се бавили и земљорадњом, сточарством и занатима (посебно обрадом метала и коже). Створили су руне, систем словних знакова коришћен у обредне и практичне сврхе. Тешки услови живота, честе сеобе и ратни окршаји утицали су на стварање посебног погледа на свет, који је нашао израза у религији и епској поезији.

Позно зно о Римско ц цар царство створено је реформама царева Диоклеци Диоклецијан (284–306) и Константина (306–337). Диоклецијана Царством арством су управљала двојица августа и двојица државна територија била је подељена на чецезара, др цезара ири и префектуре, п тири правни систем је почивао на царсским указима (едиктима), док су моћ и богатство били концентрисани у рукама сенаторског сталежа, што је довело до сиромашења осталих друштвених слојева. У таквој држави војска је играла значајну улогу и у њој је било много Германа. Неки од њих досегли су високе официрске положаје. Граница на Рајни и Дунаву (limes) била је изложена притисцима германских племена још од времена Марка Аурелија (160– 180). Повремени упади варвара на територију Царства у III веку уносили су немир и појачавали кризу. Продор Хуна, монголског народа са подручја централне Азије, кроз Врата народа (између планине Урал и Каспијског језера) 375. покренуо је талас сеоба германских и других варварских народа који су желели да се склоне на територију Царства. Са дозволом римских власти они су се насељавали у појединим провинцијама као федерати (савезници). Њихов задатак био је да бране лимес од упада других варвара и шаљу одреде у римску војску, а заузврат су добијали годишња следовања у житу и новцу. Међутим, германски народи су убрзо постали фактички господари земље коју су населили.

ИСТОРИЈА II

ɡɚ

Сеобе германских племена

Ɂɚ ɜɨ ɞ

Хунско царство и Аварски каганат анат ат

Пошто су поразили Остроготе и потиснули отиснули ВизигоВ посели сели краје крајев те према западу, Хуни су запосели крајеве између Тисе и Дунава. У оквиру њиховог савеза овог племенског племе плем живело је много германских племена. нских и словенских словен слов Ати Хуни постају моћни за време А Атиле (434–453). Источноримски цар Теодосије плаћао им је годишњи досије осије II I пл данак како би своју државу аву сачувао од пустошења. Атила се окренуо према западу. Његов продор у Галију зауставили су здружени римски и германски одреди под командом Аеција, врховног војног заповедника на западу, у бици на Каталаунским пољима (451), после чега су Хуни 452. опустошили северну Италију. Недуго потом повукли су се у Панонију. Атилином смрћу 453. хунски племенски савез се распао. Авари су народ сличан Хунима који је живео у Туркестану. Под притиском суседних племена повлачили су се према западу, тако да су преко црноморских степа средином VI века стигли до ушћа Дунава угрозивши границе Источног римског царства. Авари су уз помоћ Лангобарда уништили државу Гепида (567),

Хунски коњаник

после чега су се учврстили у целој Панонији покоривши бројна словенска племена. Под вођством каҭҪҷҪ ύҪӑҪҷҪ ұҪҽұүҵҲ һҽ ϝҲҺҶҲӑҽҶ ҭ ϏҸҼҸҬҸ һҬҪҴү

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ године предузимали су нападе на северну Италију и друге земље на западу, али је временом њихова снага ослабила. Аварски каганат је уништио Карло Велики деведесетих година VIII века.

Германске краљевине

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Прву фазу Сеобе народа обележила су два кључна догађаја: 1. напади Визигота на Италију, који су након једне деценије оконачни освајањем Рима (410); 2. упад Вандала, Свева и Алана у Галију преко залеђене Рајне у ноћи између 31. децембра 406. и 1. јануара 407. г. Наредних деценија Германи су као федерати формирали своје краљевине на територији Царства. Визиготи су се 418. учврстили у југозападној Галији са центром у граду Тулузу. Толосатску краљевину уништили су Франци 507, после чега су се Визиготи склонили у Шпанију. Њихова нова краљевина назива се Толедском по престоном граду Толеду. Уништили су је Арабљани 711. г.

Вандали су после више од две деценије лутања по Галији и Шпанији, 429. г. прешли у северну Африку покоривши тамошње богате римске провинције. Њихови успеси крунисани су освајањем Картагине (439). Они су створили снажну флоту која је гусарила по Медитерану, тако да су 455. напали и опљачкали Рим. Вандалску краљевину уништиле су снаге источноримског цара Јустинијана I 534. г. Остроготи су владали Италијом у раздобљу од 493. до 535. г. Њихов краљ Теодорих, у младости талац на двору у Константинопољу, био је поклоник римске културе. Премда је био незав независни господар Италије, да у име и источноримског истицао је да њоме влада ве владавине ладавине било б цара. Време његове је просперитетмљана љана и Острогота Остро Ост но, и између Римљана владали су углавдноси. си. Теод Теодори ном добри односи. Теодориховом смрћу 526. овакав адавине авине је про п систем владавине пропао. Остроготска држава је ена за време Јус уништена Јустинијанових ратова (535–555). нгобарди барди су се после дугих лутања настанили у Лангобарди адној Панон Пан западној Панонији, уз дозволу источноримског цара стинија II. Пошто су помогли Аварима да униште Јустинијана Ге државу Г Гепида, кренули су пут Италије 568. г. Врло

Најстарије државе Германа

ИСТОРИЈА II ύҪҮҸҷһҴҸҶ ҭҸҺӑҽ ҹҸһҵү ӁүҭҪ ӑү ҭүҺҶҪҷһҴҪ ҲҷҬҪұҲӑҪ ұҪ неко време заустављена. Англосаксонци су до VII ҬүҴҪ һҼҬҸҺҲҵҲ һүҮҪҶ ҴҺҪӒүҬҲҷҪ ҽ ύҺҲҼҪҷҲӑҲ

Уређење германских краљевина На челу се налазио краљ (rex) окружен дружином састављеном од верних и искусних ратника. Германи су, према римском обичају, добијали трећину земљишта за насељавање у провинцијама у које су дошли као федерати. Премда су једини имали право да носе оружје, у својим краљевинама представљали су мањину у односуу на р романско становништво. У овим краљевинама било ма није бил би јединственог правног система, будући судило према римћи да се Романима Романи Рома ском праву,, док Германи имали своје обичајно ок су Герм Герман право које је је временом времено ббило записано. Германи су по вери били аријанци, због чега нису уживали поли аријанци аријан дршку Романа, углавном правошкуу цркве и већинских шк већ верних рних хришћана. хриш хришћа Због свега тога германске краљемогле трајно да опстану. вине ине нису нису мо

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

брзо су заузели долину реке По, док су области у средњој и јужној Италији освајали постепено. Њихов престони град била је Павија. Краљевину Лангобарда уништио је Карло Велики 774. г. Римљани су били принуђени да 407/8. повуку легије Ҳұ ύҺҲҼҪҷҲӑү ҴҪҴҸ ҫҲ Ҳҿ ҲһҴҸҺҲһҼҲҵҲ ұҪ ҸҮҫҺҪҷҽ Италије и Рима од напада Визигота. Власт над острвом припала је делимично романизованим Келтима, који су створили неколико краљевина (период келтске ренесансе). Келтски краљеви су ратовали између себе, а у помоћ су позивали Англосаксонце (Англе, Саксонце, Јите, Фризе) који су насељавали данашњу Данску и обале Холандије. Англосаксонска ҹҵүҶүҷҪ һҽ ҸҼҹҸӁүҵҪ ҷҪҹҪҮү ҷҪ ύҺҲҼҪҷҲӑҽ ҽ намери да се трајно населе на острву. Пред њиховим налетима Келти су се повлачили према планинским областима на западу и северу острва. Келтско становништво је око 500. пружило јак отпор у бици на

Укидање царског достојанства на Западу Укида Још ош од смрти Теодосија I (395), цареви на Западу представљали су марионете у рукама способних војсковођа, углавном Германа. Последњи у низу таквих царева био је Ромул Августул, кога је Герман Одоакар, врховни војни заповедник западног дела Царства, 476. збацио са престола. Одоакар је царске инсигније послао источноримском цару Зенону са образложењем да је довољан само један цар. Сам је узео титулу краља, сматрајући да Италијом управља у име цара Зенона.

Источно римско царство Криза III века довела је од премештања моћи са Запада на Исток. Цар Константин је 330. довршио ҭҺҪҮӓҽ ҷҸҬү ҹҺүһҼҸҷҲӀү ϖҸҷһҼҪҷҼҲҷҸҹҸӒҪ ҷҪ ύҸһфору, стратешки важном положају који повезује Европу и Азију. На том месту постојала је стара грчка колонија Византион. Константинопољ је од самог почетка био богат, напредан и добро насељен град. Источно римско царство, утемељно на римском државном уређењу, хеленистичкој култури и хришћанској вери, опстало је још хиљаду година. Маузолеј остроготског краља Теодориха у Равени

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Проверите своје знање

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Јустинијан I са пратњом – мозаик из Равене

t ϏҮү һү ҷҪҵҪұҲҵҪ ҹҺҪҹҸһҼҸӑҫҲҷҪ ҭүҺҶҪҷһҴҲҿ народа? Како су изгледале њихове првобитне насеобине и чиме су се бавили? t ϖҸӑҲҶ ҹҺҪҬӀҲҶҪ һҽ һү ҸҮҬҲӑҪҵү һүҸҫү ҭүҺҶҪҷ ских народа? t ϖҸ һҽ ҫҲҵҲ ҟҽҷҲ Ҳ ҴҪҴҬҪ ӑү ҫҲҵҪ ӓҲҿҸҬҪ ҲһҼҸ ријска улога? t ϖҪҴҪҬ һҼҪҼҽһ һҽ ҭүҺҶҪҷһҴҲ ҷҪҺҸҮҲ ҲҶҪҵҲ ҹҺҲ ликом насељавања на територији Римског царства? t ϙҪҫҺҸӑҼү ҷҪӑҬҪҰҷҲӑү ҭүҺҶҪҷһҴү ҴҺҪӒүҬҲҷү Ҳӑү ҭүҺ Какво је било њихово уређење? ихово ур t ϖҸ һҽ ҫҲҵҲ όҬҪҺҲ όҬҪҺҲ t ϖҪҮҪ Ҳ ҹҸҮ ҴҸӑҲҶ ҸҴҸҵҷҸһҼҲҶҪ ӑү ҹҺүһҼҪҵҸ ҮҪ ҴҸӑҲҶ ҸҴ и царско достојанство д постоји на Западу?

Цар Јустинијан I (527–565) био је понесен идејом о обнови Римског царства у некадашњем обиму. Пошло му је за руком да освоји југоисточну Шпанију, Италију и северну Африку. Ови успеси били су краткотрајни, тако да је већ пред крај његовог живота Источно римско царство било суочено са бројним проблемима, између осталог, са продорима Словена ҷҽ ҽ Ҳ όҬҪҺҪ ҷҪ ύҪҵҴҪҷһҴҸ ҹҸҵҽҸһҼҺҬҸ ώҪҰҷҽ ҼүҴҸҬҲҷҽ ција ија Јустинијанове владавине представља кодификација римског права (Corpus iuris civilis).

Вежбање ежбање бање

ɡɚ

Остроготи су у сукобу са Хунима доживели тежак Острогот пораз, зб пораз због кога је њихов краљ Ерманарик, према генд ен легенди, извршио самоубиство. Како би избегли исту судбину, Визиготи су молили Римљане да се склоне унутар граница Царства. Цар Валенс им је ҮҸҹҽһҼҲҸ ҮҪ һү ҷҪһүҵү ҽ ϐҸӓҸӑ ϘүұҲӑҲ ҮҪҷҪӂӓҪ ύҽЗакључак гарска). Међутим, представници римских власти су У раздобљу од V до VII века у Европи пи је дошло дош до до са Визиготима поступали брутално, због чега су се тојанство нство је укинуто ууки великих промена. Царско достојанство на они побунили. Одлучна битка одиграла се 9. августа Западу, док је Источно римско да се 378. код Хадријанопоља. Том приликом цар је убијен, мско о царство успело у ҸҮҺҰҲ ҝ ϏҪҵҲӑҲ ҢҹҪҷҲӑҲ ϔҼҪҵҲӑҲ ύҺҲҼҪҷҲӑҲ Ҳ ҲӑҲ ϔҼҪҵҲӑ ҲӑҲ ϔҼҪҵҲӑҲ док су римске легије потучене. Савременици су ову северној Африци створене германске краљевине, вест примили са ужасом. Ево како је тај догађај опиене не су герм герма које су предодредиле судбину ину ну ових о ов земаља у наред- сао црквени отац Јероним у својој Хроници: ном периоду. Док је у ранијим вековима Медитеран „Рат у Тракији заиста беше достојан суза, јер су у представљао главну позорницу збивања, од времена њему, пошто је коњица дезертирала, римске легије Сеобе народа све већи значај добијају земље северно које су Готи опколили биле поклане. Сам цар Валенс, од Дунава и источно од Рајне, које никада нису биле погођен стрелом, бежао је често падајући са коња од у саставу Римског царства. Тако се средњовековна бола, све док није стигао до неке сеоске кућице. Ту Европа постепено рађала из међусобних прожимања су га варвари пронашли и запалили кућу, тако да је римског и варварског света. остао без погреба”. М. Антоновић, Наративни извори за историју Европе, Утопија, ύүҸҭҺҪҮ һҼҺ

Због чега је са становишта Римљана овај догађај био толико трагичан, чак срамотан?

ИСТОРИЈА II Најважније Временски период

Главне тезе

Германски свет

I миленијум старе ере – IV век

– прапостојбина – првобитна насеља и занимања – главни правци сеоба – подела на Источне и Западне Германе

IV век

– уређење – економске и друштвене прилике – значај војске – статус федерата

V–VII век

– продор Хуна – напад Визигота на Италију (401–410) лију (40 (401– – упад Вандала, Свева веваа и Алана у ГГалију (406/7) – формирање германских краљевина ерманских манских краљ

Позно римско царство

Сеоба народа

– освајање Рима ма (410) – Толосатска краљевина (418–507) ка краљев – Толедска краљевина (510–711) дска краљ

Визиготи

– краљевина (493–535) љевина у Италији Ит – краљ Теодорих Теод Теодор

Остроготи

– краљевина у северној Африци (429–534) краљев – освајање и пљачка Рима (455) осв

ɡɚ

Вандали

Ɂɚ ɜɨ ɞ

Лангобарди

Англосаксонци

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Појам

– долазак у западну Панонију (средина VI века) – уништење Гепида (567) – долазак у Италију (568) – Карло Велики осваја Павију (774) – почетак инвазије на Британију (441/42) – битка на Бадонском горју (око 500) – формирање седам англосаксонских краљевина

Уређење германских краљевина

– краљ – краљева дружина – германски ратници као мањинско становништво – персоналност права – верска подвојеност

Хуни

– пролазак кроз Врата народа (375) – Атила (434–453) – битка на Каталаунским пољима (451) – продор у Италију (452)

Авари

– долазак на ушће Дунава (средина VI века) – обрачун са Гепидима (567) – освајање Сирмијума (582) – уништење каганата деведесетих година VIII века

Источно римско царство

– Константинопољ, престоница на Босфору – Јустинијанов покушај обнове царске власти на Западу – кодификација римског права

У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ 2. ХРИШЋАНСКА ЦРКВА ДОI_ЕВРОПА РАСКОЛА 1054. ГОДИНЕ Указима Константина Великог и Теодосија I хришћанска црква је добила могућност да створи чврсту организацију у оквирима Римског царства. Због варварских инвазија, стварања германских краљевина и укидања царског достојанства на Западу, црква је морала да се прилагоди новонасталим околностима. Један од њених главних задатака било је покрштавање германских, келтских и словенских народа. Црква у Источном римском царству имала је другачији положај будући да се налазила под будним оком царева. Временом су разлике између Рима и Цариграда постајале све веће, тако да су напослетку довеле до раскола 1054. године.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: епископије, парохије, манастири, монаштво, васељенски ски саб сабори, мисионарска делатност

Хришћанство у доба Константина Великог и Теодосија I

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Почетком IV века цар Диоклецијан је организовао масовне прогоне хришћана. Многи од њих су после вишедневних мучења били јавно погубљени, док суу њихови списи систематски уништавани. Цар Кон Кононстантин учинио је крај таквом односу римских ихх влавласти према хришћанским заједницама. Он је заједно аједно едно са својим савладарем Лицинијем 313. 3. у Милану издао едикт којим је хришћанима дато о право да слободно исповедају своју веру.

Међу хришћанима је у то време ме почело почел да д се шири учење презвитера Арија из Александрије, Александри који је исАлександ ҼҲӀҪҸ ҮҪ ӑү ҟҺҲһҼҸһ һҲҷ ҫҸҰӑҲ ҪҵҲ ҮҪ һҪҶ ҷҲӑү ύҸҭ ҫҸҰӑҲ Ҫҵ ҫҸҰӑҲ ҪҵҲ Аријанци су тако Христу признавали само људску приз призн природу. Под покровитељством цара Константина сазван је Први васељенски (општехришћански) сабор у Никеји 325. г. Премда још увек није био крштен, Константин је присуствовао седницама Сабора и узимао учешћа у теолошким расправама. Сабор је прогласио догму о јединосушности Оца и Сина. Ова догма допуњена је на Другом васељенском сабору у Цариграду (381) и она чини символ вере хришћанске цркве. Аријанство је још у Никеји осуђено као јерес – учење које одступа од званичне догме. Ук упно је одржано седам васељенских сабора на којима је хришћанска догма уобличена.

Константин Велики (324–337)

Цар Теодосије I (379–395) је хришћанство прогласио за државну веру, док су све друге вероисповести и хришћанска учења која су одступала од символа вере били забрањени и изложени прогонима током којих су страдали многи споменици античке културе, укључујући и Александријску библиотеку. Политика царева Константина и Теодосија омогућила је правоверној хришћанској цркви да стекне

ИСТОРИЈА II

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

ништвом, док су га становници пагуса спорије прихватали. Тако је израз паганин, који је првобитно означавао житеља пагуса, постао синоним за незнабожца. За време варварских инвазија епископи су често били једини представници власти у градовима, тако да су на себе преузимали многе обавезе које су превазилазиле њихова овлашћења у редовним приликама – старали су се о снабдевању града, поправци бедема, организовању одбране и предводили су посланства која су преговарала са нападачима. Епископи из Галије, Шпаније и северне Италије су о прв признавали духовно првенство римског епископа, или прил прили али су у начелу били прилично самостални. Важне не су на локал лок одлуке доношене локалним саборима, који су изовани овани по под п често организовани покровитељством краља. уторитет ритет се изгр Папски ауторитет изграђивао постепено, пре свеицањем њем чињ чињени га истицањем чињенице да је први римски епископ био сам апостол Пе Петар, те да је и Св. Павле погубљен иму. Цар Константин Ко у Риму. Велики је над гробовима

Цар Теодосије I (379–395)

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

чврсту материјалну базу – покретну и непокретнуу вима има и имовину која је непрекидно увећавана даровима завештањима верника. Уживајући подршку ку царске ступи власти, хришћански поглавари суу пр приступили бличавању чавању канонсређивању црквених закона, тј. уобличавању ет главних црквеског права. У V веку постојало јее пет нтинопољ, инопољ, Ан А них центара – Рим, Константинопољ, Антиохија, и су погл поглав Александрија и Јерусалим, чији поглавари носили ма је припадало припадал првенство у припад титулу патријарха. Њима ни. и. хришћанској васељени.

Црква на Западу у време еме Сеобе народа (V–VII век) Хришћанска црква је стварала сопствену организацију следећи административну структуру Римског царства. Епископи су боравили у градовима, али се њихова управна и духовна власт простирала и над околним сеоским подручјима. Тако су настале дијецезе (епископије) као основне управне области унутар цркве. Више дијецеза образовало је једну црквену провинцију – митрополију, на чијем челу се налазио митрополит. Аграрно подручје око једног града на латинском се називало пагус (pagus). Хришћанство се брже ширило међу градским станов-

Папа Гргур I Велики (590–604)

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ ових апостола подигао велелепне базилике – Светог Петра у Ватикану и Светог Павла изван зидина. Папа Гргур I (590–604) знатно је допринео јачању ауторитета римског епископа. Он је био потомак сенаторске аристократије и један од највећих интелектуалаца и црквених писаца свога времена. Младост је провео као дипломата у Цариграду, док је као папа био принуђен да се суочава са бројним недаћама – суровошћу Лангобарда, господара великог дела Италије, и епидемијом куге. У свом делу Правило за пастире дао је препоруке епископима и опатима како да обављају своју дужност.

Монаштво

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ

Прве монашке заједнице настале су у Египту. Поједини мушкарци и жене, надахнути примерима из Новог завета, одлучили су да се одрекну породичног живота, друштвеног статуса и материјалног благостања, како би се посветили вери живећи у пустињи далеко од људи. Први познати пустињак био је извесни Антоније. Убрзо су неки од њих одлучили да се организују у заједнице, јер је усамљенички живот био пун опасности. Први манастири основани суу у ио се долини Нила у IV веку. Монашки идеал ширио према Сирији и Палестини. Василије Велики, ли и,, епиепи скоп Цезареје Кападокијске, око 370. саставио аставио авио јее момо нашко правило које је општеприхваћено аћено но на Истоку. Ист Православни монаси га и данас поштују, чега се оштују, ују, због че понекад називају василијанцима. ма. Бенедикт из Нурсије је 529. Мон9. основао сновао манастир ма ман текасино у јужној Италији. ији. Написа Написао је Правило за ҰҲҬҸҼ ҽ ҶҪҷҪһҼҲҺҽ ύүҷүҮҲҴҼҲҷһҴҲ ҶҸҷҪһҲ һҽ ҬҺүҶү ҮҲҴҼҲҷ ҮҲҴҼҲҷһҴҲ проводили у молитвама, физичком раду и читању физич побожних текстова. Живот у манастирима на Западу је све до XII века углавном био уређен према одредбама Правила Св. Бенедикта. Патрик ҺҸҶҪҷҲұҸҬҪҷҲ ϖүҵҼ Ҳұ ύҺҲҼҪҷҲӑү һҺүҮҲҷҸҶ V века отпочео је покрштавање Ирске. Пошто у њој није било градова, црквена организација је изгледала другачије него у осталим земљама. Велики значај имали су манастири, који су истовремено били седишта епископа. Један од најугледнијих манастира била је Јона на острву у Ирском мору, основана 565. г. Ирски монаси су практиковали строге постове, неговали су ученост на класичном латинском језику и били су посвећени мисионарским активностима.

Св. Бенедикт Бе дарује Правило монасима у Монтекасину

Прилико Прил Приликом ступања у манастир од сваког монаха се ззахтевало те тев да положи три завета: 1. завет неженства (целибат); 2. завет послушности (према опату, сабраћи, црквеним властима); 3. завет сиромаштва (одрицање од било какве имовине у личном власништву).

Покрштавање германских народа Средином IV века међу Готима на доњем Дунаву деловао је мисионар Вулфила, који је био аријанац. Он ӑү һҼҬҸҺҲҸ ҭҸҼһҴҲ ҪҵҾҪҫүҼ Ҳ ҹҺүҬүҸ ύҲҫҵҲӑҽ ҷҪ ҭҸҼски језик. Тако су захваљујући његовим мисијама готово сви германски народи постали аријанци. Разлика у вери између владајућих Германа и већинских Романа, углавном правоверних хришћана, била је један од чинилаца нестабилности у германским краљевинама. Франачки краљ Хлодовех је заједно са припадницима своје дружине и најугледнијим племенским главарима одлучио да прими правоверно хришћанство. Ово крштење свечано је обављено у Ремсу 496. г. На тај начин франачки владари су стекли наклоност цркве, створили савез престола и олтара, што је њиховој држави пружило стабилност.

ИСТОРИЈА II

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

положај цркве. Војвода Виљем I Аквитански, оптерећен грехом убиства, 910. даровао је свој посед Клини да се на њему подигне манастир. Клини је убрзо постао носилац реформаторских стремљења у западној цркви. У њему се живело по одредбама Правила Св. Бенедикта које су строго поштоване. Велики значај посвећиван је литургији која је трајала више сати и имала изузетно свечан карактер. Манастирска црква била је велелепна грађевина. Клинијевци су настојали да отргну цркву од утицаја световних власти. Нарочито су се борили против ку симоније, тј. обичаја куповине црквених положаја, инци ци тако так постајали опати и епијер су богати појединци и суу се за до досл скопи. Залагали доследно поштовање целиљујући ући делатн дела бата. Захваљујући делатности способних опата, ски дух је захватио за захв клинијевски бројне манастире на дстичућ р Западу,, подстичући развој уметности и учености монасима међуу монасима.

Св. Ремигије крштава франачког краља Хлодовеха

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Англосаксонци су, такође, одмах прихватили правоверно хришћанство. Папа Гргур I је на позив краља ϖүҷҼҪ ҽ ύҺҲҼҪҷҲӑҽ ҹҸһҵүҮӓҲҿ ҭҸҮҲҷҪ 7* ҬүҴҪ ҽҹҽҼҲҸ четрдесеторицу бенедиктинаца на челу са Августихе. е. ном. Они су остварили велике мисионарске успехе. ан Основали су епископију у Кентерберију која и данас Ҹӑ ύҺҲ ύҺҲ ҹҺүҮһҼҪҬӒҪ ҭҵҪҬҷҲ ӀҺҴҬүҷҲ ӀүҷҼҪҺ ҽ ώүҵҲҴҸӑ ύҺҲ танији. и суу током то ом мV Ирски и англосаксонски мисионари VII и и у Галију и земље VIII века своју делатност пренели ли неколико м источно од Рајне, где су основали манастиељством ством франачких фран ра из којих је, под покровитељством влање германских германск и словенских дара, вршено покрштавање народа.

Црква у Франачком царству царств арс (крај VIII и IX век) Карло Велики (768–814) је подстицао увођење црквене дисциплине. Он је од епископа, опата и свештеника захтевао да поштују целибат, редовно обављају богослужење, држе проповеди, унапређују знање латинског језика и примерно се владају. Црквеним лицима је било забрањено да носе оружје и учествују у лову и рату. Верници су били организовани у мање заједнице по територијалном принципу – парохије.

Клинијевска реформа (X–XI век) Инвазије Нормана и Мађара и грађански ратови између потомака Карла Великог довели су до распада Франачког царства, што је неповољно утицало на

Манастир Клини

Црква у Византији Током V и VI века на Истоку се граде раскошне базилике, које су у великој мери промениле изглед градова. Света Софија у Цариграду представљала је центар хришћанске васељене. Епископи су по налогу царских власти преузимали надлежности град-

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ɡɚ

Света Софија у Цариграду

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ских већа, посебно у пограничним зонама нама ма изложеи ложе оже ки. Сеоско станим нападима непријатељских војски. стијанизовано анизован али новништво је углавном било христијанизовано, су многи интелектуалци и даље аљее били поклоници покл р Јустинијан Јустиниј I наредио старе религије. Стога је цар ној служби да д се покрсте у свим паганима у државној професор професо року од три месеца, док јее професорима на атинској и хри хриш Академији који нису били хришћани забранио да ки цареви су штитили држе предавања. Византијски цркву и активно су се укључивали у теолошке расправе. Више од сто година (730–843) Византију је потресала иконоборачка криза. Друштво се поделило на поштоваоце (иконофили) и противнике икона (иконоборци). Иконоборци су сматрали да је поштовање икона у супротности са хришћанском вером и да подсећа на паганско идолопоклонство. Стога су цареви Лав III и Константин V наредили уништавање икона широм Царства. Њима се посебно успротивило византијско монаштво. Иконофилска струја је однела коначну победу 843. г.

Црквени раскол 1054. године Већ средином IX века односи између Рима и Цариграда били су затегнути због борбе око првенства у хришћанском свету, будући да су се преостале три патријаршије (Јерусалимска, Антиохијска и Александријска) налазиле под влашћу Арабљана. Римске папе су истицале апостолско порекло своје цркве. Иконоборачка криза је неповољно утицала на односе Рима и Цариграда, јер су папе биле иконофилски расположене. Поред извесних разлика у обичајима (ношење браде, свештенички бракови), издвојило се и једно важно догматско питање – происхођење Светога Духа. У Риму се сматрало да Свети дух происходи и од Оца и од Сина, док су у Цариграду држали да он происходи само од Оца. Сукоби су достигли врхунац у јулу 1054. када су папа Лав IX и цариградски патријарх Михаило Керуларије један на другог бацили анатему (црквено проклетство). Савременици нису одмах уочили значај овог догађаја, јер је до сукоба између Рима и Цариграда долазило и раније. Тек од 1054. г. можемо говорити о Римокатоличкој и Православној цркви.

ИСТОРИЈА II Закључак Хришћанска црква у Римском царству била је универзална, ослањала се на подршку царева и угледала се на систем државне управе приликом изградње властите организације. Велике разлике у историјском развоју Истока и Запада предодредиле су и положај цркве. Црквени достојанственици на Западу имали су већу самосталност и били су приморани да се суочавају са варварским инвазијама, аријанством

германских народа, мисионарским подухватима, изградњом и потом распадом Франачког царства. Црква на Истоку била је под снажним утицајем царске власти. Временом су се разлике у обичајима и догматским питањима умножавале, а отворило се и питање првенства између два црквена седишта – Рима и Цариграда, што је напослетку довело до раскола 1054. г.

Константин Велики и Теодосије I

Главне тезе

IV век

– Милански и едикт дикт (313) – хришћанство једина призната религија у Царству анство тво као је једин – аријанство анство ство – васељенски сабори асељенски сељенски сабор са – символ имвол вере

V–VII век

Монаштво

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Црква у време Сеобе народа

Временски период

ɭʇ ɛɟ ɧ

Појам

ɢɤ ɟ

Најважније

настана епископија (град и пагус) – настанак – улога епископа – цркв црквени сабори з – значај Рима и изградања папског првенства на Западу – папа Гргур I (590–604) – постанак монаштва – први манастири – Правило Св. Василија Великог – Правило Св. Бенедикта и Монтекасино – ирско монаштво

ких Покрштавање германских народа

IV IV–IX век

– Вулфила и ширење аријанства – покрштавање Франака – покрштавање Британије – ирски и англосаксонски мисионари

Црква у Франачком царству

крај VIII – IX век

– јачање дисциплине у редовима свештенства – организовање парохија

Клинијевска реформа

X–XI век

– манастир Клини – значај литургије – ослобађање од јаког утицаја световних власти – борба против симоније

Црква у Византији

V–X век

– однос државе и цркве – иконоборство

Раскол 1054. г.

– разлози – папа Лав IX и патријарх Михаило Керуларије – значај раскола

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Проверите своје знање

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

t ϖҪҴҸ ӑү ҹҸҵҲҼҲҴҪ ӀҪҺүҬҪ ϖҸҷһҼҪҷҼҲҷҪ ώүҵҲког и Теодосија I утицала на хришћанство? t ҢҼҪ ӑү ҪҺҲӑҪҷһҼҬҸ ϖҪҴҬҪ ӑү ҽҵҸҭҪ ҬҪһүӒүҷ ских сабора? t ϖҪҴҸ ӑү ҲұҭҵүҮҪҵҪ ӀҺҴҬҪ ҷҪ ϓҪҹҪҮҽ ҽ ҬҺүҶү Сеобе народа? t ϖҪҮҪ ҷҪһҼҪӑү ҶҸҷҪӂҼҬҸ ϖҸӑҲ һҽ ҸһҷҸҬҷҲ ҶҸнашки завети? t ϖҸ һҽ ҷҪӑұҷҪӁҪӑҷҲӑҲ ҼҬҸҺӀҲ ҶҸҷҪӂҴҲҿ ҹҺҪҬҲҵҪ t ϖҪҴҸ һҽ ҹҸҴҺӂҼүҷҲ ҞҺҪҷӀҲ ϔҺӀҲ Ҳ όҷҭҵҸсаксонци? Шта је било са другим германским народима у погледу вере? t ҢҼҪ ӑү ҹҺүҮһҼҪҬӒҪҵҪ ҴҵҲҷҲӑүҬһҴҪ ҺүҾҸҺҶҪ t ҢҼҪ ӑү ҲҴҸҷҸҫҸҺһҼҬҸ

трика. Међутим, према хришћанском учењу Фин и Феније одлазе у пакао јер нису имали прилике да упознају нову веру, што Ојсин тешко прихвата. Ојсин је упитао: „Шта је Фин икада учинио против ύҸҭҪ ҸһҲҶ ӂҼҸ ӑү ҿҺҪҫҺҲҸ һҬҸӑү ҹүһҷҲҴү ҹҺүҮҬҸҮҲҸ своје војске и делио злато током великог дела свог живота и у тренуцима одмора, и што је искушавао своје псе трагаче? Имао је срце неспособно да осети мржњу или завист; оно би постајало тврдо само у ҰүӒҲ ұҪ ҹҸҫүҮҸҶ ϙүҹҺҪҬҮҪ ӑү ӂҼҸ һү ύҸҭ ҹҺҸҼҲҬҲ ҮҪ призна вредност храни и богатству. Фин никада аким ни слабима, а ипак је ништа није одбио ни јакима ебивалиш валиш Разљућен, Патрик пакао сада његово пребивалиште”. ути, о старче је одговорио: „Ћути, старче, и остави по страни адије ије мисли на патње које те очекују; своју лудост. Радије суђ Феније вишее не постоје, суђено им је да остану у пазо ћеш и ти да им се придружиш”. На ове клу, а убрзо про речи изз Ојсина је п провалио крик беса и немоћи: „Ја дем ем да би ти могао м да идем да ме надживиш, о Патриче рца неосетљивога! неосетљив неосетљ срца Колико туге сам осетио прилиом прим ком примања крштења. Из њега сам извукао мало б користи, будући да сам сада лишен јела и пића и да еме п време проводим у посту и молитви”.

Вежбање

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Покрштавање германских, келтских и словенских их удући народа представљало је дуготрајан процес, будући да је прихватање хришћанства подразумевало а о одриодри цање од старих веровања, али и многих животних их жив ни вим м променама промен навика. Патријархални морал се овим штавање вање Ирац Ир жилаво опирао. Сећање на покрштавање Ираца саПатрик Патр чувало се у неколико легенди о Св. Патрику и Феицима има ирске ирск митологије нијама, прослављеним ратницима Финов ссин, већ причији се вођа звао Фин. Ојсин, Фино римило имило кр крш пада поколењу које је примило крштење од Св. Па-

Е. Петоја, Митови и легенде средњег века ҝҼҸҹҲӑҪ ύүҸҭҺҪҮ стр. 29–30

Шта је традиционално ирско друштво сматрало за врлине? Како је Св. Патрик приказан у легендама о Фину и Фенијама? Због чега?

3. ФРАНАЧКА ДРЖАВА. УЈЕДИЊЕЊЕ ЕВРОПЕ ПОД КАРЛОМ ВЕЛИКИМ

ИСТОРИЈА II

Хлодовех, краљ Салијских Франака, око 500. прихватио је правоверно хришћанство, што је династији Меровинга омогућило да на подручју римске Галије створи државу која је била трајнија од осталих германских краљевина. Средином VIII века Меровинге су потиснули њихови мајордоми из породице Каролинга. Највећи владар био је Карло Велики, коме је пошло за руком да под својом влашћу уједини готово целу западну и централну Европу, те да се крунише царском круном.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: Меровинзи, Каролинзи, грофовије, војна реформа, царска титула, Папска држава, Арабљани, калифат, Венеција

Франачка у доба Меровинга

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Средином IV века део франачких племена прешао је на територију Римског царства и населио се око гу. доњег тока Рајне постепено се ширећи према југу. Франци су доживели успон под краљем Хлодовехом м дирао (481–511). У року од три деценије он је ликвидирао иза и ОрОр остатке римске управе у крајевима око Париза леана, победио Алемане и уништио о Толосатску Т лосатск наследни ледн и о краљевину Визигота. Хлодовехови наследници освоҽ ҮҸҵҲҷҲ ϜҸҷ ҸҵҲҷҲ ϜҸҷ ӑҲҵҲ һҽ ύҽҺҭҽҷҮһҴҽ ҴҺҪӒүҬҲҷҽ ҽ ҮҸҵҲҷҲ ϜҸҷү Ҳ ύҪко су Меровин Мерови варску источно од Рајне. Тако Меровинзи загосподарили целом Галијом и појединим поједини областима преко Рајне. Меровиншки краљеви, сматрави, и, почев од Хлодовеха, Х ли су државу за своју баштину башти (лични посед са правом наслеђивања). На самр самрти су државу делили својим синовима, тако да је истовремено постојало неколико краљева који су међусобно ратовали око првенства. Меровиншко раздобље било је испуњено грађанским ратовима. Посебно суров и дуготрајан био је Рат две краљице (573–613). Поједини епископи и опати критиковали су бруталне поступке меровиншких краљева (полигамија, убиства, вероломство). Државна територија била је подељена на грофовије на челу са грофовима, који су председавали судовима, скупљали порезе и имали управну и војну власт. Пошто је краљевска власт била слаба, грофови су често били самостални у својим грофовијама. Суди-

Сал ло сее према Салијс Салијском законику, збирци обичајног рава ава и краљевских краљев краљ права прогласа, насталом за време Хлодовехове лодовех в владавине. Због бројних ратова путеви и сеоска сеоск насеља н били су несигурни, градови преостали још јо из римског времена брзо су сиромашили, привреда је опадала и друштво се варваризовало. пр прив Меровиншки краљеви имали су своје мајордоме М (управнике дворова) са врло широким овлашћењима који су током VII века владали уместо њих. Временом су се на том положају учврстили припадници једне породице – потомци Пипина Ланденског, угледног великаша са почетка VII века.

Арабљани Полуострво Арабија насељавала су бедуинска (номадска) племена, која су међусобно често ратовала. Они су веровали у више богова, а њихов верски центар била је Каба (Ћаба) у граду Меки, где су се посебно клањали црном метеориту. На прелазу из VI у VII век ту је деловао Мухамед, који је себе сматрао последњим Алаховим (божјим) пророком поштујући све старозаветне пророке и самог Исуса. Још док је био жив записиване су његове изреке које чине основ верске књиге Куран. Важан догађај представља Мухамедов прелазак из Меке у Медину 622, који означава почетак ере хиџре по којој муслимански свет рачуна време. Од тог доба нова религија – ислам имала је све више присталица.

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Мухамед проповеда у Медини

стину, Јерменију и Египат. Створили су снажну флоту, тако да су се учврстили на великим острвима у Медитерану (Кипар, Крит и Родос). До краја VII века Арабљани су освојили северну Африку и прешли Гибралтар 711. г. У само једној бици уништили су Визиготску краљевину, после чега су загосподарили готово целим Пиринејским полуострвом. Хришћани су се повукли у планинске пределе Галиције. Великом државом управљали су калифи из династије Омејада, чија је престоница био Дамаск, град у коме је живело много хришћанских, јеврејских и персијских учењака. Они суу на арапски превели бројне научне списе, посебно медицинске, док су неки од но медиц медици њих били чувени архитекти Тако је из хитекти и уметници. у хеленистичког наслеђа арапска цивилиаслеђа изникла из изни елике домете доме до зација, која је велике остварила у Кордовифату туу на Пи Пири ском калифату Пиринејском полуострву. У Севиљи, Толеду Толеду и Кордоби Кордо деловали су бројни интеКо туалци, алци, међу којима ко лектуалци, је било много хиришћана и евреја. ја. Калифо Кали Јевреја. Калифова библиотека је имала око 40.000 књига. њига. Ом Омејад Омејадског калифа је 750. потукао Абу Абас, Абасида, која је средином VIII оснивач династије д исламским светом. Престоница Абавека ка завладала ззав һһҲҮҪ ҷҪҵҪұҲҵҪ һү ҽ ύҪҭҮҪҮҽ

ɡɚ

Исламски верници се моле пет пута у току дана, док се главна молитва обавља петком. Сваки муслиман дужан је да пости, даје милостињу и барем једном за живота посети Меку. Мухамед је од верника тражио да се заштитнички односе према сирочићима, удовицама, болеснима и сиромашнима. Захваљујући исламу, арабљанска племена су се ујеоду ду динила под Мухамедовим наследницима. У периоду Пале-од 634. до 639. Арабљани су освојили Сирију, Пале

Ширење Арабљана и ислама у VII и VIII веку

ИСТОРИЈА II Пипин Мали (741–768)

Карло Мартел је био мајордом меровиншког краља, али се стварна власт налазила у његовим рукама. У то време Франачка је била суочена са бројним проҫҵүҶҲҶҪ o ҹҸҭҺҪҷҲӁҷү ҸҫҵҪһҼҲ όҴҬҲҼҪҷҲӑҪ Ҳ ύҪҬҪҺска желеле су да се осамостале, док су државу нападали Саксонци са североистока и Арабаљани са југозапада. Да би могао да се супротстави овим нападима, Карло Мартел је спровео војну реформу. Ратницима је делио земљишне поседе бенефиције. Заузврат, они су у рат долазили као коњаници у оклопу са штитом, мачем и копљем. Појединац је бенефициј добијао као условно добро, тј. само док је трајала његова војна служба. Карло Мартел је са овом војском победио Арабљане код Поатјеа (732), чиме су заустављени њихови продори у Франачку. Он је ради доделе бенефиција одузимао имања од цркве, што није било по вољи свештенству, али је истовремено помагао мисионарске активности Св. ύҸҷҲҾҪӀҲӑҪ ҽ ҴҺҪӑүҬҲҶҪ ҲһҼҸӁҷҸ ҸҮ ϜҪӑҷү ҶүӋҽ ϝҪҴсонцима и Фризима.

Карла Мартела је на положају мајордома наследио син Пипин Мали. Његова настојања да учврсти франачку власт над Аквитанијом била су успешна, као и ратови са Саксонцима. Лангобарди су 751. освојили Равену, чиме је престао да постоји Равенски егзархат, до тада под влашћу Византије. Папа се уплашио да ће Лангобарди напасти Рим. Иако су папе биле поданици византијских царева, у том тренутку се није могла очекивати помоћ од иконоборца Константина V чију политику је Рим осуђивао. Стога је папа успоставио савез са Францима. Посланици о саве Пипина Малог у Риму питали му пит питал су папу да ли би краљевску титулуу требало личност која има ребало да носи н фактичку власт на шта је папа одговорио ластт у држави, држа потврдно. о. После тога је последњи меровиншки краљ Хилдерих ерих их збачен са престола, ошишан и послат у ҶҪҷҪһҼҲҺ ҮҸҴ ӑү ϝҬ ύҸҷҲҾҪӀҲӑү ҽ ҹҪҹҲҷҸ ҲҶү ҴҺҽҷҪһҼҲҺ ҮҸҴ ӑ ҷҪһҼҲҺ ҮҸҴ ӑү ϝ нисао сао Пипина Пипи Малог за франачког краља. Крунисање нис исање ање је било би праћено обредом миропомазања по узору на н сстарозаветне владаре, божје изабранике. Од

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Карло Мартел (714–741)

Европа у доба Карла Великог

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ тог времена у повељама франачких и других владара појављује се формула краљ по милости Божјој. Пипиновим миропомазањем узурпацији престола дат је легитимитет. Краљ Пипин Мали је потом напао Лангобарде и освојио Равену, коју није вратио византијском цару већ је доделио папи. Тако је на темељима некадашњег Равенског егзархата Пипиновом даровницом һҼҬҸҺүҷҪ ϛҪҹһҴҪ ҮҺҰҪҬҪ ύҪ штина Св. Петра) 756. г.

Карло Велики (768–814)

Карло Велики

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ɭʇ ɛ

Пипинов син Карло Велики је за три деценије ратоҬҪӓҪ ҽһҹүҸ ҮҪ ҹҸҴҸҺҲ ϝҪҴһҸҷӀү o ύҪҬҪҺһҴҽ је у потпуности укључио у састав државе, после чега је у неколико ратних кампања уништио Аварски каганат у Панонији деведесетих година VIII века. Он је 774. освојио Павију, престоницу Лангобардске краљевине, тако да је загосподарио северном Италијом. Од тог времена Карло је носио титулу краља Франака и Лангобарда. Мање успешни били су ратови против Арабљана, али је напослетку успео да завлада североисточним делом Пиринејског полуҸһҼҺҬҪ һҪ ӀүҷҼҺҸҶ ҽ ύҪҺһүҵҸҷҲ ϐҺҰҪҬҪ ϖҪҺҵҪ ώүҵҲҵҲ Ҳког простирала се од Пиринејског полуострва ва до Паноније и од Северног мора до Средоземља. мљ Огромном државом било је тешко управља управљати из равља и и једног центра. Сам Карло није имао о престоницу, рестоницу, већ је, крећући се са војском, често мењао ењао боравиште. борав бора Државна територија је и даље на ље била подељена поде под грофовије. Велики значај имале пограничне обале су погр по ласти тзв. марке на челу са маркгрофовима. Владар маркгро маркгрофо је упућивао посебне службенике жбенике да надзиру рад грофова, али њихова ефикасност ност није била велика. Појединим областима као што су Аквитанија и Италија владали су Карлови синови који су носили краљевске титуле. ϛҪҹҪ ϗҪҬ *** ӑү ҷҪ ύҸҰҲӔ ҮүӀүҶҫҺҪ ҽ ҠҺҴҬҲ Св. Петра у Риму крунисао Карла Великог за цара. Према тадашњим схватањима, постојало је само једно универзално Царство чији се центар налазио у Цариграду. Лав III је своје право да крунише западноримског цара извео из Константинове даровнице, фалсификованог документа у коме је стајало да је Константин Велики приликом преношења престонице у Константинопољ световну власт на Западу препустио папи. Убрзо је дошло до рата између

Велик Карла Вел Великог и Византије, који је окончан миром у Ахен (812). (8 Ахену Овим уговором је постигнут компроис – Византинци су Карла прихватили као цара мис Ф Франака, али не и као западноримског цара.

Распад Франачког царства Карла Великог је наследио син Лудвиг Побожни, који је био образованији од свог оца, али није имао његову одлучност и владарске способности. Још за Лудвиговог живота, четворица његових синова из два брака отимали су се око царске титуле и државних територија. После његове смрти 840. борбе су се интензивирале, а коначна подела Франачког царства извршена је у Вердену 843. г. Лотар је добио царску титулу и земље од ушћа Рајне у Северно море до Рима на југу. Територије западно од Лотарових, које представљају Западну Франачку, из које се временом развила Француска, добио је Карло Ћелави. Земље источно од Рајне припале су Лудвигу Немачком и оне чине Источну Франачку из које је настала Немачка. Италија се недуго потом осамосталила под влашћу потомака Каролинга по женској линији. Средишња област Лотарингија је вековима представљала камен спотицања у односима између Немачке и Француске.

ИСТОРИЈА II Венеција

Закључак

ɡɚ

За време владавине Меровинга Франци су успели даа ом и загосподаре некадашњом римском Галијом појединим областима источно од Рајне, изграде државну управу утемељену на грофовијама и правни ича о пр систем ослоњен на Салијски закон (обича (обичајно право овиншке шке краљеве кра Салијских Франака). Слабе меровиншке у рдоми из и п VIII веку заменили су њихови мајордоми породиртелу пошл це Каролинга. Док је Карлу Мартелу пошло за руком му и заустави зауста нападе Арада изврши војну реформу ипин Мали се крунисао крабљана, његов син Пипин оставио ставио теме тем љевском круном и поставио темеље Папске државе. ио о државу држ држа која је обу хватала Карло Велики је створио ен велике делове западне и централне Европе. Врхунац његове политике било је крунисање за цара у Риму 800. г. Огромна држава није имала довољно кохезивних елемената који би је држали на окупу, тако да се распала за време Карлових наследника. На њеним рушевинама изникле су средњовековна Француска, Немачка и Италија.

Проверите своје знање t ϖҪҴҸ ӑү ҲұҭҵүҮҪҵҪ ҞҺҪҷҪӁҴҪ ұҪ ҬҺүҶү ҬҵҪҮҪҺҪ из династије Меровинга? t ϖҸ ӑү ҫҲҸ ϘҽҿҪҶүҮ ϖҪҴҸ һҽ ҼүҴҵҪ ҸһҬҪӑҪӓҪ Арабљана? t ϖҪҴҸ ӑү ҲұҭҵүҮҪҵҪ ҬҸӑҷҪ ҺүҾҸҺҶҪ ҴҸӑҽ ӑү һҹҺҸвео Карло Мартел? t ϖҪҮҪ Ҳ ҹҸҮ ҴҸӑҲҶ ҸҴҸҵҷҸһҼҲҶҪ ӑү һҼҬҸҺүҷҪ Папска држава? t ϖҸӑү ҼүҺҲҼҸҺҲӑү ӑү ҸҫҽҿҬҪҼҪҵҪ ҮҺҰҪҬҪ ϖҪҺҵҪ Великог? ҲҶҪҵҸ t ϖҪҴҪҬ ӑү ұҷҪӁҪӑ ҲҶҪҵҸ ҴҺҽҷҲһҪӓү ϖҪҺҵҪ ώүа? ликог за цара? ұҷҪӁҪӑ ώү t ϖҪҴҪҬ ӑү ұҷҪӁҪӑ ώүҺҮүҷһҴҸҭ һҹҸҺҪұҽҶҪ Ҳұ истори Европе? 843. г. заа историју Ҫ ӑү ҷҪһҼҪҵ t ϖҪҮҪ ӑү ҷҪһҼҪҵҪ ώүҷүӀҲӑҪ Ҳ ҴҪҴҸ һү ҺҪұҬҲӑҪҵҪ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

За време упада Визигота, Хуна и Лангобарда у Италију, крајеви уз северне обале Јадранског мора били су у више наврата опустошени. Становништво се склањало на оближње лагуне, где је оснивало нова насеља бавећи се морепловством, рибарством и производњом соли. На њиховом челу налазили су се трибуни, војни заповедници са судским и управним овлашћењима. Од краја VII века становници лагуна имали су свог дужда (duх) и признавали су власт византијских царева. Временом су развили поморску трговину, чиме су успешно повезивали источне и западне обале Медитерана. Тако су неки венецијански трговци 829. г. украли тело Св. Марка из Александрије и пренели га у Венецију, која од тог времена постаје град под заштитом јеванђелисте. Венеција бележи велики успон око 1000. у време дужда Петра II Орсеола.

Вежба Вежбање

Међу Францима је постојало веровање да су МероМ ви вин винзи потомци извесног Меровеја који је био полубожанског порекла, због чега су краљеви из ове лозе носили дуге косе. Узурпација престола коју је извршио Пипин Мали морала је бити оправдана у очима савременика и потомака. Због тога је каролиншки дворски историчар Ајнхард у делу Живот Карла Великог намерно донео причу о Меровинзима као слабоумним владарима. Стереотип о лењим меровиншким краљевима дуго је опстајао и у модерној историографији. „Сматра се да је род Меровинга, из кога су Франци бирали своје краљеве, трајао до Хилдериха, који је по заповести папе Стефана свргнут, пострижен и затворен у манастир. Иако може изгледати да се завршио са Хилдерихом, тај род већ одавно није имао никакве животне снаге и није се истицао ничим значајним, осим испразним краљевским насловом. Наиме, богатство и моћ држали су управници двора који су се називали мајордомима, а на њих је прешла и врховна власт. Краљу није преостало ништа друго него да, задовољавајући се краљевским именом, распуштене косе и дуге браде седи на престолу и глуми владара, да прима посланике који су долазили са

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

Најважније Појам

Меровинзи

скупштину свога народа која се одржавала једном годишње на добробит краљевства, и тако се враћао кући. О управљању краљевством и о свему што је како у миру тако и у рату требало обезбедити бринуо се управник двора”. М. Антоновић, Наративни извори за историју Европе, Утопија, ύүҸҭҺҪҮ һҼҺ o o

Како је приповест о лењим краљевима утицала на стварање владарске идеологије Каролинга?

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

разних страна и одговара им тобоже по властитој вољи, а заправо онако како му је било речено или чак наређено. Осим бескорисне титуле краља и несталних средстава за живот, која му је давао управник двора, није поседовао ништа осим једног јединог имања које је доносило скромне приходе; на њему је имао кућу и малобројну послугу која га је услуживала у најнужнијим стварима. Где год је требало да иде, ишао је на колима са два котача која су вукли упрегнути волови, а њих је терао волар на сељачки начин. Тако је краљ ишао у двор, тако је ишао на општу

Временски период

Главне тезе е

VI–VII век

– Хлодовех лодовех (481–511) (481 (481–51 – држава ржава као приватно пр власништво краљева грађанс ратови р – грађански – опадање привреде и културе опад ма – мајордом в – војна реформа – битка код Поатјеа (732) – Св. Бонифације

714–741.

Пипин Мали

–768. 741–768.

– проглашење за краља и миропомазање – рат против Лангобарда – стварање Папске државе

768–81 768–814.

– ратови и настанак велике државе – државна управа – проглашење за цара

IIX век

– Лудвиг Побожни и његови наследници – Верденски споразум (843)

VII–XI век

– Мухамед и настанак ислама – освајања – Кордовски калифат – арабљанска култура

V–XI век

– постанак Венеције – трибуни – развој привреде – мошти Св. Марка – дужд Петар II Орсеоло

Ɂɚ ɜɨ ɞ

Карло Велики

ɡɚ

Карло Мартел

Распад Франачког царства

Арабљани

Венеција

4. НАСТАНАК ФЕУДАЛНОГ ДРУШТВА

ИСТОРИЈА II

Сеоба народа је довела до опадања градова и градске привреде у највећем делу Европе. У раном средњем веку преовладава рурално друштво у коме земљопосед игра прворазредну улогу. Војна моћ је, такође, зависила од земљишног поседа, што је довело до стварања феудалног система који је почивао на личном односу верности између сениора и вазала.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: феудални систем, сениори, вазали, кметови, бенефицијум, ицијум феуд, алод

Сениори и вазали

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Дуготрајни грађански ратови вођени између наследника Карла Великог и упади Нормана, Мађара и урАрабљана, стварали су атмосферу опште несигурности у западној и централној Европи. Ради одбране не манастира, села и градова била је потребна добро извежбана и наоружана коњица. Тако је на темељима емељима арла Великог елик у војних реформи Карла Мартела и Карла IX веку отпочела изградња феудалног система. ногг систе а

Витез је у рат одлазио на коњу,, заштићен штићен оклопом, ок ужан ан мачем, копљем и шлемом и штитом и наоружан бојном секиром. Издржавање набавка ратне вање ње коња и на Вит је од сениора опреме су били веомаа скупи. Витез добијао бенефицијум, земљишни посед са кога је ум м, земљиш земљишн о јее по пост убирао приходе, и тако постајао његов вазал. Сениори су били владари, гр грофови и други угледни ұүҶӒҸҹҸһүҮҷҲӀҲ ύүҷүҾҲӀҲӑҽҶ ӑү ҫҲҸ условно добро, тј. витез га је држао само док је трајала његова војна служба, после чега је био дужан да га врати сениору. Временом је израз феуд заменио термин бенефицијум. Феуд се разликује од алода (баштине) – приватног поседа у пуном власништву појединца или породице. Вазал је свој алод могао да прода, дâ у закуп или мираз, поклони некоме или завешта цркви, док са феудом то није могао да чини. Синови вазала су обично преузимали обавезе према сениору, тако да је феуд генерацијама остајао у оквиру једне породице све док не би постао наследни посед, врло близак алоду, што је осетно слабило феудални си-

стем. витезова, феуде су добијали и службеним.. Поред витезов вит ци владара (мајордоми, нади на двору каролиншких ккаро зорници послуге, пехарници, конетабли, маршали). рници посл п Ступање Ступа у вазални однос праћено је утврђеним церемонијалом – инвеститура. Вазал би ненаоружан ремони ре клекнуо пред сениора и положио своје руке у његове кл клек изјављујући да је његов човек. Сениор би га потом подигао, разменили би ритуални пољубац, после ӁүҭҪ һү ҬҪұҪҵ ҹҸҵҸҰҲҬӂҲ ҺҽҴҽ ҷҪ ύҲҫҵҲӑҽ ұҪҴҵҲӓҪҸ да ће сениору верно служити. Сениор је потом вазалу давао штап или копље као симбол земљишног поседа – феуда. Вазал је био дужан да учествује у ратним походима свога господара и да брани његове

Симболични обред инвеституре: вазал постаје сениоров човек

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Краљ

Служба – помоћ и савет владару Оданост краљу

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

земља

Високо племство

земља

Служба – ратовање у служби племства или краља плем Ода Оданост – обавезе вазалитета

Ɂɚ ɜɨ ɞ

Витезови ови

земља

Служба – рад на земљи за витеза или високог племића, радна рента, робна рента, новчана рента

Сељаци

Феудална пирамида

поседе и утврђења, да заједно са осталим вазалима долази на саветовања која је сениор организовао на своме двору, да у своме дому пружа гостопримство сениору и његовој пратњи, као и да плаћа релиф – редовну новчану обавезу. Сениор је од вазала могао

тражити и помоћ у новцу (лат. auxilium) уколико је ратовао, градио утврђење или удавао најстарију кћер. На врху пирамиде таквог система власти налазио се краљ који је имао своје вазале – грофове, маркгро-

ИСТОРИЈА II фове, дворске службенике, чланове истакнутих породица и богате земљопоседнике. Сваки од краљевих вазала имао је своје вазале, који су, опет, имали своје вазале. Појединац је могао бити вазал више сениора. Кршење заклетве према сениору (вероломство) сматрало се тешким моралним преступом који је црква оштро санкционисала. У ситуацији када су сениори једног вазала међусобно ратовали, он је био принуђен да прекрши заклетву дату некоме од њих, што је често имало значајне политичке последице.

Феудални земљопосед

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Феудалац је земљиште којим је располагао (феуд и алод) делио на два дела – мањи део је непосредно обрађивао, док је већи део давао сељацима који су на тај начин постајали лично зависни од њега. Зависни сељаци су се називали кметови. Кмет је добијао парцелу земљишта коју је обрађивао и кућу у којој је становао са породицом. Заузврат је био дужан да феудалцу даје натуралну ренту – део од својих производа (житарица, живине, меса, воћаа и поврћа). Са развојем привреде уведена је и новчана наа има рента као стална дажбина. Поред тога, кмет је имао ана у гогорадну обавезу („работу”) – одређен број дана у ствовао твовао у дини обрађивао је феудалчев посед, учествовао ра и ут рђењ ђењ и изградњи и поправци његовог двора утврђења јне друге дажбипревожењу робе. Постојале су и бројне на или ли за лов ло рибе на не: таксе за коришћење млина на и др. поседу феудалца, мостарина јевољно на н Кметови нису могли да својевољно напуштају земљу ити су поседовали поседо посе на којој су живели, нити било какву располага распол имовину. Све чиме суу располагали припадало је феф удалцу. Кмету је судио феуда феудалац који је имао право да га телесно казни и повећа му дажбине према свом нахођењу. У доба када је централна власт била јака, феудалац који би убио кмета могао је да буде изведен пред краљевски суд. Постојали су и слободни сељаци који су плаћали земљишни закуп у новцу, али њихов број није био велики.

ност ка томе да се настањују унутар градских бедема. Романи који су наставили да живе по градовима били су упућени на околно аграрно подручје, будући да су типично градска занимања – трговина и занатство – били у опадању. Раносредњовековно друштво је у основи рурално, везано за сеоски амбијент и аграрну производњу. Систем обраде земљишта био је примитиван – током сетве семе је бацано по пољима, а јата птица би га позобала пре него што би проклијало, што је знатно смањивало приносе. Земљиште није довољно ђуеовл брено, тако да су преовладавали двопољни и тробраде де.. Наиме, На Н пољни систем обраде. половина или две штаа били су обрађени, об трећине земљишта док је преостаеме остав оставља ли део неко време остављан на угар. Земља је орана дрвени дрв помоћу плугаа са дрвеним ралом који је вукла ворега. Тако Так за лујска запрега. заоране бразде биле су плитке и волинијске. Поред По праволинијске. тога, прехрана волова и коња искивала је ј набавку н изискивала сена, што је значило доминаацију ли ливад нацију ливада над ораницама. Приноси су у начелу ниск постојала је и оскудица сточне хране, н били ниски, д је глад била саставни део живота. тако да У X веку је дошло до унапређења пољопривредне производње. Уведен је плуг са металним раоником и точковима којим се орало брже и дубље, док су пољопривредне алатке прављене са више гвоздених делова. У свакодневној исхрани употребљавале су се махунарке богате протеинима (боб, сочиво, пасуљ), што је благотворно утицало на физичку снагу људи. Шуме су се крчиле и мочваре исушивале како би се претварале у обрадиво земљиште. Отпочели су процеси колонизације. Ширење Немачке према словенским територијама на истоку било је праћено колонизовањем немачких досељеника, чиме се знатно мењао етнички састав становништва. Поменуте мере довеле су до демографског узлета.

Рурално друштво Током варварских инвазија римски градови на подручју Галије, Хиспаније и Италије су веома страдали. Германски досељеници нису показивали скло-

Закључак Уништавање градова и опадање типично урбаних занимања као што су занатство и трговина у време Сеобе народа, условили су настанак руралног друштва, што представља једну од основних карактеристика раносредњовековног раздобља. Грађански ратови и упади Нормана, Мађара и Арабљана у IX веку изискивали су стварање ефикасних коњичких одреда кадрих да пруже макар елементарну заштиту се-

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ лима, градовима и манастирима, што је, такође, зависило од величине земљопоседа и својинских односа. Овакве потребе довеле су до настанка феудалног система у коме су кључну улогу играли сениори и

вазали чврсто повезани заклетвом верности. Земљу су обрађивали кметови, тј. сељаци који су у потпуности зависили од феудалца.

Најважније Појам

Временски период

од IX века

Феудални земљопосед

ɡɚ

Рурално друштво

Проверите своје знање

– сениори – вазали – заклетва верности – бенефицијум/феуд – алод – релиф и ауксилијум лијум м – кметови – натурална рента ента – новчана рента ента – работа – опадање градова падање градов град – двопољни и тропољни систем т – узлет у X веку ве – стварање ствара обрадивих површина крчењем шума – колонизација колони кол

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Феудални систем

Главне тезе

Ɂɚ ɜɨ ɞ

t ϛҸҮ ҴҸӑҲҶ ҸҴҸҵҷҸһҼҲҶҪ ӑү ҸҼҹҸӁүҸ ҹҺҸӀүһ ҹҺҸ һ стварања феудалног система? ҺҪ Ҳ ҬҪұ t ϖҪҴҪҬ ӑү ҫҲҸ ҸҮҷҸһ ҲұҶүӋҽ һүҷҲҸҺҪ Ҳ ҬҪұҪҵҪ t ϖҪҴҬҪ ӑү ҺҪұҵҲҴҪ ҲұҶүӋҽ ҫүҷүҾҲӀҲӑҽҶҪ ҾүҽҮҪ ҾҲӀҲӑҽҶҪ и алода? ӑ ҴҶүҼҸҬҪ t ϖҪҴҪҬ ӑү ҫҲҸ ҹҸҵҸҰҪӑ ҴҶүҼҸҬҪ t ϖҸӑү һҽ ҸһҷҸҬҷү ҴҪҺҪҴҼүҺҲһҼҲҴү ҺҪҴҼүҺҲһ ҺҽҺҪҵҷҸҭ друштва?

Вежбање Феудално друштво се темељило на заклетви верности чије је кршење представљало тежак морални преступ са понекад озбиљним политичким последицама. Карло Ћелави и Лудвиг Немачки, синови цара Лудвига Побожног, састали су се праћени својим војскама у Стразбуру 14. фебруара 842, како би начинили савез у борби против најстаријег брата цара Лотара. Савезништво је утврђено заклетвом коју је Карло Ћелави изговорио на старонемачком језику како би га разумели војници његовог брата Лудвига,

д к је Лудвиг Немачки заклетву изговорио на стародок ф француском да би га разумела Карлова војска која је потицала из западних делова некадашње државе Карла Великог. Текст Стразбуршке заклетве пренео је Нитард, унук Карла Великог, у свом делу Историје посвећеном грађанским ратовима између синова Лудвига Побожног. Овај текст представља важан лингвистички споменик будући да је то најстарији запис на старофранцуском и старонемачком језику. vϓҪ ӒҽҫҪҬ ύҸҭҪ Ҳ ұҪӑүҮҷҲӁҴҲ һҹҪһ ҿҺҲӂӔҪҷһҴҸҭ ҷҪрода и нас, од данашњег дана па убудуће, све док ми ύҸҭ ҫҽҮү ҮҪҬҪҸ ҶҽҮҺҸһҼҲ Ҳ ҶҸӔҲ ҸҮҷҸһҲӔҽ һү ҹҺүҶҪ овом мом брату као што доликује праведно се односити према брату, под условом да и он чини то исто. Са Лотаром нећу пристати ни на какав споразум који би могао нанети штету овом мом брату”.

М. Антоновић, Наративни извори за историју Европе, Утопија, ύүҸҭҺҪҮ һҼҺ (превод К. Митровић)

Какав је смисао заклетве у феудалном друштву? О чему сведочи Стразбуршка заклетва?

5. ЖИВОТ У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ИСТОРИЈА II

Свакодневни живот људи у раном средњем веку био је испуњен недаћама као што су глад, епидемије заразних болести, сиромаштво, неудобна станишта, ниски приноси и природне непогоде. Оне су биле узроковане климатским променама, честим ратовима, политичком нестабилношћу, ниским стандардима у пољопривредној производњи и лошим хигијенским условима. Обичаји и навике властелина и сељака су умногоме зависили од природних циклуса, а њихова хришћанска веровања су често била прожета паганским наслеђем.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: село, замак, манастир, климатске промене, глад, болести, лести, страхови, веровања

Живот на селу

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Сељаци су живели у кућама начињеним од блата и прекривеним сламнатим кровом, док је у Средоземљу било више камених кућа. Намештај се састојао јао од дрвеног стола и неколико клупа и спавало се наа дрвеним креветима испуњеним сламом или наа сла сламарицама. Око куће налазила се башта са засадима љаци аци су у поврћа и неколико стабала воћки. С Сељаци њи сеоској шуми скупљали жир којим су прехр прехрањивали свиње и набављали дрва за огрев,, у потоку су лловили рибу, у млину млели жито. Како ко суу се све зај ззаједничке површине (шуме, пашњаци, аци,, потоци) потоци и на њима изграђени објекти (млинови, инови, ви, мостови) мосто мостов налазили у поседу властелина, сељаци њихово коришћење ељаци љаци су за њи њ плаћали одређене таксе. села су зајексе. Становници Стано Стан дничким снагама обављали жетву и вршидбу, али сетву, се док је сеоски чобанин чувао њихова стада. Кметови су били везани за земљу, њихов животни век протицао је у оквирима заједнице у којој су рођени и ретко су одржавали везе са спољним светом. Одевали су се једноставно у одела од грубих тканина која су израђивале сеоске жене. Свакодневна исхрана састојала се од хлеба, воћа, поврћа и шумских плодова, и пило се много вина и пива. Верски живот био је везан за сеоску цркву у којој је служио недовољно образовани свештеник. О празницима посвећеним свецима–заштитницима приређиване су светковине. Веровало се у то да поједини свеци помажу код одређених невоља. Цркве-

исци су истиц ис ни писци истицали да сељаци још увек поштују звесна весна мест места ((висове, потоке, лугове) и на њима извесна воде обреде об изводе који са хришћанством нису имали низаједни чег заје заједничког. Тако је побожност сељака предс ављал ст ављ стављала мешавину хришћанства и паганских вер веро веровања преосталих из далеке прошлости.

Реконструкција средњовековног села

Живот у замку Пре X века било је мало замкова. У почетку су то била утврђења са насипом и двориштем, саграђена

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ У раном средњем веку преовладавао је строги патријархални морал. Од жена се очекивало да рађају Ҳ ҸҮҭҪӑҪӑҽ ҮүӀҽ Ҳ ҫҽҮҽ ҬүҺҷү һҽҹҺҽҭү ύҺҪӁҷҸ ҷүҬүҺство које би починила жена сматрано је за тежак преступ којим се срамота наносила читавој породици. Показивање страха, кукавичлук, кривоклетство и вероломство, сматрани су за најтеже мане мушкараца. Властелини су свакодневно конзумирали велике количине алкохолних пића (пива и вина), због чега су често били насилни према својим супругама и потчињенима. Родбинске и пријатељске везе биле зоп су од великог значаја. Изопштење из заједнице сманом, м, јер је појединац на тај натрало се највећом казном, итее коју су му пружали рођаци и чин лишаван заштите оба која би починила поч пријатељи. Особа убиство или им мушк мушкарц насиље над неким мушкарцем или женом, била је ини жртве жрт и дужна да родбини исплати обештећење – верпротивном покретао по гелд. У противном, би се ланац крвне осимало тешке друштвене и политичке вете,, што је има оследице, едице, посеб п последице, посебно ако су у то били умешани члаови кра краљевс љ нови љевске породице.

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

на вештачком узвишењу, окружена дубоким и широким шанцем и опасана палисадама (оградом од прућа и блата). Унутар ограђеног простора налазили су се дрвена кула и двориште са шталама, оставама, радионицама. У замку су постојале две просторије. У дворани се одвијао властелинов јавни живот – ту се обедовало и светковало, дочекивани су гости, организована су саветовања са вазалима, издаване су заповести слугама, које су ноћу спавале на поду или на дрвеним клупама у дворани. Мања одаја представљала је властелинов приватни простор где је он боравио са породицом и рођацима. Намештај је углавном прављен од дрвета. Замкови су били хладни и неудобни, преко зиме су слабо загревани, а паљење бакљи ради осветљења и ватре на огњишту һҼҬҪҺҪҵҸ ӑү ҶҷҸҭҸ ҮҲҶҪ ύҸҺҫү һҪ ϘҪӋҪҺҲҶҪ ҽһҵҸҬҲле су појаву камених утврђења. Живот властелина и сељака одвијао се према ритму који су налагали циклуси у природи, што значи да је у великој мери зависио од годишњег доба и дужине обданице. На починак се одлазило већ са првим сумраком, а устајало се пре изласка сунца. Властелин је већину својих обавеза завршавао током преподнева. ва. Ручак је послуживан око 14-15 сати по данашњем шњем начину рачунања времена. Обед се састојао одд меса домаћих животиња и дивљачи, хлеба, воћа, ћа, поврћа поврћа врћа и пецива. На властелинским дворовима има су често боравиле групе забављача, путујућих их песника, есника, играча иг и и свирача. Властелини су волели ли да набављају набавља луксузне предмете са Истока попут пут злат златом и драгим камењем опточених бодежа, и наежа, скупих тканина тк кита. Омиљено занимање био је лов. ање ње властелина властел власте Премда су црквени писци и често чест осуђивали навике владајуће класе, властелини су на својим имањима подизали цркве или су богато даривали постојеће манастире. Дарови су се обично састојали од реликвија и пространих земљишних поседа. Властелинке су живеле по замковима и време су проводиле старајући се о деци и домаћинству. Попут сеоских жена и оне су преле, ткале и шиле одевне предмете. У младости су зависиле од својих очева и браће, касније од мужева, док су удовице биле потчињене својим одраслим синовима. Жене нису самостално располагале иметком, преко њих су титуле, права и поседи само преношени с једног на другог властелина (на пример, удајом).

Живот у манастиру Живо

У већини западноеврпских манастира живело се према Правилу Св. Бенедикта. Крилатица ora et labora („моли се и ради”) временом је постала симбол бенедиктинског реда. На челу бенедиктинског манастира налазио се опат, чији је заменик био приор. Главно место окупљања монаха представљала је црква. Постојале су јутарње, дневне и ноћне службе, службе обичним данима, недељом и о великим празницима чији су распоред и дужина зависили од годишњег доба. ύүҷүҮҲҴҼҲҷҪӀ ӑү ҫҲҸ ҸҮүҬүҷ ҽ ҼҽҷҲҴҽ ҴҸӑҪ Ҷҽ ӑү приањала уз тело и сезала до колена, и горњу хаљину. На ногама је имао чарапе и ципеле. Одећа је морала бити прилагођена поднебљу и временским приликама, јефтина и комотна, док се о боји није водило рачуна. Изношени одевни предмети дељени су сиромасима. Правило је првобитно прописивало да монаси спавају заједно, обучени и на сламарицама, у великој просторији у присуству опата и старијих монаха и уз светиљку која је непрестано тињала. Монах није ништа поседовао, чак се није сматрао госпоҮҪҺүҶ ҬҵҪһҼҲҼҸҭ ҼүҵҪ Ҳ ҬҸӒү ύүұ ҲұҺҲӁҲҼҸҭ ҸҹҪҼҸҬҸҭ допуштења није смео да прима писма и дарове од

ИСТОРИЈА II чарством, узгајањем винове лозе, маслина и лековитог биља, производњом вина и уља, као и разним Трпезарија је представљала важну просторију у ма- занатима. настиру. Монаси су се у обављању кухињских по- ύүҷүҮҲҴҼҲҷһҴҲ ҶҪҷҪһҼҲҺһҴҲ ҴҸҶҹҵүҴһ һҪһҼҸӑҪҸ һү ҸҮ һҵҸҬҪ һҶүӓҲҬҪҵҲ ҷҪ һҬҪҴҲҿ һүҮҪҶ ҮҪҷҪ ύүҷүҮҲҴҼҲ црквених и стамбених здања. Поред главне цркве нац је дневно узимао један главни оброк, лети око постојало је још неколико капела, сала у којој су се поднева и зими око 15 h. Тај оброк се састојао од два, монаси окупљали на већање и ризница. Стамбени понекад три кувана јела. Вечера се морала завршити комплекс чинили су дворана за спавање чија је поврпре сумрака док је трпезарија још увек обасјана шина касније издељена на мање јединице – келије, дневном светлошћу. Нису јели црвено месо, изузев опатов стан, посебне просторије за искушенике, болу случају болести. Преједање је било забрањено. ница, гостинске собе, хоспитал (прихватилиште) за трп са кухињом и купаОбедовало се у потпуној тишини, а монаси су између путнике и сиромахе, трпезарија ом елу б би оница. У посебном делу били су смештени школа, себе комуницирали само у случају преке потребе. рхив. в. У манастирском мана манаст кругу налазиле Током обедовања један од монаха био је задужен за библиотека и архив. нице, е, оставе, ам су се радионице, амбари, стаје и пећи. Свака читање одломака из Светог писма. ила је на одговарајући од одгов опатија била начин снабдевена ύүҷүҮҲҴҼҲҷӀҲ һҽ ҽҴҪұҲҬҪҵҲ ҭҸһҼҸҹҺҲҶһҼҬҸ ҹҽҼҷҲ текућом м водом, одом, бунар бун бунарима или кишницом, поседовацима, нарочито сиромасима и ходочасницима. У ла јее властити мли млин, врт са поврћем и лековитим њиховим манастирима постојале су и болнице у које биљем иљем љем и пчелињак. пчелињ пчел Уз сваки манастир постојало је су смештани болесни монаси и свештеници, али и и гробље на коме су монаси сахрањивани. Манаво стирски световна лица. Поједини монаси су били искључиво стирск простор п био је одвојен од спољног света һү ү системом ҫҸҵҷҲӁҪҺҲ ϝҬ ύүҷүҮҲҴҼ ӑү ҸҮ ҶҸҷҪҿҪ ұҪҿҼүҬҪҸ ҮҪ һү систем високих зидова и шанаца испуњених воују ујућ издржавају радом сопствених руку. Захваљујући до који су монахе чували од напада непријатељских дом, ом, м, сто- војски, разбојника и дивљих звери. томе, бенедиктинци су се бавили земљорадњом,

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

рођака и других световњака, чак ни од родитеља, нити да на њих одговара.

План бенедиктинске опатије

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Заразне болести, посебно куга, често су погађале градска и сеоска насеља. Због лоше хигијене и неухрањености људи су боловали од зубних болести, реуматских поремећаја, цревних инфекција и туберкулозе. Просечни животни век износио је 27–28 година. Жене су у просеку живеле краће и често су умирале током трудноће или на порођају. Свако треће дете не би доживело пету годину живота.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Око 500. догодиле су се климатске промене које су довеле до пада температуре и обилнијих падавина, поплава, подизања нивоа мора, ширења тресетишта, иносе осе и доводило до глади и што је смањивало приносе болести. рачење ссунц Појава комета, помрачење сунца или месеца и други и феномени, еномени, об астрономски обично су тумачени као знак к и најав најава н лош предзнак невоља. У X веку ширио се је се веровало да ће тада наступистрах одд 1000. г., јер рај ај света. Глад, Гла болести, б ти крај елементарне непогоде и атови ви тумачени тумач ратови су као најава последњих времена.

Ɂɚ ɜ

ɡɚ

Закључак Закључа

Обед у манастирској рској трпезар трпезарији

Глад, болести и елементарне непогоде Ниски приноси житарица и других пољопривредних култура, мањак сточне хране и присуство сточних болести доводили су до појаве глади, која је периодично погађала различите делове Европе. Глад је сматрана за велику пошаст. Средњовековни писци сведоче о томе да су за време гладних година људи јели месо паса, разне отровне биљке, блато помешано са брашном, цркотине. У појединим крајевима долазило је чак до појаве канибализма. Сиромашни људи су добровољно постајали робови како би себи и породици обезбедили мало хране.

Глад, Г д заразне з и друге болести, елементарне непогоде и често суочавање са смрћу, представљали су свакодневицу људи у раном средњем веку. Сељаци су обрађивали мале парцеле земљишта, становали у скромним кућама и настојали да се заштите од ћуди природе, самовоље властелина и напада непријатељских војски. Замкови тога доба били су начињени од дрвета, хладни и прилично неудобни. Властелини су време проводили у рату, лову и гозбама које су приређивали у дворанама својих замкова. Односи између мушкараца и жена били су уређени према правилима патријархалног морала. Већина западноевропских манастира је до средине IX века усвојила Правило Св. Бенедикта, које је од монаха тражило да време проводе у молитви, раду, читању богоугодних текстова и бризи о путницима, болесницима и сиромасима. Излаз из невоља људи су ҼҺҪҰҲҵҲ ҽ ҸҴҺүҼҪӓҽ ύҸҭҽ Ҳ ҬҲӂҲҶ һҲҵҪҶҪ ұҫҸҭ ӁүҭҪ је долазило до преплитања верских утицаја. Тако су појединци истовремно упућивали молитве свецима– заштитницима и изговарали бајалице сачуване из паганских времена. Постојао је велики страх од 1000. и краја света.

ИСТОРИЈА II Најважније Појам

Временски период

– сеоска кућа – свакодневни послови – одело и исхрана – природно окружење – верски живот (сеоска црква и светковине) – дрвени замак са насипом и утврђењем – рат, лов и гозбе – родбина и пријатељи – положај и улога жене – однос према цркви – Правило Св. Бенедикта недикта икта – крилатица „моли моли и се и ради” ради рад – одело и исхрана схрана ана – црква и трпезарија пезарија – однос путницима и сиротињи ос према рема болеснима, боле болесн – изглед манастирског комплекса глед ед манастирс манаст – глад – болести – страхови страх

Живот на селу

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Живот у замку

Живот у манастиру

Недаће свакодневице

ɡɚ

Проверите своје знање

Ɂɚ ɜɨ ɞ

t ϖҪҴҸ ӑү ҲұҭҵүҮҪҸ ҰҲҬҸҼ ҽ ҺҪҷҸһҺүҮӓҸҬүҴҸ ҸҬүҴҸ вном селу? Шта су облачили и чиме су се с хранили становници села? t ϖҪҴҸ һҽ ҬҵҪһҼүҵҲҷҲ ҹҺҸҬҸҮҲҵҲ ҰҲҬҸҼ ҵҲ ҰҲҬҸҼ ϖҪ ични односи? одно кви су били њихови породични t ϖҪҴҸ һҽ ҲұҭҵүҮҪҵҲ ҹҺҬҸҫҲҼҷҲ ұҪҶҴҸҬҲ ҲҼҷҲ ұҪҶ t ϖҪҴҸ ӑү ҲұҭҵүҮҪҸ ҫүҷүҮҲҴҼҲҷһҴҲ ҶҪҷҪһҼҲҺ ҮҲҴҼҲҷһҴ ҪҮҽҰүӓҪ ҫ t ϖҸӑҪ һҽ ҸһҷҸҬҷҪ ұҪҮҽҰүӓҪ ҫүҷүҮҲҴҼҲҷҪӀҪ t ϖҸӑҲ һҼҺҪҿ ӑү ҮҸҶҲҷҲҺҪҸ ұҪҹҪҮҷҸҶ ϑҬҺҸҹҸҶ ҲҷҲҺҪҸ у X веку и због чега??

Вежбање Куга је била једна од најтежих заразних болести у средњем веку. Епидемија ове болести избила је у делти Нила 541, одакле се брзо ширила по Средоземљу. Током наредна два века куга се периодично јављала у приморским градовима, а речним долинама је продирала и у унутрашњост Италије, Француске и Шпаније. Гргур Турски, писац VI века, у свом делу Историја Франака дао је сликовит опис симптома болести:

Главне тезе

vύҲҵҪ vύҲҵҪ ӑ vύҲҵҪ ӑү ҼҸ ҲұҷүҷҪҮҷҪ һҶҺҼ ҝ ҹҺүҹҸҷҪҶҪ ҲҵҲ ҹҸҮ па пазу пазухом надула би се рана слична змијском уједу и њен гној би тако отровао болесника да је умирао већ другог или трећег дана. Отров је био толико снажан да би оболели губили свест”. Атмосферу у италијанским градовима захваћеним кугом приказао је Павле Ђакон, писац VIII века, у делу Историја Лангобарда: „Толики је био број умрлих да су на носила стављали по двоје: родитеље са децом, браћу са сестрама, и тако их превозили до гробница у Риму. На исти начин је болест покосила становништво Тицинума (Павије) и сви преостали су побегли у планине и даље, а на градском тргу и по улицама града нарасло је шибље и трава”.

Џ. Смит, Европа после Рима $MJP ύүҸҭҺҪҮ һҼҺ

Шта на основу наведених описа куге можете да закључите о односу људи према болести у раном средњем веку?

6. ВИЗАНТИЈА ОД VII ДО XII I_ЕВРОПА ВЕКАУ РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Реформе цара Ираклија, пре свих увођење тематског уређења, омогућиле су јачање Византије. Неколико векова Царство је било суочено са продором Арабљана, што је резултирало губитком источних провинција и слабљењем позиција на Средоземљу. За време Македонске династије Царство доживљава успон који се огледа у јачању царског апсолутизма, савладавању спољнополитичких претњи и проширењу државне територије.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: тематски систем, стратези, стратиоти, хеленизација, василевс, силев Епанагога, Василике, Персијанци, Арабљани, Словени, Авари

Реформе цара Ираклија (610–641)

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

другим деловима Цар Царства. Тематско уређење предљаа темељ средњ ср ставља средњовековне Византије. У време доласка цара Ираклија на власт царство је клије је увео уве финансијска надлештва на чијем било суочено са бројним проблемима. Финансијска Ираклије елу с н челу су се налазили логотети, што је требало да криза се негативно одразила на безбедност државе, м побољша материјалне прилике. будући да није било довољно новца за ангажовање вао До најамничких одреда. Управни апарат, који је почивао о Ираклијевог Ир И времена званични језик админиијана, страције на систему из времена Диоклецијана и Јустинијана, с и војске био је латински, који већина поҬҲӂү ҷҲӑү ҫҲҸ үҾҲҴҪһҪҷ ύҪҵҴҪҷһҴҸ ҹҸҵҽҸһҼҺҬҸ һү ҽҸ ҺҬҸ һү даника није разумела. Под Ираклијем започиње проовена на и Авара, А ар фактички налазило под контролом Словена цес хеленизације. У званичну употребу уводи се с изузетком Солуна и неколико градова обали грчки, језик цркве и већине становништва, док ларадова дова на об Јадранског мора. Оснажено Персијско царство по- тински полако пада у заборав чак и у интелектуалрсијско ко царств царст тиснуло је Византинце из источних провинција. ним круговима. Ираклије је избацио из употребе сточних чних пр пров Персијанци су 614. освојили Јерусалим, одакле су старе називе као што су император, август и цезар или Јерусали Јерусалим однели часни крст, најдрагоценију јдрагоценију драгоцени хришћанску реликвију. Њихови одреди продирали су дубоко у еди ди продир про Малу Азију. Цар Ираклије је предузео опсежне војне и управне реформе како би Царство извукао из кризе. На подручју Мале Азије створио је округе у које је насељавао војне одреде тзв. теме. Новоосновани војни окрузи су се убрзо по њима почели називати темама. Војници су добијали земљишне поседе (стратиотска имања) уз обавезу вршења војне службе. Стратиот је био дужан да се на позив јави у војску на коњу и комплетно наоружан. Примао је малу плату, али је основ његове егзистенције чинио земљопосед. На челу теме налазио се стратег, који је Цариградске зидине са кулама, двоструким вршио војну и цивилну власт. Теме су најпре осногрудобраном и шанцем ване у Малој Азији, а касније су организоване и у

ɛɟ

ИСТОРИЈА II

ɭʇ

Византинци бране Цариград од напада Арабљана помоћуу грчке ва ватре (смеса начињена од негашеног креча, петролеја и сумпора, која се нагло агло палил палила у додиру са водом)

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

и заменио их је изразом василевс, који од тога вр врер ладара. адара. мена постаје званична титула византијских владара. ржава је ј Захваљујући споменутим реформама, држава куш њуу – исуспела да се супротстави великом искуш искушењу арско-с товременом нападу персијских и аварско-с аварско-словенбеда под Ц ских војски на Цариград 626. г. Победа Цариграретницу. ницу. Од тог то времена дом представљала је прекретницу. ок се словенски словен словенск народи појењавају упади Авара, док дносу на Ав Авар лако осамостаљују у односу Аварски каганат. Венути ути су и у бборби против Перлики успеси постигнути Ме сијанаца – Јерменија, део М Месопотамије, Сирија, Палестина и Египат поново су постали византијске провинције. Ираклије је 630. часни крст вратио у Јерусалим. Цариградски патријарх је снажно подржао рат против Персијанаца, који се сматра првим верским ратом у средњем веку.

Борбе против Арабљана Дуготрајни ратови ослабили су одбрамбене снаге Византије и Персије, што је олакшало продор Арабљана, који су тешко поразили византијску војску на Јармуку (636), после чега су освојили Сирију, Палестину, Јерусалим, Месопотамију и Египат, житницу Царства. Арабљани су покорили Пер-

сиј сијск сијско царство и продрли у Јерменију. Пред њиховим налетима уништен је Картагински егзархат, после чега на су отпочели продор у Шпанију (711). У лето 717. г. Арабљани су опсели Цариград, али су претрпели пораз. Од тог времена сукоби између Византинаца и Арабљана сведени су на погранично ратовање. Арабљански гусари из северне Африке су средином *9 ҬүҴҪ ҸһҬҸӑҲҵҲ ϝҲӀҲҵҲӑҽ Ҳ ύҪҺҲ ҽ ӑҽҰҷҸӑ ϔҼҪҵҲӑҲ одакле су нападали византијске градове на Јадрану.

Успон за време Македонске династије (867–1025) Византија доживљава велики успон за владе царева из Македонске династије чији је родоначелник био Василије I (867–886). Он је успешно ратовао против Арабљана, што је за последицу имало јачање византијске власти над јужном Италијом и градовима на источној јадранској обали који су чинили тему Далмацију. Василије I је творац Епанагоге, законског списа посвећеног дужностима цара и патријарха. Држава и црква успостављају идеално јединство над којим непрестано бдију цар, задужен да се стара о материјалном благостању поданика, и патријарх, коме је поверена брига о духовном напре-

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ (893–927) пошло је за руком да створи велику државу која се протезала до граница Хрватске. Он је извршио напад на Цариград, којом приликом му је патријарх доделио царску круну. Његова царска тиҼҽҵҪ ҸҮҷҸһҲҵҪ һү һҪҶҸ ҷҪ ύҽҭҪҺү ҷҲҴҪҴҸ ҷҪ ҹҸҮҪҷҲке византијског владара који је био једини римски цар. У складу са новонасталим приликама бугарска црква је уздигнута на ранг патријаршије. Византијски цар Роман Лакапин је Симеоновом сину Петру (927–969) признао царску титулу само за подҺҽӁӑү ύҽҭҪҺһҴү ҸҰүҷҲҬӂҲ ҭҪ һҬҸӑҸҶ ҽҷҽҴҸҶ ϞҲҶү ӑү ҲҴҲ ύҽҭҪҺһҴҪ ҮҸӂҵҪ ҹҸҮ ҬүҵҲҴҲ ҽҼҲӀҪӑ ώҲұҪҷҼҲӑү већи успон у Византија достиже највећи за време цара 1025). 5). Почетак Почет његове владавине Василија II (976–1025). кушаји по појед обележили су покушаји појединих аристократа да ласт. т. Васили Василију је помоћ пружио кијевски узурпирају власт. имир ир у пролеће прол пролећ 988. г. Заузврат, византијкнез Владимир р је Владимиру Владим ски цар дао за жену своју сестру Ану словом да се с он о и његов народ покрсте. Од тог под условом ремена ена Руси Русија уулази у византијску културну сферу. времена ако настаје наст Тако византијски комонвелт сачињен од словенски држава у окружењу Царства. Ове држасловенских раз вее разви развијају се под утицајем византијске идеологије, к културе и православне вере. Временом се овом кругу прикључила и Србија. У Македонији је 976. избио устанак под командом четворице браће. Вођство је припало Самуилу, који је завладао целом Македонијом изузев Солуна, буҭҪҺһҴҲҶ ұүҶӒҪҶҪ ҲұҶүӋҽ ϐҽҷҪҬҪ Ҳ ҹҵҪҷҲҷү ύҪҵҴҪҷ Тесалијом, Епиром, делом Албаније са Драчом и српским земљама Рашком и Дукљом. Престоница се налазила у Охриду, који је постао и седиште новоустановљене патријаршије. Самуилово царство се идеолошки ослањало на традиције Симеонове државе. Василије II je после много година ратовања задао ϝҪҶҽҲҵҽ ҸҮҵҽӁҽӑҽӔҲ ҽҮҪҺҪӀ ҽ ҴҵҪҷӀҲҶҪ ύүҵҪһҲӀү ҽ лето 1014. г. Велики број војника је страдао у борби, док су заробљеницима ископане очи. Тек сваком стотом је остављено по једно око како би могао да осакаћене саборце одведе до владара. Када се суочио са страшним призором, Самуило је умро од капи. Рат је окончан тек 1018. освајањем Охрида. ϞҪҴҸ ӑү ώҲұҪҷҼҲӑҪ ҹҸһҼҪҵҪ ҭҸһҹҸҮҪҺ ӀүҵҸҭ ύҪҵҴҪҷһҴҸҭ полуострва први пут од доласка Словена. У источним деловима су образоване теме, док су Рашком, ϐҽҴӒҸҶ ϓҪҿҽҶӒүҶ ύҸһҷҸҶ Ҳ ҟҺҬҪҼһҴҸҶ ҽҹҺҪҬӒҪҵҲ

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

тку верника. Идејни творац овог учења био је цариградски патријарх Фотије. Лав VI Мудри (886–912) упамћен је као велики законодавац. Његове Василике објављене у 60 књига представљају највећу збирку закона у средњовековној Византији. Царева свемоћ и бирократизација државе долазе до пуног изражаја управо под Македонском династијом. Држава се у потпуности поистовећује са царом, божјим изабраником на земљи, и његовим чиновничким апаратом. Цар стоји на челу управног апарата, он је врховни заповедник војске, врховни судија, једини законодавац, бранилац цркве и православља. Са јачањем царског апсолутизма расла је и моћ аристократије. Важан спољнополитички изазов представљали су ҸҮҷҸһҲ һҪ ύҽҭҪҺһҴҸҶ ϖҷүұ ύҸҺҲһ ӑү ҹҺҲҶҲҸ хришћанство из Цариграда. Његовом сину Симеону

Анђели крунишу Василија II, док под његовим ногама леже поражени непријатељи

ИСТОРИЈА II зиву. Никада се није женио и за собом није оставио потомство. У тренутку његове смрти 1025. Византијско царство се простирало од Јадранског мора до јерменских планина и од Дунава до Еуфрата.

Закључак

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Смрт цара Самуила приказана на минијатури једног рукописа

Застарели административни систем и лоша финансијска ситуација неповољно су се одразили на безбедност Византије почетком VII века. Како би превладао тешкоће и зауставио продоре Авара, Словена и Персијанаца, цар Ираклије је предузео опсежене најв ј реформе од којих јее најважнија увођење тематског почив уређења, на комее јее почива почивала средњовековна Виор Арабљана лишио л зантија. Продор је Византију исвинција нција и уугроз точних провинција угрозио њене позиције у јужној Италији и на Медите Медитерану. Медитеран Владавина царева из Македонске представља време успона – скее династије династ учвршћен царски апсолутизам, унапређен правни ршћен је цар царск дефинисани су односи између државе и систем стем и дефин деф цркве. За време вре Василија II Царство се протезало од Јадрана до Јерменије и од Дунава до Еуфрата. У сфеЈадран византијског политичког и цивилизацијског утири виз виза ца нашле су се словенске земље у окружењу – вицаја зантијски комонвелт.

Најважније Појам

Цар Ираклије

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

домаћи кнезови као вазали византијског цара. Патријаршија је сведена на ранг архиепископије. О избору архиепископа одлучивао је лично цар, тако да Охридска архиепископија није зависила од цариградског патријарха. Јужнословенске земље су добиле самосталну црквену организацију која се налазила под строгом контролом византијског цара. зирао Василије II је живео аскетским животом, презирао чком попо је дворску раскош и био је посвећен војничком

Временски Време период

610–641.

Арабљани

VII–XI век

Македонска династија

867–1025.

Главне тезе – тематско уређење – стратези – стратиоти – логотети – хеленизација – василевс – ратови са Персијанцима – продори Словена и Авара – битка на Јармуку (636) – пад Сирије и Палестине – пад северне Африке – опсада Цариграда (717) – освајање Сицилије – Василије I (Епанагога) – Лав VI Мудри (Василике) – односи са Бугарима – односи са Русима – Василије II (976–1025) – Самуилово царство

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Проверите своје знање

ɭʇ ɛɟ ɧ

t ϚҫӑҪһҷҲҼү һҽӂҼҲҷҽ ҼүҶҪҼһҴҸҭ ҽҺүӋүӓҪ t ϖҪҮҪ ӑү һҹҺҸҬүҮүҷҪ ҿүҵүҷҲұҪӀҲӑҪ ϔһҼҸӁҷҸҭ римског царства? t ϖҸӑҲ һҽ ҷҪӑұҷҪӁҪӑҷҲӑҲ ҬҸӑҷҲ ҽһҹүһҲ ӀҪҺҪ ϔҺҪ клија? t ϖҪҮҪ һү ҸҮҲҭҺҪҵҪ ҫҲҼҴҪ ҷҪ υҪҺҶҽҴҽ ϖҪҴҬү һҽ биле њене последице? t ϖҪҴҬҲ һҽ ҫҲҵҲ ҸҮҷҸһҲ ҲұҶүӋҽ ώҲұҪҷҼҲӑү Ҳ ύҽҭҪҺҪ t ϖҪҴҪҬ ӑү ұҷҪӁҪӑ Епанагоге? Ко су идејни творци тог акта? t ϖҸ ӑү ҫҲҸ ҷҪӑҬүӔҲ ҬҵҪҮҪҺ ϘҪҴүҮҸҷһҴү ҮҲҷҪ стије?

Вежбање

Остаци византијских зидина Остац

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Авари и Словени су 626. извршили опсаду Цариграда. Византијској престоници су истовремено запретили и одреди Персијанаца, који су заузели положаје на малоазијској обали. Ево како тај догађај описује ије, Теодор Синкел, презвитер и секретар Свете Софије, савременик цара Ираклија: „И доиста, ми сами видесмо Персијанце које је поце кој по слао Шахрбараз, и како дарове носе, а чусмо усмо да они и уговор склопише тако да ће се послати словенски ослати лати словен моноксили и у њима да ће се преко реко ко мора превести пре пр ҹүҺһҲӑһҴҪ ҬҸӑһҴҪ Ҳұ ҟҪҵҴүҮҸҷҪ < > ύҸҭ һҹҺүӁҲ ҹҺүҵҪұ Ҫ < > ύҸҭ һҹҺүӁ > ύҸҭ һҹ Персијанаца до пса (аварског поставивши ског кагана), кагана) п заседе и неке од оних, које тирани један другом оје су тиран тира слали, уништивши [...] Он н (кага (каган) покрену рат против града у једном те истом тренутку и са копна и са трен мора. И дуж читавог бедема и по свему мору разлегало се јако кричање и бојна вриска. Јер бојне трубе су свирале са свих страна на јуриш, и сав се град окружи виком и бојном хуком. Он је удесио да се дуж читавог зида покрену у један мах бацачке справе, да отпочне хитање стрела и све што је било припремљено за рат против града. У заливу Керат (Рог) напунио је моноксиле Словенима и осталим дивљим племенима које је довео, и учинио је да скоро безбројно мноштво у њима укрцаних варварских хоплита отпочну уз велику вику с веслањем у правцу града. Он је покушавао и мислио да ће помоћу копнене војске пробити градске зидине, а помоћу борач-

ке момчади у заливу Керат да ће добити лак прилаз з ҽ һҪҶ ҭҺҪҮ όҵҲ ύҸҭ Ҳ ҷүҫүһҴҪ ӀҪҺҲӀҪ ҹҸҴҪұҪӂү ҮҪ һҽ ҽ һҪҶ ҭҺҪҮ ҽ һҪҶ ҭҺҪҮ ό његове у сваком погледу неоствариве и јалове. његов наде н Јер Ј р на сваком положају зида била је толика гомила мртваца и толико је напад сасвим пропао да варвари касније нису могли ни да покупе и спале погинуле. ϖҪҮ ӑү ҷҪһҼҪҵҪ ҫҸҺҫҪ ҷҪ ҶҸҺҽ ύҸҭҸҺҸҮҲӀҪ ӑү ҹҸҼҸҹҲла момчад и чамце пред својим светилиштем у Влахернама, тако да се читав онај залив, ако није претерано да се каже, могао неоквашен пешке прећи по лешинама и празним чамцима који су тамо-амо лутали и бесциљно пловили”.

Византијски извори за историју народа Југославије I, ВизантоҵҸӂҴҲ ҲҷһҼҲҼҽҼ ύүҸҭҺҪҮ ¤ һҼҺ o

Како је аварски каган осмислио напад на Цариград? Каква је требало да буде улога словенских одреда? Шта је за опседнуте грађане значио пораз неприӑҪҼүӒҪ ҽ ҫҵҲұҲҷҲ ύҸҭҸҺҸҮҲӁҲҷү ӀҺҴҬү ҽ ώҵҪҿүҺҷҪҶҪ

7. ПРОДОРИ НОРМАНА И МАЂАРА. ПОСТАНАК СВЕТОГ РИМСКОГ ЦАРСТВА НЕМАЧКОГ НАРОДА

ИСТОРИЈА II

Првих деценија IX века Европа се суочила са новим продорима варварских народа. Овог пута то су били Скандинавци, који су за неколико деценија покорили велике делове Ирске и Енглеске, основали војводство Нормандију у Западној Франачкој, дали допринос формирању Кијевске Русије и створили државу у јужној Италији. Мађари су 896. дошли у Панонију, одакле су у наредних пола века вршили силовите продоре у правцу запада, после чега су створили државу и примили хришћанство.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: Нормани, Викинзи, Варјази, Кијевска Русија, Земље данског данск права, Краљевина Двеју Сицилија, Мађари, немачка војводства, Свето римско царство тво

Нормани

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Нормани („људи са севера”) или Викинзи („гусари”) су били германски народи који су насељавали Скандинавију. Живели су у складу са архаичним моралним нормама ратничког друштва и били су пагаа ама на ни. Нормани су били вешти трговци. У постајама ҵҲ һҽ ҴҸ ҸҫҪҵҪҶҪ ύҪҵҼҲӁҴҸҭ Ҳ ϝүҬүҺҷҸҭ ҶҸҺҪ ҼҺҭҸҬҪҵҲ һҽ ҴҸ жама, крзном, смолом, ћилибаром и другим артиклиругим артикл ма. Ово тржиште се развија почев VIII ввека. чевв од V Стварање првих краљевина у Данској, Норвешкој и анској, ској, Норве Шведској, демографски раст, климатске промене, суиматске про пр коби између истакнутих родова одова ва и крвна крвн освета, покренули су талас норманских Већ последњих нских ких сеоба сеоба. В година VIII века Нормани да нападају ормани почињу почи по ύҺҲҼҪҷҲӑҽ Ҳ ϔҺһҴҽ Ҫ ҶүҼҪ ҷҪҹҪҮҪ ҲһҹҺҬҪ һҽ ҫҲҵҲ Ҫ ҶүҼҪ ҷҪҹ ҶүҼҪ ҷ тамошњи богати манастири. Као вешти морепловци ири. К кретали су се врло брзо на дракарима – лаким бродовима плитког газа у које је могло да стане између 20 Ҳ ӒҽҮҲ ύҪұү һҽ һҼҬҪҺҪҵҲ ҷҪ ҸһҼҺҬҲҶҪ ҷүҮҪҵүҴҸ ҸҮ ушћа великих река (Темзе, Лоаре, Гароне, Сене), одакле су речним токовима продирали дубоко у унутрашњост. Посебно су страдале Западна Франачка и Енглеска. После искрцавања узјахивали су коње, што им је омогућавало да нападају пространа подручја. ύҲҵҲ һҽ ҬҺҵҸ һҽҺҸҬҲ ҺҪҼҷҲӀҲ ҽҷҲӂҼҪҬҪҵҲ һҽ һҬү ӂҼҸ би им се нашло на путу, сеоска насеља, градове и богате опатије из којих су односили драгоцене реликвије. Људе су убијали или сакатили, док су децу продавали у робље.

Животињска глава, викиншка уметност IX века

Почев од средине IX века Нормани показују тежњу да се трајно населе на подручјима која су до тог тренутка само пљачкали током летњих месеци. Слаби каролиншки владари у Западној и Источној Франачкој нису били у прилици да им се одлучно супротставе. Одбрану су организовали локални земљопоседници, који су на тај начин постајали стварни господари своје територије, што је допринело учвршћивању феудалног система. Нормани, углавном из Норвешке, населили су Оркнијска, Фарска и Шетландска острва, Исланд и Гренланд, а око 1000.

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ стигли су и до обала Америке (Њуфаундленд). Освојили су и више од половине Ирске, а њихов главни центар налазио се у Даблину.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

другачији закони и обичаји у односу на англосаксонски Весекс. Наследници Алфреда Великог су до средине X века повратили изгубљене делове острва. Међутим, норвешко-данском краљу Кнуту (1016– Нормани у Западној Франачкој 1035) пошло је за руком да загосподари читавом Енглеском. После његове смрти власт је припала енглеПосле вишемесечне опсаде Париза и разарања мноском краљу Едварду Исповеднику, чија је мајка била гих градова, Нормани су показали жељу да се населе сестра војводе Нормандије. Та околност је учврстина територији Западне Франачке. Краљ Карло III ҵҪ ҷҸҺҶҪҷһҴҲ ҽҼҲӀҪӑ ҽ ύҺҲҼҪҷҲӑҲ ϖҪҴҸ ϑҮҬҪҺҮ ϔһύүұҪұҵүҷҲ ӑү ӓҲҿҸҬҸҶ ҬҸӋҲ ϜҸҵҸҷҽ ҮҸҹҽһҼҲҸ ҮҪ поведник није имао потомства, витан (скупштина) се са својим народом насели око доњег тока реке је за краља изабрао Харолда. Сматрајући да има Сене, чиме је створено војводство Нормандија. ног краља, Виљем Освајач, право да наследи покојног Овим чином спречени су нови напади Нормана. рацао се са својим одредима војвода Нормандије, искрацао у јужној Енглеској. У октобру 10 1066. он је у бици код зио противн противнич снаге и успоставио Хејстингса поразио противничке глеском. ском. Краљ Кра Х власт над Енглеском. Харолд је погинуо у овој бици.

ɡɚ

Нормани мани у Средо Средоземљу Ср

Варјази

Ɂɚ ɜɨ ɞ

Резбарена викиншка дрвена колица, IX век

Швеђани, који се често називају вају и Варја Варјази Варјазима, проова према обалама оба об дирали су дуж речних токова Црног учврстил мора. На том путу они суу се учврст учврстили у Новгороду и Кијеву, који постају важни трговачки центри. Пожни тр тргов метну већинском словеншло им је за руком да се наметну ском становништву, чиме су дали допринос образовању најстарије државе Источних Словена – Кијевске Русије. Варјази су на својим бродовима прешли Црно море и 860. извршили први напад на Цариград.

Данци у Енглеској Седамдесетих година IX века Данци су започели освајање северозападне Енглеске. Отпор им је пружио само Алфред Велики (871–899), краљ Весекса. Ведморским миром из 885. граница је успостављена на Темзи. Крајеви северно од ове реке постали су Danelaw – земље данског права на којима су важили

Почетком четком XI века век тројица браће, синови истакнутог племића лемића и из Н Нормандије, загосподарили су Апулијом Италији. Њихов рођак Роберт Гвискард доу јужној И био од папе, као његов вазал, титулу војводе ио је 1059. 1 А Апулије и Калабрије. Под Гвискардовим вођством ϙҸҺҶҪҷҲ һҽ ҽҫҺұҸ ҸһҬҸӑҲҵҲ ҭҺҪҮ ύҪҺҲ Ҳ ұҪҭҸһҹҸҮҪрили Сицилијом, чиме је Византија остала без јужноиталијанских поседа. Тако је образована Краљевина Двеју Сицилија, која је неко време играла значајну улогу у централном Средоземљу.

Мађари Мађари су живели између Волге и Урала, одакле су се у VIII веку преселили у јужноруске степе. Постали су део великог племенског савеза на челу са Хазарима, народом турског порекла који је примио јудаизам. У то доба Мађари су се делили на седам племена. Главно племе Међер дало је име целом народу. Њихово врховно божанство био је бог рата. Византијски цар Лав VI Мудри обратио им се за помоћ у време сукоба са бугарским владарем СимеҸҷҸҶ ϘүӋҽҼҲҶ ҮҸҴ һҽ ϘҪӋҪҺҲ ҷҪҹҪҮҪҵҲ ύҽҭҪҺү ӓҲҿ су из правца истока почели да потискују Печенези, Симеонови савезници. Мађари су под вођством Арпада 896. преко Карпата прешли у Панонију и населили се између Дунава, Тамиша, Тисе и Мориша.

ИСТОРИЈА II том погледу наставио политику свога оца. На чело појединих војводстава доводио је своје рођаке и присталице. Уколико би се неки од војвода побунио, био би савладан и уклоњен, док би на његово место дошао човек од краљевог поверења. То је слабило ҪҽҼҸҷҸҶҷү ҼүҰӓү ҽ ύҪҬҪҺһҴҸӑ ҞҺҪҷҴҸҷҲӑҲ Ҳ ҢҬҪ пској. Отон I се ослањао на помоћ црквених великодостојника тако што им је додељивао грофовска овлашћења у дијецезама. Поред тога, штитио је црквена имања од насртаја световних лица. Заузврат, архиепи су краљу к пископи и епископи слали војне одреде и од прихода приход са црквених имања. које су опремали

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Њихови коњички одреди су се залетали у северну Италију, Источну и Западну Франачку стижући до Пиринеја и обала Атлантика. Напади Мађара су због своје силовитости изазивали општу пометњу. Они су запаљивим стрелама гађали дрвене замкове и сеоске куће и тако изазивали велике пожаре. Пљачкали су све вредне ствари, мушкарце су убијали, док су жене и децу одводили у ропство. Великоморавска кнежевина је пала под њиховим ударцима 905. г. На источнофраначком престолу седео је Лудвиг IV Дете (899–911), последњи потомак Каролинга, који је био тешко болестан и неспособан да организује одбрану. ώҸӑҬҸҮү ҢҬҪҹһҴү ύҪҬҪҺһҴү ҞҺҪҷҴҸҷҲӑү Ҳ ϗҸҼҪ рингије нису успевали да се одупру Мађарима, те су стога за немачког краља изабрали саксонског војводу Хенрика I Птичара (919–936). Краљ се Мађарима обавезао на плаћање годишњег данка, после чега су њихови упади у немачке земље закратко престали. За то време он се посветио изградњи одбрамбене линије коју су чинила камена утврђења, док је војнике опремио металним оклопима. Тако је разорр ни учинак мађарских стрела знатно ублажен. Хенрик ик к I је нанео озбиљан пораз Мађарима 933. г. Његов син си Отон I тешко их је поразио на реци Леху 955,, после чега су се Мађари повукли у Панонију и отпочели изградњу сопствене државе. У време Стефана I (997–1038) Мађари ри су посредп ством немачких и италијанскихх бенедиктинаца прибенедиктина недиктин хватили латинско хришћанство, анство, ство, мада су нешто раније међу њима деловали пристигли ли и мисионари мисионар мисио из Византије. Основане архиепископија у Остроне су архиепи архиепис гону и неколико епископија. скопија. копија. Кн Кнез Стефан је 1000. од римског папе добио краљевску круну. Краљ је био раљевск аљев власник 4/5 земље на којој ој су подизана утврђења и градови. Државна територија је подељена на жупаније, на челу са жупанима који су у краљево име вршили управну, судску и војну власт. Сељаци су врло брзо претварани у кметове, а по градовима и утврђењима су се насељавали трговци и занатлије који су бринули о снабдевању тамошњих војних посада. Династија Арпадоваца владала је Мађарском све до 1301. г.

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ле победе над М Отон је после Мађарима основао Источустрију) на горњем Дунаву. Покорио је ну марку (Аустрију) не између Лабе Л Словене и Одре. На том подручју поао је утврђене утврђен градове г дизао („бург”) у које је насељавао мачке колонисте, колони коло немачке док су Словене покрштавали неачки мисионари. мисио ми мачки Словенска племена су, упркос тим мерам повремено п мерама, дизала устанке.

Свето римско царство немачког народа ύҸҺҫү һҪ ϘҪӋҪҺҲҶҪ ҮҸҬүҵү һҽ ҮҸ ӑҪӁҪӓҪ ҴҺҪӒүҬһҴү власти у немачким земљама. Отон I (936–973) је у

Цар Отон III на престолу са владарским инсигнијама

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ ӒүҬҲҷҽ ϐҬүӑҽ ϝҲӀҲҵҲӑҪ ҽ ӑҽҰҷҸӑ ϔҼҪҵҲӑҲ ύҸҺҫү һҪ Мађарима и Норманима дале су допринос стварању средњовековне Француске и Немачке.

Проверите своје знање

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Круна Светог римског царства

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Отон је водио активну политику и у Италији. Његова супруга Аделаида била је носилац права на италијанску краљевску круну и царску титулу, што је он вешто искористио како би својим претензијама дао легитимитет. Током неколико ратних кампања покорио је северну Италију. Папа је Отона и Аделаиду окрунио царском круном у фебруару 962. г. Отонови и и на наследници Отон II и Отон III били су принуђени ођеног ђеног то да гуше побуне немачког племства предвођеног њиховим блиским рођацима. Упркос томе, они ни су ама у Италији. Итал углавном били посвећени приликама рода пред Свето римско царство немачког народа представљало је огромну државну творевину састављену од евину ину састављ штиниле разнородне раз различитих земаља које су баштиниле традиције.

Закључак

t ϚҮҪҴҵү һҽ ҮҸӂҵҲ ϙҸҺҶҪҷҲ ҴҸӑү ұүҶӒү һҽ ҷҪпадали и у чему се састојала њихова тактика? t ϖҪҴҬҪ ӑү ҽҵҸҭҪ ώҪҺӑҪҭҪ ҽ ҲһҼҸҺҲӑҲ ϔһҼҸӁҷҲҿ Словена? t ҢҼҪ һҽ ҼҸ ϓүҶӒү ҮҪҷһҴҸҭ ҹҺҪҬҪ t ϖҪҮҪ ӑү һҼҬҸҺүҷҸ ҬҸӑҬҸҮһҼҬҸ ϙҸҺҶҪҷҮҲӑҪ ҸӑҬҸҮһ t ϖҸ ӑү ҫҲҸ ϜҸҫүҺҼ ϏҬҲһҴҪҺҮ Ҽ ϏҬҲһҴҪҺ ҼҪҬӒүҷҲ ҽ t ϖҪҮҪ һҽ ұҪҽһҼҪҬӒүҷҲ ҽҹҪҮҲ ϘҪӋҪҺҪ ҽ ұҪҹҪҮҷҽ Европу? ҸӑҲҶ ҸҴҸҵ t ϛҸҮ ҴҸӑҲҶ ҸҴҸҵҷҸһҼҲҶҪ ӑү һҼҬҸҺүҷҸ ϝҬүҼҸ имско царст римско царство немачког народа?

Током IX и у првој половини X века Европа је, после четири века, поново била суочена са варварским најездама. У Средоземљу су деловали арабљански гусари из северне Африке, Ирску, Енглеску, Источну и Западну Франачку нападали су Нормани, док су се коњички одреди Мађара залетали у северну Италију, немачка војводства и даље на запад све до Пиринеја и Атлантика. Варјази су одиграли важну улогу у стварању најстарије државе Источних Словена – Кијевске Русије. Временом престају пљачашки походи. Мађари су створили државу у Панонији, Нормани су преузели власт над Енглеском и Ирском, образовали војводство Нормандију у Западној Франачкој и Кра-

Вежбањ Вежбање

Канони Каноник нон Адам је био управник катедралне школе у ύҺүҶүҷҽ ϖҪҸ ҽҭҵүҮҷҪ ӀҺҴҬүҷҪ ҵҲӁҷҸһҼ ҫҸҺҪҬҲҸ ӑү ύ 1067/68. на двору данског краља Свена Естридстона, где је прикупио много корисних података о скандинавским народима. Своја знања саопштио је у делу посвећеном историји хамбуршко-бременске архиепископије, која је основана са циљем да се бави покрштавањем Скандинаваца и Словена. „Швеђани не оскудевају ни у чему што ми волимо, штавише обожавамо, осим што су веома арогантни. Све испразне таштине овога света – злато, сребро, скупоцени послужавници, коже од даброва и златних куна, све оно што ми до лудила обожавамо – за њих не представља ништа. Само када се ради о женама они не познају скромност. У складу са богатством којим располаже, сваки човек има две, три или више жена истовремено; богати и племенити имају их много. Деца рођена из тих веза сматрају се законитом. Свако ко спава са женом свог суседа, или напаствује девицу, или ороби имовину суседа или му нанесе било какву увреду, бива осуђен на смрт. Сви северњачки народи познати су по својој гостољубивости, али Швеђани у томе предњаче. Они сматрају да је срамота не пружити путнику храну и сме-

ИСТОРИЈА II штај и жестоко се међу собом надмећу за част да угосте неког странца кога обасипају сваковрсном љубазношћу. Док борави код њих гост одлази у посету код свих пријатеља свога домаћина. Ово им је заједничка особина.”

Како је изгледао породични живот Швеђана пре њиховог покрштавања? Шта су северњачки народи сматрали за изузетну врлину? Какав је био њихов однос према луксузним предметима?

J. Brøndsted, I Vichinghi, Einaudi, Torino, 2001, стр. 224 (превод К. Митровић)

Најважније Временски период

Нормани

IX–X век

Војводство Нормандија

911.

Варјази

IX век

Главне тезе

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Појам

– Скандинавија – трговина на Балтику лтикуу и Севе Северном Северно мору – начин ратовања ањаа дракари – пловидба на дракарима – пљачкашки шки и упади – стварање рање база на Атлантику Атл

ɡɚ

адна Фр – Западна Франачка раљ Карло Карл III Безазлени – краљ – војвода Ролон

трго тргова – трговачке базе у Новгороду и Кијеву ије – Кијевска Русија – напад на Цариград (860)

X–XI век IX–XI

ији и Нормани у јужној Италији

XI век

– Роберт Гвискард – Краљевина Двеју Сицилија

X–XI век

– долазак у Панонију под Арпадом (896) – пљачкашки упади мађарских коњаника, њихова тактика – пораз на Леху (955) – Стефан I (997–1038) – добијање краљевске круне из Рима 1000. г. – организација државне управе (жупаније)

X век

– Хенрик I Птичар (919–936) – Отон I (936–973) – допринос Мађара стварању немачке државе – политика према војводствима – црквена политика – италијанска политика – крунисање царском круном (962) – наследници Отона I

Ɂɚ ɜɨ ɞ

Нормани у Енглеској

– краљ Алфред Велики – Ведморски мир (885) – Земље данског права – Кнут Велики (1016–1035) – Едвард Исповедник и везе са Нормандијом – битка код Хејстингса (1066) – Виљем I Освајач

Мађари

Свето римско царство немачке народности

8. КУЛТУРА РАНОГ СРЕДЊЕГI_ЕВРОПА ВЕКАУ РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Варварске инвазије довеле су до затирања многих тековина римске цивилизације и рурализације друштва на Западу, што није погодовало развоју културе. Практично једини носиоци писмености, књижевног и уметничког стваралаштва били су манастири. У раносредњовековном раздобљу преовладавају манастирске школе. У време Карла Великог долази до културне обнове. Са опоравком друштва и привреде од друге половине X века, стварају се услови за настанак новог уметничког стила – романике. За то време у Византији се развијала култура сасвим другачијег типа.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Кључне речи: латински језик и писменост, ирско монаштво, манастирске рске и катедралне школе, седам слободних вештина, каролиншка ренесанса, романика, византијска нтијска цивилизација ц

Језик и писмо

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

У време варварских најезди становници Царства били су увелико романизовани, тј. говорили су латинским језиком и живели према обрасцима римске цивилизације. Говорни латински се све више вулгаgua ризовао и претворао у тзв. романски језик (lingua ански, romana), из кога су временом настали италијански, нск и друдру француски, шпански, португалски, румунски очно но од Рајне, Рајн ги романски језици. У областима источно ҷҲӑү ҷҪһҼҪӓүҷ ӑү ҷҪһҼҪӓүҷ ҽ ϝҴҪҷҮҲҷҪҬҲӑҲ Ҳ ҮүҵҸҬҲҶҪ ύҺҲҼҪҷҲӑү ҷҪһҼҪӓүҷҲҶ рманским дијалед Англосаксонцима, говорило се германским и немачки, мачки, енглески ен е ктима из којих су се развили и рској, ој, Шкотско Шкотс скандинавски језици. У Ирској, Шкотској и планинҪҮҽ ύҺҲҼҪҷҲӑү Үҽ ύҺҲҼҪҷҲӑ һҴҲҶ ҸҫҵҪһҼҲҶҪ ҷҪ ұҪҹҪҮҽ ύҺҲҼҪҷҲӑү ώүҵһ Ҳ ϖҸҺҷҺҬҽ ύҺүҼҪӓ Ҭҽ ύҺү ҬҸҵ ҴҪҸ Ҳ ҷҪ ҹҸҵҽҸһҼҺҬҽ ύҺүҼҪӓҲ ҽ ҞҺҪҷҪӁҴҸӑ орило је гаеликом и брекелтско становништво говорило тонским. У источним и централним деловима Европе живели су Словени који су говорили својим језиком. У Панонији је од краја IX века био присутан мађарски језик. На Пиринејском полуострву је вековима у употреби био арапски језик. Упркос говорној шароликости свакодневнице, постојао је само један званични језик – латински: цркҬүҷҲ ҹҲһҪӀ υүҺҸҷҲҶ ӑү ҽ *7 ҬүҴҽ ҹҺүҬүҸ ύҲҫҵҲӑҽ ҷҪ овај богослужбени језик, њиме су била исписана сва књижевна дела, као и документи греманских краљева. На Западу се писменим човеком сматрао само онај ко је знао да чита и пише на службеном језику. Коришћени су различити типови латинског писма

времено ссве више удаљавали од јасноће који суу се временом поте оте старог ри и лепоте римског писма.

Манастирска Манастирск анасти култура

Хришћан Хришћанска Хришћ вера незамислива је без познавања Свепи тогг пис писма, те је зато од монаха захтевано да поседују барем елементарну писменост. Манастири су били б расадници културе утемељене на писаној речи. Правило Св. Бенедикта је предвиђало да монаси два сата дневно посвете читању. Током тих часова један или двојица старијих монаха обилазили су манастир како би се уверили да браћа заиста читају. Манастири су поседовали библиотеке и скрипторијуме у којима су монаси вредно радили на преписивању богослужбених књига и хришћанских писаца, али и многих античких аутора сачувавши их тако од заборава. У манастирима су састављана и оригинална прозна и песничка дела. Монаси су испрва кратко бележили догађаје које су сматрали значајним (посете владара и угледних личности, упаде непријатељских војски, ратове, појаву глади и епидемија заразних болести, елементарне непогоде, астрономске појаве), из чега су настали анали и хронике као посебне књижевно-историографске врсте. У житијима су описивали земаљски живот и постхумна чуда хришћанских светаца, обично оних чије су мошти чуване у њиховим манастирима. Посебно обучени монаси израђивали су пергамент (материјал за писање од штављене животињске коже) и при-

ИСТОРИЈА II латинском Западу. У њима су постојале чувене библиотеке. Монаси су показивали интересовање за астрономске појаве, биљни и животињски свет, минерале, медицину, и тиме дали знатан допринос развоју науке. Поред тога, манастири су представљали центре уметничког стваралаштва у којима су настала нека од највећих дела ликовне и музичке уметности.

Манастирске и катедралне школе При манастирима су постојале школе у којима се навијао ао п ставни програм одвијао према концепту седам слопох п бодних вештина.. Њих су похађали младићи који су се спремали за свештеничк свештенички позив, али и синови свештен та којима је била б аристократа намењена световна а. Седам слободних слобод сл каријера. вештина су се делиле на литерарне дисциплине тривијума (trivium) (грамарарне не дисци дисципли ка, реторика и ддијалектика) и четири математичке тика, штине кв квад вештине квадривијума (quadrivium) (геометрија, астроном астрономиј астрономија, аритметика и музика). Свака манастирск библиотека б стирска поседовала је Етимологије Исидо С дора Севиљског († 636), дело енциклопедијског кара рак рактера у коме су сабрана сва дотадашња знања о различитим подручјима (језик, атмосферске појаве, астрономија, историја, биљни и животињски свет, географија, минерали и метали, право, морал). У раном средњем веку постојале су и школе при катедралним црквама у градовима. О њима су се старали надлежни епископи и управници који су често били једини предавачи.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

прављали мастило по добро чуваним, чак тајним рецептурама. Израда књига и њихово украшавање минијатурама монаси су схватали као својеврсну молитву, посао који се чини за спас душе. Отуда многи аутори нису желели да се потпишу испод својих дела. Анонимност се изједначавала са скромношћу, једном од највећих хришћанских врлина. Велики допринос развоју раносредњовековне учености дали су ирски и англосаксонски монаси. Они су у свакодневном животу говорили келтским и германским дијалектима, тако да су латински учили као һҼҺҪҷҲ ӑүұҲҴ Ҳұ ҷҪӑҫҸӒҲҿ ҴҵҪһҲӁҷҲҿ ҽӗҫүҷҲҴҪ ύҲҵҲ су веома посвећени изради скупоцених богослужбених књига украшених илуминацијама са фантастичним мотивима из ирске митологије. Ирски монаси су основали неколико манастира на континенту који су временом постали значајни центри учености на

Културна обнова у време Карла Великог

Хербаријум – књига о биљкама и њиховим лековитим својствима

Меровиншко раздобље обележили су бројни грађански ратови и лоше економске прилике, што није погодовало развоју културе. Упркос отежавајућим околностима, у VI и VII веку се појављују нова жаришта латинске писмености, углавном у манастирима које су основали ирски мисионари предвођени Колумбаном Млађим. Најпознатији су били Ликсеј у Франачкој, Бобио у северној Италији и Сент Гален у данашњој Швајцарској, основани у периоду 590– 615. г. Меровиншки краљеви су на својим дворовима окупљали песнике. Краљ Хилперик I (561–584), упамћен као веома суров владар, писао је стихове које су његови политички противници исмејавали. Гргур Турски је крајем VI века написао дело

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

тар из Пизе, наставник латинске граматике који је покушавао да описмени Карла Великог, Павле Ђакон, писац Историје Лангобарда, и други. У то до ба настали су Велики анали Франачког кра љевства у којима је записано много података важних за упознавање са владавином Каролинга. Карло Велики је предузимао замашне градитељске подухвате којима је руководио Ајнхард. У то доба саграђене су две царске палате и дрвени мост преко Рајне. Карло Велики је у Ахену, изнад остатака римских терми, саградио владарску резиденцију коју су ториј дворана за пријеме и чиниле стамбене просторије, Ҫ ҸҴҼҸҭҸҷ ҼҸҭҸҷ ύҸҭҸҺҸҮҲӁҲҷҪ ҴҪҹүҵҪ ҸҴҼҸҭҸҷҪҵҷҸҭ ҸҫҵҲҴҪ ώҵҪҮҪҺ нашао атмосферу ат атмо је у Ахену свесно опонашао која је владару у Риму Риму. ла на папском двору

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Егбертов кодекс исписан каролином, типом латиничног писма обликованог у време каролиншке ренесансе. У питању је приказ Јудиног издајства ва

Историја Франака, важан извор р заа меровин меров меровиншко раздобље. иког везује везу се културЗа име и владавину Карла Великог кар ни препород познат под називом каро каролиншка ренестицао ос осни санса. Овај владар је подстицао оснивање манастиркњи књ ских и катедралних школа,, књижевни рад и уметничко стваралаштво, у чему су му помагали учени људи пореклом из Енглеске, Шпаније и Италије. Карло је основао Дворску школу којом је управљао Алкуин из Јорка. Синови франачких племића су ту учили да читају, пишу и говоре граматички правилним латинским језиком, користећи се методома учења које су развили ирски и англосаксонски монаси. У Дворској школи су професори и ученици расправљали о теолошким питањима, разматрали елементарна научна знања и писали стихове по узору на класичне ауторе. Поред Алкуина из Јорка, носиоци културног препорода и предавачи у Дворској школи били су Ајнхард, дворски историограф, Пе-

Капела у Ахену има осмоугаону основу. Грађена је по узору на Јустинијанову цркву Сан Витале у Равени.

ИСТОРИЈА II Романичка уметност (X–XII век)

Култура Византије (VII–XII век) У време опадања градског живота на Западу, Цариград је представљао једину престоницу хришћанског света. Практично неосвојив због јаких бедема, овај град је постао центар оригиналне цивилизације која је трајала више од хиљаду година. Све до арабљанских освајања цветали су градови у Сирији и Палестини, северној Африци, фрици, ци, Малој Азији и дуж црноморских обала. У европском вропско делу Царства посебан значај је имао Солун. Византијска цивилизација је у олун. Виза Визант основи билаа урбана, рбана, ш што ссе одражавало и на свакодневни живот су становали у добро зидаивот от људи који к ним кућама, ћама, имали има развијене хигијенске навике и користили производима који су приристили се занатским ззан стизали изали како как са с Истока тако и са Запада. Сакрална аархитектура је посебно негована. Уз градСакралн цркве подизане су крстионице, ске и манастирске м ма гробне капеле, зграде економске намене и гостинске гр гробн просторије. Премда су се стилови мењали, основу пр византијских цркава чинио је грчки (равнокраки) крст. Цркве су имале једну или више купола. Зидови и подови били су прекривени мозаицима раскошних боја, док су стубови били од мермера. Византијска књижевност је представљала спој класичног наслеђа и хришћанског учења, будући да је већина књижевника добро познавала библијске текстове и списе црквених отаца, али и дела грчких и римских писаца. Византијски писци су користили дијалекат коине, књижевни језик који се знатно разликовао од говорног грчког и био неразумљив обичним људима. Писци историја и хроника су се често налазили на истакнутим положајима, били су у прилици да лично присуствују догађајима које су описивали, а имали су и приступ документима чуваним у дворским и црквеним архивима. Писањем историјских текстова бавили су се и припадници царске породице попут цара Константина VII Порфирогенита (913–959) и Ане Комнине која је у делу Алексијада описала живот и владавину свога оца цара Алексија I Комнина (1081–1118). Велику популарност уживали су памфлети (сатирични списи), који су разматрали актуелне догађаје, романи и

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Окончањем инвазија Нормана, Мађара и Сарацена дошло је до стабилизовања политичких и економских прилика, што је резултирало постепеним демографским растом почев од друге половине X века. Нове околности погодовале су уметничком полету, који се одвијао у монашкој средини (клинијевски покрет). Уметност је тежила стишавању божјег гнева и задобијању милости Свевишњег посредством стваралаштва, те највише споменика припада црквеном градитељству. Нови правац у уметности назива се романика, чија је црква имала облик тробродне или петобродне базилике која се на источној страни завршавала олтарском апсидом. У њеној основи налазио се уписан латински (издужени) крст. Зидови романичких цркава су масивни, са мало прозора, како би могли да издрже тежину кровне конструкције са куполом. Посебна пажња поклањала се украшавању западне фасаде са порталом (главним улазом у цркву) и звоницима. У полукружном или троугластом пољу изнад портала („тимпанон”), често је приказивана сцена Страшног суда и Христа таа као судије. Цркве су украшаване рељефима и тродироди мензионалним скулптурама које су приказивале казивале сцене из Христовог живота, свеце, симболе пољоим оле ле пољо привредних радова, знаке зодијака,, знамењ знамења небеснаме а не е ких тела и појава. Ликовни прикази ази имали су велики значај за вернике који нису били или образов образовни и нису разумевали језик богослужења Романижењаа – латински. латинск латин ка се развијала у Француској, Италији, Енглеској, цуској, кој, Итали Итал

немачким и скандинавским земљама. У сваком од ових региона она је попримила специфичне уметничке изразе.

Рељеф на тимпанону романичке цркве

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Византијска цивилизација је у великој мери утицала ҷҪ ҴҽҵҼҽҺҷү ҹҺҲҵҲҴү ҷҪ ύҪҵҴҪҷҽ ҽ ӑҽҰҷҸӑ ϔҼҪҵҲӑҲ Румунији и руским земљама.

Однос према Богу Сви важни догађаји у животу појединца и породице (рођење, венчање, смрт) пропраћени су одговарајућим верским обредима. Чином крштења ступало се у заједницу хришћана, због чега су црквени оци овом обреду поклањали посебну пажњу. У центру верског живота налази се литургија током које се верници окупљају око да би изразили о свештеника свешт вешт захвалност и добили ли утеху, помоћ по помо и спасење од Свете Тројице. Евхаристија симболично аристија стија подразумева подр по претварање хлеба ба и вина вин у тело и крв Христову – причест. Улогаа верника верни временом је постајала све пасивнија ија будући да се с служба одвијала на латинском обични народ није разумео. м језику езику који об

ɡɚ

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

житија. У Византији је негована музика, посебно црквена. Од IV до XV века у Цариграду је постојао Царски универзитет на коме су се изучавали филозофија, природне науке, медицина, право, математика, астрономија и књижевност. Ту су се школовали будући правници и државни службеници. У провинцији су постојале државне и приватне школе, док су се теолошке дисциплине изучавале у Патријаршијској школи и по манастирским школама. Постојале су, такође, јавне и приватне библиотеке.

Резбарија у слоновачи, око 950. г.; Христос благосиља византијског цара и царицу

Људи ди су се вео ввеома плашили греха, односно могућности неки преступ који би их заувек лино ости да почине поч п шио бож божје милости. Пост и молитва су сматрани за најважнја средства у борби против искушења. Тако ајваж важ је љутитом човеку саветовано да се учи стрпљењу и скромности, похлепни је требало да се навикава на оскудицу, док је прождрљивац био дужан да неко време строго пости. Екскомуникација (одлучење од причести) је најтежа духовна казна, јер је појединац неко време или доживотно искључен из заједнице верника. У ликовним приказима тога времена доминира представа Христа као судије који кажњава грешнике. Култ светаца је био веома раширен. Побожни хришћани су тежили ка томе да барем једном у животу посете места у Светој земљи којима је Христос ходио, цркве у Риму посвећене апостолима Петру и Павлу или гроб св. апостола Јакова у Галицији (Сантјаго де Компостела, северозападна Шпанија). Верници су од светаца очекивали да их избаве од животних невоља, због чега су и кретали на ходочашћа са често неизвесним исходом, будући да су у то доба путовања трајала седмицама и месецима, док су путеви били несигурни. На другој страни, хришћани су веровали у демоне који су настојали да их одврате од пута вере и натерају да почине грех. У оновреме-

ИСТОРИЈА II ним визијама доминирају представе небеског блаженства до кога се стиже уз помоћ анђела и светаца и сцене паклених мука. Веровало се да молитве

рођака и пријатеља могу да олакшају муке грешницима, те стога црква уводи обреде намењене преминулим хришћанима.

Најважније Појам

Временски период

Главне тезе

Манастирска култура

– улога бенедиктинскогг реда – утицај ирског монаштва аштва – манастирске библиотеке блиотеке и скрипторији – књижевни родови дови (анали, (ана хронике, житија)

VI–XII век

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Језик и писмо

– употреба народних језика – латински – језик богослужења, државне управе и књижевности – појам писмености

– школовање и световњака овање будућих будући клерика к – седам ам слободних слободни вештина в – Етимологије Севиљског имологије Исидора И Иси – манастирске настирс школе – катедр катедралне школе

IX–XI век

Каролиншка ренесанса

крај VIII – IX век

Романика

X–XII векк

– утицај клинијевског покрета – сакрална архитектура – стилске карактеристике

Култура Византије

VII–XII век VI

– значај урбаног живота – сакрална архитектура – дијалекат коине – књижевност и наука – Царски универзитет – Патријаршијска школа – ширење византијске културе

Однос према Богу

VI–XI век

– значај црквених обреда – однос према греху – култ светаца и ходочашћа

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

Манастирске и катедралне школе

– Дв Дворска школа – градитељска делатност ра – дворски комплекс у Ахену

I_ЕВРОПА У РАНОМ СРЕДЊЕМ ВЕКУ Вежбање

Упркос општој декаденцији, меровиншки краљеви су се трудили да на својим дворовима окупљају учене људе и уметнике. Њихови домети су били скромни, тако да је до културног препорода дошло тек за владавине Карла Великог. Латински се учврстио као језик богослужења, књижевног стваралаштва и државне администрације на Западу. Књижевност и уметност су били везани за манастире, у којима су осниване школе ослоњене на концепт седам слободних вештина. Тек од друге половине X века, када су престали напади Мађара, Нормана и Сарацена и када је дошло до консолидовања економских и демографских прилика, створени су услови за културни полет. Тада настаје нови стил у уметности – романика. Византијска култура је имала урбани карактер, о образовању су се старале државне власти, што је погодовало развоју науке, књижевности, музике и ликовних уметности.

Ајнхард је био једна од главних личности каролинӂҴү ҺүҷүһҪҷһү ύҲҸ ӑү ҬүҸҶҪ ҸҫҺҪұҸҬҪҷ ҸҮҵҲӁҷҸ ӑү знао латински и грчки језик и поседовао је техничка знања, будући да је био надзорник царских градњи. Написао је Живот Карла Великог, дело у коме је описао личност и владавину човека у чијој се служби налазио годинама. У одломку који следи представљен је однос Карла Великог према учености и његови напори на личном описмењавању: „Његова речитост беше таква да је јасно могао да т изрази све што је желео. Властити језик му није био ео. Влас довољан, тако да се веома ома трудио тру труди да научи и стране језике. Латински и је научио тако та добро да га је говорио као матерњи њи и језик, до док је грчки боље разумевао ҷүҭҸ ӂҼҸ ҭҪ ӑү ҭҸҬҸҺҲҸ ύҲҸ ӑү ҼҸҵҲҴҸ ҺүӁҲҼ ҮҪ ӑү ҹҸҪ ӑү ҭҸҬҸҺҲҸ ύҲ ҭҸҬҸҺҲҸ некад деловао претерано говорљив. Приљежно се еловао вао претера прет бавио вештинама. Веома је поштовао оне о слободним веш који предавали указујући им почасти. Грамаји су их пред предав тику остарелог ђакона Петра из ку је учио слушајући сл Пизе, док му је у осталим дисциплинама учитељ био Албин, надимак беше Алкуин, такође, ђакон, Алби чији ч ҺҸҮҸҶ ϝҪҴһҸҷҪӀ Ҳұ ύҺҲҼҪҷҲӑү ӁҸҬүҴ ҲұҽұүҼҷү ҽӁүҺ ҮҸҶ ҸҶ ности. Уз њега је Карло много времена и труда пон светио изучавању реторике и дијалектике, и нарочито астрономије. Учио је да рачуна и помно је истраживао кретање звезда. Покушавао је и да пише, те је стога имао обичај да повоштене таблице и пергамнетне свешчице држи у кревету испод узглавља како би у слободно време руку вежбао у обликовању слова. У том је послу имао мало упеха, јер је подухват био криво постављен и прекасно започет”.

ɭʇ ɛɟ ɧɢ ɤɟ

Закључак

Проверите своје знање

Ɂɚ ɜɨ ɞ

ɡɚ

t ϖҸӑҲҶ ӑүұҲҴҸҶ һҽ ҹҲһҪҷҪ һҵҽҰҫүҷҪ ҮҸҴҽҶүҷрета и књижевна дела на Западу у раном средњем веку? ӂҼҬҪ Һ t ϚҫӑҪһҷҲҼү ҮҸҹҺҲҷҸһ ҲҺһҴҸҭ ҶҸҷҪӂҼҬҪ ҺҪ аведите нек звоју културе и писмености. Наведите неке од њихових манастира. ҪҵҪ ҷҪһҼ t ϛҸ ҴҸҶ ҹҺҸҭҺҪҶҽ һү ҸҮҬҲӑҪҵҪ ҷҪһҼҪҬҪ ҽ ӂҴҸзиле катедра лама? Где су се налазиле катедралне школе? ҷҸһҲҸӀҲ t ϖҸ һҽ ҷҪӑҹҸұҷҪҼҲӑҲ ҷҸһҲҸӀҲ ҴҽҵҼҽҺҷҸҭ ҹҺүпорода у време Карла Вел Великог? Како је изгледала Дворска школа? t ϙҪ ҴҸҶ ӑүұҲҴҽ һҽ ҹҲһҪҷҪ ҴӓҲҰүҬҷҪ Ҳ ҷҪҽӁҷҪ дела у Византији? t ϖҸ һү һҼҪҺҪҸ Ҹ ҸһҷҲҬҪӓҽ Ҳ ҲұҮҺҰҪҬҪӓҽ ӂҴҸла у Византији? t ϖҪҴҸ һҽ ҲұҭҵүҮҪҵү ҺҸҶҪҷҲӁҴү ӀҺҴҬү t ϖҪҴҪҬ ӑү ҫҲҸ ҸҮҷҸһ ҹҺүҶҪ ҭҺүҿҽ ҽ ҺҪҷҸҶ һҺүҮ њем веку?

Einhard, Život Karla Velikog, ur. I. Goldstein, Latina et graeca, Zagreb, 1992, стр. 90–91

Како се Карло Велики односио према учености? Колико Ајнхардов приказ, према вашем мишљењу, одговара историјској истини и ономе што се о овом владару зна на основу других извора?