ВЛАДИМИР ЗАКИЋ • СЊЕЖАНА ЂУРЂЕВИЋ • ВЕРА МИРОВИЋ
бе
ни
ке
ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ
За
во д
за
уџ
Уџбеник за �рви разре� економске школе
ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ Београд
во д
За за ке
ни
бе
уџ
Сад рж ај Предговор. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 МОДУЛ I – УВОД У ФИНАНСИЈЕ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
уџ
бе
ни
ке
1. ФИНАНСИЈЕ КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1.1. Пojaм и историјски развој финансија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 1.2. Подела финансија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.3. Пословне финансије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 1.4. Јавне финансије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 1.5. Монетарне финансије . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 1.6. Међународне финансије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 1.7. Банкарство. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 1.8. Осигурање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
За
во д
за
2. ФИНАНСИЈСКЕ ИНСТИТУЦИЈЕ И ОРГАНИЗАЦИЈЕ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ. . . . . . . . . . . . . 21 2.1. Финансијски систем у Србији . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 2.2. Народна банка Србије. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 2.3. Берзе . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 2.4. Пословне банке. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 2.5. Друштва за осигурање. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 2.6. Брокерско-дилерска друштва. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 2.7. Инвестициони фондови и приватни пензијски фондови. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 2.8. Лизинг друштва . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29 МОДУЛ II – ПЛАТНИ ПРОМЕТ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 1. ОСНОВНЕ КАРАKТЕРИСТИКЕ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.1. Појам и значај платног промета. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 1.2. Врсте платног промета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34 1.3. Учесници у платном промету . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 36 1.4. Носиоци и послови платног промета. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 1.5. Рачуни за обављање платног промета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38 1.6. Отварање, вођење и затварање рачуна. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 39 1.7. Трансакције плаћања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46 2. ИНСТРУМЕНТИ УНУТРАШЊЕГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 2.1. Појам и врсте инструмената унутрашњег платног промета. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49 2.2. Инструменти платног промета за готовинска плаћања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 2.3. Инструменти платног промета за безготовинска плаћања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
2.4. Меница . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55 2.5. Чек. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59 2.6. Платна картицa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60 2.7. Акредитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 3. ИНСТРУМЕНТИ МЕЂУНАРОДНОГ ПЛАТНОГ ПРОМЕТА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.1. Појам и врсте инструмената међународног платног промета . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65 3.2. Налог за плаћање према иностранству. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 3.3. Међународни документарни акредитив. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 3.4. Међународна банкарска гаранција. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71
бе
ни
ке
4. ОБРАЧУНСКА ПЛАЋАЊА. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 4.1. Појам и врсте обрачунских плаћања . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 4.2. Компензација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 75 4.3. Цесија. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 4.4. Асигнација . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 78 Тест за проверу знања. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81
уџ
Речник најважнијих појмова. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 85
За
во д
за
Литература. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 90
Пр ед г о в о р Уџбеник „Финансијско пословање” намењен је ученицима првих разреда економских школа, али и читаоцима који би желели да упознају основе финансија и платног промета. У Уџбенику је изражена поступност у излагању материје, што је неопходно за ученике који први пут сусрећу ову тематику.
бе
ни
ке
Уџбеник садржи два модула: Увод у финансије и Платни промет. У првом модулу обра ђени су настанaк и историјски развој финансија, класификација научних области у оквиру финансија (пословне финансије, јавне финансије, монетарне финансије, међународне финансије, банкарство и осигурање), као и финансијске институције и финансијске организације у Србији. Овај модул садржи два поглавља – тематске целине. Наставним планом је предвиђено да се у средњим економским школама изучава током 20 часова.
уџ
У другом модулу обрађене су основне карактеристике платног промета, инструменти унутрашњег платног промета, инструменти међународног платног промета и обрачунска плаћања у Србији. Овај модул садржи четири поглавља – тематске целине. Наставним планом је предвиђено да се у средњим економским школама изучава током 54 часа.
во д
за
Да би се ученицима објаснио садржај Уџбеника, на почетку сваке тематске целине изло жени су називи функционалних целина (лекција) које се обрађују и исходи које ученик треба да оствари на крају тематске целине. Непознати појмови јасно су обележени и објашњени на истој страни где се први пут помињу. У Уџбенику су дефиниције свих кључних појмова дате на начин који је разумљив узрасту ученика, о чему су аутори водили изузетну пажњу.
За
На крају функционалних целина истакнути су кључни појмови и дата питања за проверу знања, а на крају тематских целина приказан је кратак преглед поглавља и дат је предлог ученицима за употребу других извора знања. Поред основног текста и дефиниција, у Уџбенику се налазе и бројни примери, илустрације и занимљивости. Њихов циљ је да ученике заинтересују за област финансија, као и да их стимулишу на критичко размишљање и продубљивање знања. У Уџбенику се указује на изузетан значај знања из области финансија у каријери сваког будућег економисте, али се ученици и подстичу да стечена знања користе у свакодневном животу. Захваљујемо се рецензентима на драгоценој помоћи и издавачу који је преузео одговорност издавања Уџбеника, уз очекивање да ће ово издање унапредити остваривање циљева и задатака наставе из предмета Финансијско пословање. Захвалност изражавамо и нашим ђацима и студентима од којих смо, током рада и комуникације на часовима, добили повратне информације и сугестије изузетно значајне за писање ове књиге. На крају, посебну захвалност изражавамо Вери Мирковић, дугогодишњем шефу филијала у оквиру некадашње Привредне банке Београд, запосленима у Рајфајзен банци (филијала у Земуну) и наставницима Пете економске школе „Раковица”, који су нам својим саветима и практичним примерима помогли у писању овог уџбеника. Ау�ори
во д
За за ке
ни
бе
уџ
Мо�ул 1
За
во д
за
уџ
бе
ни
ке
УВОД У ФИНАНСИЈЕ
1.
ФИНАНСИЈЕ КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА Инвес�иција у знање највише се ис�ла�и. Бенџамин Френклин
Садржај
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
1 Пojaм и историјски развој финансија
Не може се са потпуном сигурношћу утврдити порекло речи финансије. Постоји већи број тумачења порекла ове речи, али се може претпоставити да првобитно води порекло од речи finer из средњовековног француског језика, која је означавала окончање или измирење дуга.
2 Подела финансија
ке
3 Пословне финансије 4 Јавне финансије
ни
5 Монетарне финансије 6 Међународне финансије
бе
7 Банкарство
Извор: Merriam-Webster речник
Историјски посматрано, могу се издвојити четири значајна догађаја која су имала изузетан значај за развој финансија: 1. настанак простих облика новца, 2. настанак кованог новца, 3. настанак сложених и великих цивилизација, 4. настанак капитализма.
уџ
8 Осигурање По заврше�ку ово� �о�лавља, моћи ће�е �а: • дефинишете финансије,
за
• опишете историјски развој финансија,
во д
• наведете предмет изучавања науке о финансијама, • разликујете макрофинансије и микрофинансије,
За
• наведете научне дисциплине у оквиру финансија и
• разликујете различите научне дисциплине у оквиру науке о финансијама.
1.1. ПOJAМ И ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ФИНАНСИЈА У савременом пословном свету финансије подразумевају првенствено управљање нов цем: како га прибавити, како га уложити, како вратити дугове, како поделити зарађени новац. Финансије нису исто што и новац, али финансије изучавају и настоје да реше све проблеме везане за новац.
Још од раних периода развоја људске за једнице постојала је потреба за разменом производа или услуга. Као и данас, људи су се и тада често бавили само једним основним занимањем у коме су могли да се усавр шавају. На пример, могли су да буду ловци, фармери, занатлије или ратници. Специјализација за одређен посао имала је и своје недостатке. Дете које је „учило” да буде ловац касније није знало много о пољопривредној производњи нити како да направи квалитетну кућу. Као интелигентно биће, човек је рано схва тио да производе свог рада може да разме ни за друге производе који су му потребни. Тако је ловац могао да замени уловљеног вепра за пшеницу или квалитетно оружје за лов. Ратници који су чували село од пљачкаша као надокнаду добијали су храну, смештај, одећу и оружје. Занатлије су своје произ-
Финансије као научна �исци�лина
Извор: Merriam-Webster речник
ке
Лидијом је у VI веку пре нове ере владао краљ Крез, који је био познат по великом богатству. Краљ Крез је финансирао градњу велелепног храма Артемиде (грчке богиње плодности и лова) у Ефесу, који је био један од седам светских чуда старог века. Од тог времена остала је чувена народна изрека „Богат као Крез”.
Поред трговине, појава кованог новца довела је до стварања простих облика банкарства. Богати људи који су имали вишак новца почели су да га позајмљују уз камату. Већ тада су се формирале четири основне функције новца, које су присутне и данас: (1) средство размене; (2) мерило вредности; (3) средство плаћања; (4) средство чувања богатства.
За
во д
за
уџ
Управо у том периоду успешни људи су почели да размишљају о личним финансија ма, односно како да сачувају и повећају своје богатство.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
ни
Новац је нешто што је опште прихваћено као средство размене, мерило вредности и средство плаћања.
Други значајан догађај за развој финансија била је појава кованог новца. Према подацима грчког историчара Херодота, на простору Лидије (данашња Турска) у VIII веку пре нове ере први пут је прављен ковани златни и сребрни новац. Стари Лиђани били су међу првим народима који су се организовано бавили трговином.
бе
воде могли да мењају за све што им је било потребно. Робна размена је била једноставна и зависила је од договора две или више особа. Када су људи почели да живе у већим на сељима, појавио се велики број различитих производа и услуга који су се размењивали. Да би се олакшала трговина, настала је потреба за неким производом или вредношћу који би могли лако да се размењују за друге производе. Тако су настали први прости облици нов ца, који по својој суштини представља нешто што има вредност. То су, на пример, често биле краве или пшеница.
| 9
Ка�а су љу�и осе�или новац у рукама, �очели су �а размишљају о својим личним финансијама.
Такође, људи су желели и нешто што има трајну вредност коју могу да чувају без страха да ће се покварити, угинути или оштетити. Као веома значајно средство плаћања и чувања вредности наметнули су се сребро и злато. Ови племенити метали били су веома ретки и до њих је било тешко доћи, што је утицало на то да их већина људи прихвати као нешто што има велику вредност.
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
Пошто се новац није могао ковати од чистог злата (које је превише мекано), обично се додавао неки тврђи метал. У свакој земљи прецизно је одређено колико нека новчана јединица мора да садржи злата. Наравно, често су се јављале преваре и фалсификовање новца. Због тога су се примењивале и прве заштитне мере: на ковани новац су утискиване слике владара, животиња или други детаљи. Касније су додаване и „рецкице” са стране, да би се спречило турпијање златника (крађа смањењем обима новчића).
Трећи значајан догађај за развој финанси ја био је настанак великих цивилизација, као што су кинеска, персијска, грчка и рим ска. Овај период карактеришу почеци ства рања привреде у овим државама, која је обухватала делатности као што су пољоприв реда, шумарство, рударство, занатство, трговина или банкарство.
10 | Мо�ул I – Уво� у финансије
У средњевековној Србији, за време Немањића, на столу се ретко налазило месо стоке, која је називана благом. Ово благо се чувало зато што је доносило млеко од кога се правио сир. Такође, стока се могла и заменити за било који други производ.
КЉУЧНЕ РЕЧИ
За
во д
за
уџ
Владање великим градом или државом, међутим, све више намеће потребу развоја јавних финансија. Јавне финансије су подразумевале управљање „државном касом”. Тадашњи владари су желели да имају што више новца, али и да тај новац троше за различите сврхе: стварање јаке војске, прављење великих грађевина или куповину различитих производа. Успех или неуспех многих великих цивилизација био је директно повезан са начином вођења јавних финансија. Четврти значајан догађај за развој финансија био је распад старог феудалног система и настанак капитализма. У том периоду (почетак XIX века) финансије се први пут изучавају и као научна дисциплина.
Основне одлике капитализма су: приватна предузећа, приватно власништво, профит или добитак као најважнији циљ пословања, неједнака расподела богатства, конкуренција и присуство слободног тржишта капитала и радне снаге. Да ли сматрате да друштво у коме ми живимо има све одлике капитализма?
ке
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
ни
До тада су првенствено биле значајне личне финансије. Трговци су, на пример, стварали своје богатство куповином робе по нижим ценама и продајом по вишим ценама. Зидари су настојали да што повољније купе грађевински материјал, а да свој рад наплате што је могуће више.
За капитализам је карактеристично да се највећи део имовине и новца (капитала) налази у приватном власништву. Најважнији циљ власника капитала је да оствари што већи добитак или зараду. Самим тим, са појавом и развојем капитализма финансије постају једна од најзначајнијих научних дисциплина у области економије.
бе
Привреда обухвата све врсте делатности и услуга које омогућавају испуњење човекових потреба.
прости облици новца • ковани новац • настанак сложених и великих цивилизација • капитализам • новац • финансије ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
1. Фазе у развоју финансија су: а) ................................................................................... б) ................................................................................... в) ................................................................................... г) . .................................................................................. 2. Зашто се појавио ковани новц?
Финансије су научна дисциплина која проучава управљање новчаним средствима за потребе појединаца, предузећа, различитих институција и организација, као и државе.
3. Новац је........................................................................
Предузеће је основни привредни субјект чији је најважнији циљ пословања остварење што већег добитка или профита. Поред профитно оријентисаних предузећа и других институција или организација, постоје и непрофитне делатности, као што су здравство, школство и култура.
5. Наведите функције новца.
. ...................................................................................... 4. Када су се појавили први облици банкарства?
6. Финансије су научна дисциплина која проучава ..................................................................... за потребе појединаца, предузећа...................... . ......................................................................................
Финансије као научна �исци�лина
1.2. ПОДЕЛА ФИНАНСИЈА
| 11
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
Основна подела финансија је на микрофинансије и макрофинансије. Микрофинансије се баве финансијама за потребе предузећа, институција, oрганизација или појединаца. Управљање новцем може бити једнако важно како за профитно оријентисана предузећа, тако и за непрофитне институције, као што су болнице и школе.
1. Чиме се баве микрофинансије? 2. Макрофинансије се баве финансијама на нивоу једне државе или привреде. Да Не (Заокружите тачан одговор.) 3. Наведите најважније научне дисциплине у оквиру финансија.
Макрофинансије се баве финансијама на нивоу једне државе или привреде.
ни
Пословне финансије су научна дисциплина која проучава финансије на нивоу предузећа, односно микрофинансије.
бе
У америчкој литератури за ову научну дисциплину често се користи назив корпоративне финансије.
уџ
Наравно, реч микро означава нешто мало, а реч макро нешто велико. Ипак, у финансијама постоје и неки другачији примери, када микро може бити веће од макро. Пример је познато америчко предузеће „Мајкрософт” („Microsoft”), које остварује већи профит и има више новчаних средстава од многих држава. Већински власник овог предузећа је Бил Гејтс, који је један од најбогатијих људи на свету.
ке
1.3. ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
За
во д
за
У оквиру финансија могу се издвојити следеће најважније научне дисциплине: • пословне финансије, • јавне финансије, • монетарне финансије, • међународне финансије, • банкарство и • осигурање.
Све ове дисциплине су међусобно повезане и имају за циљ унапређење финансија као науке. У пракси се веома често преплићу, што значи да један стручњак из области финансија, без обзира на то да ли ради као банкар или као министар, мора добро да познаје све области финансија. КЉУЧНЕ РЕЧИ микрофинансије • макрофинансије • подела финансија
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
Власници корпоративних предузећа или корпорација ограничено одговорају за пословање предузећа. То значи да у случају да предузеће „пропадне”, могу да изгубе само оно што су уложили у њега. Корпорације су обично велика предузећа, имају велики број запослених и велики капитал. За ова предузећа код нас се чешће користи термин акционарска предузећа или акционарска друштва. И велика друштва са ограниченом одговорношћу суштински се сврставају у корпорације. Друштва са ограниченом одговорношћу и акционарска друштва називају се и друштва капитала. Акције су хартије од вредности које представ љају доказ да је неко лице сувласник акционарског предузећа.
Директори или менаџери предузећа свакодневно доносе различите одлуке, које се заснивају на познавању пословних финансија. Такве одлуке су, на пример: од ког добављача набавити материјал за производњу, како исплатити различите обавезе или по којој цени продавати производе купцима. Свакодневне активности менаџера морају да буду у складу са дугорочним плановима.
12 | Мо�ул I – Уво� у финансије
а власници остварују корист од повећања будуће вредности предузећа. Пословне финансије, као самостална на учна дисциплина, блиско су повезане са другим научним дисциплинама, као што су економика предузећа, пословно право, ста тистика и рачуноводство. Посебно је изражена веза пословних финансија са рачуноводством. Пословне финансије користе рачуноводствене информације као основу за управљање финансијама предузећа.
ке
КЉУЧНЕ РЕЧИ
ни
пословне финансије • акције • инвестиционе одлуке • инвестиције • финансијске одлуке • расподела добити
бе
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
1. Научна дисциплина која проучава финансије на нивоу предузећа назива се
уџ
Предузећа треба да планирају своје будуће пословање за период од најмање неколико година. Пословне финансије треба да дају одговор на три кључна питања која утичу на бу дућност пословања сваког предузећа: –– какве инвестиционе одлуке треба донети, –– како финансирати ове инвестиције, –– како расподелити добит? Инвестиционе одлуке су најважније за дугорочну профитабилност предузећа. Због тога је потребно веома пажљиво планирати све инвестиције. Предузећа могу, на пример, улагати у нове фабрике, машине, развој нових или промоцију (рекламу) постојећих производа. Некада је потребно донети и супротну одлуку, која би се могла назвати дезинвестирање. То подразумева продају дела предузећа или његове имовине, на пример, у циљу улагања у профитабилније послове.
за
Инвестиције су сва значајна улагања средстава ради стицања одређених економских користи, односно профита.
а) ................................................................................... б) ................................................................................... 5. Наведите научне дисциплине са којим су повезане пословне финансије.
За
во д
Финансијске одлуке подразумевају избор начина финансирања инвестиција. Пре дузећа могу финансирати инвестиције из сопствених извора или да се задуже код банака. Сопствени извори су новчана средства која су власници уложили у предузеће и добит која је остварена током пословања. Уколико имају довољно сопствених новчаних средстава, предузећа ће најчешће избегавати да се задужују. Сваки узети кредит подразумева обавезу његовог враћања и редовно плаћање камате. Расподела добити подразумева доноше ње одлуке о дељењу остварене добити предузећа (разлика укупних прихода и укупних расхода), која се обрачунава најчешће једном годишње. Уобичајено је да се један део добити исплати власницима предузећа, док други део остаје у предузећу и користи се за инвестирање. У пракси успешних предузећа често постоје и примери да се највећи део добити или целокупна добит инвестира,
. ...................................................................................... 2. Објасните појам акција. 3. Зашто предузећа инвестирају? 4. Инвестиције се могу финансирати из:
1.4. ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ Јавне финансије су научна дисциплина која проучава финансије на нивоу државе.
Функционисање било које државе није могуће без обезбеђења новчаних средстава. Успешно вођење финансија једне државе подразумева доношење плана прилива и трошења новчаних средстава који се стручно назива буџет. Буџет се може посматрати и као вага, чије обе стране треба да буду у равнотежи (уколико је то могуће).
Финансије као научна �исци�лина
Буџет је годишњи план јавних прихода и јавних расхода.
Дефицит се може финансирати или „покрити” продајом државне имовине или задуживањем на домаћем и страном тржишту. Буџетски дефицити су током последњих година редовна појава у Србији, али и у најразвијенијим земљама. Уколико држава годинама више троши него што зарађује, то доводи до значајног пораста укупног јавног дуга. Након достизања високог нивоа дуга, држава више не може да се задужује и тада је неопходно да смањи потрошњу. Јавне финансије имају три важне функције: 1. алокативна и развојна, 2. редистрибутивна и 3. стабилизациона. Основна одлика капитализма је постојање слободног тржишта. Власници капитала имају слободу да инвестирају своја новчана средства на начин који они сматрају најбољим. Слободно тржиште, међутим, често не обезбеђује оптималну алокацију или расподелу ресурса. То условљава да се један део неке државе или области више развије од другог.
уџ
бе
ни
ке
Са једне стране се налазе приливи новца у државну „касу”, који се зову приходи. Приходи настају по основу пореза, царина, такси и других облика наплате. Са друге стране се налазе одливи новца или расходи. Расходима се финансирају здравство, судство, образовање, војска, полиција итд.
| 13
за
Са је�не с�ране ва�е налази се новац, а са �ру�е с�ране зах�еви за ис�ла�ама новца.
За
во д
Сви јавни приходи и расходи, односно примања и издаци приказују се у буџету, као основном показатељу јавних финансија. Буџет се израђује и усваја по одређеној законској процедури, обично на крају текуће године за наредну годину. Припрема га Министарствo финансија, затим га усваја Влада и након тога предаје се Народној скупштини на јавну расправу. Уколико предлог буџета прихвати већина народних посланика, он се усваја у форми Закона о буџету. Уколико се током године утврди да буџет није добро испланиран, тада се ради реба ланс буџета, oдносно промена Закона о бу џету. Када су јавни приходи једнаки јавним расходима, тада се буџет налази у равнотежи. То у пракси већине држава није чест случај, већ се јавља неравнотежа између прихода и расхода. Када су приходи већи од расхода, тада постоји буџетски суфицит. Супротно, када су расходи већи од прихода, тада постоји буџетски дефицит.
Ресурси представљају све чиниоце који се користе у циљу повећања богатства државе. То могу бити новац, природна богатства, стручњаци у одређеним областима (људски ресурси) и др. Ресурси су ограничени и због тога је потребно пажљиво планирати њихово трошење.
Постоје и поједине делатности које су по својој природи непрофитабилне, али су од великог значаја за функционисање и развој државе. Здравство и образовање, на пример, не могу у потпуности да буду у приватном власништву. Због тога држава настоји да различитим мерама обезбеди оптималну алока цију ограничених ресурса. Променом система опорезивања, на пример, држава може да утиче на убрзање или успоравање раста одређених грана или делова државе.
14 | Мо�ул I – Уво� у финансије
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
2. Како се назива годишњи план јавних прихода и јавних расхода ? 3. Наведите изворе приходне стране буџета. 4. Када се усваја буџет? 5. Буџетски суфицит је: а) када су приходи већи од расхода б) када су расходи већи од прихода. (Заокружите тачан одговор.)
ке
6. Наведите функције јавних финансија: а) ....................................б)............................................
ни
в) ....................................
7. Објасните шта значи оптимална алокација ограничених ресурса. 8. Пронађите на интернету да ли Република Србија има буџетски дефицит или суфицит и колико он износи ове године!
за
уџ
Развојнa функција финансија донекле је слична алокативној. Када економски струч њаци или министри описују неки буџет, они често кажу да је „развојни”. Овакав буџет има за циљ повећање запослености или привредног раста. Редистрибутивна функција подразумева прерасподелу богатства у циљу задовољења ширих друштвених потреба. Прерасподела се, на пример, може радити у корист сиромашнијих слојева становништва или у циљу повећања улагања у здравство и образовање. Тада се често говори о „социјалном” буџету, који се првенствено саставља у корист социјално угрожених група становништва.
1. Дефинишите јавне финансије.
бе
Током претходних година Република Србија је одобравала изузетно велике субвенције (финансијска помоћ) у циљу убрзања развоја недовољно развијених региона. Субвенције су износиле и до 10.000 евра за нова радна места и одобравале су се великим инвеститорима. Најпознатији пример је италијански „Фиат” који је преузео некадашњу фабрику аутомобила „Застава” из Крагујевца.
во д
ПРИМЕР
За
Поједностављено, редистрибуција се може посматрати као узимање од оних који имају више новца и давање онима који га имају мање. Велики број држава примењује прогресивно опорезивање зарада, што значи да они који највише зарађују плаћају држави и највеће порезе.
Стабилизациона функција подразумева интервенцију државе у циљу обезбеђења одређеног нивоа запослености, стабилности цена, уравнотежене трговине са иностранством итд. Ова функција је посебно значајна у периодима економских криза. КЉУЧНЕ РЕЧИ јавне финансије • буџет • буџетски дефицит • буџетски суфицит • алокативна и развојна функција • редистрибутивна функција • стабилизациона функција
1.5. МОНЕТАРНЕ ФИНАНСИЈЕ Предмет изучавања финансија може се по једностављено дефинисати као проблемати ка управљања новцем на макро и микро нивоу. Другим речима, финансије се баве раз личитим областима које имају директне или индиректне везе са новцем: новчаним токо вима, изворима финансирања, институција ма и организацијама које послују у области финансија и др. Уколико посматрамо новчаницу од 500 евра или од 5.000 динара, она нам одмах указује на неку релативно велику вредност. Сама по себи, међутим, она је обична сличица или папирић са одштампаним детаљима. Поставља се питање зашто је ова новчаница вредна или како се одређује однос између различитих валута, као што су динар или евро. Може се поставити и питање како ће штампање нових новчаница утицати на вредност динара. Одговоре на ова питања дају монетарне финансије.
Финансије као научна �исци�лина
Монетарне финансије су научна дисциплина која се директно бави новцем, односно утицајем новца на најзначајније привредне показатеље: инфлацију, каматне стопе, инвестиције, запосленост, потрошњу итд. Инфлација је раст општег нивоа цена у једној привреди. Појам супротног значења је деф лација, која подразумева пад нивоа цена.
| 15
Рецесија представља привредни пад или успоравање у привредној активности неке земље.
Монетарна политика треба да се води у циљу уједначавања понуде и тражње, односно да у оптицају буде оптимална количина новца. ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
за
уџ
Монетарне финансије често се називају и монетарна економија. Ова научна дисциплина блиско је повезана са јавним финанси јама. Предмет изучавања монетарних финансија су монетарни систем и монетарна политика.
ке
Извор: Републички завод за статистику
ни
Годишња стопа инфлације у Србији је у 2013. износила 2,2%, што је релативно низак ниво. У појединим месецима је чак забележена и дефлација (у новембру 0,6%).
Последице погрешне монетарне политике могу се приказати на примеру Народне банке Југославије током 1993. године. Као последица санкција и рата у окружењу, тадашња Југославија (Србија и Црна Гора) имала је огромне јавне расходе, који су знатно премашивали јавне приходе. Да би се покрила ова разлика, штампане су превелике количине новца које су изазвале изузетно високу инфлацију (хиперинфлацију). Пре реформи и увођења новог динара у јануару 1994. године у оптицају је била новчаница од чак 500 милијарди динара. И поред велике номиналне вредности, већ након неколико дана од пуштања у оптицај ова новчаница је била практично безвредна. Слични примери хиперинфлације услед прекомерног штампања новца били су и у другим државама (на пример у Немачкој током 20-их година XX века).
бе
ПРИМЕР
во д
Монетарни систем чини скуп мера, инструмената и институција којима се креира и повлачи новац у оптицају и регулишу монетарни (новчани) токови у привреди.
За
Монетарна политика је део економске политике која користи различите мере и инструменте са циљем утицаја на понуду и тражњу за новцем.
Као свака друга вредност и вредност новца зависи првенствено од понуде и тражње. Када је понуда новца већа од тражње, јавља се инфлација. Услед превелике количине новца у оптицају, пада његова вредност. Уколико је тражња већа од понуде новца, јавља се несташица новца и дефлација. Потрошачи и произвођачи отежано обављају своје новчане трансакције (купопродаје), што може изазвати рецесију.
Најзначајнија институција која је одговорна за вођење монетарне политике и емитова ње новца је централна банка. Она се некад назива и „банка свих банака”, због тога што регулише пословање свих других банака. Централна банка се у Србији званично зове Народна банка Србије. О њој ће бити више речи у наредним лекцијама. КЉУЧНЕ РЕЧИ монетарне финансије • инфлација • дефлација • монетарни систем • монетарна политика • рецесија
16 | Мо�ул I – Уво� у финансије
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
1. Објасните шта су монетарне финансије. 2. Инфлација је пад општег нивоа цена у једној привреди. Не
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
(Заокружите тачан одговор.) 3. Монетарни систем чини скуп............................... ................................................. којима се креира и повлачи .............................................. и регулишу монетарни (новчани) токови у привреди. 4. Који је циљ монетарне политике? 5. Дефлација настаје ако је:
Најпознатија организација која уређује и контролише међународну трговину је Светска трговинска организација (СТО). У основи се залаже за што слободнију трговину. Према подацима из марта 2013. године, чак 159 држава биле су чланице СТО. Мали број држава није у чланству СТО (укључујући Србију и Босну и Херцеговину које ће то постати вероватно током наредних година).
ке
Да
Некада су државе могле различитим мерама да забрањују или отежавају увоз или извоз. Савремени услови пословања, међутим, доводе до све већег отварања граница и слободне трговине већином производа.
Ви�е�и више: http://www.wto.org
а) тражња новца већа од понуде;
ни
б) тражња новца мања од понуде. (Заокружите тачан одговор.)
уџ
бе
6. Како се назива централна банка Србије?
У Србији је међународна трговина регулисана Законом о спољнотрговинском пословању и другим правилницима које доносе државни органи. Код међународне трговине јавља се проблем примене различитих валута које се користе као средство плаћања. Србија, на пример, извози брашно у Македонију, а из Македоније увози поврће. Валута у Србији је динар, а у Македонији денар. Проблем различитих валута и њихових односа размене решава се преко девизног курса.
за
1.6. МЕЂУНАРОДНЕ ФИНАНСИЈЕ
во д
Међународне финансије су научна дисциплина која проучава све врсте плаћања и преноса новчаних средстава између правних и физичких лица различитих земаља.
За
Физичко лице је сваки појединац, односно људско биће. Правна лица су различите организације, институције и предузећа.
Међународне финансије су веома ком плексан део финансија и често се преплићу са другим научним дисциплинама, као што су јавне финансије, монетарне финансије, међународна трговина, међународно привредно право и др. Предмет изучавања међународних финан сија су финансијски односи са иностранством који обухватају: трговину, девизни курс, платни биланс и др. Међународна трговина представља размену роба и услуга које том приликом прелазе међународно признате границе. Међународна трговина је регулисана националним законима и споразумима више држава.
Валута представља законом прописано средство плаћања у једној држави (динар, денар, форинта, рубља и др.) или групи држава (евро у државама Европске уније). Девизни курс представља цену иностране валуте изражене у јединицама домаће валуте.
Вредност домаће валуте у односу на иностране валуте редовно се мења. Народна банка Србије сваког радног дана објављује нову курсну листу, која се користи као основа за формирање девизног курса. Платни биланс представља преглед укупних новчаних трансакција једне државе са другим државама.
Трансакције у оквиру платног биланса настају по основу размене роба, пружања услуга, инвестиција, отплате и наплате дугова
Финансије као научна �исци�лина
| 17
КУРСНА ЛИСТА ЗА ДЕВИЗЕ ФОРМИРАНА НА ДАН 17.04.2014. ГОДИНЕ ШИФРА ВАЛУТЕ
978 36 124 208 392 578 643 752 756 826 840
НАЗИВ ЗЕМЉЕ
ОЗНАКА ВАЛУТЕ
ВАЖИ ЗА
EUR AUD CAD DKK JPY NOK RUB SEK CHF GBP USD
1 1 1 1 100 1 1 1 1 1 1
ЕМУ Аустралија Канада Данска Јапан Норвешка Руска Федерација Шведска Швајцарска Велика Британија САД
ПРОДАЈНИ КУРС
115,8590 78,3679 76,0530 15,5151 82,0648 14,0097 2,3232 12,6984 95,1068 140,8963 83,7072
ни
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
бе
1. Дефинишите међународне финансије. 2. Наведите научне дисциплине са којима су повезане међународне финансије. 3. Валута представља законом прописано
за
уџ
и др. При састављању платног биланса сви приливи и одливи новца прерачунавају се у једну „јаку” валуту, најчешће у евре или доларе. У финансијској теорији такве валуте називају се и „светски новац”, зато што се најчешће користе као средство плаћања у међународној трговини. Некада су ту улогу имали првенствено племенити метали (златници или златне полуге, сребрњаци и др.).
115,1660 77,8991 75,5980 15,4223 81,5738 13,9259 2,3094 12,6224 94,5378 140,0535 83,2064
ке
Извор: Интернет сајт Народне банке Србије, www.nbs.rs
КУПОВНИ КУРС
За
во д
Уколико је прилив новца већи од одлива, платни биланс се налази у плусу или у суфи циту. Ако је прилив новца мањи од одлива, платни биланс се налази у минусу или у де фициту. ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
Велики број држава у свету, укључујући и Србију, суочен је са проблемом дефицита платног биланса. Са друге стране, економски јаке државе, као што су Кина и Немачка, најчешће остварују велики суфицит платног биланса.
КЉУЧНЕ РЕЧИ међународне финансије • валута • девизни курс • платни биланс
. ...................................................................................... у једној држави или групи држава. 4. Шта је девизни курс? 5. Суфицит платног биланса настаје ако је: а) прилив новца мањи од одлива. б) прилив ноца већи од одлива. (Заокружите тачан одговор.) 6. Шта је платни биланс?
1.7. БАНКАРСТВО Банкарство је научна дисциплина која про учава функцију, организацију и пословање банака у банкарском систему.
У почетним фазама развоја банкарство се првенствено бавило микропроблематиком – како да унапреди пословање банкарског предузећа. Током даљег развоја, банкарство се посматра и као систем који има више изузетно значајних макроекономских функција: инструмент за вођење монетарне политике, очување стабилности националне валуте, извор финансирања путем одобравања кредита, носилац система платног промета и др.
18 | Мо�ул I – Уво� у финансије
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
Поред прикупљања депозита и давања кредита, банке имају још једну основну функцију, а то је обављање платног промета. За обављање функције платног промета банка наплаћује одређену провизију (накнаду) од својих клијената. Ови банкарски послови често се означавају као неутрални, зато што банка не наступа ни као дужник (прималац депозита) ни као поверилац (давалац кредита).
бе
Сматра се да реч банка потиче од италијанске речи banco, што значи клупа или тезга. Банкари су у средњовековној Италији своје послове често водили на тезгама. Уколико дужници не би враћали новац банкару или би он из неког другог разлога остао без новца, он више не би могао да послује. Тада би банкар симболично сломио своју тезгу и тиме прогласио банкрот – на италијанском bancа rottа значи сломљена клупа.
Банка је правно лице које се бави прикупљањем депозита, одобравањем кредита, обављањем платног промета и другим пословима из домена банкарства.
ке
Поред научне дисциплине, банкарство је и практична делатност у којој многи економисти граде каријеру.
ка између активне и пасивне камате представља најзначајнији извор зараде за већину банака.
ни
Платни промет обухвата сва готовинска и безготовинска плаћања између правних и физичких лица.
уџ
ОБРАТИТЕ ПАЖЊУ
во д
за
Основна улога банке је да повеже клијенте које имају вишак новца са клијентима који имају мањак новца. Депозит је новчани износ који клијент уложи или депонује у банку.
За
Депозити могу бити на слободном располагању клијенту (по виђењу) или орочени (везани на неки временски период). Банка својим клијентима плаћа камату на депозите. Камата на орочене депозите увек је већа од камате на депозите по виђењу. Кредит је новчани износ који банка позајми свом клијенту.
Као надокнаду банци, клијент током периода коришћења кредита плаћа унапред уговорену камату. Камата коју банка наплаћује по основу датих кредита назива се активна камата. Супротно, камата коју банка плаћа по основу депозита назива се пасивна камата. Разли-
Термин платни промет се већ деценијама користи у нашем језику. Може се очекивати да ће ускоро бити замењен савременијим термином платне услуге (када Народна скупштина усвоји предлог Закона о платним услугама).
ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
Свет је од 2008. године изложен великој економској кризи, која траје и данас. Директан узрочник ове кризе су банке у САД које су неопрезно одобравале кредите за куповину некретнина по нереално високим ценама. На пример, нека кућа у Њујорку је 2002. године вредела на тржишту 100.000$, након две године 300.000$, а током 2007. године 500.000$. Такав нереалан раст цена се у пракси често назива мехур или балон, због тога што он може да се надува само до одређеног нивоа, а након тога пуца. Након „пуцања” тржишта некретнина у САД, економска криза се врло брзо проширила на цео свет.
КЉУЧНЕ РЕЧИ банкарство • депозит • кредит • банка
Финансије као научна �исци�лина
| 19
сијског губитка се преноси са појединца на већу групу људи. Ризик у осигурању дефинише се као вероватноћа да ће се десити неки неповољан догађај који ће проузроковати одређену штету.
У сваком савременом послу осигурања постоје две стране: друштво за осигурање и осигураник. Друштво за осигурање је правно лице које се бави делатношћу осигурања: прикупља премије осигурања и исплаћује одштету по основу настанка покривеног ризика. Осигураник је правно или физичко лице које уплаћује премију осигурања осигуравајућем друштву, чиме се обезбеђује од последица покривеног ризика. Премија осигурања представља уговорени новчани износ који уплаћују осигураници, односно цену осигурања за коју осигуравајућа друштва обезбеђују уговорену заштиту.
1.8. ОСИГУРАЊЕ
уџ
Осигурање је научна дисциплина која се бави управљањем ризиком од настанка материјалне или нематеријалне штете.
бе
ни
1. Научна дисциплина која проучава функцију, организацију и пословање банака у банкарском систему назива се .......................................... 2. Новчани износ који клијент уложи или депонује у банку зове се ................................. , а новчани износ који банка позајми свом клијенту се ................................... 3. Шта је то банка? 4. Камата коју банка наплаћује по основу датих кредита назива се .........................., камата коју банка плаћа по основу депозита назива се ...................................
ке
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
во д
за
Осигурање је повезано са другим научним дисциплинама, као што су финансијска математика и статистика. ЗА ОНЕ КОЈИ ЖЕЛЕ ВИШЕ ДА ЗНАЈУ
За
Посматрано историјски, прве форме осигурања јављају се у старој Кини, неколико хиљада година пре нове ере. Кинески трговци су се удруживали и своју робу превозили у више чамаца или бродова. Уколико би се током пловидбе опасним водама неки чамац преврнуо, већи део робе би ипак стигао на своје одредиште.
Осигурање се заснива на вероватноћи да ће се штета десити некоме или мањој групи људи, али не и свима. Уколико већи број појединаца уплаћује релативно мале износе новца у заједничку „касу” или фонд осигурања, тада се могу скупити значајна средства. На тај начин већи број људи се удружује и заједнички подноси штету у корист оних којима је стварно настала. Основа сваке форме осигурања је у на челу узајамне помоћи: ризик неког финан-
На основу закљученог уговора о осигура њу, осигураник остварује право на накнаду штете или исплату осигураног износа. Основна обавеза осигураника је да плати премију осигурања, а друштва за осигурање да надокнади штету или исплати осигурани износ. Ниво премије осигурања одређује се према просечном интензитету ризика.
Сви власници аутомобила у Србији имају закон ску обавезу да уплате годишњу премију осигурања приликом регистрације свог возила. Ово осигурање покрива само штету коју је власник аутомобила својом кривицом начинио другим лицима. Тада ће поправку свог возила морати сам да плати. Уколико жели да осигура и своје возило од крађе или оштећења, власник уплаћује и додатно осигурање, које се назива каско осигурање. У којим случајевима бисте се ви одлучили за уплату каско осигурања?
КЉУЧНЕ РЕЧИ осигурање • ризик • друштво за осигурање • осигураник • премија осигурања
20 | Мо�ул I – Уво� у финансије
ЗАНИМЉИВОСТИ
2. Шта се налази у основи сваког осигурања? 3. Вероватноћа да ће се десити неки неповољан догађај који ће проузроковати одређену штету назива се .................................................................... 4. Стране у пословима осигурања су: а) ................................................................................... б) ................................................................................... 5. Осигураник је правно или физичко лице које ............................................................. премију осигурања ............................................................ друштву, чиме се обезбеђује од последица покривеног
НЕ МОЖЕ НИ КРАЉ, И ГОТОВО! Када је краљ Петар Карађорђевић послао личног секретара да на име владареве плате унапред узме 200.000 динара, Пачу се кисело осмехнуо и кратко рекао: – Не може! – Како молим?! – згрануо се краљев секретар. – Ево, овако – одговорио је Пачу. Умре краљ, не дај Боже, а смртан је као и остали људи, ко ће да намири тај новац? Зна се – Лаза! Осим тога краљ може и да абдицира, натерају га политичари, ко ће да плати његов дуг? Зна се – опет Лаза! Е, да мене не би болела глава, хајде ти, лепо, у кредитну задругу, тамо дају зајам; знам те, поштен си, бићу ти сведок на меници, код њих узми 200.000! Овде не може и тачка! Секретар се вратио у двор, а краљ Петар, кажу, није се наљутио. Поштовао га је јер је знао да Пачу, на свој начин, све то ради за добробит Србије и да неће ни пару присвојити.
уџ
бе
..................................................... 6. Чиме се бави друштво за осигурање?
ДОКТОР ЗА ЕКОНОМИЈУ Доктор Лаза Пачу био је лекар који је напустио ординацију да би као министар ЛАЗА ПАЧУ (1855–1915) финансија постао легенда. Што нико није могао, он је постигао – излечио је Србију од вечитог финансијског дефицита. У најтежим временима, уочи „царинског рата”, који је Аустроугарска наметнула Краљевини Србији, овај самоуки економски стручњак и „државни Кир-Јања на куб” променио је финансијску политику Србије, омогућио привредни раст и напунио државну благајну.
ке
1. Дефинишите појам осигурање.
ни
ПИТАЊА ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
НАУЧИЛИ СМО
За
во д
за
У овом делу књиге објашњене су основе фи нансија: шта су финансије, како су настале и како су се развијале. Указано је на суштинску везу новца и финансија. Новац не значи исто што и финансије, али се финансије баве проблемати ком управљања новцем. Као научна дисциплина, финансије се први пут изучавају од почетка XIX века, када се рас пада стари феудални систем и настаје капитали зам. За капитализам је карактеристично да се највећи део имовине и капитала налази у при ватном власништву. Основни циљ сваког влас ника капитала је да оствари што већи добитак и повећа своје богатство. Самим тим, као последи ца појаве и развоја капитализма финансије по стају једна од најзначајнијих научних дисципли на у области економије. Указано је на основну поделу финансија на микрофинансије и макрофинансије. Микрофи нансије се баве финансијама за потребе преду зећа или појединаца, а макрофинансије се баве финансијама на нивоу једне државе или привре де. Детаљније су објашњене најважније научне дисциплине у оквиру финансија: пословне фи нансије, јавне финансије, монетарне финансије, међународне финансије, банкарство и осигу рање.
Извор: Миливој Анђелковић, из књиге биографских прича Живо�о�иси знамени�их Срба, издавач „Златоусти”, Београд. ДРУГИ ИЗВОРИ ЗНАЊА
Живковић Александар, Станкић Раде, Маринковић Срђан, Банкарско �ословање и �ла�ни �роме�, Економски факултет, Београд, 2012. Хаџић Мирољуб, Банкарс�во, Универзитет Сингидунум, Београд, 2013. Merriam-Webster речник Интернет сајт Светске трговинске организације, www.wto.org Интернет сајт Народне банке Србије, www.nbs.rs