Issuu

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ за први разред средње школе

Владан Петров

КБ 21689 www.zavod.co.rs

8 600262 059468

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ за први разред средње школе образовни профил правно-пословни техничар

Проф. др ВЛАДАН ПЕТРОВ

ОРГАНИЗАЦИЈА ДРЖАВЕ ЗА ПРВИ РАЗРЕД СРЕДЊЕ ШКОЛЕ ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛ ПРАВНО-ПОСЛОВНИ ТЕХНИЧАР

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ • БЕОГРАД

Рецензенти проф. др Бојан Милисављевић, редовни професор Правног факултета Универзитетa у Београду проф. др Ирена Пејић, редовни професор Правног факултета Универзитетa у Нишу Јелена Ђурић, дипломирани правник, наставник правне групе предмета у Правно-пословној школи у Нишу

Уредник др Мирјана Мисаиловић Одговорни уредник др Татјана Костић Главни уредник др Милорад Марјановић За издавача др Милорад Марјановић, в. д. директора Министар просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије решењем број 650-02-125/2021-03 од 30.06.2021. године, одобрио је овај уџбеник за издавање и употребу.

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 37.016:342.2(075.3) ПЕТРОВ, Владан, 1975Организација државе : за први разред средње школе : образовни профил правнопословни техничар / Владан Петров. - 1. изд. - Београд : Завод за уџбенике, 2021 (Нови Сад : Сајнос). - 168 стр. : илустр. ; 24 cm Тираж 1.000. - Библиографија: стр. 168. ISBN 978-86-17-20595-7 COBISS.SR-ID 44159753 ISBN 978-86-17-20595-7 © ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ, Београд, 2021. Ово дело не сме се умножавати, фотокопирати и на било који други начин репродуковати, ни у целини ни у деловима, без писменог одобрења издавача.

САДРЖАЈ 1. УВОД У ОРГАНИЗАЦИЈУ ДРЖАВЕ ............................................................... 1. 1. ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ............................................................. 1. 1. 1. Настанак модерне државе..................................................... 1. 1. 2. Појам државе............................................................................... 1. 1. 3. Елементи државе........................................................................ 1. 1. 3. 1. Територија................................................................... 1. 1. 3. 2. Народ (становништво)........................................... 1. 1. 3. 3. Државна власт........................................................... 1. 1. 4. Сувереност као кључно својство државе (државне власти) �� 1. 2. ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ �� 1. 3. ДРЖАВА И НАЦИЈА..................................................................................

7 9 9 10 13 13 15 16

2. ДРЖАВНА ОРГАНИЗАЦИЈА САВРЕМЕНИХ ДРЖАВА........................... 2. 1. ПОЈАМ ДРЖАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ, ДРЖАВНИ ОРГАНИ И ДРЖАВНА СЛУЖБЕНА ЛИЦА �� 2. 1. 1. Државна организација �� 2. 1. 2. Државни органи......................................................................... 2. 1. 3. Службена лица............................................................................. 2. 2. НАДЛЕЖНОСТ ДРЖАВНИХ ОРГАНА И НАЧЕЛА ДРЖАВНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ �� 2. 2. 1. Надлежност државних органа............................................. 2. 2. 2. Начела државне организације �� 2. 3. ВРСТЕ ДРЖАВНИХ ОРГАНА..................................................................

3. ОБЛИЦИ ДРЖАВЕ И ЊИХОВА КЛАСИФИКАЦИЈА............................... 3. 1. ОБЛИК ВЛАДАВИНЕ................................................................................. 3. 1. 1. Монархија...................................................................................... 3. 1. 2. Република...................................................................................... 3. 2. ОБЛИЦИ ПОЛИТИЧКОГ ПОРЕТКА...................................................... 3

17 22 25

33 33 35 36 39 39 40 43 49 51 52 53 56

3. 2. 1. Демократија.................................................................................. 3. 2. 2. Непосредна демократија........................................................ 3. 2. 3. Представничка (посредна) демократија......................... 3. 2. 4. Аутократија................................................................................... 3. 3. ОБЛИК ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА.............................................................. 3. 3. 1. Проста (унитарна) држава...................................................... 3. 3. 2. Конфедерација............................................................................ 3. 3. 3. Федерална држава.................................................................... 3. 4. ОБЛИЦИ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ............................... 3. 4. 1. Начело јединства власти........................................................ 3. 4. 2. Начело поделе власти.............................................................. 3. 4. 2. 1. Начело поделе власти у теорији и пракси... 3. 4. 2. 2. Председнички систем............................................ 3. 4. 2. 3. Парламентарни систем......................................... 3. 4. 2. 4. Полупредседнички (мешовити) систем.........

57 59 60 64 68 68 69 70 75 75 77 77 79 81 84

4. УРЕЂЕЊЕ ВЛАСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.............................................. 89 4. 1. ПОДЕЛА ВЛАСТИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ....................................... 91 4. 2. НАРОДНА СКУПШТИНА......................................................................... 94 4. 2. 1. Појам, еволуција и функције парламента....................... 94 4. 2. 2. Надлежност и састав Народне скупштине..................... 95 4. 2. 3. Унутрашња организација Народне скупштине............ 102 4. 2. 4. Распуштање Народне скупштине....................................... 105 4. 3. ПРЕДСЕДНИК РЕПУБЛИКЕ.................................................................... 108 4. 3. 1. Појам, избор и овлашћења шефа државе....................... 108 4. 3. 2. Избор председника Републике............................................ 110 4. 3. 3. Овлашћења председника Републике............................... 111 4. 3. 4. Одговорност председника Републике............................. 113 4. 4. ВЛАДА............................................................................................................ 116 4. 4. 1. Појам и еволуција владе......................................................... 116 4. 4. 2. Избор и састав Владе Србије................................................ 117 4. 4. 3. Овлашћења Владе Србије...................................................... 118 4. 4. 4. Одговорност Владе Србије.................................................... 119 4. 5. ДРЖАВНА УПРАВА.................................................................................... 122 4. 6. ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА............................................................................ 125 4. 6. 1. Појам омбудсмана...................................................................... 125 4. 6. 2. Заштитник грађана у Републици Србији......................... 126 4

4. 7. СУДОВИ......................................................................................................... 128 4. 7. 1. Судска власт и судови.............................................................. 128 4. 7. 2. Судови у Републици Србији................................................... 129 4. 7. 3. И збор и престанак судијске функције у Републици Србији �� 131 4. 7. 4. Високи савет судства �� 133 4. 8. ЈАВНО ТУЖИЛАШТВО �� 136 4. 9. УСТАВНИ СУД �� 139 4. 9. 1. Појам уставног судства �� 139 4. 9. 2. Избор и састав Уставног суда Србије �� 140 4. 9. 3. Правни положај судија Уставног суда �� 142 4. 9. 4. Надлежности Уставног суда Србије �� 142 5. ТЕРИТОРИЈАЛНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА �� 149 5. 1. ПОЈАМ И ОБЛИЦИ ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈЕ �� 151 5. 2. ЛОКАЛНА САМОУПРАВА �� 153 5. 2. 1. Појам локалне самоуправе �� 153 5. 2. 2. Јединице локалне самоуправе у Републици Србији 154 5. 2. 3. Надлежности јединица локалне самоуправе у Републици Србији �� 155 5. 2. 4. Правни акти и органи јединица локалне самоуправе у Републици Србији �� 157 5. 3. ТЕРИТОРИЈАЛНА АУТОНОМИЈА �� 160 5. 3. 1. Појам територијалне аутономије �� 160 5. 3. 2. Покрајинска аутономија у Републици Србији �� 161 5. 3. 3. Правни статус Косова и Метохије �� 163 Списак основне литературе �� 168

УВОД У ОРГАНИЗАЦИЈУ ДРЖАВЕ

САДРЖАЈ 1. 1. ПОЈАМ И ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ 1. 1. 1. Настанак модерне државе 1. 1. 2. Појам државе 1. 1. 3. Елементи државе 1. 1. 3. 1. Територија 1. 1. 3. 2. Народ (становништво) 1. 1. 3. 3. Државна власт 1. 1. 4. С увереност као кључно својство државе (државне власти) 2. 1. ФУНКЦИЈЕ ДРЖАВЕ 3. 1. ДРЖАВА И НАЦИЈА

По завршетку обраде ове теме ученик ће бити способан да: – објасни шта је држава – објасни битне елементе модерне државе (територију, становни штво и државну власт) – опише основне функције државе, а нарочито њену правну и политичку функцију – објасни однос државе и права – објасни везу између модерне државе и нације.

1. 1. Појам и елементи државе „Личност, својина, породица, грађански промет, привре да, читава култура, могу се осигурати и развијати само у окви ру сређене државе. Према томе, циљ је државе сарадња на безбедности и благостању свога становништва“. (Евгеније В. Спекторски)

1. 1. 1. НАСТАНАК МОДЕРНЕ ДРЖАВЕ Држава је највиши и најсложенији облик организовања поли тичке власти у савременом друштву. Модерна држава је „изум“ европске политичке историје, који је потом опонашан или наметнут на свим континентима (Де Верготини). Пре њеног настанка, постојала су два облика државе. Први је била античка држава, у Старом веку, у којој су се разликовале две основне друштвене класе – слободни људи и робови. Други облик је била средњовековна држава. У њој је власт била приватна својина владара и феудалаца. Тако се власт могла „куповати“ или „продавати“, „уступати“ или „поклањати“, „давати у мираз“ или наслеђивати. Модерна држава настала је претварањем приватне власти владара у јавну власт политичких институција. Тај процес је отпочео у XIII

Потписивање декларације права човека и грађана из 1789.

Устав САД

и XIV веку, а наставио се током XVII и XVIII века. У Енглеској, Славна револуција 1688. године је означила победу парламента над апсолутном влашћу монарха. У Сједињеним Америчким Државама, донета је Декларација независности 1776. године, којом су прокламована неотуђива права човека. Устав САД из 1787. године је установио начело строге поделе власти на законодавну, извршну и судску власт. У Француској, Декларација права човека и грађанина из 1789. године прокламовала је основна права човека и националну сувереност. То су били правни и политички темељи модерне националне државе.

1. 1. 2. ПОЈАМ ДРЖАВЕ Термин „држава“ у модерном значењу изгледа да је први употребио италијански политички мислилац Николо Макијавели, у свом делу „Владалац“ (XVI век). Он започиње књигу речима: „Све државе и све власти које су управљале и управљају људима биле су и јесу републике или монархије итд.“. У званичном, политичко-правном документу, термин „држава“ је употребљен више од једног века касније. Био је то Вестфалски мировни уговор из 1648. године. Италијанска реч „stato“ преведена је на енглески („state“) и током XVIII века проширила се на цео свет. Појам држава јавља се у два значења. У ширем, то је организо вана политичка заједница или њен укупни поредак. У ужем смислу, држава је државна власт, односно организација највише државне власти. 10

Модерна држава је нера скидиво повезана са појмом права. Држава је правна организа ција. То је установа која је уређена правним прописима (уставом, законима, подзаконским актима), као и неписаним правилима ме ђународног и унутрашњег обичај ног права (неписаним правилима међународног права, уставним обичајима итд.). Држава врши и правну функцију. Она ствара прав ни поредак политичке заједнице и организује, путем објектив ног права, вршење државне власти. Држава, преко надлежних државних органа, а пре свега судова, штити права и слободе грађана, али и целокупни правни поредак. Модерна држава почива на начелу правне једнакости – једнакости свих грађана пред уставом и законом. Дакле, модерна држава је политичка установа уређена објективним правом, која штити субјективна права својих грађана. То је, у ствари, суштина појма правне државе. Непознате речи Објективно право – систем правних норми, хијерахијски уређен, на чијем врху је устав као највиши општи правни акт и у којем су закони правни акти од највећег значаја за уређивање друштвених односа. На пример, објективно право Србије чине Устав Србије из 2006, потом потврђени међународни уговори, закони, као и други подзаконски општи акти. Субјективно право – права која уживају грађани једне државе и која су прокламована уставом и потврђеним међународним уговорима; поред грађана, носиоци (титулари) појединих субјективних права могу бити и правна лица (нпр. удружења, предузећа итд.); најпознатија подела субјективних права је подела на лична, политичка, економска, социјална и културна права. На пример, субјективно право је право на живот, право на имовину, право на рад итд.

Кључне речи античка држава, средњовековна држава, модерна држа ва, држава као организована политичка заједница, држа ва као правна организација, држава као организација нај више државне власти.

Закључак Држава је највиши и најсложенији облик организовања политичке власти у савременом друштву. Модерна држава настала је претварањем приватне власти владара у јавну власт политичких институција, крајем XVII и током XVIII века. Појам држава јавља се у два значења. У ширем, то је организована политичка заједница или њен укупни поредак. У ужем смислу, држава је државна власт, односно организација највише државне власти.

Питања 1. Шта је модерна држава? 2. У ком периоду је настала модерна држава? 3. Који велики политички мислилац је највероватније први употребио термин „држава“ и у којем свом делу?

Проширите знање Николо Макијавели (3. мај 1469 – 21. јун 1527) је био италијански политички филозоф током ренесансе. Његово најпознатије дело, Владалац (Il Principe) је књига намењена да буде приручник за владаре. Макијавели је написао да „циљ одређује средство“ у животу државе, али је касније та изрека погрешно превођена као „циљ оправдава средство“, што Макијавели никад није рекао.

1. 1. 3. ЕЛЕМЕНТИ ДРЖАВЕ Три су класична елемента модерне државе. То су: 1) терито рија (материјални елемент); 2) народ (персонални елемент) и 3) др жавна власт (правни или идеални елемент). Поједини савремени писци додају и четврти елемент – културу, као скуп вредности политичко-правног поретка. Држава која заговара дијалог, толеранцију, поштовање различитости и посебности (националних, верских, културних и др.) је културна правно-политичка творевина.

1. 1. 3. 1. Територија Територија, некада називана „земљиште“ или „област“, је прос тор одређен државним границама на којем се врши државна власт. Нема државе без (државне) територије. „Држава се не може замислити без своје области (територије, В. П.). Човек постоји независно од својих ствари; он може изгубити све своје имање, па опет остати човек. Држава престаје бити држава, кад област изгуби; њена је област од ње нераздвојна као од човека његово тело“ (Слободан Јовановић). Држава је, дакле, политичка, али и територијална институ ција. Одбрана државе и њеног суверенитета се превасходно односи на одбрану државне територије, односно њених граница. У томе се огледа суштинска разлика између државне власти и других власти у држави. „Власт“ цркве или верске заједнице, „власт“ оца у патријархалним друштвима, „власт“ политичке странке или удружења остварује се унутар државне територије. Државна власт је највиша у односу на споменуте „власти“, јер пoдразумева политичку и правну контролу на целој државној територији. Такву контролу на државној територији или на некој ужој територији у односу на државну, немају ни црква ни политичка странка ни породица. Историјски примери држава без територије, као што су Атина (480. г. пре н.е.), Холандија (1627), Белгија и Србија за време Првог светског рата, односе се на изванредне ситуације. Ове државе остале су „без територије привремено и материјално, а не стално и у правном смислу“ (Ђорђе Тасић). Колико је територија за државу важна и практично неодвојива од њеног правног субјективитета, потврђује и пример Европске уније. Европска унија је економска заједница, иако има свој правни поредак. Она не може бити државна заједница, јер нема своју, „европску“ територију. 13

Застава УН

Државна територија је тродимензионална и обухвата: копнену област (површину земље и унутрашњост испод те површине), воде ну област (реке, језера и обално море – узак појас мора уз обалу) и ваздушну област (ваздушни простор изнад копнене и водене области). Државна територија је јединствена и повреда било ког дела те територије представља повреду њеног суверенитета. Начело неповредивости територијалног интегритета ужива највишу међународноправну и уставну заштиту. Ово начело прокламује Повеља Уједињених нација (у даљем тексту: УН) из 1945. године. Све државе чланице УН дужне су да се „у својим међусобним односима уздржавају од претње или употребе силе против територијалног интегритета или политичке независности сваке државе“. Устав Србије из 2006. године прокламује да је „територија Републике Србије јединствена и недељива“. Неповредивост територијалног интегритета обухвата и неповредивост граница: „Граница Републике Србије је неповредива, а мења се по поступку предвиђеном за промену Устава“. Ако би се Устав Републике Србије мењао због промене државних граница, акт о промени Устава морао би да се изнесе пред грађане, на референдум (обавезни уставотворни референдум). Дакле, грађани би о евентуалној промени граница одлучивали непосредно, тајним гласањем. Устав Републике Србије

1. 1. 3. 2. Народ (становништво) „Под народом се разуме онај скуп људи који живи у истој држави“ (Слободан Јовановић). До настанка модерне правне државе у XIX веку, народ је био скуп поданика, људи који су били дужни да се покоравају државној власти оличеној у апсолутном монарху. У правној држави народ су грађани. Грађани су носиоци права и обавеза које одређује уставни поредак државе чији су они држављани. Та права су лична (нпр. право на живот, лична слобода, слобода кретања итд.), политичка (бирачко право, слобода мисли, слобода штампе итд.), економска (право својине, право на рад, право на штрајк итд.) и социјална (право на социјалну помоћ, право на здравствену заштиту, право на здраву животну средину итд.). Основна обавеза сваког грађанина је по штовање устава и закона. Из ове обавезе произлазе све остале обавезе (нпр. плаћање пореза, одбрана државе итд.) Правна прет поставка за уживање свих уставом гарантованих права јесте држа вљанство. Држављанство је специфична јавно-правна веза између државе и њених грађана. Само држављанин једне државе ужива сва уставом зајемчена права и подлеже свим уставом прописаним обавезама у тој држави. Становништво није правни појам и треба га разликовати од појма народа. Појам становништва је шири од појма народа, јер становници државе нису само њени држављани. Становници могу бити и држављани друге државе (странци) или лица без држављанства (апатриди) који живе или бораве на територији одређене државе. Они уживају одређена права која гарантује устав, али не и сва права која имају домаћи држављани. На пример, по правилу, бирачко право уживају само домаћи држављани, а не и страни држављани. Право својине на непокретности (стан, кућа, земљиште) могу уживати и странци под условима прописаним уставом и законом. Појам народа треба разликовати и од појма нације. Нација је заједница људи које повезује заједничко порекло, заједнички језик и култура, као и свест о припадништву истој заједници. Национална мањина је национална (етничка) група људи који имају своју (матичну) државу, али живе на територији друге државе (нпр. у Србији, то су Мађари, Румуни, Бугари, Словаци, Албанци итд.). Многи савремени устави одређују народ као носиоца суверене власти (суверености). Устав Републике Србије из 2006. одређује да је „Република Србија (...) држава српског народа и свих грађана који у њој живе“. Сви грађани Србије имају једнак правни положај, од15

носно иста права и обавезе. Пред Уставом и законом сви су једнаки. Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације“.

1. 1. 3. 3. Државна власт Државна власт је политичка власт уређена објективним пра вом – уставом и законом. У правној држави државна власт је организована, односно „подељена“ на три државне функције – законодавну, извршну и судску, коју врше различити државни органи, односно носиоци државних функција. Законодавну функцију врши парламент, извршну влада и шеф државе, а судску судови. Према традиционалном схватању, државна власт обухвата издавање наређења и обезбеђивање да се та наређења изврше. Данас се државна власт не заснива само на односу надређености и подређености, већ обухвата далеко сложенију и разноврснију делатност државе. Држава није само „ноћни чувар“, који врши функцију одбране и заштите јавног реда и мира. Она има социјалну и кул турну функцију. Држава штити људска права и обезбеђује одговарајуће материјалне услове за живот грађана. Таква држава није само носилац државног ауторитета, већ и јавна служба, односно сервис грађана. У зависности од тога колико је политички стабилна и економски јака, држава обезбеђује остваривање социјалних права грађана, као што су право на здравствену заштиту, право на социјалну помоћ, право на пензијско-инвалидско осигурање итд. Помажући развој културе у друштву, држава треба да омогући грађанима да постану културна бића, да развијају и задовољавају духовне, а не само материјалне потребе. На пример, у стабилној и јакој држави, развијена је филмска индустрија, позориште је доступно свим грађанима, а медији (штампа, телевизија и сл.) су, у начелу, слободни. Државна власт није само организовани монопол силе. Она тежи трајању и стабилности. Да би то постигла, државна власт налази оправдање у пристанку припадника одређене политичке заједнице. Државна власт не може бити само легална (законита), већ и легитимна (оправдана). Легална је она државна власт која се врши у складу са уставом, законом и другим правним прописима. Легитим ност државне власти заснива се на њеном демократском пореклу. То значи да државна власт потиче од народа и своје оправдање црпи из пристанка народа, то јест већине народа. Народ даје легитимност државној власти на демократским, слободним и непосредним избо рима, тајним и личним гласањем, али и путем медија, интернета, 16

друштвених мрежа итд. Савремена средства комуникације доприносе да се државна власт непрестано налази „под рефлекторима“ јавности. Премда од многих оспоравано, кључно обележје државне власти везује се за појам суверености. Власт која није изворна, највиша, важећим правом неограничена, није државна власт. Државна власт која не би била суверена фактички се не би разликовала од других власти које су налик државној попут власти општине, аутономне покрајине, цркве или верске заједнице, политичке странке или политичког удружења.

1. 1. 4. С УВЕРЕНОСТ КАО КЉУЧНО СВОЈСТВО ДРЖАВЕ (ДРЖАВНЕ ВЛАСТИ) Појам суверености везује се за модерну националну државу. Жан Боден је, у делу „Шест књига о републици“ (1576), први теоријски одредио сувереност као независну и највишу власт. Суверена власт је „власт која споља не зависи ни од које друге власти, а унутра је виша од сваке друге власти“ (Слободан Јовановић). Према традиционалном схватању, сувереност се састоји од три битна елемента. Први је спољна сувереност. Сувереност споља је независност државе. Друге државе и међународне организације не могу се, противно вољи, једне државе мешати у њене унутрашње ствари. Независност државе је право државе да одлучује о рату и миру, као и да закључује међународне уговоре. Сувереност државе може бити „ограничена“ вољом саме државе која је закључила неки двострани уговор с другом државом или потврдила међународну конвенцију, којом се обавезује на одговорајуће поступање на својој територији (нпр. Европска конвенција о основним људским правима и слободама из 1950. године, која је саставни део правног поретка свих држава чланица Савета Европе). Други елемент суверености је супрематија државне власти. Државна власт има супрематију над свим другим властима у држави. То значи да је она највиша и да има способност да доноси правне прописе који обавезују све друге власти и све грађане. Супрематија државне власти испољава се у праву државе да донесе устав. Устав је највиши општи правни акт државе, који доноси уставотворна власт. Уставотворну власт може вршити уставотворна скупштина, посебно тело задужено само да донесе нови устав и које се након доношења новог устава распушта. Чешће, уставотворну власт врши 17

обична законодавна скупштина, која устав доноси по тежем поступку од законодавног, уз обавезно или могуће учешће грађана. Такав је случај и са доношењем, односно променом Устава у Републици Србији. Трећи елемент суверености је тзв. синтетички елемент, који, у извесном смислу, обједињује прва два. Најкраће речено, сувереност је важећим (позитивним) правом неограничена власт која ствара правни поредак. Она то чини доносећи устав, законе и подзаконске опште акте и прописе (уредбе владе, правилници, пословници и сл.). У XX веку, а нарочито на почетку XXI века, и у теорији и у пра кси, износе се ставови о томе да је сувереност превазиђен и застарео концепт. У прилог томе наводе се разлози као што је постојање великих (суверених) и малих (несуверених) држава, униполарност света, активност војних међудржавних савеза (НАТО), као и процеси глобализације – којим се вештачки ствара свет једнообразности, а уништава свет различитости. Ограничења која су наведена углавном нису правна и демократски оправдана, осим оних којa почивају на начелима и правилима међународног јавног права (правни поредак заснован на Повељи Уједињених нација). Непознате речи Патријахално друштво – друштво које се заснива на строгом поштовању традиције у којем највишу власт и највиши ауторитет има отац породице, односно мушкарац, док жена има подређену улогу. Нпр. у модерним државама, елементи тзв. патријархата присутни су у мањим, удаљеним и тешко приступачним сеоским срединама где се становништво бави земљорадњом и сточарством и сл. Територијални интегритет – територијална целовитост и јединство суверене државе, као и неповредивост њених граница; нпр. једна од основних функција државе, коју превасходно врши војска, је одбрана државне територије и њених граница од спољних напада и претњи. Дискриминација – стављање одређеног лица или одређене групе у неравноправан положај правним актом, чињењењем или нечињем, по основу националне, верске, социјалне и друге припадност; супротно начелу правне јед-

накости – једнакости свих грађана пред уставом и законом. Нпр. дискриминација припадника националних мањина, дискриминација других цркава у односу на владајућу, „државну“ цркву итд. Супрематија – имати супрематију значи имати највишу власт. На пример, супрематија устава у односу на ниже правне акте; супрематија државне власти у односу на друге власти у једној политичкој заједници (власт цркве, власт политичких странака, професионалних организација итд.) Глобализација – појам који се користи за описивање промена у друштвима, култури и светској економији које доводе до драматичног пораста међународне размене (у трговини, култури, људима, идејама и сл). Глобализација се често посматра искључиво са гледишта економије и тада се у први план ставља њен учинак на либерализацију трговине, односно развој слободне трговине. Упркос томе, глобализација обухвата много шире аспекте друштва. Термин глобализација је први пут употребио професор амерички економиста (пореклом Немац) Теодор Левит са Харвардске школе за бизнис 1983. године, како би описао финансијско тржиште. Након тога је термин био проширен на деловање мултинационалних компанија. Међународни монетарни фонд дефинише глобализацију као „растућу међусобну економску зависност свих светских земаља, коју је створило повећање и разноврсност броја међународних трансакција робе и услуга, као и размена капитала, те убрзана и генерализована технолошка размена” (извор: Википедија – Слободна енциклопедија).

Кључне речи Територија, начело територијалног интегритета, народ (становништво), правна држава, државна власт, сувере ност државе, легалност државне власти, легитимност државне власти, елементи суверености.

Закључак Три су класична елемента модерне државе. То су: 1) територија; 2) народ и 3) државна власт. Територија је простор одређен државним границама на којем се врши државна власт. До настанка модерне правне државе у XIX веку, народ је био скуп поданика, људи који су дужни да се покоравају државној власти. У правној држави народ су грађани, као носиоци уставом зајемчених права и прописаних обавеза. Правна претпоставка за уживање свих уставом гарантованих права јесте држављанство. Државна власт је политичка власт уређена објективним правом – уставом и законом. У правној држави државна власт је организована, односно „подељена“ на три државне функције – законодавну, извршну и судску, коју врше различити државни органи. Државна власт не може бити само легална (законита), већ и легитимна (оправдана). Легитимност државне власти заснива се на њеном демократском пореклу. Кључно својство државне власти је њена сувереност, која се, традиционално, састоји из три елемента: независност државе, супрематија државне власти и правна неограниченост највише државне власти (уставотворне власти).

Питања 1. Који су класични елементи државе? 2. Шта је државна територија и објасни зашто је она важна за државу. 3. Дефиниши појам становништва и појам народа. 4. Објасни појам државне власти. 5. Која државна власт је легална? 6. Која државна власт је легитимна? 7. Наведи три елемента суверености државне власти.

Проширите знање Слободан Јовановић (1869 – 1958), српски правник, историчар, књижевник и политичар, потпредседник Министарског савета Краљевине Југославије (27. март 1941 – 11. јануар 1942), председник Министарског савета Краљевине Југославије (11. јануар 1942 – 26. јун 1943) у Лондону, професор Београдског универзитета (1897–1940), председник Српске краљевске академије, ректор Београдског универзитета, професор јавног права и декан Правног факултета у Београду. Објавио је сабрана дела у седамнаест томова (1932–1936) и био председник Српског културног клуба (1937–1941). После Другог светског рата, Јовановићеве књиге нису штампане у Југославији до 1990. године. Преминуо је у Лондону, у деведесетој години.

Ђорђе Тасић (1892–1943), српски правник, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, предавао је државно право и енциклопедију права. Уређивао је часопис Архив за правне и друштвене науке у периоду од 1939–41. године, а био је и оснивач и председник Друштва за социологију и друштвене науке. По доласку немачких окупатора априла 1941. године удаљен је са Универзитета. Као антифашиста ухапшен је од Гестапоа 4. новембра 1941. године и држан неко време у логору на Бањици. Други пут је ухапшен од Гестапоа 25. августа 1943. године и наредног дана стрељан. Бавио се правно-социолошким анализама сложених проблема државе и права и био је један од истакнутијих наших филозофа права. Његово главно дело је Увод у правне науке.