У М И СРЦЕ
Кључне речи: народна приповетка, наративне технике – нарација (приповедање), дијалог, унутрашњи мо-
нолог, приповедање у првом и у трећем лицу
као
рече:
Честити царе, како ти хоћеш нека буде, само молим
свије тли царе, послушаћу, само ме пусти да преноћим а сјутра ћу поћи.
J. Varrone, Девојка, 1887.
Кључне
воје су се замилили млади: омер момче, Мерима девојка,
У пролеће, кад им цвета цвеће,
Кад им цвета зумбул и каранфил;
Упази и’ jедна мала стража,
Мала стража, омерова мajкa,
Па беседи омерова мajкa:
„Мили сине, омер’ момче младо,
ти не љу би Мериме девоjке!
Лепшом ћe те оженити мajкa –
Лепом Фатом новога сердара.
Jош je Фата од рода богата,
и тебе ћe потпомоћи благом.”
ал’ беседи омер момче младо:
„Прођи ме се, мoja мила мajкo!
ниjе благо ни сребро ни злато,
Beћ je благо, што je срцу драго.”
то не слуша омерова мajкa,
Beћ на силу оженила сина,
и на силу довела девоjку.
Кад je било вечер по вечери
и младенце у ложницу свели,
л’ беседи омер момче младо: ао Фато, ала ти си лепа!
целивати, -ам – пољубити;
Moja Мера ниjе тако лепа,
ал’ je Мера срцу моме драга.
Oj, бога ти, Фатима девоjко!
донеси ми дивит и артиjе,
да напишем до две до три речи,
Jep je мoja победљива мajкa,
Па ће рећи, да си м’ уморила.”
Кад je маjки књигу написао,
он говори Фатими девоjки:
„Oj, бога ти, Фатима девоjко,
Купаjте ме ђулом румениjем,
пронес’те ме покраj мoje Мере,
нек’ ме Мера мртвога целива,
кад ме ниjе живог пољубила.
Oj, бога ти жалосна девоjко,
не пуст’ гласа до биjела дана,
нек’ се мoja навесели мajкa
и сестрице кола наиграjу
и у колу песме напеваjу!”
то изусти, па и душу пусти.
Кад уjyтpy бели дан освану,
Уранила омерова мajкa,
носи киту ситнога босиљка
да про буди двоjе младенаца.
Цикну, викну Фатима девоjка:
„ој, бога ми, мила мoja мajкo,
синоћ ти je омер починуо!”
ал’ беседи омерова мajкa:
„бог т’ убио, Фатима девоjко!
ти си ми га уморила млада!”
ал’ беседи Фатима девоjка:
„нисам, мajкo, живота ми мога!
нег’ ево ти до две до три речи,
Што je теби омер оставио.”
Чита речи омерова мajкa,
Чита речи па сузе пролива.
Купаше га ђулом румениjем,
Понеше га Мериномe двору.
ал’ беседи Мерима девоjка:
„Ђул мирише, мила мoja мajкo,
ђул мирише око нашег двора,
Чини ми се – омерова душа.”
ал’ беседи лепе Мepe мajкa:
„Муч’, не лудуj, Мерима девоjко!
Муч’, не лудуj, кад будала ниси!
сад твој омер другу драгу љуби,
а за тебе младу и не мари!”
ал’ беседи Мерима девоjка:
„Ђул мирише, мила мoja мajкo,
Ђул мирише – омерова душа.”
она стрча доле низ чардаке,
Пa истрча на сокак, на врата,
Види грану ситнога бисера,
богом брати до два побратима:
„Чиjа ли je грана од бисера?”
ал’ беседе до два побратима:
„то je грана младога омера.”
ал’ беседи Мерима девоjка:
„богом браћо, до два побратима,
спустите га пред мoje дворове –
да га jа дна мртвога целивам,
Кад га нисам жива пољубила!”
спустише га пред Мерине дворе,
К њему Мepa жива примакнула,
Мртва Мepa црној земљи пала.
сабљама joj сандук сатесаше.
Кад омера од двора понеше,
тада Мepy у сандук спустише;
Кад омера на гробље донеше,
тада Меру од двора понеше;
Кад омера у раку спустише,
тада Меру на гробље донеше;
Кад омера земљицом посуше,
тада Меру у раку спустише.
ту се т уку до две старе мајке и проклињу и старо и младо,
Милован Глишић П РВА БРАЗДА
(Одломак)
радња приповетке Прва бразда одвија се
после другог српско-турског рата (1877–1878), када су у српском селу завладале неповољне прилике.
Миону, главну јунакињу приповетке, задесила је
веома тешка судбина – остала је удовица са троје деце
си уморан, работниче мој!... дела, ево... ево, сеја ти спремила и ручак... ту Миона брзо повади из торбице што је спремљено. Простре торбицу, па разреди по њој: мало соли, лука, неколико печених кромпира, танку погачицу, заструг межганика, па и чутурицу, говорећи: – Е, гле ти душанке! спремила ти и чутурицу вина. Маторка моја!
Зна она шта ваља уморну човеку... Устави рало, сине! дос та си радио! и с узе јој грунуше. – Шта ти је, нано? – рече огњан седнувши. – ти плачеш?
– ништа, сине, ништа! Ето смејем се!... дела узми, гладан си, знам... богами, и ја се забавих мало доле у чаршији. да знаш како учитељ хвали сена дина!
седи и ти, нано, да ручамо заједно – рече огњан ломећи и њој парче погачице.
нека, сине! ручаћу ја код куће. душанка
небројено пута
и гледала огњана. Видела је кад је
узорао чак и трећу бразду!...
обузе је нека чудна радост.
и плаче јој се – и смеје јој се. не
зна ни сама зашто! Мало, па тек
прозбори онако сама: „та ред је
једном да и мене бог обрадује! и
зар ја нисам срећна? Ко то каже!
те како сам срећна! Море, имам
ја сина! имам домаћина, хеј! неће
мени више пословати туђе руке.
аја! нема нико оваквог детића.
откривајмо
Богатимо
1. пустити сузу јако се смејати
2. проливати (лити) сузе рас тужити, ражалостити
3. смејати се (насмејати се) до суза заплакати
4. ганути (дирнути) [некога] до суза плакати
5. измамити [некоме] сузу из ока
горко плакати
6. грцати (купати се, гушити се) у сузама дубоко некога ражалостити
село К. у горњој далмацији. село се разасуло на једном рубу равнице, под брежуљцима. Мала старинска православна црква, склонила се за
најгушћом гомилом кућа, у средини. а у зачељу села, одвојена, зидала се
велика, господска зграда, очевидно богомоља, која би доликовала каквој
варошици, а не најсиромашнијем селу Петрова поља. Јела уђе у кућу, треснувши вратима. У исти мах и вјетар хукну јаче
у ту... ту... вјеру?
сачувај Господе! – рече Јела устукнувши и прекрстивши се.
онда Пилипенда уђе у магарећи преградак
Јела, ужаснута, викну:
Пилипенда само рече:
било забрањено улазити у православну цркву... Пилипенда је ишао ка граду за својим старим Куријелом, који је набадао танким ножицама, споро одмичући. али га Пилипенда ниједном
у ратовању
Пилипенда одврати:
свога краја?
разговарајмо
да ли се вера бира или се наслеђује од предака? образложи свој одговор.
Зашто је важно да очувамо своју веру, односно веру својих предака?
Зашто
није редак случај да људи
дод уше, био је пијан до несвести и заноћио је ту на мосту,
дечаци често са обале, као у понор који
отвор гледају
Kirchner,
Читајмо
и добијем од њега одгонетку.
само изви обрве над свод свог високог чела: – а не мислиш ли, Михизе, да је господина једноставно немогуће описати. Господин не сме да има изразите особине. Хармонијом и равнотежом својих својстава
Богатимо
Бранислав Нушић
Г
ОСПОЂА
МИНИСТАРКА
(Одломак)
ЛиЦа У иЗабраниМ одЛоМЦиМа:
сиМа ПоПоВић
ЖиВКа, његова жена
дара, кћи
раКа, синчић
ЧЕда УроШЕВић, зет
ПЕра, писар из административног одељења
Чин Први XXII
ПрЕЂаШЊи, ЧЕда
ЖиВКа (тек што се Чеда јавио на вратима): Говори!
ЧЕда: Чекајте, забога! ...
ЖиВКа: ако ми одмах не кажеш, пашћу у несвест!
ЧЕда: али, чекајте, да вам кажем све по реду.
ЖиВКа: Па говори, не отежи!
ЧЕда: дакле, враћајући се овамо, овако сам мислио...
ЖиВКа (шчепа га за гушу): Говори: је ли, или није? Је ли, или није, разумеш ли?
ЧЕда: ама, чекајте! дакле, овако сам
ЖиВКа: даро, кћери, мени мркне пред очима. Кажи твоме мужу
нека каже: да или не, иначе ћу га гађати столицом!
дара: Па кажи, забога!
ЖиВКа: да или не?
ЧЕда: да!
ЖиВКа: Шта?
ЧЕда: Министар.
ЖиВКа: ама ко, убио те бог, да те убије,
дара: Је л’ отац?
ЧЕда: Јесте!
дара (усхићена, загрли га, срећна): слатки мој Чедо!
ЖиВКа: децо, децо, придржите ме! (Клоне, уморна од узбуђења у столицу.)
ЧЕда: дакле, кажем, то сам смислио: да
ЖиВКа: а ја?
ЧЕда: Па шта сте ви?
ЖиВКа: Како шта?
рођеним ушима. Кажи ми, даро, ти!
дара: Шта да вам кажем?
ЖиВКа:
дара: Госпођо министарка!
ЖиВКа (Чеди): ’ајде, кажи и ти!
зове.
ЧЕда: Хоћу, ал’ кажите и ви мени: господин-министров зет; да чујем, знате, како то звучи!
ЖиВКа: Пре свега,
ЖиВКа: ’ајде, ’ајде, лани, ако хоћеш да ти почеше језик параграф
седамдесет шести.
ЧЕда: охо, хо! Па ви говорите као да сте ви министар.
ЖиВКа: ако нисам министар, а ја сам министарка, а упамти: то је, који пут, много више.
дара: али, забога, Чедо, мајка! немојте се свађати, не личи то министарској кући.
XXIII
ПрЕЂаШЊи, раКа
раКа (улети): Мама, знаш ли шта је ново? тата постао министар.
ЖиВКа (љуби га): Е, а ко ти је казао, чедо?
раКа: Кажу ми деца и мене су одмах прозвали министарско прасе. ЖиВКа: Мангупска посла. нећеш се више дружити са тим мангу-
пима.
раКа: него с ким ћу?
ЖиВКа: дружићеш
мајк
ЖиВКа:
раКа: Јаој, да знаш, мама, што волим што је тата постао
ЖиВКа: Е?!... а зашто?
раКа: Па, одсад, кад ме тата
раКа: доле влада!
ЖиВКа: иде? Па што не говориш, марво једна, него брбљаш којешта. (Збуни се.) децо, децо. немојте да ми сметате. Ви станите иза
мене. боже мој, ко би то рекô: отишô јутрос од куће као обичан човек, а враћа се министар?
ама станите овамо, немојте ми сметати!
XXIV
ПрЕЂаШЊи, ПоПоВић
ПоПоВић (појављује се на вратима под
цилиндром).
ЖиВКа (грли га): Министре мој!
ЧЕда и дара (љубе му руку): Честитамо!
раКа (раздера се из свег гласа): доле влада!
ЖиВКа (скочи као опарена и, како је била већ прихватила из Поповићеве руке цилиндер,
она га натуче Раки на главу да му тако угуши
): Куш, проклето штене! Убио га
да га убије, и кад га родих овако проклета!
ПоПоВић: но, но, Живка, уздржи се, забога! XXV
ПрЕЂаШЊи, ПЕра
Плакат за филм „Госпођа министарка” из 1958.
ПЕра (уђе, и кад спази Поповића, збуни се): извините... ја, овај... ја сам дошао да вам јавим да сте постали министар.
ПоПоВић: Знам ја то, господине Перо.
ПЕра: Знам ја да ви то знате, ал’ опет сам ја хтео први да вам јавим.
ПоПоВић: Хвала, хвала!
ЖиВКа: Хоћете ли ви, господине Перо, сад у министарство?
ПЕра: на служби, госпођо министарка.
ЖиВКа: наредите да одмах после подне, у четири сата, дође овде министарски фијакер.
ПоПоВић: Шта ће ти то?
ЖиВКа: Пусти ме, молим
сЦЕнсКа
крајње неморалном, глупом
Лица: бора ШнаЈдЕр
ПиКЉа ШирГић
ВитоМир КаМбасКоВић
МиЛоЈЕ
Лина, рођена Перекитка
догађа
ПиКЉа: ово је опште расуло, жено!... (Милоје пође.) Куда ћеш ти
опет,
МиЛоЈЕ: а, не!... У мислима ћу бити са вама!!... (Одлази брзо.)
ПиКЉа: Е, па извини, синовче!... ако је вама овако добро, мени није
лоше!... умем и ја да будем пришипетља!...
Лина: дај сад да и нас двоје, човече, набијемо другом огњиште!...
ПиКЉа: слађе код другог човек
ПиКЉа:
бора: Па чак и непожељних!...
распоред на своју руку!... брецају се на људство!... нико им не стаје на реп, па се осилили... док мени није прекипело!... Е, па нисмо рекли тако, друже управниче!...
бора: нисмо.
ВитоМир: рекосмо
бора: рекосмо.
ВитоМир: Ваљда је сад дошао и на нас ред да једемо печене шеве, а они нека пробају како је то гулити отпатке
бора: од данас па надаље ти имаш да мотриш на сваки њихов корак!... да мотриш да л’ ору, да л’ пробадају, да л’ влаче, да л’ врте, да л’ грабе, да л’ тестеришу, да л’ копају, да л’ мету, да л’ жању, да л’
ВитоМир:
Лина:
ВитоМир:
ПиКЉа:
онда његови, друже управниче?...
бора: сви смо ми једнаки!... само су неки мањи, а неки су виши...
с у тањи, а неки
Пребледели,
вар, па дрхте, дрхте...
за друштвеном једнакошћу у социјализму. Како је бора образложио идеју о једнакости у свом говору? Какав утисак изазивају његове речи?
Милутин Бојић
стојте, галије царске! спутајте крме моћне!
Газите тихим ходом!
опело гордо држим у доба језе ноћне
над овом светом водом.
ту на дну, где шкољке сан уморан хвата и на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада.
Зар не осећате како море мили,
да не руши вечни покој палих чета?
из д убоког јаза мирни дремеж чили,
а уморним летом зрак месеца шета.
Кључне речи: родољубива лирска песма, апострофа, химнични тон
објашњење мање познатих речи
галија, -е ж – средњовековни ратни или трговачки брод с веслима и једрима; спутати, -ам – омести, онемогућити, спречити некога у нечему; крма, -е ж – задњи део брода или чамца; опело, -а с – православни црквени обред над покојником пре сахране, праћен појањем и молитвама за спас душе умрлог; острво Видо
овде:
на којем се услед труљења биљака образује тресет, мекано растресито земљиште које садржи наслаге изумрлих
барских биљака;
Прометеј, -а м – у грчкој
митологији син титана Јапета који је украо ватру с неба и донео је људима;
апостол, -а м – овде: побор-
ник неке идеје;
чилети, чилим – нестајати, губити се;
мрц, -а м – мртвац;
пантомима, -е ж – овде: по-
крети руку и мимика као
средство споразумевања;
отпојати, -јем – отпевати
црквене песме;
погребен, -а, -о – сахрањен;
епопеја, -е ж – овде: значајно историјско раздобље које
се
одликује народним
страдањем;
корифеј, -а м – овде: славни, истакути научник, уметник и сл., првак;
венац, -нца м – симбол славе, победе;
хујан, -јна, -јно – бучан, шуман;
борбена лава – овде: жар борбе;
кључ, -а м – овде: јак млаз крви који шикља из тела;
то је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, к’о наш ум бескрајна.
тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест, хладна и очајна.
Зар не осећате из модрих дубина
да по божност расте врх вода просута
и ваздухом игра чудна пантомима?
то велика душа покојника лута.
стојте, галије царске! на гро бу браће моје Завите црним трубе.
стражари у свечаном опело нек отпоје
ту, где се вали љубе!
Јер проћи ће многа столећа, к’о пена
Што пролази морем и умре без знака, и доћи
да тражи своје корифеје.
сахрањени ту су некадашњи венци
далеких.
стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите
милутин Бојић (1892–1917) рођен је у
владе и државе остали до 1918. године.
аутор музејске поставке је покојни генерал Милорад Прелевић. У витринама су униформе, заставе, гусле, војнички шлемови, старе фотографије с упалим лицима мршавих војника, децом у снегу до струка, болесним војводом радомиром Путником у носиљци...
разговарајмо о тексту
Када је дошло до великог повлачења српске
доброте, самилости. Чији глас препознајеш у овој песми? Зашто се тражи
помиловање за наивне?
истакни основну идеју песме.
на ком принципу се развија идејна подлога у песми? Прочитај наглас стихове у
којима је садржана поента песме.
За радознале
Душанов законик, најважнији прав-
ни акт средњовековне србије, донет
је у време владавине цара душана (1331–1355) на државном сабору у
скопљу 1349, а допуњен 1354. године.
садржи 201 члан и, на крају, реч само-
га цара. оригинал законика није са-
чуван; постоје 24 преписа, најстарији је с краја 14. века. Законик је писан на
српскословенском језику; настао је из
потребе да се озакони стање у држави
након проглашења Царства. регулисао
је кривично и црквено право, а одредио
група унутар
(Избор)
Циклус песама Списак објављен је у песничкој збирци Кора (1953). овај циклус сачињавају песме о домаћим животињама, песме о биљном свету и песме о предметима које је створио човек. У песмама је представљена трагична судбина бића (Патка, Коњ, Маслачак, Кестен) у
тен
зелене новчанице Пиштаљке
крошњи му гнезда свијају Пролеће му прсте креше
Живи од пустоловина
својих недостижних корена
нестане из улице Ко зна куда иде
маХовина
Жути
Жути сан одсутности са наивних црепова Чека
Чека да се спусти на склопљене очне капке земље
Чека неприметно
Пажљиво
метафора и симбол.
Персонификација је стилски поступак којим се предметима, животињама и биљкама,
мира, слободе, бесконачности... бела боја може бити симбол невиности, чистоте, доброте... свакој описаној биљци
збирка песама Кора сматра се почетком српске послератне модерне
НАУЧИЛИ СМО 1
Ђачки растанак
основни
растанак, песма.
Знамените институције
романтизам
наведене стихове
трагичан завршетак.
а) У стиховима ђул наговештава смрт. б) Ђул
љубав.
Могући одговори: а) понос и лепо одело; б) мудрост; в) лепота и богатство.
НАУЧИЛИ СМО 3
б) Могући одговори: Миона је вредна, пожртвована, добра домаћица, узорна мајка, поносита, способна.
Могући одговор: основна порука приповетке Пилипенда је
чува своју веру и у
а
агитација, -е ж – активност на придоби-
јању људи за некога или нешто
ађунто, -а м – помоћник, ађутант
ал-катмер, -а м – црвени каранфил
антерија, -е ж – врста горње хаљине с
дугим рукавима
апостол, -а м – у песми Плава гробница
Милутина бојића: поборник неке идеје Б
бедевија, -е ж – расна кобила
бекнути, -нем – проговорити
беневреци, -ека м мн. – панталоне
благи дани – празнични дани
благословити, -им – у одломку Ђул
Веселина Чајкановића: показати своју
милост према некоме или нечему,
даровати (о богу)
боб, -а м – једногодишња махунарка чије се
зрневље користи за исхрану
богомоља, -е ж – храм, црква
бон, -а, -о – узречица са значењем јадан
борбена лава – у песми Плава гробница
Милутина бојића: жар борбе
братимити, -им – узети/узимати некога
за побратима
братучед, -а м – син једног брата деци
другог брата
бременац, -нца м – мало бреме, мали терет
брецати се, -ам се – грубо, безобзирно
викати на некога
бризгати, -ам – нагло избијати, шикљати, прскати (о течности) булумента, -е ж
, -им – уздизати, подизати варен, -а, -о – куван
, -ем
вељи, -а, -е – већи
венац, -нца м – симбол славе, победе
вериге, -а
већма – више
влачити, -им – чешљати вуну
вратнице, -а ж – капија
врело
бучно
голушав, -a, -о – овде: незрео, неискусан
грабов, -а, -о – који се односи на листопадно дрво граб, или је његов део
гумина,
дéра, -е ж – рупа
дубла, -е ж – врста златника
дувар, -а м – зид е
експонат, -а м – изложени предмет на изложби, у музеју
епопеја, -е ж – у песми Плава гробница Милутина бојића: значајно историјско раздобље које се одликује народним страдањем Ж
женирати се, -ам се – у одломку из романа Поп Ћира и поп Спира: стидети се, устручавати се
живолазан, -зна, -зно – живахан, окретан, хитар
жупни, -а, -о – који има благу климу, питом, сунчан, плодан забрежје, -а с – брежуљкаст крај, побрђе З
задруга, -е ж – удружење које се оснива ради обављања заједничке делатности
и заштите економских интереса чланова удружења (земљорадничка, винарска, кредитна)
запурити се, -им се – заруменити се
закржљавити, -им – заостати у развоју
замилити се, -им се – заволети се
зараколити, -им – закокодакати
зарити се, -им се – сијати се, блистати се
заструг, -а м – дрвени суд, здела с по-
клопцем
згода, -е ж – згодна прилика
здјела, -е ж – повећи суд за јело, чинија
зор – силан, диван
зубун, -а м – горњи део одеће од грубог
материјала,
у јесен
jeдринa, -е ж – особина или стање онога што је једро, снажно
jeлече, -ета, с – прслуче јера – јер К
каблић, -а м – округла дрвена посуда за
воду, млеко и слично
калабалук, -а м – гужва, метеж, неред
калфа, -е м – мајсторски помоћник
караказан, -а м – у одломку Господин борислава Михајловића Михиза: забачен крај, провинција
кароца, -е ж – врста кочије
касаба, -е ж – градић, варошица
качамак, -ака м – јело од куваног кукурузног брашна, пура
Класнa лутрија – игра на срећу коју је крајем 19. и почетком 20. века контролисало Министарство народне
привреде
кључ, -а м – у песми Плава гробница
Милутина бојића: јак млаз крви који шикља из тела;
конвенционалност, -и ж – особина онога што је уобичајено
копилан, -а м – у одломку из романа На Дрини ћуприја иве андрића:
неваљалац
корифеј, -а м – у песми Плава гробница
Милутина бојића: славни, истакути
научник, уметник и сл., првак
космат, -а, -о – длакав
кочити се, -им се – у народној приповеци Девојка
ландарати, -ам – у одломку из приповетке
Пилипенда симе
пожељно
или нечим
марва, -е ж – стока
межганик, -а м – јело од изгњеченог
у новцу – на рате на почек – са одложеним плаћањем
нагнати, -ам – натерати
надлагивање, -а с – такмичење у лагању
назадни елементи – у драми Развојни пут Боре Шнајдера александра Поповића:
у
представља опасност за
друштво
налећи, належем – ставити кокошку
, -а, -о – у песми За наивне десанке Максимовић: онај који није осуђиван,
није суђено нуто – узвик при указивању на кога или шта, гле о
објагњити се, -им се – донети јагње
обудовљен, -а, -о – у песми Маховина Васка
Попе: усамљен, заборављен, остављен
овратити, -им – обрнути, окренути назад, натраг
огледати, -ам – окушати, одмерити, испробати своју снагу
одлучен од вере – који се одвојио од вере
окле – одакле
опело, -а с
пазар, -а м – пијаца
П
пантомима, -е ж – у песми Плава гробница
Милутина бојића: покрети руку и
мимика као средство споразумевања
параграф, -а м – посебан став неког
текста (законског, научног или другог)
који има целовито значење (обично
обележен знаком § испред редног броја)
пасати, -ам – проћи
паства, -е ж – верници у односу према
својим црквеним старешинама
певница, -е ж – место у цркви које је
одређено и уређено за оне који читају
и певају за време богослужења
перваз, -а м – у одломку из приповетке
Пилипенда симе Матавуља: ивичњак
перивој, -а м – врт, цветна башта
пилица, -е ж – кокошка
пињата, -е ж – лонац, котлић
пиплад, -и ж – пилад, пилићи
плевити, -им – чупати коров или траву око
биљке
плећат, -а, -о – који је широких плећа, јаких, развијених леђа
плот, -а м – врста слатководне рибе
плот, -а м – дрвена ограда
по вас дан – по цео дан
победљив, -а, -о – у народној балади Смрт
Омера и Мериме: који неправедно
сваљује кривицу на друге
повезача, -е ж – марама
повесница, -е ж – повест, историја
повјесмо, -а с – свежањ вуне, кудеље или
лана који се веже за преслицу
погребен, -а, -о – сахрањен
: стићи
потакши, -а, -е – у одломку из приповетке Прва бразда Милована Глишића: веома
неплодан, слаб, постан (о земљи)
почешати (неком) језик – у одломку
из комедије Госпођа министарка бранислава нушића: казнити због
изговорених речи
починути, -нем – спавати
починути, починем – у народној балади Смрт Омера и Мериме: умрети
пошкропити, -им – у одломку из романа На Дрини ћуприја иве андрића:
насумице разместити
пошта, -е ж – поштовање, почаст
превјерити, -им – примити другу веру
прек, -а, -о – груб, суров
пресекати, пресекам – исушити
приде – као додатак
притврдити вјеру – учврстити веру
пришипетља, -е – м и ж – наметљива
досадна особа
пробавити, -им – провести неко време
Прометеј, -а м – у грчкој митологији: син титана Јапета који је украо ватру с неба
и донео је људима
пропагирати, -ам – ширити информације и гласине у циљу помоћи или наношења штете особи, институцији или ствари за коју се неко залаже
пропити, -ијем – потрошити на пиће
пуница, -е ж – женина мајка, ташта
пура, -е ж – јело од
пун
наговештаја
сердар, -а м – старешина, главар
сипати уље на ватру – распиривати срџбу, непријатељство
сипљив, -а, -о – који болује од сипње, астме
скаска, -е ж – народна
Уједињено Краљевство, русија, и Француска, а касније и италија и
сједињене америчке државе
споменица, -е ж – у тексту Бранко и
Мина: свеска за уписивање успомена,
споменар
споречкати се, -ам се – посвађати се
спутати, -ам – омести, онемогућити,
спречити некога у нечему
ставити се, -им се – у народној приповеци
Ђевојка цара надмудрила: схватити,
досетити се
(неком)
тамновати,
тамници
тèжак, -а м – сељак
телица
тић, -а м – птиче, птичица
тиче, -ета с – птиче, птичица
траља, -е ж – подеран, похабан комад
тканине, дроњак, рита
тресетница, -е ж – у песми Плава гробница
Милутина бојића: земљиште на ком се услед труљења биљака образује
тресет, мекано растресито земљиште
биљака
ћеретати, -ам – причати пријатељски и
надугачко ћуприја, -е ж – мост ћурдија, -е ж – горњи део народне одеће од грубог платна, различите дужине,
обично без рукава
убог, -а, -о – веома сиромашан
удубина, -е ж – удубљење, рупа
улучити прилику – уграбити, добити
прилику
унцут, -а м – мангуп
упазити, -им – приметити, опазити
упоредити се, -им се – у одломку из приповетке Пилипенда симе Матавуља: поћи укорак с неким
упућивати (нешто) на нечију адресу –
упућивати
Кључне
је реч (најчешће
придевска заменица, редни
КОНСТРУКЦИЈА С ДЕТЕРМИНАТОРОМ
послушаш?
Зашто ме не послушаш, снахо?
Вокатив служи и
Вежбајмо 2
а)
Живкин муж је .
ци из Речника српскога језика (2007).
сок, сока (мн. сокови) м 1. течност у ћелијама, ткиву
(друг Милош)
(стриц Пера)
(бака Мара)
(деда Раде)
(ујак Марко)
ром јесу:
значење присвојности (присвојни/посесивни генитив);
деоно значење (деони/партитивни генитив); – значење потицања, порекла, удаљавања (аблативни генитив); – временско значење (временски/темпорални генитив); – описно значење (квалитативни генитив).
Наша школска библиотека Библиотека наше је добро опремљена. је добро опремљена.
Доврши реченице аблативним генитивом.
Плашили су се . (сиромаштво)
Он се одрекао . (наследство)
Марко се клонио . (невоља)
Окани се . (лоше друштво)
Допуни примере обавезним детерминатором:
ка пут боје, девојка очију, човек
браде, жена косе, блуза рукава; пролећа, дана, понедељка, године.
Подвуци у датим реченицама
и функције.
Примери: Значење: Функција:
Виђали су се сваке среде.
Појео је комад сира.
Пио је и воде.
То је кућа њеног брата.
Обукла је блузу дугих рукава.
Чувај се лоших навика.
Подвуци у одломку из Госпође министарке Бранислава Нушића
речи у дативу.
ДАРА: А, видиш, написала Живана.
ЧЕДА: Па да, госпа Живка јој просто није
од јутрос?
ДАРА: Код зубног лекара.
ЧЕДА: Тражио је неки секретар Министарства спољних
фону.
ДАРА: Јеси ли ти разговарао са оцем?
ЧЕДА: Јесам, али с њим не вреди разговарати. Њега је
тар убацио у министре,
се мора, брате, родити.
3. *
Састави
Преформулиши реченице
Марко
Подсетимо се
в)
Чобанин
Дошао је ту ноћ.
одређивање времена, мере и трајања времена има функцију прилошке одредбе за време (сваки дан, ту
Вежбајмо 5
Допуни реченице
Човек је саградио . (прави објекат)
Ускоро је довео и . (прави објекат) се оженио. (прилошка
Вежбајмо 6
Допуни
Враћали су се кући . (значење места) су јели само
Приближавао се цркви
Падеж Основна значења Примери
присвојно
деоно
Генитив
аблативно
временско
описно
Датив намена
Лишће винове лозе опада, па се
је с травуљином почупала и
се плашила обавеза
јесени Јула ће се удати.
зАВИСНИ
У ПРеДЛОШКО-ПАДеЖНИМ КОНСТРУКЦИјАМА
Наставна тема о зависним падежима у предлошко-падежним конструкцијама обухвата њихову поделу према типичним значењима. У српском језику њима се исказују просторни односи и временско
Дрина протиче
Проширење
Дрина
Велики,
Валовита
Малухино
предлозима (у, на, кроз,
1)
Просторни односи исказују се комбинацијама предлога и падежа –
генитива, датива, акузатива, инструментала и локатива.
а) Генитив се комбинује с великим бројем предлога.
Предлози с генитивом
из, са, од, до, поред, крај, код, близу, изнад, испод, испред, иза, између и др.
Предлошко-падежним конструкцијама с генитивом могу се иска-
зати просторна значења, место почетка кретања, а може се одредити и
путања кретања.
Мост се налази поред једног
Људи се шетају по . (локатив)
Тмурни
Путници
Путници су били близу . (генитив)
Упутили су се према . (датив)
Скела је пристала на . (акузатив)
односа
Кључне
Временско значење може се исказати предлошко-падежним конструкцијама у генитиву, акузативу и локативу. Предлози с генитивом пре, после, након, преко, уочи, око,
по + локатив 1. 2. *
Шаца је у (субота) дошао у
се појавила кроз (један сат) и завирила
(вече). Састави реченице с
пре + генитив
уочи + генитив
од + генитив – до + генитив за + акузатив пред + акузатив
кроз, по + акузатив
Сви су радили .
Све смо завршили .
Слушали смо их ___________________________ .
На питање како су људи радили одговори различитим предлошко-падежним конструкцијама за исказивање начина.
Радили су . (без + генитив)
Радили су . (на + акузатив)
Радили су . (са + инструментал)
Истакнуте зависне реченице
Учинио
Наградили
Подвуци
Јавила се
Разболела
исхране. исхране.
Они и ми се више нећемо виђати.
Ми се с више нећемо виђати.
Шаца и ja ћемо се венчати.
Венчаћу се са .
Описно значење може се исказати различитим
ним конструкцијама. У именичким синтагмама ове
Предлошко-падежна конструкција
с предлозима са, због, до, поред, око, из, усред, међу, изнад, испод...
присвојно (посесивно) атрибут
деоно (партитативно)
деоно (партитативно)прави (директни) објекат
Акузатив
слободан
Подсетимо се
Милица се уписала у гимназију.
Ученици њене гимназије су вредни.
Они уче редовно.
Њима се свиђају природне науке.
Допуни следеће реченице.
Истакнути делови реченица имају
осим у , субјекат је
Синтаксичко
Михиз
Карловцима. реч
Главна школа његовог живота
стара сремскокарловачка гимназија.
То је најстарија српска гимназија.
Многи
личности.
Ко
Мени
Милицу
Срамота га је.
Обратимо пажњу
једној реченици може
Вежбајмо 14
а) Прочитај текст и у њему подвуци субјекте исказане номинативом. У нашој гимназији постоји математичка секција. Њу похађају најдаровитији ученици. На тим часовима нам никад није досадно. Професор припрема веома занимљиве проблемске задатке. Често разговарамо о могућим решењима. Некад
ипак откријемо. То нас подстиче да се такмичимо. Трудимо се да будемо
што бољи.
б) Допуни реченице. У реченицама: Често разговарамо
жним обликом.
Одреди тип субјекта.
Подвуци субјекте
Марко
г) Иде му се на такмичење.
д) Брине га само геометрија.
а) Подвуци субјекте у следећим реченицама.
Милана мучи математика.
Њему се учи физика.
Јована је уморна.
Њој се спава.
Мука јој је.
Она ће изостати из школе.
И професор је болестан.
Боли га глава.
Сутра нема физике. б) Прочитај наглас:
Кључне речи
систему свога језика.
Глагољицу je у IX веку створио Константин
и Методија.
Упростио ју је и реформисао Вук Стефановић
ере.
су
Дорадили су
Прави (директни)
Купили су хлеба.
. Неправи (индиректни) објекат
дативу, акузативу с предлозима, инструменталу и локативу.
Неправи (индиректни) објекат Примери
Неправи (индиректни) објекат
у генитиву
Неправи (индиректни) објекат
у дативу
Неправи (индиректни) објекат
у акузативу с предлозима
Неправи (индиректни) објекат
у инструменталу – без предлога – с предлозима
Начитао се књига. Плашили су се промена.
Дивимо се њиховом раду.
Мислио
се у њихову снагу.
Страховао
Одушевио се лепим књигама.
Жалили су за пропуштеном приликом.
а) акузатив без предлога;
б) акузатив с предлогом;
в) инструментал без предлога;
г) деони генитив;
д) присвојни генитив.
Одреди којим су падежом или предлошко-падежном конструкцијом
Начитао
Вежбајмо
средствима. . (реч)
Завршио је посао . (предлошко-падежна конструкција)
(зависна реченица)
средствима. . (реч)
Завршио је посао . (синтагма) . (зависна реченица)
Истакнуте
ПРЕДИКАТ
ГЛАГОЛСКИ
ИМЕНСКИ ОКОЛНОСТИ
МЕСТО
ПРОСТИ
Презентом се може исказивати
будућност
Крећемо тек ујутру.
Враћамо се за два-три дана.
Презент којим се означава стална радња, стање,
се обухвата и садашњи тренутак,
а)
перфектом у наведеним примерима?
Перфектом се означава радња
Вежбајмо 19
Састави реченице у којима ћеш
глагола:
ићи (1. л. мн. м. р.)
гледати (3. л. јд. ж. р.)
јести (3. л. јд. с. р.) _____________________________________________
вући (3. л. мн. м. р.) _____________________________________________
стићи (2. л. мн. ж. р.)
Наведене реченице препиши
речи.
Лекар
Они су становали далеко од других људи.
Њихов
Родитељи га нису често
Одреди
Имперфекат
Подсетимо се
Имперфекат се гради од
ставака: -ах, -аше, -аше; -асмо, -асте, -аху.
немати.
ЈеднинаМножина
нем-ах нем-асмо нем-аше нем-асте нем-аше нем-аху
од презентске основе
ставака: -ијах, -ијаше, -ијаше; -ијасмо, -ијасте, -ијаху или наставака: -јах, -јаше, -јаше; -јасмо, -јасте, -јаху. Уочимо то на примеру глагола
Плусквамперфекат
Вежбајмо 22
Допуни реченице плусквамперфектом глагола датих у загради.
Кад сам стигла кући, гости ____ већ . (отићи)
Марко када је мама ушла у собу. (заспати)
Аутобус кад смо ми стигли на станицу. (кренути)
Означи примере у којима се радња исказана плусквамперфектом извршила пре неке друге прошле радње.
а) Кад га је слушала, све се у њој бејаше узбуркало.
б) Када је све саслушала, била се озбиљно наљутила.
в) Сви су већ били отишли када смо ми стигли.
г) Били су их позвали, али они су заборавили да дођу.
д) Док су ручали, бејаху разговарали о њима.
Футур I
нути су облици футура I.
КАПЕТАН (грађанима): Обесићу
Вежбајмо 23
Препиши реченице тако
Он ће сутра написати писмо.
Ми ћемо га однети у пошту.
Писмо ће стићи за један дан.
Они ће се писму обрадовати.
Ми ћемо моћи да планирамо пут.
Сви ћемо им доћи у госте.
Од
Сутра ћу те посетити.
После
Вратићемо се до ручка. Ручаћемо заједно.
имперфекат
плусквамперфекат
перфекат
Императив
Обрати пажњу на глаголске облике истакнуте у одломку из комедије Госпођа министарка Бранислава Нушића.
ЖИВКА (тек што се Чеда јавио на вратима): Говори!
ЧЕДА: Чекајте, забога! ...
ЖИВКА: Ако ми одмах не кажеш, пашћу у несвест!
ЧЕДА: Али, чекајте, да вам кажем све по реду.
ЖИВКА: Па говори, не отежи!
ЧЕДА: Дакле, враћајући се
Подсетимо
(ићи)
(донети)
(узети)
(дати)
(попити)
(појести)
(молба)
(жеља)
(заповест) (забрана)
Једнина
могао бих
могао би
могао би
могли
Множина
могла
могла
Футур II
Посетићемо
Ићи
Ако
Чим
Радни глаголски придев служи за
грађење сложених глаголских
и потенцијала. Мањи
Перфекат су премазали
Плусквамперфекат су били премазали
Фут ур II буду обојили
Потенцијал би окречили
Трпни глаголски придев
(олистати)
(покрити)
(за време, начин, узрок, услов).
ДОК су спремали оскудно јело, размишљали
Промешавши
Спремајући оскудно јело, размишљали су о својој беди. Јела се обрати мужу шапућући. Гледао је
Многи су преверили плашећи се глади.
знати
прелазити
фонетским, морфолошким
правилима. Он је, дакле, стандардизован и нормиран.
Дијалекат је говор неког подручја, који се неким својим особинама на свим језичким нивоима (гласовном, морфолошком, лексичком, синтаксичком) мање
екавски(и)јекавскиекавски(и)јекавскиикавски
косовско-ресавски
призренско-тимочки
зетско-јужносанџачки
Стандардни српски
-војвођански
источнохерцеговачки млађи икавски
Кључне речи: шумадијско-војвођански дијалекат, источнохерцеговачки дијалекат, косовско-ресавски дијалекат, призренско-тимочки дијалекат, зетско-јужносанџачки
зајца.
Како је тој могуће?
Такој си је могуће, другари.
Милован Јаничин Вујошевић, из Брскута, рекâ је: „Ја сам, тако ми душе, свакога чоека
„Како, стрико Миловане?”
Милован: „Ласно, душе ми! Он се наиједи,
земаља: шумадијско-војвођански (одломак
Стевана Сремца), источнохерцеговачки (одломак
приповетке Ђевојка цара надмудрила), косовско-ресавски (одломак из романа Петријин венац Драгослава Михаиловића), призренско-тимочки (Ловачка шала), зетско-јужносанџачки (пример из књиге Примјери
1.
2.
3. шумадијско-војвођански
Стандардни језик је језички систем уређен
лексичком нормом (правописом, граматикама, речником).
Дијалекат је скуп локалних народних
Српски језик заснован је на штокавском наречју. Српски језик има две стандардне, књижевне изговорне
штокавског наречја – екавску и (и)јекавску. Нестандардним
сматра се икавски.
СТАРОШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ
НОВОШТОКАВСКИ ДИЈАЛЕКТИ
екавски(и)јекавскиекавски(и)јекавскиикавски
косовско-ресавски
зетско-јужносанџачки
шумадијско-војвођански
источнохерцеговачки
млађи икавски призренско-тимочки
Шумадијско-војвођански и источнохерцеговачки дијалекат представљају основицу стандардног језика.
Ibis redibis numquam peribis in bello.
конгруентни (придевски)
атрибути
саставне реченице
раставне реченице
сложене реченице са главном реченицом на првом месту
са речником.
Научили су тешка граматичка
правила.
Пажљиво се спремила и дошла прва на час.
Учићемо
Вежбаћемо кад дођу.
Вежбаћемо
сним правилима?
Ако јесте, заокружи ДА, ако није, заокружи НЕ.
Учио је али није успео, да реши све задатке.ДАНЕ
Ако будете
Вежбајмо 1
Природа је одредила где ће се распоредити људи, где птице и животиње, где које биљке. Овај распоред даје јединственост, непоновљивост свему. И људи
излазе на језеро.
Падежни облици с предлозима: на језеро, на плаву воду, ка
девојкадевојка дугих ногуизворска водавода са извора
Вежбајмо 2 а) Могућа решења:
сок, сока (мн. сокови) м 1. течност у
снага: животни сокови, телесни сокови.
ПОПОВИЋ (појављује се на вратима под цилиндром).
ЖИВКА (грли га): Министре мој!
ЧЕДА и ДАРА (љубе му руку): Честитамо!
РАКА (раздера се из свег гласа): Доле влада!
Поштована госпођо Илић, ...
Цењени господине Јовановићу, ...
Поштована другарице Милице, ...
Поштовани друже Милоше, ...
Драги стриче Перо, ...
Драга бака Маро, ...
Драги деда Раде, ...
Драги ујаче Марко, ...
Високи дечаче, представи нам се.
Дођи, срећо мамина, да ти нешто кажем.
Бриго моја, пређи на другога.
Вежбајмо 3
300 г брашна, литар млека, мало соли), једна кесица прашка за пециво, 250 г шећера и неколико бресака.
Генитив у наведеним примерима има деоно (партитивно) значење.
Ово је другарица
Могућа решења:
капут сиве боје, девојка плавих очију, човек
рукава; овог пролећа, сваког
Примери:
Значење:Функција:
Виђали су се сваке среде.временскоприлошка одредба за време
Појео је комад сира. деоноатрибут
Пио је и воде. деоно објекат
То је кућа њеног брата.присвојно атрибут
Обукла је блузу дугих рукава.
Чувај се лоших навика.аблативнообјекат
Вежбајмо 4
Могућа решења:
Милица је дала поклон мајци.
Поклонили су брату сат.
Платила је мајстору кречење.
Враћам јој књигу.
Одузели су му возачку дозволу.
Није ми
Могућа решења:
ићи, кренути, поћи,
Могућа решења:
а) Истакнутим именицама у акузативу се означава количина.
б) Генитив у овим конструкцијама има деоно (партитивно) значење.
Учи редовно сваки дан. Једно јутро закаснио
годину.
Вежбајмо 6
Могућа решења:
Јела је главу повезала марамом.
Враћали су се кући шумском стазом
Данима су јели само сиротињску кашу.
Приближавао се цркви крупним корацима.
Петком су увек постили.
Примери: Значење: Јела уђе у кућу, треснувши вратима.
Посматра жалостивим погледом сеоца што се
Кљако је ишао старим сеоским путем.
Пилипенда се месецима мучио. време
Модел:
пре + генитив
се пре празника.
уочи + генитив Уочи празника очекују госте.
од + генитив – до + генитивДрже јелку окићену од празника до празника.
за + акузатив Путујемо за празнике.
пред + акузатив
Пред празник спремају кућу.
по + локатив Иду на посао по празнику.
Вежбајмо 9
Могућа решења:
Задаци су били поређани према тежини.
Решили смо их са лакоћом.
Сви су радили у тишини.
Све смо завршили без проблема. Слушали
Вежбајмо 10
Није
Јавила
Дошла је због болести.
Разболела се због једноличне исхране.
се ради једноличне исхране.
Ишла је редовно у шетњу због здравља. Ишла је редовно у шетњу ради здравља.
Вежбајмо 11
Данило Киш се са својим пријатељима састајао у једном
Вежбајмо 12
Вежбајмо 13
у мају. Руже су лепе и мирисне. Ружа носи најлепши цвет. Руже треба неговати и орезивати. Најлепша је црвена ружа. б) глаголске копуле: су, је; именски делови предиката:
а) именица; б) придев;
в) Марку се свиђа матаматика.
г) Иде му се на такмичење.
д) Брине га само геометрија.
а) Милана мучи математика.
Њему се учи физика.
Јована је уморна.
Њој се спава.
Мука јој је.
Она ће изостати из школе.
И професор је болестан.
Боли га глава.
Сутра нема физике.
б) – Реченице са два субјекта: Милана мучи математика. Њему се
га
и номинативом.
Вежбајмо
Могућа решења:
Прочитали су много књига.
Написао је писмо.
Донели смо поклон.
Уверила сам се у његову доброту.
Мислим на њих.
Говоримо о објекту.
најести се генитив; радовати се датив;
плашити се генитив, за + акузатив; од устати од + генитив; разговарати о + локатив; за лагати се за + акузатив; веровати датив, у + акузатив; пристати на + акузатив; руководити се инструментал; помоћи датив.
Вежбајмо 16
Уврх села
Вежбајмо 17
Да
б)
а) дубине мора
б) бисерна огрлица морски плодови
Могућа
Вежбајмо
Вежбајмо 19
Могућа
Причали
енглеском језику.
Примери: Значење:
4
Потруди се да све верно дочараш.
Додај што више занимљивих детаља.
Молим вас, о томе не разговарајте с другима.
Нађи неки бољи изговор.
Могућа решења:
Иди, молим те, у продавницу.
Могућа решења:
Молим те, донеси ми новине. Лепо се проведи.
Вежбајмо
Радио је да
Могућа решења:
а) жеља: Радо би се насмејала доброј шали.
б) намера: Читала је комедију
могућност:
Посетићемо их кад будемо стигли.
Ићи ћемо на концерт ако будемо имали новца.
Ако их не будете купили, скупље ће нас коштати.
Чим се буде завршио концерт, идемо кући.
Ако будем легао на време, наспаваћу се.
Устаћу рано ако буде требало.
Могућа решења: а) Чим буде стигао на благајну, купиће карте.
б) Док буде слушао концерт, уживаће.
Вежбајмо 27
долити; сакупљати; мирисати; накитити; мислити
почео је
мисли да путује жели да једе
зна да рачуна морамо да ручамо уме да одговори сме да плива
Могућа решења:
а) Треба се дружити.
б) Лепо је певати.
Вежбајмо 28
Спољни зид је окречен и подигнута је ограда.
У продужетку крова је постављена настрешница.
Поправљена је улазна капија.
Изнад капије је подигнут лук.
Делови капије офарбани су мрком бојом.
окопати, седети, затворити, певати, лећи, свирати, спавати, окренути се, љутити се
убрао, убрала, убрало; убран, убрана, убрано; засадио, засадила, засадило; засађен, засађена, засађено; купио, купила, купило; купљен, купљена, купљено; нашао, нашла, нашло; нађен, нађена, нађено; добио, добила, добило; добијен, добијена, добијено/добивен, добивена, добивено;
узео, узела, узело; узет, узета, узето; послао, послала, послало; послат, послата, послато/послан, послана, послано.
Видела се кућа кроз одшкринуту капију.
Пред њом се ширило олистало дрво.
Кров је био покривен трском.
У башти је било пуно процветалог цвећа. Цвеће је расло пред искривљеном тарабом.
Вежбајмо 29
а) говорећи
Враћајући се
Враћала се с пута размишљајући о свему што је видела.
Размисливши
Сачекавши прави тренутак, кренули су на станицу.
Разговарали су чекајући аутобус.
Надала се да ће га видети гледајући кроз прозор.
Махнула му је угледавши га.
Забављали су
ДИЈАЛЕКТИ
екавски(и)јекавскиекавски(и)јекавскиикавски
косовско-ресавски зетско-јужносанџачки
призренско-тимочки
А откуд и да знам. Откако
човек от’шô по вашарима, слабо вам и излазим, па тако ништа и не знам. Ови облици у стандардном језику гласе:
Вежбајмо 31
а) Имала је нове хаљине, модерне шешире
Стр. 17 – Плакат за филм „Поп
из 1957. године у режији Соје Јовановић
Стр. 22 – Видосава Ковачевић, Глава девојке, уље на платну, 1909, Спомен-збирка Павла Бељанског, Нови Сад
Стр. 27 – Девојка из Срема
Стр. 31 – J. Varrone, Девојка, из књиге J. Asbotha Bosznia es a Herczegovina, 1887.
Стр. 35 – Ивана Кобилца, Ашиковање, из: Die osterr.-ung. Monarchie in Wort und Bild, 1901.
Стр. 42 – Ђорђе Миловановић, Сељанка у пољу, САНУ, Београд
Стр. 44 – Живорад Настасијевић, Напуштен плуг, 1918, Народни музеј, Београд
Стр. 49 – Никола Арсеновић , Група Конављана у народним ношњама на мулама путују на пазар у Дубровник, 19 век, Етнографски музеј у Београду
Стр. 55 – J. J. Kirchner, Мост на Дрини код Вишеграда, 1878.
Стр. 57 – Камени мост на Дрини у Вишеграду
Стр. 65 – Плакат за филм „Госпођа министарка” из1958. године у режији Жоржа Скригина
Стр. 66 – Бранислав Нушић и глумица Жанка Стокић
Стр. 71 – Марко
Стр. 77
Стр. 79
Стр.
Лектор Љиљана Митровић
Ликовни уредник Биљана Савић
Графички уредник Мирослав Радић
Коректор Маријана Васић Стјепановић
Компјутерска припрема Бранка Пајић
Обим 16,25 штампарских табака
Формат 16,5 × 23,5 cm
Тираж 1.000 примерака
Рукопис предат у штампу јула
